Јован ПејчићПОЕТИКА КЊИЖЕВНОГ РАЗГОВОРА

Десет писаца – десет разговора Бранимира Ћосића

БиблиотекаКњижевне науке

КолекцијаПојмовник

Оснивач и уредникГојко Тешић

Главни и одговорни уредникСлободан Гавриловић

На корициКандински, Мали светови VII (1922)

Јован Пејчић

Поетика књижевног разговораДесет писаца – десет разговора Бранимира Ћосића

Цртежи писацаАрпад Г. Балаж

АутокарикатуреБранимир Ћосић

© ЈП Службени гласник, 2012

5

МАПА ПОетиКе КњижевнОГ рАзГОвОрА

На почетку (9).

АуТОПОРТРЕТИВОђЕНИ РуКОМ БРАНИМИРА ЋОСИЋА

О традицији књижевних разговора код Срба, не­ма од књиге Бранимира Ћосића Де сет писа ца – де­сет раз го во ра старије, а ни изазопвније и заводљивије (15). – Дело са свим на ро чи те вр сте (16). – После Другог светског рата ствари су се из основа промениле (17). – Суд би на књиге Де сет пи са ца – де сет раз го во ра (19).

Ћосићеви интервјуи утемељују у српској књижев­ности нов литерарни жанр (20). – Прекретнич ко де­ло (23).

Бранимир Ћосић није у свом послу сам (25).Исто ри јат срп ског књи жев ног ин тер вју и са ња: раз­

го во ри Љу бо ми ра Не на до ви ћа с Његошем (26). – Ди ја­лог Ис ма и ла Сре зњев ског и Ву ка Ка ра џи ћа (30). – Раз­го вор Јо а ки ма Вујића сa Син ђе ли јом Хри сто вић, пр ви ин тер вју код Ср ба (33).

Аутор Де сет пи са ца – де сет раз го во ра „чи тав низ го ди на је др жао пе ро у де сној а топломер у ле вој ру ци“, или: ма ло жи ве ти, мно го пи са ти (38).

Ћо сић и Ми лан Зр нић: отва ра ње ру бри ке у ре ви ји реч и сли ка „у раз го во ру са...“ (41). – Преглед Ћо си ће­вих раз го во ра (42). – До го во ри с Ге цом Ко ном о из да­ва њу књи ге за вр ше них интер вјуа (44).

6

Јован Пејчић

На слов Де сет пи са ца – де сет раз го во ра не од го ва­ра са др жа ју књи ге (45). – Ко је де се ти писац, шта је с де се тим раз го во ром (46). – Пи смо Бо жи да ра Ко ва че­ви ћа (47).

Ин тер вјуи – гра ђа за бу ду ћег књи жев ног и кул тур­ног исто ри ча ра (49). – Ћо си ће ва концепција ли те рар­ног раз го во ра (50). – При мед ба Мла де на Ле сков ца на из бор пи са ца, или: зашто Ду шан С. Ни ко ла је вић а не Иси до ра Се ку лић (53).

у књи зи Де сет пи са ца – де сет разгово ра Ћо сић хо­ће да бу де пи сац и но ви нар, не кри ти чар и исто ри­чар књи жев но сти (58). – Али у књи жев ном цар ству не у тра лан се не мо же оста ти (59). – Ћо сић­ин тер вју­ер ипак је и литерар ни кри ти чар, или: Раз го во ри као во ља за пре ра спо ре дом књи жев них вред но сти (59). – При мер Бо ри са ва Стан ко ви ћа (63). – Му ке са Цр њан­ским (67).

Ду хов но по ре кло књи жев них раз го во ра: ан тич ки ди ја лог (70). – Ро ђе ње штам пе у Евро пи и но вин ски ин тер вју (71).

Шта је, уоп ште, раз го вор (73). – Ма ги ја пи та ња, ло­ги ка од го во ра (74). – Принцип објективизма vs. начело субјективности (77). – Про блем Дру гог и дру го сти: ин­тер су бјек тив ни ка рак тер раз го во ра (78). – Го вор раз­го во ра: иде је Де Со си ра и Мерло­Пон ти ја (78). – уче ње Ла ва Ја ку бин ског о ди ја ло шком го во ру (81).

Тек сту ал но би ће књи жев них раз го во ра Бра ни ми­ра Ћо си ћа (84). – уло га умет нич ких и конструк тив­них фак то ра: дра ма тур ги ја Ћо си ће вих ин тер вјуа (85). – Спо ља шње и уну тра шње пор тре ти са ње са го вор ни­ка (90).

Сми сао из о ста вља ња пи та ња, сми сао из о ста вље них пи та ња (95). – Нул та тач ка ин тер вјуа (98).

Љу бо ми ра Не ди ћа при го вор Љу бо ми ру П. Не на до­ви ћу (100). – Ћо си ће ва апо ло ги ја тачности из го во ре не ре чи: Ми ли ца Јан ко вић, Лу јо Вој но вић (103). – Исто­ри ја ин тер вју и са ња Јо ва на Ду чи ћа (105). – Ин тер вју,

7

Поетика књижевног разговора

умет нич ки жа нр у фор ми исти не, или: Ми лош Цр њан­ски по дру ги пут (107). – Погледи Жерара Женета и Бе­ле Хамваша (109).

Са го вор ни ци Бра ни ми ра Ћо си ћа: су прот ста вље на књи жев на опре де ље ња – „традиционалисти“, „сред њи“, „мо дер ни сти“ (111).

Хе рој ско до ба Мла дих (114). – Ставови пи са ца – про тив те жа Ћо си ће вим по ве сно­литерарним оп сер­ва ци ја ма (115).

Јед но су би ле же ље и про грам, дру го су мо гућ но­сти (117). – Не пред ви дљи ви жи вот ни каприси (119).

у раз го во ри ма се ви ди цео Ћо сић­књи жев ник (120). – Га ле ри ја ли те рар них ауто пор тре та во ђе них ру­ком Бра ни ми ра Ћо си ћа (122).

Сли ка ју ћи дру ге, Ћо сић је, за пра во, дао свој пор­трет (123). – Али, не ма пла ни ра не „тач ке на јо ту“ (124). – Кврге изванредних закона (124).

Књи га­спо ме ник (125).

ДО ДА ЦИ

Би бли о гра фи ја раз го во ра (129). Би бли о гра фи ја кри тич ких при ка за књиге Де сет пи­

са ца – де сет раз го во ра (131). Литература: извори, сведочанства, историјски и

филозофски ослонци, критика (135).Краја нема или захвалност (141).Порекло илустрација и докумената (143).О ауто ру (145).Пре глед име на (149).

9

На почетку

Бранимир Ћосић има десет завршених књижевних разговора.

Разговоре с писцима започео је да објављује у бео­градском магазину Милана Зрнића реч и слика. Ту је, године 1926, штампао интервјуе с Борисавом Станко­вићем, Вељком Петровићем, Сибетом Миличићем, Ду­шаном С. Николајевићем, а 1927. с Милошем Црњан­ским, Божидаром Ковачевићем, Григоријем Божовићем и Густавом Крклецом.

Године 1929. објавио је девети и десети разговор: с Миланом Ракићем у новосадском Летопису Мати­це српске, са Станиславом Винавером у шабачком Књи­жевном полету.

у рукопису и недовршени остали су му разговори с Лујом Војновићем и Милицом Јанковић.

Ћосић је завршене разговоре сабрао и штампао их као самосталну збирку у Издавачкој књижарници Геце Кона 1931. године. Наслов, притом, није одразио ствар­ни садржај књиге: читалац је у њој могао да нађе тек девет разговора с девет писаца. Недостајао је десети интервју.

Потпуно издање Десет писаца – десет разговора појавило се први пут седамдесет и једну годину кас­није, 2002. у Бору. Имао сам задовољство да приредим то издање и напишем поговор и друге критичке до­датке.

Писац

АуТОПОРТРЕТИВОђЕНИ РуКОМ

БРАНИМИРА ЋОСИЋА

15

1.

у традицији књижевних разговора код Срба нема од књиге Бранимира Ћосића старије, а богме ни иза­зовније и заводљивије. Године 1931. то се, додуше, није могло знати; седамдесет година по њеном објављивању, ово је чињеница коју више нико не оспорава.

Када су, сабрани у збирку под насловом Десет писа­ца – десет разговора, угледали светло дана, Ћосићеви „интервјуи с писцима“ наишли су на свесрдно одобра­вање српске књижевне и шире, југословенске култур­не јавности. Не само што о књизи није написан није­дан неповољан приказ него у критичким текстовима који су пропратили њен излазак нема ниједнога чак ни уздржаног суда.

Општа сагласност при дочеку Ћосићеве књиге уто­лико је важнија што отпочетка прелази колико грани­це претпостављенога, сталешкога, литерарног солида­рисања, толико и оквир генерацијске или ма које друге припадности – рецимо идејно­културне, концептуал­не, поетичке. Највише оцене стижу разговорима до­словно из свих интелектуалних и уметничких кругова онога доба. „Од интереса је“, закључује, тако, један кри­тичар, „све што је забележено у овим разговорима.“1 Други жали „што наместо десет разговора немамо…

1 Рт [Ристо Ратковић], „Десет писаца – десет разговора“, Срп­ски књижевни гласник, н. с. (Београд), књ. XXXII, св. 7, 1931, стр. 578.

16

Јован Пејчић

педесет, или више“,2 док ће трећи пророчки истаћи да је Бранимир Ћосић „дао једну књигу без које неће сме­ти бити ниједан наш књижевни семинар кроз, реци­мо, педесет година“.3 Потписник првога суда је песник, друго мишљење изнео је философски писац, треће ста­новиште заступа историчар литературе.

Потоња времена у свему су потврдила те ране оце­не Ћосићеве књиге. Заправо, текстова који би се само њом бавили доцније није било, али проучаваоци Ћо­сићевог уметничког и есејистичко­критичког опуса, у првом реду његових романа и приповедака, напросто су сваку прилику користили да се и према разговори­ма одреде: да нагласе њихову првину и вредност по се­би, с једне стране, а с друге – да подсете на непроцењив културноисторијски значај дела.

Одређења о којима је реч не треба узимати као успутна и уопштена. Ни о каквој аксиолошкој неу­тралности не може се говорити ако се зна да, по пра­вилу, коментатори сами одлучују хоће ли скренути с правца основних испитивања (свесни, разуме се, да ризикују не само композициону схему текста не­го и логичку кохеренцију сопственог излагања) за­то да би, на пример, једанпут опоменули читаоца на широко и трајно занимање књижевног света за Ћо­сићеве разговоре с писцима,4 а други пут, опет, да би Ћосићеву књигу означили као „дело сасвим нарочи­те врсте“.5

2 Владимир Вујић, „Над нашом књижевношћу. Десет писа­ца – десет разговора Бранимира Ћосића“, народна одбрана (Београд), год. VI, бр. 20, 1931, стр. 322.

3 М[ладен] Лесковац, „Бранимир Ћосић: Десет писаца – де­сет разговора“, Летопис Матице српске (Нови Сад), год. CV, књ. 328, св. 1–2, 1931, стр. 146.

4 Вид. Бошко Новаковић, „Предговор“, у: Бранимир Ћосић, Кроз књиге и књижевност, прир. Бошко Новаковић, Издавачка књи­жара Рајковић, Београд, [1937], стр. 10.

5 Ели Финци, „Књижевни пут Бранимира Ћосића (1955) “, у: Књи­жевност између два рата II, прир. Светлана Велмар­Јанковић,

17

Поетика књижевног разговора

По завршетку Другог светског рата ствари су се, међутим, из основа промениле. На Десет писаца – де­сет разговора прећутно је „бачена“ анатема диригова­ног потискивања и ћутања. Није новоустројена власт могла прихватити да се чита, препоручује и цитира збирка која садржи интервјуе с таквим личностима као што су Григорије Божовић, Милош Црњански и Душан С. Николајевић:6 у првом писцу комунистич­ки режим „открио“ је издајника народа, и осудио га на смрт;7 другог је прогласио државним непријатељем, идеолошким емигрантом и „мртвим песником“;8

Српска књижевност у књижевној критици, књ. 8, Нолит, Бео­град, 19722, стр. 313.

6 у овом погледу, политичка заслепљеност одвела је Елија Финција даље и дубље него што је то случај с непосредним практикантима и чуварима социјалистичког здравља и правоверја. Познат са свога дара за доследно закључивање, Финци се, међутим, лако решавао те своје способности чим се у њему пробуди „тумач на службеном задатку“. управо то десило му се у вези с Ћосићевим разговорима. Друкчије се не може објаснити чињеница да ни две реченице пошто је Ћосићеву књигу описао као „сасвим нарочиту“ изнесе суд како су „ти разговори, по томе с ким су вођени, како су вођени и око чега су вођени, без неког дубљег интереса /сем разговора с Борисавом Станковићем/“ (Ели Финци, „Књи­жевни пут Бранимира Ћосића“, у: Књижевност између два рата II, прир. Светлана Велмар­Јанковић, Српска књижев­ност у књижевној критици, књ. 8, Нолит, Београд, 19722, стр. 313–314; курзив Е. Ф.).

7 О Божовићевом животу, а пре свега о разлозима кому­нистичке егзекуције над њим, вид.: Гојко Тешић, „Прилози за биографију Григорија Божовића“, у: Григорије Божовић, Чудесни кутови, изабрана дела 3, Јединство, Приштина, 1990, стр. 277–297; Миленко Јевтовић, Личност и дело Гри­горија Божовића, књ. 1, Зубин Поток – Приштина, 1996, стр. 126–143; Милош ђорђевић, „Зашто и како је стрељан Гри­горије Божовић“, Јединство (Приштина), 28–30. новембар и 1. децембар 1996, стр. 13.

8 Вид. одговарајућа поглавља у: Радован Поповић, Бескрајни плави круг (живот Милоша Црњанског, Просвета, Београд, 1980 [проширено изд.1993]; Службени гласник, Београд,

18

Јован Пејчић

трећи, од агитпроповаца обележен као persona non grata, гурнут је у потпуну анонимност.9

Шездесете и седамдесете године протичу у духов­ном и политичком врењу, а већ почетком осамдесетих српско друштво почиње да се ослобађа усуда комитет­ских директива, идеолошке подозривости према кул­тури, програмисане цензуре школских, универзитет­ских, уопште културних програма и планова.

Тај процес одвија се у променљивом ритму још и данас. Али многи проблеми о којима се раније могло једино размишљати, изнети су сада на светло дана и не скидају се, отад, с дневнога реда.

2009) и Миленко Поповић, Црњански између два света (Kњижевне новине, Београд, 1984; промењено изд. Црњан­ски и Дучић између два света, Књижевне новине, Београд, 2000), као и студију­памфлет Марка Ристића „Три мртва песника“ (1954) у његовим Критичким радовима (прир. Ха­нифа Капиџић­Османагић, Српска књижевна критика, књ. 24, Институт за књижевност и уметност – Матица српска, Београд – Нови Сад, 1987, стр. 316–331).

9 Као један од истакнутијих књижевника који су „под режи­мом окупације умели да сачувају часно име човека и јавног радника“ (Политика, Београд, 31. децембар 1944), Душан С. Николајевић изабран је – заједно са Ивом Андрићем, Марком Врањешевићем, Радованом Зоговићем и Вељком Петровићем – у прву управу удружења књижевника Србије; за председника је постављена Исидора Секулић. удружење је основано последњег дана 1944, а већ крајем маја 1945. Николајевића не видимо у управи нити међу чланством уКС – била је то одмазда Агитпропа што се оглушио да за Политику састави рођендански хвалоспев Титу (усмено сведочанство Михаила Анђелића). Отад, све је у животу и професионалном раду Душана С. Николајевића кренуло у суноврат. умро је 1961. године. Смрт његову забележи­ле су кратком нотицом само београдске Књижевне нови­не. Ниједно дело није му објављено после Другог светског рата, ниједна његова књига из претходног раздобља није прештампана, ниједна драма после 1945. извођена.

19

2.

Нас, наравно, занима култура.у сфери културе, као најпрече поставило се питање

преиспитивања и прераспореда вредности, првенстве­но духовног стваралаштва насталог у раздобљу између два светска рата – ако ни због чега другог, онда сто­га што је свести генерација које су се образовале по­сле 1945. наметнута искривљена слика о уметничким, литерарним, уопште духовним збивањима поменутог периода.10

Осмотрена из тога угла, судбина књиге Десет пи­саца – десет разговора губи сваки ореол загонетно ­сти и неочекиваности. Животна уверења, идеје о књи­жевности и њеној улози у друштву, поглед на свет, а нарочито каснији однос једног броја писаца с којима је Бранимир Ћосић разговарао према комунистичкој утопији – то су разлози због којих се дуго није смело ни сањати о поновном објављивању ове књиге.

То, опет, не значи да је плашт заборава под којим се књига нашла – био апсолутан. Ту и тамо, у темељи­тијим расправама о Бори Станковићу, Милану Ра­кићу и, нешто ређе, Станиславу Винаверу, позивало

10 Биће довољно да овде упутим на антологију приповедака забрањених српских писаца Утуљена баштина, коју је Гојко Тешић објавио 1990. у Београду (издавач Досије), па да се увиди какав је „курс“ следила комунистичка воља за поништење органског јединства српске књижевности 20. столећа.

20

Јован Пејчић

се на Ћосићеве „књижевне репортаже“,11 а у приказима сродних подухвата других аутора Ћосићево дело исти­цано је као узорно у своме роду.

Да ствари баш тако стоје, показала је „анкетна се­рија“ београдских Књижевних новина вођена током 1981. под заједничким називом „Поетика интервјуа“. Сви писци текстова са српске стране били су једин­ствени у ставу да, кад је о нашој литератури реч, уп­раво Бранимиру Ћосићу припадају све заслуге за утемељење интервјуа као посебног и самоговорећег књижевног жанра.

Једно мишљење биће довољно да се разумеју чиње­нице које су учеснике у анкети навеле на такав суд. Оно гласи:

Писац Покошеног поља није, вероватно, ни слутио да ће његова књига једног дана постати не само штиво у које ће загледати будући историчари књи­жевности и остали знатижељници интима писаца, него и међаш једне нове, у нас непознате књижев­ности. И више од тога: образац књижевне репорта­же, интервјуа са писцима, књижевног разговора.12

Од штампања разговора биле су се, дакле, слегле многе године; у овом распону српски културни прос­тор испуниле су десетине књига сличних Ћосићевој;13

11 Вид., на пример, радове Ристе Симоновића, Владимира Јо­вичића, Радована Вучковића, Војислава ђурића, Зорана Га­вриловића, Вука Филиповића, Павла Зорића, Гојка Тешића...

12 Љубисав Андрић, „Искушења разговора“, Књижевне новине (Београд), год. XXXIII, бр. 636, 1981, стр. 16.

13 Побројаћу најважније ауторе: Синиша Пауновић, Никола Дреновац, Драгослав Адамовић, Љубо Јандрић, Милош Јев­тић, Драгољуб С. Игњатовић, Радован Поповић, Љубисав Андрић, Гроздана Олујић, Владимир Миларић, Феликс Па­шић, Милутин Чолић, Раде М. Николић, Душан Станковић, Зоран Секулић, Милан Живановић, Анђелка Цвијић, Жи­војин Николић, Александар И. Поповић, Радмила Гикић,

21

Поетика књижевног разговора

то време овај облик литерарно­публицистичкога ства­рања „искористио“ је не само за сопствену афирмацију него и да би се теоријски, на свим линијама властите текстуалне егзистенције стабилизовао.

Другим речима, по унутрашњој неминовности коју сваки освешћени рад са собом носи, продубила су се и, на известан дефинитиван начин, у систем сложи­ла искуства о жанру и поетици књижевног интервјуа. уједно, то је значило да су се на окупу нашли сви усло­ви неопходни за доношење веродостојне историјске и књижевне оцене о суштини, значају и месту Десет пи­саца – десет разговора у српској књижевности и кул­тури 20. века.

Зоран Јеремић, Александар Јовановић, Рада Саратлић, Ми­хајло Пантић, Јелица Роћеновић, Васа Павковић, Дајана Јо­вановић ђедовић, Слободан Зубановић, Зоран Хр. Радиса­вљевић, Марина Рајевић Савић, Драган Богутовић, Младен Гверо, Виолета Вучетић, Неда Валчић­Лазовић, Јосип Бабел…

22

Јован Пејчић

И та оцена је, као што смо видели, дата.Двадесет година потом, други један не мање зна­

чајан критичар и новинар оснажиће ову већ провере­ну оцену новим увидом. За књигу Ћосићеву написаће да је она дело прекретничко у својој врсти.14

14 Милан Влајчић, „ум за морем, разговор за столом“, предговор у: Зоран Хр. Радисављевић, тупо перо, Дерета–Градац, Бео­град–Рашка, 2001, стр. 9. Влајчићево одређење ту се не завр­шава. успех Десет писаца – десет разговора такав је, наставља он одмах, да се Ћосићева књига „самом писцу осветила, јер је њена слава потиснула у сенку његов значајан роман Покошено поље“. Ово мишљење, међутим, ваља примити с резервом, већ и зато што се пореде суштине различитог реда.

23

3.

Квалификатив „прекретничко дело“ захтева обја­шњење. Таква одредба не може бити, никада и није – једнозначан суд. Супротно од тога, у питању је по­лисемичан израз с практично неограниченим бројем терминолошких, појмовнотеоријских, аксиолошких учитавања.

Међу значењима која тврдња о прекретној улози Ћосићевог дела отвара, за нас овде битна су три.

Основно значење је оно које лежи у чињеници да Бранимир Ћосић није ни први ни једини српски писац који се у жанру књижевног разговора огледао.

Друго значење сугерише да, код нас, литерарни ин­тервју тек с Бранимиром Ћосићем, заправо с његовом књигом Десет писаца – десет разговора, проналази свој канонски лик.

Најзад, треће значење додељује Ћосићевим интер­вјуима статус парадигме у жанровском смислу тог пој­ма, чиме се хоће рећи како су правила на којима ње­гови разговори почивају тако чврсто постављена да је логично (колико јесте природно) што су она с време­ном постала мерило смисла, лепоте и успешности за све потхвате сличнога типа, истородних стремљења.15

15 Јован Деретић изрекао је – први пут 1983. (вид. прво издање његове историје српске књижевности, Нолит, Београд), по­том је то остало као његово коначно сазнање (уп. постхумно издање ове историје, Просвета, Београд, 2002, стр. 1133) – оцену да књига Десет писаца – десет разговора представља

24

Јован Пејчић

Свако значење, при томе, активира засебну општу дисциплину проучавања литерарног интервјуа. у првом случају то је историја књижевности. Друго значење при­пада домену књижевне интерпретације. На трећем сте­пену имамо посла с теоријом књижевности, али не у ње­ном општем виду, већ с двема саодређујућим гранама теорије књижевности – генологијом и поетиком.

Књижевне дисциплине о којима је реч не искључују једна другу. Напротив, оне су међу собом повезане, прожимају се, допуњују, чак размењују методе и сти­лове. То долази отуда што начела која их утемељују гра­де јединство, а опет – без јединства начела проблема­тизације (теорија књижевности), начела афирмације (књижевна критика) и начела актуализације (историја књижевности) нема нити може бити интегралнога саз­навања, разумевања и вредновања литерарних (умет­ничких, духовних) творевина (дела, појава, покрета).16

Књига Бранимира Ћосића погодна је, по мом су­ду, управо за такав комплексан приступ, и зато је би­ло нужно у разматрање увести једну овакву теоријску дигресију. Она обележава пут којим ћемо се кретати.

Ћосићеву прву есејистичку књигу (друга је збирка критич­ких текстова Кроз књиге и књижевност, коју је 1937, три године по Ћосићевој смрти, приредио Бошко Новаковић). То је, међутим, квалификатив крупнопотезног историчара који, барем када је реч о српској књижевности 20. века, чес­то просуђује на основу вести из друге руке.

16 Више о утемељујућим начелима науке о књижевности вид. у: Јован Пејчић, „Начела књижевног зналства“ (1994), зна­мења и знаци, Апостроф плус, Београд, 2000, стр. 25–30 (вид. такође: Ј. Пејчић, Профил и длан, Алтера, Београд, 2010, стр. 55–60).

25

4.

у време када разговоре с писцима води, па када их обликује и први пут штампа, потом и када од њих саста­вља књигу, Бранимир Ћосић је само један међу позна­тим младим књижевницима који од новинарства „жи­ве“ и чије опредељење је, између осталога, литерарни интервју, књижевна „репортажа“. Београдски дневни листови (време, Политика, Правда, новости, Самоу­права...), као и ревијална штампа (недељне илустрације, реч и слика...), уступали су знатан простор живој и не­посредној речи уметника, писаца, критичара, филосо­фа, дијалозима с њима и међу њима, полемикама, често памфлетским иступима. Од почетка двадесетих година прошлог века новински разговори с истакнутим лично­стима постају, тако рећи, свакодневни састојак култур­ног живота српске престонице.

Бранимир Ћосић, дакле, није у том послу сâм. Ин­тервјуи с писцима, нашим и страним, које су у оно доба направили – да наведем само најважнија имена – Ста­нислав Винавер, Десимир Благојевић, Раде Драинац, Милош Црњански, нису до данас ништа изгубили од своје занимљивости и актуалности.17

17 Изабраћу по један пример интервјуа што су их поменути писци направили: Винаверов интервју с Рабиндранатом Тагором „Мисија песника у свету“, штампан у времену од 16. новембра 1926; Благојевићев разговор „М. Настасијевић прича нам о Београду и његовом будућем роману“, објављен у Правди од 10. априла 1928; Драинчев „Разговор са Игором Северјанином и песникињом Фелисом Крут“ у Правди од

26

Јован Пејчић

Али сви ови литерате­новинари такође имају пре­тходнике. Песник Милутин Бојић један је од тих пре­тходника. Он је још пре балканских ратова, од краја 1910. до октобра 1912, објавио у београдском Пијемон­ту више кратких интервјуа са српским уметницима.18

Идући овако уназад, у прошлост све дубљу, дола­зимо до прототипа књижевног разговора код Срба, до текста који у правом смислу означава рађање овог но­винско­књижевнога жанра у нас.19 Реч је о спису Љу­бомира П. Ненадовића о Италији и његовом сусрету и разговорима с владиком и господарем Црне Горе Пет­ром II Петровићем Његошем.

у знаменитој расправи о Ненадовићу као путопи­сцу, Павле Поповић овако читаоца уводи у Ненадо­вићеве италијанске теме:

Кад је дошао у Неапољ, Ненадовић једним случа­јем наиђе на Његоша; састанак њих двојице зани­мљив је.20

Догодило се то марта месеца 1851. године; вели По­повић: Ту и тада, Ненадовић ће „зачети своје најбоље дело, Писма из италије“.21

19. новембра 1930; Црњансков разговор са Исидором Секу­лић „Где живи најсрећнија жена Југославије“, објављен у београдском времену од 13. јануара 1932. године.

18 Вид. текстове ове врсте у: Милутин Бојић, Проза I и II, Са­брана дела 3 и 4, прир. Гаврило Ковијанић, Народна књига, Београд, 1978.

19 рађања – зато што је у српски литерарни свет ушао као први (1868). Иначе њему, као чисто књижевни, претходи разго­вор Срезњевског с Вуком Караџићем (1841/1842). Али ни то није у историјском смислу најстарији српски интервју. Првенство, колико је мени познато, припада Јоакиму Вујићу (више о овоме вид. у наставку одељка).

20 Павле Поповић, „Љубомир Ненадовић као путописац“ (1922), нова књижевност II, прир. Предраг Палавестра, Сабрана дела 6, Завод за уџбенике, Београд, 1999, стр. 178.

21 исто, стр. 174.

27

Поетика књижевног разговора

Љубомир П. Ненадовић Павле Поповић

При томе Павле Поповић реч „зачети“ не упо­требљава насумице. Њоме он навешћује сву необ­ичност судбине Ненадовићевог италијанског путопи­са: писац у Италији борави 1851. године; своја писма о овом боравку објављује, међутим, чак осамнаест годи­на касније, 1868/1869;22 на крају, књигу Писма из ита­лије штампаће Српска књижевна задруга тек 1907, два­наест година по смрти њенога аутора.

На двојак начин гледало се код нас на Ненадовиће­ве разговоре с Његошем. Према једнима, Ненадовић је нека врста Његошевог Екермана; према другима, он ту прилику није искористио.

22 Писма Ненадовићева штампана су у наставцима у под­лиску београдске Србије (која тих година излази три пута недељно) од децембра 1868. до маја 1869, под упечатљи­вим насловом владика црногорски у италији. Зашто баш тада, може се објаснити политичким разлозима (вид. у овом смислу већ навођену расправу Павла Поповића [стр. 187–188], и такође студију Миодрага Поповића „Љубомир Ненадовић 1826–1895“ у његовој историји српске књижев­ности – романтизам, књ. II, Нолит, Београд, 1972, наро­чито стр. 244–246).

28

Јован Пејчић

Павле Поповић таквих недоумица нема:

Ненадовић је Његошу што су Платон и Ксенофонт Сократу, Никол великом Арноу, Босвел Џонсону, Мур Бајрону, Де Квинси Канту, Екерман Гетеу. Ње­гова је књига истог рода и исте књижевне важности које и њихове.23

Недоумице, опет, не муче, на пример, ни Предра­га Протића, аутора најпотпунијег прегледног рада на­писаног у новије време о путописима Љубомира Не­надовића. Само, Протић је на позицијама супротним Павлу Поповићу. Он се, додуше, слаже с Поповићем да је део Путописа из италије посвећен Његошу ду­ховно­историјски важнији и уметнички остваренији, али књижевну вредност његову не види Протић у дијалошкој вештини и веродостојности, односно ле­поти беседа двојице писаца, већ у тематскоме богат­ству и приповедачком умећу испољенима у Ненадо­вићевом спису.

Протић то непосредно и каже:

Делови о Његошу, посматрани као приповетке и приповедање, а не као документарна грађа, јесу за­иста најбољи део свих Ненадовићевих путописа.24

Овај закључак охрабрио је, с друге стране, свог аутора да се подсмехне свима онима који су – како он извешта­ва – „Ненадовићеве разговоре узели здраво за готово“, сматрајући да је ту пре свега реч о својеврсном путо­пишчевом интервјуу вођеном с владиком и господарем

23 Павле Поповић, „Љубомир Ненадовић као путописац“ (1922), нова књижевност II, прир. Предраг Палавес­тра, Сабрана дела 6, Завод за уџбенике, Београд, 1999, стр. 185.

24 Предраг Протић, „Путописи Љубомира Ненадовића“, Сумње и надања, Просвета, Београд, 1986, стр. 116.

29

Поетика књижевног разговора

Црне Горе. у таквом уверењу, наводи даље Протић, оти­шло се толико далеко да „чак постоји књига која се зове разговори с његошем“.25

25 исто, стр. 115. Протић овде мисли на књигу коју је при­редио и 1947. у Новом Саду (изд. Матице српске) објавио Живојин Бошков.

30

5.

Став Павла Поповића карактеришу одмереност и отвореност, суд Предрага Протића – повиновање крај­ностима. Прво гледање отвара аналогије, друго искљу­чује чак и двостраност, а камоли поливаленцију текста. управо стога Поповићев рад ваља стално држати на столу.

Разлози су многоструки. На пример, мисао По­повићева по којој је Ненадовић Његошу исто што и Екерман Гетеу чини ми се више него значајна. Ако је и претенциозна, у смислу поређења она нипош­то није далеко од истине. Суштину је несумњиво ухватила.

Па и поред тога, на овом је месту логичније сетити се Јохана Петера Екермана и Гетеа у вези с једним раз­говором старијим од Ненадовићевог с Његошем. Тај разговор вођен је с Вуком Караџићем, а његов аутор није Србин већ Рус – Измаил Иванович Срезњевски.

Срезњевски је Вука упознао у Бечу јануара 1841. го­дине. Током те, па све до краја марта наредне године они су непрестано заједно.26

26 Вид. Витомир Вулетић, „Срезњевски и Вук“ (1964), руско­српска књижевна поређења, Матица српска, Нови Сад, 1987, стр. 115–134; такође вид. Голуб Добрашиновић, „Вуков животопис од И. И. Срезњевског“, поговор у: Измаил И. Срезњевски, вук Стефановић Караџић, прев. Голуб Добра­шиновић, Просвета, Београд, 1987, стр. 103–119 (посебно стр. 103–107).

31

Поетика књижевног разговора

Исмаил Срезњевски

Животопис Вуков Срезњевски објављује 1846. у Москви. Дискурс ауторов је биографски и филолош­ки. у једном тренутку, међутим, Срезњевски неочеки­вано напушта историјски и приклања се „екерманов­ском“ принципу излагања:27 даје најпре реч самоме Вуку, а затим, укључујући се повремено у разговор, Вуков монолог претвара у високо осмишљени дија­лог о српском народу и његовој култури, историји, књижевности.

27 Срезњевски је, по свему, разговор с Вуком водио крајем 1841. или почетком 1842. године. Њему су, према томе, засигурно биле познате барем прве свеске Екерманових разговора с Гетеом (прва свеска разговора издата је 1835, последња 1848. године).

32

Јован Пејчић

Почетак овог разговора готово да је идеалан:

Једног вечера, у оно незаборављено доба кад сам с Вуком проводио вечери обично заједно, разговара­ли смо о савременој српској књижевности. Прела­зећи с једног на друго, ја га упитам како је постао књижевник. Вук се насмеши, затим се замисли, па се опет насмеши, севнувши својим ведрим очима, и одговори...28

Но наша прича ту се не завршава. Ако је разговор Срезњевскога са Вуком први књижевни рад те врсте у Срба, он није уједно и први интервју у новинарском значењу те речи. Сва слава у овом погледу припада српском писцу старијем од Вука и његовог руског би­ографа.

28 И. И. Срезњевски, вук Стефановић Караџић, Просвета, Бе­оград, 1987, стр. 17 (разговор се завршава на стр. 23).

33

6.

Године 1826, на своме првом путовању „премилим отечеством“, Јоаким Вујић проводи у Београду шест дана. Није му била намера да се толико задржи. Бора­вак, заправо, продужује непланирано: „које ради одо­хновенија и одмора, које“ – вели – што „и хаљине мо­рао сам правити, наипаче чизме, које сам био до конца подерао“.29 А онда наставља:

Измежду времена мога овде пребиванија случи се је­дан дан, а то је било 11­го ноемврија, да мене отац ђакон и учитељ перве класе, именуеми Силвестр Христович, позове на ручак. По пришествију мојему на његов квартир, нађем тамо његову сестру и матер Синђелију. Ми овде по обичају ручасмо, пак после ручка његова сирота матер Синђелија поче се тужи­ти како су јој Турци два њена сина, то јест Пајсију, игум[а]на манастира Трнаве под планином Јелицом,30 а другог Митра, простог работника, уморили.

29 Јоаким Вујић, Путешествије по Сербији, Културни центар, Горњи Милановац, 1999, стр. 171.

30 у питању је Хаџи Проданова буна из 1814, коју је Сулеј­ман­паша Скопљак (помогнут српским трупама на челу с књазом Милошем), сурово је угушивши, окончао стра­тиштем Срба пред београдском Стамбол­капијом, где је на стотине побуњеника побијено, док су најистакнутији да­нима умирали набијени на колац. Међу њима су мученич­ки страдали игуман Пајсије и ђакон Авакум, које је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио, 14. јуна 1962, за српске свеце; њихова успомена слави се

34

Јован Пејчић

Ја обаче, љубопитан овакве вешчи знати, запитам је:– Али, драга Госпођо мајко! Молим Вас, изволите ми изјавити ову Вашу несрећу, како се она случила?С и н ђ е л и ј а. А како, мој драги брате? Ви може би­ти да сте чули како је пређе неколико година Кара­ђорђије своју земљу и народ оставио, пак на вашу страну у Земун пребегао?Ј а. То ми је весма добро познато било, ако и нисам био овде на граници; пак онда?...31

Јоаким Вујић

17 [30]. децембра (више о овом вид. у: Архимандрит Јустин [Поповић], житија светих, за децембар, књ. 12, Манастир Ћелије – Богословски факултет, Београд, 1977; Слободан Милеуснић, Свети Срби, Прометеј, Нови Сад, 2000).

31 Јоаким Вујић, Путешествије по Сербији, Културни центар, Горњи Милановац, 1999, стр. 171 (разговор се завршава на стр. 174).

35

Поетика књижевног разговора

Од овог момента разговор са Синђелијом Ристо­вић тече тачно по моделу новинског интервјуа какав се још и данас практикује у штампи: Вујић ту постоји као онај који зна таман колико је неопходно да смис­лено пита; све остало, сва истина разговора гради се из саговорничке речи, кроз перспективу Другог, из осећања света и доживљаја стварности мајке игума­на Пајсија.32

Сад, мало је вероватно да је Бранимир Ћосић знао за интервју Јоакима Вујића са Синђелијом Ристовић, или за Срезњевског и његов разговор с Вуком. Није ни морао знати. А и кад би, и где би сазнао? 33

Ћосићу су, с друге стране и ван сваке сумње, били познати Ненадовићеви разговори с Његошем у Ита­лији. Знани су му били и Екерманови разговори с Ге­теом – које је, уосталом, могао читати у француском

32 То није једини разговор Јоакима Вујића унет у Путешест­вије по Сербији, али је једини који у свим правцима испу­њава захтеве интервјуа као специфичнога новинског жанра. Разговори Вујићеви са турским ђаком Селимом у џамији у Београду (Јоаким Вујић, Путешествије по Сербији, Културни центар, Горњи Милановац, 1999, стр. 16–18), са старцем Бранком у селу Салавинцу (исто, стр. 36–38), са сељанком Митром у селу Зубињу (исто, стр. 42–45), с турским спахијом и порежџијом Мемедом у Црљенцу (исто, стр. 47–51), с калуђером Герасимом из Високих Дечана на Косову у Манастиру Клисура (исто, стр. 116–121), с неименованим Момком у селу Сидници (исто, стр. 180–181), такође су дати у форми дијалога; стилизација њихова, међутим, више је анегдотско­исто­ријска него информативна или гносеопсихолошка. Као такви, они нису самодовољне творевине и, у исто време, делови једне шире, функционалне, органски обликоване структуре; сва њихова улога састоји се у томе да предста­вљају логичне фрагменте повесно­друштвенога контекста Вујићевог путописа као целине.

33 Јоаким Вујић и Срезњевски морали су у овом контек сту бити споменути већ и зато што би историјски преглед разговорâ у српској књижевној култури без њиховог удела остао непотпун.

36

Јован Пејчић

преводу.34 Пратио је интервјуе које су његови књижев­ни другови објављивали у листовима и ревијама чији је сарадник и сâм био.

Али понад свега, видео је изблиза како се то ради у Европи, како се у Француској ради.

34 у целини, Екерманови разговори са Гетеом штампани су на српском језику први пут 1970, у преводу Станислава Вина­вера и Вере Стојић (изд. Културе, Београд). Дотле, они су код нас објављивани само фрагментарно, у краћим одабра­ним одломцима.

37

7.

Историјат интервјуа у српској књижевности под­разумева генезу дела које репрезентује овај жанр. Како је настала књига Десет писаца – десет разговора?

38

Јован Пејчић

у Београд се Ћосић вратио с лечења почетком авгус­та 1926. године. Вратио се у Србију, каже Ели Финци, по­сле „вишегодишњег манастирског живота у једном по­лупразном швајцарском санаторијуму“.35

Грудоболан од детињства, тога лета је први пут по­веровао да је на прагу оздрављења.36 Он који је, како ће га се касније сетити Винавер, био „од најблажих и нај­тиших“ међу младим ствараоцима, и „који је хтео у ду­бини душе само да постане књижевник“,37 у то је време писац за кога се зна – чувени београдски издавач Све­тислав Б. Цвијановић био му је већ објавио две књиге,38 а спремао се да штампа и трећу.39

За болест Ћосићеву такође се знало. Ристо Ратко­вић, његов велики пријатељ из тих дана, записаће не­пуне две деценије по Ћосићевој смрти:

Од млађих је специјалан интерес побуђивао Бра­нимир Ћосић, који је, тако рећи, читав низ година држао перо у десној а топломер у левој руци, који је, борећи се с тешком бољком, кроз приповетке и романе самостално крчио себи пут ка уметничкој и друштвеној истини.40

35 Ели Финци, „Књижевни пут Бранимира Ћосића“ (1955), у: Књижевност између два рата II, Српска књижевност у књижевној критици, књ. 8, Нолит, Београд, 19722, стр. 312.

36 Више о томе вид. овде у хронологији „Живот и рад Бра­нимира Ћосића“, коју сам првобитно, као приређивач пр­вог потпуног издања, објавио у књизи Бранимира Ћосића Десет писаца – десет разговора (Народна библиотека Бор, 2002, стр. 196–202).

37 Станислав Винавер, „успомена на Брану Ћосића“, Српски књижевни гласник, н. с. (Београд), књ. XLIV, бр. 8, 1935, стр. 620.

38 у питању су Приче о Бошковићу (1924) и роман врзино коло (1925).

39 Реч је о збирци египћанка и друге романтичне приче, која ће изаћи почетком 1927. године.

40 Ристо Ратковић, „О једном међувремену“, Летопис Матице српске (Нови Сад), год. 128, књ. 369, св. 2, 1952, стр. 112.

39

Поетика књижевног разговора

Проза Ћосићева пружа обилну грађу за размишљања о његовој болести, али и о проблему ауторског ау­топројектовања у ликовима јунака.41 С разговорима није ни близу тако.

Један траг, мада крајње посредан, ипак постоји. у уводу у књигу Десет писаца – десет разговора, у одељ­ку о разговорима које није успео да добије или да за­врши, Ћосић ће, описујући Милицу Јанковић у њеном парискоме стану, рећи само: „Исти добри осмех људи који су много трпели, иста благост.“42

Станиславу Винаверу, који се с Ћосићем дружио у Београду и сусретао у Лозани и Женеви, вратиће се те речи док буде састављао некролог пријатељу:

Истина је да је Брана Ћосић својом болешћу, својим пореклом, својим начином живота сасвим природно

41 Вид. у овом смислу монографију Милорада Најдановића жута гошћа у српској књижевности (Књижевноисто­ријски портрети писаца­грудоболника), Нолит, Београд, 1973, стр. 350–374. Најдановић, ипак, није први истражи­вач који је физиопсихолошке предиспозиције Ћосићеве личности довео у везу с његовим окружењем и, такође, с психоструктурама јунака његове прозе. Велибор Глиго­рић је још 1959. писао о патологији односа који су влада­ли између Ћосића и његове мајке Даринке (вид. Велибор Глигорић, „Бранимир Ћосић“, Огледи и студије, Нолит, Београд, 19632, стр. 226 и дaље), а Радован Вучковић је, по­зивајући се на открића Јунгове дубинске психологије, чи­таве странице посветио трагању за коренима поремећаја „пресликаних“ како на личне судбине Лазе К. Лазаревића и Бранимира Ћосића, тако и на формације ликова које су уметнички градили (вид. у: Радован Вучковић, „Дилеме и напори романсијера Бранимира Ћосића (1961, 1963)“, Проблеми, писци и дела II, Веселин Маслеша, Сарајево, 1976, стр. 260–272).

42 Бранимир Ћосић, „уместо предговора“, Десет писаца – де­сет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 23.

40

Јован Пејчић

улазио у оквир честитога милосрђа и истрајне чо­вечанске надахнутости.43

Аутограф прве странице незавршеног разговора с Милицом Јанковић

43 Станислав Винавер, „успомена на Брану Ћосића“, Српски књи­жевни гласник, н. с. (Београд), књ. XLIV, бр. 8, 1935, стр. 620.

41

Поетика књижевног разговора

Надахнутост на какву мисли Винавер није надахну­тост за живот и свет, то је надахнутост за рад и ства­рање. По Милораду Најдановићу, код писаца и уметни­ка снажнога дара а слабог здравља овакав „избор“ више је него разумљив:

Количина написаних дела открива Ћосићев од­нос према литератури: мало живети и много пи­сати значи грабити од смрти, живот надомести­ти литературом, пролазност обеснажити нечим трајним. у таквој ситуацији списатељско перо се све више претвара у длето којим се обликује над­гробни споменик. [...] Пригрлио је литературу као замену за живот; из Десет писаца – десет разго­вора и из написа скупљених у посмртној публи­кацији Кроз књиге и књижевност види се да ју је волео и разумевао. Пишући о другима, откривао је и себе...44

у таквој, дакле, духовној, стварачкој ватри одлази Бранимир Ћосић покретачу, власнику и главном уред­нику магазина реч и слика Милану Зрнићу с предло­гом о серији разговора које би за његов месечник на­правио са савременим писцима – најстаријим и сасвим младим, славним и онима који сигурним кораком тек улазе у књижевност.45

44 Милорад Најдановић, жута гошћа у српској књижевности, Нолит, Београд, 1973, стр. 350–351.

45 Милан Зрнић није, међутим, био први коме је Ћосић из­нео идеју о отварању рубрике за интервјуе с писцима. у разговору с Црњанским он, на примедбу да би „разговоре требало штампати у каквом дневном листу, да их може чи­тати четрдесет, педесет хиљада људи“, овако одговара: „Ја сам понудио дневним листовима, али ниједан није хтео (од оних који би могли по својој величини и значају да имају једну такву рубрику) да прими понуду“ (Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народ­на библиотека Бор, 2002, стр. 84).

42

8.

О погодбама између Ћосића и Зрнића може се слу­тити – резултат њиховог договора очевидан је. То је ау­торска рубрика Бранимира Ћосића „у разговору са...“

Ни две недеље се нису напуниле од Ћосићевог повра­тка из иностранства, а он је већ имао први интервју (под текстом стоји: „13. августа 1926“). Августовски број речи и слике (8/1926) продавао се кад је Ћосић дошао у Бео­град, а његов разговор с Борисавом Станковићем штам­пан је у броју 9, који се појавио 1. септембра 1926. године.

Иван Зрнић, уредник Речи и слике

уследили су, затим, интервјуи с Вељком Петровићем, Сибетом Миличићем, Душаном Николајевићем, Мило­шем Црњанским, Божидаром Ковачевићем, Григоријем

43

Поетика књижевног разговора

Божовићем и Густавом Крклецом. Нема броја речи и слике без Ћосићеве „књижевне репортаже“, све до га­шења ревије у априлу 1927. године.

Изгубио је Бранимир Ћосић рубрику, али није се с ње­ним нестанком угасила и његова страст за разговорима с писцима. Јер, било је започетих а недовршених интер­вјуа, и остали су разговори за које се унапред договорио.

Београд двадесетих година 20. века

По гашењу ревије реч и слика, Ћосић је направио два разговора. Оба су објављена 1929: с Миланом Ракићем у новосадском Летопису Матице српске,46 са Станисла­вом Винавером у шабачком Књижевном полету.47

46 Разговор с Ракићем имао је Ћосић у Женеви 8. септембра 1928. године. Готов текст понудио је не много затим Летопи­су Матице српске. Дана 28. децембра исте године секретар часописа Милан Кашанин пише му да ће редакција Лето­писа с највећим задовољством примити његов рукопис. Ни недељу касније, 2. јануара 1929, Кашанин захваљује Ћосићу на тексту и обавештава га да ће разговор с Ракићем изаћи у свесци Летописа за фебруар (вид. Легат Бранимира Ћосића у Музеју града Београда, инв. бр. БЋ 1659. и 1650).

47 Како је дошло до тога да разговор с Винавером Ћосић штампа у Књижевном полету? у позиву на сарадњу који му

44

Јован Пејчић

То је све.На идеју, пак, да разговоре сакупи и штампа их као

књигу, Ћосић је дошао негде поткрај октобра 1930. го­дине. Трагове о тим намерама налазимо у његовој Књи­зи рада. у питању су три дневничке забелешке:

Геца Кон

1. марта 1929. упућује, уредник Боривоје М. Кесић овако се обратио Ћосићу: „Мислимо да ви, као један од науглед­нијих књижевника данашњице и као рођени Мачванац, нећете одбити један млад шабачки књижевни часопис… Ваше име у његовом садржају донело би му велику морал­ну потпору“ (Легат, инв. бр. 52). Три месеца касније, 11. ју­ла, Кесић подсећа Ћосића на његово обећање откривајући му да су за планирани број с његовим прилогом већ стигли радови Станислава Винавера, Владе Станимиро­вића, Јеле Спиридоновић­Савић, Младена Ст. ђуричића (Легат, инв. бр. 53). Ћосић је био брз у одговору: 13. јула јавио је уреднику Кесићу да ће му за који дан послати текст „Станислав Винавер говори“ – што је и учинио, јер му 10. августа Кесић захваљује на примљеном рукопису (Легат, инв. бр. 55).

45

Поетика књижевног разговора

9. новембар 30.Говорио са г. Г[ецом] Коном о „Разговорима“. При­мио да изда. улазе: Б. Станковић, Вељко Петровић, М. Црњански, Дуја Николајевић, Сибе Миличић, Григорије Божовић, Густав Крклец, Станислав Ви­навер, Милан Ракић, Милица Јанковић; затим: не­свршени разговори: Иво Андрић, М. Настасијевић, Богдан Поповић, ђура Димовић, Јован Дучић; изгу­бљени: кнез Лујо Војновић; са самим собом: тачка на јоту.48

1. децембар 30.Потписао уговор са г. Г. Коном за друго издање вр­зиног кола. Дато већ у рад. Књига разговора иде од­мах после тога.49

28. јануар 31.Дао г. [Арпаду] Балажу да илуструје разговоре.50

Књига Десет писаца – десет разговора појавила се крајем маја 1931. године. Видели смо на какав је пријем наишла. Што, међутим, ни у једном напису из тог вре­мена није поменуто, назив Ћосићеве збирке није од­говарао њеном садржају: у књизи није било десет, као што наслов каже, већ девет разговора.

Откуда то?Проблем је, колико је мени познато, јавно истакнут

тек 1972, пола столећа по објављивању Ћосићеве књи­ге. За новинара ђорђа Поповића, који га је први изнео, била је то нерешива загонетка:

48 Бранимир Ћосић, Књига рада, Студије и грађа за историју књижевности, 1, прир. Иванка удовички, Институт за књи­жевност и уметност, Београд, 1980, стр. 298 (уп. рукопис Књиге рада у универзитетској библиотеци у Београду: И 3409, стр. 106).

49 исто.50 исто, 299 (рукопис, стр. 107).

46

Јован Пејчић

По повратку из Швајцарске [погрешно: Ћосић се 1930. вратио из санаторијума у Тополшици, Словенија – Ј. П.] Брана дорађује започету књигу Десет писаца – десет разговора, у којој је из необјашњивих разлога штампано девет писаца и исто толико разговора.51

51 ђорђе Поповић, Љубави српских писаца, [II], Градина, Ниш, 19912 (цео рукопис најпре је, током јесени 1971. и пролећа 1972, објављен као фељтон у београдском недељнику тв но­вости; прво издање садржало је две свеске, које су доцније механички повезане у један том, свака задржавајући своју стару пагинацију; ми се овде позивамо на то „друго“ издање).

47

Поетика књижевног разговора

Деценију и пô касније, у фељтону „Прва пера По­литике“, Душан Славковић најдиректније ће постави­ти исто интригантно питање: „Ко је десети писац?“52

Мистерија десетог разговора рашчињена је, ко­начно, пред крај 1987. године. Божидар Ковачевић, у то време аутор са списка писаца и новинара непожељних у државним гласилима (због чега је Политика одбила да благовремено штампа његово реаговање), објавио је у веснику Српске православне цркве текст у којем је питање одсутнога писца, то јест разговора са њим, де­финитивно окончано. Десети писац – то је он, Божидар Ковачевић.53 у Ковачевићевом допису стоји:

Кад је ова књига [Десет писаца – десет разговора] почела да се слаже у штампарији, имала је у руко­пису и тај десети интервју, настао крајем 1926. и објављен у часопису реч и слика.54 Такав, без про­мене, после пет година, ушао је у Ћосићеву књигу, а за тих пет година ја сам се, као што бива у мла­дости, много мењао. Зато је у првом табаку књиге одштампан наслов Десет писаца – десет разговора. Али, док се књига слагала, ја сам се предомислио и Ћосић се сложио са мном да се повуче из књиге мој интервју.55

52 Душан Славковић, „Прва пера Политике“ (3), Политика (Београд), 29. септембар 1987, стр. 14.

53 Интересантно је да Ћосић у нацрту садржаја књиге наја­вљене Геци Кону наводи име не Божидара Ковачевића већ Милице Јанковић (уп. запис у Књизи рада под 9. септембар 1930).

54 Бранимир Ћосић, „у разговору са г. Божидаром Коваче­вићем“, реч и слика (Београд), год. II, бр. 2, 1927, стр. 66–74; упор. Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 171–186.

55 Б[ожидар] К[овачевић], „Који писац недостаје збирци ин­тервјуа Бранимира Ћосића“, весник СПЦ (Београд), децем­бар 1987, стр. 17 (вид. чланак у целини у нашем издању књи­ге [народна библиотека Бор, 2002, стр. 191–192]). Црквена

48

Јован Пејчић

Тако је књига Десет писаца – десет разговора, да је судбина хтела, могла бити штампана у целини већ 1988. године.

периодика код нас се, нажалост, мало чита, па се „откри­валачки ентузијазам“ читалаца и коментатора Ћосићеве књиге нимало није смањио (требало би да је нестао) ни после Ковачевићевог разјашњења. Да је управо тако, лепо сведочи збирка интервјуа Слободана Зубановића и Михајла Пантића Десет песама – десет разговора (Матица српска, Нови Сад, 1992), у којој, на уводним страницама, читамо: „Наслов ове књиге, рекох, везан је за... књигу Бранимира Ћосића Десет писаца – десет разговора. Када се у њеном садржају они тачно изброје, наслов се покаже погрешним. Ћосић је записао девет разговора са девет писаца“ (Слобо­дан Зубановић, „уместо предговора“, Слободан Зубановић, Михајло Пантић, Десет песама – десет разговора, Матица српска, Нови Сад, 1992, стр. 10).

49

9.

уводећи читаоца у Десет писаца – десет разгово­ра Ћосић напомиње да је у белешци уз први књижев­ни разговор за реч и слику објаснио „зашто [је] пошао књижевницима тражећи од њих да [му] причају о се­би и своме делу“:56

56 Бранимир Ћосић, „уместо предговора“, Десет писаца – де­сет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, 13 и даље.

50

Јован Пејчић

Почињем ову серију чланака у уверењу да чиним један неопходан посао. Мој задатак је чист и јасан: спреми­ти грађу за будућег књижевног и културног историча­ра; дати једним књижевницима да дођу у интимнији додир са идејама других; омогућити читаоцима да мо­гу интимније упознати своје вољене писце.57

Темељни програмски циљ Ћосићев био је, као што је очигледно, разностран и далекосежан. Биће тачније назвати га вишедимензионалним. Средишњицу њего­ве идеје о овоме тако пространом задатку одређују, при томе, две конвергентне тежње – једна унутрашња и јед­на спољашња.

Прва се тиче саме суштине књижевног разговора, смислености његове успоставе. То је креативан поједи­нац који прихвата да о себи и својим стваралачким на­стојањима говори отворено и без остатка. По Ћосићу, таквом појединцу мора бити подређено све: изабрани саговорник није у центру разговора, он јесте центар разговора.

Из ове тежње и могућности њене реализације мо­гућно је извести читаву једну гносеологију књижевног ра зговора као таквог.

Друга тежња непосредно је повезана с првом, тј. про­истиче из ње. Ако је прва сазнајна, ова друга је функ­ционална и значи: једнако и истовремено обухватити бригу за интересе историје књижевности и културе, поетике и естетике књижевности, психологије и соци­ологије књижевног живота.

Али то није све. Остварење ћосићевске идеје о књижевном разговору и његовим задацима укључује и спремност да се задовољи читав низ других и друк­чијих услова.

57 „у разговору са...“, реч и слика, год. I, бр. 9, 1926, стр. 94 (Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 13).

51

Поетика књижевног разговора

углавном су то услови који се тичу ауторскога ли­ца. Ћосић је тога био свестан. Већину поменутих услова он је, штавише, директно или посредно именовао: ауто­номност, неутралност, тачност, исцрпност, максимално одсуство аутора интервјуа.

у програмском слову за реч и слику, своје схватање литерарног разговора, какав је српској култури преко потребан, Бранимир Ћосић изложио је до краја. Када је пак требало саставити предговор за Десет писаца – де­сет разговора, неке делове свога слова он је, због разло­га које данас није лако оправдати, напросто изоставио.

Задржао је, примера ради, исказ о крајњим намера­ма свога подухвата:

Ја ћу се трудити да моји разговори [...] буду лишени (уколико је то могуће) моје личне критике, да буду верни у доношењу разговора, да дочарају портрет и личност саговорника.58

Али испустио је, као мање битан или небитан, став који се односи на избор саговорника, то јест на његов социокултурни положај и етичко­естетичке предиспо­зиције с којих избор врши.

Тај став Ћосићев састоји се у следећем:

Ми поштујемо све вредности, без обзира на личност. Не припадајући ниједној котерији, ниједном тео­ријском покрету, волећи свој посао свим могућим жаром, ми се налазимо у могућности [...] да не мр­зимо никога, да не завидимо никоме; будући и лич­но независни, да волимо и поштујемо свачији напор. Једино мерило које нас руководи у овоме послу који преузимамо јесте рад; или оно што је већ урађено.59

58 исто.59 „у разговору са...“, реч и слика, год. I, бр. 9, 1926, стр. 94

(курзив Б. Ћ.).

52

Јован Пејчић

Такође, из оног фрагмента који је у предговор пре­нео, а који говори о томе да ће се, колико му год буде могућно, уздржавати од „личне критике“, Ћосић је из­оставио за нас важну напомену, која гласи:

Г. Фредерик Лефевр у париским Литерарним ново­стима тежи баш обрнутом од нас у својим чувеним „Une heure avec...“ Код њега критичарски део заузи­ма једно значајно место; наша је улога скромнија.60

управо од ове напомене поћи ће, да ствар испадне сасвим противречна, не један новински, односно часо­писни рецензент његове књиге.61

60 исто.61 Заокружену слику рецепције Ћосићеве књиге пружа Горан

Миленковић у чланку „Књижевни разговори Бранимира Ћосића“, објављеном у Летопису Матице српске (год. 178, књ. 470, св. 5, 2002, стр. 736–743) као коментар борског изда­ња књиге.

53

10.

Живо сећање на речи истакнуте у уводу, смишље­ном да на самом почетку разјасне начела интервјуа­ ­репортажâ које ће уследити у речи и слици, а преско­чене у предговору књизи Десет писаца – десет разгово­ра, подстаћи ће Младена Лесковца да постави питање Ћосићевог избора са­беседника. Реч ауторова да се од­риче „критичарских претенсија“ и да ће, што се саго­ворника тиче, ићи „просто за животом, за идејама, за случајем“,62 учинила се њему неубедљивом.

Књижевност, уметности, морал, духовне твореви­не уопште имају своје сасвим особено царство. Оно се заснива на вредностима, и одржава се кроз вредности. Закон по којем се вредности успостављају, и трају, по­чива на реду, на поретку: не једнакост или солидарност – хијерархија је душа њиховога опстанка. Ако се хоће: и свевласти њихове у човечанском свету. у царству вредности се, према томе, неутралан не може бити.

То Лесковац, наравно, зна и зато у приказу разго­вора поставља питање избора писаца63 – при томе у

62 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 15.

63 Ово питање поставиће седам деценија касније, само у другом смислу, и Миливој Ненин: „Да ли избор писаца с којима Ћосић разговара (рачунајући и оне с којима је почео разговор) говори о њиховом месту у књижевности и о слици тадашње српске књижевности?“ Па наставља: „Природно, са том сликом се може увек полемисати...“ Не упуштајући се у могућну полемику, Ненин закључује: „у сваком случају, ова књига и данас јесте провокативна

54

Јован Пејчић

потпуности игноришући Ћосићев аргумент о живо­ту, идејама и случају, не марећи, штавише, ни за Ћо­сићеву (уосталом, прилично површно образложену) ограду да му, при опредељивању, актуална књижевна хијерархија није била први критеријум.64

Младен Лесковац

Од двеју „штета“65 што их у оцени Десет писаца – де­сет разговора Младен Лесковац наводи, друга представља

и инспиративна“ (Миливоје Ненин, „Обновљени споме­ник“, Свеске (Панчево), год. XIII, бр. 64, 2002, 159–160).

64 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 15.

65 Прва „штета“ заправо је жаљење „што је [...] г. Ћосић де­финитивно престао да мисли на продужење ових својих ’разговора’“ (Младен Лесковац, „Бранимир Ћосић: Десет писаца – десет разговора“, Летопис Матице српске, год. CV, књ. 328, св. 1–2, 1931, стр. 146). Као таква, ова наводна „при­медба“ опште је место свих приказа Ћосићеве књиге. Први је ту мисао изрекао Владимир Вујић (вид. одељак 1, нап. 2); поновили су је сви који су o Ћосићевој књизи писали (уп. „Библиографију приказа“ у издању Десет писаца – десет разговора из 2002, стр. 194–195, и допуњену „Библиографију приказа“ при крају ове књиге).

55

Поетика књижевног разговора

непосредну реакцију на Ћосићево одбијање да, осим те­ма које покреће, избором писаца такође дâ „слику“ нај­битнијих догађаја и дела, најважнијих имена српске ли­тературе с краја треће деценије 20. века:

Штета [је] што место мање важних, или и по­ред њих, [Ћосић] није водио „разговор“ са онима најкрупнијим и најинтересантнијим. Мислимо да је за нас, данас, гђа Исидора Секулић, на пример, већи проблем и дубља драгоценост него, опет на пример, г. Густав Крклец или и г. Душан С. Нико­лајевић [...]66

Очито, проблему актуалности и валидности лите­ратуре Лесковац и Ћосић приступају на различите на­чине: као публицисту и хроничара културе, Бранимира Ћосића на првом месту привлаче жаришта књиже­вног живота, ствараоци који својом појавом и новим књигама заокупљају београдску и ширу културну јав­ност, док Младен Лесковац, опет, исто стање сагледава пре свега у перспективи литерарне историје.

у питању су два угла посматрања:Навелико потврђени есејист и истраживач европ­

ске и српске уметничко­философске историје, Душан С. Николајевић у центар читалачких интересовања ула­зи средином двадесетих година прошлог столећа као драмски писац који узбуркава духове и који, самим тим, постаје значајан чинилац позоришне културе Србије.67

66 Младен Лесковац, „Бранимир Ћосић: Десет писаца – десет разговора“, Летопис Матице српске (Нови Сад), год. CV, књ. 328, св. 1–2, 1931, стр. 146.

67 Мислим овде на Николајевићеве драме Многаја љета (1926) и Парола (1927). И једну и другу Ћосић помиње у био­библи­ографском уводу у разговор, истичући да је друга тек изашла из штампе, док је прва „давана већ прошле сезоне са великим успехом у Народном позоришту“ у Београду (Десет писаца – десет разговора, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 69; вид. у истом смислу: Петар Волк, Писци националног театра –

56

Јован Пејчић

Логично је, према томе, да новински интервјуер Ћосић потражи управо Николајевића, а не, како би Лесковац хтео, Исидору Секулић – која, уосталом, после 1919. и није показивала жељу да објављује књиге.68

То су, дакле, разлози који одлуку Бранимира Ћо­сића чине књижевно и новинарски легитимном.69 Не само за Ћосића­књижевника, и за ревију реч и слика Душан С. Николајевић био је у моменту интервјуисања више него атрактивна литерарна фигура.

За историчара књижевности Младена Лесковца, међутим, начело актуалности тек је једна, нипошто оба­везујућа или трајна, утолико условна аксиолошка кате­горија. Приговор Ћосићу јер међу писцима с којима „разговара“ нема Исидоре Секулић исписује он окружен новинама и часописима чије странице испуњавају Иси­дорини радови, књигама што их је превела и приређе­ним делима: у распону од 1920. до 1927. она је штампала преко сто четрдесет текстова: приповедака и расправа,

Позоришни живот у Србији 1935–1994, Музеј позоришне уметности, Београд, 1995, стр. 171, 576–578).

68 Године 1919. Исидора Секулић штампала је две књиге: у Загребу роман Ђакон Богородичине цркве и, као заједничко издање Београда и Сарајева, збирку записа и разматрања из прошлости. Проћи ће двадесет и једна, односно двадесет две године до објављивања наредних њених дела – Крони­ке паланачког гробља (СКЗ, Београд, 1940) и Аналитичких тренутака и тема (Млада Србија, Београд, 1941).

69 Сличним разлозима образложиће Ћосић и своју одлуку да разговара са Сибетом Миличићем: „Доскора, г. Сибе Мили­чић је био познат као песник. И одједном, прошле године, на велико изненађење и радост оних који прате његов рад, он излази са једном готовом и звонком прозом, с нечим епским у простоти композиције – и ове приче, штампане под насловом Борови и маслине, односе награду Срп[ске] краљ[евске] академије за 1925. годину. Ствар није обична, мора се признати. И одмах по повратку с његовог ового­дишњег летњег путовања, ја сам потражио г. Миличића и замолио га да ми објасни свој случај“ (Бранимир Ћосић, Де­сет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 56).

57

Поетика књижевног разговора

огледа и записа, чланака, приказа, путописних бележа­ка, историјских и карактеролошких скица – опус ван сваке сумње импозантан, вреднији тим пре што Иси­дора Секулић, осим као уметник, са истом ауторском сувереношћу, уз то језиком који плени својом изражај­ношћу и лепотом, пише о српској и руској, енглеској и немачкој, италијанској и француској, хеленској и рим­ској књижевности.70

Имајући у виду све ове чињенице, уверен да су оне од врсте којој ни вредновање с надисторијске тачке не може ништа одузети, чак сигуран да ће му време дати за право, Лесковац мирно износи аргумент „дубље дра­гоцености“ и, руковођен њиме као највишим култур­ним и мисаоно­естетичким јемством, оправдано даје предност изостављеној Исидори Секулић.

70 уп. „Библиографију радова Исидоре Секулић“ (аутори: Љиљана Милачић, Евдокија Груева и Анђа Маслеша), обја­вљену у њеној књизи Служба (наслов приређивача Живора­да Стојковића), Сабрана дела, књ. 12, Матица српска, Нови Сад, 1966, посебно стр. 480–495.

58

11.

По свему, примедба Младена Лесковца на Ћо­сићев избор писаца сасвим је на месту: прагматичком поступку аутора противставио је он критичко­исто­ријски поглед дугог трајања.71

Не треба, међутим, превидети да поређење између Исидоре Секулић и Душана С. Николајевића (Густава Крклеца такође) изводи Лесковац, не Ћосић. Име Иси­дорино, додуше, наводи се у Десет писаца – десет раз­говора, али то не чини Бранимир Ћосић.72 у контекс­ту доба којим се бави, за њега Исидора Секулић као писац, критичар, есејист, преводилац – колико год то, с данашњег становишта, било несхватљиво – једнос­тавно не постоји.

Могли бисмо рећи да то долази отуд што је он пи­сац и новинар, а не критичар и историчар књижев­ности: није на писцу­новинару да анализира, вреднује

71 Крај све вредности дела Душана С. Николајевића, које последњих година доживљава једну тиху реафирмацију, исправност става Младена Лесковца одавно већ нико не доводи у питање.

72 у књизи Десет писаца – десет разговора појављује се Исидо­ра Секулић само на једном месту, као успут. уводи је Милан Ракић, и то полемички: „Каквим ми богатством располаже­мо, какав језик имамо! Не разумем како је Исидора могла да напише да је српски језик сиромашан. Напротив. у нашем језику крију се неслућена богатства“ (Бранимир Ћосић, Де­сет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 141).

59

Поетика књижевног разговора

и упоређује већ, како иначе сâм Ћосић у више навра­та истиче, да критичарима и историчарима спреми го­тову грађу.

Али „чистунство“ те врсте није остварљиво чак ни у свакодневном животу, камоли у духовној обла­сти. Још је мање вероватно да се у региону књижев­ности, где је све „набијено вредностима“,73 може у сва­ком тренутку бити на висини задате речи, уживати у разређеном ваздуху идеала. Човечанском свету није дато ништа што уистину заслужује атрибут Апсолута.

Бранимир Ћосић не представља у овом смислу изу­зетак. Какве год напоре чинио у том правцу, пред овом чињеницом све се завршава као сведочанство о још једној узалудној људској жељи. Отуда, према његовом одрицању од „критичких претенсија“, према обећању да „личне критике“ неће бити, ваља се односити исто онолико релативистички колико и према његовој ви­ше пута наглашаваној идеји о „личној независности“ при избору саговорника. То су ипак само програм­ска хтења, облик ентузијастичке вере у објективност – која, наравно, већ у своме појму искључује све што носи белег ма чега друштвеног и субјективнога. Може­мо, значи, прихватити да у књизи Десет писаца – де­сет разговора Ћосићевих свесних „критичких претен­сија“ нема. Факт је, с друге стране, да „личне критике“ у њој, макар она била и несвесна, има.

узмимо разговор с Душаном Николајевићем. Изно­сећи интелектуалну биографију овога есејисте и драма­тичара, Ћосићева фактографска опција постаје од јед­ног момента чист критички акт:

Књижевну каријеру је почео као импулсиван и страсан критичар по ондашњим дневним листови­ма и неким часописима. И тада се није могао јасно

73 Рене Велек, „Стилистика, поетика, критика“, прев. Милица Минт, Књижевна реч (Београд), год. IV, бр. 35, 1975, стр. 8.

60

Јован Пејчић

приметити правац кога ће се касније држати у сво­ме књижевном раду. После те критичарске пери­оде он почиње да се бави проблемима светске књи­жевности, естетике, философије, историје, и у свој тој разноврсности он се израђује у мислиоца и естетичара par excellence. Г. Николајевић улази ви­ше него његови савременици у најкомпликованије проблеме и својим проживљеним концепцијама је умео дати збиља један личан и врло често лапида­ран израз.74

Сличан прелаз са био­библиографског на вредно­сно­критички план налазимо и у тексту интервјуа с Црњанским:

Г. Милош Црњански данас је несумњиво један од најпризнатијих књижевника: његово име ће ускоро бити штампано и на мирним плавим ко­ри цама Српске књижевне задруге;75 у последњим издањима историја књижевности,76 у одељку који

74 Десет писаца – десет разговора, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 71–72.

75 Реч је овде о књизи путописа коју је Црњански предао Срп­ској књижевној задрузи за њено редовно коло крајем 1926. године. Та се књига у СКЗ никад неће појавити (вид. Свет­лана Стипчевић, Књижевни архив Српске књижевне задруге 1892–1970, СКЗ, Београд, 1982, стр. 420–421). Обавештење о њеном објављивању могао је Ћосић добити само од Црњан­ског лично.

76 Непознато је на које историје књижевности мисли Брани­мир Ћосић. у времену од 1919. – када отпочиње вртоглава литерарна афирмација Црњанског – до почетка 1927. – када Ћосић штампа свој разговор с Црњанским – на српском (и југословенском) књижевном простору није се појавила нијед­на историја књижевности која осветљава и оцењује најновије писце. Ово раздобље зна једино за прештампаване Скерлиће­ве „мале“ (из 1912) и „велике“ (из 1914) историје нове српске књижевности. Биће, значи, да Ћосић свој суд оснажује неким од књижевноисторијских чланака написаних тих година.

61

Поетика књижевног разговора

говори о савременој уметности, његово име је већ канонизирано.77

Свој пак поглед на поезију Рада Драинца изнеће Ћосић у маниру прононсираног књижевног критича­ра, мада пробранијим речима и у деликатнијем тону. Изводи то тако што при самом крају разговора с Ми­ланом Ракићем дискретно уводи тему о стваралаштву младих, авангардно настројених песника:

– Можда се у њима крије један нов ритам за који се још нема уха? Што се мене тиче, ја те песме осећам. Да Вам објасним њихову лепоту, не умем. Али ка­да их читам, ја осећам у њима прилив и одлив рит­ма који је скоро невидљив али присутан. Драинац је сав емоција и лирика.

77 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 82.

62

Јован Пејчић

Г. Ракић је већ био у лифту. Ја сам у рукама држао Драинчеву књигу. Г. Ракић је узе и поче прелиста­вати. Најзад, после краћег ћутања:– Позајмите ми је. Сасвим непристрасно потражићу у њој тај нови скривени ритам који ја не осећам, а који је за Вас присутан.Ја понових:– Све што је ново – ружно је на први поглед. Али се постепено навикне на новост – и онда се осети она нова лепота. Г. Ракић је био љубазан да не примети моју наив­ну дијалектику.78

Најзад, Ћосићеве опште опсервације у белешци уз разговор с Божидаром Ковачевићем прерашће у за­вршници у праву апотеозу песнику:

Ми ни овога пута нећемо одустати од свога прин­ципа и уздржаћемо се од анализе дела, мада се не можемо уздржати од изјаве да лично необично волимо и ценимо поезију Божидара Ковачевића. Можда неће бити згорег да се на овом месту спо­мене да ниједан млади песник није изазвао већу полемику у критици својим песмама, колико наш пријатељ. И сада још увек, ко пажљиво чита наше листове, откриће овде или онде по какву анонимну белешчицу против Божидара Ковачевића; али зато ни број оних који га воле није мали. Напротив. Чи­тава једна млађа генерација нашла је у њему сво­га пријатеља и – ако реч није сувише јака за једног младог човека – свога учитеља.79

78 исто, стр. 148–149.79 исто, стр. 175.

63

12.

у књизи Десет писаца – десет разговора, дакле, критички ставови њеног аутора узимају многа „лица“, позајмљују маске, искрсавају пред читаоца једанпут на­мерно и отворено, други пут прерушени у туђу реч, трећи пут стилизовани као „неутрална“ вест – украт­ко, испољавају се у непредвидљивим модусима и, за­висно од Ћосићевог поетичкога или културно­исто­ријског интереса, у неочекиваном степену.

Мотивације њиховога појављивања такође су крајње различите. Из примера везаних за Николаје­вића, Црњанског, Драинца и Ковачевића видели смо да им ни правци деловања нису истоветни. Заједничка им је једино ауторова воља да саговорнике што исти­нитије афирмише.

Један случај се, међутим, никако не уклапа у поме­нути оквир. Он се тиче Борисава Станковића.

Већ почетак увода у разговор с писцем нечисте крви и Коштане назначава сву дубину Ћосићевог најглавнијег мотива и темељну линију којом његов текст има да тече:

Било је једно време после рата када код млађих ге­нерација чак ни г. Борисав Станковић није налазио милости. Са целом групом старијих писаца, који су се углавном појавили почетком прве десетине двадесетог века и деловали до пред саме ратове,

64

Јован Пејчић

и он беше немилостиво потиснут у страну, заглу­шен младалачком и необузданом виком долазећих, нових, оних који пред рат беху још по гимна­зијским клупама и који, дошавши нагло до сазнања својих вредности, помислише у једном тренутку да се литература и уметност дају стварати без везе са прошлошћу.80

Општу раван казивања замењује потом разложан увид есејисте и брижног хроничара српског књижевног живота после 1918. године:

у таквој ситуацији није било ништа природније не­го да човек који се после рата беше повукао, а пред злонамерним ћутањем и заборавом нових генера­ција, збиља и оде у заборав. Међутим, иако повучен под своју чардаклију, иако без воље да се умеша у послератну борбу, ми видимо да се име г. Борисава Станковића почело постепено враћати и постепе­но заузимати, чак и код најнапреднијих елемената, оно место које је пре рата имало. Једино објашњење лежи у томе што делима праве вредности није по­требно туторство њихових стваралаца; таква дела не може ништа и нико да потисне у заборав; она сама узимају места која им, у књижевној хијерар­хији, припадају.81

управо од овог места Ћосић заборавља на све своје програматске заклетве и улоге, и преузима катедру књижевнога зналца и просудитеља:

Иако г. Борисав Станковић није још у Академији наука, ускоро [ће он] бити на једном од првих мес­та [у српској књижевности]. Јер хтели не хтели,

80 исто, стр. 27–28.81 исто, стр. 28–29.

65

Поетика књижевног разговора

г. Борисав Станковић је отац и оснивач модерног српског романа. Појава нечисте крви је датум од кога ће се безусловно морати поћи када се буде пи­сала књижевна историја XX века.82

82 исто, стр. 29.

66

Јован Пејчић

Тако се, на крају, запис о разговору са Станковићем – као, уосталом, и разговор у целини – преображавају у један отворен, одлучно постављен „чин реафирма­ције и превредновања“ укупнога дела великог писца.83

83 Александар Костадиновић, „уметност дијалога“, Бележни­ца (Бор), год. IV, бр. 6, 2002, стр. 33. у наставку Костади­новић каже да се таквим поступком Ћосић „приближава природи и суштини књижевне критике“. Не треба, међу­тим, узети да је такав случај само с текстом разговора с Бором Станковићем, у свакоме свом разговору Ћосић је мање­више, у уводима за разговоре и у својим репликама, колико онај који пита, толико и онај који има свој став, који тумачи и вреднује (шире о томе вид. у: Маја Д. Стојко­вић, „Демаскирање књижевне стварности посредством ин­тервјуа“, Летопис Матице српске, год. 186, књ. 486, св. 3, 2010, стр. 447–454, и Марјана Ћосовић, „Зрачења давних разговора“, Philologia Mediana (Ниш), год. III, бр. 3, 2011, стр. 585–590.

67

13.

Вратимо се сада оној напомени Бранимира Ћо­сића о мери његовога угледања на рад Фредерика Лефевра (поглавље 9), и то ономе сегменту исказа у којем наш аутор говори да ће, за разлику од Францу­за, настојати да његова критичарска улога буде што скромнија. Јер баш то Ћосићево настојање директно кореспондира са оним приговорима што их је, касније, Милош Црњански упутио његовој концепцији књи­жевног интервјуа.

Са Црњанским је Бранимир Ћосић водио разговор у његовоме стану. Више него икада, записаће Ћосић, „Црњански је револтиран, борбен, праскав док пре­ко свога укусно намештеног кабинета за рад [...] шета крупним корацима“:84

Али зар ви мислите да су ваши разговори добри и да их ви водите онако како треба? Видите, међутим, шта је од једне такве рубрике направио Фредерик Лефевр у париским Nouvelles Littéraires! Са коли­ком озбиљношћу он претреса у својим интервјуима извесна питања, која су занимљива, и потпуно но­ва за публику.85

84 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 82–83.

85 исто, стр. 84–85.

68

Јован Пејчић

Морам признати, бележи Ћосић, „да ме је та бор­беност мало вређала. [...] Осећао сам један скоро фи­зички бол од те покретности пишчеве, његовог мало рскавог и оштрог говора, његове експансивности...“86

Тога пута Ћосић се није упустио у полемику са Црњанским.87 Нашао је, ипак, за сходно да горопадном

86 исто, стр. 83.87 Ни касније Бранимир Ћосић неће улазити у јавну полемику

са Црњанским. Али ће зато, у Књизи рада, под датумима 12. и 21. март [19]32, оставити јетке коментаре о своме саговорнику

69

Поетика књижевног разговора

писцу предочи своје личне побуде, укаже на садржинске интенције, назначи општа уверења и ставове од којих у интервјуима полази.

Те, како их он назива, „извесне ствари“ које би Црњан­ски требало да зна, изгледају овако:

Оно главно, моја идеја­водиља, мора и треба да оста не скривена испод питања која стављам. Ја имам извесну идеју и за њом идем. Питања не пишем унапред јер се тек у току разговора долази на најза­нимљивије. Једна реч често изазове једно питање, ово друго и тако даље. То баш и даје живост и при­родност ових интервјуа. Мени је главно да кроз об­ичне ствари докучим човека.88

у књизи Десет писаца – десет разговора, укљу­чујући ту и предговор, нема заокруженијег нити екс­плицитнијег исказа о техници и поетици књижевног интервјуа од овога који смо управо навели. Истина, исказ је у теоријском погледу рудиментаран, плод је ради­калног персонализовања једнога општег естетичко­литерарног проблема (чиме је условљено оно наивно гледање на природност и уверљивост људске речи и понашања) – па ипак, он и као такав пружа довољно широку основу за извођење једне разгранатије поети­ке књижевног разговора, једне потпуније ноетике раз­говора самог као његовог темеља.

Питање је херменеутичко и захтева привремено удаљавање од Бранимира Ћосића и његове књиге.

из децембра 1926 (вид. Бранимир Ћосић, Књига рада, у збор­нику Студије и грађа за историју књижевности, 1, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1980, стр. 304; рукопис, стр. 114).

88 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 85.

70

14.

Пут нас води право у стару Грчку. Већ при ступању на спиритуално тле древне Хеладе сусрећемо се с про­тотипом разговора уопште – античким дијалогом. По форми, садржини и вредности, нема у историји људског духа обрасца који се с њим може упоредити. Заиста, хе­ленски модел разговора, познат још и као „Сократов на­чин“, од свога је настанка драгоценост без премца у ри­зници културних универзалија човечанства.89

Антички дијалог, према томе, одувек има улогу, одискона остварује утицај жанровског архетипа.90

Ми овде нећемо разматрати преображаје који овај протооблик прате кроз историју (са свим разликама што их посебне културе импликују). Нема ни потре­бе. Битно је да смо именовали корен и утврдили оквир.

89 Вид. у овом смислу: ђовани Реале, „Рођење новог књиже­вног жанра: сократовски дијалози“, Сократ, прев. Лука Боршић, Загреб, 2003, стр. 109–113; Алексеј Лосев, Аза Та­хо­Годи, „Платонови дијалози – драма мишљења“, Платон, прев. Небојша Ковачевић, Плато, Београд, 1996, стр. 99–120; ђуро Шушњић, Сократ – живот за истину, Чигоја штампа, Београд 2003, стр. 41–47; Зоран Арсовић, Умијеће дијалек­тике, Арт принт, Бања Лука, 2009.

90 Архетипско у том смислу јесте, на пример, чувено Сократо­во обраћање Хермогену: „Онога ко зна да пита и зна да од­говара називаш ли другачије него уметником у разговору?“ / Хермоген: „Нипошто другим именом“ (вид. Платон, Кра­тил, 390c; према хрв. преводу Динка Штамбака, Напријед, Загреб, 1976, стр. 29).

71

Поетика књижевног разговора

Али битно је, исто тако, знати да се, с временом, извор­но философски карактер античкога дијалога све више по­влачи, губи, просто чили притиснут експанзијом најпре чисто књижевних, а онда и практично­ексклузивних (по­модних, „дневних“) компонената. То природу разговора мења, нарочито од 18. и 19. века, када на културни живот и појединаца и друштава у све већем маху утиче штампа. Но и поред свега тога, требало је да мину три века док ли­стови и часописи, средства масовног општења, не открију нову форму „дијалога“ – новински интервју.91

Видело се, међутим, одмах да је у питању – позај­мићу оцене Флоренског из другог контекста – „сни­жена прерада“, „осиромашена копија“ оног праизвор­ног облика.92

Зачуђује је, с друге стране, готово потпуно одсуство ма које прелазне форме. Ако се, наиме, има у виду да је први књижевни лист93 старији читава два столећа од датума „рођења“ новинског интервјуа, и да су се но­вине које су у целини или јачим својим делом окрену­те уметности, науци и култури брзо распрострле по Европи и свету, како то да се расправни документар­ни текст заснован на живој речи писаца, философа, учењака није најпре у њима појавио?

91 ђовани Гоцини наводи у својој историји новинарства (прев. Мила Самарџић, Clio, Београд, 2001, стр. 178) да је први новински интервју у чистом смислу речи објавио Хо­рас Грили августа 1859. у америчком листу Weekly Tribune. Тада се у новинама први пут појављују питања и одговори, каже Гоцини, и наставља: „Тако настаје један од основних ’стратешких ритуала‘ модерног новинарства: [...новинар се] својевољно повлачи са сцене да би препустио реч свом саговорнику.“

92 Павел Флоренски, имена, прев. Радослав Божић, Логос, Бео­град, 1999, стр. 68.

93 Реч је о француском недељнику Journal des Savants, који је 1661. покренуо Жан­Батист Колбер (вид. ђовани Гоцини, историји новинарства, прев. Мила Самарџић, Clio, Бео­град, 2001, стр. 64).

72

Јован Пејчић

Било како било, књижевни разговор као врста ства­рања способна да изгради сопствену поетику, па и онто­логију, да се богати и усавршава самостално постојећи, устаљује се тек осамдесетих година 19. века.

Из тог доба воде порекло и прва критичка расуђи­вања о појму, природи и специфичностима литерарног разговора као посебног стваралачког жанра. До дана­шњег доба та се истраживања нису окончала, а не ви­ди се ни када ће: техничка цивилизација из дана у дан преобраћа и проширује могућности самоиспољавања књижевног интервјуа.94

Реч је, право говорећи, о спољним променама и по­мерањима док суштина остаје нетакнута. Међутим, откривање суштине књижевног разговора у његовом постојању­по­себи мора бити крајњи циљ сваког про­учавања које претендује на озбиљност и трајање. До ове суштине допрети, њу сазнати и описати – ето пре­васходног предмета поетике, ноетике, онтологије и, такође, антропологије књижевног разговора и њего­ве жанровске самобити.

Без решавања ових питања тешко је и замислити, а камоли остварити ма какав истинскији продор у раз­говорно биће Ћосићеве књиге, у литерарно­уметничку, мисаоно­историјску, документарну срж њену.

94 На стотине разговора, који су се досад нашли међу корица­ма близу 150 одвојених наслова, остварио је Милош Јевтић као радио­репортер, што значи да је ексклузивна њихова форма – радио­интервју (претходник на истом послу био му је Никола Дреновац). На другој страни, по угледу на фран­цуског новинара и критичара Бернара Пивоа, који је светску славу стекао својим телевизијским разговорима с писцима, значајне ТВ­интервјуе са српским писцима имали су, и још увек имају, новинари Марина Рајевић Савић, Веља Павло­вић, Јосип Бабел, Неда Валчић­Лазовић.

73

15.

Шта је, уопште, разговор? Како је он могућ? Ко све, шта све, и на какав начин, учествује када се разговор до­годи – које су претпоставке његовог заснивања? Када и чиме међуљудска комуникација надраста просту разме­ну вести и претвара се у сусрет двају бића, две свести, два животна, душевно­духовна плана, постајући – разговор?

Разговор јесте само ако је, истовремено, и раз­говор, dia­logos: судар две логике, узајамност и сумња, прове­ра, порука­поука,95 солидарност различитих уверења, ставова, погледа на живот и свет, на све што може би­ти човеков избор, позвање, мисија.

Проблем је, очито, философски, етички, социопси­холошки, лингвистички... Свеобухватан је.

Срећом, мада ће то деловати као парадокс, оно што је нужно није увек и у свему неопходно. у нашем слу­чају, било какве апсолутне претензије показале би се као неодмерене, одвеле би нас далеко од основног предмета.

Из мноштва перспектива што се нуде, философска тематизација двају аспеката биће довољно добро пола­зиште за систематисање како општих, тако и оних те­же уочљивих интенција и вредности Ћосићеве књиге.

Оба аспекта садржана су у исказима с почетка овог одељка – онима упитним и, такође, оним што за њима

95 Вид. Јован Пејчић, „Порука : поука“, Профил и длан, Плато, Београд, 2003, стр. 51–54.

74

Јован Пејчић

следе, чија је форма потврдна. И један и други аспект упућују на разговор као на место размене раније сте­чених знања – што се на следећем кораку исказује као воља за стицањем нових искустава.

Нових искустава пак, као што учи Гадамер, нема „без постављања питања“:96 ко пита, тај започиње раз­говор, спреман је да расправља. Али „знати питати зна­чи: питати из дубљег увида“, после извршене „темељите припреме“.97 Да би могао да пита, саговорник мора зна­ти шта пита, како и зашто пита – из његових питања морају се видети узрок, начин, сврха и циљ питања.98

Питање је увек назначавање теме и зато је логика питања незамислива изван односа питање–одговор, из чега следи да не постоји питање које не тежи одго­вору као својој највишој сврси.99 Дијалектика помоћу које се може овладати релацијом питање–одговор де­кларише се, према томе, као есхатолошка дијалекти­ка: питање је прва, одговор на питање последња ин­станција разговора, с тим што одговор и питање, као у игри, непрестано замењују улоге и места. Јер ника­кав одговор не укида питање у његовој упитности, и не постоји питање којем се истински одговор (мудрост) повинује до самонегације. То, опет, значи да нема пра­вог одговора који не проширује питање, који не отва­ра „поглед у ново питање, које се устремљује на незна­но и непознато“.100 Зато је одговорност оног који пита у

96 Ханс Георг Гадамер, истина и метод, прев. Божидар Зец, Федон, Београд, 2011, стр. 462.

97 Предраг Финци, исходиште питања, Глас, Бања Лука, 1987, стр. 8.

98 Више о овом вид. у књизи Предрага Финција исходиште питања (Глас, Бања Лука, 1987, стр. 76 и даље).

99 Проблем сам на овде дат начин тематизовао 2003, па 2006. године (уп. Јован Пејчић, „Говор раз­говора“, истина и об­лик живе речи, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2006, стр. 11–20).

100 Предраг Финци, исходиште питања, Глас, Бања Лука, 1987, стр. 75.

75

Поетика књижевног разговора

најмању руку сразмерна његовој слободи да пита: сва­ко постављање (покретање) питања неизоставно им­пликује „јасно фиксирање претпоставки, претпостав­ки које нам омогућавају да видимо оно што је упитно, оно што је још отворено“.101 И зато, мора се чинити огроман напор, мора се огромно тражити и мислити како би се, по речи Шестова, уопште доспело у стање „при коме се једино и рађају питања која заслужују одговоре“.102

Својевремено је Бекон закључио: „Најдостојнија улога у разговору јесте у његовом покретању, а потом у усмеравању и прелажењу на нешто друго; јер човек тада води коло.“103 Да је мисао наставио, енглески фи­лософ дошао би до закључка како питања не искуша­вају никад само упитаног и оно што је у питању, већ и субјекте питања самих, доводећи, на тај начин, и њих у питање. у разговору, отуда, све је у сваком тренут­ку у питању. Херменеутичари су с разлогом изричити: мора се знати шта се пита, јер ко не разуме значај пи­тања које поставља, не може схватити ни значење од­говора који добија.104

Тако долазимо до сазнања да постављањем одређе­ног питања, или венца питања (што се, на крају, увек, показује као својеврстан избор теме, као тематизација предмета разговора), човек у ствари именује индиви­дуална или општедуховна занимања, открива ону и онакву заинтересованост која истовремено открива и њега самог. управо стога се и може казати да у области

101 Ханс Георг Гадамер, истина и метод, прев. Божидар Зец, Федон, Београд, 2011, стр. 463.

102 Лав Шестов, „Дрзовитости и покорности“, на теразијама Јова, прев. Добрило Аранитовић, Бримо–Логос, Београд, 2006, стр. 192.

103 Франсис Бекон, „О разговору“, есеји. нова Атлантида, прев. Боривоје Недић, БИГЗ, Београд, 1967, стр. 113.

104 Ширу елаборацију овог проблема доноси Предраг Финци у књизи исходиште питања (Глас, Бања Лука, стр. 79–81).

76

Јован Пејчић

науке и културе, али и у свакодневном животу, „пи­тања имају смисла [пре свега] за онога ко их поставља, а одговори за онога ко покушава да их дâ“.105

Последњим исказом повукли смо завршну линију, ставили тачку на испитивање првога од аспеката који­ма смо, у вези с претпоставкама што саздају основ и профилишу карактер Ћосићевих разговора с писци­ма, дали предност сматрајући их старијима од других.

105 Питер Медавар, „Границе науке“, прев. Сабина Берберовић, трећи програм радио Сарајева, год. XVI, бр. 61, 1988, стр. 338.

77

16.

Дијалектику питања и одговора ставио сам у први план из практичних разлога, највише зато што диску­сија о тој теми дозвољава крупне потезе. А разговор узет у његовој суштини обавезује, с друге стране, и на извесна суптилнија указивања, међу којима се особи­то издвајају комуниколошки, социопсихолошки, ан­трополошки видови везани за биће и духовни иден­титет учесникâ у разговору.

То је сада онај други аспект проблема.Овај нови угао посматрања одмах испоставља те­

шкоће што се јављају при сваком покушају да се утврде, класификују и опишу оне околности, они чиниоци који су важни за изградњу тачног појма разговора, а одатле и појма књижевног разговора какав се уистињује у књи­зи Бранимира Ћосића.

Сам по себи, разговор је, ван сваке сумње, сложена појава. Али, као што Башлар опомиње, „једно ставних појава нема; појава је [по дефиницији] мрежа односа“.106

Башларовој констатацији мало се шта може при­говорити. Једва се шта, на другој страни, може за­мерити и Дејвидсоновом закључку, који принципу објективизма супротставља начело субјективности

106 Гастон Башлар, нови научни дух, прев. Мира Вуковић, Изда­вачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 1991, стр. 119.

78

Јован Пејчић

и релативитета свега што је повезано с људским опа­жањем, радом, знањем. Амерички мислилац износи:

Свести су многобројне, природа је једна. Свако од нас има свој положај у свету, па стога и властито виђење света.107

На међи која спаја Дејвидсоново с Башларовим ста­новиштем, у тачкама додира, на линији трења отвара се могућност разговора о разговору.

Кључна претпоставка разумевања шта разговор јесте огледа се, према томе, у чињеници да је ту реч о суочавању два странца, два разнородна искуства,108 што говори како настојање да се оствари општење увек протиче у крајњој напетости.109

Тако искрсава проблем Другог. Други је увек дру­ги свет и можемо га појмити само посредством јези­ка, кроз његов говор. Тек говор чини могућним сусрет два бића, он је предуслов свакога споразумевања, уза­јамности, сарадње или, на супротном полу, одбијања, страности, непријатељства. Казано језиком Лакановим, говор јесте средина стварна исто онолико колико и свет зван спољашњи.

На овом месту, очито, ваља се обратити науци о је­зику.

Застој отклањају Де Сосирова истраживања. За њега, једнозначан говор не постоји. Говор је, вели он, друштвена појава (јемство друштвености) и њего­ва је функција, отуда, најмање двострука. По оснива­чу структуралне лингвистике, сваки говор почива на функцији изражавања – која омогућава испољавање

107 Доналд Дејвидсон, „Мит о субјективном“, прев. Соња По­падић, Дијалог (Сарајево), год. XIII, бр. 3–4, 1989, стр. 63.

108 Елијана Амадо Леви­Валанси, „Феноменологија дијалога“, прев. Бранко Јелић, трећи програм (Београд), год. XX, бр. 82–83, 1989, стр. 415.

109 исто, стр. 414.

79

Поетика књижевног разговора

идентитета субјекта (открива његову најинтимнију суштину), и функцији комуникације – која омогућује интерперсонални однос. То је зато, наставља Де Со­сир, што говор истовремено обухвата феномен језика као социјалног производа проистеклог из способности говорења, и феномен живе речи као његове индивиду­алне актуализације.110

Индивидуално у општењу и жива реч – то су већ битности уско повезане с нашом темом. И једно и друго својство језика као средства комуникације тичу се, наиме, семантике, то ће рећи двовалентности, од­носно поливалентности свакога говора. Даље то зна­чи да је говор увек разговор и да у његовој основи, као одређујући фактор, беспризивно лежи значење изре­ченог. Будући да је реч та која артикулише смисао, разговор се успоставља једино тамо где је на делу ин­терсубјективна размена значења. Друкчије формули­сано, конституент разговора је не реч већ значење ре­чи, којем је пак, наглашава Мерло­Понти, „својствено да се увек указује само као наставак једног већ запо­четог дискурса, као увођење у један језик који је већ установљен“.111

Проблем разговора у његовом општем појму ни ти­ме није исцрпљен. Мерло­Понтијев исказ оставља от­вореним читаво једно поље категоризованих чинила­ца, који, са своје стране, могу чак императивно утицати на правац и форму језиком покренутих значења.

Далеко од тога да француски философ те чинио­це сматра ирелевантним, он се само усредсређује на реч и привилегије њене семантике у дијалогу – све дру­го одмичући на споредни колосек. И при таквој кон­стелацији, међутим, Мерло­Понти истиче постојање,

110 Фердинанд де Сосир, Општа лингвистика, прев. Сретен Марић, Нолит, Београд, 19772, стр. 69, 73.

111 Морис Мерло­Понти, „Опажање Другог и дијалог“, прев. Бранко Јелић, трећи програм, год. XX, бр. 82–83, 1989, стр. 327.

80

Јован Пејчић

дејство, сугестибилну структуру елемената који су „другим путем дати“,112 а чија моћ је, често, толика да они нијансирају, продубљују, нивелишу, чак усмеравају ток разговора. О томе јасно сведочи опаска о изражај­ном гесту и његовој важности за пуно разумевање ра­звоја, односно стварног значења разговора.113

112 исто, стр. 324.113 исто.

81

17.

Последњим запажањем Мерло­Понти је заправо ступио на стазу коју је давно пре њега утро Лав Јаку­бински, лингвист ког су руски формалисти рано свр­стали међу неформалне чланове своје школе. Ко узме да пажљиво проучи списе Јакубинског, брзо ће уви­дети да Мерло­Понтијева идеја о дијалогу као настав­ку једног већ установљеног дискурса ни у ком погледу није нова. Почетком двадесетих година 20. века, Рус је теоријски уобличио оно што ће пет деценија касније Француз другим терминима изразити.

Своје становиште Јакубински је најпрецизније фор­мулисао у трактату под насловом „О дијалошком го­вору“ (1923). Поткрепивши обиљем примера власти­то мишљење, он доноси овакав закључак:

Наше опажање и разумевање туђег говора [увек је] аперцептивно (као и свако опажање): оно се одређује не само спољашњим говорним надра­жајем, него и свим нашим претходним, унутра­шњим и спољашњим искуством и, на крају крајева, психичким садржајем онога који опажа. Тај психич­ки садржај чини „аперцептивну масу“ дате индиви­дуе, којом она и асимилује спољашње надражаје.114

114 Лав Јакубински, „О дијалошком говору“, прев. Радмила Ме­чанин, Градина (Ниш), год. XVII, бр. 7–8, 1982, стр. 153 (кур­зив Л. Ј.). Српски социолог и философ ђуро Шушњић изра­зио је то исто на следећи начин: „Оно што људи у разговору

82

Јован Пејчић

Руски философ језика ту се не зауставља:

Аперцептивна маса, која одређује наше опажање, укључује у себе сталне и стабилне елементе, који нас обавезују сталним и поновљивим утицаји­ма својственим нашој средини (или срединама), и нестабилне елементе, које условљава моменат. Не­сумњиво, основни су први, а други настају њихо­вим модификовањем и комбиновањем.115

у истраживању невербалних чинилаца дијалога нико, сви су изгледи, није отишао даље од Јакубин­ског. По њему, „суштина сваког људског споразуме­вања јесте узајамно дејство. Споразумевање тежи да избегне једностраност, хоће да буде двострано, ’дијалогично’.“116

Ослањајући се на схватање Лава Шчербе да „језик своју праву бит открива само у дијалогу“,117 Јакубински ову тврдњу „продужује“ тако што је преноси с вербал­не на невербалну сферу разговора, при чему налази да „видна и слушна перцепција сабеседника има огроман значај, јер она је чинилац који одређује перцепцију го­вора, а према томе и само говорење“.118

размењују нису само мисли, него читаво духовно искуство: они говоре читавим својим бићем, свесним и несвесним“ ђуро Шушњић, Дијалог и толеранција, Одабрана дела V, Чигоја штампа, Београд, 19972, стр. 177). Заговорник слич­ног уверења је и Елијана Амадо Леви­Валанси кад каже: „Кроз интелектуално поимање Другог [и његовог говора] продире мимичко, емоционално и можда, што није искљу­чено, телепатско општење“ („Феноменологија дијалога“, трећи програм, год. XX, бр. 82–83, 1989, стр. 409).

115 Лав Јакубински, „О дијалошком говору“, прев. Радмила Мечанин, Градина (Ниш), год. XVII, бр. 7–8, 1982, стр. 153 (курзив Л. Ј.).

116 исто, 147 (курзив Л. Ј.).117 Навод према: Лав Јакубински, исто, стр. 147.118 исто, стр. 142 (курзив Л. Ј.).

83

Поетика књижевног разговора

Према учењу Јакубинског, када је реч о видној пер­цепцији карактеристичној за међуљудско општење, ту се у првом реду мисли на мимику и гест. Мимика и гест неретко замењују говорни израз, и тада „имају улогу реплике у дијалогу“.119 Будући да се „говорно из­ражавање увек спаја са мимичко­гестикулационим“, они су „стална и могућна средства саопштавања“.120

Стална средства саопштавања такође су тон и звук, који формирају аудитивну перцепцију сабеседника. Тон и звук говорниковог говора омогућују нам (Јаку­бински каже: „принуђавају нас“) да од самог почетка „заузмемо одређени став, да на одређени начин ускла­димо однос према говорнику и његовом излагању“.121

укратко, и да тиме сведем ставове Лава Јакубин­ског, за дубинско схватање разговора, као и значења која се у њему кристалишу, од непроцењивог су зна­чаја, поред речи, још мимичко­гестикулациони и зву­ковни, интонациони, али и енергетски моменти. Њи­хова улога утолико је важнија јер су међу собом чврсто повезани и истовремени, јер се „узајамно одређују и имају заједнички ’извор’ у облику одређеног телесног поретка, који одговара датом интелектуално­емоцио­налном стању“.122

Всеволод Мејерхољд, земљак и савременик Јакубин­ског, дошао је, у својим рефлексијама о глуми, до исто­ветних закључака. Његов суд је кратак и одсечан:

Гестови, позе, погледи, тишина... одређују истину ре­ципрочних односа међу људима. Речи не казују све.123

119 исто, стр. 143 (курзив Л. Ј.).120 исто.121 исто, стр. 145 (курзив Л. Ј.).122 исто.123 Навод према: Жан Кон, естетика комуникације, прев. Ве­

сна Ињац, Clio, Београд, 2001, стр. 57.

84

18.

Бранимир Ћосић није се посебно бавио теоријским (апстрактним) питањима разговора онако како су она овде изложена. Али да су његови разговори с писци­ма другачији, та питања највероватније не би била ни покренута. Да су Ћосићеви разговори прости новин­ски интервјуи проистекли из тренутних интереса јав­ности или оног чији превасходни циљ јесте вест да­на – шта би о њима могло да се каже, шта с њима да се учини, о чему би се поводом њих могло расуђивати, на шта би нас они могли заклети?

Пређимо, зато, са условног на нeпосредни план. Запитајмо се о структури, о композицији, текстуалној конструкцији Ћосићевих књижевних разговора.

Састав њихов у основи је троделан: сусрет с пи­сцем и његов портрет (наративно­критички слој) – најбитнији био­библиографски подаци о саговорни­ку (мотивација разговора; емпиријски слој) – дијалог о делу, начину рада, књижевним и животним преоку­пацијама саговорника, о његовом односу према ду­ховном наслеђу, литерарној савремености, пожељном развоју националне културе (документарно­дијало­шки слој).

Класична схема!

85

Поетика књижевног разговора

Бранимир Ћосић. Рад Арпада Балажа

у такву схему, међутим, удахнуо је Бранимир Ћосић толико уметничких и мисаоних нијанси, наративних пасажа и критичких коментара, историјских и психо­ ­књижевних реминисценција... – „додао“ је разговори­ма своју личну, по свему изузетну обдареност за реч, детаљ, несвесни сигнал лица и гласа, за покрет тела и промену у атмосфери, природи (зависно од тога где се и у којим околностима разговор води, што пак, на ком­позиционом нивоу, објашњава све оне „неочекиване“ структурне обрте и решења који књигу Десет писаца – десет разговора прате од прве до последње стране)

86

Јован Пејчић

– толико су се, дакле, Ћосићева рука, воља, дух, укус, смисао за вредности и обликовање приповедних и дија­лошких елемената уткали у форму, говор и значења сва­ког појединачног разговора да читалац стално остаје, бива увек изнова затечен посебношћу, преображајима који се на један пригушен, затајни начин одигравају у тексту, чинећи га самосвојним, самодовољним, разли­читим од свега што у традицији књижевних разгово­ра код нас постоји.

Два Ћосићева разговора могу се, у овом погледу, навести као пример par excellence: онај с Борисавом Станковићем – по датуму настанка први у књизи, и разговор с Миланом Ракићем – претпоследњи, који је начињен две године касније.

Са Станковићем и Ракићем постоји – што је кури­озитет своје врсте – још само по један објављени раз­говор, с тим што су оба доцнија разговора написана очигледно по обрасцу који је својевремено изградио Ћосић. Аутор првог је Синиша Пауновић,124 док је потписник другог, сви су изгледи, Милош Црњански.125

Ако на једну страну ставимо Ћосићеве, на другу разговоре Пауновића и Црњанског, ако их постави­мо у наспрамни однос зарад јаснијега уочавања слич­ности и разлика, лако ћемо уочити читаву једну скалу особености, то јест индивидуално­уметничких, непо­новљивих црта које се појављују у Ћосићевим тексто­вима, док у онима другим све функционише по сили устаљених новинарских обичаја и норми.

124 Вид. Синиша Пауновић, Писци изблиза, Просвета, Београд, 1958.

125 Разговор „Са песником нашег ослобођеног Југа. Сусрет са песником г. Миланом М. Ракићем“ (идеје [Београд], год. I, бр. 1, 1934, стр. 2) потписан је, додуше, иницијалом „Т“, али и овлашна стилографска анализа лако ће показати да је ту реч о истом оном аутору који је две године раније направио сличан разговор са Исидором Секулић (вид. нап. 17).

87

Поетика књижевног разговора

Изузимам, при овоме, управну реч Станковића и Ракића и ауторске реплике. Мислим на оне делове раз­говора који представљају предах и припрему за нова питања или опсервације. у Ћосићевом случају, то су наративне партије у пуном значењу те речи, докумен­тарно­психолошка проза која се може користити као узор. На другој страни, напори Црњанског и Синише Пауновића не стижу на таквим местима даље од репор­терских, односно прагматичних потреба својих аутора.

Тиме, наравно, није речено да имагинативни про­дори Ћосићевих дескрипција умањују веродостојност његових разговора. Он није импровизатор; у књизи Де­сет писаца – десет разговора нема ни трага пуким ли­тераторским или њима сличним побудама; нема исказа који у било ком виду нарушава специфични реализам његових текстова.

Описи места и атмосфере у којима се разговори (та­кође договори за разговоре) дешавају, одмах отклањају све могућне приговоре те врсте. Довољно је да се по­дсетимо тих описа: професорског кабинета Богдана Поповића, собе Јована Дучића у хотелу „Бристол“, Андрићеве канцеларије у Министарству спољних по­слова, париског стана Милице Јанковић, „чардаклије“ Боре Станковића, раднога стола Вељка Петровића у уметничком одељењу, посланичке вреве и усталаса­ности по ходницима Народне скупштине (разговор са Григоријем Божовићем), вечере с Миланом и Милицом Ракић у женевском ресторану, уредничке просторије Српског књижевног гласника (Сибе Миличић), породи­чне куће Душана Николајевића на Дорћолу, калемег­данске шетње с Божидаром Ковачевићем, Винаверо­вог наступа на бини велике сале „Касине“ и његових соба (у којима је живео, стварао и правио уметнич­ке седељке) у Београду и Женеви... – довољно је заус­тавити се на тим описима па увидети колико Ћосић, уза све остало, полаже на истинитост и уверљивост својих приказа.

88

Јован Пејчић

89

Поетика књижевног разговора

90

Јован Пејчић

Али као што по типу нису истоветни, ни сваки при­каз за себе није од једне нити или боје, у једном тону – не развија се линеарно. Описи Ћосићеви нису моно­тони, статични, баш као што нису ни сврха сами себи. Они су потпуно у функцији једанпут спољашњег, дру­ги пут унутрашњег, најчешће и спољашњег и унутра­шњег портретисања његових саговорника, централних фигура свих описа и главних покретача њихове дина­мичности, сугестивности, естетичности.

Даћу четири примера не бих ли тиме барем нагове­стио ону карактеристичну разноврсност која, сем вред­ности по себи, има и ту особину да се доцније, кроз мисли, речник, синтаксу, тон, ритам, говорни наступ писаца, пројављује попут каквога „прерушеног“ одје­ка, премрежујући на тај начин разговоре многим се­мантичким паралелизмима:

Затекао сам једног средовечног господина, у тамном оделу, где седи у трсканој наслоњачи (на малој тераси која завршава тунел од винове лозе) пушећи. Он има плаве очи које гледају помало испод обрва, мршаве подшишане бркове. у дворишту се сусрећем са три љупке госпођице Станковић које редују по кући; на улазу са Госпођом, која ме доводи до терасе.– Ах, разговори, интервјуи! – почиње г. Станковић преко дуванског дима, једним врло дубоким и ти­хим гласом [...]126

узнемирио сам господина [Душана С. Николајевића] потраживши га у његовој кући у Вишњићевој улици. Ваљда ниједан други крај Београда не показује толи­ко разноврсности и хаоса, толико испрекиданих ули­ца и линија, толику мешавину прошлог и новог, ко­лико тај део Дорћола испод, сада већ, од пре неколико

126 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 30–31.

91

Поетика књижевног разговора

дана, покојне Велике пијаце. Две џамије, Доситејев лицеј, један део Јевремове улице, крив и скоро ау­тентичан, са искривљеном и већ немогућом турском калдрмом, утопљени су у један нови Београд модер­них пијаца, поплочаних ситним плочицама, у Бео­град „последњег комфора“. И ваљда нигде се више не копа и не гради него у том крају. Ту се заврша­ва борба између јуче и данас. Тај кутак Београда још може штогод да нам исприча. Периферија која ниче на некадашњим лединама оставља нас хладним. Ди­зање новог Београда у овом старом крају, међутим, има нечега победоносног, и носи у себи пуно симбо­лике. Сва наша вековна борба свршава се сада пред нашим очима, на домаку два университета. Они који не памте стари Београд, треба ових дана да проше­тају тим делом града, јер га, за неколико година, мо­жда за неколико месеци касније неће више затећи.

Душан С. Николајевић пред својом кућом

92

Јован Пејчић

И ето, у том кутку Београда стоји породична го­сподска кућа Николајевића. Изграђивање нове ва­роши оставило ју је у једној удољици и када идете лети улицом, видите јој само кров изнад зеленила. Кућа је једноспратна, са многобројним прозорима. Г. Николајевић дакле, седећи у њој и гледајући кроз прозор, може да види како се два Београда носе. […]Једна реч је довољна да замени сву ту бујицу речи која је спремна да потече испод мога пера: г. Ракић је дипломата. Али ако оставимо оквир његова жи­вота, ако успемо да пређемо границе које је његово звање поставило око његове личности, под љуба­зним и помало затвореним господином наћи ћемо једну богату, благородну природу, отворену приро­ду једног песника и човека.

Тај други изглед г. Ракића толико надвишава његов први, телесни изглед, да у мени његова реч непре­стано потискује слику. И у овом часу, речи, те топле и звонке речи, звоне још увек у мојој свести, док ми је потребно много напора па да пред собом видим ње­гово лице, његове мале бркове, његову круту крагну, његову косу мало проређену у врховима чела. Г. Ра­кића сам видео свега два пута: први пут пре три дана, други пут данас; утисак који сам добио био је оба пу­та исти: надмоћност речи над телесним утиском, над­моћност једне унутрашње снаге која је утолико јача, снажнија, уколико је скривенија, повученија под уз­држаним покретима једног дипломате [...]127

[у Винаверовом стану] у Сарајевској улици нашао сам клавир гђе Винавер [мајке пишчеве – Ј. П.] у првој со­би, а врата што воде у другу собу, где се некад седело, постављена вуном и завесама да би се звук мање чуо. у другој соби чекало ме је још веће изненађење: крај

127 исто, стр. 130.

93

Поетика књижевног разговора

прозора без завеса стајао је велики американски пи­саћи сто (са ролетном) претрпан новинама, књигама, хартијама, чашама, новинарским „шлајфнама“, џеп­ним марамицама. Тај исти неред настављао се свуда по столицама, по прозорима, по етажеру, по размеш­теном кревету: утисак је био као да у тој соби не жи­ви песник и мислилац, већ боксер, као да се у тој соби не ради седећи, са пером у руци, већ као да се за сваку мисао, за сваку реч и реченицу воде истински бојеви са материјом, стварима и свим могућим препрекама. Нагло одебљао, у раздрљеној пижами, босих ногу у папучама, изваљен на шезлонгу, Винавер је читао. [...]Са замршеном косом, са својим мало савијеним но­сем, снажан иначе, Винавер је, у том хаосу своје со­бе, полуодевен, личио на фауна [...]128

128 исто, стр. 157–158.

94

Јован Пејчић

„Телесна и социјална слика“ Станислава Винавера ов­де се не завршава. Без прекида, не одмарајући дах, управо винаверовски – све у жељи да већ уводном дескрипцијом оцрта свет и наговести биће и дух изабранога писца не би ли тако отворио пут до његовога „целог портрета“ – Ћо­сић сада стихију описа преноси са спољњег (са ствари) на унутрашњи, психолошки, духовно­стваралачки план (ме­тафизика личности). Зато трећи пример водимо до краја:

Моје је изненађење било још веће када сам, пет го­дина доцније, прекорачио преко прага његовог же­невског стана: у соби ме је чекао велики американ­ски писаћи сто са ролетном, исто онако отприлике стављен близу прозора као да је остао на оном месту где су га носачи случајно спустили, исте оне столице, полице, исти онај хаос новина, књига, ко­ректура, повећан још хаљиницама, играчкама и ци­пелицама Винаверовог малог сина Вука; исти они прозори без завеса и у столици за љуљање – Вина­вер, у раздрљеној пижами, босих ногу у папучама. Тек у том часу помислио сам да ипак мора бити не­ке мистичне везе између човека и оквира у коме тај човек живи. И да овај декор полупразне и хаотичне собе можда одговара неком забаченом сну Винаве­ровом, или некој његовој жељи; или да можда овај пејзаж његове собе чини да у њему одзвања баш она жица која му је потребна за стварање и за мисао. Јер ова соба не би тек онако превалила хиљаду и не­колико стотина километара, да се стани под овим туђим небом, на обали Лемана, овако истоветна!129

129 исто, стр. 158–159. Ћосићеви описи Винаверовог београд­скога па женевског стана, и песника­критичара­путописца­ ­пантологичара­новинара у њима, навешће Младена Лесков­ца да нагласи како су они дело не публицисте већ уметника речи: Ћосића­приповедача (Младен Лесковац, „Бранимир Ћосић: Десет писаца – десет разговора“, Летопис Матице српске, год. CV, књ. 328, св. 1–2, 1931, стр. 146).

95

19.

Изградња система појмовно­језичких и сликовних чворова само је један међу бројним поступцима које Ћосић употребљава с намером да у читаоцу „пробуди“ свест о органичности, целовитости својих текстова.

Други вид истог ауторског хтења очитује се на фор­малном плану ових разговора, у њиховој пред­одређе­ности општим конструктивним принципом који им је Ћосић наменио. Нема, наиме, сумње: „живи“ облик разговорâ, о којем не можемо све знати, и њихов текс­туални облик, који нам је до краја приступачан, не по­дударају се у свим детаљима. На једном, већ цитираном месту, Ћосић своју улогу и правце њенога простирања демаскира тако што каже:

Питања не пишем унапред јер се тек у току разгово­ра долази на најзанимљивије. Једна реч често изазо­ве једно питање, ово друго и тако даље.130

Произлази, дакле, да се он навелико уздао у тако­звани „случај конверзације“.131

Та и толика питања ми, међутим, углавном не нала­зимо. Ћосић их просто брише, стављајући уместо њих

130 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 85.

131 Израз Ристе Ратковића („Десет писаца – десет разгово­ра“, Српски књижевни гласник, н. с., књ. XXXII, св. 7, 1931, стр. 578).

96

Јован Пејчић

црту и три тачке (– ...). Она су, несумњиво постојала; постоје, несумњиво, и сад, само премештена у одгово­ре, у том другом ткиву потврђујући своју садржину, смисао, слободу. То су нема питања, неме реплике, мо­гућно тек изрази очију, гримасе на лицу, покрети ру­ку, главе, померање с места – гестови чија симболика није остајала без утицаја на мисли и говор његових са­беседника, која је – што да не! – условљавала њихове реакције, мењала и усмеравала даљни ток разговора.132

Нека од питања из ове невидљиве димензије Ћо­сићевих разговора могуће је „васпоставити“ с пример­ном дозом вероватноће. Навешћу такав део из разго­вора с Вељком Петровићем:

Незапажен ни од кога, почео сам да сумњам у се­бе, у свој таленат, као што се то обично дешава мла­дим писцима. Код мене је та криза била тако јака да се повукох у манастир, где остадох скоро пола годи­не. И видите, ту ме у манастиру затече чланак Скер­лићев о обнови патриотске поезије. Наравно да сам манастир одмах напустио. Ја морам признати да је та његова пажња много утицала на мој књижевни рад.– ...– Ја спадам у један несрећан нараштај који се, на жалост, није могао да групише јер је, углавном, био пометан ратовима...133

Изостављено питање може се овде реконструиса­ти на основу контекста који пружају Петровићеви од­говори. Као једно чуђење, упитност, оно се, ван сваке сумње, односи на проблем стваралачке усамљености, непостојања општеприхваћеног појма о томе шта књи­жевна вредност јесте, препуштености самом себи.

132 Сетимо се на овом месту Јакубинског и његовог учења о невербалним факторима дијалошког говора.

133 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 44.

97

Поетика књижевног разговора

Али није тако свакад, и није тако са свим „белим“ питањима. Понекад је контекст о којем је реч до те ме­ре непрозиран да се празнина (чисто одсуство) између „повода“ за питање, о чијој садржини можемо једино претпостављати, и „одзива“ што услеђује – једноставно

98

Јован Пејчић

ничим довољно основаним не може попунити. Преки­ди толиког замаха, та врста наглих прелаза, такви мо­менти дисконтинуитета карактеристични су за разго­вор са Црњанским.

Има, опет, разговора у којима Ћосић обогаћује уп­раво описани поступак служећи се техником позори­шне драматургије. Том комплексу припада разговор с Миланом Ракићем. Сем што уводи треће лице, гђу Ра­кић, свој текст аутор овде употпуњује извесним функ­ционалним „додацима“ који, театролошки посматрано, врше улогу правих позоришних дидаскалија:

[ракић:] Од 1905. године нема догађаја. Каријера, премештаји, конзулство у Приштини, Скопљу, Со­луну, затим поново у Београд, где сам шеф Пропа­гандског одељења – и после ова европска историја.Госпођа: Али пре Приштине женидба, а у Пришти­ни је написао свој Косовски циклус.– ...– Не, о догађајима из Приштине, о свом конзуловању доле, не могу вам ништа рећи, још је прерано говори­ти. Какви догађаји, какви људи! – Г. Ракић се окреће према својој госпођи, лако се осмехујући: – И какве храбре жене! То је било херојско доба, велико доба...134

у жељи да своје учешће, своје присуство сведе на минимум, Ћосић је склон посезању за крајње радикал­ним резовима. Тада уклања све трагове питања која је постављао, евентуалних реплика које је давао. Занема­рује у потпуности дијалошко начело и опредељује се за изворно монолошки облик. Тако је поступио при сти­лизацији разговора са Станиславом Винавером:

Хтео сам да „направим“, пошто­пото, један разго­вор са Винавером. На жалост, то ми је успело само

134 исто, стр. 139 (истакао Ј. П.).

99

Поетика књижевног разговора

донекле. Као што ће се видети. Говор који ми је том приликом одржао, ја сам записао колико сам могао тачније. Његово изражавање личи на ракетлу: прво један снажан млаз у висину па тек онда, тамо горе, расцветавање у читав круг варница. Свака идеја код њега носи у себи способност поновног распрска­вања. [...] Ово што доносим само је део једног дела, само делић једног бујног Винаверовог монолога.135

Процес релативисања положаја питања у структури књижевног разговора започео је Ћосић у првоме свом тексту те врсте; у последњем разговору који је изашао испод његовога пера, тај процес стигао је до нулте та­чке.136 Круг је тиме затворен. Даље од тога није се мог­ло ићи.

135 исто, стр. 159.136 На Ћосићев поступак демонстриран у разговору с Винаве­

ром осмелио се код нас још само један аутор – Драгослав Адамовић. За други модел Адамовић неће ни да зна (вид. његову књигу разговори са савременицима, Привредна штампа, Београд, 1982).

100

20.

Има једно место у Писмима из италије на ком се Његош приказује Љубомиру Ненадовићу не само као просвећени и слободоумни патриот него је уз то – напо­миње иронично Љубомир Недић – „још и републиканац, космополит, утопист“.137 Недић прво цитира „инкрими­сани“ Његошев исказ: „Човечанство не може бити спо­којно ни срећно докле је подељено у државе које имају за главни циљ: себе, веру, народност, и династије“,138 а он­да одмах домеће коментар: „Наводећи ове речи Влади­чине, Ненадовић и сам вели: ’тако отприлике говораше Владика’.139 Навод је, нема сумње, нетачан.“140

Приговори попут Недићевога Љубомиру Ненадо­вићу ни у ком се случају не могу упућивати Браними­ру Ћосићу. Тачност изговорене речи стављао је он из­над свега.

Илустроваћу тврдњу примерима једног објављеног, два незавршена и једног планираног а ненаписаног Ћо­сићевог разговора.

137 Љубомир Недић, „Љ. П. Ненадовић“ (1901), Целокупна дела, књ. 2, прир. Владимир Ћоровић и Боривоје Недић, Народна просвета, Београд, 1932, стр. 57.

138 исто. уп. Љубомир Ненадовић, Писма из италије, СКЗ, Београд, 1907, стр. 17.

139 Љубомир Ненадовић, Писма из италије, стр. 18 (истакао Љ. Н.).

140 Љубомир Недић, „Љ. П. Ненадовић“ (1901), Целокупна дела, књ. 2, прир. Владимир Ћоровић и Боривоје Недић, Народна просвета, Београд, 1932, стр. 57–58.

101

Поетика књижевног разговора

Сусрет из којег ће проистећи најдужи разговор бу­дуће његове књиге имао је Ћосић с Миланом Ракићем у Женеви 8. септембра 1928. године. Записане одгово­ре брзо је уобличио у текст и, прекуцавши га, почетком новембра замолио је песника да га погледа и, у изве­сном смислу, ауторизује. Ракић је изашао у сусрет Ћо­сићу. Враћајући му рукопис разговора, додао је писмо са објашњењима неопходним за тачно разумевање изречених мисли.

у писму о којем је реч, написаном 29. новембра 1928, Ракић међу осталим напомиње:

Ситније омашке исправио сам на самоме рукопису. Овде додајем још ово:1. Мој деда (по мајци) био је познати књижевник Милан ђ. Милићевић.2. Пасаж о Добри Ружићу требало би преиначити у овом смислу: Ја сам Вам говорио да су Хајнеове ствари, у преводу мога оца, имале великога утицаја на људе који су се тада, и доцније, бавили литерату­ром. Као пример тог утицаја навео сам Добру Ру­жића, који је, под псеудонимом „Ћетински“, штампао своје Ђердане. у тим Ђерданима најбоље се види ду­ховни утицај Хајнеа, и језични и стилски утицај Ми­те Ракића. Цитат из вулгате не налази се код Добре Ружића, него у Хајнеовом делу (превод мог оца) из италије, као мото за једну (мислим трећу или четвр­ту) главу, а после мота почиње Хајнеов текст…141

Бранимир Ћосић не само што је уважио све исправ­ке него је поједина места из Ракићевог писма дословно пренео у текст разговора.142

141 Ракићево писмо чува се у Фонду рукописа Завичајног одељења Библиотеке града Београда (инв. бр. 259/49).

142 уп. Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 132, 142–143.

103

Поетика књижевног разговора

Из назавршених интервјуа, први пример односи се на Милицу Јанковић, с којом се Ћосић упознао још у Дубровнику, и коју је управо ради интервјуа потра­жио у Паризу. На списку интервјуисаних писаца, пре­датом издавачу Геци Кону 1930, налазило се и њено име. у књизи Десет писаца – десет разговора најавље­ног разговора, међутим, нема. Зашто је тако, објаснио је у предговору сам Ћосић:

Милица Јанковић Лујо Војновић

успео сам некако да приволим гђицу Јанковић на исповести, и тај разговор је и данас преда мном, али у прибелешкама. Не усуђујем се да га средим, јер је толико времена протекло те се бојим да не проме­ним смисао некада изговорених речи.143

143 исто, стр. 23. Сачуване су, иначе, Ћосићеве „прибелешке“ разговора с Милицом Јанковић. Објавила их је у целини Иванка удовички у својој књизи Агон стваралаца (Матица српска, Нови Сад, стр. 1985, стр. 261–270), под насловом „’Реалност ми је увек полазна тачка’. Необјављени текст Бра­нимира Ћосића о Милици Јанковић“.

104

Јован Пејчић

Други пример тиче се разговора с Лујом Војновићем. О судбини овога такође нештампаног разговора Ћосић на овај начин извештава:

Цео један разговор пропао је на пошти или у редак­цији [ревије реч и слика – Ј. П.] – и са њим цео један дан у Сен­Клуу код Париза, у гостољубивој кући кнеза Луја Војновића.144

Легат Бранимира Ћосића у Музеју града Београда чу­ва читаву преписку Војновића и Ћосића о том разговору

144 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 22.

105

Поетика књижевног разговора

и разлозима његовога неблаговременог објављивања.145 И овога пута је, међутим, Ћосић поступио као у прет­ходном случају. Интервју је загубљен, остале су му једи­но забелешке, али неауторизоване. То, разуме се, Ћосићу није било довољно: накнадне реконструкције он је сма­трао недопустивим.146

Јован Дучић

Последњи међу примерима још је карактеристич­нији за Ћосића као писца и човека. Његов покушај да направи разговор с Дучићем посебна је прича:

Историја интервјуисања г. Јована Дучића занимљи­ва је по заплетима да би се по њој могла написати

145 Писма Л. Војновића, инв. бр. 14, 15, 16, 17 и 514 (уп. На­дежда Андрић, Бранимир Ћосић у писмима и документима, Музеј града Београда, Београд, 1973, стр. 95–96.

146 Белешке вођене при разговору с Лујом Војновићем такође су сачуване. Приредила их је и, под насловом „Разговор Брани­мира Ћосића са Лујом Војновићем“, објавила Надежда Ан­дрић у београдским Прилозима за књижевност, језик, исто­рију и фолклор (књ. LIII–LIV, бр. 1–4, 1987–1988, стр. 104–116).

106

Јован Пејчић

једна сјајна репортажа под насловом: како нисам интервјуисао г. Дучића.147

Окосницу те фиктивне репортаже чинила би, сва­како, шетња с Дучићем по вечерњем Београду, од које се Ћосићу у памћење урезао „бриљантни монолог г. Дучића у коме је било речи о свему: и о књижевности, и о политици, и о љубави (много о љубави), и о људи­ма, и о уметности, и о Паризу, Лондону, Каиру, Риму, Женеви, Софији. Ниједан човек у потери за интервјуом није чуо занимљивијих ствари него ја тога вечера“.148

То је све што о поменутом разговору и његовој садржини читалац сазнаје. Казивање се прекида беспо­говорним закључком:

Али то није био интервју већ интиман разговор једног славног и искусног књижевника са једним младим и неискусним – и ја са великим жаљењем морам да пређем преко тога разговора, јер немам одобрења да га саопштим.149

Иако, дакле, не сумња у тачност с којом би могао да у запису понови Дучићев монолог, Ћосић одустаје од његовог „изношења у јавност“.150

147 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 17.

148 исто, стр. 20.149 исто, стр. 20–21 (истакао Ј. П.).150 Али Ћосић није тако мислио две године раније. Одмах по

објављивању разговора с Ракићем („Једно вече са г. Мила­ном Ракићем“, Летопис Матице српске, год. СIII, књ. 319, св. 2, 1929, стр. 174–185) он је, по свему, редакцији Летописа обећао исти такав разговор и с Јованом Дучићем. Сведо­чанство о томе оставио је Милан Кашанин, секретар часо­писа: у редакцијском писму од 5. јула 1929. он, наиме, моли Ћосића да пожури и завршени разговор преда до 14. јула (Кашаниново писмо чува се у Легату Бранимира Ћосића у Музеју града Београда, инв. бр. БЋ 1652).

107

21.

Ако ствари овако стоје с несвршеним, читалац спокојно може закључити да међу објављеним Ћо­сићевим разговорима нема ниједног који овај основ­ни, тај нужан услов не испуњава дословно и до краја. Интервју с Милошем Црњанским одсликава то као на длану.

Разговор с писцем Дневника о Чарнојевићу, Лирике итаке, Стражилова Ћосић, наиме, није успео да за­врши при првом њиховом сусрету – неодложан посао Црњанског помера крај за два дана. Испашће, онда, да то није довољно. На концу, показаће се да прави ра­злог одлагању не лежи у пишчевој презаузетости, већ да Црњански сумња како његове мисли неће бити за­писане и пренете у облику и значењу иза којих он мо­же резолутно, целим својим бићем уметника и јавне личности стајати. Стога одговоре на већ саопштена пи­тања прилаже у писменој форми.

Зар се Ћосић успротивио таквој одлуци Црњан­ског? Нипошто. Али зато читаоца до у детаљ извешта­ва о насталој промени. Чини то тачно на месту где се прекид догодио: уводи екскурс којим предупређује могућне двоумице због преласка са усмене и спонта­не на писмену и „званичну“ комуникацију – не про­пуштајући, притом, да се подсмехне и саговорнику и ситуацији у коју га је он довео:

108

Јован Пејчић

Морам признати да нисам никад имао више муке око писања једног разговора него овог пута. узрок лежи можда у обостраној нервозности. Најзад г. Црњански ми донесе три полустране исписане његовом руком. Како постоји Закон о штампи (што ми је г. Црњански љубазно напоменуо у два­три маха), то више волим да у продужењу донесем од речи до речи рукопис на­шег писца, него да се ослањам на своје белешке, које сам ипак скрупулозно водио. Тиме имам два задо­вољства: да избегнем извесне могуће непријатности са драгим Законом о штампи; друго, да донесем та­чно мишљење г. Црњанског о питањима која нас у вези са његовом личношћу занимају.151

Разлог Ћосићев једноставан је, чист и јасан. Дола­зи, уз то, из сфере коју је аутор Два царства и Покоше­ног поља, када се нађе пред људским светом и његовим

151 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 89.

109

Поетика књижевног разговора

најунутрашњијим тежњама уздизао над све друге, и по њој живео и радио. То је – етика. Идеал ћосићевски схваћеног књижевног разговора и овде је, према томе, остао нетакнут: верности туђој речи ништа не сме пре­васходити.

Могло би се, у овом смислу, рећи да Ћосићев од­нос према форми и крајњем задатку књижевног раз­говора значајно антиципира став Жерара Женета – по којем је литерарни интервју првенствено „јавни аутор­ски епитекст“,152 и то епитекст с наглашеном аутопо­етичком, чак књижевнокритичком функцијом.153

Постоје, на другој страни, дефиниције књижевног разговора које не маре за његова спољња, такозвана „употребна“ својства. „Интервју је уметнички жанр у форми истине“ – тако је ову врсту текстова своје­времено дефинисао Бела Хамваш.154 Хамвашова твр­дња, израста из везе двају семантичких акцената на

152 Gérard Genette, „L’ épitexte public“, Seuils, Seuil, Paris, 1987, стр. 323.

153 у одељку истог рада, посвећеном литерарном интервјуу као самодовољној врсти књижевнокултурне комуникације („Interviews“, стр. 330–335), Женет ту особину издваја, међу осталим, и тиме што истиче да „овај жанр може да функ­ционише [још и] као погодна замена за предговор. Оваква веома ретка употреба савршено је илустрована у интервјуу који је Пруст дао Ели­Жозеф Боа, објављеном у тајмсу 13. новембра 1913. године“ (исто, стр. 329). Француски теоре­тичар није, разуме се, при томе заборавио да је, по својој суштини, карактер књижевног разговора амбивалентан. Да би тој страни дао одговарајућу тежину, Женет се позива на Ролана Барта, за којег пак интервју у првом реду предста­вља део „друштвене игре“, какву је у наше време немогуће избећи (нав. према: Gérard Genette, „L’ épitexte public“, Seuils, Seuil, Paris, 1987, стр. 331). Барт је, штавише, у овом погледу сасвим одређен: интервју је, признавало се то или не, увек и „део колаборационе интелектуалне авантуре између пи­саца са једне и медија са друге стране“ (нав. према: Gérard Genette, Seuils, Seuil, Paris, стр. 332).

154 Бела Хамваш, „Интервју“, Патам, прев. Сава Бабић, Ода­брана дела, књ. 2, Београд, 1994, стр. 132.

110

Јован Пејчић

којима његов исказ почива. Један пада на реч умет­ност, други на реч истина.

Оним што је у књизи Десет писаца – десет разго­вора пружио, Бранимир Ћосић доказује оправданост и те тврдње мађарског мислиоца.

За Ћосића, који је и у књижевности и у животу не­престано наступао као аксиолог и као моралист, то ни­су, као што ни не могу бити – равноправни акценти. Стављен у положај да бира, Бранимир Ћосић би, у то не треба сумњати, изабрао истину.

111

22.

Воља Бранимира Ћосића, а вероватно и стицај објек­тивних околности, учинили су да се у књизи нађу разго­вори с припадницима трију нараштаја писаца.

у подели која се сама од себе намеће, Бора Станко­вић и Милан Ракић представници су генерације „старих“ писаца, такозваних традиционалиста, стваралаца чији је свет „сав у рационалним, уским формулама“.155

Насупрот њима стоје Црњански, Миличић, Крклец, Винавер – један други, друкчији, нови свет, који је „у разбијању првог“ и већ окошталог, свет „млађи, ратни и поратни“, који је донео „обогаћивање, ширење све­сти и визија“, који улази „у космичка, универзална зби­вања и живљења“.156

И постоји средњи нараштај. То су, поетички гледано, писци „између“, свет који репрезентује Вељко Петровић, а придружују му се, по суштинскоме свом опредељењу, Григорије Божовић и Душан С. Николајевић – књижев­ници који су, бежећи од артизма по сваку цену, донели пунији литерарни израз, али који „у негирању старих нису ишли довољно енергично, као ни у брањењу новог израза“: они неће, како Вујић вели, „оно старо, а у ново нису укрочили смелошћу одиста нових“.157

155 Владимир Вујић, „Над нашом књижевношћу. Десет писа­ца – десет разговора Бранимира Ћосића“, народна одбрана (Београд), год. VI, бр. 20, 1931, стр. 323.

156 исто, стр. 324.157 исто.

112

Јован Пејчић

Пјер Крижанић, Наше експресионисте и футуристе за својим столом у ’Москви’

Бранимир Ћосић, наравно, није саговорнике делио по овоме кључу. Поделе ма које врсте биле су њему и иначе стране. На уводним страницама књиге он је то више него јасно истакао:

Налазимо се у једном изузетно тихом времену које, испод своје равнодушности, крије горућа питања, читав низ капиталних проблема који императивно траже да буду решени.158

Ови редови, дати иначе као цитат, написани су 1926. и представљају фрагмент Ћосићевог програм­скога увода у започету серију разговора. Али то није цео увод. Прескочен је део у ком Ћосић даје маха вери у предстојеће књижевне промене и заокрете:

158 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека, Бор, 2002, стр. 14.

113

Поетика књижевног разговора

Бранимир Ћосић

114

Јован Пејчић

Према свима знацима, ми се налазимо у овом тре­нутку пред читавом једном духовном ренесансом. у тако важним часовима је неопходно пречистити са извесним појмовима, са извесним изразима, са извесним наслеђима.159

Наде какве је септембра 1926. Бранимир Ћосић по­лагао у буђење, у нов полет српске духовности и лите­ратуре, очито су му јануара 1931, када пише предговор књизи Десет писаца – десет разговора, изгледале пре­теране и нереалне. Једино решење било је: изостави­ти ово место испуњено очекивањима и приклонити се стварном стању ствари. И он је тако учинио.

Срећом, теоријсколитерарне и историјске оцене ни­су привилегија Ћосићевог уводног чланка. Његове ми­сли о српској књижевности с почетка 20. века и у го­динама после Првог светског рата расејане су по свим разговорима и васпостављају једну слику уметничко­га и духовног развитка која се и данас мало чиме мо­же допунити.

Подсетимо се, бољег увида ради, Ћосићеве карак­теризације поколења стваралаца који су у књижевност закорачили 1918/1919. године:

Читаво једно херојско доба налази се иза нас. Не ми­слим на доба ослобођења. То доба је много даље оста­ло него што ми сада и сами замишљамо. Један други део, много ближи временски, био је и прошао: херој­ско доба Младих, доба од 1920. до 1922, доба Албатро­са, доба Мисли под уредништвом Ранка Младеновића, доба зенита када је у њему сарађивао Растко Петро­вић, Винавер и други. Једно борбено и безобзир­но доба манифеста, рушења, проналажења нових спасоносних путева... Једном речју, зора на обзорју.

159 Бранимир Ћосић, „у разговору са...“, реч и слика, год. I, бр. 9, 1926, стр. 94.

115

Поетика књижевног разговора

Данас, тек неколико година после, од све те захукта­лости једва да нам је остало неколико имена – и јед­но безгранично очишћено поље за рад.160

Ово је тек одломак, мада најекспресивнији, опште представе коју Ћосић кроз целу своју књигу гради о ли­терарним збивањима пресудним код нас за период од 1900. до 1929. године. То је представа чије су прве ли­није извучене у разговору с Борисавом Станковићем, док финални потези припадају разговору с Винавером.

Иста тежња ка целовитости одликује и излагања Ћосићевих саговорника. Њихови одговори јављају се, штавише, као нека врста противтеже његовим књи­жевноисторијским опсервацијама о раздобљу и смер­ницама изнутра заснованог књижевног развитка. Ћосићева унапред разрађена концепција разговора, утемељена на једном броју константних питања, во­дила је, између осталог, и таквој једној литерарноумет­ничкој, то јест повеснокултурној пројекцији.

Да је баш тако, запазио је већ Ристо Ратковић у бе­лешци поводом изласка Ћосићеве књиге. Особину о којој је реч препознао је он у тематској равни разго­вора, међу питањима која се ритмично појављују, и на која писци готово ритуално одговарају. Ратковић је та „заједничка“ питања овако груписао:

Ћосићев интересни круг [...] обухватао је код свих сабеседника атмосферу у којој они раде, њихова општа и специјална гледишта, њихове односе пре­ма средини, њихове наклоности...161

у књижевној, уопште у духовној сфери, иста пи­тања, међутим, ретко кад, или само изузетно, налазе

160 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека, Бор, 2002, стр. 81–82.

161 Рт [Ристо Ратковић], „Десет писаца – десет разговора“, Срп­ски књижевни гласник, н. с., књ. XXXII, св. 7, 1931, стр. 578.

116

Јован Пејчић

истоветне одговоре. То је разумљиво: стварање је, по превасходству, индивидуалан чин; царство вредности зна искључиво за једнину. Расуђивања, погледи, ставо­ви што их, на пример, износе Бора Станковић, Ракић, Божовић, Црњански, Винавер отуда су самостални, са­мосвојни, само њихови.

Но то није све, и није последња истина. Ставови, погледи, расуђивања о којима је реч уједно су и делови једне шире целине, мозаика, система који се на првом степену зове дело, на другом ауторски опус, на трећем књижевност, на четвртом национална култура, и та­ко даље, што значи да долазе под власт чија је логи­ка дубља, виша, трајнија од сваког појединачног прег­нућа или мисли.162

162 Ова чињеница, с друге стране, нимало не умањује важност нити квалитет обиља психобиографских и аутопоетичких докумената којима нас повремено и „затрпавају“ Ћосићеви саговорници. у књижевним и сличним разговорима то је, такорећи, неминовно. Према таквој ситуацији ваља се од­носити као према позадини која постоји да би оно што је посебно, ново, дотле непознато, имало од чега да се одвоји и по разлици од свега другог успостави.

117

23.

Питање је – записали смо – прва, одговор на пи­тање последња инстанција разговора, с тим што одго­вор и питање, као у игри, непрестано замењују улоге и места. Ништа у суштини не мењају ћосићевске редук­ције питања, некад умерене – какав је случај с већином разговора, некад апсолутне – како се догодило у разго­вору с Винавером. Битна је позадина ауторове одлуке, циљ који се њоме жели да постигне.

Започињући сарадњу у ревији реч и слика, Брани­мир Ћосић је програм свога будућег рада сажео на не­колико линија. Једна од њих, по свему главна, била је: упознати кроз непосредни контакт читаоце, културну јавност, друге ствараоце с личношћу, делом, идејама изабраних писаца­сабеседника.

Првобитни Ћосићев план садржао је, такође, и наме­ру да он, у разговорима које буде водио, уверен да ће их бити на десетине, сакупи што више чињеница „о епоси и писцима који су радили између 1918. и 1930. године“.163

Те две намере чине основ Ћосићевог подухвата.Што се другог дела плана тиче, од почетне наде, на­

жалост, по признању самог аутора, „остало је врло ма­ло – ова десетина разговора“164 које је сакупио у књи­гу.165 Није тешко претпоставити зашто се то догодило.

163 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека Бор, 2002, стр. 15.

164 исто.165 Младен Лесковац, један од првих рецензената Ћосићевих

разговора, побуниће се против пишчеве одлуке да све остане

118

Јован Пејчић

Корица првог потпуног издања

Први разлог је гашење гласила у којем су разговори из броја у број публиковани.166 Но нека то не буде пре­судан разлог, јер је Ћосић касније „направио“ и обја­вио још два разговора.

Да ли су одлучиле тешкоће на које је у своме раду на­илазио? у напомени уз разговор с Божидаром Коваче­вићем, који се, иако планиран, неће наћи међу корицама књиге, Ћосић је први пут указао на проблеме који га за­тичу, а на које дотле није ни помишљао да се могу јавити:

Тек је неколико месеци како водимо ове разговоре и, хтели не хтели, морамо признати да смо већ осетили

на овој једној књизи: „Једно је штета: што је, како видимо, г. Ћосић престао да мисли на продужење ових својих ’разго­вора’“ (Младен Лесковац, „Бранимир Ћосић: Десет писаца – десет разговора“, Летопис Матице српске, год. CV, књ. 328, св. 1–2, 1931, стр. 146). На сличан начин изразили су се аутори готово свих приказа: Владимир Вујић, Ладислав Жимбрек, Радослав Меденица, Љубомир Мараковић... (вид. моју „Библиографију приказа Десет писаца – десет разгово­ра“ при крају ове књиге).

166 Последњи број магазина реч и слика (год. II, бр. 4) изашао је у априлу 1927. године.

119

Поетика књижевног разговора

умор. Не од посла, који би могао бити забава, већ од закопчаности, подозривости, скоро страха који сре­тамо на сваком кораку...167

у уводу књиге опоменуће се ових мука на нешто блажи начин:

Почињући, ја нисам рачунао са многим стварима: тачношћу наших пошта; повученошћу својих саго­ворника; животним каприсима који нас воде, не­ки пут и против воље, у разне крајеве света; стр­пљењем, својим и туђим, неразумевањем...168

Биће, ипак, да се као највећа препрека остварењу Ћосићеве замисли испречила његова болест. „Живот­ни каприси који нас воде, неки пут и против воље,169 у разне крајеве света“ – то се у првом реду односи на са­мог Ћосића: потрага за болницама и санаторијумима који би му вратили здравље стално га је одводила ван Београда и Србије.

Али, ако је други задатак који је Ћосић себи поста­вио упуштајући се у серију књижевних разговора тек делимично реализован, остварење његовог првог циља мирно можемо узети као пуну надокнаду свих оних очекивања с којима је приступио свом захтевноме и деликатном послу.

167 „у разговору са г. Божидаром Ковачевићем“, реч и слика, год. II, бр. 2, 1927, стр. 66; „Божидар Ковачевић“, Десет пи­саца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библи­отека Бор, 2002, стр. 171.

168 Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, прир. Јован Пејчић, Народна библиотека, Бор, 2002, стр. 15.

169 Истакао Ј. П.

120

24.

Већ смо оцртали карактер и анализирали главне особине Ћосићевих разговора. На очевидности, попут оне да сваки разговор представља својеврстан асиме­трични дијалог, указано је посредно, у излагању о тех­никама помоћу којих се разрешава комплексан однос питање–одговор.

разговори су, једном речи, тако писани да се у њи­ма, што је давно запазио Ели Финци, „може видети цео Ћосић књижевник“.170 При томе је критичар све зaслуге за остварење ове посебне, литерарноуметничке димен­зије разговора приписао једној јединој склоности Ћо­сићевог књижевног дара – његовој способности „бр­зопотезног портретисања саговорника, која показује сигурног посматрача и рутинираног писца“.171

Финци је, међутим, пропустио да из тог квалитета изву че једини могући закључак: да Ћосић све своје књи­жевно умеће ставља у покрет зато да би саговорницима оставио што више простора да сами себе портретишу.Сабранији приступ, с једне стране, наративноме слоју (описи, коментари, судови), а с друге, поретку и тајнови­тостима споја биографских, идејно­естетичких и со­ци окултурних елемената утканих у беседе Ћосићевих са­говорника, открио би му, сва је прилика, и онај карактер разговора који сведочи о иновативности једног таквог

170 Ели Финци, „Књижевни пут Бранимира Ћосића“, Књижев­ност између два рата II, Српска књижевност у књижевној критици, књ. 8, Нолит, Београд, 19722, стр. 314.

171 исто.

121

Поетика књижевног разговора

Јован Бијелић, Портрет Бранимира Ћосића (1929)

ауторског захвата, те нове стратегије ћосићевски струк­турисанога књижевног интервјуа.172 А то је чињеница од прворазредног значаја за разумевање праве природе и највишега циља Ћосићевих разговора.

172 Запажања Риста Ратковића у овоме су смислу проницљивија и шира. Својом оценом он обухвата целину разговора, „рад“ сваке одлике посебно и свих одлика у њиховој узајамности. у том је погледу од нарочите важности Ратковићева тачна опа­ска да је, у својим разговорима, „Ћосић умео да запази психо­лошке податке о писцу чак и у његовом неодговарању или за­обилажењу одговарања“ (Рт, „Десет писаца – десет разговора“, Српски књижевни гласник, н. с. књ. XXXII, св. 7, 1931, стр. 578).

122

Јован Пејчић

утолико, књига Десет писаца – десет разговора за­служује да се назове галеријом књижевних аутопорт­рета вођених руком Бранимира Ћосића. До тог је, наиме, степена он успео да ухвати интензивну садр­жину личности, живота, дела писаца које „изводи“ на дијалошку сцену, а потом да све те компоненте хар­монизује и тако упечатљиво уобличи у целину – да његови разговори, заправо, обитавају на само наоко јасној, чврстој граници која, наводно по правилу (per definitionem), оштро раздваја културноисторијски до­кумент од уметничких творевина које познају и следе властите естетске законитости.

123

25.

То ипак није све.Андрић је у своје време, пишући о Љубомиру Не­

надовићу и његовим разговорима с Његошем, скренуо пажњу на чињеницу да позиција оног ко пита, слуша, памти, записује, даје облик једном литерарном разго­вору – нипошто није неутрална:

Природа књижевног посла је таква да је писцу го­тово немогуће сликати другога а да при том не дâ и сам свој портрет, или бар неку црту од њега. Дајући друге, ми се одајемо.173

Као Ненадовић у Писмима из италије, тако је Бра­нимир Ћосић, сликајући друге, дао у књизи Десет пи­саца – десет разговора и сопствени портрет. у кри­тичкој литератури та је димензија Ћосићевог дела истицана од почетка. Описао ју је најубедљивије Ели Финци:

Затајивши себе скоро потпуно у ставу током разго­вора, он се открива индиректно, тумачи посредно у начину на који и о чему води разговор, по ономе што бележи и запажа: за један психолошки портре

173 Иво Андрић, „Љубомир Ненадовић о Његошу у Италији“ (1951), Уметник и његово дело, есеји II, Сабрана дела, књ. 13, Београд, 1976, стр. 42.

124

Јован Пејчић

Ћосића, ови интервјуи могли би дати занимљиве податке и о човеку и о уметнику.174

Када се крајем 1930. договарао с Гецом Коном о објављивању књиге, Ћосић је намеравао да готовим интервјуима, и чланку о онима несвршеним, дода један разговор „са самим собом“. Планирао је да тај разго­вор буде „тачка на јоту“,175 крај књиге, њезин завршни потез, последња реч онога који пита – јер не зна; који у ствари зна – јер зна шта пита, који стога може ући и у непоткупљиви дијалог са собом самим.

Тог разговора у књизи ипак – нема. Он се, по свему судећи, није догодио.

Иза Ћосића је, међутим, у рукописној и другој ње­говој заоставштини, која се, као поклон пишчеве мајке Даринке Ћосић, чува у Музеју града Београда,176 остао црвеном дрвеном бојицом исписан аутобиографски лист чији садржај указује баш на ту Ћосићеву намеру: да разговор о каквоме је реч уистину и састави.

На њему пише:

Ја живим у квргама изванредних закона, присилних мода, цензурисаних новина, стандардизованог јавног мишљења, ја сам, са својом слободом, као трамвај који иде само шинама напретка, пролазећи крај поља и шума, крај апсолутне слободе, ја сам чунак на разбоју интереса државе и економских потреба, идем овамо

174 Ели Финци, „Књижевни пут Бранимира Ћосића“, Књижев­ност између два рата II, Српска књижевност у књижевној критици, књ. 8, Нолит, Београд, 19722, стр. 314.

175 Бранимир Ћосић, Књига рада (9. новембар 1930), стр. 298 (рукопис, стр. 106).

176 Није сва рукописна заоставштина Бранимира Ћосића у Музеју града Београда, извесне важне документе поседују рукописни фондови универзитетске библиотеке у Београду и Библиотеке града Београда.

125

Поетика књижевног разговора

и тамо… Спутан сам са свих страна, и још сам човек само у себи самом, у унутрашњој слободи свога духа.177

То је све што је од замишљеног разговора Браними­ра Ћосића са самим собом остало.178

И остала је књига Десет писаца – десет разгово­ра. Она је, сада и за сва времена, тај жељени дијалог с другима и са самим собом, са својим временом, са српском књижевношћу у њеној стварности и њеним стремљењима:

Књига­огледало, књига­узор.Књига­споменик!

177 Музеј града Београда, Легат БЋ 2282.178 Да је овај запис исечак планиране „ауторепортаже“, то је

моја претпоставка. Могуће је, на другој страни, да он то није, већ да припада кругу Ћосићевих „ноћних мисли“, ау­тономних по настанку и структури, какве, у великом броју, налазимо, на пример, у његовој Књизи рада.

Аутобиографска белешка Бранимира Ћосића

ДОДАЦИ

129

Библиографија разговора

„у разговору са Борисавом Станковићем, приповеда­чем, романописцем и драматичарем“, реч и слика (Београд), год. I, бр. 9, 1926, стр. 95–100.

„у разговору са г. Вељком Петровићем, песником и приповедачем“, реч и слика, год. I, бр. 10, 1926, стр. 91–96.

„у разговору са г. Сибом Миличићем, песником и при­поведачем“, реч и слика, год. I, бр. 11, 1926, стр. 91–97.

„у разговору са г. Душаном С. Николајевићем, есеји­стом и драматичарем“, реч и слика, год. I, бр. 12, 1926, стр. 54–59.

„у разговору са г. Милошем Црњанским, песником, приповедачем, путописцем итд.“, реч и слика, год. II, бр. l, 1927, стр. 50–57.

„у разговору са г. Божидаром Ковачевићем, песником“, реч и слика, год. II, бр. 2, 1927, стр. 66–74.

„у разговору са г. Григоријем Божовићем, приповеда­чем“, реч и слика, год. II, бр. 3, 1927, стр. 73–76 и 81–83.

„у разговору са г. Густавом Крклецом“, реч и слика, год. II, бр. 4, 1927, стр. 95–100 и 105.

„Једно вече са г. Миланом Ракићем“, Летопис Мати­це српске (Нови Сад), год. СIII, књ. 319, бр. 2, 1929, стр. 174–185.

„Станислав Винавер говори“, Књижевни полет (Ша­бац), год. I, бр. 7–11, 1929, стр. 337–347.

131

Библиографија приказа*179

Десет писаца – дeсет разговора, 1931.

Аноним, „Бранимир Ћосић, Десет писаца – дeсет раз­говора“, недеља (Београд), 14. јун 1931, стр. 222.

Аноним, „Бранимир Ћосић, Десет писаца – дeсет разго­вора“, Мисао (Београд), год. ХШ, бр. 281, 1931, стр. 125.

Аноним, „Књижевни интервјуи г. Ћосића“, Преглед (Сарајево), год. V, бр. 88, 1931, стр. 259–260.

Вујић, Владимир, „Бранимир Ћосић, Десет писаца – дeсет разговора“, народна одбрана (Београд), год. VI, бр. 20, 1931, стр. 322–324.

Жимбрек, Л[адислав], „Занимљива књига Браними­ра Ћосића“, новости (Загреб), год. XXVI, бр. 165, 1932, стр. 13

И., „Бранимир Ћосић, Десет писаца – дeсет разговора“, Правда (Београд), 28. октобар, 1931, стр. 87.

Ковач, Анте, „Шта говоре наши писци?“, ријеч (Загреб), 23. мај 1931, стр. 6–8.

* Велик број написа, чланака и огледа посвећених Ћосићевом делу дотиче се на различите начине и његове књиге разго­вора с писцима, ниједан међутим посебно – због чега они и нису укључени у овај библиографски преглед. Заинтересо­ване и за те, махом узгредне коментаре, упућујем на одељак Б (Литература о Бранимиру Ћосићу) „Прилога библиогра­фији“ коју је Надежда Андрић додала својој књизи­каталогу Бранимир Ћосићу писмима и документима (Београд, 1973, 356–370). – Ј. П.

132

Јован Пејчић

Леск[овац] М[ладен], „Бранимир Ћосић, Десет писаца – дeсет разговора“, Летопис Матице српске (Нови Сад), год. CV: 328/1–2, 1931, стр. 145–146.

Мараковић, Љ[убомир], „Десет писаца, или Нови разговор угодни народа словинскога“, Хрватска просвјета (Загреб), год. XVIII, бр. 8–9, 1931, стр. 194–198.

М[еденица], Р[адосав], „Бранимир Ћосић, Десет писа­ца – дeсет разговора“. – Записи (Цетиње), год. V, бр. 5, 1931, стр. 313–314.

М. у., „Репортерство г. Бранимира Ћосића“, Хрватска стража (Загреб), год. Ш, бр. 83, 1931, стр. 4.

Н. Б., „Бранимир Ћосић, Десет писаца – дeсет разго­вора“, Књижевна крајина (Бања Лука), год. I, бр. 7, 1932, стр. 308.

П., „Бранимир Ћосић, Десет писаца – дeсет разгово­ра“, Стожер (Београд), II, бр. 6, 1931, стр. 193–194.

П[етравић, Анте], „Разговори са нашим писцима“, но­во доба (Сплит), год. ХIХ, бр. 90, 1931, стр. 4.

РТ [Ратковић, Ристо], „Бранимир Ћосић, Десет пи­саца – дeсет разговора“, Српски књижевни гласник, н. с. (Београд), књ. ХХХП, бр. 7, 1931, стр. 578.

Фјодоровић, К., „Б. Ћосић, Десет писаца – дeсет разго­вора“, недељне илустрације (Београд), год. VIII, бр. 47, 1931, стр. 26–27.

Десет писаца – дeсет разговора, 2002/2010.

Костадиновић, Александар, „Поклон српској књижев­ној баштини“, Бележница (Бор), год. IV, бр. 6, 2002, стр. 31–34.

Миленковић, Горан, „Књижевни разговори Бранимира Ћосића“, Летопис Матице српске (Нови Сад), год. 178, књ. 470, св. 5, 2002, стр. 736–743.

Ненин, Миливој, „Десет писаца – десет разговора“, Свеске (Панчево), год. XIII/64, 2002, стр. 159–161.

133

Поетика књижевног разговора

Стојковић, Маја Д., „Демаскирање књижевне ствар­ности посредством интервјуа“, Летопис Матице српске (Нови Сад), год. 186, књ. 486, св. 3, 2010, стр. 447–454.

Ћосовић, Марјана, „Зрачења давних разговора“, Philologia Mediana (Ниш), год. III, бр. 3, 2011, стр. 585–590.

135

Литература

Бранимир Ћосић, „у разговору са...“ [1–8], реч и сли­ка (Београд), год. I, бр. 9, 10, 11 и 12 (1926); год. II, бр. l, 2, 3 и 4 (1927).

Бранимир Ћосић, „Једно вече са г. Миланом Ракићем“, Летопис Матице српске (Нови Сад), год. CIII, књ. 319, св. 2 (1929).

Бранимир Ћосић, „Станислав Винавер говори“, Књи­жевни полет (Шабац), год. I, бр. 7–11 (1929).

Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, Из­давачка књижарница Геце Кона, Београд, 1931.

Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора (прир. и поговор Јован Пејчић), Народна библио­тека Бор, 2002.

Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора (прир. Јован Пејчић), Admiral Books, Београд, 2010.

Бранимир Ћосић, Књига рада (прир. Иванка удович­ки), у зборнику Студије и грађа за историју књи­жевноти, 1, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1980 (рукопис Књиге рада у универзитет­ској библиотеци у Београду: И 3409).

*Љубисав Андрић, „Искушења разговора“, Књижевне

новине (Београд), год. ХХХIII, бр. 636 (1981).Станислав Винавер, „успомена на Брану Ћосића“, Срп ски

књижевни гласник, н. с, књ. XLIV, бр. 8 (1935).

136

Јован Пејчић

Владимир Вујић, „Над нашом књижевношћу. Десет пи­саца – десет разговора Бранимира Ћосића“, Hapoд­на одбрана (Београд), год. VI, бр. 20 (1931).

Б[ожидар] К[овачевић], „Који писац недостаје збирци интервјуа Бранимира Ћосића“, весник Српске пра­вославне цркве (Београд), децембар 1987.

Александар Костадиновић, „уметност дијалога“, Бе­лежница (Бор), год. IV, бр. 6 (2002).

М[ладен] Леск[овац], „Бранимир Ћосић: Десет писа­ца – десет разговора“, Летопис Матице српске (Но­ви Сад), год. CV, књ. 328, св. 1–2 (1931).

Мир ја на Лукић, „О књижевним разговорима Брани­мира Ћосића“, Philologia Mediana (Ниш), год. III, бр. 3 (2011).

Горан Миленковић, „Књижевни разговори Браними­ра Ћосића“, Летопис Матице српске, год. 178, књ. 470, св. 5 (2002).

Милорад Најдановић, жута гошћа у српској књижев­ности. Књижевноисторијски портрети писаца­гру­доболника, Нолит, Београд, 1973.

Миливој Ненин, „Обновљени споменик“, Свеске (Пан­чево), год. ХIII, бр. 64 (2002).

Бошко Новаковић, „Предговор“, у: Бранимир Ћосић, Кроз књиге и књижевност, прир. Б. Новаковић, Књи­жара Рајковић, Београд [1937].

ђорђе Поповић, Љубави српских писаца (1971–1972), Градина, Ниш, 19912.

Рт [Ристо Ратковић], „Десет писаца – десет разговора“, Српски књижевни гласник, н. с. (Београд), књ. ХХХII, бр. 7 (1931).

Ристо Ратковић, „О једном међувремену“, Летопис Ма­тице српске, год. 128, књ. 369, св. 2 (1952).

Душан Славковић, Портрети новинара, Институт за новинарство, Београд, 2006.

Душан Славковић, „Прва пера Политике“ (3), Полити­ка (Београд), 29. IX 1987.

137

Поетика књижевног разговора

Маја Д. Стојкови ћ, „Демаски рањ е књижевне ст варнос ти посре дством интервјуа“, Летопис Матице српске, год. 186, књ. 48 6, бр. 3 (201 0).

Маја Д. Стој ко вић, „О ре чи ма реч – о раз го во ри ма текст“, Стил (Београд), бр. 9 (2010).

Мар ја на Ћо совић, „Зра че њ а давних разговора“, Philologia Mediana, год. III, бр. 3 (2011).

Ели Финци, „Књижевни пут Бранимира Ћосића“ (1955), Књижевност између два рата II, прир. Светлана Вел­мар­Јанковић, Српска књижевност у књижевној кри­тици, књ. 8, Нолит, Београд, 19722.

*Иво Андрић, „Љубомир Ненадовић о Његошу у Ита­

лији“ (1951), Уметник и његово дело, есеји II, Сабра­на дела, књ. 13, Просвета, Београд, 1976.

Јоаким Вујић, Путешествије по Сербији, Културни центар, Горњи Милановац, 1999.

Витомир Вулетић, „Срезњевски и Вук“ (1964), руско­српска књижевна поређења, Матица српска, Нови Сад, 1987.

Љубомир П. Ненадовић, Писма из италије, СКЗ, Бео­град, 1907.

Јустин (Поповић), житија светих. За децембар, књ. 12, Манастир Ћелије / СПЦ, Београд, 1977.

Павле Поповић, „Љубомир Ненадовић као путописац“ (1922), нова књижевност II, прир. Предраг Палаве­стра, Сабрана дела, књ. 6, Завод за уџбенике, Београд, 1999.

Предраг Протић, „Путописи Љубомира Ненадовића“, Сумње и надања, Просвета, Београд, 1986.

Измаил И. Срезњевски, вук Стефановић Караџић, превод и поговор Голуб Добрашиновић, Просвета, Београд, 1987.

*Гастон Башлар, нови научни дух, прев. Мира Вуковић,

Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Срем­ски Карловци – Нови Сад, 1991.

138

Јован Пејчић

Франсис Бекон, „О разговору“, есеји. нова Атланти­да, прев. Боривоје Недић, БИГЗ, Београд, 1967.

Мартин Бубер, „Дијалошки принцип“ (прев. Живота Филиповић), Градац (Чачак), год. XXIV, бр. 126–127, (1997).

Ханс Георг Гадамер, истина и метод, прев. Божидар Зец, Федон, Београд, 2011.

ђовани Гоцини, историја новинарства, прев. Мила Самарџић, Clio, Београд, 2001.

Доналд Дејвидсон, „Мит о субјективном“, прев. Соња Попадић, Дијалог, год. ХIII, бр. 3–4 (1989).

Gérard Ge net te, „L’épi tex te pu blic“, Se u ils, Seuil, Pa ris, 1987.Лав Јакубински, „О дијалошком говору“, прев. Радмила

Мечанин, Градина (Ниш), год. XVII, бр. 7–8 (1982).Веселин Кљајић, „Интервју као истраживачки метод

у савременом журнализму“, Годишњак Факултета политичких наука, бр. 10, Бео град, 2010.

Веселин Кљајић, интервју у штампи, on­line магазини­ма и на интернету, Чигоја штампа, Бео град, 2009.

Жан Кон, естетика комуникације, прев. Весна Ињац, Clio, Београд, 2001.

Елијана Амадо Леви­Валанси, „Феноменологија дија­лога“, прев. Бранко Јелић, Tpeћи програм, год. ХХ, бр. 82–83 (1989).

Питер Медавар, „Границе науке“ (прев. Сабина Бер­беровић), трећи програм Paдио Сарајева, год. XVI, бр. 61 (1988).

Мишел де Монтењ, „О вештини разговарања“, Огледи, прев. Мила ђорђевић, Београд, 1967.

Морис Мерло­Понти, „Опажање Другог и дијалог“, прев. Бранко Јелић, Tpeћи програм (Београд), год. ХХ, бр. 82–83 (1989).

Јан Мукаржовски, „Дијалог и монолог“, Структура пе­снинког језика, прев. Александар Илић, Завод за уџ­бенике и наставна средства, Београд, 1986.

Јован Пејчић, „Магија питања – логика одговора“, Ба­гдала (Крушевац), год. XLIII, бр. 453 (2002).

139

Поетика књижевног разговора

Јован Пејчић, истина и облик живе речи, Народна биб­лиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2006.

Александар М. Петровић, „О потенцијама разговора“, Поља (Нови Сад), год. ХХIХ, бр. 287 (1983).

Платон, Кратил, прев. Александар М. Петровић, Бео­град, 2008. (вид. и хрв. превод Динка Штамбака, Загреб, 1976).

Владимир Премец, „Dià­lógos – diálogos“, Дијалог (Са­рајево), год. I, бр.1 (1977).

Фердинанд де Сосир, Општа лингвистика, прев. Сре­тен Марић, Нолит, Београд 19772.

А. А. Тертычный, жанры периодической печати, Мо­сква, 2000.

Н. Э. Ткебучава, интервью в системе жанров, Санкт­Петербург, 2003.

Бранко Тошовић, „Разговорни стил“, Функционални стилови, Чигоја штампа, Београд, 2002.

Филозофија медија, свеска­темат, прир. Дивна Вукса­новић, Сеад Алић и Драган Ћаловић, Култура (Бео­град), бр. 133 (2011).

Предраг Финци, исходиште питања, Глас, Бања Лу­ка, 1987.

Павел Флоренски, имена, прев. Радослав Божић, Пла­то, Београд, 1999.

Бела Хамваш, „Интервју“, Патам, прев. Сава Бабић, Одабрана дела, књ. 2, Геопоетика, Београд, 1994.

Лав Шестов, „Дрзовитости и покорности“, на тера­зијама Јова, прев. Добрило Аранитовић, Бримо–Ло­гос, Београд, 2006.

ђуро Шушњић, Дијалог и толеранција (1994), Чигоја штампа, Београд, 19972.

141

Краја нема или захвалност

Као што не настају случајно или саме од себе, тако књиге попут ове никада нису искључиви плод инди­видуалног ауторског напора, научно­књижевне обда­рености писца, личне воље за истином и потпуношћу речи. Оне су, разуме се, пре свега то – јер једино зах­ваљујући тим особинама стиче њихово биће право на постојање у времену, и на место у духовном поретку националне културе. Ту спора нема.

Ко, на другој страни, може оспорити чињеницу да, на известан посебан начин, заједно с наведеним извори­ма, основицу дела књижевнога и културно­историјског усмерења (у каква спада Поетика књижевног разгово­ра) држи, додуше мало као са стране, још и постојан рад једне друкчије и присније, међутим, невидљиве заједни­це зналаца ствари, прегалаца на сродном послу откри­вања, систематисања и тумачења културне прошлости, успутних сарадника и помагача, пријатеља и радознала­ца, такође оних које аутори најчешће нигде не спомињу, али које никад ни не заборављају.

у раду као што је овај мало шта можете сами. При­родно је, отуда, да књига о Десет писаца – десет раз­говора буде пуна неозначених гласова. Све те гласове читалац, можебити, неће увек чути (није их лако ни разазнати), али ја их, откад је рукопису дошао крај, непрестано и с радошћу слушам, препознајем и ра­зликујем: ти гласови су у великој мери са­твориоци овога списа.

142

Јован Пејчић

Не би, ипак, било праведно завршити реч неиме­нованим присуствима – у свету вредности и доброте, једнакост је лаж.

Издвајам, зато – са свом благодарношћу коју један трудбеник на пољу националне културе и књижев­ности може имати за указану помоћ – имена Горана Миленковића (Народна библиотека у Бору), Мирјане Мијајловић (Центар за документацију Музеја града Бе­ограда) и Љубице Ћоровић (Завичајно одељење Библи­отеке града Београда). Захваљујући им на овај начин, желим уједно да их оградим од свега што се у књизи може показати као превид, претеривање или грешка.

уколико постоји, та страна Поетике књижевног раз­говора припада само мени.

БеоградНа први дан пролећа 2012.

Јован Пејчић

143

Порекло илустрација и докумената

Већина фотографија преузета је из српске штампе и часописне периодике двадесетих година 20. века и од­говарајућих, у литератури уз књигу наведених издања. Аутокарикатуре Бранимира Ћосића, такође.

Осам илустрација, односно докумената, донето је из Легата Браниммра Ћосића (који се чува у Музеју гра­да Београда) и из Фонда рукописа Завичајног одељења Библиотеке града Београд:

Музеј града Београдау књизи: стр. 13 – Легат Бранимира Ћосића, бр.

1832; стр. 40 – Легат БЋ 1018; стр. 80 – Легат БЋ 1367; стр. 85 – Легат БЋ 1360; стр. 110 – Легат БЋ 1366; стр. 126 – Легат БЋ 2282.

Библиотека града Београдау књизи: стр. 102 – Фонд рукописа, Инв. бр. 259/49

(а, в); стр. 104 – Инв. бр. 260/49.

145

О аутору

Јован Пејчић рођен је 1951. у Бошњацу код Ле­сковца, Србија. Критичар, историчар књижевности, есејист, антологичар. Предаје Српску књижевност 20. века на Филозофском факултету у Нишу.

Живи у Београду.

Књиге

тајна и крст, Рад, Београд, 1994.Облик и реч критике, Књижевно друштво „Свети

Сава“, Београд, 1994.заснови Глигорија возаровића, Дентал, Београд 1995;

Admiral Books, Београд, 20092.Култура и памћење, Стубови културе, Београд,

1998.Простори књижевног духа, Просвета, Ниш, 1998.знамења и знаци, Апостроф плус, Београд, 2000.Профил и длан, Плато, Београд, 2003; Алтера, Бео­

град, 20102.Књижевни свет – критичка свест, Просвета, Ниш,

2004.Милан ракић на Косову: завет, песма, чин, Конрас,

Београд, 2006.Основ, оквири, праг, Браничево, Пожаревац, 2008.ти, међутим: Књижевни Београд, Алтера, Београд,

2009.

146

Јован Пејчић

истина и облик живе речи, Admiral Books, Београд, 2010.

Почеци и врхови: Српска књижевност и њена исто­риографија, Алтера, Београд, 2010.

Антологије

време и вечност: Саборник српских молитава XIII–XX века, Дом културе, Бајина Башта, 2000; Хришћанска ми­сао, Београд – Србиње – Ваљево, 20022,3.

Приону душа моја: Молитве Светога Саве / Молит ве Светоме Сави, СКЗ, Београд, 2002.

Anthologia Serbica, 1–3 (1: Приону душа моја. Мо­литве Светога Саве / Молитве Светоме Сави; 2: време и вечност. Саборник српских молитава XIII–XX века; 3: Чудо речи. Антологија српских похвала XIII–XX ве­ка), Орфеус, Нови Сад, 2003.

најлепше молитве српскога језика, Граматик, Бео­град, 2002; Граматик, Подгорица, 20032.

нишки драмски писци, Просвета, Ниш, 2004.Антологија српских молитава (XIII–XX век), Дра­

слар партнер, Београд, 2005.Антологија српских похвала (XIII–XX век), Драслар

партнер, Београд, 2006.

Приређивачко­критички рад

Зоран М и лић, Кроћење зм ија, иза бране песме (Књи­жевне новине, Београд, 1986) ; Књига о Свет ом Сави, хрест ом атија ( заједно са С. Неш ић ем и Н. Ћос ићем; Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд, 1996); Јов ан Скерли ћ , историја нов е српск е књижевнос ти (Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997); Јустин П оп овић, з еница т раг из ма (Просвета, Ниш, 1998); Исидор а Секу лић, изравн ања (Гутенбергова галаксија,

147

Поетика књижевног разговора

Београд, 2000); Милан Ракић, н ад сзаспа лим Срп ством (Слободна књига, Београд, 2000); Ј ован Скерлић, Писци и књиге, I –III (Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000); Јован Ск ерлић, Српс ке т ем е (заједно с Милованом Витезовићем; Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000); Николај Велимировић / Јован Скерлић / Петар I Карађорђевић / Исидора Секулић / Јован Пејчић, Деветстодванаеста, збор ни к (Књижевна реч, Београд, 2000) ; С рба Игњатовић, варв а ри на Пон­ту, из абране и нове п ес ме (Просвета, Београд, 2000); Богдан Поповић, начело интерп унк ције (Мали Немо, Панчево, 2001); Милан Р ак ић, Са бране п есме (Verzal Press, Београд, 2001); Б ра ни мир Ћосић, Десет писаца – десе т разго в ора (Народна библиотека у Бору, 2002); Мила н Ракић, Песме (Основна школа „Милан Ракић“, Нови Бе огр ад, 2003) ; Р аде Др аи нац, Песник и бун то­вник, и заб рани стихо ви (Просвета, Ниш, 2005); Н ик­олај Тимченко, Књижевн ост и догма: година 19 52. у српској књ иж евнос ти (Српска књижевна задруга – За­дужбина Николај Тимченко, Београд–Лесковац, 2006); Љубиш а Митрови ћ, Поноћн и т ка ч (Хипнос – МБ Гра­фика, Београд–Ниш, 2009) ; Н ик олај Т имч енко, Ме­ланхол иј а и х ер ме неутика : м ислилац и писац никола М ил ошеви ћ (Задужбина Николај Тимченко – Алтера, Лесковац–Београд, 2009); И си дора С е кулић, изравнањ а (прошире но изд ање; Алтера, Београ д, 2010); Свет ов и и сн ов и, ду ша и дух пев ања: н ад поези јо м зора н а Ми­лића, одаб ран и критички радови, зборник (Алтера, Београд, 2 010); Б ра ни мир Ћос ић , Десет писаца – десет разговора (прошире но издање ; Admiral Books, Београд, 2010); Б ра ни мир Ћос ић , Десет писаца – десет разгово­ра (коначно издање ; Службени гласник, Београд, 2012).

149

Преглед имена

ААвакум, ђакон 33Адамовић, Драгослав 20, 99Алић, Сеад 139Андрић, Иво 18, 45, 87, 123, 137Андрић, Љубисав 20, 21, 135Андрић, Надежда 105, 131Анђелић, Михаило 18Аранитовић, Добрило 75, 139Арно, Антоан Венсан 28Арсовић, Зоран 70

ББабел, Јосип 21, 72Бабић, Сава 109, 139Бајрон, Џорџ Гордон 28Балаж, Арпад 4, 45, 85Барт, Ролан 109Башлар, Гастон 77, 78, 137Бекон, Франсис 75, 138Берберовић, Сабина 76, 138Бијелић, Јован 121Благојевић, Десимир 25Боа, Ели­Жозеф 109Богутовић, Драган 21Божић, Радослав 71, 139Божовић, Григорије 9, 17, 43, 45, 87, 89, 111, 116, 129Бојић, Милутин 26

150

Јован Пејчић

Боршић, Лука 70Босвел, Џемс 28Бошков, Живојин 29Бубер, Мартин 138

ВВалчић­Лазовић, Неда 21, 72Велек, Рене 59Велимировић, Николај – владика 147Велмар­Јанковић, Светлана 16Винавер, Вук 94Винавер, Станислав 9, 19, 25, 36, 38, 39, 40, 41, 43, 44,

45, 87, 92, 93, 94, 98, 99, 111, 114, 116, 117, 129, 135Винавер, Ружа 92Витезовић, Милован 147Влајчић, Милан 22Возаровић, Глигорије 145Војновић, Лујо 6, 9, 45, 103, 104, 105Волк, Петар 55Врањешевић, Марко 18Вујић, Владимир 16, 54, 111, 118, 131, 136Вујић, Јоаким 5, 33, 34, 35, 137Вуковић, Мира 77, 137Вуксановић, Дивна 139Вулетић, Витомир 30, 137Вучетић, Виолета 21Вучковић, Радован 20, 39

ГГавриловић, Зоран 20Гавриловић, Слободан 2Гадамер, Ханс­Георг 74, 75, 138Гверо, Младен 21Гете, Јохан Волфганг 28, 30, 31, 35, 36Гикић, Радмила 20Глигорић, Велибор 39Гоцини, ђовани 71, 138

151

Поетика књижевног разговора

Грили, Хорас 71Груева, Евдокија 57

ДДејвидсон, Доналд 77, 78, 138Деретић, Јован 23Димовић, ђура 45Добрашиновић, Голуб 30, 137Драгутиновић, БранкоДраинац, Раде 25, 61, 62, 63, 147Дреновац, Никола 20, 72Дучић, Јован 6, 18, 45, 87, 105, 106

Ђђорђевић, Мила 138ђорђевић, Милош 17ђурић, Војислав 20,ђуричић, Младен Ст. 44

ЕЕкерман, Јохан Петер 27, 28, 30, 31, 35, 36

ЖЖенет, Жерар 6, 109, 138Живановић, Милан 20Жимбрек, Ладислав 118, 131

ЗЗец, Божидар 74, 75, 138Зоговић, Радован 18Зорић, Павле 20Зрнић, Иван 42Зрнић, Милан 5, 9, 41, 42Зубановић, Слободан 21, 48

ИИгњатовић, Драгољуб С. 20Игњатовић, Срба 147

152

Јован Пејчић

Илић, Александар 138Ињац, Весна 83, 138

ЈЈакубински, Лав 6, 81, 82, 83, 96, 138Јандрић, Љубо 20Јанковић, Милица 6, 9, 39, 40, 45, 47, 87, 103Јевтић, Милош 20, 72Јевтовић, Миленко 17Јелић, Бранкo 78, 79, 138Јеремић, Зоран 21,Јовановић, Александар 21Јовановић ђедовић, Дајана 21Јовичић, Владимир 20,Јунг, Карл Густав 39

ККапиџић­Османагић, Ханифа 18Кант, Имануел 28Карађорђе Петровић, вожд 34Карађорђевић, Петар I – краљ 147Караџић, Вук 5, 26, 30, 31, 32, 35, 137Кашанин, Милан 43, 106Квинси, Томас де 28Кесић, Боривоје М. 44Кљајић, Веселин 138Ковач, Анте 131Ковачевић, Божидар 5, 9, 42, 46, 47, 62, 63, 87, 118, 119,

129, 136Ковачевић, Небојша 70Ковијанић, Гаврило 26Колбер, Жан Батист 71Кон, Геца 5, 45, 47, 103, 124Кон, Жан 83, 138Костадиновић, Александар 66, 132, 136Крижанић, Пјер 112Крклец, Густав 9, 43, 45, 55, 58, 89, 111, 129

153

Поетика књижевног разговора

Крут, Фелиса 25Ксенофонт 28

ЛЛакан, Жак 78Леви­Валанси, Елијана­Амадо 78, 82, 138Лесковац, Младен 6, 16, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 94, 117,

118, 132, 136Лефевр, Фредерик 52, 67Лосев, Алексеј 70Лукић, Мирјана 136

ММараковић, Љубомир 118, 132Марић, Сретен 79, 139Маслеша, Анђа 57Медавар, Питер 76, 138Меденица, Радослав 118, 132Мејерхољд, Всеволод 83Мерло­Понти, Морис 6, 79, 81, 138Мечанин, Радмила 81, 138Мијајловић, Мирјана 142Миларић, Владимир 20Милачић, Љиљана 57Миленковић, Горан 52, 132, 136, 142Милеуснић, Слободан 34Милић, Зоран 146, 147Милићевић, Милан ђ. 101Миличић, Сибе 9, 42, 45, 56, 89, 111, 129Милош Обреновић, књаз 33Милошевић, МомчилоМинт, Милица 59Митровић, Љубиша 147Младеновић, Ранко 114Монтењ, Мишел де 138Мукаржовски, Јан 138Мур, Томас 28

154

Јован Пејчић

ННајдановић, Милорад 39, 41, 136Настасијевић, Момчило 25, 45Недић, Боривоје 75, 100, 138Недић, Љубомир 6, 100Ненадовић, Љубомир П. 5, 6, 26, 27, 28, 30, 35, 100,

123, 137Ненин, Миливој 53, 54, 132, 136Нешић, Станиша 146Николајевић, Душан С. 6, 9, 17, 18, 42, 45, 55, 56, 58,

59, 60, 63, 87, 89, 90, 91, 92, 111, 129Николић, Живојин 20Николић, Раде М. 20Новаковић, Бошко 16, 24, 136

ООлујић, Гроздана 20

ППајсије, игуман (Силвестер Христовић) 33, 35Павковић, Васа 21Павловић, Велимир 72Палавестра, Предраг 26, 137Пантић, Михајло 21, 48Пауновић, Синиша 20, 86, 87Пашић, Феликс 20Пејчић, Јован 24, 38, 39, 73, 74, 135, 138, 139, 141–142,

145–147Петравић, Анте 132Петровић, Александар М. 139Петровић, Вељко 9, 18, 42, 45, 87, 88, 96, 97, 111, 129Петровић, Растко 114Петровић Његош, Петар II 5, 26, 27, 28, 29, 30, 35, 100,

123, 137Пиво, Бернар 72Платон 28, , 139Попадић, Соња 78, 138Поповић, Александар И. 20

155

Поетика књижевног разговора

Поповић, Богдан 45, 87, 147Поповић, ђорђе 45, 46, 136Поповић, Јустин – архимандрит 34, 137, 146Поповић, Миленко 18Поповић, Миодраг 27Поповић, Павле 26, 27, 28, 30, 137Поповић, Радован 17, 20Премец, Владимир 139Протић, Предраг 28, 29, 30, 137Пруст, Марсел 109

РРадисављевић, Зоран Хр. 21, 22разић Удовички, иванка – в. удовички, ИванкаРајевић Савић, Марина 21, 72Ракић, Милан 9, 19, 43, 45, 58, 61, 62, 86, 87, 88, 92, 98,

101, 102, 106, 111, 116, 129, 135, 145, 147Ракић, Милица 87, 98Ракић, Мита 101Ратковић, Ристо 15, 38, 95, 115, 121, 132, 136Реале, ђовани 70Ристић, Марко 18ристовић, Синђелија и Митар – в. ХристовићРоћеновић, Јелица 21Ружић, Добросав 101

ССава Српски, свети 146Самарџић, Мила 71, 138Саратлић, Рада 21Северјанин, Игор 25Секулић, Зоран 20Секулић, Исидора 6, 18, 26, 55, 56, 57, 58, 86, 146, 147Симоновић, Риста 20, Скерлић, Јован 60, 96, 146, 147Славковић, Душан 47, 136Сократ 28, 70Сосир, Фердинанд де 6, 78, 79, 139

156

Јован Пејчић

Спиридоновић­Савић, Јела 44Срезњевски, Измаил И. 5, 26, 30, 31, 32, 35, 137Станимировић, Владимир 44Станковић, Борисав 6, 17, 19, 42, 45, 63, 64, 65, 66, 86,

87, 88, 90, 111, 115, 116, 129Станковић, Душан 20Стипчевић, Светлана 60Стојић, Вера 36Стојковић, Живорад 57Стојковић, Маја Д. 66, 133, 137Сулејман­паша Скопљак 33

ТТагоре, Рабиндранат 25Тахо­Годи, Аза 70Тетрични, А. А. 139Тешић, Гојко 2, 17, 19, 20, Тимченко, Николај 147Тито, Јосип Броз 18Ткебучава, Н. Е. 139Тошовић, Бранко 139

ЋЋаловић, Драган 139Ћоровић, Владимир 100Ћоровић, Љубица 142Ћосић, Бранимир 3–7, 9, 11, 13–25, 35–69, 72, 76, 77,

84–126, 129, 131–133, 135–137, 143, 147Ћосић, Даринка 124Ћосић, Небојша 146Ћосовић, Марјана 66, 133, 137

Уудовички, Иванка 45, 103

ФФилиповић, Вук 20Филиповић, Живота 138

157

Поетика књижевног разговора

Финци, Ели 16, 17, 38, 120, 123, 124, 137Финци, Предраг 74, 75, 139Фјодоровић, К. 132Флоренски, Павел 71, 139

ХХајне, Хајнрих 101Хамваш, Бела 6, 109, 139Хаџи­Продан Мелентијевић 33Хермоген 70Христовић, Митар 33Христовић, Силвестер – в. Пајсије, игуманХристовић, Синђелија 5, 33, 34, 35

ЦЦвијановић, Светислав Б. 38Цвијић, Анђелка 20Црњански, Милош 6, 9, 17, 18, 25, 26, 41, 42, 45, 59, 67,

68, 69, 86, 87, 88, 98, 107, 108, 111, 116, 129

ЧЧолић, Милутин 20

ЏЏонсон, Самјуел 28

ШШестов, Лав 75, 139Штамбак, Динко 70, 139Шушњић, ђуро 70, 81, 82, 139Шчерба, Лав 82

САДРЖАЈ

Мапа Поетике књижевног разговора . . . . . . . . . . . . . . 5

На почетку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

АуТОПОРТРЕТИ ВОђЕНИ РуКОМ БРАНИМИРА ЋОСИЋА

Књига­споменик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11–126

ДОДАЦИ

Библиографија разговора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Библиографија приказа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

Краја нема или захвалност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

Порекло илустрација и докумената . . . . . . . . . . . . . 143

О аутору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Преглед имена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

Јован Пејчић ПОЕТИКА КЊИЖЕВНОГ РАЗГОВОРА | Издавач Јавно предузеће Службени гласник | За издавача Слободан Гавриловић, директор | Извршни директор Петар В. Арбутина | Дизајн Милош Мајсторовић | Извршни уредник Небојша Марић | Лектура Радмила Љуштановић | Коректура Ана Ђукић | Техничко уређење

Срђан Ђурђевић | Београд, 2012 | www.slglasnik.com

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41.09 Ћосић Б.82:929”19”(047.53)

ПЕЈЧИЋ, Јован, 1951–Поетика књижевног разговора : Десет писаца – десет разговора Бранимира Ћосића / Јован Пејчић. – Београд : Службени гласник, 2012 (Београд : Гласник). – 159 стр. : илустр. ; 20 cm. – (Библиотека

Књижевне науке. Колекција Појмовник)Слика Б. Ћосића. – Тираж 500. – Напомене и библиографске референце уз текст. – Библиографија разговора: стр. 129. – Биб-лиографија приказа: стр. 131–133. – Библиографија: стр. 135–139.

– Регистар.ISBN 978-86-519-1301-6

a) Ћосић, Бранимир (1903-1934) – “Десет писаца – десет разго-вора” b) Книжевници – 20в – Интервјуи

COBISS.SR-ID 190128396

ЗЛАТНИ ПРЕНУМЕРАНТИ

Привредник

Београд, Шекспирова 27

Деус систем д. о. о.Добановци, Нова 7

Град Крагујевац Крагујевaц, Трг слободе 1

СРЕБРНИ ПРЕНУМЕРАНТИ

Компанија Дунав осигурањеБеоград, Македонска 4

Привредно друштво Дринско- -лимске хидроелектране

Бајина Башта, Трг Душана Јерковића 1

Град Ужице Ужице, Димитрија Туцовића 52

Општина Горњи Милановац Горњи Милановац, Таковска 2

ПТТ Србија Београд, Таковска 2

Град Чачак Чачак, Жупана Страцимира 2

Чачанска банка а. д. Чачак, Пиварска 1

Stylos д. o. o.Нови Сад, Футошки пут 67

Igepa Cartacell д. o. о. Београд, Цара Душана 266

ДДОР Нови Сад Нови Сад,

Булевар Михајла Пупина 8

ComesБеоград, Вилине воде б. б.

Грађевинска дирекција Србије д. о. о.

Београд, Булевар краља Александра 84

Графикум д. о. о.Београд, Јове Илића 17/9

Саобраћајни институт ЦИПБеоград, Немањина 6

MK group Београд,

Булевар Михајла Пупина 115Е

РДУ Радио Телевизија СрбијеБеоград, Таковска 10

IMPOL SEVAL Ваљаоница алуминијума Севојно Севојно, Првомајска б. б.

Piraeus Bank АД БеоградНови Београд,

Милентија Поповића 5б

Металац ХолдингГорњи Милановац,

Кнеза Александра 212