of 28 /28
Univerzitet u Novom Sadu Prirodnomatematički fakultet Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Ud ž j đ j ši ži di N iS d“ Udruženje za unapređenje zaštite ži votne sredine „NoviSad“ Kontrola mirisa na postrojenju za prečćavanje otpadnih voda Đurđa Kerkez,MSc Novi Sad 25. septembar, 2014.

01 Djurdja Kerkez Kontrola mirisa na postrojenju za ... Djurdja... · materije, naročito tokom rada tanka za obezvodnjavanje. Upotrebu vruće vode, rastvora za čišćenje i abraziva

  • Author
    others

  • View
    1

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of 01 Djurdja Kerkez Kontrola mirisa na postrojenju za ... Djurdja... · materije, naročito tokom...

  • Univerzitet uNovom SaduPrirodnomatematiki fakultet

    Departman za hemiju,biohemiju i zatitu ivotne sredineUd j j i i di N iS dUdruenje za unapreenje zatite ivotne sredine NoviSad

    Kontrolamirisanapostrojenjuzapreiavanjeotpadnihvoda

    uraKerkez,MSc

    NoviSad25.septembar,2014.

  • Problemmirisa

    Danas,mirisi,bezobziradalijeupitanjuzdravlje,, , j p j j ,bezbednostiliprostasmetnja,nisuvietolerisaniodstanejavnosti.R j i i l lik i i id t j j t tRazvojmirisa loaslikaiimidpostrojenjazatretmanuoimajavnosti.

    Mirisi ocenjenikaoprimarnabrigajavnostikadajeuit j PPOVpitanjuPPOV.

  • Problemmirisa

    Dizajn, konstrukcija i Domen kontrole mirisaDizajn,konstrukcijaifunkcionisanjepostrojenjazatretman

    Domenkontrolemirisajesubjektivan,ikrajnjisud,premazakonuo

    otpadnihvodareavanjeproblemai i k bl

    javnomprihvatanju,dajeljudskinos TAJE PRIHVATLJIVO?mirisakaoproblema

    VISOKOGPRIORITETA.JEPRIHVATLJIVO?

    KOROZIJA

  • Kontrolaemisijemirisamirisa

    Tretmanilimodifikacija

    supstanciutenoj

    Minimizacijaoslobaanjauambijentalnip j

    fazij

    vazduh

    Tretmanakrozsistemkontrole

    mirisa

    Poveanjedisperzijeirazblaenja

    osloboenihgasovaosloboenihgasova

  • tajemiris?

    StvaranjemirisauPPOV Supstance kojejpraktinousvimfazamasakupljanja, tretmana iodlaganja otpadnih voda

    Supstancekojeprodukujumiriserelativnovolatilniodlaganja otpadnihvoda.

    Najvie supstanci koje

    molekuli(molekulskomteinomod30do150/ l)Najviesupstancikojeprodukujumirisenalazise

    ukomunalnimvodama iuuklonjenoj vrstoj materiji

    g/mol).

    uklonjenojvrstojmaterijikojapotieodanaerobnebiolokeaktivnosti.

    H2S

    NH3

  • Mirisnapokvarenajajajedobropoznat.p j j j pGasjekorozivan,toksianirastvoranuotpadnojvodi.H2S jerezultatredukcijesulfatapoddejstvombakterijaprianaerobnim uslovimaanaerobnimuslovima.

    pH>9(HS jon nema miris),pHseodravaiznad8.

    Kljuni parametri koji utiu na generaciju sulfida:koncentracija organskih materija inutrijenata;k ij lfkoncentracija sulfata;temperatura;rastvoreni kiseonik;i

    d vreme zadravanja

  • tajemiris?

    Organski mirisi su Supstanca FormulaPragmirisa( b)

    OpismirisaOrganskimirisisuobinorezultatbiolokeaktivnostipri razgradnji

    (ppb)Azotne komponentee koje izazivaju miris uotpadnim vodamaAmonijak NH3 17000 Otar,oporDimetilamin (CH3)2NH 340 Mirisnatrule,ribuPiridin C6H5N 660 Opor,iritirajuiprirazgradnji

    organskematerije.Gasovinikadane

    j biti t ti i

    6 5 p jSkatol C9H9N 1 Fekalan,odbojanIndol C2H6NH 0,1 Fekalan,odbojanSumporne komponente koje izazivaju miris uotpadnim vodamaAlilmerkaptan CH2=CCH2SH 0,05 MirisnabelilukAmil merkaptan CH (CH ) CH SH 0 3 Neprijatan na trulesmejubititretirani

    takvommetodomkontrolemirisak j ik i i

    Amil merkaptan CH3(CH2)3CH2SH 0,3 Neprijatan,natruleBenzilmerkaptan C6H5CH2SH 0,2 Neprijatan,jakKrotil merkaptan CH3CH=CHCH2SH 0,03 NazapaljenugumuDimetil sulfid CH3SCH3 1,0 TrulopovreEtil merkaptan CH3CH2SH 0,3 Truokupus

    kojaeprikritinjihovoprisustvoiuinitiihmanje

    Vodoniksulfid H2S 0,47 PokvarenajajaDruge komponente koje izazivaju miris uotpadnim vodamaKiselineSiretna kiselina CH3COOH 0,16 NasireButanska kiselina CH3(CH2)2COOH 0,10 Uegaoprimetnim.Butanska kiselina CH3(CH2)2COOH 0,10 UegaoAldehidi iketoniFormaldehid HCOH 370 Otar,teranaguenjeAcetaldehid CH3CHO 1,0 Navoe,jabuka

  • Stvaranjeioslobaanjemirisausistemimazatretmanotpadnihvoda

    MirisikojipotiuodotpadnihvodainjihovereziduepostajuznaajnointenzivnijeirazvijajumnogoviekoncentracijekadasekiseoniktroiikadaserazvijuANAEROBNIUSLOVI.

    Lokacijeusistemutretmanaotpadnihvoda gde moevodagdemoedoidonastankaneprijatnihmirisa

  • KolektorskisistemiIndustrijski ispisti otpadne vode mogu sadrati supstance kojeIndustrijskiispisti otpadnevodemogusadratisupstancekojeizazivajumirisilikojedoprinoserazvojuuslovakojirezultujuuoslobaanjumirisaukanalizacijiilinasamompostrojenju.K l k i ( i ij ki) i i i l H S iKolektori(gravitacijski) mirisisurezultatprvenstvenoH2Sidrugihkomponenatakojesadresumporuredukovanojforminastalihdejstvomsulfatredukujuihbakterijaudepozitima

    lmulja.Vodovi dugohidraulikovremezadravanjamoeizazvatidaotpadnavodapostaneanaerobna,isputajuineprijatnemiriseup p p j p jvazduhnaventilimaiglavnomispustu.Pumpnestanice idealnomestozaoslobaanjeisakupljanjegasovakoji su predhodno ostali zarobljeni u kanalizacionom sistemukojisupredhodnoostalizarobljeniukanalizacionomsistemuDepozitivrstematerijeusledniskihprotoka

  • Projektovanjeioperativnemerekontroleukljuuju: projektovanje kanalizacionog sistema sa nagibom dovoljnim da se odri projektovanjekanalizacionogsistemasanagibom dovoljnimdaseodri

    takvabrzinaprotokakojaespreititaloenjevrstihmaterija, minimiziranjehidraulikogvremenazadravanjaucevimaipumpnim

    stanicamastanicama, minimizacijaupotrebeahtova idrugihstrukturakojemoguizazvati

    znaajneturbulencije,d d k d d odravanjeceviizidovaistimkrozredovnoodravanjeiproveru,

    osiguranjepravilnogsakupljanjaitretmanavazduhakojisadrineprijatnemirise.

    adekvatnuventilacijuahtovakakobiseosiguralozdravljeibezbednostzaposlenih;

    pravilnoprojektovanjeahtovakakobiseizbeglemrtvezone,ukljuujuinedeljnoispiranjeradiprevencijenakupljanjavrstihmaterija.

  • Procestretmanatenefaze

    Odlaganje otpada iz septikih tankova:Odlaganjeotpadaizseptikihtankova:priblino97%jevodavisoksadrajazota(ido500mg/lukupnogN),biorazgradivje(20005000mg/lbiohemijskapotronjakiseonika[BPK5]),sadrivelikibrojvirusa,bakterijaidrugihtetnihmikroorganizama.

    NekontrolisanoisputanjerelativnovelikihzapreminaseptikogotpadanaPPOV brzapotronjarastvorenogkiseonikaistvaranjup p j g jneprijatnihmirisa.Viakseptikogotpada,trebabitiodloenilipredtretirankakobisesmanjio i homogenozovao pre ulaska na postrojenje za tretmansmanjioihomogenozovaopreulaskanapostrojenjezatretman.Sistemzakontolumirisaebitineophodanpriskladitenjuovogotpada podizanjepHvrednosti(kreilikaustinasoda)prinjegovom isputanjunjegovomisputanju.

  • Procestretmanatenefaze

    Preliminarni tretman:Preliminarnitretman: Najee glavni izvor emisije neprijatnih mirisa. Organska materija se nakuplja na sitima i reetkama. Mirisi potiu od sakupljanja peska i druge vrste materije.

    Potreba za zatvorenim sistemomPotreba za zatvorenim sistemom. Prevencija nastanka mirisa isti zidovi i kanali same strukture naulazu, ukljuujui bazene za izjednaavanje protoka;

    uklanjanje vrste materije na dnevnom nivou; kontejneri pravilna regulacija vazduha i kontrola brzine vode.

  • Procestretmanatenefaze

    Primarno izbistravanje:Primarnoizbistravanje: Glavniuzronicipojavemirisa veinivorastvorenogsulfida. Velikepovrinekojeemitujumirise. Akumulacijaneistoanapovrinivodeutankukaoizadravanjeorganskematerijenaprelivimazaefluentmoegenerisatineprijatnemirise.

    Primarnimuljetakoeuslovitipojavumirisa.

    Prevencijanastankamirisa pokrivensistem,ventilacija sakupljanjeplutajuevrstematerijeimasnoeizprimarnogtankanajmanjedvaputadnevno;uklanjanjemuljaiztankova.j j p j j j

  • Procestretmanatenefaze

    Sekundarni tretman:Sekundarnitretman:Procesisafiksiranimfilmomkaotosubiolokifiltriilirotirajuibiolokikontaktori,generiumiriseukolikovazduhdostupanovimbi l ki i ij d lj d d b i l ibiolokimprocesimanijedovoljandaseodreaerobniuslovi.

    Hidraulikopreoptereenjeprocesailizapuavanjebiolokogfiltrap p j p p j gmoesmanjiticirkulacijuvazduhaidovestidorazvijanjaseptikihuslova.

    Prevencijanastankamirisa Natkrivanjeprocesaiventilacijavazduhaomoguavaefikasnukontrolumirisa.

  • Procestretmanatenefaze

    Proces sa aktivnimmuljem:Processaaktivnimmuljem:Dvaglavnaizvoraneprijatnihmirisautankusaaktivnimmuljemsurazvojanoksinihilianaerobnihuslovauaeracionomtankuiulazak

    t ih t i k j i d i i j t krastvorenihsupstanci kojeproizvodemiriseuovajtank.Mehanikiaeratorisavisokimnivoomturbulencijeobinoprodukujunajvieneprijatnihmirisaivolatilnihorganskihkomponenti.

    Prevencijanastankamirisa rutinskoienjedifuzera,difuzerisafinijim mehuriimafinijimmehuriima.

  • Procestretmanatenefaze

    Sekundarni izbistrivai:Sekundarniizbistrivai:Akumulacijaneistoanapovrinivodeutanku,akumulacijamuljanazidovimatanka,organskematerijenaprelivuefluentamoguprodukovatimirisukolikonemadnevnogodravanja.Mirisi od sekundarnog mulja e se razvijati ukoliko doe do taloenjaMirisiodsekundarnogmuljaeserazvijatiukolikodoedotaloenjavrstihmaterijanadnutankailiukolikodoedonakupljanjamuljatokomduegperiodavremena.Pre encija nastanka mirisa mehaniko pranje odom pod isokimPrevencijanastankamirisa mehanikopranjevodompodvisokimpritiskomminimizujerastalgiispreavarazvojmirisa;uklanjanjemuljasadnatankatojebremogue;nekapostrojenjapovremenohloriumuljradikontrolemirisatokomproblematinogperioda.

  • Procestretmanavrstematerije

    Transportni sistemi:Transportnisistemi:Opremakorienazatranferitransportmuljailivrstematerijeukljuuje:

    pumpe,trakasteilispiralnetransportereivakumske sisteme.vakumskesisteme.

    Prevencijanastankamirisa Zatvorenitransporteriilipumpanjelj k i jiti i j i i d d j k k bimuljakrozceviesmanjitiirenjemirisa;dnevnoodravanjekakobi

    seosiguralodaoprema,zidoviidnaostanuoieniodmulja,vrstematerijeisupernatanta.

  • Procestretmanavrstematerije

    Uguivanje:gravitacioneiflotacionejedinice,trake centrifugetrake,centrifugezahtevajuprostorijesakontrolommirisailipokrovesasistemomzasakupljanjeitretmanvazduhakojisadrimirise.Slojmuljauflotacionojjedinicimorasebrzouklanjatitokomrada,apotpunouklanjanjesemoraizvrititokomprestankaradajedinice.Zajedniko uguivanje biolokog i primarnog mulja rezultuje uZajednikouguivanjebiolokogiprimarnogmuljarezultujeukombinacijipopulacijeorganizamakojimajepotrebnahranljivamaterijaivikahraneusredinisamanjkomkiseonika stvarapotencijalza nastanak jakih mirisazanastanakjakihmirisa.

    Prevencijanastankamirisa Dodatakrastvorakojisadrihlorspreavadasupernatantpostaneseptian,istovremenosmanjujuislojmulja;zasebnouguivanjebiolokogiprimarnogmulja;pokrivanjeiventilacijavazduhakojisadrimirise.

  • Procestretmanavrstematerije

    Stabilizacija:klj j k id ij hl b di tij b di tijukljuujeoksidacijuhlorom,anaerobnudigestiju,aerobnudigestiju,kompostiranje,tretmankreomiprocesehemijskefiksacijealkalijama.Procesaerobnedigestijeprodukujemirisepokarakteruslineonimakojinastajuutankuzaaeracijuaktivnogmuljaukolikojeprisutnadovoljnakoncentracijarastvorenogkiseonika.Anaerobnadigestijaseodvijauzatvorenimtankovima,istogajeverovatnoairenjamirisaograniena.Mesta gde moe doi do oslobaanja mirisa ukljuuju neadekvatnoMestagdemoedoidooslobaanjamirisaukljuujuneadekvatnozatvoreneprelivnekomore,kruneprostoreokopoklopacadigestoraisl.

  • Procestretmanavrstematerije

    Kompostiranje oslobaanjemirisajerezultatagitacije(meanja,slaganjagomile,utovaraisl.)gomilazakompostiranje.Trenutno,mnogisistemizakompostiranjeradesanegativnomaeracijomiisputanjemprocesnogvazduhausistemzakontrolumirisa.

    Termalnosuenje termalnaoksidacija tretmanizlaznoggasazbogvisoketemperatureikompleksnogsastavastrujevazduha

    Incineracija ukljuujeviestrukospaljivanjeufluidizovanomsloju,brzosuenje,mokruoksidacijuipirolizu.Primarniizvormirisajeisputanjenepotpunooksidovanoggasa.Odravanjaodgovarajuihradnihtemperatura,turbulencije,vremenakontaktainivoakiseonika spreiepojavumirisa.

    OdlaganjenazemljiteNajnieemisijemirisapostiuseinjektiranjemispodpovrinepriemusematerijalodmahinkorporirauzemljite.

  • Prepoznavanjemirisa

    Utvrivanjetanogizvoraneprijatnog

    mirisaMetodei

    tehnologijezaIspitivanjefizikihiprocesnihuslovana

    lokacijiizvora

    P h ij kih

    g jkontrolumirisa

    Procenahemijskihkomponentiodgovornihza

    pojavumirisa

    Prenosivaopremazamonitoring

    Pristupproblemimapojavemirisakaotosuugroenapodruja,

    zdravstveniibezbednosniaspekti

    Problemmirisanemoebitiispravljenodstraneoperatera

    Problemneprijatnogmirisajemogueispravitikrozkontroluizvorailitretmana

    samogmirisa Projektovanjetehnologijezasamogmirisa Projektovanjetehnologijezakontrolumirisai/iliistraivanjemoguihpromenaudizajnu

    postrojenja

  • Operativnemetode kontroleOperativnemetode kontrole

    Preventivneoperativnemereukljuuju:Odravanjeadekvatnekoncentracijerastvorenogkiseonikauotpadnojvodi.Obezbeivanjedovoljnebrzine (bezturbulencije)kakobisej j ( j )obezbedilokompletnomeanjeitimespreilotaloenjeorganskematerije.Spreavanjeakumulacijemuljautankovimaispreavanjep j j j p jprekomernogstarenjamuljakrozodgovarajuemeanje,stopupovlaenjaikontroluprocesnihparametara.Spreavanjepreoptereenjarecirkulacijom,izjednaavanjemp j p p j j , j jprotokailiuvoenjemuraddodatnihtankova.Obezbeivanjeujednaenogorganskogoptereenjaubiolokomprocesu.p

  • Preventivnemereodravanjaukljuuju:j j jRedovnopranjekanalaizidovakakobisespreilotaloenjevrstematerije,naroitotokomradatankazaobezvodnjavanje.Upotrebuvruevode,rastvorazaienjeiabraziva kakobiseuklonileneistoeimasnoa.Brzoipotpunoodvodnjavanjeipranjetankova.Isueni,istibetonskitankoviidaljemoguemitovatineprijatnemirisekaorezultatsorpcijemulja od strane betona Ovo se moe kontrolisati pranjem sa jakimmuljaodstranebetona.Ovosemoekontrolisatipranjemsajakimhlorisanimrastvorom.Redovnouklanjanjeplutajueneistoesapovrinevode.

  • Dodatak hemikalijaj

    Kontrola mirisa ukanalizaciji,vodovimaipostrojenjuzatretmanotpadnevodeprevencijomanaerobnihuslovailik l l b j i k j i i j i ikontrola oslobaanjasupstancikojeizazivajumiris.

    Mehanizam kontrolemirisa:1. hemikalijekojeoksidujumirisnesupstancedostabilnijihformibezmirisa;2. hemikalijekojepodiuoksidacionoredukcionipotencijal ispreavajuhemijskuredukcijusulfatadovodoniksulfida;3. baktericidikojiubijajuiliinaktivirajuanaerobnebakterijekojeproizvodesupstanceneprijatnogmirisa;i4. alkalijekojepodiupHvrednost istogaodravajusulfideujonskomobliku a ne u formi vodoniksulfidaobliku,aneuformivodoniksulfida.

    Efikasnost dodatka hemikalija kao tehnologije za kontrolu mirisa zavisiodpromenjljivih kao to su cena,doza,prisustvo komponenti koje

    izazivaju miris,efekta akumulacije hemikalija umulju iprocesnoj vodi,odravanja opreme,prostornog ogranienja ibezbednosnih problema.

  • Tehnologija za kontrolu gasne faze

    Hemijski mokri skruberi prolazak vazduha kojisadri mirise pri emu dolazi do njegovog prskanjahemijskim rastvorom kako bi se uklonile mirisnekomponente pre isputanja u ambijentalni vazduh.Miris biva absorbovan u tenoj fazi, to je praenohemijskom reakcijom. Efikasnost hemijskog skruberazavisi od adekvatnog kontakta tenostgas id d h k dodgovarajueg odravanja hemijske sredine.

    Adsorpcija na aktivnom uglju povrinskomadhezijom. Sistem se obino sastoji od suda odnerajueg elika ili fiberglasa koji sadri jedan ili dvasloja granulovanog aktivnog uglja, kroz koji se

    d h k ji d i i iproputa vazduh koji sadri mirise.

  • BiofiltracijaBiofiltracijabiolokiproceskorienjazemlje,kompostailidrugogmedijakaosupstratazamikrobekojieuklonitikontaminantekoji

    k j j i i i t j d h t k juzrokujupojavumirisa,izstrujevazduhatokomnjegovogprolaskakrozsammedijum.Vremezadravanjaiporoznost.ivotniciklusvariraodkoncentracijekontaminanata,aliobinoiznosi2do3godine.Zbog svoje veliine i teke konstrukcije biofilteri mogu bitiZbogsvojeveliineitekekonstrukcije,biofilterimogubitiskupljinegomokriskruberiijedinicesaaktivnimugljem.

  • Biofiltrisaoroavanjem neorganski mediji podravaj g j pmikrobijalnirast.Kontaminiranivazduhseuvodinadnomedijadokvodaprskasavrha.Vodaprolazinadolekrozmedijiiobezbeujevlanusredinukojapoboljavamikrobijalnirast.j j p j j

    Tretmanaktivnimmuljemzakontrolumirisaukljuujel k d h t t k dif d hprolazakzagaenogvazduhanatretmankrozdifuzerezavazduh

    usistemaeracionogbazenauzpomomikroorganizamaaktivnogmulja.Tretmanaktivnimmuljemimanekolikoprednosti:moebitiuspenoizvedeniprivisokimkoncentracijamaH2S,sistemjelakzaradiodravanje,nezahtevaskladitenjeiupotrebuopasnihhemikalija.e a teva s ad te je upot ebu opas e a jaJedanodnedostatakajepotrebazamaterijalomotpornimnakoroziju.

  • HVALANAPANJI!