RITUALа JUPITERA Oficiri: Centrum In Centri Trigono. Crna odora; svastika Sfinga. Zelena odora, violina i mac Hermanubis. Ljubicasta odora; kaducej Tifon. Crvena odora; dvozubac ili mac Heba. Ganimed. Peharnici i Plesaci. Bele odore. Agava. Autonoja. Prva Menada. Druga Menada. Treca Menada. Cetvrta Menada. Hram predstavlja Tarotov Tocak Srece. Na njegovoj osovini je Oltar na kojem sedi C.I.C.T. Na obodu, Sfinga kod istocnog paoka, Hermanubis na severozapadu, Tifon na jugozapadu. Heba i Ganimed sede kod nogu C.I.C.T.-a. Na zapadu Tocka je Veo. RITUAL JUPITERA Deo I

C.I.C.T. (1 Ц 333) Sfinga. (22 Ц 22) Heba. [Recituje Poglavlje za Ribe (Pisces) iz Liber 963.[1]] Ja obozavam Teа pomocu Dvanaest Zavodjenja iа Jedinstvomа njihovim. 1. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti buro snezno-belih obrva, koja se kovitlas u oblacima plamena? O, Ti crveni macu groma! Ti velika plava reko vecno-tekuce Bistrine, po cijim grudima mile brodovi noci sa zvezdanim barjacima! O, kako da uronim u Tvoje beskonacne dubine, a ipak da otvorenih ociju nestanem u bisernoj peni Tvog Zaborava? 2. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti besmrtnice koji se vecito inkarniras? O, Ti sjedinitelju Zivota i Smrti! Ti cije su grudi poput nabreklih grudi majke, a ipak u Tvojoj ruci Ti nosis mac unistenja! O, kako da probijem stit Tvoje moci, kao kad malo, nestasno dete rasprsne ploveci mehur perom sa golubijih grudi? 3. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti mocni radnice natovaren prasinom truda? O, Ti mali mrave zemlje! Ti, veliko cudoviste koje razbesnjavas mora, i njihovom snagom podrivas cvrstinu grebena! O, kako da Te vezem u paukovu mrezu pesme, a da ipak ostanem jedan i neunisten pred besom iz Tvojih nozdrva? 4. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti racvasti jezice groma purpurnog grla? O, Ti srebrni macu munje! Ti koji otkidas svetlicu od olujnog oblaka, kao sto carobnjak kida srce iz crnog jareta! O, kako da posedujem Tebe kao kupolu neba, tako da mogu fiksirati spoljni kamen mog razuma u svod Tvoga cela? 5. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti cilibarnih krljusti cije su oci postavljene na stubovima? O, Ti slepi vidovnjace svih stvari! O, ti ratnice bez koplja koji jezdis na Tvojim bojnim konjima i zaslepljujes spoljasnju ivicu tame Svojim Sjajem! O, kako da dohvatim kovitlajuce tockove Tvog blistavila, a da ipak ne budem na smrt zgazen udarajucim gnevom Tvojih kocija?

6. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti crveni vatreni zube koji grizes plave udove noci? O, Ti prozdiruci dase plamena! Ti, bezgranicni okeanu pomahnitalog vazduha, u kojem sve je jedno, pero baceno u pec! O, kako da se usudim i stanem preda Te, jer ja sam samo kao osuseni list koga je uskovitlao bes oluje? 7. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti svemocni radnice koji se ne opasujes snom? O, Ti Jednoroze Zvezda! Ti jezice plamena koji gori iznad nebeskog svoda, kao ljiljan koji cveta u sumornoj pustinji! O, kako da Te uberem iz mracne postelje Tvog rodjenja, i da se veselim kao vinom zaliven faun u gostionici Tvog Gospodarstva? 8. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti zasenjivacu duboke nejasnoce dana? O, Ti zlatne grudi lepote! Ti, naborano vime olujom isibanih planina, koje vise ne dojis bebe-oblake vetrom oduvane noci! O, kako da pogledam u Tvoje lice od iskona, a da ipak ne budem zaslepljen crnim gnevom Tvog svrgnutog Velicanstva? 9. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti, andjeoski otrove vesticjom osvetom ocaran? O, Ti sklupcano carobnjastvo zvezda! Ti, jedini Gospode zivota koji trijumfuje nad smrcu; Ti, crvena ruzo ljubavi prikucana na krst zlatne svetlosti! O, kako da umrem u Tebi kao morska pena u oblacima, a da Te ipak posedujem kao sto neznobela izmaglica poseduje ogoljene udove Sunca? 10. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti nezni biseru stavljen u luk sjajne svetlosti? O, Ti kapljo svetlucave rose! Ti, nabujala reko zavodljive lepote koja ubrzavas kao plava strela vatre iza, iza! O, kako da izmerim otrove Tvog alembika[2], a da ipak budem zauvek preobrazen u atanoru Tvog razumevanja? 11. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti koji skidas tamu iz Ponora? O, Ti velom prekriveno oko stvaranja! Ti, glasu bez zvuka koji se, uvek pogresno shvacen, valjas preko tamnih ponora beskonacnosti! O, kako da naucim da pevam muziku Tvog imena, kao uzdrhtala tisina iznad grmece nesloge bure? 12. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti radjajuca pustinjo obilja noci? O, Ti reko neutazive zedji! Ti, bez jezika koji polizes pepeo smrti i izbacujes ga kao kotrljajuci okean zivota! O, kako da posedujem mirne dubine Tvoje tame, a da ipak zaspim u Tvom zagrljajuа kao dete u hladu ljiljana? 13. O, sta si Ti, o Boze, moj Boze, Ti velom prekriveni u zaslepljujucem sjaju? O, Ti vrtloze Vremena koji nemas sredista! Ti, neograniceni ponoru Pravednosti, trepavice cijih ociju su potoci topljenih zvezda! O, kako da odrazim svetlost Tvog jedinstva, i utopim se u Tvoju Slavu kao oblacna traka kalcedonskih luna? Amen,

i Amen Amena, i Amen Amenovog Amena, i Amen Amena Amenovog Amena. Sfinga. Brate Hermanubis, pozovi goste na gozbu Oca Bogova! Hermanubis. (4444) Brate Tifon, pozovi goste na gozbu Oca Bogova! [Tifon razmice veo dok Ganimed pocinje svoj ples. Svetla se gase.] Hermanubis. Dobro dosli na gozbu Oca Bogova! Donesite pehare Levanice! [Ucinjeno.] Pritajite se i cutite, jer mi smo se potajno ovde sakupili! Znajte da je Saturn pojevsi crni kamen bio prevaren, misleci da je to njegov sin, dete Jupiter. Ali, Jupiter je ovde, postavljen na tron, i svrgnuce svog oca. Zato pazite, da ne prekinete tisinu Ц dok Jupiter ne bude spreman za rat! Tifon. Odmah cu unistiti svakog ko progovori! [Duga pauza.] Deo II C.I.C.T.а (1) Sfinga.а (1) Hermanubis.а (1) Tifon.а (1) Tifon. Budi pozdravljen, ti veliki Boze Hermanubis! Zar ti nisi Jupiterov glasnik? Hermanubis. Budi pozdravljen, ti veliki Boze Tifon! Zar ti nisi izvrsilac njegove osvete? Tifon. Brate Hermanubis, koje je vreme? Hermanubis. Podne. Brate Tifon, koje je mesto?

Tifon. Vrh Olimpa. Brate Hermanubis, gde je tvoje mesto? Hermanubis. Na obodu Tocka. A Tvoje? Tifon. Na obodu Tocka. Hermanubis. Hajde da potrazimo srediste tocka. [Oni i Sfinga ustaju i hodaju, sve brze oko oboda, vracajuci se iscrpljeni na svoja mesta.] Tifon. Brate Hermanubis, nismo nista blize sredistu tocka. Hermanubis. Nismo nista blize sredistu tocka. Tifon. Zar nemas nikakvu poruku od Bogova? Hermanubis. Nikakvu, brate. Zatrazimo prorocanstvo Bogova. [Oni ustaju i hodaju po obodu, zaustavljaju se i padaju iscrpljeno pred Sfingom.] Hermanubis. Pozdrav Tebi, koja imas tajnu Jupitera! Preklinjemo Te, objavi nam tajnu pomocu koje bismo mogli stici do sredista tocka. [Sfinga svira zagonetnu sarkasticnu melodiju.[3] Tifon uzasnut odlazi na svoje mesto. Hermanubis se zacudjen vraca na svoje mesto.] Sfinga. Ni pomocu pasivnosti ni pomocu aktivnosti cak ni moju tajnu ne mozete dostici. Cak ni mene ne mozete razumeti ni osecanjima niti razumom. Pa, kako onda da dodjete do sredista tocka? Hermanubis. Majko Tajne, gde je tvoje mesto na Olimpu? Sfinga. Na obodu tocka. C.I.C.T. Osecanje, misao i ekstaza Samo su Moja mrtvacka odora. Odbaceni kao planete od Sunca

Vi ste samo sateliti Jednog. Ali, ako bi se vase kruzenje zaustavilo Vi biste se neizbezno strmoglavili U sredisnju Dusu, U kojoj svi delovi postaju Celina. Lenjosti, aktivnosti, miru, Kad cete nauciti da morate prestati? Tifon. Kako da prekinem moju letargiju? Hermanubis. Kako da suzbijem aktivnost? Sfinga. Kako da napustim ekstazu? C.I.C.T. Sta blista na vasim celima? Sfinga, Hermanubis i Tifon [zajedno]. Oko u Trouglu. C.I.C.T. Sta gori na vasim grudima? Sfinga, Hermanubis i Tifon [zajedno]. Ruzin Krst. C.I.C.T. Braco Ruzinog Krsta! Aspiranti Srebrne Zvezde! Dok to troje ne prestane ne mozete doci do sredista tocka. Kad se studen zemlje crnogrude podigne na pogled Crvenog sunca sa milion cuba, i sumski cvetovi zaplesu Sa svetloscu koja pokrece i blistavost zore, i sa cvetom Vetrovog obraza koji se sabira iz mraka skrivene doline; Tada ja odsetam u sumska prostranstva, razmisljajuci o uzvisenim putevima Nezapamcenih mesta, zatvorenim iza zvezdanih zrakova; O Istoku i svem njegovom sjaju, o Zapadu i svem njegovom miru;

I jogunasta svetla postaju podnosljivija, i teski zvuci utihnjuju i prestaju. U nebeskom tocku obrcu se tajne smrti i rodjenja, U materici vremena se raspadaju, i iznova oblikuju nebo i zemlja, Stalno se menjajuci, stalno rastuci, stalno nestajuci, stalno dragi, Stalno dostojni da zarom strasti kanu suzu sumnje. Ovi su sa mnom, ovi su moji, ovi me odobravaju, ovi slusaju, Izaberi me, pokreci me, plasi me, voli me, gospodaru noci i dana. Ovi su stvarni, ovi iluzija: ja sam od njih, lazan ili slab, Istinit ili postojan, sve je spajanje u senovitom velu duha, Sve dok procvetalo Znanje-Lotos ne skrije svet pod svojom stabljikom; Niti ja, niti Bog koji zivot izliva, ne nalazimo parnjaka u njima Kao sto duh u viziji pokazuje lice straha, smeje se onaj koji gleda na ruganje, Sрmo dodje da nestane, Bogove i smrtnike, duh i materiju, u blistavom pupoljku razdvajaju: Vщnu od vene oni cepaju i unistavaju, i nista su zauvek. Pred blagoslovenim, prosvetljenim, usavrsenim ocima prolaze te vizije, Prolaze i nestaju jadne senke zaplasene, neostavljajuci mrlju na staklu. Jos zadnji zamah, o majstore bez srca, jos zadnji mir volje, I stvoritelj Nesrece bice pogodjen i ucutkan. Izgori do sustine materije, do krajnjeg plamena duha, Nek zadrhte svesnost i oset, unisti vid i oblik i ime! Drhti, utvaro sa odrazom u jezeru; jezero, podigni se u magli do sunca; Sunce, rastvori se u potocima nektara, i Majstorovo delo bice izvrseno. Mirisu nektara koji se blago prikradas, majstorski, sladak i snazan, Procisti svet svetlom ozdravljenja u drevnoj Kuci Greha!

Oslobodi milione smrtnika od spadanja s tocka! Siroko otvori misticne portale, i nestanite skupa! [Pauza.] Sfinga.а (1) Hermanubis.а (1) Tifon.а (1) C.I.C.T.а (1) [Pauza.] Deo III Tifon. Zelim da zapocnem gozbu. Hermanubis. Brate Tifon, upitacu Prorociste. Majko Tajne, molim te da otpocnes gozbu; svakako je nuzno da se to izvede. [Sfinga se okrene, pokloni se, i pruza svoje ruke u nemoj molbi prema C.I.C.T.-u.] C.I.C.T.а (1) Ja se ne obazirem na strah, na razum niti dusu coveka. Majko Tajne, objavi moju volju. [Sfinga svira najuzviseniju melodiju[4] (bestrasnu, buduci da je iznad strasti).] Hermanubis. Ovo mi nista ne znaci. Tifon. Ja nista ne osecam. C.I.C.T.а (1) Majko Tajne, objavi moj um. [Sfinga svira hladan, bezosecajan, intelektualni komad.[5]] Hermanubis. Ah! Ah! Ovo je muzika; ovo je tajna Jupitera. Tifon. Ja nista ne osecam. C.I.C.T.а (1) Majko Tajne, objavi moje srce. [Sfinga svira vrlo osecajan, strastan komad.[6]] Tifon. Ah! Ah! Ovo je muzika, ovo je tajna Jupitera.

Hermanubis. Prokleta! Prokleta neka bude necista dusa, gresno telo! C.I.C.T.а (1) Deco moja, kako cete tako neuskladjeni da ucestvujete u Gozbi Jupitera, kako cete takvi da stignete do sredista tocka? Jer tajna Jupitera je u tome, da je Onaj koji vas je stvorio u svakom od vas, ali ipak odvojen od svih; pred Njim ste jednaki, kruzeci u vremenu i Prostoru; a on je nepomican i unutra. [Pauza.] Tifon.а (1) [Recituje.] Slatki, slatki, su maj i juni, draga, Ц Ljubavi svetlucavog proleca. Nasa svetiljka je venuci mesec, draga, Nas krov, pevajuce zvezde; Postelja, od mahovine i ruza; Noc, duga kao smrt! Mirno, dase! Zivot budi i uspavljuje, Ljubav uvek ubrzava! Slatki, slatki, kad Lav i Devica, Sareni meseci zlata, Obruse se krcati suncem, I oci su sjajne i hrabre. Otvaraju se grudi nabubrele zivotom Njihova topla obuhvatajuca dubina Ц Ljubavi, spavaj! Ц

I ljubavnik leze sa ljubljenom Na sustoj strmini vazduha. Ah! sladji je bio septembar Ц Kisa cilibarnog lisca, Zetva za pamcenje, Tovar suncanih snopova. U bastama dubokomirisnim, U vocnjacima tesko obesena, Ljubav je odbacila Dane pomahnitale Sa usnama koje se kovrdzaju i lepe. Ah! jos sladji je oktobar, Kad smedje lisce sivim postaje. I turobni i otreznjeni ljubavnici Prave sumrak dana. Crni postaju snovi i senke zategnutije Lupaju kroz zivotni svitak, Covekovu dusu. Podigni, prodrmaj krhku kadionicu Koja skriva sirovi ugljen! Jos sladje kad je Strelac Svoju drsku svilenu od mraza

Spustio na zemlju, da nijedan covek Ne moze oklevati niti se izgubiti. Ogoljene sume, opustele. Gubi se odjek nasih uzdaha Ljubav Ц umire? Ljubav zivi Ц u granit obucena, I pod hrastovim nebesima. Ali najbolji je svirepi decembar, Jarciji Bog u svojoj moci; Satir raspiruje zar, A bol je cvet strasti; Kad krv kaplje s poljupcima, I ludilo jeca kroz vino; Ц Ah, moje! Ц Zmija se pokrece i sikce I udara i Ц tvoj sam ja! [On cucne kod nogu Sfinge, okrenut prema C.I.C.T.-u.] Hermanubis. 1. [Recituje.] O, svijeni, stisnuti, izabrani! O, muceni, uvijeni, upleteni! Duboki izvore moje duse smrznute do dna, Snu istine uma!

Kao sjajna zmija obavijena Oko Loze Sveta! O, spavacu u zoru i po danu, аа O, spavacu u sumrak i po noci! O, promenjeni od bele svetlosti u sivu, аа Iz sive u jednu, crnu svetlost! аа O, tisino i zvuku U dalekoj dubini! O, zmijo sa krljustima kao oklopom Za vezivanje na grudi gospodara! Koja nisi gluva za Glas Carobnjaka, Ni slepa za zamah maca! Ja udaram do dubina Da se pokrenes u svom snu! Podigni se iz mog najskrivenijeg bica! Podigni draguljnu glavu ka srcu! Podigni se dok oci koje su gledale Ne oslepe, i njihov zivot izumre! Dok ono Oko koje je bilo slepo Ne postane svetiljka duhu mom! Obavij cvrsto sve svoje kolutove oko mene, umiruceg,

Upijenog u svest Zmije! Pomeri se! Napusti cvet-tron, i poleti uvis! Zasikci jednom, i zasikci triput, i probudi se! Tada me krunisi i prioni! Bljesni napred Ц i skoci! Zablistaj na vatri oltara, Na kamenju, i zrtvi prolivenoj; Dok Tri Sveta ne zadrhte i posrnu, A zivot i ljubav njena budu mrtvi! U tajnoj radosti Probudi se Ц i unisti! [On cucne kod nogu Sfinge okrenut prema C.I.C.T.-u.] Sfinga.а (1) C.I.C.T. (1) [Sfinga svira polagano, ocaravajuce.[7]] C.I.C.T. [Recituje.] Uzdigni ovu ljubav mira i blazenstva, Zvezdanu dusu vina, Razaranja poljubac zabranjeni, Svetiljku bozanskog: Ovu senku plemenitijeg imena Ciji je zivot borba, cija je dusa slava!

Radije cu uzdici dusu Coveka do vecih visina, I raspiriti na zivljem ugljenu Suptilniju dusu svetlosti. Iz ovog mekog blistavila sna Budim se, i trazim vrhovno Sopstvo. Ovaj svet je senkom oblikovana Gorcina bola. Uzalud su male svetiljke ljubavi! Svetlost zivota je uzalud! Zivot, smrt, radost, tuga, starost i mladost Fantomi su jedne dalje istine. Iza blistavila sveta, Laznog svetlucanja zlata, Zmija je sklupcana u snu U svetoj hladnoci mudrosti. Zivot je plamtenje tog plamena. Smrt je imenovanje tog imena. Celo zmije sjaji Jednom besmrtnom zvezdom, Osvetljujuci njene kolutove zivim svetlom

Ispod kojih beli ljiljan Spava kao njena postelja. Sva tama sanja Ono sto nije, sto samo izgleda. Ta zvezda na glavi zmije Zove se dusa covekova. Ta svetlost sto se suptilno u senke menja Iluzija zivotnog smisla. A more na kojem lotos raste Misljenja je ponor suza i jauka. Napusti Sirenuzu! Cak i Grcku Zaboravi, oni nisu tu! Obozavanjem ne dolazi Mir, Ni Tisina molitvom. Napusti iluzije, zivot i vreme I Smrt, i potrazi tu zvezdu uzvisenu, Sve dok ni lotosa ni mora Ni zmije vise ne bude, Jer kroz citavu Vecnost Jedino Zvezda postoji, I savrseno Znanje se javlja, i prestaje U onome sto iza Mira je! [Ganimed plese i pada kao mrtav.]

Tifon. O, kad bi barem Jupiterova gozba pocela! Hermanubis. O, kad bi barem Jupiterova gozba pocela! Sfinga. O, kad bi barem Jupiterova gozba pocela! C.I.C.T. Neka Jupiterova gozba pocne! [Svi odlaze izvan vela osim C.I.C.T.-a i Sfinge; Hermanubis i Tifon zatvaraju veo i strazare. TISINA.] C.I.C.T. (1 Ц 333) Sfinga. (22 Ц 22) [Hermanubis i Tifon otvaraju veo. Sfinga stoji pred oltarom. C.I.C.T. je nestao. On je obukao belu odoru, panterovu kozu i zlatno-beli nemis. Hermanubis, Tifon i ostali vracaju se na svoja mesta. Hermanubis i Tifon prilaze i pozdravljaju Sfingu.] Tifon. (1) Majko Tajne, imas li tajnu Jupitera? Hermanubis. (1) Majko Tajne, imas li tajnu Jupitera? [Sfinga svira trijumfalnu melodiju.[8]] Tifon. Brate Hermanubis, koje je mesto? Hermanubis. Vrh Brda Kiteron. Tifon. Procul, o Procul este viri![9] [Svi muski probacioneri se povlace s bine.] Tifon. Sestre, prizovimo Oca da se iskaze u Sinu. Sfinga. Per Spiritum Sanctum, Amen. [Ona se takodje povlaci na svoje mesto na tocku.] Menade. Iju-ju! Iju-ju Ju! Jakho! Jakho![10] Tifon. [Recituje.] Zdravo, o Dionise! Zdravo!

Krilati Semelin Sine! Zdravo, o Zdravo! Zvezde su izbledele; Mesecina se skrila u dolu; A zraci sunca u moru. Blazena je srecna sudba one Koja ugleda Boga; koji se krece Mocne duse bez mrlje, Mesajuci se na bozanskom skupu Mnogih misticnih ljubavi. Svete device, vesto pletu Plesove za mocnu majku Bahantkinja Bahu hrli! Zamahnite njegovim nartekovim[11] stapom, i prepustite Zemaljske Radosti zemlji da ugasi! Ju! Iju-ju! Sestre, pomesajte se U horu, plesu, pijanki! On, bozanski, Duh jedinstveni, Zabrujace u svakoj veni. K vragu tugo i pameti! U ritmu smeha pomesajte, Ruke, usne, grudi, bedra!

U zanosnom zadovoljstvu Dohvatite usamljenu riznicu! Klice zanos neprestani! Sestre! Sestre! Podcikujte U pomamnom bozanskom uzitku! Sunce se skriva; sada se bira ko se buni, ko uziva, Tajnoj noci sapucuci. Ju! Iju-ju! Kolo divno! Igrajte devojke, vedro, fino! Klotinom[12] zadatku mio kraj. Atropo, podji u zaborav! Ju, Laheso! cunak daj! Upletite ljudski ples Sa zivotom drveca i stenja! Neka plavo mahnito vreme Na jedan ular sve duhove veze, Zanose koji preplavljuju! Ju! Iju-ju! Klonuo sam, padam. аа U nesvesti purpurne svetlosti; Grozdje mi duh u ropstvo uvlaci.

Voli me, voli me iznad svega, Duse u obliku duha! Sve je jedan! Ja mrmljam. Udaljeni Glasovi uzvikuju, Iju-ju! Iju-ju! Iju-ju! Iju-ju! Jakho! Blagi, uporni Kao odjek glasa istrajni: -- аZdravo! Agavo! Autonojo! [Tifon izlazi na binu.] Agava. Iju-ju Ju! Jakho! Zdravo, o zdravo! Slavite ga! Kakvi su ovo snovi? Autonoja. Sestre, o sestre! Agava. Reci, da li su nasa okamenjena braca budna! Autonoja. Lav urlice. Menade. O, slusajte zmiju! Autonoja. Iju-ju, Ju! Dajte mi da pijem! Agava. Divlje jurimo! Skacemo sa brda na brdo Kao tigrovi dok love. Menade. Smrvi, smrvi svet! Agava. Stiskaj zemlju kao da je vinska presa! Autonoja.

Pij njenu krv, Slatko crveno vino! Menade. Da, ispij staru suvu zemlju! Agava. Istisni zadnje kapi dok se okvir ne zdrobi Kao stara mesina! Autonoja. Tako se pre usrces Medj' zvezde! Agava. Brze, brze zvezde! Menade. O, noci! Noci, noci, padni duboka i sigurna! Autonoja. Padni meka i slatka! Agava. Sume leze jecajuci za ljubavlju. Autonoja. Zalosna zemlja Lezi zedna nasih poljubaca. Menade. Sve divlje stvari Zude za poljupcem, koji zavrsava u krvi. Agava. Krv! Krv! Donesite vino! Hej! Bromije, Bromije! Menade. Dodji slatki Boze, Izadji i lezi sa nama!

Autonoja. Sa nama koje smo device, Device smo bile, i device cemo ostati zauvek! Agava. Cedne, cedne! Nase ludilo ne sadrzi dodir gorcine, Niti ukus jutarnjeg zadaha iz usta. Autonoja. O, usta zrelog crvenog suncanog grozdja! Boze! Boze! Iju-ju! Ostani! Nastani se! Agava. Osecam krila ljubavi, misterije; Ona zapahnjuju meke daske Nocnog vazduha na uzavrele grudi i celo moje. Menade. On dolazi! On dolazi! Agava. Tisina, o devojke, i mir! Bozja najsvetija prisutnost himnu zahteva, Svecanu himnu, himnu agonije, Da ne bismo u sjajnom zraku koji okruzuje Semelino dete, izgubili zemlju I od Zevsa zacetu telesnu prisutnost. Autonoja. Da, sestre, zapocnite pesmu pijanke! Uzdignite svoje,

Poput vina glasove slatke, pokrenite vinom umrljane udove U radosnom prizivu! Menade. Da, mi pevamo. Agava. Zdravo, Semelino dete! Njoj, kao i tebi, Postovanje, bozanstvenost i besmrtnost! Sramota! Spletka supruge Iz Olimpske kuce, Hera! Tvoja strasna zamisao protiv slatkog pijancenja! Gle! U crvenom urliku i plamenu Zevs silazi! Kakvo onda pravo polaze Da oseti besmrtan oganj ta Tebanska dama! Uhvacena u tom vatrenom talasu, Svoju ljubav i zivot je dala Da zadnjim placnim poljupcem spase nerodjeno dete. A ti, o Zevse, oce Bromija[13] - lovce smeli!, Ugrabio si nerodjenu bebu iz tog Olimpskog ognja:

U tvom sopstvenom najsvetijem bedru Taj porod melanholije Skrivao si, hranio svetlom, ambrozijom i biljkom moli. Da, i sa kovrdzavom kosom i bozanski lepim udovima Iskocio ti si, Dionise, na vazduh mirisni! Da! Tako se sudbinskih snova Usudjujemo prisecati, Uparujuci u dopadljive uvojke parove bludne. O, Dionise, cuj! Priblizi se, budi brz, blize, Sapci carobne reci u svako naculjeno uho! O, Dionise, kreni Kao Apolonova strela! Zakopaj svoju rogatu glavu u svakom krvarecem srcu! Prva Menada. On je tu! On je tu! Autonoja. Tigrovi, pojavite se! Agava. Pljesku moje ruke I zelji mog stapa, Pokorite se!

Autonoja. Pronasla sam Kocije okicene Lozom i vinom, I bozanskim lovorom, i bokoravim mirisom zlatoglave zalfije, I Dedalovim cvetom Kritske kolibe; Silinom jasenka, I valjuginom ljubavlju, I cvetovima stipavice Okolo i iznad. Agava. Tigar i panter dolaze na uzvik moj. Ju! Devojke! Uprezite ih! Prva Menada. Evo mene. Druga Menada. I mene! Mi smo spremne. Agava. Sad ih upregnite, dobro i cvrsto! Prva Menada. Tigar je upregnut. Druga Menada. Iz svoga dalekog gnezda Slavuj tera nase muke.

Treca Menada. Jonjanin se uzburkava Odjekuje na nas poj. Cetvrta Menada. Aha! jer je prekor Tebanskih mudraca Nestao, nestao, nestao! Vino koje razjaruje Nas zivot je osnazeno! Zacikavamo ih i obeshrabrujemo. Agava. Duhovi koji opsedaju Stene i reke, Sidrista i sume, Polja i bujice, Zauvek su sa nama! Prva Menada. Nasi su zauvek! Iju-ju! Iju-ju! Autonoja. Agavo! On dolazi! Agava. Podvriskujte, Ju! Autonojo! Svi. Ju! Ju! Iju-ju, Ju! Jakho! Iju-ju! Iju-ju! Agava. Beli vazduh bruji

Od siline duha. Mi smo naslednici: mi nasledjujemo. Nase radosti su kao njihove; Zatalasajte svojim molitvama Radost poljupca! Ju! zbog blazenstva Pehara i koplja. On dolazi! O, ljubavnice! O, prijatelju; O, Boze, Prekrij nas, prekrij Nasa lica, i lebdi Nad nama, u nama! Fino obuven, Fino odeven, Njegove cini nas vrte U Mrezu zelja. Suptilno kao oganj On dolazi medju nas. Svo nebo okruzeno je Ognjem uzitka Uzitkom koji nas ozaruje, Strascu noci. Noci, gospodarica nasa budi! Tu pletenicu i ovu pletenicu Svojim vetrom upleti

U kovrdze vinske! Strasno blazenstvo! Ekstazo nad ekstazama! Nase himne ponovo osvajaju Bromijski poljubac. Blagoslovene duse nase! Blagosloveno cak i ovo! Stizemo do ciljeva Najzvezdanijeg neba Dafnid i Atis, i Hris i Hloja, Izmesajte se, o device! Iju-ju! Iju-ju! [C.I.C.T. se penje na oltar; on nosi zlatnobelu odoru i panterovu kozu, i zlatnobeli nemis. Odbacivsi svoj veo i dizuci svoje ruke u blagoslov, recituje:] C.I.C.T. Donosim vam vina sa visina, Iz bacvi slavnog sunca; Ljubav za svakog, I zivot isto tako. Plesacete na brdu i ravnici; Pevacete u rupi i visini, Na svecanoj tajnoj pijanci, Zanosni obred Bahanalski! Vasi su drvece i stenje,

I ispod brda vode, Silinom onoga sto traje, Svetog neba volje! Raspirujem plamen kao bujicu Da jurne od zvezde do zvezde; Vasa je kosa k'o repovi komete, Vi cete videti stvari kakve jesu! Podizem masku materije; Otvaram srce coveka; Jer imam silu da razbijem Pokrov sto skriva Ц Pana! Vase ce ljubavi polokati klanje, I ruzama od krvi poprskane Sve ocajne mezimice U bujici strasti zaplivace. Donosim vam smeh i suze, Poljupce sto krvare i pene, Radosti miliona godina, Cvece koje ne nosi semena.

Zivot moj jalov je i gorak, Plam je njegov zvezda lutalica. U zadovoljstvu i opasnosti preci cete Preko brane tajanstvene Zbog gneva i placa postavljene Protiv dece zemlje; Ali, u pevanju i spavanju Preci cete u ritam i veselje! Dizem svoj stap i njisem vas Preko brezuljaka uzitka; Moje vas rumene reke miju U najunutarnjijoj prociscujucoj svetlu. Ja, gospodar lavirinta, Vodim vas u tamu sunca lisenu; U inat inatu od dana je to Mi smo vencani, mi smo divlji, mi smo jedno! [Svetlo se gasi, i drustvo se okuplja u sveopstem plesu.] Hermanubis. аааааа Tisina. Tifon. ааааааааааааааааа Tisina. C.I.C.T. ааааааааааааа (1 Ц 333) Tajna Oca je u Tajni Sina. Sfinga. ааааааааааааааа (22 Ц 22) A Tajna Sina je u Tajni Svetog Duha. Ganimed. ааааааааааа (4444) Gloria Patri.

Heba. ааааааааааааааааа Et Filio. Tifon. ааааааааааааааааа Et Spiritui Sancto. Hermanubis. аааааа Ut erat in Principio. Sfinga. ааааааааааааааа Et nunc est. C.I.C.T. ааааааааааааа Et erit semper.[14] Svi. ааааааааааааааааааааа Amen. Sfinga. аааааааааааааааа Gladovanje. Hermanubis. аааааа Pesma. Tifon. ааааааааааааааааа Svetkovanje. C.I.C.T. ааааааааааааа Ljubaznost. Sfinga. аааааааааааааааа Muzika. Hermanubis. аааааа Ples. Tifon. ааааааааааааааааа Ljubav. C.I.C.T. ааааааааааааа Kraj. [Tifon zatvara veo.] OPREMA POTREBNA ZA RITUAL JUPITERA Za Oficire: Odore i rekviziti kao sto pise na pocetku, izuzev C.I.C.T.-a koji na pocetku nosi crnu odoru, a kasnije oblaci zlatnobelu odoru, panterovu kozu i zlatnobeli nemis.

Rekviziti: Tocak Srece (buduci da Hram predstavlja Tarotov Adut X) Svastika, violina, mac, kaducej, dvozubac. Pehari (svako svoj); jedan veliki vrc za vino. Kedrov tamjan. Plava sijalica. Muzika: Serenade: Drdla (zagonetna, sarkasticna) Samadhilied: Waddell (najuzvisenija, bestrasna) Adagio: Brahms (hladan, bezosecajan, intelektualan komad) Prislied: Wagner (osecajan, strasan komad) Andante: Mendelssohn (polagano, ocaravajuce) Obertass: Wieniawski (trijumfalna melodija) Svetlosni efekti: Na pocetku rituala puno svetlo (plavo). Kad Ganimed zapocne svoj ples svetlo se gasi. Na pocetku treceg cina svetlo se pali. Svetlo se gasi nakon C.I.C.T.-ove zadnje pesme.

[1] Liber 963: Riznica slika Ц J.F.C. Fuller. Vidi "Equinox", No. III., Poseban dodatak. [2] U originalu stoji rec "limbeck". Verovatno "alembik", alhemijski destilator. Prim.prev. [3] Serenade: Drdla. [4] Samadhilied: Waddell. [5] Adagio: Brahms. [6] Preislied: Wagner. [7] Andante: Mendelssohn. [8] Obertass: Wieniawski. [9]а Prokleti, prokleti da ste muЪkarci! [10]а Svecano ime mistickog Baha u Ateni i Eleuzini; svecana pesma u slavu Baha. [11]а Кtap od narteka (ferula communis), devesilja, Ъto su ga uglavnom nosile bahantkinje. [12] Kloto (Prelja), Lahesa (Sudbina) i Atropa (Neumitna) su Tri Suñaje (Mojre) iz grcke mitologije. [13] Bromius, bucilac, galamdЮija, Bahov epitet. [14] Gloria Patri et Filio et Spiritui Sancto ut erat in Principio et nunc est et erit semper znaci: "Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu koji beЪe na Pocetku, koji jeste (sada) i koji će biti zauvek".