UVOD U KOSMOPLOVCEALEKSANDRA SEKULI

Meutim, to se ranije i uspenije neka nacija ili drava ukljui u programistraivanja vasione, utoliko e korist biti vea i za nju i za oveanstvo i zabudua pokolenja. Osvajanje kosmosa ostvaruju ljudi, a ljudi sposobni iobueni za takav poduhvat ne stvaraju se preko noi. Ljude treba najprezainteresovati za kosmiku tematiku, probuditi kod njih saznanje da jeona imperativ budunosti i progresa, uputiti ih u elementarne pojmove izastronomije, raketodinamike i svega to je vezano za kosmonautiku, a po-sle e neki od njih, najzainteresovaniji i najsposobniji, sami nai nain daspecijaliziraju svoju obuku.

Svuda osnivati klubove i kruoke 'kosmo-plova', Kosmoplov magazin za kosmonautiku i na-unu fantastiku, br. 8, 15. oktobar 1969.

asopisi Kosmoplov i OTO zabavnik su ezdesetih i sedamde-setih godina prolog veka omladini u SFRJ donosili vestio naunim otkriima, osvajanju kosmosa i tehnolokomnapredovanju, istraivanjima i kosmonautikim podvizi-ma u oba tada aktuelna bloka, pripremajui jugosloven-sku omladinu za neminovno budue uee u kosmi-kom istraivanju. Iako daleko od kosmonautike prakse,omladinci su uveliko iveli tu budunost, redovno seobavetavajui o novostima iz centara Zvezdani grad iNASA, kao i laboratorija iz celog sveta, pripremajui se zauzletanje. Slike ove budunosti iz prolosti su Izgubljenopismo, koje sa ove strane 2000. godine iz dvadesetogveka zamiljenog i oekivanog vremenskog preloma uporno deifruju Kosmoplovci. Grupa programera,strip crtaa, muziara, veb dizajnera i videasta pojavila sepod tim imenom prvi put 2001. u infovirusu kojim je nahiljade e-mail adresa oglaen veb sajt www.kosmoplov-ci.com. Od tada, sajt je narastao u www.kosmoplovci.net,i pored ispunjavanja funkcije obavetavanja o aktivnosti-ma Kosmoplovaca, postao razgranat i dubok prostor kojije uspeo da obuhvati raznovrsne akcije, projekte, izlobe,albume, filmove, kompjuterske demoe, strip, Zavod za

prouavanje, kolu, pa i itav Muzej kosmosa.Put kroz kosmoplovaki izlobeni i iskustveniprostor treba poeti upravo iz oekivane bu-dunosti, da bi se iz prave take videlo rastuepolje njihove raznovrsne aktivnosti.

IZGUBLJENI KOSMOS U MUZEJU KOSMOSA

Kosmos koji Kosmoplovci muzejski izlau jesteIzgubljeni kosmos, korpus slika i projektovanihpria o kosmosu kojim je bilo naseljeno simbo-liko mesto budunosti generacija koje su od-rasle sa pogledom u tehnoloki neminovnorazreenje globalne neizvesnosti. Kao jedna oddominantnih linija obrazovnog sistema togvremena, prieljkivani kosmos jakom gravitaci-jom za sebe vezuje i satelitska tela iz onovreme-ne pop kulture, a rekonstrukcijom i inovativ-nim daljim razvijanjem tih veza, Kosmoplovcigrade Kosmos koji zapravo i nije izgubljen, ijeje vraanje kroz Izgubljeno pismo samo potvrdanjegove imanencije. Prednost internet sajtakoji je dovoljno fleksibilan za varijacije i brojnepravce razvoja tog sveta jeste i to to u njemuontoloki status eksponata1 i njihova nadgrad-nja ne mora i ne moe biti podvrgnuta tradici-onalnoj arheologiji i antropologiji, sama nje-gova svrha je da izmie merenju jer je vremen-ski dislociran i neostvaren.

Stanje neostvarenosti moe se itati samo izpozicije sa druge strane vremenske granice, a

jedan od najilustrativnijih primera tog itanjajeste video Satelitska stanica, premijernoprikazan u Domu omladine Beograda 9. okto-bra 2001. godine, u okviru programa Okto-barskog likovnog salona. Krajem devedesetih ipoetkom dvehiljaditih umetnici su esto nabeogradskim pijacama pronalazili predmetekoji su uz inventivne, znatne, male ili nikakveintervencije postajali reiti uesnici u preispi-tivanju nedavne i davne prolosti i kao takvifunkcionisali u galerijskim prostorima. Sate-litskom stanicom Kosmoplovci su na svoj na-in prvi put stupili i u diskurzivno polje savre-mene umetnosti i galerijskog prezentovanja.Oni su na pijaci pronali film iz sedamdesetih format 8 mm; produkcija Dunav film podnaslovom Satelitska stanica (Zemaljska satelit-ska stanica Jugoslavija Ivanjica).

SATELITSKA STANICAFilm poinje pregledom istorije komunikacijaod poetaka civilizacije do dvadesetog veka (go-lubovi-pismonoe, glasnici na konjima, dimnisignali, telegraf, telefon... Tesla). Vrhunacrazvoja telekomunikacija predstavljen je she-mom satelitske veze, sa modernim tehniki sti-lizovanim simbolima signala. Odmah za ovomapstraktnom vezom sledi slika dvojice seljakakoji se starovremenski dovikuju s brda na brdo,i time se predstavlja poprite radnje filma: zele-na livada kod Ivanjice. Mesto je izabrano u au-

216

Re no. 74/20, 2006.

1 U dva navrata, Muzej kosmosa imao je fiziko predstavljanje dela svojih sadraja: na izlobiKosmoplovaca Put u kosmosu u Narodnoj biblioteci Srbije u septembru 2002, i na grup-noj izlobi Kolekcije i akumulacije u Studentskom kulturnom centru u avgustu 2004, ko-ja je bila deo Vrakog bijenala mladih. Na ovoj poslednjoj, kolekcija predmeta Izgubljenogkosmosa bila je izloena u osvetljenom friideru, tako da se izloenim objektima pridodaostatus skoro organskih eksponata kojima je za odravanje potrebno zamrzavanje.

toritativnoj zgradi PTT-a u Beogradu, u filmuprikazane gotovo portretom, posle kog sledi pu-tovanje grupe ozbiljnih strunjaka do naivne li-vade. Uvodom nagoveteni istorijski znaaj iz-gradnje stanice sugerisan je i opisom pripremaza izgradnju: delovi se dopremaju sa veoma uda-ljenih mesta, putevima koji su na karti svetaobeleeni upisivanjem morskih i zemnih tran-sportnih putanja; sve linije stiu se u Jugoslavi-ji; sledi uveanje slike Jugoslavije, na kojoj se li-nije iz morskih luka i od granica stiu u Ivanjici.

Pejzau u koji pristiu elementi buduekonstrukcije rastavljeni delovi veeg organi-zma i gde nie monumentalna cvetolika belagraevina posveena je mala filmska pastorala:obanica kraj uurbanog gradilita pazi na sta-do ovaca i mirno plete. U montai stanice, za-jedno sa jugoslovenskim kolegama, uestvujujapanski inenjeri, ije je prisustvo dodatnonaglaeno krupnim planovima i majstorskimdetaljima (kakav je kalendar na zidu novoizgra-ene stanice, na kome je tradicionalno obue-na Japanka). ekalo se samo na povoljne mete-oroloke uslove (temeljno oitane i zabeleeneu filmu) da monitori, uklopljeni u kompliko-vani splet maina i kablova, pokau pobednikuliniju signala. U okienu Ivanjicu stie pred-sednik SFRJ Josip Broz Tito, sveano otvarastanicu i pie prvu poruku koja e biti poslatasatelitskom vezom. Sledi shematska ilustracijafunkcionisanja veze, iji su korisnici nasmeja-ni, poslovni ljudi u odelima, koji sa svetom ko-municiraju iz svih krajeva Jugoslavije. Komu-nikativni lanac ine toranj na Avali, satelitskastanica, i satelit Alpha Centauri.

Kosmoplovci su ovaj film projektovali i veb-ka-merom snimili projekciju sa druge strane pro-jekcionog platna, pa nastali video rad gledaocasmeta u poziciju pogleda iz ogledala, ime jedat i imperativ deifrovanja. Za video je urae-na muzika, i to je jedina intervencija: iako je vr-

lo sugestivna, sa puno potovanja prati ritamfilma i pokuava da podvue osnovne emocije.Tako proitan, film je zavetno pismo komuni-kacione stanice koja je unitena u bombardova-nju Jugoslavije 1999. godine i locira gledaoce saone strane projektovane budunosti, suoava-jui ih sa odgovornou za nerealizovani plan(konceptom podsea na hologramsko pismoJor-ela Kal-elu oevu poruku sa davno uni-tenog Kriptona). U vreme nastanka, rad je bioi jedino podseanje na bive postojanje stani-

217

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

ce,2 naglaeno pojavom jo jednog duha: tornjana Avali. Snana simbolika vrednost odusustvata dva komunikaciona objekta u budunosti zakoju su pravljeni danas je oivljena planovima onjihovoj rekonstrukciji, a ogleda se i u sukobunekadanjeg i aktuelnog koncepta svrhe njihoveizgradnje i simbolike poruke koji nastaje usledradikalno izmenjenih drutvenih okolnosti.

SITUACIJAEkran kao ogledalo se na eksplicitan nain po-javljuje i u videu RXPLOVAC, gde upisivanjerefleksa ljudskih silueta na ispupenu povrinuekrana predstavlja sugestivno distanciranje odslike koja se emituje, pa ukida i ponovo aktueli-zuje kroz zavrno upisivanje tela ovog demoa ubioskopski ekran pred masom gledalaca. Niz si-lueta kosmonauta smenjuje niz potpisa grupa iautora sa demo scene (mfx, tpolm, satori, cncd,pas maters, mankind...).

Kompjuterska demo scena ima specifinemodele rada, a forme kompjuterskog demoa iintroa esto su deo kontinuirane komunikaci-

je kroz formalna tehnika usavravanja i uza-jamno parafraziranje autora, to ini specifi-an diskurs izazova, takmienja i razmene.Grupa Corrosion svojevremeno je aktivno radilana konstituisanju demo scene u Srbiji i nje-nom umreavanju, i kroz Kosmoplovce je na-stavila da intenzivno sarauje sa najaktivnijimgrupama i autorima iz celog sveta, organizuju-i i uestvujuu u dogaajima jednostavno na-zvanim Demo Party. Demo Party je viednevno oku-pljanje, susret, razmena i takmienje autorakompjuterskih demoa. U zavisnosti od dimen-zije, profila i namere organizatora, ti dogaajimogu biti intimna underground okupljanja, ali iogromni sajmovi sa preko 4000 uesnika.Jedno od takvih okupljanja Kosmoplovci sunapravili u okviru Srbijanskog festivala elek-trinog filma, koji je odran u Barutani uBeogradu 2002. godine, u organizaciji Low-Fi Videa.

Godine 2004. Kosmoplovci uspostavljajuNOMAD, internacionalnu audio/vizuelnuplatformu za otvoren razvoj i razmenu novih

218

Re no. 74/20, 2006.

2 Film o satelitskoj stanici zapravo je naputena stvar, sistemu nevidljiva i neeljena obave-zujua i prekorevajua uspomena, ali kome e se ona neumoljivo vratiti. Do tada pripadaKosmoplovcima, koji su ovom Pismu meu-odredite. Zato se u eksplikacijama filma kori-stio i jedan pravni tekst koji podupire ovu tvrdnju:

Pored toga ustanovio je jo i tu bitnu okolnost, da niko od lica koja su tom prilikom dobi-la drva nije hteo predmetnu cepanicu svojom priznati, izjavljujui da se ne smatraju ote-enima, poto