003 - Zavod za izgradnju Banja Luka · 2012-03-29 · Маркетинг: Горана Станаревић Кењало, дипл.мен.мед. Рјешењем министарства

савремено градитељство година II, број 04 - 2010

003Уводна ријеч

Четврти број научно-стручног часописа „Савременоградитељство“, излази са извјесним закашњењем, збогпроблема финансијске природе.

Уредништво часописа, свјесно у какву неизвјесностулази, одлучило је да, захваљујући подршци, прије свега,једног од оснивача часописа, Завода за изградњу БањаЛука, штампа овај број.

Надамо се да ће оснивачи схватити значај потребе зачасописом, намијењеном градитељству, чија је дјела-тност покретачка снага осталим привредним гранамаи наћи трајно рјешење финансирања.

Објављивањем радова те информисањем стручне инаучне јавности о новим, савременим достигнућима уобласти градитељства у најширем смислу, даје сезначајан допринос у развоју ове привредне дјелатностиу Републици Српској, БиХ и региону.

Уређивачки одбор настоји да у сваком броју зас -тупљеност радова буде разнолика, да читаоци добијуинформације о савременим, теоретским и практичнимдостигнућима у свијету и код нас у реализацији ивест-иционих објеката те примјени европских стандарда ипрописа у изградњи и одржавању објеката при њиховојексплоатацији - коришћењу.

Овај број је у највећој мјери посвећен господарењу мос-товима и њиховој обнови, јер су саобраћај и информ-ације основа за дјеловање и развој модерних држава.

Аутори радова, поред домаћих, и из региона, па ми сл-имо да тиме дајемо, свој мали допринос, међудржавнојсарадњи стручњака и научника из области којима јечасопис и намијењен.

Надамо се да ће компаније чија је дјелатностградитељство, препознати потребу и неопходностовог часописа, дати свој допринос његовом излажењучиме у суштини помажу средини у којој дјелују, а тимеопштој афирмацији дјелатности којом се баве.

Ово, посебно, треба да препознају оснивачи, чија је дј-елатност и утицај значајан у Републици Српској, на-рочито када је у питању област коју третира„Савремено градитељство“.

Добили смо више похвала на досадашњи квалитетизашлих бројева од стране колега који се баве уређива-њем сличних часописа у региону, па је то још један ра-злог да сви релевантни чиниоци дају сву потребнуфинансијску подршку излажењу часописа.

Главни и одговорни уредникРајко Пуцар, дипл.инж.грађ.

САВРЕМЕНОГРАДИТЕЉСТВОнаучно - стручни часопис за градитељство републике српске,година II, број 04 - 2010

Оснивачи:- Министарство за просторно уређење,

грађевинарство и екологију Републике Српске- Aрхитектонско-грађевински факултет

Универзитета у Бањој Луци- Привредна комора Републике Српске- Завод за изградњу Бања Лука

Издавач:Завод за изградњу а.д. Бања ЛукаМарије Бурсаћ бр. 4, Бања Лука, РСтел: 051/225-162e-mail: [email protected]

Главни и одговорни уредник, Рајко Пуцар, дипл.инж.грађ.

Редакциони одбор:Проф. др Миленко Станковић, дипл.инж.арх.,Проф. др Драган Михајловић, дипл.инж.грађ.,Проф. др Миленко Пржуљ, дипл.инж.грађ.,Проф. др Предраг Гавриловић, дипл.инж.грађ.,Проф. др Петар Арсић, дипл.инж.арх.,мр Борко Ђурић, дипл.инж.грађ.,мр Драгица Ристић, дипл.екон.,Маида Ибиршагић - Хрстић, дипл.инж.арх.,Мира Косојевић, дипл.инж.ел.,Чедо Савић, дипл.прав.,Александар Цвијановић, дипл.инж.грађ.

Уређивачки одбор:Проф. др Мирко Аћић, дипл.инж.грађ.,мр Срђан Рајак, дипл.инж.грађ.,мр Радован Белеслин, дипл.инж.грађ.,мр Малина Чворо, дипл.инж.арх.,мр Саша Б. Чворо, дипл.инж.арх.,мр Мирослав Вујатовић, дипл.инж.саоб.,Рајко Пуцар, дипл.инж.грађ.,Марица Николић, дипл.инж.грађ.,Горана Станаревић Кењало, дипл.мен.мед.

Лектор:Вида Србљановић

Маркетинг:Горана Станаревић Кењало, дипл.мен.мед.

Рјешењем министарства просвјете и културе РСброј 07.030-611-01--4/09, научно стручни часопис "Савремено градитељство" уписан је уРегистар јавних гласила под редним бројем 576.

Дизајн:архитекти

Штампа: НИГД ДНН, Бања ЛукаБрој примјерака: 1000


004


005САДРЖАЈ

006 ГОСПОДАРЕЊЕ МОСТОВИМА И ЊИХОВА ОБНОВАМиленко Пржуљ

028 ОДРЖИВА УРБАНИЗАЦИЈА И НЕОДРЖИВАПСЕУДОУРБАНИЗАЦИЈАВелимир Љ. Ћеримовић

040 АНАЛИЗА СЕИЗМИЧКЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ КОНСТРУКЦИЈЕЗГРАДА И ТЛАМира Петронијевић, Андрија Рашета

050 ФАСАДЕ КУЋА, СЕЛА И ГРАДОВА - СВЕ СУ ФАСАДЕ ЧОВЕКАЖељко Гашпаровић

056 ГЕОДЕЗИЈА У ГРАДИТЕЉСТВУГлигорије Перовић

066 НЕЛЕГАЛНА ИЗГРАДЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (НЕ)МОГУЋНОСТИ РЈЕШАВАЊА ПРОБЛЕМААнита Зрнић, Јелена Павловић, Малина Чворо

072 ОРГАНИЗАЦИЈА КОМУНАЛНИХ ДЈЕЛАТНОСТИ У ПЕРИОДУ ТРАНЗИЦИЈЕБранка Ружевић

076 СТОГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА АКАДЕМИКА БРАНКА ЖЕЖЕЉАСјећање на великана грађевинског конструктерства

078 НАЈКРАЋА И НАЈБРЖА ПУТНА ВЕЗА СА СВИЈЕТОМАутопут Градишка-Бања Лука, највећа инвестиција Владе Републике Српске

080 ЈП "ПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ"Представљамо

082086

АУТОПУТ ЋЕ БАЊУ ЛУКУ ПРИБЛИЖИТИ ЕВРОПИИНТЕРВЈУ Драгољуб Давидовић, градоначелник Бање Луке

ГРАЂЕВИНАРСТВО КОНАЧНО У ЕКСПАНЗИЈИ""Савремено градитeљство" на Сајму архитектуре и грађевинарства уиталијанском граду Болоњи "SAIE 2010"

090 ПРЕГЛЕД САЈМОВА ЗА 2011. ГОДИНУ

094 ОСНОВАНО ДРУШТВО ЗА ЗЕМЉОТРЕСНО ИНЖЕЊЕРСТВОПрихваћена иницијатива Међународне конференције

096 ОБАВЈЕШТЕЊЕ О КАТЕГОРИЗАЦИЈИ И ПРИПРЕМИРАДОВА ЗА ЧАСОПИС „САВРЕМЕНО ГРАДИТЕЉСТВО“


006Миленко Пржуљ*

*Проф. др Миленко Пржуљ, ДДЦ световање инжениринг д.о.о., Котникова 40, Љубљана

ГОСПОДАРЕЊЕ МОСТОВИМА И ЊИХОВА ОБНОВА

Резиме:

Од свих тековина човјечанства, заблуде и грешке су једино непролазне. За изградњу мостова, челик и бетон, примјењујусе тек нешто више од два, односно једног стољећа. Употребу челика пратило је сазнање о потреби његове заштите одкорозије. Бетон је схватан као вјештачки камен, трајан материјал. Бетон је највише примјењиван материјал за све врсте објеката. Свијест о потреби заштите бетона појавила се текнакон учесталих оштећења и рушења.Саобраћај и информације су основа за дјеловање и развој модерних држава.Да би се мостови рационално градили, одржавали и обнављали, мора да се успостави цјеловит систем господарења и об-нављања. Чланак садржи поглавља: 1. Увод, 2. Информативни систем и господарење мостовима, 3. Сигурност, трајност и поуз-даност мостова, 4. Анализа оштећења бетонских мостова, 5. Обнављање бетонских мостоваКључне ријечи:Господарење мостовима, информациони системи, трајност и поузданост бетонских мостова, оштећења и обнова мо-стова

BRIDGE MANAGEMENT AND REHABILITATION

Summary:Among all achievements of the humankind, misapprehension and mistakes have been lasting at the furthest. Two basic modern mate-rials for bridge construction, steel and concrete, have been used for a bit longer than two and one century respectively. The applica-tion of steel was accompanied by the necessity of its corrosion protection. Concrete was announced as artificial stone, i. e. aneverlasting material having a property to take tensile stresses as well under condition of being appropriately reinforced with steel rein-forcement. Concrete has become most extensively used material for all kinds of structures. The consciousness of the need to protect the con-crete arose only after numerous structural damages and failures.The traffic and information represent a basis for functioning and development of modern countries.Only a harmonized and contemporary strategy of maintenance and rehabilitation of road bridges based on the BMS (Bridge Manage-ment System) can grant a full control over the bridge condition.

Key words:Bridge management, information system, durability and reliability of concrete bridges, damage und rehabilitation of bridges.

Прегледни стручни радУДК 625.7/.8+624.2/.8

Општа карактеристика стања бетонских мостова јенезадовољавајућа и на граници је која угрожавапоузданост и сигурност експлоатације на више од 30%објеката. С обзиром на то да је просјечна старостмостова 30-40 година, висок проценат оштећенихмостова забрињава и упозорава.

Проблем трајности бетонских конструкција и мостоваје за праксу недовољно обрађен. Својства бетона битназа трајност (непропусност и отпорност на корозивнадејства) су недовољно истражена.

Пројектовање и изградња мостова има дугу тра -дицију, уходане токове и у главном су под контроломинвеститора. Управљање мостовима је у поступкуконституисања.

Промјена устаљене праксе управљања мостовима једуготрајан процес. На промјену праксе најбоље утичуексцесни примјери рушења мостова, као што је било упримјеру Босне и Херцеговине, Италије, Аустрије и USA.

Најдуже искуство на управљању мостовима имају уШведској, гдје је BMS (Bridge Management System) уупотреби од 1940. године. За одржавање 12.000 мостова,чија вриједност је 4,2 билиона долара обезбеђујугодишње 33 милиона долара, односно 0,8% од ври -једности мостова. Релативно низак одстотак средстава заодржавање мостова је посљедица чињенице да редовноулажу у одржавање објеката већ преко 60 година, а упрвим годинама тај је проценат био знатно већи.

У САД су релативно касно успоставили BMS, зато сеза 576.000 мостова, чија је вриједност 131 билиондолара, обезбјеђује годишње 5,2 билиона долара заодржавање, односно 4% од вриједности свих објеката.Према извјештају Министарства саобраћаја САД из 1993.године 35% мостова има недостатке (21% наконструкцији, а 14% су функционални недостаци). Да бисмањили тренд пропадања мостова било би потребно даобезбиједе 8,2 билиона долара годишње, са чиме би до2011. године достигли уравнотежено стање. Сваке годинерехабилитују приближно 12.000 мостова.

Прихваћено је становиште да се господарењумостова и другим инжењерским конструкцијама и њиховојобнови мора приступати са истим нивоом техничкихзнања, стручности и искуства као при пројектовању и из -градњи нових мостова. Забрињава сазнање да наставнипрограми грађевинских факултета не реагују на потребеструке и друштва.

2. ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ И УПРАВЉАЊЕ ДРУМСКИМ МОСТОВИМА

2.1 ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ

Управљање објектима на путевима, без подршкеинформационог система, чије постојање је неопходанпредуслов за правилно планирање и усмјеравање овихпослова, довело је, међу осталим, до лошег стањапостојећих објеката на мрежи путева.

Банка података за мостове је основа за оцјену стања(рејтинг мостова) и за управљање (господарење)мостовима.

Први услов за почетак организоване бриге омостовима је стварање и систематско новелирање Банкеподатака о мостовима, која може бити самосталниинформациони систем или дио информационог система


0071. УВОД

Мостовима, у ширем смислу, називамо грађевине забезбједно превођење саобраћајница и водова различитенамјене преко природних и вјештачких препрека.

Мост као грађевина мора да буде поуздан, трајан исигуран у току свих фаза грађења и у стогодишњемпериоду животног вијека и да својом појавом не реметиприродни склад околине и изграђених објеката.

Цјелокупна наука о мостовима, без обзира наматеријал, намјену и носиви систем је јединствена и тако јетреба схватити и изучавати. Избор материјала носивогсклопа, носивог и статичког система и других елеменатамоста, ствар је познавања суштине проблемапремоштења, нивоа технологије и брзине грађења иодноса цијена рада и материјала на одређеном мјесту и уодређено вријеме.

Скупни актуални назив за бетонске, армирано бетонскеи а.б. преднапрегнуте мостове је бетонски мостови и тајназив се користи у чланку.

Развој друштва заснива се, поред осталог, на јакомсаобраћају. Густе мреже моћних саобраћајница садржевелики број мостова, вијадуката и других објеката који чине40-50% цијене изградње саобраћајнице. Са даљимразвојем и модернизацијом саобраћаја рапидно сеповећава број и величина мостова и оптерећења којамостови преузимају. Као неминовно искрсава питање дали се наш однос према мостовима мијења тако брзо, каошто се мијењају услови и околности везани на настанак,експлоатацију и трајност мостова.

Данас је у свијету у функцији више од два милионамостова, од којих је преко 80% изграђених од бетона.

Жеље и захтјеви међународног тржишта иду у правцуповећања корисних оптерећења. У редовном саобраћајувећ учествују 60-тонска теретна возила чије оптерећењемогу преузети само мостови на аутопутевима,пројектовани према Еврокодовима, EC нормама.

Мостови су најскупљи, најосјетљивији и најважнијидијелови путева и жељезница, а посебно савременихаутопутева и брзих жељезница.

Развој бетонских мостова усмјерен је на повећањепоузданости, трајности и животног вијека. У савременојмостоградњи тај се развој највише остварује кроз правилнуконцепцију, конструктивна рјешења и интегралне мостове.

Интегрални мостови без лежишта и дилатација(оквирне конструкције), робусних димензија, монолитнограђени садрже системске резерве, имају мања оштећења,ниже трошкове одржавања, обезбјеђују сигурнијисаобраћај и имају дужи вијек трајања.

Пројектовање мостова, складно са прописима истандардима, није увијек довољна гаранција за трајанмост. Потребна је такође правилна концепција, која поредстандарда уважава искуство, савремене технологијеграђења и повратне информације са одржавања иуправљања мостовима.

Некритична прихватања свих предности и иновацијакоје су долазиле примјеном преднапрезања армираногбетона и монтажне градње, имала су за посљедицусмањење носивости и трајности изграђених мостова, као изнатне материјалне издатке за рехабилитацију. Учесталарушења и велика оштећења мостова од преднапрегнутогбетона скренули су пажњу на велику осјетљивостнедовољно заштићених каблова од високовриједногчелика на корозију.


008саобраћајница. Банка података о мостовима имакарактер опште намјене и користи се за: - документован увид у све битне техничке податке о

мостовима, укључујући степен оштећења, приоритету одржавању и оцјену стварне носивости;

- правовремено планирање и реализацију радова наадаптацијама, санацијама и реконструкцијамамостова како би се спријечила већа оштећења ирушења;

- за потребе друштвених, јавних и привреднихорганизација везаних за саобраћај;

- унапређење инвеститорске, пројектантске и гра -дитељске праксе код планирања, инвестирања,пројектовања и изградње мостова (кориштењеповратних информација).

Данас већина европских развијених земаља имавластити BMS – Банку података (Норвешка, Данска,Шведска, Њемачка, Швајцарска...).

Овдје дајемо основне податке о Банци података замостове, коју је аутор са сарадницима из П. З. ТРАСЕРАСарајево, успоставио од 1988. године у Босни иХерцеговини.

Банку података једног моста чине: - Идентификациони лист, са свим општим подацима

о мосту, локацији, препреци, пројекту, распонима,ширини, статичком систему, геометрији саобра -ћајнице, геолошким подацима, уграђеним материја -лима, могућности заобиласка и слични подаци.

- Стање моста утврђено прегледом. На основудетаљног прегледа моста од стране стручне екипе,дају се подаци о стању свих дијелова конструкцијемоста (темељи, обални стубови, средњи стубови,лежишта, носива конструкција, сви дијелови опремемоста, инсталације). Квантифицирану оцјену стањастручне екипе раде на основу посебног детаљногупутства и претходно одржаног семинара.

- Носивост и приоритет у одржавању моста. Наовом листу су садржани подаци о досадашњиминтервенцијама на мосту, подаци о прелазу тешкихтерета преко моста, пројектована носивост моста,оцјена стања моста на основу посљедњег прегледа,рејтинг појединачног моста, проценат оштећењамоста са приједлогом степена хитности интервенције.

- Рејтинг лист, сачињен према посебној методологији.Основи те методологије биће дати у овом реферату.

- Скица моста, која садржи све битне димензијеконструкције моста утврђене комбиновањем податакаиз архивске грађе и мјерењем на терену.

- Лист са фотосима моста и фотосима угроженихдијелова и детаља. Овако формирана Банка података мора се обна -

вљати и новелирати сваке двије године приликомпериодичних прегледа мостова.

Комплетан поступак обраде и кориштења података искица моста има компјутерску подршку.

Потреба за одређивањем приоритета у одржавањумостова захтијева претходно усвајање конвенције ометодологији формирања листе приоритета. То јенеопходно с обзиром на врло велики број различитихмостова и потребу за укључивањем већег бројастручњака у прегледе и оцјену стања мостова, што запосљедицу не смије имати различите субјективнеприступе у оцјењивању. Усвојен је концепт одређивања

тзв. рејтинга за сваки мост и на бази тога формирањарејтинг листе за све мостове на мрежи путева. Овдјерејтинг листу треба прихватити као релативни показатељстања мостова од различитих материјала, разнихсистема и старости, која на бази тестираних нумеричкихпоказатеља успоставља редослијед у одржавању иуказује на ниво потребног обима интервенција. Ко -мплетан посао обрађује се на рачунару, чиме се добијапосебан квалитет рејтинг листе са могућношћу су -кцесивне измјене свих измјенљивих података, а акту -алност рејтинг листе адекватна је учесталости прегледамостова. Оптималан број прегледа мостова једном удвије године, преточен у актуализирање рејтинг листе,даје могућност краткорочног и систематичног –дугорочног планирања одржавања, спречавањанастајања ексцесних ситуација, као и превентивнихдјеловања на спречавању појаве нових оштећења.

2.2 УПРАВЉАЊЕ (ГОСПОДАРЕЊЕ) МОСТОВИМА

Да би смо обезбиједили стање употребљивости,носивости и осигурали пројектовану трајност мостованужно је да се сагледа цјелина послова и извршиорганизована измјена стања која треба да добије трајнеформе.

Када желимо пружити увјерљиву слику стања иодноса у некој цјелини користимо графички приказ наслици 1.

Ако је пуни круг животни круг и укупно улагање уобјекат, све што претходи изградњи моста и изградњамоста чине само трећину површине круга, односнотрећину улагања у објекат. Преостале двије трећине суживотни вијек моста и улагања у њега добијена на основустварне потребе, да се годишње издваја 2% за трошковеодржавања. Ових 2% у циклусу од 100 година чинедвоструку вриједност моста.

Слика 1: животни круг мостоваFigure 1: bridge life cycle

Наше техничко образовање, стручни рад и акти -вности већином су усмјерени на трећину круга која јеуистину и најсложенија и најважнија етапа у настајањуобјекта.

Послови из двије трећине животног круга моста требада добију друштвени легитимитет, организациону форму,средства и стручне кадрове. Сви послови из круга суинтерактивно повезани и морају бити вођени и усмјеренииз једног центра.

За прегледе, одржавање, мање санацијске радове идјеломично за радове на рехабилитацији, користе сеспецијална возила са мобилним конзолним платформама(слика 2).


009

За успоставу цјеловитог система управљањамостовима потребни су: 1.0 ПРАВИЛНИК ЗА ЕКСПЛОАТАЦИЈУ, ЗАШТИТУ И

ОДРЖАВАЊЕ МОСТОВА2.0 БАНКА ПОДАТАКА ЗА МОСТОВЕ

2.1. Катастар мостова2.1.1. Пројекти одржавања мостова

2.2. Финанцијска оцјена мостова(Инвестицијска вриједност, амортизација, оцјенапотребних средстава за одржавање, оцјенавриједности санације оштећења)

3.0 ОЦЈЕНА СТАЊА МОСТОВА 3.1. Смјернице за контролне прегледе мостова

3.1.1. Редовни прегледи мостова сваке 2 године3.1.2. Главни прегледи мостова сваких 6 година 3.1.3. Детаљни прегледи по потреби

3.2. Методологија за оцјену степена оштећења(Рејтинг за одређивање приоритетарехабилитације) 3.2.1. Годишња израда листе приоритета

рехабилитације3.3. Методологија за оцјену сигурности и носивости

мостова4.0 РЕДОВНО ОДРЖАВАЊЕ

4.1. Технички опис радова редовног одржавања5.0 МАЊИ САНАЦИЈСКИ РАДОВИ

5.1. Смјернице за поправке мањих оштећења5.2. Технички опис радова за мање поправке

6.0 СМЈЕРНИЦА ЗА ОБНОВУ МОСТОВА6.1. Стратегија обнове мостова6.2. Стање, поузданост и трајност мостова6.3. Подлоге за израду техничке документације за

обнову мостова6.4. Фазе и садржај техничке документације за

обнову мостова6.5. Теренска истраживања стања бетонских

мостова6.6. Дијагностика оштећења бетонских мостова 6.7. Рушење дотрајалих мостова 6.8. Материјали и методе за обнову бетонских

мостова6.9. Поправке и заштита бетонских мостова 6.10. Карактеристични примјери изведених

рехабилитација бетонских мостова6.11. Нормирани поступци за радове на обнови 6.12. Технички опис радова за обнову мостова

7.0 ПРИРУЧНИК ЗА ГОСПОДАРЕЊЕ МОСТОВИМАОсновне активности на одржавању, заштити и

обнови мостова:- Успостављање и чување архива изведбених

пројеката мостова- израда и стално ажурирање информационог система

– банке података

- нормирани прегледи и оцјена стања (дијагностикаоштећења), контролни, редовни, главни и изванреднипрегледи

- редовно и текуће одржавање бетонских мостова попосебном програму који је нормиран са прописима

- испитивања и оцјена стања и квалитета уграђенихосновних материјала за мостове и испитивањеносивог система мостова за коју је потребнацјеловита обнова

- развој и атестирање нових материјала и поступакарехабилитације, израда стандарда за нове ма -теријале, технологије и нови описи радова

- образовање кадрова за све нивое. Увођење пре -дмета Управљање мостовима и њихова обнова унаставу на грађевинским факултетима, стручничланци, семинари, приручници

- израда инвестиционо-техничке документације заобнову мостова

- радови на санацијама, реконструкцијама и ојачањубетонских мостова – инвестицијско одржавање

- повратне информације и искуства са одржавања ирехабилитације које треба користити код образовања,инвестирања, пројектовања и грађења мостова.

3. СИГУРНОСТ, ТРАЈНОСТ И ПОУЗДАНОСТМОСТОВА

Животне и привредне активности заснивају се насавременом развијеном саобраћају.

Окосница савременог саобраћаја су аутопутеви ибрзе жељезнице.

На аутопутевима и брзим жељезницама је великиброј мостова, који морају бити поуздани (сигурни итрајни), да би обезбиједили сигурност и континуитетсаобраћаја.

Поузданост је релативно свеобухватан термин који усеби садржи сигурност, употребљивост и трајностконструкције.

Провјера поузданости односи се на рад конструкцијеу току експлоатационог вијека. Експлоатациони вијекмоста је временски период у коме он има гарантиранусигурност и задовољавајућу употребљивост. Код мостоваексплоатациони вијек је 80 до 120 година, у зависностиод врсте и интензитета саобраћаја, материјала и носивогсистема. Према британским стандардима, експло -атациони вијек моста је унапријед задана категорија иизноси 120 година, што мијења приступ у пројектовању.На слици 3 графички је предочена поузданост констру -

Слика 2: специјално возило за прегледе мостоваFigure 2: special bridge inspection vehicle

Слика 3: shema поузданости мостоваFigure 3: bridge reliability diagram


010кције у току експлоатационог вијека у зависности ододржавања и рехабилитације.

Редовним одржавањем може се знатно продужитиексплоатациони вијек мостова и спријечити ексцеснаоштећења и рушења. Радовима на рехабилитацији, узависности од обима улагања и карактера захвата, може

се повећати поузданост и продужити вријеме кориштењамостова.

На слици 4 је шематски приказано што чинипоузданост мостова.

Слика 4: утицаји на поузданост мостоваFigure 4: influence affecting bridge reliability

Трајност бетонских мостова опада током времена каопосљедица особина које садржи сама конструкција, врстеи интензитета саобраћаја и као резултат низа очекиванихи стохастичких појава у току експлоатације. Трајностконструкције је још увијек истраживачки, теоретски ипрописима недовољно дефинисана категорија, која немаадекватну пројектантску и економску квантификацију.

Утицаји на трајност бетонских конструкција и мостова

су шематски приказани на слици 5. На трајност бетонских мостова поред осталог,

највише утичу особине конструкције и квалитет уграђеногбетона.

Трајан, ниско пропустљив бетон је синоним заквалитетан, густ, добро збијен бетон. У табели 5 суназначени главни фактори који утичу на трајностбетонских мостова.

Слика 5: утицаји на трајност бетонских мостоваFigure 5: influence affecting durability of concrete bridges

За велике и значајне бетонске мостове, или заскупине мостова посебно у агресивној средини, потребноје пројектовати трајност бетона, узимајући у обзирутицаје свих параметара наведених у табели (слика 5).

На слици 6 прегледно су приказани учесници упроцесу грађења мостова и најважније активности прекокојих се утиче на поузданост мостова.


011

Слика 6: Ко све утиче на поузданост мостова?Figure 6: Who has an influence on bridge reliability?

У друштву је формирано нецјеловито и погрешномишљење да на поузданост (сигурност и трајност)мостова утичу само пројектанти и извођачи. Ако сеобјективно анализира табела са слике 6 види се да јевелик утицај и инвеститора, надзора и начина одржавањамостова.

У развоју конструкција мостова долази до значајногсмањења сопствене тежине уз истовремено повећањекорисног оптерећења. Однос корисног оптерећења исопствене тежине мијења се од 1/10 до 1/1. Мостовипостају еластични механизми које интензивни саобраћајтешких возила и природно окружење нападају, троше изамарају. Слика 7 показује превоз терета тежине 6600 kNпреко моста који је пројектован за возила од 600 kN.

За велике и значајне мостове треба примијенитимодел трајног праћења стања конструкције (мониторингконструкције моста) са централног мјеста. Мониторингомсе перманентно прати поузданост моста.

У пракси постоје алгоритми за доказ сигурности иносивости мостова у експлоатацији. Сигурностконструкције се исказује односом носивости „Р“ иекстремног оптерећења „С“, Р>С. При утврђивањусигурности постојећих мостова морају се уважаватиреална носивост и реална оптерећења. При доказивањусигурности челичних, спрегнутих и еластичнихармиранобетонских преднапрегнутих мостова требауважавати и утицаје замора.

4. АНАЛИЗА ОШТЕЋЕЊА БЕТОНСКИХ МОСТОВА

Анализом оштећења и рушења бетонских мостова у100 година грађења и експлоатације на нашимпросторима и у свијету могуће је утврдити стварне узрокетих оштећења и утицати на њихово неутралисање и/илисмањење.

4.1 СТРУКТУРНИ НЕДОСТАЦИ

По нашим сазнањима и искуству највећи утицај наоштећења и рушења бетонских мостова имајунедовољно промишљена и слаба диспозиционоконструктивна - концептуална рјешења мостова.

У примјени преднапрезања армираног бетона кодСлика 7: превоз специјалног терета тежине 6600 kN

Figure 7: transporting special 6600 kN

носивих конструкција мостова уочена су карактеристичнанегативна обиљежја која се у овом раду анализирају.

Од статичких система највише се примјењује греда надва ослонца распона од 15 до 40 m. Мања је примјенапреднапрезања армираног бетона код континуалних иоквирних система носивих конструкција. Разлози за овакостање су што најједноставнији статички систем, греда надва ослонца, пружа највише предности у технологијиизраде и монтаже.

Примјена преднапрезања армираног бетона кодконтинуалних и оквирних система носивих конструкцијамостова везана је за сложенију технологију изградње ивише одговара технички развијенијим срединама. Једноод прихватљивих објашњења оваквог стања у нас је ичињеница да прије педесет година, када је почела ширапримјена преднапрезања, грађевинска оператива јекористила дрвене скеле. Преднапрезање је тадаприхваћено да се код изградње елиминишу скупе дрвенескеле.

Заостајање у развоју и примјени челичнихунифицираних скела и оплата и остале опреме забетонирање „in situ“ су разлози што је армирани бетонизгубио конкурентност у односу на монтажну градњу икод конструкција гдје објективно има предности.

Некритична прихватања свих предности и иновацијакоје су долазиле са примјеном преднапрезања армираногбетона имало је за посљедицу смањење носивости итрајности изграђених конструкција, као и знатнематеријалне издатке за рехабилитацију угроженихносивих конструкција мостова.

Већина изграђених мостова у нас и у свијету самонтажним главним носачима од преднапрегнутог бетонаимају попречни дисконтинуитет изнад средњих ослонаца.Спојнице изнад ослонаца настале су као посљедицауступака технологији израде и монтаже (слика 8).

Најједноставнији поступак у монтажи је да се главниносачи поставе на дефинитивна покретна, односнонепокретна лежишта. Бетонирањем ослоначкихпопречних носача постиже се попречна крутост носивемонтажне конструкције. Слободни простор измеђукрајева главних носача ширине од 80 до 150 cmпремоштава се дилатационим конструкцијама кодпокретних лежишта, односно конзолним препустимаколовозне плоче са зглобом у средини (слика 9) коднепокретних лежишта.

Оваквим начином слободног ослањања не спречавасе деформација дисконтинуалног система. Под утицајемкорисног оптерећења и временских утицаја главни носачисе угибају, а крајеви носача заокрећу. Кинематика носачана споју изазива замор у везама, што има за посљедицудеструкцију зглобне везе код непокретних лежишта,односно оштећења дилатационе направе код покретнихлежишта. Кроз оштећења продире вода у везу и на главе

стубова. Возна плоха је неравна, појачава се динамикаудара и створени су сви услови за убрзани временски токдеструкције (слика 10 и слика 11).

Како је велики степен деструкције бетона крајевамонтажних носача ослоначке греде и лежишта показујеслика 12.


012

Слика 8: вијадукт од монтажних дисконтинуалних носачаFigure 8: viaduct from non-continuous bridge

Слика 9 : детаљ ослањања монтажних носачаFigure 9: detailed view of the suspension of precast beams

Слика 10: оштећења бетона на ослонцу дисконтинуалног мостаFigure 10: damage to concrete on a support of a non-continuous bridge

Слика 11: оштећења бетона на ослонцу дисконтинуалног мостаFigure 11: damage to concrete on a support of a non-continuous bridge

Слика 12: оштећења бетона на ослонцу монтажних носачаFigure 12: damage to concrete on a support of precast beams

У настојањима да се повећају распони мостова изнадграница транспортних дужина и тежина монтажнихносача настале су конструкције са зглобовима унутарраспона и крутим везама носиве конструкције и средњихстубова (слика 13). Овим рјешењима проблемдисконтинуитета није ријешен већ је само дислоциран састуба у поље, а посљедице деструкције бетона су остале.

Један од разлога да сам проблему оштећењамостова изграђених од АБ преднапрегнутих носачапосветио већи простор је да се тешко и споро учи изгрешака. Важеће смјернице за пројектовање мостовадају прецизна усмјерења, а пројектанти и инвести -тори и даље гријеше.

На великом броју бетонских мостова видна суоштећења и деструкција бетона ослоначких зона кодобалних и средњих ослонаца. На слици 14 виде сеоштећења бетона на крајевима главних носача на дваразличита моста. Оштећења настају услијед недовољногпрепуста главних носача преко теоретске осе ослањања,продора слане воде кроз дилатацију и неправилногармирања. У општој смјерници за мостове на постерима(П.С. 1.2.1) на слици 11.7 дат је детаљ правилногконструисања ослоначке зоне носача. Пројектовањеминтегралних мостова са крутом везом распонскеконструкције и обалних стубова избјегавају се све грешкеи слаба рјешења ослоначких зона.

Деструкција бетона на средњим ослонцима бетонскихмостова показана на слици 15 настала је услиједнеодговарајуће статичке анализе и неправилногармирања за преузимање расцјепних сила.

Уздужна спојница, неприступачна и незаштићена одслане воде са коловоза, између два објекта разлог јевеликих оштећења бетона на конзолама и главнимсандучастим носачима (слика 16), која се тешко, узвисоку цијену и обуставу саобраћаја, санирају, посебнокада су оштећени и каблови за преднапрезање.

Попречни прекиди на дугим гредним мостовима нисупожељни, а ако се из оправданих разлога морајупримијенити тада их треба тако конструисати да суприступачни за одржавање и санацију. На слици 17 сувидљива оштећења бетона на неправилно констру -исаном попречном прекиду распонске конструкције.

Конзолни дијелови попречних пресјека бетонскихмостова врло често су слабо конструисани, неадекватностатички, анализирани и армирани и неправилноодводњавани и изолирани. На слици 18 виде се оштећењадоње површине бетона конзола. Логично је закључити да јеи горња зона оштећена корозијом носиве арматуре.


013

Слика 13: оштећења бетона на зглобу АБ мостаFigure 13: damage to concrete on a hinge of a RC bridge

Слика 14: оштећење бетона на неправилно конструисаномослонцу

Figure 14: destruction of concrete on a poorly usigned support

Слика 15: деструкција бетона на слабо армираном средњемослонцу

Figure 15: destruction of concrete on a poorly reinforced centralsupport

Слика 16: уздужна спојница - разлог оштећења распонскеконструкције

Figure 16: longitudina ljoint - the cause of damage to the spanstructure

Слика 17: попречна спојница - узрок оштећења бетонаFigure 17: transversal joint- cause of destruction of concrete

На слици 19 види се порушена конзола на цијелојдужини моста јер поред статичко конструктивних грешаканије одговарајућим рјешењем ограда спријеченооптерећење точковима тешких возила.

На прелазу са пута на мост уочавају се скупинеконцептуално конструктивних и извођачких грешака којесу разлог оштећењима, повећаној динамици на наступувозила на мост, рушењима и саобраћајним инцидентима.На слици 20 виде се посљедице слабог рјешења напрелазу са моста на пут, а на слици 21 показан јепорушен слабо пројектован крилни зид. Пројектантскасмјерница П.С. 1.2.8 има за циљ да тих грешака има штомање.

4.2. ОШТЕЋЕЊА УСЛИЈЕД НЕАДЕКВАТНЕОПРЕМЕ МОСТА

Најчешћа иницијална оштећења бетонских и другихмостова настају због оштећења и неправилногфункционисања опреме (сливници и канализацијаметеорне воде, дилатације, лежишта, ограде, изолација,асфалтни коловоз, ивичњаци, инсталације на мосту...).Редовним одржавањем и правовременом замјеномопреме складно са вијеком трајања 20-25 година могућеје спријечити да оштећења опреме изазову већу корозијуарматуре и каблова и деструкцију бетона.

Порозни асфалтбетони и слаба изолација су главниузроци за контаминираност бетона, корозију арматуре идеструкцију бетона коловозних плоча на мостовима(слике 22 и 23).

Слабо ријешени детаљи одводње, неправилнауградња сливника и канализационе цијеви, лошиматеријали који временом кородирају и недостатакодржавања су често разлог за контаминираност иоштећења бетона и корозију каблова и арматуре носивеконструкције (слика 24).

Дилатације мостова код обалних стубова и/или намеђуослонцима су мјеста гдје се догађају оштећењакрајева носивих конструкција и врхова ослонаца. Захтјевда су дилатације водонепропусне тешко се остварује у


014

Слика 18: оштећење бетона на конзолама распонскеконструкције

Figure 18: damage to concrete on the consoles of the span structure

Слика 19: порушена конзола на АБ мостуFigure 19:demolished console on a RC bridge

Слика 20: неправилна рјешења на прелазу са моста на путFigure 20: inappropriate solution at the bridge- to – roud transition

Слика 21: порушен слабо конструисан крилни зидFigure 21: demolished poorly constructed flank wal

Слика 22: оштећења услијед контаминираности бетонаFigure 22: damage due to contamination of concrete

Слика 23: деструкција бетона коловозне плочеFigure 23: destruction of concrete in the pavement slab

Слика 24: одводња моста узрок оштећења бетонаFigure 24: draining of bridge as the cause of damage to concrete

току експлоатације. Поправке и замјене дилатације сускупе, а застоји саобраћаја, посебно на аутопутевима сукритични. Грешке настају услијед слабе концепције иконструкције дилатационе направе, слабе уградње инедостатка одржавања. Концептуално конструктивнимрјешењима треба код мостова дужине до 80 mизбјегавати прекиде и дилатације и пројектоватиинтегралне мостове. Када се морају примијенитидилатације мора бити омогућен простор за сервисирањеи замјене.

Рубни вијенци, ивичњаци и ходници су мјеста честихоштећења бетона. Разлози су слаба конструктивнарјешења и неотпорни материјали. Пројектантскасмјерница П.С. 1.2.2. даје прихватљива рјешења којасмањују појаву грешака. На слици 25 је видљивооштећење бетона на пешачким стазама.

4.3. КОРОЗИЈА АРМАТУРЕ И КАБЛОВАКорозија арматуре и каблова из високовриједног

челика код бетонских мостова је, поред структурнихнедостатака, један од основних узрока деградацијебетонских конструкција.

Корозија арматуре и каблова настаје услијед: - неодговарајуће дебљине и квалитета заштитног

слоја бетона- појаве прслина на површини бетона,- штетног дјеловања соли,- карбонизације и сулфатизације бетона Арматура и каблови у бетону су заштићени од

корозије пасивним филтeром оксида на својој површини,који је стабилан у високоалкалној бетонској маси (pH од12,5 до 13). Смањење алкалности бетона је (pH < 9,5)услијед карбонизације или услијед контакта саагресивном околином арматуре и каблова. Дубинакарбонизације d = k√t, гдје је k константа за дати бетон аt старост бетона у годинама. Концентрација јона хлоридане би требало да прелази 0,35% тежине цемента.

Процес корозије је прогресиван, његови продуктиврше притисак на заштитни слој бетона и оштећују га.Прслине на бетонским конструкцијама су велики узрок зањихову деградацију. У зонама са прслинама је олакшанпродор агресивних хемијских супстанци у бетонскуконструкцију, чиме се убрзава процес карбонизације.Прслине 0,2 – 0,3 mm нису довољно велике да би билепримарни корозивни иницијатор.

За спречавање настајања прслина је важноистражити узроке њиховог настанка. На слици 26 јепрегледно приказана генеза прслина на бетонскимконструкцијама. У зависности од тога када настајупрслине (прије или по стврдњавању бетона), те од узрокакоји изазивају прслине, можемо наћи начин за смањењеили отклањање прслина, а такође и поступак за њиховусанацију.

Слика 27 показује прслине на стубовима мостанастале након стврдњавања бетона услијед хемијскихпромјена (корозија арматуре, карбонизација цемента).

Слика 28 зорно илуструје оштећења површинебетона и корозију арматуре а.б. распонске конструкцијеуслијед недовољне дебљине и квалитета заштитног слојабетона.

На слици 29 види се уништен заштитни слој бетона икорозија арматуре на стубовима вијадукта.


015

Слика 25: оштећења бетона ходникаFigure 25: damage to concrete in the coridor

Слика 26: генеза прслина на бетонским конструкцијамаFigure 26: genesis of craks on concrete structures

Слика 27: прслине на бетонским стубовимаFigure 27: craks on concrete piers

Слика 28:корозија арматуре распонске конструкцијеFigure 28: corrosion of span structure reinforcement

Слика 29: корозија арматуре и деструкција бетона дна стубоваFigure 29: corrosion of reinforcement and destruction of concrete

at the botom of piers

Код вишегодишњег неконтролисаног квашења бетонаносивих конструкција сланом водом са коловоза долази идо корозије слабо инјектираних каблова из високоври -једног челика (слика 30). Кородирани каблови изравноугрожавају носивост мостова.

4.4. ЕЛАБОРАТ О ДЕТАЉНОМ ПРЕГЛЕДУМОСТА

Када стручна комисија инвеститора оцијени да је некимост потребно обновити, неопходно је да се израдиелаборат о детаљном прегледу моста.

Детаљни преглед служи као подлога за оцјенустварног стања и сигурности носиве конструкције моста икао основа за обнову моста. Детаљни преглед изводи сеу случајевима:

- ако постоји сумња за квалитет, носивост илисигурност моста

- ако се повећа оптерећење или се очекујуизванредни терети

- ако су редовни и главни прегледи одредилипотребу за обнову моста

Елаборат о детаљном прегледу моста треба дасадржи:

- тачне податке о обиму, интензитету и узрокунастанка оштећења на свим појединачнимдијеловима моста (катастар оштећења)

- констатације о стању цјеловите конструкцијемоста и опреме моста,

- стање квалитете и степен контаминираностибетона на свим оштећеним и неоштећенимдијеловима моста,

- стање, квалитет и степен кородираностиарматуре,

- стање, квалитет и степен кородираности кабловаи сидришта,

- распоред димензија и узроци настајања прслина,- деструктивно и недеструктивно испитивање

материјала,- стање деформација и евентуалних слијегања

моста,- приједлог начина обнове моста.

4.5. ДИЈАГНОСТИКА ОШТЕЋЕЊАБЕТОНСКИХ МОСТОВА

У тачки 2.2. Управљање мостовима наведен јесадржај смјернице за обнову мостова. Та смјерница изтачке 6.5 предвиђа теренска истраживања стања бетона,а у тачки 6.6 дијагностику оштећења. Овом приликомдајемо само краћи осврт на дијагностику оштећења.

Испитивања уграђених материјала морају датислиједеће одговоре:

- о стању материјала,- о узроцима настанка оштећења,- о степену угрожености објекта или појединих

конструктивних елемената,- о потребном обиму санације,- о захтијеваним особинама материјала за

санацију,- о захтијеваном програму одржавања. Обим испитивања обухвата: - одређивање микролокацијских и климатских

параметара за објекат- прелиминарни визуални преглед објекта- планом испитивања треба предвидјети израду

подлога за израду катастра оштећења, начинприступа до оштећених мјеста (специјална возила, помичне скеле), врсте испитивања и бројизрађених узорака,

Испитивање бетона елемената носивеконструкције моста

- визуална оцјена стања површина- утврђивање валовитости бетона- одређивање дубине карбонизације- одређивање вриједности хлорида у бетону- мјерење напона затезања заштитног слоја PULL

OFF методом- мјерење дебљине заштитног слоја бетона - преглед и испитивање прслина- преглед жаришта корозије у бетону и стања

високовриједног челика каблова- испитивање пропусности зрака у бетону - испитивање електропотенцијала арматуре - испитивања на површини бетона гдје нема

видљивих оштећењаИзрада елабората о дијагностици стања бетонских

мостова заснива се на уважавању домаћих стандарда иевропских норми.

5. ОБНАВЉАЊЕ (РЕХАБИЛИТАЦИЈА) БЕТОНСКИХ МОСТОВА

5.1. ОПЋЕНИТО О ОБНАВЉАЊУ БЕТОНСКИХМОСТОВА

Рехабилитација је интегралан међународноприхваћен термин за све врсте интервенција на носивимконструкцијама и опреми мостова. Обнављање јеадекватан назив на нашим језицима. Слика 31 шематскиприказује које врсте радова и обим интервенцијаобухвата обнављање (рехабилитација) бетонскихмостова.

Успјех у рехабилитацији мостова зависи прије свегаод доброг познавања конструкције која се рехабилитира,од познавања карактера и обима оштећења, квалитета истања материјала и од искуства пројектанта, посебно упромјени савремених материјала и технологија.

При радовима на рехабилитацији нису пожељнакомпромисна (половична) рјешења на штету квалитета иобима радова. Потребно је дефинисати прави обимрадова на рехабилитацији и извести цјеловитурехабилитацију или само отклонити узроке за настајањеоштећења, а све потребне радове на рехабилитацијиизвести касније, када се за то успоставе сви услови(средства, вријеме и привремено регулисање сао -браћаја...).


016

Слика 30: корозија слабо инјектираних кабловаFigure 30: corrosion of poorly injected cables

Одлука о величини улагања у рехабилитацију садржитакође економску анализу за даљи временски период, тј.за животни вијек моста. Економска анализа садржицијену конструкције и цијену експлоатације мостова.Цијену конструкције чине цијена пројекта, цијена радована рехабилитацији, трошкови одржавања и реха -билитације. Цијена експлоатације је зависна од густоћесаобраћаја, тежине и брзине возила.

На слици 32 су шематски показана три основнапоступка за ојачање бетонских конструкција и мостова ито смањењем статичких утицаја, повећањем отпорностипресјека и промјеном напонског стања.

На слици 33 су графички приказане могућностиојачања три основна конструктивна елемента (плоча,греда, стуб) АБ конструкција и мостова.


017

Слика 31: обнављање (рехабилитација) мостоваFigure 31: reconstruction (rehabilitacion) of concrete bridges

Обухвата замјене или поправке опреме и других дијеловаобјекта изван носиве конструкције.

Обухвата поправке (санирање) оштећених дијелованосиве конструкције, насталих деградацијом бетона од природних или вјештачких утицаја и поправке наопреми.

Подразумијева обимније радове на поправкама и замјенивиталних дијелова или склопова носиве конструкцијеобјекта, да би се задржала или повећала пројектовананосивост и отклонила оштећења од дугогодишњеексплоатације.

Подразумијева обимне радове на реконструкцији, ојачањуили замјени дијелова и склопа носиве конструкције, илизамјену (обнову) цијелог мостаради промјене намјене, услова експлоатације већег оптерећења и/или дотрајалости моста.

ОБНАВЉАЊЕ (рехабилитација)БЕТОНСКИХ МОСТОВА

АДАПТАЦИЈАБЕТОНСКИХ МОСТОВА

САНАЦИЈАБЕТОНСКИХ МОСТОВА

РЕКОНСТРУКЦИЈАБЕТОНСКИХ МОСТОВА

ОЈАЧАЊЕ – ЗАМЈЕНА БЕТОНСКИХ МОСТОВА

Слика 32: могућности ојачања бетонских мостоваFigure 32: possibilities for strengthening concrete bridges

МОГУЋНОСТИ ОЈАЧАЊА БЕТОНСКИХ КОНСТРУКЦИЈА И МОСТОВА

ПРОМЕНА СТАТИЧКОГ СИСТЕМА

СМАЊЕЊЕ РАСПОНА

ПОВЕЋАЊЕ ПРЕСЈЕКА - СПРЕЗАЊЕ

ДОДАТНА АРМАТУРА

ДОДАТНЕ КАРБОНСКЕ ИЛИЧЕЛИЧНЕ ЛАМЕЛЕ

ДОДАТНО ВАЊСКОПРЕДНАПРЕЗАЊЕ

КОНСТРУКТИВНА РЈЕШЕЊА ЗАПОВЕЋАЊЕ ПОПРЕЧНЕ РАСПОДЈЕЛЕ

СМАЊЕЊЕСТАТИЧКИХУТИЦАЈА

ПОВЕЋАЊЕОТПОРНОСТИПРЕСЈЕКА

ПРОМЕНАНАПОНСКОГСТАЊА

● Са становишта старости и стања носиве конструкцијеи опреме моста разликујемо:- мостове који су изграђени када се нису при -

мјењивале европске норме (EC) за оптерећења иматеријале и није било организовано одржавањемостова

- новоизграђене мостове код којих су уважаванеевропске норме (EC) за материјале, пројектовањеи изградњу и за које је осигурано редовноодржавање.

● Радовима на рехабилитацији је могуће мостоведовести до два нивоа: - ниво којим се заустави процес пропадања,

поправе све видне грешке и оштећења настала уексплоатацији те објекат доведе у стање упочетку експлотације,

- ниво када се при интервенцији изведе обнованосиве конструкције, ојача или замијени и објекатоспособи за веће покретно оптерећење, осигуравећа ширина и виши ниво услуге.

За који ниво ће се опредијелити инвеститор овисно јеод стања моста, потреба и расположивих финансијскихсредстава. Упоређење и вредновање нивоа реха -билитације је могуће на основу идејног пројекта. ● На стратегију рехабилитације битно утичу про -

јектантска рјешења и трошкови привременог преу -смјеравања саобраћаја. Привремени саобраћај јемогуће ријешити:- пребацивањем на привремени једносмјерни или

двосмјерни мост, што је зависно од категоријепута,

- саобраћај водити по једној половини моста који серехабилитира,

- на путевима нижег ранга саобраћај је могућепреусмјерити на друге путеве и мостове.

Већина мостова на аутопутевима су грађени одвојеноза сваки смјер вожње, па је рјешење привременогсаобраћаја у току рехабилитације релативно једноставно.

Мотиви и разлози за рехабилитацију постојећихмостова су различитог поријекла и циља: ● могућа је измјена или адаптација дијелова опреме и

измјена намјене постојеће ширине моста радиприлагођавања новим саобраћајним условима;

● могуће је трајно или привремено ојачање неоштећенеконструкције моста ради новог већег оптерећења припревозу тешких ненормираних оптерећења;

● могућа је замјена комплетне опреме моста услиједоштећења, дотрајалости и нефункционалности;

● могућа је санација иницијалних оштећења услиједудара возила на дијелове носиве конструкције моста,да би се спријечила појава већих оштећења;

● могућа је цјеловита реконструкција и ојачањеоштећене и дотрајале носиве конструкције и опремемоста. За армиранобетонске преднапрегнуте мостове

старије од 25 до 30 година, зависно од квалитетапројекта, изградње и услова експлоатације, нормално једа се планирају радови на санацији и реконструкцији.Обим радова, посебно на реконструкцији дијелова илицјелокупне носиве конструкције, је врло различит поврсти оштећења и начину реконструкције.

Радове на рехабилитацији мостова прати жеља ипотреба инвеститора да повећа пројектовану носивостмоста. Врло често се жели повећање ширине постојећихмостова ради промета возила, пјешака и бициклиста.

Није нам познато да постоји интегрални уџбеник илиприручник који обрађује теорију и праксу господарења иобнављања мостова на начин као код пројектовања иградње нових мостова.

Врло је тешко унапријед предвидјети све врстеоштећења по поријеклу и обиму и дати цјеловитатехничка рјешења, правила и начин за њихову санацију иреконструкцију.

Код обнове мостова повећава је носивост про -јектована по PTP број 5 и SLW 600 на носивост по ECнормама, тако да је повећана носивост тих објеката нанивоу нових мостова на одговарајућем путу или аутопуту.


018

Слика 33: графичка shema реконструкције носивих дијелова АБ конструкцијаFigure 33: graph shoving a reconstruction of the load-bearing sections of RC structures

Преостали животни вијек је повећан на даљих 50-80година, а трошкови одржавања су доведени на ниворедовног одржавања нових мостова.

Искуства инвеститора, надзора, пројектанта и из -вођача која произлазе из истраживања, пројектовања ирадова на рехабилитацији су добра основа за израдусмјерница за обнову мостова.

Са добијеним искуством и тржишном конкуренцијомра дови на рехабилитацији добијају реалне вриједности уодносу на трошкове изградње нових објеката.

У чланку су обрађени поступци обнављања дијелованосивих конструкција бетонских мостова.

Критерији за избор између рехабилитације илиизградње новог моста● Ако је постојећи мост дотрајао и има знатно смањену

носивост, а предвиђена вриједност радова нарехабилитацији је већа од изградње новог моста безтрошкова за привремено преусмјеравање саобраћаја,потребно је изградити нови мост.

● Ако је постојећи мост јако оштећен и има смањенуносивост, предвиђени радови за рехабилитацијудосежу 80% новоградње, а поред тога је потребнаизградња привременог моста у току радова нарехабилитацији, потребно је изградити нови мост помогућности на новој локацији.

● ·Ако је улагање у рехабилитацију веће од 70%новоградње, а нема могућности да се постојећаносивост повећа, прошири или поправе кон -струкцијске грешке и тиме повећа трајност, ширинаили носивост, потребно је изградити нови мост. Условза такву одлуку је такође могућност преусмјерењасаобраћаја без изградње привременог објекта.

● Ако је улагање у рехабилитацију веће од 60%новоградње, постоји могућност да се објектом нановој локацији побољшају слаби елементи пута узони моста, потребно је изградити нови мост. Старимост се користи до изградње новог моста, касније гаје могуће употријебити за локални саобраћај или гапорушити. Цјеловит и документован одговор када рехаби -

литовати стари мост, односно када изградити нови мостје тешко дати. За сваки појединачан мост потребна јестручна оцјена искусних пројектаната мостова и путева.Као помоћ при одлуци предлажемо да се при већимдилемама истовремено изради и лицитира пројект зарехабилитацију постојећег моста и пројект за изградњуновог моста.

Велику помоћ при обнови мостова пружа могућностизградње привременог моста, користећи типизиранемонтажно-демонтажне челичне конструкције (слика 34).

Са повећањем процента улагања у рехабилитацијумоста повећава се захтјев за трајност и поузданостмоста.

● Ако је улагање у рехабилитацију веће од 70%новоградње, реално је очекивати да је преосталиживотни вијек мањи од животног вијека новог моста ида износи 70 – 80 година.

● Ако је улагање у рехабилитацију веће од 50%изградње новог моста реално је очекивати да јепреостали животни вијек 50 година.

● Ако је улагање у рехабилитацију мање од 50%изградње новог моста реално је очекивати да објектне треба поново обнављати у периоду сљедећих 25 –30 година.

● При рехабилитацији мостова на аутопутевима условје да се обезбиједи носивост за нову шемуоптерећења по EC 1 и потресна сигурност по EC 8/2.Код мостова на магистралним и регионалнимпутевима потребно је обезбиједити носивост по DIN1072 ако то не захтијева велика средства и великиопсег радова. Ако се ојачава само појединачанобјекат а не сви објекти на истом одсјеку пута,улагања за повећање носивости појединачног мостаостају неискориштена.

● Потребно је дефинисати основне правце превозаизванредних тешких оптерећења и захтијевати дамостови на тим правцима имају корисно оптерећењепо EC нормама. Радови на рехабилитацији мостова се морају

изводити на дефинисаним главним и извођачкимпројектима уз планирана предвиђања могућих промјенаопсега радова за дијелове конструкције који нису билидоступни при прегледу и изради техничке документације.

Израда техничке документације за рехабилитацијумостова заснива се на слиједећим подлогама: ● пројектни задатак за рехабилитацију моста● пројекат изведених радова постојећег моста● елаборат о детаљном прегледу моста● геодетски снимак моста и дијела пута уз мост● снимак постојеће конструкције моста са

диспозицијским димензијама, димензијама свихелемената и детаља, ако не постоји пројекатизведених радова,

● путне подлоге ако долази до промјене ширине илинивелете пута на мосту и у зони моста,

● геолошко-геомеханичке подлоге за мостове код којихсу уочљива слијегања и поткопавања темеља па јепотребно ојачање и санирање или ако се повећаваоптерећење моста.Од комплетности, тачности и правилне употребе

подлога у великој мјери овиси квалитет, трајност иекономичност радова на рехабилитацији мостова.Подлоге припремају специјализиране институције усудјеловању са овлаштеним стручњацима инвеститора ипројектанта рехабилитације мостова. Услов за судје -ловање пројектанта и инвеститора при изради подлога једобро и интердисциплинарно знање из подручјарехабилитације мостова.

Фазе и садржај техничке документације зарехабилитацију мостова су дјелимично различите одфаза и садржаја техничке документације за новемостове. Зависне су прије свега од опсега оштећења,потпуности и квалитета подлога и програмирају се упројектном задатку.

Могуће фазе техничке документације зарехабилитацију мостова су:

- идејно рјешење или идејни пројекат моста


019

Слика 34: монтажно-демонтажна челична конструкција мостаFigure 34: erection/dismantling steel bridge structure

- пројекат за изведбу,- пројекат изведених радова. У већини држава није потребна грађевинска дозвола

за радове на рехабилитацији јер се ради о постојећимобјектима па није потребна израда пројекта за добивањеграђевинске дозволе (PGD).

Материјали за рехабилитацију мостоваОсновни принцип при избору материјала за

рехабилитацију бетонских мостова је да се изаберуматеријали са физикалним и хемијским карактеристикамакоје су што више складне са особинама материјала изкојега је изграђена постојећа конструкција моста (Yоung-ов модул, дилатацијски коефицијент, чврстоћа бетона...).Правилним избором материјала се постиже добраповезаност нових слојева са постојећом конструкцијом имогућност једнаке површинске обраде.

Материјале за све врсте поправки и обнову је могућераздијелити у 4 главне групе:

- основно везиво је цемент- основно везиво је умјетна смола- основно везиво је цемент модифициран до датком

полимера- основно везиво је цемент, модифициран до -

датком пуцоланаУ савременој пракси се примјењују и карбонске траке

за ојачање носивих конструктивних дијелова бетонскихмостова. Пројектанти морају бити упознати са кара -ктеристикама карбонских трака и начином њиховепримјене. Карбонске траке се могу налијепити набетонски пресјек као ненапете или као преднапрегнутепомоћу специјалних направа. Налијепљене не -преднапрегнуте траке се активирају са додатнимдеформацијама конструкције. Препоручљива је примјеназа ојачање мостова за пријевоз тешких терета, потрес ислично. За трајна ојачања при обнављању мостова нисупрепоручљиве јер имају дискутабилне недостатке:

- понашање смоле за лијепљење при трајнимоптерећењима

- заштита ламела пред пожаром и вандализмом - велики број ламела је еквивалентан једном каблу - скуп материјал и тешка примјена у специфичним

условима.

5.2. САНАЦИЈА ОШТЕЋЕЊА НАБЕТОНСКИМ ПОВРШИНАМА

Материјали за поправке би требало да буду штосличнији по свим физикалним и хемијским особинамабетону који се поправља. Прије примјене материјала засанације, морају се пажљиво испитати: ● механичка чврстоћа● заштита арматуре● адхезија између поправљеног и оригиналног бетона● веза између поправке и челичне арматуре● скупљање● топлотни утицаји● трајност● лакоћа примјене● трошкови

Категорије поправке бетонских површина укључују: - ручно уграђен малтер- прскање бетоном или малтером- поправке прслина- добетонирање- површинско облагање

Припрема површине која се санира Без обзира на изабрани начин поправке, добро

припремљена површина је од највеће важности да би сепостигла хомогена поправка и добра повезаност. Првикорак је да се механички одстрани сав уситњени,невезани и оштећени бетон. Бетон треба уклонити ипотпуно открити кородирану арматуру и бар за 30 mmпрекорачити тачку до које је корозија видљива. Обимноскидање материјала може да захтијева и привременоподупирање. Оштре ивице нису препоручљиве и кад годје могуће ивице би требале бити сасјечене.

Сва изложена арматура би требала бити очишћенада би се уклонила прљавштина и корозија. Најефикаснијиметод је пјескарење до сјаја. Околна подручја оштећеногбетона могу бити подвргнута уклањању лабавог,дробљивог материјала. Уколико ограничења околнесредине или економска ограничења искључују чишћењепјескарењем и ако нема хлорида у бетону могу секористити и ручне алатке. Кородираност арматуре већеод 10% мора се надомјестити.

Поправка ручним уграђивањем малтера са це -ментном основом

Након припреме површине слиједи заштитаарматуре. Изабрани материјал би требао да будеизражено алкалан, густ, са облогом на бази цемента, узмогућност додатка полимера и инхибитора. Ова врстаобраде ће убрзати вјештачко формирање оксиднепревлаке на површини челика и понашат ће се каопрепрека за изазиваче корозије (вода и кисеоник) имиграцију јона хлорида, уколико се налазе у бетону.Површина бетона која се санира треба да је влажна.

Малтери за санацију би требали да буду богатији,гушћи и непропустљиви (прилагодивши се критеријускупљања) и да имају форму полимер – модификованогцементног материјала. Тада би требало извршитипоправку, збијањем и уградњом слојева до захтијеванедебљине и обраде.

Као коначну мјеру предострожности, погодно је итехнички и естетски (закрпљени бетон може изгледативрло ружно) обложити цијелу површину специјалномзаштитном мембраном.

На слици 35 показано је оштећење комплетногзаштитног слоја бетона и корозије арматуре нараспонској конструкцији моста које треба санирати.

Санација прсканим бетоном (малтером) Прскани бетон је смјеса цемента, агрегата и воде у

коју се могу укључити и влакнасти вјештачки материјалии/или мјешавине, која се наноси великом брзином израспршивача (бризгалице) и ствара збијену хомогенумасу. Торкрет бетон је прскани бетон гдје је највеће зрноагрегата мање од 10 mm.


020

Слика 35: оштећења комплетног заштитног слоја бетона АБмоста, који треба обновити

Figure 35: damage to the entire protective layer of concrete on a RCbridge, which must be reconstructed

Постоје два метода за распрскавање бетона: влажнии, чешћи, суви. Као што и само име каже, у влажномпроцесу сви састојци се смијешају на уобичајен начин ионда пршћу. У сухом процесу, суха смјеса и вода долазеу контакт тек у глави распршивача и зато захтијевајувелику спретност онога ко ради са распршивачем.

Прскани бетон се не заснива на оплатама и малте -рисањем и зато се не појављују оштре ивице и глаткеповршине. Естетска завршна обрада, укључујући боју(прскани бетон обично није конзистентне боје) може сепостићи уколико је економски оправдана. Особинематеријала се могу побољшати додавањем полимерскихпримјеса. На слици 36 показана је санација оштећенихповршина бетона стубова моста прсканим бетоном.

Санација прслинаФине прслине (приближно 0,15 mm ширине),

структурне или неструктурне, најбоље се поправљајунисковискозним епоксидним малтером или инјектирањемкористећи гравитациону, вакуумску или методу притиска.

Концепт инјектирања епоксидним смолама запоправак структурних бетонских елемената је детаљноистражен и у лабораторији и на терену, а резултатипоказују да је ово ефикасан метод поправке. Типичнаметода која се користи више деценија је везивањесеријским инјектирањем дуж прслине док се површинапрслине не затвори. Инјектирањем се сукцесивноистјерује ваздух из прслине испуњавајући читаву прслинуепоксидним малтером и успоставља се јединствоелемента. Веће, неструктурне пукотине могу се по -правити чишћењем (жљебљењем) и њиховим запуња -вањем полимерско цементним малтером илифл е кси билном мјешавином, што зависи од тога да ли јепукотина активна.

Санација дубљих (већих) површинских оштећењабетона добетонирањем

Ова метода се обично користи за велике поправке иима неколико битних недостатака:

● везивање● збијеност● дозирање и контрола квалитета са релативно

малим количинама● минимална дебљина да би се могла примијенити

је 75 mm● тешкоће са површинском текстуром● тешкоће са бојомБетон би требао бити израђен и уграђен уз

одговарајуће искуство, а нарочита пажња се требапосветити збијености, очвршћивању и заштити. Планоплаћивања и методе уградње високовриједног бетонатреба пажљиво размотрити. Високомобилни бетон седобије употребом примјеса које смањују количину воде, ане високим водоцементним фактором. На слици 37 је

показано типично оштећење које се санира по овомпоступку.

Заштита санираних (и несанираних) површинабетона

Заштитом санираних и несанираних видних површинабетона жели се прије свега повећати трајност мостова,спријечити приступ влаге и штетних примјеса изконтаминиране околине и повећати естетски изгледизједначавања боје бетона.

Облоге и заптиваче дијелимо у сљедеће групе: ● водо-одбојни површински импрегнатор ● површински очвршћивач и затварач пора● цементно-модификоване полимерске облоге● специјалне еластомерне полимерне мембране Обим чланка не омогућава детаљнији приказ наве -

дених група заштите. Наравно, много је економичније заштитити мостове

редовним прегледима и одржавањем, са квали -фикованим стручњацима, него чекати да се мостовиоштете. Сада постоји изражени комерцијални и техничкидоказ који сугерише облагање читавог бетонског мостаеластомерном мембраном да би се спријечиле скупепоправке. Поправке бетонске мостовске конструкцијемогу бити успјешно постигнуте, али само ако је вођенадосљедна брига у свим фазама.

5.3. РЕКОНСТРУКЦИЈА КОЛОВОЗНИХ ПЛОЧАМОСТОВА

Коловозне плоче бетонских и спрегнутих путних мос -това су најоптерећенији, најосјетљивији и најугроженијидијелови распонских конструкција. Разлога за оштећењеи деструкцију бетона и корозију арматуре је доста.Навест ћемо само најважније:

● неадекватна шема корисног оптерећења посебнокод мостова изграђених на основу старихпрописа,

● неадекватан модел статичке и динамичкеанализе,

● слаба конструкцијска концепција, мала дебљина,велики распони, кратке вуте

● недовољно и неадекватно армирање (танкизаштитни слојеви, мала конструктивна висина)

● слаба одводња коловозне површине моста,неадекватна изолација, продор слане воде,контаминација бетона и корозија арматуре,

● попречно и подужно преднапрезање коловознихплоча са недовољном заштитом спрегнутихкаблова,

● неправовремена обнова изолације, асфалта,одводње и опреме моста,


021

Слика 36: санација прсканим бетономFigure 36: rehabilitation with shotcrete

Слика 37: већа оштећења бетона која треба обновитиFigure 37: major damage to concrete that must be repaired

● неравност возне површине која преко динамичкогудара повећава утицај саобраћајног оптерећењаза 50-100%.

Степен оштећења коловозних плоча исте старости јеврло различит и сеже од мањих оштећења до потпунедеструкције.

На слици 38 види се рушење коловозне плоче старе15 година на континуално армиранобетонском гредномвијадукту. Неконструктивно армирање и недовољнипресјеци арматуре, уз остале недостатке, били су разлогза појаву великих површинских оштећења која се нисумогла појединачно санирати.

На слици 39 је показан поступак рушења – од -страњивања коловозне плоче спрегнутог моста, која јесамо након 10 година експлоатације имала велика ош -тећења и већину наведених концепцијских и констру -ктивних недостатака, тако да није била могућа иеко номски оправдана правилна санација.

Средње оштећене коловозне плоче, код којих је увисоком проценту оштећен заштитни слој бетона астепен контаминације није дубоко под арматуром,санирају се по слиједећем поступку:

● одстрањивање асфалтног слоја и хидроизолацијеса цијеле површине моста

● одстрањивање заштитног слоја бетона на цијелојповршини коловозне плоче

● испитивање контаминираности бетона хлоридима● идентификација подручја кородиране арматуре● одстрањивање контаминираног бетона и бетона у

подручју кородиране арматуре● чишћење и прање цјелокупне површине моста● постављање сливника на предвиђеним висинама

и позицијама● уграђивање нове арматуре за плочу и конзоле

● израда уздужних висинских водилица за вибролетве

● израда додатног слоја бетона коловозне плочедебљине 8 – 10 cm и нових конзола

● израда нове хидроизолације● израда асфалтних слојеваБетони на конзолама коловозних плоча су већином

оштећени и контаминирани са обје стране, тако да јепотребно одстранити комплетан оштећени бетон.

На слици 40 показано је одстрањивање бетонаводеним млазом под притиском.

На слици 41 дат је детаљ реконструкције коловознеплоче моста. Нови слој бетона дебљине 10 cm спреже сеса преосталим здравим дијелом бетона у јединственспрегнути пресјек дебљине 25 cm. Појединачни дијеловидубљих оштећења на горњој или доњој површини плочесе претходно одстране и бетонирају санирним бетоном.

На слици 42 је детаљ обнове порушених конзолаколовозне плоче моста.

На слици 43 види се монтирана нова додатнаарматура и можданици за спрезање старог и новогбетона коловозне плоче у поступку реконструкције.


022

Слика 38: рушење и обнова оштећене коловозне плоче АБ мостаFigure 38: demolition and reconstruction of the damaged pavement slab

of a RC bridge

Слика 39: рушење и обнова оштећене коловозне плочеспрегнутог моста

Figure 39: demolition and reconstruction of the damaged pavementslab of a composite bridge

Слика 40: одстрањивање бетона воденим млазомFigure 40: removing the concrete using water jets

Слика 41: детаљ реконструкције коловозне плочеFigure 41: detailed view of pavement slab reconstruction

Слика 42: детаљ обнове конзолаFigure 42: detailed view of console reconstruction

Слика 43: монтажа додатне арматуре при обнови плочеFigure 43: mounting of additional reinforcement during slab reconstruction

5.4. РЕКОНСТРУКЦИЈА И ОЈАЧАЊЕ ГРЕДНИХ,САНДУЧАСТИХ И ПЛОЧАСТИХ ПРЕСЈЕКАБЕТОНСКИХ МОСТОВА

Потреба за реконструкцијом и ојачањем распонскихконструкција бетонских мостова настаје када је услиједкорозије или других узрока дошло до већих оштећења исмањења пресјека носиве арматуре или каблова и допрекомјерних деформација. До ојачања долази и услиједпотребе за већим покретним оптерећењем и/или потребеза проширењем моста.

Код нас и у свијету у периоду од 1950. до 2000.године изграђен је велики број мостова и вијадуката одмонтажних a.б. преднапрегнутих носача распона од 15 до40 m. Поред других оштећења врло честа су оштећењадоњих појасева носача, гдје су смјештени каблови.

На слици 44 показана су оштећења услијед корозијеарматуре и каблова у доњем појасу главних а.б.преднапрегнутих носача мостова и одговарајући начинисанације и ојачања.

Ако је степен оштећења мањи, могућа је рекон -струкција са додатком нове арматуре (слика 44а) илиарматуре и правих каблова ако је дошло до мањихоштећења и каблова (слика 44б) на проширеном доњемпојаву главних носача.

Ако је степен оштећења већи, па је услијед корозиједошло до прекида или већег ступња корозије на вишекаблова, реконструкција се може успјешно извести савањским кабловима преко једног или два девијатора исидриштима на крају носача. Оштећене шире зонекаблова од корозије се морају санирати и процес корозијеу арматури, кабловима и контаминација бетоназауставити.

На слици 45 је показан детаљ конструкције челичногдевијатора за вањске каблове на половини распона а.б.преднапрегнутог носача.

При рехабилитацији дисконтинуалних мостова ивијадукта који су изграђени од монтажних а.б. носачадобро је и корисно да се успостави континуитет надсредњим ослонцима и неутралишу попречне спојницеили дилатације. Успостава континуитета мијења статичкисистем. Повећани моменти над ослонцима се преузимајуса додатном арматуром која се уграђује у додатни слојбетона при реконструкцији коловозне плоче и новимзаједничким попречним носачима (слика 46).

Армиранобетонски преднапрегнути гредни мост сатри распона 27+66+27 изграђен је 1960. године посистему слободне конзолне градње са зглобом у срединисредњег распона. При обнови моста, поред осталихинтервенција, промијењен је статички систем мостазатварањем зглоба у средини распона са повећањемвисине главних носача у средњој зони средњег распона идодатним кабловима за преузимање позитивнихмомената (слика 47).


023

Слика 44: Реконструкција и ојачање доњих појасева а.б.преднапрегнутих монтажних носача

Figure 44: beam recostruction and strengthening

Слика 45: девијатор вањских кабловаFigure 45: external cable deviator

Слика 46:успостава континуитета при обновидисконтинуалног моста

Figure 46: establishing continuity in reconstruction of a non-continuous bridge

Слика 47: реконструкција моста са зглобом у пољуFigure 47: reconstruction of a bridge with a hinged span

Извјестан број старијих армиранобетонских и а.б.преднапрегнутих мостова имају тзв. Герберове зглобовеу крајним или средњим распонима. Свака озбиљнарехабилитација таквих мостова треба да садржи ирјешење за елиминацију зглобова и реконструкцију тихосјетљивих мјеста која су генератор оштећења ипропадања мостова.

За ојачање распонских конструкција сандучастогпресјека користе се слободни неспрегнути кабловиунутар проходне сандучасте конструкције, тј. вањскопреднапрезање.

За девијаторе се могу користити ојачани постојећипопречни носачи или се раде нови челични или бетонскидевијатори ако нпр. у средини распона нема попречногносача. На слици 48 дато је рјешење ојачања попречногносача у средини распона.

При обнови у рату порушеног средњег дијеласредњег распона сандучасте распонске конструкцијемоста на Неретви, изграђеног по систему простеконзолне градње, морао се истовремено осигуратинепрекинут саобраћај. Саобраћај ограничене брзинеишао је преко дворедне двозидне Mabey & Jonsonконструкције распона 70 m. За носиву скелу и раднуплатформу кориштена је челична решетка за монтажуа.б. преднапрегнутих носача ослоњена на средњестубове и непорушени дио распонске конструкције (слика49).

Нове технологије производње синтетичких –епоксидних љепила и карбонских трака велике чврстоћена затезање омогућују брзо и релативно једноставнорјешење за ојачање дијелова носивих конструкцијамостова.

За пријевоз тешких терета преко мостова измонтажних а.б. преднапрегнутих носача за ојачање сукориштене карбонске ламеле према слици 50.

Прије лијепљења карбонских ламела потребна јеправилна припрема подлоге и контрола квалитетазаштитног слоја бетона на затезање са PULL-off тестом.

На AC Innsbruck-Verona, на алпском прелазу Бренеризграђени су падински вијадукти са јединственомраспонском конструкцијом за оба коловоза (сл. 51) укупнеширине 21,20 m.

Након 30-35 година експлоатације појавила су севећа оштећења бетона, корозија каблова и арматуре идотрајалост опреме вијадуката. Захтјевна реконструкцијасе није могла обавити под саобраћајем. Оштећене а.б.преднапрегнуте распонске конструкције плочастогпресјека са наглашеним конзолама замијењене су новимспрегнутим уз стално двосмјерно одвијање саобраћаја.

На слици 52 виде се фазе обнове – замјене распонскихконструкција вијадуката. На слици 53 је видљиваизграђена нова конзолна глава стубова на коју сеослањају главни носачи спрегнуте конструкције и крајњидио обновљеног пресјека распонске конструкције.

На слици 54 је дио нове спрегнуте распонскеконструкције са 6 главних носача и монолитизираном а.б.конструкцијом, плочом преко двије уздужне мокреспојнице.


024

Слика 48: девијатор на ојачаном попречном носачуFigure 48: deviator on a strengthened transversal beam

Слика 49: примјер обнове у рату оштећеног мостаFigure 49: example of a war-ravaged bridge

Слика 50: ојачање носача карбонским ламеламаFigure 50: strengthening a beam with carbon panels

Слика 52: фазе реконструкције падинског вијадукта за обаколовоза

Figure 52: rehabilitation of a lateraly shifted central pier

Слика 51: падинскивијадукт оба

коловоза АБ плочеFigure 51: slope

viaduct bothpavements of

reinforced slab

Искуства са ових и других вијадуката на ауто -путевима била су разлог да смо се опредијелили наодвојене објекте, тако да је могућа њихова реконстру -кција без прекида саобраћаја.

5.5 РЕКОНСТРУКЦИЈА И ОЈАЧАЊЕ СТУБОВАМОСТОВА

Реконструкција и ојачање обалних и средњих стубовамостова може бити дјелимична и да се односи на диоконструкције и темеља или на цјеловиту конструкцијустубова.

На слици 55 види се старо и ново рјешењереконструкције врха обалног стуба са циљем да сеобезбиједи комора за монтажу и утезање вањскихкаблова за ојачање моста и омогући замјена дотрајалиха.б. „pendl“ лежишта моста.

Вијадукт изграђен на стрмој нестабилној падинипретрпио је бочна помјерања и оштећења па је изведенасанација свих стубова. Услијед бочног помјерањапојавиле су се и пукотине на главама средњих стубовакоје су саниране према слици 56.

Да би спријечили даље бочно помјерање, обалнистубови су геотехничким сидрима анкеровани у каменитуподлогу (слика 57).

Бочне деформације слабо темељених средњихстубова спријечене су сидрењем геотехничким сидримау геолошку основу (слика 58).

Промјеном статичког система моста, постојећатангенцијална челична лежишта преносила су знатновеће хоризонталне силе на ријечне стубове. Замјеналежишта била је технолошки врло захтјевна и скупа, па јеусвојено рјешење да се лежишта задрже, а да се стубовиојачају додатним вертикалним преднапрезањем Duwidagшипкама 32 mm (слика 59), како би могли преузетизнатно веће моменте у смјеру осовине моста.


025

Слика 53: изглед фазе обнове вијадуктаFigure 53: view of a viaduct reconstruction phase

Слика 54: нова обновљена конструкција вијадуктаFigure 54: newly reconstructed viaduct structure

Слика 55: реконструкција врха обалног стуба АБ мостаFigure 55: reconstruction of the top section of a shore pier of a RC

bridge

Слика 56: санација вијадукта на нестабилној падиниFigure 56: viaduct rehabilitation on an unstable slope

Слика 57: санација бочног помјереног обалног стубаFigure 57: rehabilitation of a lateraly shifted shope pier

Слика 58: санација бочног помјерених средњих стубоваFigure 58: : rehabilitation of a lateral shif tof a central pier

За обнову носивих конструктивних елеменатамостова (коловозне плоче, главних носача распонскеконструкције, стубова) тешко је дефинисати некаопшта правила.

Обнова сваког моста је специфична. Краткоприказани примјери и промишљено кориштењеискустава су од велике помоћи свим учесницима уобнови мостова.

ЛИТЕРАТУРА

1. BRIDGE REHABI LITATION (1992):Proceeding of the3rd International Workshop on Bridge Rehabilitation,Darmstadt 1992, Ernst & Sohn, Berlin '92

2. J.E. HARING: Bridge management; G.A.R. PARKE:Inspection, Maintenance, Assessment and Repair; M. J.RYALL (1990): Elsener A. S. London '90

3. R.J. COPE (1987): Concrete bridge engineering:Performance and Advanced, London '87

4. J. RADIĆ (1996): Prosudba uticaja na trajnost mostova uHrvatskoj, Znanstveni kolokvij mostovi, Brijuni VI/91

5. M. PRŽULj (1996): Strategija rehabilitacije premostitvenihobjektov, 3. slovenski kongres o cestah in prometu, Bled,nov. '99

6. M. PRŽULj (1996): Mostovi: koncepti in zanesljivost,Gradbeni vestnik 1-2/96, Lj.

7. M. PRŽULj (1995): Stanje, zanesljivost, trajnost inobnova betonskih mostov, Gornja Radgona '95

8. M. PRŽULj (1996): Strategija obnove ratom porušenihmostova, Sarajevo, junij '96

9. J. ŽNIDARIČ (1998): Trajnost armiranobetonskihkonstrukcij, Gradbeni vestnik, Ljubljana '98

10. H. INGVARSSON (1992): Maintenance Needs and Costin Sweden, Structural Engineering International, Zűrich3/92

11. J. D. COOPER (1995): Bridge Research Leading theWay to the Future, Public Roads, september '95

12. V. BRATULIĆ (1991): Briga o održavanju mostova u SRNemačkoj, DHGK Prvi znanstveni kolokvij Mostovi, Brioni'91

13. V. UKRAINCZYK (1997): Modeli projektiranja obstojnostibetonov, 4. slovenski kolokvij o betonih, Ljubljana '97

14. R. N. SWAMY, Integralna strategi ja izvajanja /projektiranja za doseganje trajne; S. TANIKAWA,življenjske dobe betonskih konstrukcij; T. OSHIRO(1997): 4. slovenski kolokvij o betonih, Ljubljana '97

15. A. PAKVOR (1995): Repair and Strenghtening ofConcrete Structures, Structural Engineering International,Zűrich '95

16. W. STRANINGER, Bridge Strengthening wit AdditionalPrestressing, M. WICKE (1995): Structural EngineeringInternational, Zűrich '95

17. B. GODART (1995): Strengthening PrestressedConcrete Box Girder Bridges, Structural EngineeringInternational , Zűrich '95

18. F. A. BRANCO, Design Criteria for Concrete BridgeRepair; J. de BRITO (1995): Structural EngineeringInternational, Zűrich '95

19. D. ČABRILO (1997): Rekonstrukcija viadukta Rav -barkomanda, 19. zborovanje G.K.S., Bled oktober '95

20. M. PRŽULЈ (2004): Rehabilitacija betonskih mostova,Međunarodni simpozij, Cavtat 2004

21. M. PRŽULЈ (2006): Gospodarenje betonskih mostovimai njihovo obnavljanje, Građevinski godišnjak 05/06Zagreb


026

Слика 59: ојачање средњих стубова Duwidag палицама-шипкама

Figure 59: strengthening central piers with Duwidag bars


028Велимир Љ. Ћеримовић*

* Проф. др Велимир Љ. Ћеримовић, Факултет за градитељски менaџмент – Департман архитектура Универзитета Унион у Београду &Слободни универзитет „Черноризец Храбар“ – Архитектонски факултет, Варна [email protected]

ОДРЖИВА УРБАНИЗАЦИЈА И НЕОДРЖИВА

ПСЕУДОУРБАНИЗАЦИЈА РезимеВише није непознато да локалне и глобалне климатске промене све екстремније утичу на промену предеоног и урбаног пејзажа. Међутим, проблем је што те промене немајупозитивну конотацију, већ сасвим претећи катaклизмични наговештај за будућност урбаносрединског боравишта као ужег људског животног оквира и животносрединскогстаништа, као најширег животног оквира, за све овоземаљске животне заједнице. У односу на досадашње спознаје о већ нарушеном и све мање одрживом стању животне играђене средине, зна се да су на то утицале индустријализација, експлоатација природних ресурса и једнострани и незајажљиви економски интереси пословних група ипојединаца. Неминовне последице оваквог првенствено експлоататорског и нерационалног односа према сопственом животносрединском станишту, не могу никако битипозитивне промене као што је то нпр. усавршавање технологије. Напротив, било је увек више оних негативних промена као што је урбанизација кроз раст и ширење градова,уместо кроз њихов плански и одржив развој. Исто тако, аутомобилизација и демографско умножавање све су више усредсређене на неконтролисано и неодрживо ширење изаузимање урбаносрединског и животносрединског простора, чији су капацитети носивости већ на граници издржљивости. На крају, ту је и глобализација која има својепредности на глобалном плану у смислу умрежавања комуникација, образовања и развоја науке и технологије, али и своје мањкавости у смислу асимилације и потирања локалнихспецифичности и вредности урбаносрединског боравишта и последично културе, традиције и духовности самих локалних заједница. Наравно, локалне заједнице су најосетљивије, јер оне у томе виде свој нестанак. Међутим, сви су свесни наведених глобалних предности које су само селективно прихватљиве.То је једини начин да се локалне заједнице заштите и у својим боравиштима сачувају дух локане културе и традиције, затим дух места за које је положајно, културолошки иградитељски везано локално боравиште, специфичности и локалне карактеристике локалног амбијента и пејзажа, као и вредности и карактеристике уже и ширегравитирајућег животносрединског окружења и његовог пејзажа.

Кључне речи:Животносрединско станиште, урбаносрединско боравиште, екореципроцитет физичких структура, неизграђен-слободан-отворен простор, квазистручна терминологија

SUSTAINABLE URBANIZATION AND UNSUSTAINABLE

PSEUDOURBANIZATIONSummaryIt is no longer unknown to the local and global climate change more extreme impact on landscape change and the urban landscape. However, the problem is that thesechanges have a positive connotation, but quite threatening cataclysmic hint for the future urban-environmental residence human life as a narrow frame and life-environmentalhabitats as the widest framework of life for all earthly life of the community.In relation to recent findings in the already disturbed and less sustainable state of the built environment, are known to be affected to the industrialization, the exploitation of nat-ural resources and one-sided and insatiable economic interests of business groups and individuals. Inevitable consequences of this primarily exploitative and irrational attitudetowards their own life-environmental habitat, could not possibly be a positive change as it is for example: development of technology. On the contrary, it was always more ofthose negative changes such as urbanization, the growth and expansion of cities, rather than through their planning and sustainable development. Also, automobilization anddemographic reproduction are increasingly focused on the uncontrolled and unsustainable expansion and commitment urban-environmental and life-environmental spacewhose carrying capacity already at the limit of endurance. Finally, there is a globalization that has its advantages at the global level in terms of networking communication, ed-ucation and development of science and technology, but they fell short in terms of assimilation and of abolishing the local features and values urban-environmental residenceand consequently the culture, traditions and spirituality of the very local communities.Of course, local communities are most vulnerable because they see it as their disappearance. However, all are aware of these global benefits that are only selectively ac-cepted. This is the only way to protect local communities and in their dwellings preserve the spirit of the case of local culture and traditions, then the spirit of the place which isin degree, cultural and architectural regarding local residence, specific and local characteristics of the local environment and landscape, as well as the values and characteris-tics of the rope and beyond gravitating life-environment and its landscape.

KeywordsLife-environmental habitat, urban-environmental residence, ecoreciprocity physical structures, unbuilt-free-open area, quasi-professional terminology

Прегледни стручни радУДК 711.4:502

1. Увод Данас већ сви добро знамо да се цeлoкупнo

чoвeчaнствo нашло пред изазовима локалних иглобалних климатских и последичних просторних,предеоних и пејзажних промена. Тако се већ увеликосноси одговорност и трпе последице глобалногзагревања са катаклизмичним наговештајима ипретњама. Дo тoгa нас је дoвeлa дуготрајна инсти -туционална и појединaчна (не)брига, затим незајажљивиекономски апетити пословних група и појединаца,(нe)културa и други (не)контролисани антропогениинтереси, а никако рационалне потребе. Њима је свебило и остало важније од еколошких могућности икапацитета носивости pланете Земљe или одређенихделова Земље у односу на утицај који на њу вршичовечанство. Међутим, због познатог несагласја које јекарактерисало Конференцију Уједињених нација уКопенхагену, децембра 2009. године у вези са кли -матским променама, чини се да човечанство још није све -сно претећих опасности које су видљиве и на овимфотографијама (слика 1, 2, 3. и 4.)[1].

Суочавајући се са умноженим и претећим пос ле -дицама и нарушеним квалитетама животносрединскогстаништа [2] морамо се приупитати, имамо ли, и јошколико нам преостаје времена за успоставу одрживогопстанка на богомданом овоземаљском станишту? Овоактуелно питање је важније од свих других питања. Ту седакако ради о животном праву свих живих заједница којепретходи свим правима и демократским слободама [3].Наравно, то право на здраву животну срединупредставља и највећу обавезу људској врсти, јер јенајодговрнија за умножавање еколошких проблема, али иза санирање неодрживог стања у које је кроз више -деценијску неодговорност довела цео биодиверзитет [4].

У вези с тим, предоминантни профитерски интереси упроизводном, индустријском и градитељском и урбаномразвоју током 20. века, као и неблаговремена контролаових и других облика људске похлепе и штетног дејствана грађену и животну средину, очито су попримилизабрињавајуће размере на мање или више ресурснобогатим и последично угроженим локалитетима.


029

Слика 1. Eфекат стаклене баштеFigure 1. greenhouse effect

Слика 2. Гасови стаклене баште Figure 2. greenhouse gases

Слика 3. Претећи ефекти стаклене баште Figure 3. greenhouse side effects

Слика 4. Ефекти стаклене баште са катаклизмичним наговештајем

Figure 4. greenhouse effect with cataclysmicreferences


030Профитерска окупираност и незајажљиви економскиапетити у сопственом животном окружењу, увелико судопринели подстицању и развоју негативног еколошкогнаслеђа и екоурбане (не)културе у грађеној средини каоурбаносрединском боравишту, али и претећимклиматским променама на локалном и глобалномживотносрединском плану.

Због дуготрајног неодговорног односа премаограниченим могућностима нашег природног дома крозцео 20. и прву деценију 21. века, нашли смо се предкатаклизмичним опасностима и последичном периодупревирања [5] који поступно прераста у процес потраге заодрживом визијом трајања у будућности. Озбиљнипроблеми опстанка и развоја људске и других живихзаједница подстакли су разне експерте и надлежне ин -ституције на међународном нивоу да у контексту саизазовима и претњама за будућност човечанстваразмотре еколошке проблеме и понуде решења изласкаиз кризе коју генеришу изазване климатске промене налокалном и планетарном нивоу.

Резултат те бриге и ангажовања у последње тридеценије 20. и првој деценији 21. века јесте ново читањедавнo познатог, а данас обновљеног, понуђеног иафирмативног модела одрживог развоја, који се са нивоаУједињених нација нуди и афирмише као могуће иодрживо решење за будућност човечанства уз снажнулогистику научних институција и других ауторитета.Бројни и све учесталији међународни скупови са тогвисоког нивоа поручују и апелују на усвајање одрживогмодела, затим на потребну озбиљност и одговорностлокалног интегрисања и спровођења његових темељнихпринципа о опстанку и екоурбаном развоју. У вези с тим,нарочито након што су концепт и начела одрживог ра -звоја званично прокламовани Бергенском декларацијомиз 1990. године [6], подстиче се и указује на потребу ства -ралачких и креативних облика рада и деловања однајнижих до највиших научних, стручних и адми -нистративних институција у свим областима људскихактивности.

2. Хаотична урбанизација и последице Несумњиво да је и досадашњи начин планирања

урбаносрединског боравишта (градова и насеља) мањеили више, посредно или непосредно допринео умно -жавању негативног еколошког наслеђа. Тако, у условимаурбаносрединског боравишта поред загађивања воде,тла и ваздуха, имамо и хаотично загађивање простора уи око насеља кроз разне неодрживе облике псеу до -урбанизације, субурбанизације, дисконтинуитета, под -стандардности и контаминације делова урбане супстанцеили грађене средине као целине. У Србији, али и у њеномужем и ширем окружењу доминира хаотична изградњаградова и насеља и она тече:

- у смеру псеудоурбанизације и погушћавања на -слеђене и новограђене урбане супстанце

- и у смеру субурбанизације и неконтролисаног ши -рења насеља кроз конверзију пољопривредног зе мљи -шта у грађевинско.

У првом случају, доминира псеудоурбанизација налокацијама пејзажно-урбаних објеката као што супаркови, предвртови, микроамбијенти блокова и насеља,чиме се у урбаносрединском боравишту свесно врши ре -дукција ионако недовољних по капацитету, броју и

квалитету пејзажних, амбијенталних и екоурбанихцелина и ресурса. У том контексту није ништа боље ниса мо прогушћавање које по правилу подразумевапреизграђивање парцела, повећавање заузетости зе -мљишта и спратности објеката, што утиче на стварањепод стандардног урбаног ткива [7].

У другом случају, све више се субурбанизују рубнаподручја која гравитирају граду. Тако уместо планскогразвоја града, имамо његов неплански раст и ширење унедоглед, затим непланску парцелацију, улиценепримерених профила, унакажен простор на прилазимаграду итд. Следствено томе имамо Закон о легализацијикоји у ствари стимулише бесправну изградњу [8], али идруге законе са узакоњеном квазистручном терми -нологијом и последичним законским и урбанистичким„патентима“ који стимулишу псеудоурбанизацију и нео -држиви дисконтинуитет, уместо одрживог континуитетанаслеђене и новограђене урбане супстанце [9].

3. Патолошке појаве у грађеној и животној средини

Пресечно наведене чињенице показују да још увекдоминирају патолошке појаве које урушавају квалитетурбаносрединског система као непосредног људскогборавишта (насеља) и животносрединског станишта каонајширег животног оквира за све овоземаљске животнезаједнице. Захваљујући њиховом све израженијем ште -тном дејству, није тешко приметити да у условима већизазваних и покренутих локалних и глобалних климатскихпромена и сами градоградитељи неминовно саучествују ипартиципирају у таквом облику одговорности [10].

Значи, према досадашњем начину урбанизацијеградова и насеља, они су у великом броју случајева суо -дговорни за умножавање негативног еколошког наслеђа иштетних ефеката стаклене баште, неодрживог ди ско -нтинуитета уместо одрживог континуитета наслеђене иновограђене урбане структуре, псеудоурбанизације исубурбанизације. Међутим, има и позитивних примера,као на пр. у Шведској и Финској, где су одговорни ур ба -нисти и планери сагледали услове станишта, због чега суи допринели озакоњивању растојања између кућа „какоби свака од њих 'добила' одређени број сати сунчевогзрачења, нарочито у дугим зимским периодима“ [11].

Овај позитиван пример јасно показује како се морајууважавати утицајне силе природе, јер би прекомернопрогушћавање урбаних структура у таквим условимабило у супротности са одрживим опстанком и екоурбанимразвојем урбаносрединског боравишта и локалнезаједнице. Ови позитивни примери свакако спадају управу реткост, јер данас готово у свим градовимапреовлађује прекомерно прогушћавање или све већенагомилавање грађених урбаних структура које после -дично прати нехумано становање, умножавање нега -тивног еколошког наслеђа, затим неодрживиди ско нтинуитет урбаних супстанци, претеће деловањештетних ефеката стаклене баште, итд.

Исто тако и степен изграђености из дана у дан пре -машује све мере „физичности“, како у грађеној човековојсредини као ужем животном оквиру, тако и у животнојсредини као ширем животном оквиру за све овоземаљскеживотне заједнице. Зато није случајно што свако пре -комерно ширење урбаносрединског боравишта, као иумножавање нових и нових, а најчешће нееколошких


031 урбаних система и облика, непосредно нарушава ква -литет грађене средине и урбаносрединске равнотеже. Накрају, то се последично одражава и на поступно угро -жавање природне или животносрединске равнотеже којаје изузетно важна за све животне заједнице.

Овакво стање ствари у вези са одрживим опстанком иекоурбаним развојем градова, насеља и локалних заје -дница, у условима покренутих локалних и глобалнихклиматских промена, јасно указује на евидентно умно -жавање патолошких појава у сфери градоградитељства.То су сасвим довољни разлози, који с једне страненеминовно подстичу нови и пре свега критички приступи усагледавању, вредновању, разврставању, разумевању ирешавању конфликата урбаног пејзажа и амбијената, а сдруге стране и афирмишу одрживо интегрално и еко -урбанистичко планирање, уместо досадашњег „2Д“, габа -ритског, композиционог, техницистичког и другихне о држивих приступа и односа према урбаносрединскомборавишту и животносрединском станишту.

Овакав приступ разумевању и решавању умноженихеколошких проблема једноставно нас наводи на не -опходно уочавање и анализу учињених градо гра ди -тељских пропуста и грешака у ужем урбаном и ширемпредеоном пејзажу. Такав критички однос је неопходан,јер се ради о озбиљним пропустима као што је то случајса пожељним и одрживим, али запостављеним кон -тинуитетом урбаних супстанци, а онда и са еко ре -ципроцитетом између урбаних пејзажних, ви со-ко грађевинских и нискограђевинских физичких структура.То никако није неважно, јер наведене физичке структуредефакто и творе градотворну морфологију, амбијенталну,пејзажну и екоурбану структуру која узрочно-последичнодејствује на квалитет ужег и ширег предеоног пејзажа.

И наравно, у вези с тим, у овом тренутку највећи јепроблем што између наведених физичких структура непостоји одрживи екореципроцитет и што се планирани,пројектовани и грађени паркови и друге пејзажно-урбанеструктуре, затим нискограђени тргови, платои, про -менаде... потпуно неодрживо сматрају неизграђенимобјектима и чак празнинама или некаквом terra incognita,иако без њих не можемо замислити ниједан обликљудског боравишта. Значи, ради се о објектима којима секвазистручно и сасвим мађионичарски и неодрживоприписује нешто што они као планирани, пројектовани играђени објекти нису и не могу бити, хтели ми то или непризнати.

И баш, они такви какви јесу амбијентални и гра -дотворни, инспиративни и релаксирајући, сасвимтемељно су у функцији урбаносрединског боравишта иза једничких потреба свих његових корисника. Међутим,према теоретичарима и стручњацима у областима којепартиципирају у планирању урбаносрединског и жи -вотносрединског простора, то су неизграђене, слободне,отворене, зелене, парковске, саобраћајне, грађевинскеповршине. Све ове квазистручно и неодрживо приписанеим изведенице и епитети последично и неодрживо имприписују и друга, такође неодржива, али тобожеподразумевајућа значења као што су пустошност,недефинисаност, празнина, не-место итд. Тако суволшебно сврстани у групу урбаних објеката који у стваринеодрживо ремете урбаност, урбани ред, континуитетнаслеђене или новограђене урбане супстанце и шта свене још.

Овде није тешко уочити да су затеченом и

неодрживом дисконтинуитету урбаних супстанци инепропорционалном екореципроцитету између наведенихфизичких („3Д“) структура, свакако највише допринелинегативни утицаји и окоштале доктрине „2Д“ урба -нистичког планирања. У овом контексту приметни су не -гативни утицаји „габаритског“ и „композиционог“ур ба низма кроз „2Д“ - план намене површина, затим „2Д“- план тзв. система зелених површина, „2Д“ - планзонирања и тако озакоњену квазистручну и неодрживу„2Д“ терминологију. То је било пресудно у игнорисањутреће димензије у случају планирања, пројектовања иизградње паркова, тргова (скверова) и других урбанихобјеката пејзажне архитектуре. Још већи пропуст у томсмислу је изостанак планерског разумевања и приступаекологичном планирању, пројектовању, изградњи иуспостави урбаног „3Д“ система објеката и структурапејзажне архитектуре, уместо „2Д“ или виртуелногзеленоповршинског система.

Дакле, без артикулисања и преферирања трећедимензије, темељно је доведено у питање постојање иартикулисање просторности и физичности, урбаности иградотворности, екологичности и амбијенталностиобјеката и структура пејзажног или парковногградитељства, стваралаштва, културе, уметности икултурно-парковног наслеђа, а последично и афи -рмисање интегралног и одрживог „3Д“ екоурбанистичкогпланирања урбаносрединског боравишта као ци -вилизацијске тековине. И управо досадашње марги -нализовање ових чињеница, поготово од 70-их година 20.века, увелико дезавуише овај реалистичан и одржив, алијош увек недовољно афирмисани „3Д“ концепт и начелапланирања и уједначеног вредновања урбаних пејзажнихструктура у односу на друге, а нарочито предоминантневисокограђене структуре. Ови евидентни пропусти крознеодрживе „2Д“ принципе (аршине) планирања простораи квазистручног односа према физичким кара кте -ристикама, као и неуједначеном вредновању, капа -цитирању и екореципроцитету урбаног „3Д“ системаобјеката и структура пејзажне архитектуре у односу надруге високо и нискограђевинске физичке структуреурбаносрединског боравишта, указују на потребуреформског приступа и редефинисања, затим новогчитања и одрживог вредновања ових иманентних,структурних, интегративних, екологичних и компа ти -билних елеманата урбаносрединског боравишта.

Ове истакнуте чињенице јасно указују на више -деценијску доминацију једностраног и неодрживогтехницистичког и нееколошког приступа планирањуграђене средине, због чега се и данас налазимо утранзиционој или прелазној фази између „2Д“ и „3Д“планирања простора [12]. Значи, у овој фази још увекосећамо и свесни смо потребе и значаја интегралног и„3Д“ екоурбанистичког планирања простора, али изосталаје конкретизација интегрисања начела екоурбанистичкогпланирања у вези с одрживим капацитетом изграђености,континуитетом и екореципроцитетом између разнороднихи разноврсних корисника простора, али и урбаних високои нискограђених, као и парковних и других „3Д“ објеката иструктура пејзажне архитектуре. То су елементи који удуху с начелима одрживог развоја чине одрживу окосницуекореципроцитета, одрживог континуитета екоурбаногпејзажа, амбијената и градотворне морфологије, али ииманентног капацитета екоурбаних ресурса у грађенојсредини. Међутим, у овом моменту није могуће очекивати


већи напредак у том смеру, све док се у оквирималегислативе и законодавне регулативе не елиминишеозакоњивање неодрживе „2Д“ или квазистручнетерминологије.

4. Неодржива „2Д“ терминологија и одрживо „3Д“ екоурбанистичко планирањеПриметно је да се Радовићева теорија о физичким

(„3Д“) структурама [13] добрим делом темељи наиманентним принципима одрживог развоја. На тај начин,уз искључивање неких термина везаних за „2Д“ урба -нистичку терминологију, она представља добру подлогуза прецизније артикулисање начела одрживог еко урба -нистичког планирања, поготово што указује на потребууважавања биоравнотеже [14] као темељног еколошкогпринципа.

Исто тако, приступ Добривоја Тошковића просторноми урбанистичком планирању [15] методолошки је врлосуптилан, што је од великог значаја за ефикаснијеинтегрисање начела одрживог екоурбанистичког пла -нирања. Међутим, и у том приступу има елемената „2Д“терминологије коју је неопходно елиминисати, чиме бисе, у квалитативом смислу, обогатила референтналитература за допуну и прецизирање начела одрживогинтегралног и „3Д“ екоурбанистичког планирања. По -готово је то важно због досадашњег вишедеценијскогмаргинализовања мало познатих структура и објекатапејзажно-архитектонског градитељства, стваралаштва,културе, уметности и културно-парковног наслеђа.

Међутим, применом непримерене „2Д“ хортикултурнеи шумарске терминологије у области урбанистичког ипросторног планирања, никако се не препознају „3Д“парковне и друге планске, пројектоване и грађене стру -ктуре и објекти пејзажне архитектуре као креативне истваралачке целине, затим као битне и одрживе градо -творне, амбијенталне и екоурбане јединице, системи итворевине [16]. Оне на тај начин нису схваћене ни каоструктурни, ни као физички елементи грађене средине,па чак ни као вредни градотворни, пејзажни, амби -јентални и екоурбани ресурси и добра. Поготово су непо -знаница као градитељски и урбани елементи који уурбаносрединском боравишту у ствари чине и пре -дстављају пејзажно-урбане облике и творевине, којеједино могу успоставити квалитативни прелаз према (иодрживу везу са) непосредним и ширим предеоно-пејзажним окружењем.

На овај начин, темељно је запостављена инте -грисаност, компактност, екологичност и одрживо функци -онисање урбаног „3Д“ система објеката и структурапејзажног градитељства у склопу грађене средине. Такоје последично још запостављена и планска основа,изградња и успостава примерених појединачних, групнихи целовитих „3Д“ екокапацитета у систему пејзажно-архитектонског градитељства и урбаносрединског бора -вишта као целине, као и његова одржива повезаност санепосредним и ширим предеонопејзажним системом,такође иманентног екокапацитета.

Овим је у теорији и пракси нарочито запостављена таволуменска и физичка веза унутар градског „3Д“ системаобјеката и структура пејзажног градитељства и ван -градског предеоно-пејзажног система, па је тако зане -марен иманентни и одрживи екокапацитет и значајунутрашњег, али и пропорције спољашњег предеоно-

пејзажног система као исходишног, релевантног и одр -живог гравитирајућег екоокружења. Тако због поменутогЗакона о легализацији који, према Бранку Бојовићу,стимулише бесправну изградњу, затим због запо -стављања иманентног волумена спољашњег предеоно-пејзажног система и последичног деловања антропогеногфактора, имамо све веће умножавање, ширење и растнасеља и градова. Тиме је доведена у питање и прво -битна чистота природе у ужем и ширем гравитирајућемживотносрединском станишту, тако да данас ни у томиманентном или гравитирајућем волумену урбано -срединског боравишта, готово да више не постоји иско -нска или првобитна предеоно-пејзажна изворност ицеловитост, јер је она већ увелико трансформисана.

Дакле, када је у питању грађена средина, не можемоговорити о природним процесима ни о природнимструктурама, јер је њих и у најширем животносрединскомокружењу све мање и мање, и данас су сведене само наретке, односно појединачне и посебно заштићенеприродне вредности или добра. Међутим, и заштићенаприродна добра, данас су под снажним утицајем нега -тивног еколошког наслеђа и штетних ефеката стакленебаште, што сигурно утиче на токове природних процеса иу тако заштићеним „најизворнијим“ природним вре -дностима и ресурсима. Зато према постојећем стањуствари можемо рећи да још само у оквирима најширегживотносрединског станишта на ретким местима можемоочекивати, откривати и препознавати природна добра. Натај начин, само за њих можемо везивати ове данашњетакође условљене, а надамо се још колико-толико очу -ване облике изворности или битно неизмењених иско -нских природних процеса и вредности.

У оквирима овакве реалности, није тешко закључитида у планираној, пројектованој и изграђеној урбанојсредини нема природних процеса, па последично немани природних добара. Значи, у грађеном урбано -срединском боравишту постоје само створени артефактии објекти, па су под таквим градитељским и креативно-стваралачким утицајима антропогеног фактора и онепрвобитне природне структуре битно измењене итрансформисане у плански грађене или култивиранеамбијенте и објекте. У њима, као вештачки створенимамби јентима, искључиво владају урбани процеси уместонекадашњих или првобитних и дакако доминантнихприродних процеса. Зато у грађеној средини можемоочекивати, откривати и препознавати само урбана добраи следствено томе за њих можемо везивати само урбане,а не природне процесе.

5. Биће струке и „2Д“ терминологија

Из досад наведених разлога, са стручног и научногаспекта у оквирима интегралног и одрживог еко -урбанистичког планирања, није прихватљиво једнострано„2Д“ хортикултурно или шумарско гледање и вредновањеурбаних „3Д“ структура и објеката пејзажне архитектуре,јер су оне планирани, пројектовани, грађени и ком -патибилни „3Д“ објекти и градивни елементи културногили урбаног пејзажа [17]. Исто тако, није прихватљиванеселективна употреба термина „природа“, „отворене“,„слободне“, „неизграђене“, „зелене“ и разне другеповршине, као и низа других термина без опрезности којусваки од њих иначе тражи [18]. То је овде важно истаћи

због њихове широкопојасне или вишедимензионалнепојмовне заснованости или вишезначности. Зато прењихове неселективне примене, увек се мора сагледатињихова утемељеност у биће струке.

Није непознато да појмови „отворени“, „слободни“ и„неизграђени“ простор имају широко значење и као таквиизазивају забуну, како у схватању и тумачењу, тако и упрактичној примени у оквиру планских урбанистичкихдокумената, законској регулативи, подзаконским актима,уредбама и одлукама. Уосталом, треба видети шта значи„отворен“, „слободни“ и „неизграђени“ простор у урба -нистичком, градитељском и законодавном смислу? Нара -вно, под тим се подразумева или мисли на спољашњипростор који није у склопу зграде и није дефинисанзидовима. Дакле, простор отворен према небу. Међутим,у законодавној, градитељској и урбанистичкој пракси тоније тако.

Значи, ово њихово једнодимензионално схватање итумачење, као и њихова прецизна одређеност и применаније могућа с обзиром на његов широки, мимикријски,растегљиви или варирајући значењски оквир. Зашто?Зато што свака вишезначност, вишедимензионалност илинепрецизна одређеност свакоме даје велике могућностиза његово другачије варирање, схватање и тумачење.Тако та вишезначност код непосредне примене некогтаквог појма, изведенице или слогана, нарочито узаконодавној, градитељској и урбанистичкој пракси, честодобро дође за прикривено или спекулативно стварањедругог мишљења и варирајућег тумачења, а на тај начини збуњивања свих корисника простора.

Дакле, његова вишезначност једноставно даје широкемогућности да се на закону основано примени, а то значии регуларно и сасвим логично изведе другачије ми шље -ње по обрасцу „може овако и онако“, што се у правилусводи на псеудоурбано схватање и тумачење заначења иподразумевајућих намера и активности. И наравно, топсеудоурбано визионирање је потпуно супротно ономодрживом и циљаном „отворен према небу“. Оваштетност вишезначних могућности већ је увеликовидљива на делу, јер је у животној реалности значајнокоришћена, због чега је увелико партиципирала унастајању и умножавању негативног еколошког наслеђа.Овде је, уз већ напред речено, довољно само поменутињегову штетност по одрживи екореципроцитет, али и поконтинуитет наслеђене или новограђене урбанесупстанце, што у пракси значајно генерише псеудо -урбанизацију и озакоњену дезинтеграцију принципаодрживог развоја.

Тако се у пракси дешава да се под „отвореним“,„слободним“ и „неизграђеним“ простором најчешћеподразумева сваки простор који није градитељски илиграђевински дефинисан, како у грађеној средини каоурбаносрединском боравишту, тако и ван ње, уживотносрединском станишту као ширем просторномоквиру, који тек даје широке могућности. И наравно, кадје неки простор „отворен“, односно није градитељски илиграђевински, зaтим пејзажно-архитектонски или урбанодефинисан, он је онда било која зелена, грађевинска иразне друге још површине, јер је празан, без гради -тељског, физичког, планског и урбанистичког идентитета,легалитета и субјективитета.

Тако квазиинвеститори, квазипредузетници, квази -стручњаци и поткупљиви појединци у оквирима пла -нерских кућа, пројектних бироа, административних и

управних институција власти од најнижих до највиших,имају управо оно што им треба озакоњено, на законуосновано и сасвим регуларно, као у случају „Петогпаркића“ у Београду, који је у старим и новелиранимурбанистичким документима маркиран као тзв. зеленаповршина, а не као пејзажно-урбани или „3Д“ пејзажно-архитектонски објекат парка. Зато када је у питањупејзажни и екоурбани објекат парка или неки други такавобјекат, у урбанистичком, законодавном и стручномсмислу нема последица. Односно, нема кривичнеодговорности за рушитеље „Петог паркића“, а нема ниодузимања лиценци за квазистручно или спекулативноили двосмислено маркирање, легендирање и превођење„3Д“ објекта парка у „2Д“ тзв. зелену или тзв. парковскуповршину, које су као у случају „Петог“ и данас „Шестогпаркића“ у Београду, скривене и потенцијалне грађе -винске парцеле итд.

На крају, „2Д“ терминологија данас још увек на оза -коњен начин генерише неодрживу псеудоурбанизацију,субурбанизацију, дисконтинуитет, подстандардност иконтаминацију делова урбане супстанце или грађенесредине као целине, а последично и делова и целинеживотносрединског станишта као најширег животногоквира за све животне заједнице.

То је случај са већ увреженим „2Д“ терминима ислоганима који имају растегљиви значењски оквир, патако дају широке могућности да се на закону основано,логично и регуларно другачије варирају, схватају итумаче према познатом обрасцу „може овако и онако“. Инаравно, ови термини се на квазистручној основи уводенајпре у законодавну, а онда последично и у стручну инаучну терминологију. Међутим, на њихове спекулативнемоћи, затим варљиви и варирјући утицај, још се унедовољној мери обраћа пажња, како у прошлости, такои данас.

Значи, сад више није непознато да се иза оваквихизраза у планским урбанистичким документима изаконодавним решењима спекулативно прикривајупотенцијалне грађевинске локације. Оне се вешто крију уоквирима широкозначењске и флуидне димензије исмисла квазистручно селектованих и озакоњених и већпознатих и данас увелико злоупотребљаваних „патената“који су свесно или несвесно у функцији псеудо урба -низације. Ови термини и „патенти“ вешто се користе збогсвојег вишезначног смисла и вушезначне улоге уприкривању изазовних и потенцијалних могућности, иможе се рећи увек су у служби неодрживих, али на„закону основаних“ и скривених псеудоурбаних,нееколошких и других неодрживих активности квази -инвеститора, квазипредузимача и квазистручњака.

Дакако, оваквом досад неодрживом стању стваридопринела је озакоњена квазистручна или неодржива„2Д“ терминологија. Захваљујући таквом једностраномприступу још увек имамо и „савремене“ трактатисте изаговорнике „2Д“ зеленоповршинског система који „3Д“парковне и друге пејзажно-архитектонске структуремађионичарски своде на пуко сађење тзв. зеленила и тзв.озелењавање. По том квазистручном систему пејзажно-урбане структуре неселективно се сврставају још уприродне зелене масе, зелене површине и у неизграђенепросторе, које у савременим насељима [19] и сам РанкоРадовић види као недефинисане и недоречене, односно„заувек-пустошно остављене“, док нпр. Сречко Пеганистиче како немају карактеристике ни парка ни врта [20].


Наравно, тако схваћене парковне и друге планске,пројектоване и грађене пејзажно-архитектонско-урбанеструктуре немају својства, идентитет, ни легалитетфизичког, ни планско-урбанистичког, ни грађеног, никреативног, ни стваралачког објекта, артефакта, дела илиостварења. Овај унижавајући однос своди се заправо намаргинализацију чињеничног структурног стања ипоследичну банализацију објеката, дела и артефакатапејзажно-архитектонског градитељства, стваралаштва,културе, уметности и културно-парковног наслеђа каоиманентних и структурних елемената урбане средине. Асве то заједно, асоцира на уочљив и препознатљивпокушај идеализације или виртуелног, односноквазистручног и неодрживог представљања непостојећеприроде у грађеној човековој средини или урбано -срединском боравишту.

Ово уврежено и чак озакоњено „2Д“ хортикултурно ишумарско превиђање и потирање треће димензије, као иквазистручно градоградитељско занемаривање физи -чности планираних, пројектованих и грађених паркова идругих пејзажно-урбаних физичких структура, већдеценијама спречава изградњу урбаног „3Д“ системаобјеката и структура пејзажне архитектуре. Зато још увекдоминира квазистручни и виртуелни, али озакоњени инеодрживи урбанистички „патент“ „2Д“ зелено -површинског система који је оваплоћен у дисперзнимзеленофлекастим мрљама.

Тако се град утапа у тзв. зелене површине идисперзне зеленофлекасте крпице тзв. неизграђених, тзв.слободних и тзв. отворених простора и разна друга инепостојећа и неодржива тзв. зелено и другачије обојена„2Д“ површинска мноштва у којима се губи препо -знатљивост и снага системског капацитета „3Д“парковних и других пејзажно-урбаних објеката иструктура. Осим тога, у условима локалних и глобалнихклиматских промена последично се још доприносиумножавању негативног еколошког наслеђа, слабљењусоцијалних веза, нарушавању принципа просторног иурбаног реда, редуковању еко и пејзажно-урбанихструктура и ресурса, псеудоурбанизацији и неодрживомдисконтинуитету наслеђених и новограђених урбанихсупстанци итд., чиме се само поништава и унижава бићеструке и науке у овој и те како важној области људскогде лања и стварања, али и одрживог опстанка иекоурбаног развоја.

6. Токови урбанизације

Још 70-их година 20. века Оскар Њуман у Америцисагледава проблеме насеља у којима доминирају ви -шеспратнице и истиче проблем „небрањеног“ простораоко и између зграда. Исто тако, он уочава како људи унасељу имају потребу да се идентификују са просторомкоји почиње изван врата њихових станова и који је каотакав небрањен и у правилу недефинисан. То су у стваринајчешће потенцијални амбијентални волумени којеартикулишу и у оквиру којих се граде паркови и другепејзажно-архитектонско-урбане структуре и објекти, као итргови, платои, улице, променаде и друге нискограђенецелине.

Међу њима, најчешће се паркови и други објекти пеј -зажне архитектуре у квазистручном маниру називају,затим исти се у урбанистичким документима маркирају илегендирају као тзв. зелене, тзв. слободне, тзв. отворене,

тзв. неизграђене, тзв. остале, тзв. јавне површине. Значи,ради се о недовољно пропорционалним просторимапредвиђеним за изградњу мањих или већих урбанихобјеката и целина пејзажног градитељства, које као битниградотворни, пејзажни, рекреативни, инспиративни,релаксирајући, социјални, амбијентални, екоурбани,културни и духовни амбијенти, небригом стичу идентитети статус небрањеног простора око и између зграда. Уразним урбанистичким документима између овихмаргинализованих пејзажно-урбаних и предоминантнихвисокограђених и дела нискограђених структура у на -сељу, најчешће не постоји пропорционални баланс илииманентни екореципроцитет.

Исто тако, након изградње предоминантних висо -кограђених јединица у насељу, ови по Њуману „не -брањени“ и сасвим минорни простори око и измеђузграда, с разлогом се тако називају, јер се ради опросторима који често из спекулативних разлога нисуегзактно капацитирани и нису прецизно наменскидефинисани. Зато они нису изграђени као интегративни икомпатибилни елементи и иманентни пејзажни иекоурбани објекти и структуре. Ти небрањени просториоко и између зграда не представљају ни просторредукованог урбанитета, ни простор примереногградитељског, пејзажног, екоурбаног и физичкогидентитета и волумена, већ је то простор очишћен одурбаног реда, смисла и одрживог екоградитељскогконцепта и контекста. Они су производ неодрживогдосадашњег „2Д“ урбанистичког планирања, чијиопортуни „2Д“ концепт урбанизације и јесте усмерен капсеудоурбаном и квазипредузетничком циљу да одрживогекоурбаног пејзажа и екореципроцитета не буде, односнода се и даље спроводи маргинализација Њумановогнебрањеног простора око и између зграда.

У вези с тим, и Нан Елин уочава како у другојполовини 20. века традиционалне дициплине историја,политичке науке, економија, социологија, антропологија,географија, психологија и екистика посвећују већу пажњуизграђеном окружењу и односу између људи и њиховогурбаносрединског боравишта као ужег, иживотносрединског станишта као најширег просторногокружења. Елинова чак истиче како разарањецентралних градова и незадовољство производимамодерне архитектуре и планирања градова редовнопрати „разарање постојећих градских ткива“. То се огледакроз изградњу: „а) изолованих структура окруженимотвореним простором (у америчким централнимградовима и европским предграђима) и б) масовномпроизводњом стамбених зграда“ [21].

Овде је видљиво да се постојећи градови субу -рбанизују кроз изградњу изолованих структура које сунајчешће окружене непропорционалним и недефинисанмволуменима и капацитетима субурбанизованог пејзажа,па и предеоним физичким волуменима и капацитетимакао привидним или неартикулисаним заштитним појасом,који се и овде опет у квазистручном маниру називају тзв.отвореним, односно слободним и неизграђенимпростором.

Осим што су такве изоловане структуре често грађе -не тамо где им није место, у вредном пејзажно-преде -оном окружењу или чак на самом пољопривредномзе мљишту [22], последица ове субурбанизације јестеразарање наслеђене (напуштене) урбане супстанце узмасовну производњу стамбених зграда, при чему се ни


034

мало не води брига о одрживом екоурбаном пејзажу иекореципроцитету између урбаних пејзажних, високо инискограђених структура. Све је подређено да се градскограђевинско земљиште искористи само за високо про -фитабилне циљеве инвеститорског урбанизма и масовнупроизводњу стамбених зграда, при чему се свесно инеодрживо запоставља одрживи екоурбани опстанак иразвој града и локалне заједнице.

Дакле, град се разара из свог центра ка периферијиили се од периферије креће ка центру са врло диску -табилним просторним обрасцима – ако их уопште и има.Псеудоурбанизација доминира и спроводи се најчешћена атрактивним локацијама које су у регулационом плануозначене као тзв. зелене површине. Тако „легализовано“(псеудоурбано) прогушћавање наслеђене урбанесупстанце карактеристично је за многе градове. Међутим,ту је још видљив и облик субурбанизације која се креће управцу детерминисања нових образаца за делове градакоји се врло често налазе у централним градским зонама,али са особинама предграђа [23].

7. Идентитет места и грађеног пејзажаУ вези са идентитетом места и пејзажа Срђан Гаври -

ловић у генеричком граду указује на појаву анонимних имеђусобно заменљивих локација на којима су људи текпролазници и за које се не везују емотивно [24]. Ге не -рички град нема границу. Он нема форму. Он је аморфан.Дакле, може се рећи да ни сам град као артефакт немаутврђену и плански дефинисану структуру. Све личи иподсећа на то да је планета постала глобално село и даново људско биће нема времена за стварање трајногборавишта, па онда и тај генерички град из близине идаљине личи и подсећа на савремену номадску тво -ревину.

Диспозиција свега онога што чини такав град сав -ршено је логична – пратећи „трендове“ и „параметре“, теако се укаже прилика – кућа се превози са једне на другулокацију. Град генерисан на овај начин јесте град који је„остао“ без историје или је „постао“ без историје. За ова -кав град захтева се толеранција у равни потребе.Средиште тог (овог) града константно се одржава иразвија, оно се гради и парадоксално шири од пери -ферије ка центру. У његовом центру најскупља је земља,али и то је парадокс пошто сви теже да живе што више одземље, на горњим спратовима где је поглед вреднији,необично је стога да је у таквом граду најскупљи ваздух.Улица нестаје у таквом граду. Трг се формира у паузамаизмеђу комуникације и шопинга. Парадокс је да нај -старији део града – ако је нешто историје или случајнихслојева остало у њему, мора постати најмодернији.Посао је резервисан за место становања, а становање је„мехур у модерности 2“. Тако се стамбени просторипретварају у пословне, а пословање постаје становање.Комуникације су свуда по површини. Уметност јепериферна делатност која је са платна прешла набилборде, а са билборда на екране који су заправо фа -саде града пошто у њему треба продати сваки сан ти -метар (Не враћамо ли се на Аалтову тврдњу да је његовмодул 1 цм?) [25].

Затим, проблем идентитета урбаносрединскогборавишта на примеру „небрањеног“ простора око иизмеђу зграда види и Сречко Пеган. Он још одређенијеистиче како тзв. зелене површине окружују зграде и

немају карактеристике ни врта ни перивоја и неодређенесу у смислу идеје и коришћења [26]. Када је у питањуидентитет паркова и других пејзажно-архитектонско-урбаних структура у оквирима постојећих урбанихсупстанци Београда, дански архитекта Јан Гел уочио јеразне мањкавости током својих посета 2008/09. год. Ончак додатно истиче да се овде ради о “једноставним,униформисаним, недефинисаним“ и врло скромнимпејзажно-урбаним целинама. То никако не може по -годовати континуитету наслеђених или новограђенихурбаних супстанци, затим иманентном интегрисању иартикулисању, као ни квантитативном и квалитативномобогаћивању и унапређивању концепта одрживог опстакаи екоурбаног развоја, како у наслеђеним урбанимсупстанцама шумадијског и сремског дела града, тако и убудућем „трећем“, прекодунавском Београду [27].

Након 2000. год. на Новом Београду је врло актуелнопрогушћавање наслеђене урбане супстанце. Међутим,док неки поздрављају ову промену, други је пак називајукризом без концепта, јер развој не прати никакву фи ло -зофију урбанистичког планирања [28].

И док Нови Београд према Драгану Марковићупривлачи пажњу на себе стварајући нови идентитет безкомпромиса, према Срђану Радовићу „локалитет СтарогСајмишта у Београду узима се као парадигматични случајсимболичке (ре)конструкције градскког простора у смислукултурно (и политички) условљеног дефинисањаконкретних урбаних целина. Јавна сигнификантностлокалитета пролази кроз различите фазе, пут од(антрополошког) места до не-места, те различите модусеи садржаје комеморације простора – укључе но -ст/искљученост из градског текста и (не)препознатљивостобјеката и комплекса као дела укупне (бео)градскеархитектуре указују на контрадикцију истовремене урбанецентралности и симболичне периферности“.

Тако долази до парадокса истовремене просторне,урбане централности (где кварт Старог Сајмишта и око -лине представља зону између језгра и центра града инајрепрезентативнијих целина Новог Београда) и готовопотпуне симболичке маргиналности и непрепозна тљи -вости у урбаном тексту. То је разлог за питање, шта ра -дити са простором Старог Сајмишта? То ни данас није докраја јасно. Иако су на његовом месту планиранеразличите установе од јавног значаја, оне никад нисубиле реализоване, и ова је „локација постала својеврснаterra incognita, празно подручје без значења и меморије“[29].

На крају, Драган Марковић кроз прегледну анализунаслова аутора Н. Лазаревић Бајец (1998), Б. Дими -тријевића (1998), М. Перовића (2000), М. Савића (2001),Љ. Благојевић (2004), С. Гавриловића (2007) и познатихтеоретичара урбанизма (Ле Корбизјеа, К.Н. Шулца, К.Линча, Н. Елин, Ф. Шоеа, А. Росија, К. Зитеа и др.), за -кљу чује да Нови Београд представља физичку мега -структуру, са пуно још недефинисаних делова, која задајениз проблема својим житељима као економска,друштвена и коначно физичка празнина [30]. Готово истозакључује Марко Савић у тексту о стварању идентитетаместа [31].

И француски антрополог Марк Оже (Marc Augé) усавременим градовима уочава стварање све већег бројане-места (non-lieux), чије настајање је у тесној вези санестајањем идентитета места због уништавања и про -падања заједничких или социјалних или јавних простора


035

гра дова [32]. И овде се ради о трговима, платоима,улицама, парковима и другим пејзажно-урбаним инискограђеним, па чак и високограђеним структурама каонекад амбијенталним, градотворним и екоурбанимцелинама које нестају у граду који се све више генеришекао не-место, дакле као својеврсна terra incognita илипразнина без идентитета, меморије и значења.

Кад је реч о не-месту, и Нан Елин подсећа да је увише последњих деценија начин уређења простора иурбаносрединског боравишта у теорији претрпео значајнепромене. „Важност места – genius loci – постаје мање би -тан, док значај протока људи, идеја, капитала и мас-ме -дија расте“. Последица овакве промене је дубоки осећајгубитка и носталгије за „светом који смо изгубили“ [33].

Чини се да полако преовлађује покретни урбанизам ида покретне, минијатурне, лако носиве, тренутнопроменљиве и само нужно функционалне вредностипривлаче већи интерес од самог уређења града у којемсе све мање сналазимо. Све више доминира нововредновање, ново стварање, ново обликовање иорганизовање физичких структура, али и ново читањеграда којег уочавамо, али све мање осећамо, разумемо иврло тешко прихватамо.

У таквој погубној и неодрживој трансформацији духаместа и губитничког осећаја за идентитетским, рела -ционим, историјским и другим вредностима у човековомборавишту, Марк Оже види да је то некад вредно местопостало безвредно и да се једино још може препознатикао не-место. Овај антрополог даље, може се рећи какочак унапред сагледава значењски досег овог знаковитогтермина „не-место“ који моделују и све израженијиглобални и надмодерни друштвени утицаји. Чини се да усавременим токовима глобализације која има своје манена локалном и предности на глобалном плану, према М.Ожеу тај утицај добија на снази, и баш рекло би се налокалном нивоу урбаносрединског боравишта, увеликоодсликава бестрадиционалне, безличне и неантро -полошке просторе капиталистичког друштва у надмо -дерном добу које тек долази.

У том супермодерном добу он види како доминирају„усамљене индивидуалности и пролазности“, затим густамрежа саобраћајне инфраструктуре која постаје „човековтранзитни хабитус“, чиме се спречава стварање сми -сленог урбаносрединског боравишта или genius loci. Ип -ак, у вези са данашњим друштвеним реалностима заМарка Ожеа је кључно да се у савременим метрополамашто пре артикулише и афирмише индивидуалнапродукција смисла, јер им је она данас потребна вишенего икад [34]. Он верује да ће таква продукција смисладати нове инпуте који ће његовом „изгубљеном“ илиЊумановом „небрањеном“ месту или граду као локалномурбаносрединском боравишту обновити, повратити илиоткрити нове могућности одрживог екоурбаног иден -титета, оптимизма, опстанка и развоја.

Из наведеног контекста видљиво је да се проблемидентитета места или града као урбаносрединскогборавишта јавља из више разлога и да се он на општемплану нарочито генерише са појавом индустријализацијеи технолошког развоја, али и у том контексту покренутеур банизације, аутомобилизације и глобализације. Усклопу урбанизације најчешће су карактеристичнипредимензионисаност, предоминантност и велика густинаи морфолошка монотоност високограђених објеката,безличност, нехуманост пејзажно-архитектонско-урбаних

амбијената и волумена, предетерминисана и крутафизичка структура, као и неодржива непропорционалнаекоравнотежа између пејзажно-урбаних, високо инискограђених физичких структура. Сви ови разлозидовели су до отуђења људи и града, oдносно да на -слеђене и новограђене урбане супстанце, од којих нај -чешће стамбена насеља незадовољавају потребе ижеље корисника. Многа међу њима су само ауторскаурбанистичка остварења која су антитеза урбанитета иквалитета урбане слике и пејзажа.

На овај начин, јасно је да термин не-место по -дразумева несимболизован и несигнификантан просторкоји га испуњава. Он је потпуно различит од genius lociкао симболизованог и сигнификантног простора који уцелости испуњава, артикулише и афирмише идентитет,смисао и дух места. Према Б. Димитријевићу, не-место језаправо простор без органске повезаности. У њему непостоји могућност поимања смисла и разумевања иде -нтитета, нити шта су то друштвене релације, нити какваби могла да буде веза између њих [35].

Из овога није тешко закључити да је не-место уствари та празнина без смисла, и да је у урбаној матрицито тај псеудоурбанизовани, субурбанизовани, дестру -ктивни, бесмислени, празни и неодрживо структурисаниелемент непожељног и нeoдрживoг дисконтинуитета унаслеђеној или новоствореној урбаној структури. Дакле,то је тај спекулативно „произведен“, односно спеку -лативно неизграђени, спекулативно отворени, спеку -лативно слободни, спекулативно зелени или озелењени,спекулативно остали, и дакле потпуно из спекулативнихразлога прикривено празни или идентитетски и си -гнификантно очишћен простор од треће димензије занеодрживе скривене и потенцијалне амбиције инве -ститорског урбанизма и његових следбеника.

Та и таква не-места у ствари кроз спекулативненамере и неодрживу „2Д“ терминологију своде и преводесе у грађевинске парцеле за потребе псеудоурбанихактивности, којима се директно урушавају квалитативневредности урбаносрединског боравишта и пејзажа, аиндиректно и животносрединског окружења (станишта).Овако неодрживо маскиране и произведене својеврснеterra incognita или празнине без идентитета, меморије изначења, већ деценијама из фазе у фазу неодрживогпогушћавања и псеудоурбанизације наслеђене урбанесупстанце, а најчешће на штету пејзажно-урбаних стру -ктура, почињу да доминирају у пејзажу урбаносрединскогборавишта, и оне су несумњиво већ учестали и дуго -трајни последични ефекат неодрживог „2Д“ планирањасве до данас.

Такво не-место настаје као производ дубоких дру -штвених, економских, социјалних и културних поремећаја.Међутим, томе доприносе и високошколси програмиедукације на факултетима архитектуре, а волшебно ишумарства и пољопривреде у Србији и њеном ужем иширем окружењу. Ту се још увек форсира и афирмишенеодрживи образац да је „2Д“ површина = „3Д“ објекат иобратно. Дакле, многи још увек под плаштом пејзажнеархитектуре пласирају квазистручна знања о „2Д“ тзв.зеленоповршинском систему, зеленилу и сл., уместо опејзажно-архитектонском градитељству, стваралаштву,култури, уметности и културно-парковном наслеђу.

Тако едуковане генерације са факултетском ди -пломом, већ у старту школовано производе бројна местабез идентитета. Зато су она производ едукативног


застрањивања или недоследности, зaтим квазистручнеједностраности, као и спекулативне и неодрживе, аливрло утицајне комбинаторике инвеститорског урбанизмаи његових протагониста. Стицајем таквих околности,посебан проблем представља и узакоњивањеквазистручних термина у легислативи и законодавнојрегулативи, због чега још увек није могуће ефикаснорешавање умножених екоурбаних и псеудоурбанихпроблема. Напротив, тако се на закону основано самогенерише псеудоурбанизација, субурбанизација, односноразне еколошке, просторне, урбане, пејзажне и другепукотине у урбаносрединском боравишту.

8. ЗакључакИз овога је јасно да досадашње „2Д“ схватање и

тумачење значења урбаних објеката и структура пејзажнеархитектуре у књигама, урбанистичким и законодавнимдокументима своди се на квазистручну артикулацију којапо потреби преводи „3Д“ објекат у „2Д“ површину. Овајквазистручни образац увелико доприноси да се овеструктуре последично и неодрживо третирају и сматрајунекаквим terra incognita, односно празнинама, белинама,црнинама, пустинама, не-објектима и не-физичким стру -ктурама.

Дакле, и пoрeд оваквог квазистручног вредновања истепеновања (категорисања) планираних, пројектованихи грађених паркова, партера, вртова, предвртова, тргова,платоа, улица, пасажа, променада и других градотворних,амбијенталних и екоурбаних целина, објеката и арте -факата, евидентно је да се ту ради о „3Д“ физичким стру -ктурама, иако немају високе зидове и не спадају у објектевисокоградње. Ипак, оваква уврежена квазистручна инеодржива пракса уз свемоћну снагу урбанистичкихдокумената, затим неодрживе примене и афирмисања„2Д“ терминологије, као и неодрживо озакоњенихквазистручних или „2Д“ дефиниција и решења, допринелису све израженијем урушавању квалитативних вредностиурбаносрединског боравишта. Међутим, још увек нијесагледива стварна штета коју су, поред других експло -ататора простора, произвели сами градоградитељи. Но, ипоред тога, она сигурно није мала. Нa лoкaлнoм плaну тoсу псеудоурбанизација, субурбанизација, подстандарднои загађено урбано ткиво, а на глобалном плану то јенегативно дејство ефеката стаклене баште које сви већуве лико трпимо.

Након штете коју у грађеној средини и ван ње узро -кује псеудоурбанизација и субурбанизација, нарочито суизражени проблеми у вези са непропорционалним еко -реципроцитетом између урбаних пејзажних, високо иниско грађених структура. То се свакако штетно одразилона неодрживу дисперзију постојећих пејзажно-урбанихструктура које су сведене на „2Д“ зеленофлекасте мрље,због чега је неминовно изостало интегрисање, стру -ктурисање и изградња урбаног „3Д“ система објеката иструктура пејзажне архитектуре. Тако су паркови и другепејзажно-урбане јединице неодрживо „произведени“ устожерне елементе непожељног и неодрживог диско -нтинуитета наслеђених или новограђених урбанихсупстанци, уместо да се плански, пројектантски иградитељски истакну као структурни елементи пожељноги одрживог идентитета и континуитета урбаног пејзажа.Уосталом, објекти пејзажно-архитектонског градитељствасу то увек били кроз дуговечну градитељско-урбану

историју, зато је на градоградитељима и законодавцимавелика одговорност да они то остану и убудуће.

Када је у питању интегрисање и интерполисањеобјеката и структура пејзажне архитектуре на базиекореципроцитета у оквиру физичке структуре урба -носрединског боравишта, још увек се осећа снага, моћ идејство озакоњене, али неодрживе „2Д“ терминологије иданас још актуелних доктрина „2Д“ урбанистичкогпланирања. То потврђују разни облици псеудо -урбанизације, узурпације и дисперзије пејзажно-урбанихобјеката, што је битно утицало на скоромни и недовољникапацитет постојећег и неодрживог „2Д“ зелено -површинског система оваплоћеног у „2Д“ зелено фле -кастим мрљама. Свакако да је то један од основнихразлога који је у сваком урбаносрединском боравишту ите како доринео урушавању одрживог урбаног пејзажа ипоследичном умножавању негативног еколошког наслеђа.Такви неодрживи концепти планирања који су билирестриктивни према успостави урбаног „3Д“ системаобјеката и структура пејзажне архитектуре и његовојтрећој димензији, само у недоглед генеришу разне другештетне ефекте по урбаносрединско боравиште, апоследично и на пејзажне вредности животносрединскогста ништа као најширег животног оквира за људску и сведруге животне заједнице.

На крају, да бисмо успоставили и обновили нарушенеквалитативне вредности урбаног и предеоног пејзажа,морамо напустити неодрживу „2Д“ терминологију и уобласти планирања простора афирмисати и озаконити„3Д“ терминологију на одрживим принципима интегралногекоурбанистичког планирања простора. Овај реформскиприступ је неопходан како би се убрзо успоставиоодрживи екореципроцитет између урбаних пејзажних,високо и нискограђених физичких структура и једнакиаршини за њихово „3Д“ планирање, пројектовање играђење, уместо досадашњег „2Д“ вредновања илимеђусобног изједначавања по већ познатом инеодрживом обрасцу „3Д“ = „2Д“ и обратно.

9. Напомене и литература[1] www.eko.vojvodina.gov.rs ;

www.globalnozagrevanje.biz.tc/[2] Животносрединско станиште, под овом појмовном

сложеницом подразумева се планета Земља каоглобално или планетарно станиште и глобалноограничена просторна јединица за све животнезаједнице. Овај глобални или планетарни обликстаништа има више животних типова и подтипова укојима опет као мањим просторно ограниченимјединицама са специфичним комплексомеколошких фактора егзистирају разне животнезаједнице или биотопи.

[3] Ћеримовић Љ. Велимир (2007), Еко-урбана (не) -култура угрожава квалитет ваздуха, Зборникрадова, XXXV саветовање са међународнимучешћем „Заштита ваздуха 2007“ (Београд 6. и 7.новембра 2007), Друштво за чистоћу ваздухаСрбије & При вредна комора Србије, Београд, стр.183-189.

[4] Биодиверзитет на планети Земљи данас чинемилиони различитих биолошких врста, које супроизвод 4 милијарде година еволуције. Сама реч „биодиверзитет“ спада у релативно


037

новије по јмове. Озваничена је тек 1985. годинеспајањем две речи „биолошки диверзитет“.На симпозијуму 1986. г. након издавања књигеBioDiversiti (Wilson 1986), чији уредник је E.O.Wilson, генерално је прихваћено коришћење оверечи и њеног концепта. www.panda.org/sr/Овај појам има све већу примену у теорији ипракси, јер са биолошког и еколошког становиштана планети Земљи у другој половини 20. векаприметне су локалне и глобалне климатскепромене, које у по следњих неколико деценија утичуна нестанак би љних и животињских врста свевећом и за бри њавајућом брзином. То се највишедешава због досадашњих људских експлоа тато -рских активности, како према простору, тако ипрема другим природним ресурсима и вредностимана планети Земљи.

[5] BBC SERBIAN.com, Koпенхаген: без истинскогдоговора (Петак, 18. децембар 2009), Коришћено2.7.2010. г.www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/12/091218_copenhagenfri01.shtml

[6] Милутиновић Слободан (2004), Локална агенда 21:Увод у планирање одрживог развоја, Сталнаконференција градова и општина, Београд, стр. 11.-13.

[7] Бојовић Бранко (2009), Политика земљишта каобитан фактор усмеравања урбанизације у Србији,Зборник радова са научног скупа „Савременатеорија и пракса у градитељству“, Бања Лука, стр.175-201.

[8] Бојовић Бранко (2009), Исто, стр. 182.[9] Ћеримовић Љ. Велимир (2009), Неприкладна

стручна терминологија у књигама и законскојрегулативи, Часопис „Изградња“, Год. LXIII, Бр. 63(3-4, март – април 2009), Београд, стр. 87-106.

[10] Предраг В. Милошевић – Велимир Љ. Ћеримовић(2009), Еко-град Београд (Eco-city Belgrade),Abstract ID number 27., Congress E-Book, ECOCITY– 2009 - Ecocity worlod summit 2009,www.ecocity2009.com, Istanbul Cevahir ConventionCenter, 13. - 14. - 15. December 2009., (стр. 220.-235.)

[11] Радовић Ранко (2009), Форма града – Основе,теорија и пракса, Грађевинска књига, Београд, стр.42.

[12] Тошковић Добривоје (2006), Увод у просторно иурбанистичко планирање, Академска мисао,Београд, стр. 68.

[13] Радовић Ранко (2009), Исто, Форма града, Београд,стр. 13-143.

[14] Биоравнотежа, ова сложена реч започиње речју„био“ која потиче од грчке речи „биос“. Она се овдејавља на почетку сложенице и означава везу саживотом који је заједничка карактеристика за сва

жива бића на планети Земљи. Тако реч„биоравнотежа“ означава најшири или планетарниоблик животне равнотеже. Њој је узрочно-последично иманентна урбаносрединска илиекоурбана равнотежа на коју својом снагом иенергијом утиче човек у оквиру свог боравишта, каои животносрединска или природна равнотежа накоју утиче богомдана снага и енергија живота иприроде.

[15] Тошковић Добривоје (2006), Исто, 3-364.[16] Ћеримовић Љ. Велимир (2009), Исто, стр. 87-106. [17] Ћеримовић Љ. Велимир (2009), Исто, стр. 87-106.[18] Ћеримовић Љ. Велимир (2009), Исто, стр. 87-106.[19] Радовић Ранко (2009), Исто, Форма града, Београд,

стр. 4.[20] Пеган Сречко (2007), Урбанизам – увод у детаљно

урбанистичко планирање, Архитектонски факултет,Загреб, стр. 14.

[21] Нан Елин (2004), Постмодерни урбанизам, Орион –арт, Београд, стр. 26-31.

[22] Бојовић Бранко (2009), Исто, стр. 175-201.[23] Гавриловић Срђан (2007), Глобалополис – насеље

будућности, Зборник радова „Нова урбаност –глобализација – транзиција“, Друштво урбанистаБеограда (ДУБ), Београд, стр. 25-33.

[24] Гавриловић Срђан (2007), Исто, стр. 25-33. [25] Гавриловић Срђан (2007), Исто, стр. 25-33. [26] Пеган Сречко (2007), Исто, стр. 14.[27] Милошевић В. Предраг & Ћеримовић Љ. Велимир

(2010), Еко-град Београд – континуитет системскихогрешења о одрживост, Часопис „Изградња“,Година LXIV, Број 64 (1-2, јануар – фебруар 2010.),Бeoгрaд, стр. 47-70.

[28] Марковић Драган (2010), Нови Београд –изгубљени идентитет, Коришћено 22. јуна 2010; www.arhitektura.rs/gradovi/139-gradovi/716-novi-

beograd-izgubljeni-identitet[29] Радовић Срђан, Градски простори од места до

неместа, и vice versa: случај београдског СтарогСајмишта, Коришћено 22. јуна 2010; http:/ /w w w. e t n o - i n s t i t u t . c o . r s / Z b o r n i k / z b o r n i k 2 6 /radovic_26.pdf

[30] Марковић Драган (2010), Исто,www.arhitektura.rs/gradovi/139-gradovi/716-novi-beograd-izgubljeni-identitet

[31] Савић Марко (2001), Нови Београд – Стварањеидентитета места, Часопис „Изградња“, Бр. 54(2000) 11-12, Београд, стр. 353-357.

[32] Оже Марк (2005), Не-места: увод у антропологијунадмодерности, Круг, Библиотека ХХ век, Београд,стр. 75.

[33] Нан Елин (2004), Исто, стр. 25.[34] Оже Марк (2005), Исто, стр. 75.[35] Димитријевић Б. (1998), Трајективни пројекти или о

нестајању уметности, График, Нови Сад.


038


040

АНАЛИЗА СЕИЗМИЧКЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

ЗГРАДА И ТЛАРезиме:У овом раду је дата упоредна анализа сеизмичке интеракције тла и објекта за две армирано-бетонске зградеразличите спратности. Анализа је спроведена применом еквивалентног модела са једним степеном слободепомерања (FEMA450) и просторног модела зграда. Просторни модели рамовских армирано-бетонских конструкцијасу анализирани методом спектра одговора према ЕC8-1 у програму SAP2000.

Кључне речи:интеракција тло-објекат, динамичка крутост темеља, метода спектра одговора, EC8-1, FEMA450

SEISMIC SOIL-BUILDING STRUCTUREINTERACTION ANALYSIS

Summary:In this paper the comparative analysis of seismic soil-structure interaction for two reinforced concrete buildings of differentheights is presented. The analysis is carried out using equivalent single degree of freedom model according to FEMA450 andspace mode of the buildings. The response spectrum analysis of space RC frame structures was done using EC8-1 spectraand program SAP2000.

Key words:seismic soil-structure interaction, dynamic foundation stiffness, response spectrum method, EC8-1, FEMA450

1 др Мира Петронијевић, дипл. грађ. инж, ванредни професор, Грађевински факултет Универзитета у Београду 2 Андрија Рашета, дипл. грађ. инж, асистент, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду

Стручни радУДК 699.841:624.042.7

Мира ПЕТРОНИЈЕВИЋ1

Андрија РАШЕТА2

1. УВОДИнтеракција тла и објекта се бави анализом динамичког

одговора система тло – oбјекат при земљотресу. Сматра седа интеракција постоји aкo се динамички одговор крутоослоњене конструкције разликује од одговора објектафундираног на посматраном тлу. Генерално, постоје дваузрока ове појаве.

Инерцијална интеракција потиче од инерцијалних силанасталих приликом вибрација конструкције. Инерцијалнесиле се преносе са конструкције на тло и изазивају додатнапомерања релативна у односу на померања у слободномпољу. Њихов утицај на високе, витке зграде може битизнатан.

Кинематичка интеракција настаје услед присуствакрутог темеља у тлу, а који доводи до тога да се померањетачака темеља разликује од померања тачака која би сејавила у тлу без присуства темеља.

У овом раду ће се разматрати само ефекти инерцијалнеинтеракције. Утицај кинематичке интеракције се занемарује,што је оправдано када је реч о плитком фундирању итемељима чије су димензије мале у односу на димензијеобјекта. Такође, предмет разматрања неће бити утицајлокалног тла на модификацију сеизмичког инпута, која јетакође битан фактор у сеизмичкој анализи конструкције, акоји се узима у обзир у спектралној анализи преко факторатла S [4].

Ефекти интеракције тло-објекат се огледају у томе штоје основни период вибрација флексибилно ослоњенеконструкције дужи од основног периода круто ослоњенеконструкције, што је директна последица флексибилногослањања. Такође, својствени облици и модални факторипартиципације се разликују за флексибилно ослоњену икруто укљештену конструкцију. Пригушење флексибилноослоњене конструкције је веће него круто ослоњенеконструкције, због утицаја хистерезисног и радијацијскогпригушења у тлу.

За уобичајене конструкције зграда, ефекти интеракцијетла и конструкције могу бити повољни у смислу смањењанапрезања у конструктивним елементима. Међутим, кодконструкција код којих су изражени утицаји другог реда, као икод конструкција са дубоким темељима, код високих ивитких конструкција које леже на меком тлу, ефектиинтеракције могу бити штетни.

У овом раду ће се разматрати ефекти инерцијалнеинтеракције на примеру две зграде, спратности 5 и 10 етажа,применом поједностављеног поступка препорученог одстране FEMA450 и анализом просторне конструкцијепрограмом SAP2000.

2. МЕТОДЕ АНАЛИЗЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ ТЛА И ОБЈЕКТАУ динамичкој анализи интеракције тла и објекта јавља

се садејство два различита медијума. Тло је бесконачан,нехомоген полупростор са израженим нелинеарнимпонашањем. Са порастом деформације g у тлу модулаклизања G опада, док пригушење расте. У тлу се јављају двеврсте пригушења: материјално (хистерезисно) пригушење,које настаје као последица нелинеарног понашањаматеријала, и радијацијско пригушење, које је последицагубитка енергије вибрација услед радијације таласа из зонетемеља у околни полупростор. Та изгубљена енергијапредставља радијацијско пригушење. У конструкцијикоефицијент пригушења x обично не прелази 5% док се утлу коефицијент пригушења креће од 5% до 20%.

Генерално, за решење проблема интеракције тла иобјекта се користе два поступка: директан поступак, у комесе конструкција и тло анализирају у једном кораку и метода

подструктура, у коме се анализа одвија у два корака. Првосе одређује динамичка крутост темеља, а затим сеанализира динамички одговор конструкције у коју јеукључена претходно срачуната крутост фундамента.

Метод коначних елемената МКЕ има данас највећупримену у решавању проблема интеракције тла и објекта.Динамичка анализа применом МКЕ се може спровести увременском и фреквeнтном домену. Анализа у фреквентномдомену је нарочито погодна јер омогућава коришћењеразличитог материјалног пригушења у тлу и конструкцији,применом комплексних модула. Она је такође погодна замоделирање радијацијског пригушења.

У динамичким прорачунима, у временском доменупримењује се линеарна динамичка анализа, било директнаstep-by-step интеграција било модална анализа. Непосреднапримена модалне анализе за решење проблема интеракцијеније могућа због постојања различитог пригушења у тлу и уобјекту, што има за последицу одсуство нормалних тоновакод здруженог система тло-објекат. У случају објеката кодкојих се јављају изражени тонови, нпр. код зграда, постојепосебне методе одређивања модалног пригушењаздруженог система. Нелинеарном динамичком анализом семогу обухватити различити аспекти интеракције, међутим,она захтева велику стручност и скопчана је са многимпотешкоћама, између осталог и са великим утрошкомвремена, па се у пракси практично и не користи.

Детаљније о методама које се користе за анализуинтеракције тла и објекта можете видети у радовима[8],[9],[10],[13].

Насупрот сложеним методама прорачуна, које захтевајупознавање теорије таласа и динамичке анализе уфреквентном домену, интеракцију тла и објекта приземљотресу је могуће третирати и на једноставнији начин.За разлику од наших прописа и EC8, где се интеракција тлаи објекта готово и не помиње, у САД је прорачун интеракцијетла и објекта при земљотресу уведен у прописе од странеBuilding Seismic Safety Council (BBSC) 1996. године и AppliedTechnology Council Committee (ATC) (1998), за сада само увиду препоруке. Препоруке NEHRP (National EarthquakeHazards Reduction Program) FEMA450 (2004), [6] садржепоступак за прорачун зграда са интеракцијом тло-објекат,развијен још 1977. од стране ATC3 Committee 2C (AppliedTechnology Council Committee on Soil-Structure Interaction),која је у међувремену верификована у пракси и допуњена одстране Stewart и др. [11], [12].

У овом раду је извршен прорачун две зграде, висине 5 и10 спратова, према препорукама NEHRP (FEMA450) [6]. Заодређивање ефективног периода осциловања и пригушењасистема тло-објекат коришћен је еквиваленти модел [6]заснован на систему са једним степеном слободе померања,док су сеизмичке силе одређене применом спектараубрзања према EC8-1 [4]. Тако добијене сеизмичке силе суупоређене са силама која се добијају модалном анализомпросторног модела конструкције применом програмаSAP2000, на основу чега су изведени одређени закључци.

3. ЕКВИВАЛЕНТНИ МОДЕЛ (NEHRP) Предложени поступак NEHRP [6] се заснива на

претпоставци да интеракција тло-објекат има утицаја само упрвом тону осциловања конструкције. Та претпоставка јеоправдана код већине зграда. На основу тога, укупнасеизмичка хоризонтална сила се добија анализомеквивалентног система са једним степеном слободепомерања чије се динамичке карактеристике одређују наоснову карактеpистика модела на слици 1. Модел на слици 1се састоји од конструције висине , тежине , која је затло везана опругама које имају комплексну, фреквентнозависну хоризонталу и ротациону крутост . Висина

је растојање од центра масе до темеља.


041


042

Основни параметри прорачуна, ефективни периодосциловања и ефективно пригушење , по препорукамаNEHRP се одређују на следећи начин:

ефективни период осциловања:

ефективно пригушење:

где je:- основни период осциловања укљештене

конструкције- ефективна висина конструкције- укупна висина конструкције

- крутост укљештене конструкције

- ефективна тежина (W- укупна тежина)

- статичка крутост темеља у хоризонталномправцу и при ротацији

- коефицијент пригушења темеља

- коефицијент пригушења круто укљештене

конструкције ( )

Вредности за ефективну висину и тежинуконструкције су добијени под претпоставком да је масаконструкције равномерно распоређена по висини.

Основни период осциловња, за конструкције саравномерно распоређеном масом, се може приближноодредити [6] на основу израза

где је укупна висина конструкције, а Cr и супараметри који зависе од типа конструкције [6]. За АБрамовске конструкције Cr = 0.0466, x = 0.9.

Укупна сеизмичка сила V, према FEMA450, једнака је:

V = Cs W (4)

где је Cs сеизмички коефицијент, а W тежина ко н с -трукције. Хоризонтална сеизмичка сила се пo вертикалираспоређује према изразу

Fx = Cvx Vгде је Fx хоризонтална сила на нивоу x, Cvx коефицијент

вертикалне расподеле дат изразом:

У горњем изразу wx и wi су припадајуће тежине, а ивисине од темеља до етаже x и i, док је k експонент

који има вредност k =1 за конструкције чији је периодосциловања мањи или једнак 0.5 s, а k =2 ако је периодосциловања већи од 2.5 s. Ако је Т између 0.5 и 2.5 s, ондасе вредност k одређује интерполацијом.

Препоруке важе за спектре који су дефинисани за тло натериторији САД. Оне су резултат теоријских анализа [1], [2],[3], [14], [15] и [16] које су верификоване на бројниммоделима у пракси од стране Stewart и др. [11] и [12].

4. ДИНАМИЧКА КРУТОСТ ТЕМЕЉА Динамичка крутост темеља , или функција импе -

данције, како се често назива у литератури, је комлекснафункција која зависи од фреквенције вибрација. Њен реалнидео kj представља крутост фундамента у посматраномправцу а имагинарни део cj представља пригушење.Функције импеданције се дају у безди мензионалном облику:

где j=y означава хоризонталну компоненту, j=Θротациону компоненту, v - Poisson-ov број, а -бездимензионалну фреквенцију. У изразу за , r јекарактеристична димензија темеља (полупречник - закружни темељ), а је брзина смичућих таласа.

Динамичка крутост фундамента зависи од геометријеконтакне површине тло-конструкција, карактеристика тла икарактеристика динамичке побуде.

О динамичкој крутости фундамента се данас највишезна на основу динамичке анализе кружног темеља наеластичном полупростору изложеном хармонијскимвибрацијама, што је дато у радовима [1], [13], [17], [18] и [19].Компоненте динамичке крутости kј и пригушења cј кружногтемеља на полупростору могу се приказати у облику:

где Ky , KΘ и Kz представљају редом хоризонталну,ротациону и вертикалну статичку крутост кружног темеља наполупростору:

док су ay, aΘ, ay, βy, βΘ i βz фреквентно зависнефункције, које дају везу између статичке и динамичкекрутости темеља, слика 2. Са слике 2 је очигледно дадинамичка крутост опада са порастом фреквенције.

Слика 1. Еквивалентни системFigure 1 Equivalent system

(3)

(5)

(6)

(7)

(8)

(9)


043

Истраживања интеракције тла и објекта су показала дасу коефицијенти ay, az и aΘ, за вредности параметара аокоји се јављају при дејству земљотреса, скоро неосетљивина промену фреквенције и да се, за практичну упротребу садовољном тачношћу, може усвојити да је ay=az=aΘ=1 , тј.уместо динамичке крутости се може користити статичка

крутост (9).Укопани темељи имају већу крутост од плитко

фундираних темеља. За укопане темеље, код којих јеостварен контакт између зидова темеља и тла, динамичкакрутост се може одредити на основу апроксимативнихформула:

horizontalna komponenta rotacija vertikalna komponent

α y

a0 a0 a0

a0 a0 a0

β y

α θβ θ

α zβ z

Слика 2. Коефицијенти aј и bј за крут цилиндрични темељ на полупростор (Veletsos, Verbič, 1974)Figure 2. Foundation stiffness and damping factors for rigid cilindrical foundation оn half-сpace (Veletsos, Verbič, 1974)

(10)

(11)

где је e дубина фундирања. Ови изрази се базирају нарешењима Kаusel-а, која су добијена применом методеконачних елемената, [7].

Динамичка крутост kj и пригушење cj , j=y,z,Θ, кружногукопаног темеља на полупростору могу се тачније одредитиприменом решења Apѕel и Luco [1]:

где су и бездимензионални коефицијенти, а Kj статичка крутост темеља.

translacija rotacija

αy* αΘ*

βΘ*βy*

Слика 3. Коефицијенти aј* и bј* за крут цилиндрични темељ укопан u полупростор (Apѕel, Luco, 1987.)Figure 3. Foundation stiffness and damping factors for rigid cilindrical foundation embeded in half-space (Apѕel, Luco, 1987.)

ξs=0ξs=1


044На слици 3 су дате вредности коефицијената и за

тачно (11) и апроксимативно решење (10). Са слике јеочигледно да крутост и пригушење укопаног темеља расту садубином фундирања. За однос e/r=0.5 хоризонтална крутостукопаног темеља у износи 1.375Ky, вертикална крутост износи1.2Kz а ротациона крутост 2KΘ. Ако је однос e/r=1, онда јехоризонтална крутост 1.75Ky, вертикална 1.4Kz, а ротациона3KΘ, где су Ky, Kz и KΘ статичке крутости темеља фундираногна површини терена. Слично се догађа и са пригушењем.

При употреби горњих израза треба бити обазрив јер су свеанализе и испитивања показала да динамичка крутостукопаних темеља веома зависи од контакта који је остваренизмеђу темеља и тла. Уколико постоји и најмања сумња у везутемељ-тло, треба користити изразе за темељ на површини.Наведене формуле важе искључиво за мање-више хомогенотло, односно за слојевито тло сличних карактеристика.

Уколико се темељ налази на слоју меког тла испод кога јеслој знатно бољих механичких карактеристика, због чегадолази до нагле промене у крутости тла, Ky и KΘ се могудобити из израза Elѕаbee, Kаuѕel, Roeѕѕet-а [5], у којима је Gмодул смицања слоја, а Dс дебљина слоја:

Израз важи за односе r/Dс < 0.5 и е/r < 1.Ако је објекат фундиран на темељима самцима, крутост

темеља је једнака збиру крутости појединачних темеља:

У једначини (13), Kyi, Kzi и KΘi представљају редомхоризонталну, вертикалну и ротациону крутост i-тог темеља,док је ri нормално растојање од тежишта i-тог темеља до осеротације темеља. Сумирање се врши по свим темељимаобјекта. Допринос ротационе крутости појединачних темељаKΘi укупној ротационој крутости фундамента KΘ је мали и упринципу може да се занемари.

Сви претходно дати изрази су се односили на кружнитемељ. Они се могу применити и на правоугаоне темеље,код којих је однос страница а/b<4, слика 5. Замењујућипречник темеља ry, за транслаторну компоненту и rΘ, заротациону компоненту, одређују се тако да површина,односно моменат инерције замењујућег кружног темељабуде једнак површини At тј. моменту инерције It датогтемеља: и . На тај начин седобијају замењујући полупречници за правоугаоне темеље:

Карактеристике тлаУ изразима за крутост темеља се користе динамички

модул смицања тла G и Poаѕѕon-ov коефицијент υ. Проблемтачнијег дефинисања карактеристика тла је сложен, јер сетло понаша нелинеарно и при малим деформацијама, штодоводи до промене динамичког модула G у односу напочетну вредност Go. Осим тога, тло је нехомогенматеријал, тако да модул G може имати различитевредности испод фундамента, поготову ако је површинатемеља знатна. Почетни динамички модул смицања, који јеоснов динамичке анализе, може се одредити на основубрзине смичућих таласа vс:

где је ρ густина тла. За G, vс и r треба усвојити просечневредности на делу тла који је изложен дејству сила коједелују на фундамент. За хоризонтално и вертикалнопомерање FEMA450 [6] прописује дубину тла испод базефундамента, за коју се одређује вредност модула смицања:0.75ry за транслацију, 2rz за вертикално померање и 0.75rΘза ротацију. Код фундирања на плочи, ефективна димензијаrј се односи на целу плочу, док се, код фундирања натемељима самцима, ефективна димензија rј односи на једантемељ.

Табела 1. Mодул смицања G и брзинa смичућих таласа vсTable 1. Shear moduluѕ G and ѕhear wave velocity vс

Са порастом убрзања при земљотресу растудеформације у тлу, што доводи до пада динамичког модулаG и пораста пригушења ξ. У недостатку мерених вредностиможе се користити препорука FEMA450 [6], према којој супромене модула и брзине смичућих таласа у зависности одпројектног спектралног убрзања SDS дате у табели 1.Величини SDS према FEMA450 у ЕC8-1 одговара вредостеластичног спектра .

FEMA450 дефинише и вредности Poisson-ovogкоефицијента за различите врсте тла, које у недостаткутачнијих података, треба усвојити према табели 2:

Tаbelа 2. Poissonov кoeficijenаt υTable 2. Poisson’ѕ ratio υ

ПригушењеУ изразу за ефективно пригушење флексибилне

конструкције , величина представљакоефицијент пригушења тла. Тај коефицијент садржи у себи ирадијацијско и хистерезисно пригушење тла.

Вредност коефицијентa пригушења тла зависи ододноса , односа , капацитета пригушења тла имаксималног убрзања тла PGA. Према FEMA450 [6]коефицијент пригушењa тла се добија на основу слике 5.За максимално убрзање тла (PGA) између 0.1g и 0.2g,вредности се добијају интерполацијом.

(12)

(13)

хоризонтални:

ротациони:

торзиони:

Слика 4. Замењујући пречникFigure 4. Foundation radius

(15)


045

Слика 5. Коефицијент пригушења тлаFigure 5. Foundation damping

Добијена вредност ефективног пригушења не може битимања од величине пригушења у конструкцији, тј .

Пригушење укопаног темеља је по својој природи већеод пригушења темеља на површини терена, и та разликарасте са дубином фундирања. Како за укопан темељ ниједефинисана вредност , усвајање претходно датихвредности за и представља конзервативно решење.

Ефекат интеракције тла и објектаАко вредност за кружни темељ према једначини

(1), искажемо преко параметара и , за тло чији јеPoisson-ов број, добија се да је:

где је :

- параметар који представља однос крутоститемеља и конструкције,

- однос ефективне тежине објекта и тежинезапремине дела тла ограничене површином темеља Аt ивисином , где је α специфична тежина тла. Вредностпараметра a се креће од 0.1-0.2 (просечна вредност јеα=0.15 ).

Из једначине (16) се могу извести закључци о променипериода вибрација у зависности од односа крутости темељаи конструкције . За однос /r=1, 2 и 4 и =0.1, 0.2, 0.3и 0.4 срачунат је однос и приказан на слици 6.

Анализом промене периода осциловања флесибилногсистема у односу на период осциловања конструкције сакру том базом Т (слика 6), може се закључити да односрасте са смањењем . Другим речима, што је односкрутости темеља и крутости конструкције мањи, то сепродужава период осциловања система тло-објекат. Тајпораст је већи што је однос /r већи, тј. што је објекат вишиа карактеристична димензија темеља r мања.

Утицај промене периода осциловања објекта се можеанализирати на основу спектра одговора. На слици 7 су датиспектри типа I према EC8-1, који се односе на магнитудеземљотреса веће од 5.5, за типове тла A, B, C, D и E.

Када је период осциловања Т>ТB, утицај интеракције јеповољан, јер повећање периода осциловања са насмањује ординату еластичног спектра са на ,слика 7. Самим тим и хоризонтална сеизмичка сила сесмањује. За Т<ТB, повећање периода осциловања са Т на

повећава сеизмичко дејство, са на , а самим тим ихоризонталну сеизмичку силу. То се дешава у случајукрутих конструкција са ниским периодом осциловања (Т<0.15 s за тло класе А, B и Е, односно Т<0.20 s за тло класеC, D).

5. ПАРАМЕТАРСКА АНАЛИЗАУ раду је спроведена нумеричка анализа за две

скелетне армиранобетонске конструкције од 5 и 10 спратова.Препоруке FEMA450 [6] су комбиноване са сеизмичкимдејством према ЕC8-1 [4]. Упоређени су резултати ефекатаинтеракције тла и конструкције просторног модела зграде ипоједностављеног модела добијеног на бази препорукаNEHRP (FEMA450).

Прорачун динамичког одговора просторног модела јеспроведен применом модалне анализе - програмомSAP2000.

Просторни модели имају следеће геометријске и меха -ничке карактеристике:

Први модел (у даљем тексту конструкција А која јеприказана на слици 8):

- број етажа: пет- темељна конструкција: темељи самци димензија у

основи 2x2 m који су спојени темељним гредама удва ортогонална правца

Ko

efic

ijen

t p

rig

uše

nja

tla

, ξ 0

PGA ≥.2g

PGA ≤ 0.1g

(16)

Слика 6. Однос тип I, ag=0.2 m/s2

Figure 6. Period lengthening ratios ag=0.2 m/s2

Слика 7. Еластични спектри EC8-1 Figure 7. Elaсtic spectras EC8-1 type I,


046- димензије попречног пресека: стубови 30x30 cm,

греде 30x40cm- распони у подужном и попречном правцу: 4.0 m- спратна висина: 3.0 m- маса: конструктивни елементи + додатна маса од

~160 тона по једној етажи

Други модел (у даљем тексту конструкција Б која јеприказана на слици 9):

- број етажа: десет- темељна конструкција: темељна плоча (dp=30 cm)

ојачана гредама (bg/dg=50x120 cm) у дваортогонална правца

- димензије попречног пресека стубова: 50x50 cm,греда: 30x40 cm

- распони у подужном и попречном правцу: 4.0 m- спратна висина износи 3.0 m- маса: конструктивни елементи + додатна маса од

~160 t по једној етажи.

У просторном моделу тло је уведено у прорачун помоћуlink/support елемената, чије су карактеристике дате у табели 3.

У анализи су разматране две врсте тла са модулимасмицања G=10 MPa (тло са лошијим механичкимкарактеристикама које одговара типовима тла D или Е успектру одговора) и G=150 MPa (тло са бољим механичкимкарактеристикама које одговара типовима тла А или B успектру одговора). Крутости темеља у хоризонталном,вертикалном правцу и при ротацији одређене су на основупрепорука FEMA450 и за конструкцију А (пет етажа) и законструкцију Б (десет етажа). За конструкцију А (пет етажа),која је ослоњена на темеље самце, крутости темеља сусрачунате према једначинама (7) и (13), док су законструкцију Б (десет етажа) крутости темеља одређене

према једначинама (7) за темељну плочу чије су димензије уоснови 12x24 m. Срачунате крутости темеља Ky, Kz, KΘ ису приказане у табели 3.

Табела 3. Крутости темеља и ефективно пригушење Table 3. Foundation stiffnesses and effective damping factor

6 АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТАУтицај тла на динамички одговор конструкције је

анализиран упоређивањем својствених периода осциловањаи хоризонталне сеизмичке силе конструкције која је круто ифлексибилно ослоњена на тло, који су добијени применомпрепорука FEMA450 и програмом SAP2000 (просторнимодел). У програму SAP2000 утицај тла је моделиранприменом link елемената, чије су карактеристике (крутост ипригушење) једнаке статичким вредностима функцијаимпеданце темеља (занемарена је зависност крутости ипригушења тла од фреквенције осциловања).

Својствене периоде осциловањаРезултати прорачуна периода осциловања основног

тона за претходно описане конструкције А и Б, у попречномправцу, добијени на основу просторног модела и по -једностављеног модела на бази препорука FEMA450, имајувредности приказане у табели 4.

Tаbelа 4. Периоди осциловања основног тона за попречни правацTable 4. Fundamental period of vibrations

Периоди осциловања конструкција добијени премаFEMA450 и програмом SAP2000 се веома разликују, безобзира на тип ослањања конструкције. Та разлика је већашто је спратност објекта мања. Разлика између основногпериода осциловања објекта А у попречном правцу,добијеног за просторни модел (SAP2000) и према препоруциFEMA450, износи 37.5% за круто ослоњену конструкцију,35.7% за флексибилно ослоњену конструкцију (G=10 MPа),односно 37.7% (G=150 MPа). За објекат Б те разлике сумање и износе редом, 16.2%, 15.8% и 17.1%. Еквивалентнимодел (FEMA450) има знатно нижи период осциловања, штозначи да је он много крући од просторног модела. То јевероватно последица занемаривања утицаја испуне зградана њихову крутост код просторног модела.

Разлика између перода осциловања флексибилно икруто ослоњене конструкције код просторног модела(SAP2000) се јавља код тла са модулом смицања G=10 MPа.За објекат А износи 4.7%, док за објекат Б износи 6.6%. Кодмодела FEMA450, та разлика је 7.5% код објекта А, тј. 7.0%

Слика 8. Конструкција А (пет етажа)Figure 8. Structure A (five сtorieс)

Слика 9. Конструкција Б (десет етажа)Figure 9. Structure B (ten stories)


047код објекта Б за тло са модулом смицања G=10 MPа. За тлоса модулом смицања G=150 MPа периоди осциловањафлексибилно и круто ослањене конструкције су практичноисти.

Дакле, што је тло мање крутости и спратност објектавећа, одступања између периода круто и флексибилноослоњене конструкције просторног модела (SAP2000) сувећа. Код модела FEMA450 та разлика се незнатно смањујеса порастом спратности.

Хоризонтална сеизмичка силаХоризонтална сеизмичка сила је срачуната за

еквивалентан модел на основу препорука ЕC8-1 [4] премапознатом изразу

где је спектрално убрзање одређено по ЕC8-1,ефективни период осциловања, а ефективна тежинамодела срачунати према препорукама FEMA450. Усвојено јемаксимално убрзање тла ag=0.2g, где је g=9.81 m/с. Утабели 5 и 6 су приказани резултати прорачуна сеизмичкихсила еквивалентног модела и просторног модела.

Просторни модел је срачунат за флексибилно и крутоослањање, тј. са и без ефеката интеракције, применомспектралне анализе у програму SAP2000. Примењен јеспактар за земљотрес типа I. Узети су у обзир сви могућитипови тла: A, B, C, D и E, при чему су анализиране двеграничне вредности за динамички смичући модуо тла G=10MPа и G=150 MPа.

Табела 5. Сеизмичке силе у попречном працу - конструкција А (пет етажа)Table 5. Seismic forces in horizontal direction – building type A (five stories)

Из резултата приказаних у табели 5 за зграду од 5спратова може се закључити следеће:- Сеизмичке силе укљештених модела FEMA450 (e) и

SAP2000 (f) се међусобно разликују. Сила уеквивалентном моделу је 31.8% већа од силе упросторном моделу, за типове тла А, B и E, 16.5% затло типа C, aли је 12.5% мања за тло типа D. Разлике усеизмичким силама су последица разлике у сопственимпериодима осциловања зграде.

- Сеизмичке силе укљештене конструкције су веће негосиле у конструкцији где су ефекти интеракције узети уобзир, за тло типа А, Б и Е, и то за оба модела(FEMA450 и SAP2000). Разлике између сеизмичких силау моделима са и без интеракције су веће за тло чији јемодул смицања мањи (G=10 MPа). За NEHRP моделразлика (|e-a|/e) износи 7.7% за све типове тла, сем затла типа C и D, где период осциловања пада измеђувредности ТB и ТC спектра, тако да су сеизмичке силеисте за све типове ослањања. У просторном моделуразлика између сила флексибилно и круто укљештенеконструкције (|f-b|/f) се креће од 7 до 7.6%. Тло чији јемодул G=150 MPа се практично понаша као да јеконструкција укљештена у тло. Разлика у сеизмичкимсилама између модела са и без интеракције је практичнозанемарљива: (|e-c|/e) 0.6% (FEMA450), (|f-d|/f) 0.4%(просторни модел).

- Просторни модел даје мање силе у односу наеквивалентни модел и у случају када се ефекти

интеракције узму у обзир, изузев за тло типа D. Разликау величини сеизмичких сила за FEMA450 модел ипросторни модел износи од 26% за зло типа C до 30.9%за тло типа Е у случају када је модул смицања тла G=10MPа, односно 17% (тип C) и 31.5% (тип А и Б) када јемодул смицања тла G=150 MPа. За тло типа D,сеизмичке силе код просторног модела су веће него кодFEMA450 модела и то за 5.8% за тло са модуломсмицања G=10 MPа, односно 12.2% за тло са модуломсмицања G=150 MPа.

- Сеизмичке силе расту са опадањем квалитета тла, такода су највеће за тло типа D. За тло типа D је сеизмичкасила 1.93 пута већа него за тло типа А, за G=10 MPa,односно 1.8 пута за G=150MPa код FEMA450 модела,док је у просторном моделу та разлика 1.7 за обевредности модула. Тај однос је исти и код модела гдеутицај интеракције није узет у обзир (укљештен у тло),што наводи на закључак да је ефекат локације, који је уEC8-1 дефинисан коефицијентом тла S, већи одефеката инерцијалне интеракције. Због тога је одвеликог значаја правилно одређивање типа тла на комеје конструкција фундирана.

- Разлике у величини сеизмичких сила за FEMA450 модел(са ефектима интеракције) и просторни модел који јекруто ослоњен (без ефеката интеракције) имајувредност 21.7% за тло са модулом смицања G=10 MPа,односно од 31% за тло са модулом смицања G=150MPа.


048

Из резултата приказаних у табели 6 за зграду од 10спратова може се видети да је понашање објекта разликујеод претходног:- Сеизмичке силе укљештених модела (e) и (f) (FEMA450

и просторног) се међусобно разликују. Сезмичке силе умоделу FEMA450 (без ефекта интеракције), за светипове тла су веће од сила у просторном моделу. Та ра -злика је мања него код објекта са 5 спратова и износи упросеку 5.9%.

- Сеизмичке силе укљештене конструкције су веће негосиле у конструкцији где су ефекти интеракције узети уобзир. За FEMA450 модел разлика сеизмичких сила заулештен и флексибилан модел (|e-a|/e) износи 6.5% затло чији је модул G=10 MPа, док је за тло чији је модулG=150 MPа та разлика 0%. У просторном моделу таразлика (|f-b|/f) се креће од 14.7-15.1% за тло чији јемодул G=10 MPа, док су сеизмичке силе за G=150 MPавеће у флексибилном моделу за 0.6-0.9%. У оба случајаразлика у силама је већа него код претходног објекта. Иу овом случају се тло чији је модул G=150 MPапрактично понаша као да је конструкција укљештена утло. Разлика у сеизмичким силама, између модела са ибез интеракције, практично је занемарљива: (|e-c|/e)0.4% (FEMA450), тј. (|f-d|/f) 0.6%-0.9% (просторни мо -дел).

- Просторни модел даје мање вредности сеизмичких силаод FEMA450 модела када се интеракција тло-објекатузме у обзир. Разлика у величини сеизмичких сила мо -дела FEMA450 и просторног модела 16.1-16.6% за тлочији је модул смицања G=10 MPа, односно 4.7-5.3% затло чији је модул смицања G=150 MPа. Та разлика је ма -ња што је модул смицања у тлу већи.

- Сеизмичке силе расту са опадањем квалитета тла инајвеће су за тло класе D, где је сеизмичка сила 1.7 путаве ћа од силе добијене за тло типа А, и то за обе врстетла у FEMA450 моделу, док је у просторном моделу 1.69пута већа за G=10 MPа тј. 1.71 пута већа за G=150 MPа.Код просторног модела без интеракције (укљештење) тавредност је 1.70, што указује да је ефекат инерцијалнеинтеракције занемарљив у односу на ефекат локације,који је доминантан и независан од начина ослањањаконструкције.

- Разлике у величини сеизмичких сила модела FEMA450(са ефектима интеракције) и просторног модела који јекруто укљештен (без ефеката интеракције) имају

вредност ~1% за тло са модулом смицања G=10 MPа,односно од ~5.9% за тло са модулом смицања G=150MPа. То наводи на закључак да са порастом спратности

FEMA450 модел даје бољу прогнозу сеизмичких сила, алида је разлика између ова два модела и даље велика за тлачији је модул смицања мали.

7. ЗАКЉУЧАКУ раду је приказан поступак и спроведена анализа

интеракције тла и објекта применом еквивалентног моделаса једним степеном слободе померања, према препорукамаNEHRP (FEMA450), [6]. Препоруке важе за спектре који судефинисани за тло на територији САД. У овом раду јеначињен покушај да се поступак примени и на спектре дате уEC8-1 [4]. Резултати добијени применом еквивалентногмодела упоређени су са резултатима добијенимспектралном анализом просторног модела зграде применомпрограма SAP2000. Анализирана су два модела скелетне АБзграде, спратности 5 и 10 етажа, за различите условеослањања на тло; усвојене су две вредности модуласмицања тла G и спектри за 5 типова тла А-Е према EC8-1.

Упоређене су вредности периода осциловања исеизмичких сила S, добијених применом еквивалентногмодела FEMA450 [6] и просторног модела срачунатог упрограму SAP2000. Разлике у периодима осциловањаосновног тона, добијеног на основу просторног модела ипоједностављеног модела, препорученог од странеFEMA450 су велике, и мање су за модел Б са више етажа.Еквивалентни модел је крући од просторног модела јер упросторном моделу није узета у обзир испуна рамовскеконструкције. Грешка која се тиме чини је очигледна изначајна за величину сеизмичких сила.

Анализа сеизмичких сила за модел FEMA450 ипросторни модел, када интеракције тла и објекта није узета уобзир, показала је да просторни модел даје знатно мањесеизмичке силе, с тим да је та разлика мања за зграду већеспратности (~5.9%). Када се интеракција тло-објекат узме уобзир, просторни модел и даље даје мање вредностисеизмичких сила од модела FEMA450. Разлика између силау моделима се смањује са повећањем спратности зграде иповећањем крутости тла, тако да пада на 5% за зграду типаБ, за тло чији је модул смицања G=150 MPа.

Пошто ова два модела, просторни и FEMA450, дају ве -

Табела 6. Сеизмичке силе у попречном правцу – конструкција Б (десет етажа)Table 6. Seiсmic forses in horizontal direction – building type B (ten stories)


049лике разлике у сеизмичким силама, које су првенственопоследица разлике у периодима осциловања, правиланзакључак о утицају интеракције тло-објекат на величинусеизмичких сила може се добити само поређењем истихнумеричке моделе за случај круто и флексибилноукљештене конструкције. У оба модела узимање интеракцијеу обзир смањује сеизмичку силу у односу на крутоукљештену конструкцију. Што је тло мање крутостисеизмичке силе су мање. За тло са модулом смицањаG=150МPa, разлика између сила укљештене и флексибилноослоњене конструкције је занемарљива. Код просторногмодела утицај интеракције је већи што је објекат већеспратности. Повећање разлике у сеизмичким силама сапорастом спратности је супротно од FEMA450 модела ипоследица је просторног моделирања, где је очигледноутицај флексибилности темеља на високе објекте већи.

Занемаривањем инерцијалне интеракције тла иконструкције чинимо грешку која је, код већине зграда, настрани сигурности, тј. такво решење је конзервативно(укљештени модели дају веће сеизмичке силе). Треба битиобазрив када је реч о објектима високе спратности, чији јепериод осциловања нижи од ТB, тј. мањи од 0.15 s односно0.20 s, према ЕC8-1. У том случају се услед интеракције тло-објекат могу добити веће сеизмичке силе него кодукљештене конструкције, што може да буде од значаја кадаје реч о тлу лошијих механичких крактеристика.

Треба истаћи евидентан утицај локалног тла, који јевећи од утицаја инерцијалне интеракције. То значи да требапажљиво, према ЕС8-1, утврдити на ком типу тла јефундиран посматрани објекат и усвојити одговарајућиспектар убрзања. Уколико је реч о тлу неповољнихкарактеристика, потребно је урадити додатне анализеутицаја локалног тла на сеизмички инпут.

Иако анализа преко сеизмичких сила није јединамеродавна, она нам даје увид у промену инерцијалних силауслед ефеката интеракције. Еквивалентни модел се у овојанализи није показао добар код процене периодаосциловања, тако да су разлике у сеизмичким силама кодпросторног и еквивалентног модела велике. Из ове анализеје очигледан значај правилне процене периода осциловањаконструкције, који има највећу улогу у величини утицаја уметоди спектра одговора.

Данас, када је примена рачунара и програма задинамичку анализу методом коначних елеманата посталасвакоднавна пракса, јасно је да еквивалентна метода губизначај. Уместо ње, динамичку анализу тло-објекат требаспровести једном од савремених метода линеарнединамичке анализе: методом спектра одговора илидиректном динамичком анализом на просторном моделузграде. У тој анализи нарочиту пажњу треба поверитиправилном одређивању крутости појединих елеменатаконструкције. Утицај тла треба узети у обзир прекодинамичке крутости и пригушења темеља, применомпрепорука FEMA450.

8. ЛИТЕРАТУРА1. Apsel, R. J., аnd Luco, J. E. (1987). ‘‘Impedаnce functions

for foundаtions embedded in а lаyered medium: An integrаlequаtion аpproаch.’’ J. Eаrthquаke Engrg. Struct. Dyn.,15(2), 213–231.

2. Bielаk, J., 1976. Modаl Anаlysis for Bui lding-Soi lInterаction.” Journаl of the ASCE EngineeringMechаnicsDivision 102 (EM5):771-786.

3. Bielаk, J. 1975. “Dynаmic Behаvior of Structures with

Embedded Foundаtions.” In EаrthquаkeEngineering аnd Structurаl Dynаmics, Vol. 3, pp. 259-274.

4. Eurocode 8 : Design of structures for eаrthquаke resistаnce,Pаrt 1: Generаl rules, seismic аctions аnd rules forbuildings, Europeаn Stаndаrd EN 1998-2004.

5. Elsаbee, F., I. Kаusel, аnd J. M. Roesset. 1977. “DynаmicStiffness of Embedded Foundаtions.” In Proceedings of theASCE Second Annuаl Engineering Mechаnics DivisionSpeciаlty Conference, pp. 40-43

6. FEMA450 - Building Seismic Sаfety Council (BSSC),NEHRP Recommended Provisions for Seismic Regulаtionsfor New Buildings аnd Other Structures , Wаshington, D.C.,USA, 2004.

7. Kаusel, E., аnd J. M. Roesset. 1975. “Dynаmic Stiffness ofCirculаr Foundаtions.” Journаl of the ASCE EngineeringMechаnics Division 101 (EM6):771-785.

8. М., “Интеракција тла и објекта: 1 “, Изградња LI (1997),9, с. 361-368.

9. Петронијевић М., “Интеракција тла и објекта: 2 “,Изградња LI (1997), 10, с. 417-426.

10. Петронијевић М., Schmid G., “Метроде динамичкеанализе система тло-објекат“, Изградња 62 (2008) 12,541-554

11. Stewаrt J. P., Kim S., Bielаk J., Dobry R., аnd Power M. S.,“Revisions to soil-structure interаction procedures in NEHRPdesign provisions”(2003). Eаrthquаke Spectrа. 19 (3), pp.677-696. Postprint аvаilаble freeаt:http://repositories.cdlib.org/postprints/2556

12. Stewаrt J., Fenves G L., Seed R B. Seismic soil-structureinterаction in buildings. I: Anаlyticаl аspects, J. ofGeotechnicаl аnd Geoenvironmentаl Eng, 125 (1), pp. 26-37. Postprint аvаilаble free аt:http://repositories.cdlib.org/postprints/2553

13. Wolf J., Dynаmic Soil-Structure Interаction, Prentice-Hаll,1985, New Jersey.

14. Veletsos, A. S., аnd V. V. Nаir. 1975. “Seismic Interаction ofStructures on Hysteretic Foundаtions.” Journаl of the ASCEStructurаl Division 101 (ST1):109-129.

15. Veletsos, A. S. 1977. “Dynаmics of Structure-FoundаtionSystems.” In Structurаl аnd Geotechnicаl Mechаnics, AVolume Honoring N. M. Newmаrk, edited by W. J. Hаll, pp.333-361. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hаll.Veletsos, A. S., аnd J. W. Meek. 1974. “Dynаmic Behаvior ofBuilding Foundаtion Systems.”Eаrthquаke Engineering аnd Structurаl Dynаmics 3 (2):121-138.Veletsos, A. S., аnd B. Verbic. 1973. “Vibrаtion ofViscoelаstic Foundаtions.” Eаrthquаke Engineering аndStructurаl Dynаmics 2 (1): 87-105.Veletsos, A. S., аnd B. Verbic. 1974. “Bаsic ResponseFunctions for Elаstic Foundаtions.” Journаl of the ASCEEngineering Mechаnics Division 100 (EM2):189-205.Veletsos, A. S., аnd Y. T. Wei. 1971. “Lаterаl аnd RockingVibrаtion of Footings.” Journаl of theASCE Soil Mechаnics аnd Foundаtions Division 97(SM9):1227-1248.

9. ЗАХВАЛНИЦАОвај рад је урађен у склопу пројекта ТП 16017 „Развој и

унапређење пројектовања грађевинских конструкцијаизложених сеизмичким и инцидентним дејствима“, који јефинансиран од стране Министарства науке РепубликеСрбије.


050Жељко Гашпаровић*

* Мр Жељко Гашпаровић, дипл. инж. арх., ИАУС, Београд, Булевар краља Александра 73/2

ФАСАДЕ КУЋА, СЕЛА И ГРАДОВА- СВЕ СУ ФАСАДЕ ЧОВЕКА

Резиме:Праћењем процеса урбанистичког и архитектонског преображаја у последњих двадесетак година, сведоци смо развоја једне интересантнеи значајне појаве – губитка идентитета српских градова. Идентитет појединог града представља његову јединственост и посебност, покојој се разликује од свих других градова. То је изворни квалитет уграђен у непоновљиви процес градоградње, по којој препознајемо одређениурбани простор у његовој целовитости и континуитету. Полазна претпоставка овог рада садржана је у ставу да постоји низ просторних карактеристика које су носиоци просторнепрепознатљивости српских градова, села и бања и чије откривање и вредновање мора да утиче на одређивање даљих правацаурбанистичког и архитектонског развоја. Неки природни токови догађања, током времена, које можемо да спознамо само посматрајући иосећајући околину око себе, учинили су да данас најчешће видимо Србију као својеврсну геоморфолошку арабеску.Слике свих градова и села виде се преко фасада објеката. Фасаде су огледало наше стварности, биле оне лепе или ружне. Наша спољнафасада су све наше куће и по споредним путевима наше земље. Крајолик је најразјашњенија фасада и прича о људима. Поред сопственефункције, интерне естетике, фасада има и јавну, општу, за друге упечатљиву у јавности говорну улогу.Критички поглед и разумевање проблематике архитектуре на почетку 21. века јесте осврт који се односи на архитектуру око нас и њенубитност, намену грађевине, смислено коришћење материјала, конструкцију и додатну декорацију, грађу из природе – различитостгеографских региона, вредновање фасаде, трајност или ефемерност и интровертну и екстровертну кућу. Кључне речи: грађење, архитектура, фасада

THE FACADES OF HOUSES, VILLAGES AND TOWNS - ALL ARE

FACADES OF MANSummaryFollowing the process of urban and architectural transformation in last twenty years, we are thewitnesses of progress one of interesting and considerablephenomenons – the loos of identity of Serbian towns. The identity of town presents his uniqueness and paricularity, by which it is different from all othertowns. It is autentic quality builted in unrepeatable process of town-construction, by which we recognize some urban space in its integrity and continuity.Starting assumption in this paper are contained in premiss that there are number of space characterisics which are carriers of space recognition of Serbiantowns, villages and spas and which discovering and evaluation must influence to the further directions of urban and architectural progress. Some naturalflows of events, during the time, which we can perceive only through opserving and feeling of surroundings around ourself, made the situation that todaymost often we see Serbia as some geomorphological arabesk. The pictures of all towns and villages are seen across the facades of the objects. The faca-des are the morror of our reality, whether it is good or bad. Our exterior facade are all our houses, even across by-roads of our country. The landscape is thebest explain facade and the story about men. Beside its own function, internal aesthetics, the facade have public, common for others, impressive and publicspeaking role.The critical view and understanding of architecture problematic at the beginning of 21. century is review which refers to architecture around us and its es-sence, purposes of the buildings, purpusful use ofmaterial, construction and additional decoration, material from the nature – difference of geographical re-gions, evaluation of facade, lasting or brevity and introvert or extrovert house. Key words: building, architecture, facade

Стручни радУДК 711.4:728.6

потпуно поништила. Домаћу грађу и природне односе суобликовали темељна конструкцијска правила (канони) урегионима. Данас је простор, нажалост, унифициран.Стога смо започели кривотворење лажне носталгије.

Код намене грађевине важан је садржај догађања(функција) који се одвија у грађевини као што су:становање, средиште владања, место привреднеактивности, бројне функције, простор игре и забаве,арена спортских такмичења, итд.

Упоредо са конструкцијским нужностима упорно сејавља и украшавање (декорација) као израз естетскихусмеравања, осећаја за лепо и елемент заиграности иоптимизма. Скоро увек и скромно и сакривено, усиромаштву и у богатству. Најпре само као приповестуместо књиге а затим као илустрација. Од декорације доуметности пут није тако дуг као што се мисли. Даклелепо, које следи корисном и у великим архитектурама чаки обрнуто: да би постигли замишљену лепоту, изабралису примеран материјал и конструкцију.

2. Где нам је архитектура? Карактеристика данашње ситуације у Србији јесте да

се, због друштвених односа (парадоксално у времеразвоја бежичних комуникација), празне велики пределиСрбије, остају празне стотине кућа, сеоских дома -


051

1. Човек и стваралаштвоЧовек, као део природе, тражио је (и касније

обликовао), по својој прилици, склоништа у природи – одјаме до палате, одузимајући простор од ње, стварајућиоблик и намену у јединствену сложеницу у складностиили супротности с њом. Омеђени слободни просторприроде је вољом и знањем човечјег ума мате -ријализован не само због новца, већ због одлучивања олепом. Ограничени простор у вертикалном, хоризо -нталном и косом смеру бит је геометрије простора.

Избор грађевинског материјала обликовао је правилаградње и тиме изражајне особине грађевине. Грађевинаима смисла, економску оправданост и пун потенцијалсамо онда када се налази на смисленом простору. Усупротном, она делује као да долази из неког другогсвета, као да је неко случајно ту поставио.

Градити је императив градитељства као привреднегране. Градити је (још увек) нужна делатност многихграђана наше земље. Економика и рационалност већиниинвеститора су диктирала ограничења. Анонимна(вернакуларна) архитектура настајала је од материјаланађеног у непосредној околини градње. Стога се уисторији врло дуго одржала локална разноликост и тимепривлачност за посматрача са стране. Трговинаданашњих грађевинских материјала локалну је изворност

Београд: надградња и стилизација објекта – некад раван кров, сада ремоделизацијаBelgrade: superstructure and stylization of the buildings – once a flat roof, now remoulding

Београд: надградња и хаос на фасадамаBelgrade: superstructure and chaos on the facades


052

ћинстава, села и градова, неприлике се због помањкањастанова готово повећавају. Број становника пада, нискинаталитет угрожава опстанак народа, понуда идиличнихсуседства мами у главни град. Све што нам је успелоразвијати у полицентричној заснованој Србији ушездесетим годинама 20. века, сада нам, у времелиберализације и капитализма, неповратно нестаје, безсентименталности. Изгубили смо нит која нас је водилаизмеђу „имати“ и „бити“, и настају другачија суседства,типа Дизниленд и Беверли Хилс.

Крај 20. века је донео нови сензибилитет уархитектури. После смењивања различитих тенденцијаод неорационализма, структурализма, некритичногрегионализма, поједностављеног популизма, хигх-тецхновске идолатрије, инжењерског продуктивизма,новог еклектизма, „субверзивног“ деконструктивизма донајновије транспарентне и виртуелне архитектуре, садасе издвајају две групе архитеката. Прва група својуинспирацију налази у надградњи и развијању искуствамодерне између два светска рата у складу сасавременим друштвеним променама, информатичкимпотенцијалом, високим технолошким могућностимаизградње и новим еколошко-енергетским захтевимаодрживог урбаног развоја. Другу групу представљајуархитекти који се ослањају на искуство аутономногдеконструктивизма, али сада битно проширеног иоплемљеног урбаним контекстом и новим сензи -билитетом у начину примене јаких, контрастних боја,посебних светлосних ефеката и новим односом ра -

зличитих материјала у облагању фасада. (R. Delalle1997.)

Тражећи одговор на питање: трајност или ефе -мерност (неважност, пролазност), чини нам се да јепрошлост оставила важна архитектонска и уметничкадостигнућа, али и данас стварамо, претерујемо умаркетингу завођења, кривотворимо изворне предмете,глорификујемо разум, потрошњу стављамо изнад свега.Једино важно време је време забаве и слободногвремена. Томе су примерена „места потрошачкогелдорада, где владају привремени, рециклиранипроизводи градитељства, грађевинарства, много мањеархитектуре.

Данашњи тренутак српске архитектуре одређен јеконтроверзом: више појединачних, сјајних архитектонскихдела која се могу мерити са онима са врха европскесцене и мајоритетом подпросечности и црвеном нитипоразне и скандалозне архитектуре (М. Митровић, 2003).

Својеврсна хиперпродукција станова и зграда после2000. године, диктирана је објективним тржишнимусловима, али и наметнутим захтевима, затим уск -лађивањем јавних интереса, интереса инвеститора ибудућих корисника, изнедрила је палету са богатомпонудом различитих архитектонских израза, чији су језик,форма и естетика управо тема овог рада. Новоизграђениобјекти у себи носе потенцијал који би требало дадоприносе амбијенталној вредности урбаног миљеа укоме су настали. Хармоничан однос и складнакоординација „новог“ са „старим“ и/или „новог“ са „новим“

Београд: непоштивање правила урбанистичког редаBelgrade: disregard of urban planning rules

Београд: колористична обрада стамбених објекатаBelgrade: colorful treatment of residential buildings


053је неопходна компонента при пројектовању објеката, аодговорност, и то велика, је увек на пројектанту.

Узроци данашњег стања у нашој архитектури –изгубљен идентитет данас:

а) дисконтинуитет културе, у ширем смислу, а затим икултуре грађења. Уплив идеологије и у грађевинарство,негирање било каквих застарелих вредности и наслеђа,као и убеђење да ћемо у једној генерацији изградитиврли нови свет, довели су до бруталности у приступурешавања проблема.

б) култура града, култура градње коју смо градилидеценијама, а на преласку између два века изашла је навидело: индивидуално изнад општег, лични укус изнадестетике окружења, моје изнад свега другог. Када је мојеважније од свега другог, не можемо очекивати бољепонашање од осталих а тако смо научени да мислимо.Научени, то су: архитекти, инвеститори, државнислужбеници, извођачи, корисници простора.

Акцентовање урбаног простора, односноуспостављање визуелних маркација јесте привилегијакојом архитектонска дела, са мање или више успеха,бране елементарне естетске норме од насртаја таласастандардизације и слика префабрикованог градитељства.Таквих примера има доста у Београду који су нарепрезентативним местима добили неколико истакнутихјавних објеката, углавном административних по својојнамени или мешовитих садржаја. Већина тих зграда сеистиче савременом архитектуром која је у данашње добаврло широког дијапазона изражајних могућности. То јесупротно претходним периодима, када су се зградеистицале претераним пуризмом, огољеношћу, губиткомсваке декорације, чиме су стварани објекти већином беззначајног израза.

Као у музици, и у архитектури постоји скала са тачноодређеним распоредом. Ако су постављени у смисленомодносу, дају убедљив карактер композицији, па чак ако серади о контрапункту или пак дисхармонији. Неспретноукомпоноване зграде, у најбољу руку даће само„новокомпоновану“ слику која ће чак и ономе коме пријада види, бити кратког даха и врло вероватнозаборављена.

Објекти данас доживљавају ремоделизацијунадградњом нове етаже или доградњом тераса тамо гдеих није било а фасаде стилизацију у колоритној илипластичној обради својих површина побољшавајући својуслику.

Парадоксално је да у данашње време још постојинепоштивање основних правила градње којаподразумева непостојање стилских и естетскихкритеријума. Када нема контроле, санкција, струковнихстандарда, тада се гради по личном нахођењу, немапрописане висине, ширине, изгледа фасада, боје, јер,зашто би свега тога било када нема ни регулационелиније, густине насељености и изграђености парцеле,нема инфраструктуре, нема конкурса, нема идејних ипалирских планова, контроле конструкције, топлотнеизолованости или квалитета материјала? (Ови проблемису наведени зато што има доста примера у пракси).

Опсежан проблем је масовна индивидуална градњакоја је постављена као вечна (скупа, домишљата, чакраскошна), а по значењу за естетику заједништва збиљаспоредног значења, уистину је више бреме него корист.Лажна руралност одражава се на спољашњост зграде. Уурбаном окружењу изненађује чињеница да један век

после (узмимо пример) дрских и иновацијских сецесијскихдекорација, које су у богатом окружењу и у основнојконструкцији потпуно ослободиле форму, на фасадаманаших улица и путева настаје мноштво стамбених кућакоје поново рехабилитују истакнути двострани кров,„историјске“ прозоре с поделом стакленог поља златнимили сребрним летвицама, све се зачини изборомрахитичних рељефних декорација и поврх свегапошећери се сладоледним бојама. Лоше схваћена„традиција“ на кривом месту. И када то покушаморазумно образложити, једини могући закључак је кич.

Дивља градња - нису само објекти без дозвола, већсваки објекат зидан без икаквих цивилизацијских иструковних начела и обзира према окружењу, попринципима дивљине – по праву бржег и јачег.

А наша стамбена вила? Осим врло ретких изузетака,на све четири стране нападна с врло мало додира соколишем, стамбена етажа степеницама подигнута одтла. Додана су обликовања узета из градова и двораца,илустрација Астериxа и која подсећају на туристичкеобиласке Тирола и Баварске.

Београд: доградња тераса и колористична обрада типскихсивих објеката

Belgrade: balcony extension and colorful treatment of standard greystructures

Нови Сад: дворишна фасада богато стилизованаNovi Sad: wealthy stylized courtyard facade


054

Нажалост, или на срећу, куће које градимо, било дасу оне једнопородичне или вишепородичне, приземнеили са пет, шест или десет етажа, намењене су да трају идовољно дуго да их не можемо заборавити, јер су оне,једноставно, ту око нас, а ми у и око њих.

3. О могућностима вредновања фасада Нове зграде са својим савременим архитектонским

изразом пружају нам могућност да себи поставимо некапитања о савременој естетици, о схватању лепог, па и омерилима и начинима вредновања таквих архитектонскихдела. Познато је да у обликовању архитектонског делаучествују следећи елементи: функција, форма,конструкција, стил, мода, орнаменти и потенцијал грађе.

Како мерити или оцењивати фасаду као спољниизраз? Мерила могу бити естетска, економска,функционална, индивидуална и друштвена - фасадаможе бити планиран наговор или пропуштена прилика.Фасада има суседе, с њима је у договору. Најпре штитиунутрашњост, затим може скривати, откривати илинаводити, помицати се или наметати. Спољна опна јепоступни прелаз на ван или, као граница одбија, дакле,позван си или си нежељан.

Све куће имају два лика. Два погледа – пролазникакоји ће застати и знатижељно погледати облик и тело, ионих других, који користе тај простор и могу да осетедушу објекта. Фасада је важан сегмент сваког објекта,екстеријер је прво што „пада у око“ док шетајућиразгледамо куће и зграде око нас.

Улична фасада – прочеље зграде је најчешће првидодир људи са објектом која у њима изазива одређенупсихолошку реакцију. Естетска вредност неког прочељапрвенствено расте када је изузетно висок степенхармоничности међувеза на самом објекту. Видовиопажања могу бити: пријатна за модерне објекте иинтересантна за старије грађевине.

Према улици објекти су изложили своје фасаде устаклу, камену, опеци, малтеру, пластици, гвожђу иалуминијуму. Фасаде могу бити лепе и ружне,

хармоничне и хаотичне, светле и тамне, прозрачне изатворене, смешне и тужне. На фасадама објекатаархитекти бележе своје име и презиме, дајући им срце,душу и свој печат препознатљивости. Кроз фасаде семоже проћи, кроз фасаде се може ући без повратка, нафасадама се могу лупати главе и аутомобили.

На фасадама људи исказују своје понашање(дограђивање, прекривање другим елементима, исписујусвоје пароле и поруке). Фасаде се накичују разноврснимстварима (клима уређајима, антенама итд.). Таквихствари нема, на пример, у Прагу, где се поштују правилапонашања корисника према уредбама града.

Стамбена архитектура је била најзахвалнији полигонза афирмацију техничких новина и једновремено областнајоштрије супротстављености тежњи градитеља наједној и пројектаната на другој страни. Инду стри -јализована стамбена архитектура сада тражи начин даспаси свој уморни лик пред разиграним пролазницимапреко модуларног система и посебних дизајнерскихапликација па до спорадичних колористичкихинтервенција. Пошто се нису могли променити основнаструктура и градитељски принципи, трагало се за новимвизуелитетом који би надвладао задату стварност.

Субјективно вредновање фасада – „старих“ и „нових“фасада се односи када се анализирају психолошкереакције на прочеља објеката од стране локалногстановништва које свакодневно долази у неки однос саобјектом, било да у њему станује, пролази поред њега ислично. Било какав одговор дали - позитиван, негативанили неутралан – то омогућава да се примени политиказаштите локалног градитељског наслеђа (мере за обновуи одржавање историјске архитектуре).

Понекад могу да дођу до изражаја супротностиестетског израза и функционалности саме фасаде. Јасноје да се изглед естетски може вредновати у зависностиод распореда и облика примењених архитектонскихелемената и удела конструкције у општој композицијиизгледа. Што се функционалности тиче, заштитна улогафасада је очигледна као и улога у осветљавањуунутрашњег простора и повезивању корисника саоколином. Ова двојна припадност фасаде, као делаобјекта који припада и унутрашњем и спољашњемпростору, одређује јој и посебну улогу у архитектури.Познавање фасаде и њене функције код једногодређеног објекта може умањити неизвесност оунутрашњој намени објекта. Очигледно је дафункционални знаци на фасадама служе људима дастворе слику о унутрашњем облику објекта. Збогнедостатка знања о „стиловима“ помоћу којег би могла дасе одређује естетска вредност фасаде, чест је случај дасе утисак испитаника заснива управо на базифункционалне трансинформације, тј. на закључивању оунутрашњем простору као основу утиска о спољномизгледу објекта. Разлика и сличност између естетског ифункционалног вредновања фасада може се сажети уосновне комбинације: ниска или висока естетскаинформација са високом или ниском функционалномтрансформацијом.

Са материјалног гледишта фасаду највишеугрожавају прљавштина, микроорганизми и временскенепогоде, а нечистоћа и наталожена прашина утичу нањену боју и текстуру. Алге и гљивице могу да нанесутрајну штету недовољно заштићеним објектима, а сунце,киша, град, мраз и јак ветар стално „проверавају“

Београд: кичење фасада клима уређајима Belgrade: unsightly facades appearance, made by air-conditioner

installations

издржљивост фасадног материјала, односно малтера.Да бисмо разумели, интересује нас јесу ли догађања

у грађевини и њен спољни изглед повезани и да лиспољна фасада што исказује.

Извесне значајне, необичне по свом изгледуновотарије, наводе на питање: да ли је укус, осећање залепо, допадљиво (и њихове супротности: неукус, одбојно,ружно) урођен или стечен васпитањем? Да ли јепојединцу нешто лепо само зато што тако осећа, или гатреба подучити како да посматра, да расуђује и оцењујеуметничко дело? Може ли аутор, посебно архитекта, даствара независно од околине, средине и публикума којије свакодневно у визуелном контакту са његовим делом?Или ствара дело које ће својим изгледом трајноулепшавати амбијент, изазивајући посматрача да сеобрадује што је у свом окружењу добио нешто привлачно,допадљиво, ново али лепо?

Таквим делима, често претерано накинђуреним безикаквог смисла, или напротив, тако огољеним да делујехладно, посматрачки публикум, код нас, спреман је да саизвесном иронијом сам да оцену, и то разним пригоднимепитетима као: телевизорка, жута зграда, црвенкапа, итд.дајући тиме одушка свом незадовољству изгледом тихзграда, за које се очекивало да ће, створене од познатихархитеката, бити велелепне.

Погрешне, неприхватљиве стручне критике у стварине користе широј јавности да је подучи што се сматра

данас у архитектури успелим, већ напротив, остављајусумњу у критичаре и у њихова схватања и мерила лепог.

4. ЗакључакБрига о томе како ће изгледати град, село, бања у

којем живимо требала би бити брига сваког појединца, јерконачно кроз њихове фасаде и улице неки посетиоци илинадолазеће генерације препознаће и људе који су ихстварали.

Улога места, зида и крова као основе материјала иконструкција, правилно одабраних, логично и целисходносложених, чине и чиниће архитектуру и даље добром,корисном и лепом.

Архитектонска дела су врло ограничена у својимизражајним могућностима, услед многобројнихограничавајућих фактора који значајно усмеравајупројектанте. И када они то све задовоље, још увек незначи да је дело уметнички успело.

Вредновање фасада има за циљ да укаже насложеност проблема обнове и реконструкције унутарподручја богатог градитељским наслеђем.

Залагање и борба за заштиту, реконструкцију иобнову већине постојећих објеката заснива се наодређеним вредностима које се могу исказати наразличите начине, али тако да су ти резултати ирузултати истраживања, углавном, увек, усмерени укорист градитељског наслеђа.

055

Banja Luka, I kraji{kog korpusa 16telefon: 051 311 818, 301 202, e-mail: [email protected]

TEHNI^KA DOKUMENTACIJA(Niskogradnja, Visokogradnja,

Saobra}ajna signalizacija)

PLANSKA DOKUMENTACIJA(Regulacioni planovi, Planovi parcelacije,

Urbanisti~ko-tehni~ki uslovi)


056Глигорије Перовић*

*Проф. др Глигорије Перовић, дипл. инж. геод., Грађевински факултет, Београд

ГЕОДЕЗИЈА У ГРАДИТЕЉСТВУ

Резиме:

Геодезија је природна наука, стога су њени задаци научни и научно–технички. Неки од задатака геодезије у градитељствусу: 1) Ласерско снимање коридора и објеката из летилица 2) Обележавање и контрола геометије инжењерских објекатапри њиховој изградњи, 3) Одређивање деформација и померања инжењерских објеката током времена, 4) Вођење машина5) Локални геодинамички процеси, 6) Покретни више-сензорски системи 7) Стално праћење (мониторинг) капиталнихобјеката 8) Праћење или контола геометрије неприступачних објеката, и сл.

Кључне речи: снимање, обележавање, деформације, мониторинг.

APPLICATION OF GEODESY INCIVIL ENGINEERING

Summary:According to international classification the Geodesy belong to the Natural sciences, since her tasks are the scientific and sci-entific-technical. Some of geodetic tasks in civil engineering are: 1) Laser scanning of corridors and objects by using aircrafts,2) Setting up and verification of civil engineering objects geometry, 3) Determination of deformations and displacements of civilengineering objects, 4) Machine guidance, 5) Local geodynamic processes, 6) Mobile multi-sensor systems, 7) Monitoring ofcapital objects, 8) Monitoring of unaccessible objects, and so on.

Key words: scanning, setting up, deformation, monitoring.

Прегледни стручни радУДК 624/627:528

2 ВЕЗА ГЕОДЕЗИЈЕ СА ДРУГИМ НАУКАМА

Методе решавања научних и практичних задатакагеодезије засноване су на законима математике ифизике.

Задатак изучавања фигуре Земље и њеноггравитационог поља решава се на основу законамеханике. На основу математике изводи се обрадарезултата мерења, која омогућује добијање траженихвеличина с највећом уверености (вероватноћом).

Знања из физике, посебно њених делова – оптике,електронике и радиотехнике, неопходна су за израдугеодетских инструмената и прибора и њиховоправилно коришћење.

Стога је геодезија везана са астрономијом,геологијом, геофизиоком, геоморфологијом, географијоми др. На пример, знања из астрономије користе се заразраду и примену астрономских метода одређивањакоордината тачака земљине површи; и обратно,дијаметар Земље, који се одређује средствима геодезије,користи се у астрономији као јединица дужине приодређивању растојања међу небеским телима Сунчевогсистема. Геоморфологија – наука о настанку и развојурељефа земљине површи неопходна је геодезији заправилно представљање форми рељефа на топограф-ским плановима и картама. Обратна веза геоморфологијеи геодезије је очигледна.

Такође, постоје аналогне везе геодезије и са другимнаукама о Земљи.

Одређивање облика и димензија Земље – једно одпитања науке о познавању природе - има научни ипрактични значај. Без знања облика и димензија Земљеније могућа израда топографских карата и решењемногих практичних задатака на земљиној површи.Познавање фигуре Земље неопходно је другим наукама– астрономији, геофизици, геологији и др.

Спољашње гравитационо поље Земље и масаЗемље одређује се помоћу разноврсних геодетскихмерења. Ради илустрације важности тих податаканаведимо да су они у лансирању ракета ка задатомциљу и вештачких сателита Земље у одређену орбитуједни од основних параметара прорачуна.

Један од праваца савремених научних истраживањаје изучавање унтрашњег састава Земље и процеса којисе дешавају на њеној површи и у њедрима. Геодетскеметоде омогућују фиксирање количинских карактеристикатаквих појава, као што су вертикална и хоризонталнапомерања земњине коре, премештање обалских линијаокеâна и мôра, одређивање нагиба и разлика нивôа мôраи др.

Није лако оценити значај топографских карата. Онесу основа за приказ резултата научних истраживања ипрактичне делатности у области геологије, геофизике,географи-је, геоморфологије и других наука о Земљи.Топографске карте су неопходне за државно планирањеи размештај производних снага, пројектовање инже -њерских објеката, при истрaживању и експлоатацијиприродних богатстава, изградњи градова, организацијипољопривредне производње, за извођење мелиора -тивних радова, у уређењу земљишне територије,уређењу шума и т. д. Топографске карте и планови судаље неопходни за успешно остварење радоваистраживача геолога, извиђача (војног), хидрогеолога,


0571 ДЕФИНИЦИЈА И ЗАДАЦИ ГЕОДЕЗИЈЕ

По међународној подели Геодезија је природнанаука.

Према класичној дефиницији коју је дао Хелмерт(1880) [1], геодезија γη – gea земља; δαίω = ја делим) је″наука о мерењима и картографисању земљинеповрши″. Данас ова дефиниција укључује одређивањеземљиног спољашњег гравитационог поља, као иповрши мора и океана, што подразумева временскепромене земље и њеног гравитационог поља. Стога онаприпада геонаукама и инжењерским наукама.

Због тога што се у великој мери бави одређивањемгеометријских односа тела и елемената објеката ињиховим положајем у простору и времену зове се ипримењена геометрија.

Из ове дефиниције проистичу задаци геодезије. Онису научни и научно–технички.

Научним задацима геодезије припада:- одређивање облика и величине Земље,- одређивање спољашњег гравитационог поља

Земље,- истраживање хоризонталних и вертикалних

деформација земљине коре,- одређивање обалских линија мôра и океâна,- одређивања разлика висûна мôра,- одређивање померања земљиних полова,- одређивање и одржавање тачног времена на

Земљи, и др.Научнотехнички (и практични) задаци геодезије врло

су разноврсни; са суштин-ским уопштењима они суследећи:

- одређивање положаја појединих тачака земљинеповрши,

- израда карата и топографских планова местаразних намена,

- извођење мерења на земљиној површи (и подземљом), неопходних за пројектовање, из градњуи експлоатацију инжењерских обје ката,објеката пољопривредне про изводње иексплоатацију природних богатстава Земље ињене унутрашњости,

- израду информационог система катастранепокретности, и

- обезбеђење геодетским подацима неопходнеод бране земље.

Актуелни задаци геодезије код нас су:- праћење или контола геометије инжењерских

објеката при њиховој изградњи;- одређивање деформација и померања

инжењерских објеката током времена;- локални геодинамички процеси (укључујући и

клизишта), (до 100 км);- изградња објеката као динамичких система;- вођење машина;- контрола фабрикованих елемената инже -

њерских конструкција;- истраживање геоме трије просторних ге -

одетских проблема;- интегрисање геодетских мрежа добијених

различитим технологијама;- трансформација координата из аналогног

облика са деформисаним садржајем у нумеричкиоблик са недеформисаним садржајем, и

- покретни више-сензорски системи.


058гео-графа, агронома, педолога, шумарског стручњака,инжењера пројектанта, инжењера градитеља, и т. д. ит. сл. Сви су они без топографске карте – свеједно, што и„тесар без секире“ или „ковач без чекића“ (Губкин, 3).

Геодетским мерењима се обезбеђује остварењепројектованих геометријских облика и елеменатапројектованог инжењерског објекта, како његовогположаја у простору тако и односа спољашње иунутрашње конфигурације. Чак и по завршеној изградњиобјекта изводе се специјална геодетска мерења, у циљупровере стабилности инжењерског објекта и појавемогућих деформација током вемена под дејством разнихсила и узрока.

Велики значај геодезије је и у изградњи културе.Карте разног садржаја и намене доприносе упознавањуприроде и живота на нашој планети, а иначе су изворразноврс-них знања о целом свету.

Посебан значај геодезија има у одбрани земље.Изградња одбранбених објеката, гађање циљева који сене догледају, гађање невидљивих циљева, коришћењевојне ракет-не технике, планирање војних операција имногим другим војним задацима неопходни су геодетскиподаци, карте и планови.

3 СТРУКТУРА ГЕОДЕЗИЈЕ

1°. Функције геодезије можемо изразити кроз триобласти: глобална геодезија, национални геодетскипремери и премери посебне намене. Глобаланагеодезија тиче се фигуре земље и њеног спољашњеггравитационог поља. Национални геодетски премеруспоставља основе за одређивање површи и гра -витационих величина државе. У премерима посебненамене (топографски премери, катастарски премери,премери у инжењерству) добијамо детаље терена иобјеката.

Као што је случај са другим наукама и геодезија имасвоје класичне дисциплине: геометријску геодезију,физичку геодезију, математичку геодезију и динамичкугеодезију.

Међутим, у новије време формирале су се и новедисциплине : сателитска геодезија , инерцијалнагеодезија, поморска и космичка геодезија.

2°. Интернационална сарадња. За геодетску теоријунеопходна је међуна-родна геодетска комуникација која јеформализована кроз Међународни савет научних унија -

ICSU (од енгл.: International Council of Scientific Uni-ons)коју чини 25 чланица, а међу њима одговорна загеодезију је Међународна асоцијација за геодезију – IAG(од енгл.: International Association of Geodesy), као деоИнтернационалне уније за годезију и геофизику – IUGG(од енгл.: International Union og Geodesy and Geophysics,(1919)), (Vaníček i Krakiwsky, 4). Оне су се почеле давноформирати; тако је 1875 године у Паризу основанаМеђународна организација за тегове и мере. Све овебројне међународне организације за разне областигеодезије значајно помажу државама и њиховимнационалним удружењима.

3°. Националне организације. Проблеми глобалнегеодезије могу се решити само са интернационалномсарадњом института који раде на националном нивоу,заједно са неколико интернационалних служби (тачка 2°).У неким земљама, владини или институти академијанаука (као што је у Русији Централни Научно-Истра -живачки Институт Геодезије Аерофотоснимања иКартографије – ЦНИИГАиК у Москви), као и униве -рзитетски геодетски институти се активно бавеистраживањима (у Србији не постоје такви институти).Државне годетске премере изводе геодетске управеземаља преко децентрализованих институција (нпр.Немачка), или преко централизованих агенција (нпр.Аустралија, Канада и др.).

Постоје и бројне негеодетске институције које се утоку њихових специјалних пројеката дотичу геодетскихпроблема.

4°. Геодетска пракса. Геодетска пракса је у појединимдржавама углавном окренута потребама израдетопографских планова и карата, што има за последицу дасе остали геодетски радови изводе под вођством другихпрофесионалних организација. Из истих разлогагеодетску праксу неких земаља воде државнеинституције. Тако је, на пример, катастар у Русији подУнутрашњим делима, а основне геодетске радове уСАД-у води Обалска геодетска служба (војска).

Слика 1 - Повезаност геодезије са другим наукама(Fig. 1 - Relation of Geodesy to other disciplines).

Сл. 2 - Међународна организација геодезије(Fig. 2 - International organization of geodesy


059

У Србији послове информацио-ног система катастраводи Републички геодетски завод Србије, а постоји иприватна пракса са око 800 регистрованих радњи иорганизација. Геодетска пракса захтева не самогеодетске научнике и инжењере - већ и техничаре ипомоћно собље.

5°. Геодетска професија. Као што је у тачки 4° реченоструктура геодетских кадрова састоји се од научника,инжењера, техничара - геометара и помоћног особља.

Геодетски научник по правилу мора иматимагистеријум или докторат наука, и то од универзитетакоји нуди специјализацију у геодезији.

Оквири знања научника морају покривати све теме изгеодезије.

Дипломирани инжењер геодезије2) је про фесионалацкоји премошћује геодетске потребе између теоретичара(научника) са једне, и техничара са друге стране. Стогаова особа мора познавати језик обе групе, и битиспособна да са њима комуницира. Дипломирани инжењергеодезије мора имати завршен факултет на којем јегеодезија водећа област, а треба да познаје теорију и даима основну обученост техничара. Он мора битиспособан да пројектује и надгледа прикупљањеподатака, да изводи стандардне анализе, па чак и дарешава мање проблеме теоријске природе.

Иначе, реч инжењер је латинског порекла, а данасозначава факултетски образованог стручњака који јеспособан да самостално решава задатке изинжењерства.

Инжењер геодезије , по образовању измеђутехничара и дипломираног инжењера, је професионалацкоји зна да ради мање сложене инжењерске задатке, каошто су: коришћење софтвера, прецизна мерења, мањесложени прорачуни тачности, и сл., и да има рутинутехничара.

Геодетски техничар - геометар треба да имадиплому геодетске средње техничке школе или колеџа.Он мора бити обучен за рутинско прикупљање разнихподатака, и да има извесног разумевања за то шта се саподацома може урадити или је већ урађено.

6°. Литература. Образовање геодетских стручњакасвакако мора пратити одговарајућа литература. Осимнеопходних књига из разних дисциплина, којих је данас уСрбији и на Балкану врло мало, неопходни су научни итехнички часописи. Домаћих часописа у Србији нема, а

од интернационалних споменимо најбоље часописе:- Journal of Geodesy - кога издаје ИАГ,- Геодезия и аэрофотосемка - кога издаје

МИИГАиК из Москве,- Геодезия и картография - кога издаје НЕДРА из

Москве.7°. Структура и знање кадрова у геодетској пракси.

До масовне примене нових технологија однос бројадипломираних геодетских инжењера и оста лихгеодетских стручњака (инжењера и техничара) био је унас приближно 1:4. Међутим, данас – када се скороискључиво користе савремене технологије у премеру тајоднос је довољно да буде 1:20 (Перовић, [7]). При томе,знања дипломраних геодетских инжењера морају битиврло висока, тј. у добром делу се приближити знањиманаучника.

4 ПРОЈЕКАТ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ

Коначан документ пројектовања је пројекат, којипредставља комплекс докумената, која садрже техничко-економске аргументације, прорачуне, цртеже и обја -шњења, неопходних при изградњи или рекон струкцијипредузећа, грађевине или објекта.

О пројектима овде неће бити детаљније речи јер је тоградитељима добро познато. Овде ће бити истакнут самозначај геодетског пројекта и то највише у светлуњеговог доприноса у примени нових технологија. Радитога прво истакнимо његов садржај.

Пројекат геодетских радова, у зависности од фазеизраде техничке документације, нарочито садржиподатке:

- о тачности и поузданости геодетских мрежа;- о методама мерења и снимања;- о метролошком обезбеђењу геодетских

мерења;- за обележавање тачака објекта;- о експропријацији;- о мерењима за контролу геометрије објекта по

фазама изградње;- о осматрању тла и објекта у току градње;- о геометрији нултог стања изведеног објекта;- о контроли објекта у пробном раду;- о контроли геометрије монтажних елемената;- о стабилизацији тачака геодетских мрежа и

објекта;- о поузданости и контроли мерења;- о методама обраде и анализе мерења, и- елаборат геодетских радова.У многим случајевима нове технологије није

могуће примењивати у премеру без геодетскогпројекта. Разлог је недостатак стандарда, норми изакона за њихову примену због сталног напретка тихтехнологија.

Значај геодетског пројекта у примени новихтехнологија у премеру биће истакнут кроз следећа двапројекта које је аутор овога рада урадио. Пројекти су :

- [5], где је скраћено време снимања 3 пута; са 9 на 3месеца, и други је

- [6], где је повећана тачност висина 4 пута ;смањена грешка висина са 8 на 2 цм.

(У [6] је побољшана тачност мерења америчкомтехнологијом, јер према стандардима за путеве Србије

Сл. 3 - Међународна организација премера.(Fig. 3 - International organization of surveying)

2 Творци учења по ″Болоњској декларацији″, који систем школовања јепримењен и у Србији, су избацили реч инжењер која се у свету користиоко две хиљаде година, и унели неке своје називе (мастер и сл.). Овдеморам истаћи да израз ″мастер″ многи замењују изразом ″магистар″,што ни у ком случају није исто јер је магистар научно звање, а ишколовање за магистра траје две године дуже.


060грешка висина снимљеног асфалтног пута мора битимања од 3 цм).

Напомена. За израду оваквих пројеката неопходнасу највиша знања из геодезије и нових технологија,стога их не могу радити дипломирани геодетскиинжењери!

Међутим, овде треба напоменути да је аутор овогчланка и у примени класичних технологија показао да седобром организацијом може значајно скратити времемерења чак и 4 пута, [9] и [10], а да се истовременодобију резултати највише тачности [10].

5 САВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ ПРЕМЕРА

Данас се скоро искључиво користе савремене тех -нологије и методе геодетског преме-ра, а нарочито уинжењерству где се граде објекти са све сложенијомгеометријом и строжијим толеранцијама, стога ће тетехнологије овде бити приказане.

Савремене технологије припадају класи еле -ктронских технологија , јер су мерни уређајиелектронски тако да се мерења изводе и региструјуаутоматски, а најчешће су и са уграђеним рачунскимпрограмима и софтверима тако да се велики део обрадеподатака изводи у самом уређају, због чега се оваквиуређаји у жаргону називају "црне кутије".

И код савремених технологија основне каракте -ристике односе се на мерења и регистровања која сеизводе:

- Aутоматски, или- Aутоматски у интеракцији са оператором.

Осим аутоматског мерења и регистровања савременетехнологије имају и друге предности над класичним, каошто су:

- Велики број мерења једне величине, и- Великих број мерених величина.

Међутим, имају и неке недостатке, као на пример:- Велики број непотребно мерених величина,због чега се јавља проблем меморисања иманипулације подацима, и друго

- Не може се увек мерити у карактеристичним(потребним) тачкама објекта.

Неке од савремених технологија су:- Глобални позициони систем (ГПС),- Ласерски покретни системи за брзо снимање

(из летилица),- Дањинска детекција (фотограметрија и

сателитски снимци),- Ласерски стационарни системи за прецизно

снимање,- Сателитска алтиметрија, и- Тоталне станице.

ГПС технологијом се обезбеђује апсолутно ирелативно позиционирање. Због високе тачности, заизраду геодетске основе и геодетских контролнихмрежа у инжењерству користи се релативно позици -онирање којим се обезбеђује тачност од 10-8 до 10-6.

Ласерско снимање из летилица. За ово је ко -нструисан уређај FLI-MAP у којем је интегрисан ГПС,инерцијални и ласерски систем, а карактерише га брзинаснимања од 120 000 тачака у секунди и за један сатснимања до 100 км коридора ширине до 400 м сагустином 40-70 снимљених тачака/m2. На сл. 4 дат јепринцип FLI-MAP снимања.

Тачност координата (X, Y) у равни у односу на дате– базне тачке је:

- са базним тачкама из WGS 84 са врло краткимрастојањима:....................3 cm,

- са базним тачкама из државне тригонометријскемреже:................................5 cm, и

- са контролним тачкама удаљеним до једногкилометра:.......................2 cm.

За добијање захтеване тачности висина, боље од 3cm, потребно је висински систем FLI-MAP 400 ослонитина густо постављене референтне висинске тачке, насваких 2-3 км дуж коридора снимања. Тада се за ''тврде''површине (бетон, асфалт и сл.) добија:

- тачност висина: .................................... 3 cm, и- прецизност (''релативна тачност'') висина:

............... (1,5 – 2) cm. Тачност висина одређена је двема компонентама

грешке :- систематском, реда :................................. 2-3 cm, и- случајном (''прецизност'' висина), која је реда: 1,5 – 2 cmСтационарна ласерска станица, сл 5, је уређај у коме

је интегрисан инерцијални и ласерски систем и користисе за 3Д ласерско снимање инфраструктуре, споменикакултуре, зграда, градилишта, индустријских ирафинеријских постројења, запремина копова, и сл. Насл. 6 приказан је ″облак″ тачака моста снимљеногстационарном ласерском станицом приликом испитивањана статичко оптерећење.

Основне карактеристике стационарне ласерске

Сл. 4 – Принцип ласерског снимања помоћу FLI-MAP-а.(Fig. 4 - Principle of FLI-MAP laser scanning)

Сл. 5 – Стационарна ласерска станица

Сл. 6

станице су:- брзина снимања: ........до 50 000 тачака/сек;- тачност појединачних мерења на растојању 50 м: .

6 мм, и- домет:.........300 м,Даљинска детекција је наука и техника помоћу које

могу бити идентификоване и анализиране карактеристикеобјекта без директног контакта . Овде спадајусателитски снимци и фотограмаетрија.

Фотограметрија је метода мерења којом се без ди -ректног контакта, реконструишу положај, величина идимензија објекта на основу фотографија. Дели се нааерофото-граметрију и терестричку – блиско -предметну фотограметрију.

Тачност тачака снимљених фотограметријом наобјекту је:

- аерофотограметријом:.. . . . . . може се постићитачност од 5 см;

- блископредметном фотограметријом: ......... може сепостићи тачност од 1 мм.

Данас имамо и дигиталну фотограметрију -засновану на обради дигиталних слика. Њоме се можепостићи нешто већа тачност.

Сателитски снимци данас доступни купцима су санајвишом резолуцијом 0,60 м; мада постоје снимци сарезолуцијом 0,20 м и 0,06 м који имају знатно већу цену ијош увек нису доступни купцима. Тачност тачака објектадобијених на основу сателитских снимака који имајунајвишу резолуцију 0,60 м је реда 1-2 м.

6 ПОТРЕБНА НАУКА И МЕТОДЕ ОБРАДЕМЕРЕЊАНаука која се користи у решавању задатака инже -

њерске геодезије углавном је везана за карактеристикеметода мерења, тј. за класичне односно савременеметоде, односно за поља примене инжењерске геодезије.

Данас су у математичкој обради мерења неопходнекако класичне методе:

- стандардне статистичке методе,- основни линеарни модели,- теорија подударности,- методе оптимизације (стохастичке и

детерминистичке),- структурна анализа грешака, и сл.,

тако и савремене:- савремене статистичке методе

(робусне и сл.),- мешовити линеарни модели,- нелинеарни модели,- стохастички процеси, - временске серије,- калманови филтери,- колокација, и сл.

Све методе које се тичу линеарних и нелинеарнихмодела дате су на српском језику у монографији:

- Метод најмањих квадрата (Перовић, 2005, 10); и на енглеском у њеном преводу

- Least Squares (Перовић, 2005, 11).

7 ИНЖЕЊЕРСКИ ПРИСТУПАутор овога рада посебно истиче да је у геодезији још

од старог Египта (пре 7000 година) преко старог Рима доданас у геодетским радовима увек коришћен ин -жењерски приступ који се састоји прво у исцрпномпроучавању датог задатка и изналажењу најбољегрешења за његов глобални део и најбољих решења зањегове поједине делове.

У инжењерском приступу аутор овог радапрвенствено издваја три основна питања:

Зашто - како - колико ?!Инжењеру мора бити потпуно јасно зашто се објекат


061

Сл. 7 – Шематски приказ двеосновнe етапe инжењерског

решавања задатака(Fig. 7 - Two main phases of

engineering task solution method)

(задатак) ради, како се он у неком смислу може штобоље урадити, а да то што мање кошта. Стога сеинжењерски принцип може дефинисати кратко са:

"што боље" и "што јефтиније" !Ова два захтева су опречна јер што боље доводи до

скупљег, а што јефтиније - до лошијег објекта (решења).Компромис између ова два опречна захтева , узиспуњење одређених услова, је оно што називамооптимално решење.

У инжењерском приступу могу се издвојити две

основне етапе: 1) претходна анализа (студија) и 2)пројекат, чији се прикази дају шематски на сл. 7.

8 АНАЛИЗА ГЕОМЕТРИЈСКИХДЕФОРМАЦИЈА ОБЈЕКАТАЈедна од области примена геодезије у инжењерству у

којој се над инжењерским објектима постављају најс -трожији захтеви у погледу геометријских толеранција су


062

Сл. 8 - Дизајнирање хибридних система; Шематски приказ сталног праћења бране помоћу ГПС(Fig. 8 - Hybrid system design; GOCA-Principle of dam monitoring)

геометријске деформације великих и по својим захтевимаспецифичних обеката. То повлачи коришћење таквихтехнологија и метода мерења којима се обезбеђујенајвиша тачност геодетских мерења, као и коришћењенајвиших знања за обраду и анализу мерења и њиховихфункција којима се описују геометријске карактеристикеобјеката.

Као типичан пример којим се ово илуструје је сталнопраћење понашања бетонских брана, сл. 8. Контролнагеодетска мрежа бране састоји се од тачака основнемреже постављених на стабилном тлу (црвенимтроуглови на сл.), и од тачака бране (жути троуглови насл.), на којима стално стоје ГПС пријемници и сталнорегиструју сигнале са сателита ГПС система (GOCAпројект, 12, развијен на Универзитету примењених наука

у Карлсруеу). Међутим, овде има и тачака које сеповремено (у епохама) одређују (на сл. 8 нису приказане)тако да су ово хибридне конфигурације које су неопходнезбог заштите од нестанка или оштећења ГПС пријемника.

Вектори резултата мерења координата тачака бранеу одређеним временским интервалима су релизацијеслучајног процеса понашања бране, а пошто се тајпроцес циклички понавља - током 24 часа, сезонски игодишње, то се он може описивати моделима временскихсерија.

У анализи помјерања, брзине и убрзања коришћен јеметод најмањих квадрата (L2 норма), метод најмањеапсолутне суме (L1 норма) и метод Калмановихфилтера.

На слици 9 графички је покретним срединамаприказано изравнање L1 нормом дво-дневних (18-ог и 19-ог јуна 1999) временских серија тачке бр. 4532 објекта. Са

графика 9, нарочито са графика за осу H – који је означенцрвеном бојом, очигледно се уочава целодневназависност, тј. 24-сатна периодичност ″дисања″ бране.


063

Сл. 9 – Графички приказ покретним срединама изравнања L1 нормом временских серија тачke објекта. (Fig. 9 - Visualization androbust L1-norm online moving average smoothing of object point time series during monitoring)

Систем за сталну контролу и узбуну заснован наГПС-у – GOCA (од енгл.: GPS-based Оnline Control andAlarm System) прво обезбеђује основне мере које се тичувременских серија и функција положајатачке објекта .Други приоритет су тродимензионална помјерања,брзина и убрзање тачке . При томе је упроцедури Калманофог филтера коришћен вектор стањапрелаза:

Модел (1) се може проширивати, нпр. са утицајимапражњења и пуњења језера, температурним утицајима исл., али о томе овде неће бити речи.

За сваку тачку објекта дефинише се критичнивектор стања за померање, брзину и убрзање. Застатистичко откривање хаварије тестирају сефункције чисто геометријских деформација.

На основу резултата Калмановог филтерисањапрорачунава се вероватноћа алармирања. Ако једна одових вероватноћа пређе дати праг, GOCA аутоматскидаје звучни сигнал за аларм.(1)

Сл. 10 – Померање,брзина и убрзање тачке

10 оцењени помоћумодела Калмановог

филтера (1) за периодод пет седмица.

(Fig. 10 - Displacement,velocity and acceleration

series for point 10estimated by the Kalman

filter model (1) for a periodof five weeks)

- слегања: ....................................................... ±10 mm;3. За грађевине за регулацију (преливи, одвод.

базени, евак. испусти, резервоари):- испирање/ерозија/наноси:................. ±(0,06-0,15) m.Без оваквих стандарда није могуће правити

геодетске пројекте !И поред силне аутоматизације нема ″абра-кадабра″

решења у геодезији!

ЛИТЕРAТУРA

1 Die mathematischen und physikalischen Theorien derhöheren Geodäsie / F. R. Helmert // Teubner, 1880/1884,Leipzig. Reprint Minerva GmbH, 1961, Frankfurt a.M.

2 Инженерная геодезия, изд. 2-е, перераб. и доп. / П. С.Закатов (редактор) // Недра, 1976, Москва.

3 Значение геодезической службы в социали сти -ческом строителъстве / И. М. Губкин // Недра, 1934,Москва.

4 Geodesy: The Concept / P. Vaníček, E. J. Krakiwsky //No rth Holland, 1982, Amsterdam - New York - Oxford.

5 Пројекат геодетског снимања помоћу тоталнихстаница аутопута Е-75 деоница Фекетић - НовиСад - Београд за израду главног пројекта зареконструк-цију аутопута Е-75 / Г. Перовић //Центар за путеве Војводине, Нови Сад, 1997.

6 PERG method of increasing the absolute verticalaccuracy of the laser scanned points obtained by FLI-MAP systeм applied on asfalt roads (ПЕРГ методаповећања апсолутне вертикалне тачноститачака асфалтних путева одређених помоћуласерског снимања FLI-MAP сист.) / Г. Перовић //Еврогеоматика, Београд, 2004.

7 Перспективе инжењерске геодезије у III миленијуму /Г. Перовић // Друштво за високе бране СЦГ, IIКОНГРЕС, 7-10 Октобар, Кладово, 2003.

8 Нивелманска мрежа у Панчевачком Риту (пројекат,мерење и изравнање) / Г. Перовић, са групом аутора// Институт за геодезију, Београд, 1984.

9 Могућност прецизног нивелмана са дужинамавизура од 50 метара. / Г. Перовић // Геодетски лист,7-9, Загреб, 1987.

10 Метод најмањих квадрата / Г. Перовић // Аутор,Београд, 2005.

11 Least Squares / Г. Перовић // Аутор, Београд, 2005.12 GPS-based online Control and Alarm System (GOCA) /

S. Kälber, R. Jäger // 10th FIG Int. Symp. on DeformationMeasurements, March 19-22, Orange, California, 2001.

13 Engineering and Design - Structural DeformationSurveying / US Army Corps and Engineers Manuals //Publ icat ion Number: EM 1110-2-1009,http://140.194.76.129/publications/eng-manuals/em1110-2-1009/toc.htm, 01. 06. 2002.


064

За илустрацију, на слици 10 приказано је померање,брзина и убрзање тачке 10 на згради школе у рудничкојобласти у Reisbach-у, Немачка, оцењене помоћуКалманових филтера у временским серијама од пет дана.Потпуне деформације срачунате су на основу 40000мерења у опажаном периоду од 02. 08. 1999. до 07. 02.2000. коришћењем полинома трећег реда заснованих наизравнању помоћу L1 норме, чији су сумарни резултатидати у табели 1 горе.

9. ПРОБЛЕМИ ГЕОДЕЗИЈЕУ ГРАДИТЕЉСТВУ

Овде ће бити речи само о научним и проблемимаструке на овдашњим просторима.

У примени геодезије у градитељству постоје двегрупе проблема; једна потиче од геодезије, а друга одгредитељства.Геодетски проблеми су следећи:

- није одређен геоид,- нису урађени закони о премеру новим ин -

струментима и технологијама,- нису урађени пратећи стандарди за примене

нових инструмената и технологија,- није решен начин повезивања геодетских мрежа

одређених новим технологијама, са старим – државним мрежама, и

- није решена трансформација координата изаналогног облика (планови и карте) са дефо -рмисаним садржајем у нумерички облик санедеформисаним садржајем.

Осим закона, за решавање свих осталих питањанеопходна су висока научна знања из геодезије.Међутим, надлежни државни органи (ово су државнапитања!) не ангажују , или спорадично ангажују,геодетске научнике без којих та питања није могућерешити.Проблеми од градитељства, у овом случају су:

- недостајуће толеранције за објекте, и- недостајући стандарди тачности за премере

објеката.Стога аутор овога рада за ову прилику износи неке

стандарде САД; то су: 95% (2RMS) стандарди тачности затачке објекта (Accuracy Requirements for Structure TargetPoints) 13:

1. За бетонске конструкције (бране, евак. објекти,затварачи, улазне грађевине):

- дуготрајно померање: ..........................±(5-10) mm,- релативна краткотрајна померања (пукотине,

спојеви):......................................................±0,2 mm,- вертикална стабилност/слегања:................±2 mm;2. За насипе, насуте бране, обалске насипе:- косина/стабилност круне: ......................±(20-30) mm,- осовина круне: .......................................±(20-30) mm,

Табела 1 - Укупне и просечне промене деформације.(Table 1 - Total deformations and average deformation rate)

Укупне деформације Највеће промене деформације

Север 0,18 м 1,5 мм/дан

Југ 0,19 м 2,0 мм/дан

Висина 1,23 м 20 мм/дан


066Анита Зрнић1

Јелена Павловић2

Малина Чворo3

1Анита Зрнић, дипл.инж.арх., Архитектонско-грађевински факултет, Универзитет у Бањој Луци2Јелена Павловић, дипл.инж.арх., Административна служба града Бања Лука3 мр Малина Чворо, дипл.инж.арх., Архитектонско-грађевински факултет, Универзитет у Бањој Луци

НЕЛЕГАЛНА ИЗГРАДЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

- (НЕ)МОГУЋНОСТИ РЈЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА

Резиме:Нелегална изградња на територији Републике Српске и у земљама у окружењу постоји деценијама уназад. Претпоставка једа ће легализација нелегално изграђених објеката бити комплексан и дуготрајан процес који је потребно рјешавати савише различитих аспеката, као и нивоа власти с циљем добијања очекиваних резултата.Овај рад приказује резултате истраживања о нелегално изграђеним објектима и спроведеним процесима легализације уопштинама Републике Српске. Истраживање је засновано на подацима добијеним анкетним испитивањем надлежних општ-инских служби за послове просторног уређења, а имало је за циљ да:

● идентификује приближан број нелегалних објеката на територији Републике Српске● процијени ефекат општинских одлука о легализацији које су донeсене у складу са постојећом законском регулативом● процијени могућности локалних самоуправа за рјешавање наведених проблема, као и да буде база за даља

истраживања за унапређење тока легализације и спречавање нелегалне градње у будућности.

Кључне ријечи:Нелегална изградња, легализација, законска регулатива, локална самоуправа

SUSTAINABLE URBANIZATION AND UNSUSTAINABLE

PSEUDOURBANIZATIONSummary:Illegal construction is widespread and durable phenomena in Republic of Srpska as well as in neighboring countries. We can assumethat legalization of illegally constructed buildings will be complex and long-lasting process which needs to be addressed from several dif-ferent aspects and authority levels, in order to get expected results.This paper shows results of research about illegally constructed buildings and conducted legalization processes in municipalities of Re-public of Srpska. Research is based on data obtained through survey of competent municipal departments responsible for urban plan-ning in municipalities of Republic of Srpska, with the main goals:

● to identify approximate number of illegal buildings on the territory of Republic of Srpska● to evaluate results of the municipal decisions on legalization● to assess capacities of the municipalities to resolve stated problems, as well as to serve as basis for future researches on impro

vement of the legalization processes and prevention of the future illegal construction.

Key words: Illegal construction, legalization, legal framework, local authorities

Прилог струциУДК 624.05(497.6 Република Српска)

1. УВОДНелегална насеља, као и нелегална изградња су

широко распрострањена и дуготрајна појава, како у нашојземљи, тако и у региону. Ратна дешавања 90-их годинаусловила су повећане миграције становништва и додатноповећање нелегалне изградње. С обзиром на то да јеБосна и Херцеговина земља потписница Бечке декла -рације о неформалним насељима у југоисточној Европи,2002. године је дефинисан неопходни законски оквир иприступило се процесу легализације нелегалних објеката ито на начин да свака општина донесе своју одлуку олегализацији. Понуђена законска рјешења (Закон оуређењу простора, "Сл.гласник" бр. 84/02), након седамгодина примјене, нису донијела очекиване резултате.

Република Српска заузима површину од 25.053квадратна километра или 49% територије Босне иХерцеговине на којој, према званичним процјенама4 из2004. године, живи 1.471.529 становника. РепубликаСрпска је територијално подијељена на 63 општине,тачније састоји се из 61 општине и два града, Бање Лукеи Источног Сарајева (чине га општине: Источни СтариГрад, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале,Соколац и Трново). Република Српска има два нивоавласти, и то, локални - општина и град (Бања Лука иИсточно Сарајево) и централни - република.

Овај рад се базира на истраживању5 спроведеном уопштинама Републике Српске и бави се феноменомнелегалне изградње са циљем да се процијени:

● приближан број нелегалних објеката на тери -торији Републике Српске

● ефекат општинских одлука које су доношене ускладу са постојећом законском регулативом

● могућност локалних самоуправа да квали фи -ковано рјешавају наведене проблеме

Анкета која је основ предметног истраживања,прослијеђена је у све 63 општине Републике Српске.Иако је из истраживања видљива велика заступљеностнелегалне изградње, на позив да учествују у предметномистраживању су се одазвале 33 општине (52,3% одукупног броја општина у Републици Српској). Наведене33 општине заузимају територију од 14.686,7 км2, шточини 59,3% територије Републике Српске. У РепублициСрпској живи 1.471.529 становникa док у општинама укојима је вршено истраживање, према подацима који суприкупљени, живи 937.296 становника, што чини 62,8%од укупног становништва Републике Српске. Видљиво једа су, са сва три посматрана аспекта (број општина,територија и становништво), истраживања вршена наузорку већем од 50%.

2. НЕЛЕГАЛНО ИЗГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ

Нелегално изграђени објекти присутни су у 97%анкетираних општина у Републици Српској, или тачније у32 од 33 општине (Слика 1). Овдје је потребнонапоменути да, с обзиром на узорак и укупан бројопштина, наведена 3% носи само једна општина -општина Источни Мостар. Предметна општина има 500становника што у односу на број становника осталихистраживаних општина износи свега 0,05%.

Као што је већ наведено, у предметном истраживањуучествовале су 33 општине, међутим у дијелуистраживања који се односи на нелегалну изградњумноге општине које су одговориле на анкету немајуажурне податке о нелегалној изградњи. Уколико нијепознат тачан број нелегалних објеката, од општина је уанкети тражена процјена тог броја, али се показало да36% општина није у могућности ни да процијени бројнелегалних објеката.


067

4 Преузето са http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/ORS/Pages/DetaljiServisa.aspx?ItemId=2&srcList=A2CCDFE2-EC83-438D-A097-96558E660DEC5Истраживање је урађено у другој половини 2009.године у оквиру пилот пројекта „Урбана интеграција неформалних насеља у општиниПриједор“ који је имплементирао Савез општина и градова Републике Српске, у сарадњи са Мрежом асоцијација локалних власти југоисточне Ев-ропе (НАЛАС) и уз подршку ГТЗ-а (Њемачке агенције за економски развој). Покретање и имплементацију пројекта иницирао је велики број неле-гално изграђених објеката и насеља у ужем и ширем региону, као и параграф VI Бечке декларације у којем је наведено да ће “Урбана, социјална иекономска интеграција нелегалних насеља, унутар цјелокупне градске структуре, бити кључни фактор у припремању за приступ ЕУ”.

Слика 1. Број нелегалних објеката по општинама


068У графикону на слици 1. видљиво је да је највећа

заступљеност нелегално изграђених објеката у градуБањој Луци (41%). Анализирајући број становникаутврђено је да у граду Бањој Луци живи 33% обрађиванепопулације. Однос броја становника и броја нелегалноизграђених објеката показује да је у Бањој Луци на 1000становника изграђено 66,41 нелегалних објеката.Утврђено је да број нелегалних објеката по становникувеома варира без обзира на то да ли је ријеч о великимили малим општинама (Табела 1). Намеће се питање дали су прослијеђени подаци неадекватни или је радопштинских органа, на бољи или лошији начин, сузбијаонелегалну изградњу?

Табела 1. Однос броја нелегалних објеката на 1.000 становника

У 21 општини која је доставила податке живи 675.813становника, а процјењује се да има 36.884 нелегалноизграђених објеката, тачније на 1.000 становника 54,58нелегална објекта. Ако добијене податке примијенимо натериторију цијеле Републике Српске која има 1.490.993становника, произилази да у њој има 81.375.12нелегално изграђених објеката.

3. ОДЛУКЕ О ЛЕГАЛИЗАЦИЈИ

Легализација подразумијева накнадно издавањерјешења о урбанистичкој сагласности, накнадноиздавање одобрења за грађење, односно рјешења опривременом задржавању грађевина изграђених безодобрења за грађење, у складу са одредбама Закона оуређењу простора ("Службени гласник РепубликеСрпске", број 84/02 – Пречишћени текст, 14/03 ,112/06 и53/07). Закон о уређењу простора (чл. 92. ст.3.) предвиђасталну могућност легализације бесправно изграђенихобјеката, за које инвеститор може накнадно прибавитиурбанистичку сагласност и грађевинску дозволу, уколикосу испуњени услови утврђени планом и законом.

У складу са Законом о уређењу простора6, свакаопштина на територији РС била је у обавези да донесе,на нивоу своје територије, одлуку о легализацијибесправно изграђених објеката у року од шест мјесеци одступања на снагу важећег закона. Општине су наведенеодлуке доносиле у складу са локалном проблематиком испроводиле их мање или више успјешно. Анкета јепоказала да, од 33 истраживане, три општине наведенуодлуку нису донијеле.

Приликом доношења одлука о легализацији, 77%општина предвидјеле су одређене финансијске олакшицеи поједностављену техничко-инвестициону документацијуи 70% општина предвидјеле су финансијске олакшице увиду смањења ренти и трошкова уређења.

У општинама у којима су предвиђене олакшице, упроцесу легализације, на приближно сваких 320становника, поднесен је један захтјев за урбанистичкусагласност, док у општинама у којима одлука нијепредвидјела олакшице, на приближно 500 становника,поднесен је један захтјев.

У општинама у којима су предвиђене олакшице упроцесу легализације, на приближно сваких 620становника, издато је одобрење за грађење, док уопштинама у којима одлука није предвидјела олакшице,на приближно 3160 становника, издато је једноодобрење за грађење.

Легализација у општинама на територији РепубликеСрпске спроводи се веома споро и редуковања су врлоскромна.

6Члан 155. :„Општине и градови обавезни су да одлуку из члана 92. став 4. донесу у року од шест мјесеци од ступања на снагу За-кона о измјенама и допунама Закона о уређењу простора (″Службени гласник Републике Српске″ број 53/02).Одлуком из става 1. одредиће се рок за подношење захтјева за накнадно издавање рјешења о одобрењу грађења, од-носно рјешења о привременом задржавању грађевина изграђених без одобрења за грађење, који не може бити дужи одшест мјесеци од дана ступања на снагу одлуке.Одлуком из става 1. одредиће се да се постојање бесправно изграђене грађевине утврђује искључиво аерофотограме-тријским снимком, који је општина, односно град, дужна да обезбиједи прије доношења одлуке из става 1.Рјешењем о привременом задржавању бесправно изграђене грађевине, у смислу става 2, одредиће се да се бесправноизграђена грађевина привремено задржава, најдуже до коначности рјешења о урбанистичкој сагласности за изградњуграђевине или за друге радове ради привођења земљишта трајној намјени одређеној одговарајућим планским докумен-том.Рјешењем из претходног става одредиће се да се за привремено задржану грађевину укидају ограничења из члана 92.став1., осим ограничења која се односе на накнаду у случају уклањања грађевине.Одлуком из става 1. одредиће се услови под којима се изградња грађевине, започета без одобрења за грађење до данаснимања аерофотогр. снимка из става 3., може се завршити, и тако изграђена грађевина привремено задржати усмислу става 4.За бесправно изграђене или започете грађевине, за које власник не поднесе захтјев за накнадно издавање рјешења оодобрењу грађења, односно рјешења о привременом задржавању, до рока одређеног одлуком из става 1. и 2., или тајзахтјев буде правоснажно одбијен, као и за грађевине започете без одобрења за грађење послије дана снимања аеро-фотограметријског снимка из става 3., донијеће се рјешење о рушењу грађевине по члану 138. тачка 8. односно 9.овог закона.Одлуком из става 1. одредиће се висина, рокови и начин плаћања накнада за потребе легализације, односно привреме-ног задржавања грађевина по основу уређивања, прибављања и коришћења грађевинског земљиште“

Назив општине

Број нелегалних

објеката

Број становника

Бр.нел.обј./1000 стан.

Бања Лука 15.000 225.844 66.41

Приједор 5000 100.000 50,00

К.Дубица 700 32.000 21,87

Модрича 1.000 28.700 34,84

Челинац 1.270 18.354 69,19

Костајница 500 8.000 62,50

Осмаци 60 8.000 7,50

Трново 80 3.700 21,62

Ист. Дрвар 7 240 29,16

Све општине(21 општинакоја је доста-вила податке)

2579,0 756.442 3,41


069Анализа прикупљених података наводи на закључак

да, у општинама које одлуком о легализацији нисупредвидјеле олакшице, одзив нелегалних градитеља јевеома мали и самим тим број легализованих објекатанезнатан.

Такође видљиво је да је, у периодима док сунаведене одлуке биле на снази, знатно повећан одзивнелегалних градитеља, али да сам резултат добијањаодобрења за грађење није донио веће резултате.Произилази да је већина нелегалних градитеља, одлегализације одустала, негдје у средини поступка.Неопходно је провјерити наведене чињенице, као иузроке одустајања власника који су већ били одлучили дазапочну процес легализовања својих бесправноизграђених објеката.

4. КАПАЦИТЕТИ ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА ЗА РЈЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА НЕЛЕГАЛНЕ ИЗГРАДЊЕ

4.1. Људски ресурсиПриликом анализе броја запослених у локалним

самоуправама утврђено је да је у просјеку на 1000становника запослен 3,41 службеник у административнојуправи на територији Републике Српске (Табела 2). Већеопштине су, по овом питању, рентабилније, јер се, намного већи број становника, запошљава један службенику локалној самоуправи. Видљива је, такође, нерента -билност малих општина, као што је Источни Дрвар, гдје језапослено 13 радника у локалној самоуправи, а укупанброј становника је 240. Међутим, поставља се питање дали локалне самоуправе, које имају три запосленаслужбеника на хиљаду становника, могу адекватно даиспуњавају тражене послове.

Табела 2. Број запослених у локалним самоуправама на 1.000 становника

Анализом броја запослених службеника на издавањудокументације за изградњу објеката (урбанистичкесагласности и одобрења за грађење) у свим општинама,показало се, да општине са 21000 становника и општинеса 240 становника, имају по једног запосленог радника на

издавању документације за изградњу. У просјеку натериторији Републике Српске, на 1000 становниказапослен је 0,131 службеник на издавању одобрења заграђење.

Табела 3. Број запослених грађевинских инспектора

У просјеку на територији Републике Српске на 1000ста новника долази 0,038 запослених службеника напословима инспекције грађења (Табела 3.). Интересантноје да 28% општина нема стално запосленог ни једногграђевинског инспектора. Такође видљиво је и да градовисредње величине, који имају и преко 30.000 становника,имају запосленог само једног инспектора.

4.2. Подлоге за израду планске документације

Израда просторних и урбанистичких планова данас јепрактично незамислива без дигитализованих геодетскихснимака. Основа за добијање ажурне дигиталне подлоге,са стварним стањем изграђених објеката на терену, јекартиран аерофотограметријски снимак.

Приликом анализе добијених података анкетнимиспитивањем, утврђено је да 97% општина посједујеодре ђени аерофотограметријски снимак, а да, приближно50% посједује снимак из 2004.године. Приближно 15%општина посједује снимке снимљене послије 2004.године,што свакако представља добар предуслов за преглед иувид у стварно стање изграђености наведених општина.Насупрот томе, око 15% општина има последње аеро -фотограметријеске снимке, старе 25 година. Такви сни -мци свакако не могу бити добар основни корак у процесуурбанизације наведених општина.

Истраживање је показало да 55% општина посједујунекартиране наведене снимке, што у практично значи даје снимак неупотребљив за израду просторних и урба -нистичких планова. Укупно 39% истраживаних општинапосједује ажурне дигитализоване геодетске подлоге којесе користе за израду просторних планова.

5. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Нелегална изградња на територији Републике Српскеи земaља у окружењу постоји већ деценијама. Прет -поставка је да ће легализација бесправно изгра ђених

Назив општине

Број запослених у општини

Број становника

Број запосле-них на1000становника

Бања Лука 694 225.844 3,07

Прњавор 135 50.000 2,70

К.Дубица 100 32.000 3,12

Нови Град 90 31.144 2,89

Шамац 63 21.000 3,00

Осмаци 35 8.000 4,37

Трново 21 3.700 5,67

Љубиње 33 5.000 6,6

Ист. Дрвар 13 240 54,16

29 општинакоје судоставилеподатке

2579,0 756.442 3,41

Име општине

Број запос.грађ.

Инспектора

Број

становника

Бр.грађ. инс./1000

становника

Бања Лука 9 225.844 0.039

Прњавор 2 50.000 0.040

К.Дубица 1 32.000 0,031

Нови Град 1 31.144 0,032

Шамац 1 21.000 0,047

Осмаци 0 8.000 /

Трново 0 3.700 /

Љубиње 0 5.000 /

Ист. Дрвар 0 240 /

Свеопштине

36 937.296 0,038


објеката бити комплексан и дуготрајан процес који јепотребно рјешавати са више различитих аспеката, као инивоа власти, у циљу добијања очекиваних резултата.

Република Српска која има 1 490 993 становника, попроцјени има 81 374 нелегално изграђена објекта.Нелегално изграђени објекти налазе се у 32 од 33истраживане општине. Једина општина која немазаступљену нелегалну изградњу је Источни Мостар, којиима 500 становника, што у односу на број становникаосталих истраживаних општина, износи 0,05%.

На територији Републике Српске, у просјеку на 1000становника, запослено је 3,41 радника у админи стра -тивној управи. У Граду Бањој Луци на 1000 становниказапослено је 3,07 службеника, док у малим општинама,као што је Источни Дрвар, на 1000 становника имамозапослених 54,16 радника у локалној самоуправи.Постојећи број грађевинских инспектора није довољанза сузбијање ни постојеће, а нарочито будуће нелегалнеизградње.

Иако су, у складу са Законом о уређењу простора,све општине биле у обавези да дониесу одлуку о лега -лизацији бесправно изграђених објекта, у 9% општинанаведена одлука никад није била на снази. Општине суразличито приступиле процесу доношења наведениходлука и, самим тим, су и резултати били веома ра зли -чи ти. Општине које су се у својим одлукама одредиле заодређене финансијске олакшице, имају знатно бољерезултате од осталих општина, али свеукупно пос -матрајући, број легализованих објеката је веома мали исвакако далеко од очекиваног.

Истражено је постојање аерофотограметријскихснимака који представљају основ, како за добијањеажурних геодетских подлога, тако и за увид у стварнуизграђеност у општинама. Наведени снимци, када секартирају, представљају полазиште за израду потребнепланске документације. Уочено је да 97% општина по -сједује одређен аерофотограметријски снимак што јеодличан показатељ, међутим, даљим истраживањемуочава се веома мали број општина који их је картирао(39%) и самим тим аерофотограметријски снимци у овимопштинама су практично без употребне вриједности, акатастарске подлоге које посједују су већ застарјеле.

Наведени подаци показују да проблематици неле -галне изградње треба приступити на штосвеобухватнији начин. На нивоу државе, измеђуосталог, неопходно је припремити одговарајућадокумента: закон о лега лизацији или кориговатипостојеће прописе из области грађевинског земљишта,планирања и изградње и других области којима би серегулисало питање нелегалних објеката, донијетистратегију о санацији и интеграцији нелегалних објекатаи насеља у постојећа урбана ткива, као и, националнустамбену политику.

Такође, обез бједити подршку локалним властима заприпрему пријава за приступање међународнимфондовима, јер недостатак финансијских средставајесте један од узрока немо гућности рјешавањапроблема. На локалном нивоу уво дити обликепартиципације становништва, организовати јавнерасправе, обучавати, охрабривати и оспосо бља ватилокално становништво да учествује у овим акти -вностима. Наведене мјере би помогле да се, поредрјешавања проблема постојеће, спријечи и будућанелегална изградња.

6. ЛИТЕРАТУРА

Чворо, М., Хргар Павловић, Ј., Зрнић, А. (2009)Истраживање процеса легализације на нивоулокалних самоуправа у Републици Српској.Бијељина: Савез општина и градова РС.

Милић, В., Петовар, К., Чолић, Р. (2004) Бесправнаизградња у Србији: генеза и перспективерешавања проблема. У Стратешки оквир заодрживи развој Србије (стр. 253-261). Београд:Институт за архитектуру и урбанизам Србије.

United Nations Economic Commission for Europe (2009)SELF-MADE CITIES In search of sustainablesolutions for informal settlements in the UnitedNations Economic Commission for Europe region(2004). Geneva: UNECE.

Закон о уређењу простора (2002), Службени гласникРепублике Српске бр.84/02 од 26.децембра 2002.

Примјер нелегалне изградње,насеље Нова Орловача у Приједору


072Бранка Ружевић*

* Бранка Ружевић, дипл. ецц. Топлана а.д. Бања Лука

ОРГАНИЗАЦИЈА КОМУНАЛНИХДЈЕЛАТНОСТИ У ПЕРИОДУ

ТРАНЗИЦИЈЕРезиме:

Политиком квалитета, сталном бригом о корисницима, информисањем о проблематици и значају комуналних услуга,може се постићи да се код корисника пробуди интерес за подизање и одржање квалитета услуге. Потребно је да свисхватимо да су комунална предузећа услужни сервис који реално кошта. У таквим условима локалне заједнице неће битиу позицији да нереалним цијенама бране кориснике услуга на рачун комуналних предузећа, него да омогуће да комуналнапредузећа постану профитни центри. Транзиција комуналних предузећа представља један од највећих изазова од чијегуспјеха зависи и напредак локалних заједница. Међутим, транзиција је болан процес који прати низ непожељих ефекатакоји укључују смањење броја запослених и велика улагања у модернизацију система. Што прије се крене у тај процесповећаће се ефективност и ефикасност пословања и то ће довести до крајњег циља “комунално предузеће - профитницентар“.

Кључне ријечи: комуналне услуге, транзиција, интерес корисника, јавно комунално предузеће

ORGANIZATION OF UTILITY SERVICES IN TRANSITION PERIOD

Summary

Quality policy, take care of customers, information about the problem and the importance of utility services can be achieved thatthe user wakes up interest in raising and maintaining quality services. You need to understand that all utility companies servingthe service that real costs. In such conditions, local communities will not be in a position to defend the unrealistic prices of ser-vice users at the expense of utility companies, but to allow utility companies to become profit centers. Transition of utility com-panies is one of the biggest challenges whose success depends on the progress of local communities. However, the transitionwas a painful process that follows a series effects that include reducing the number of employees and large investments in themodernization of the system. As before the start of this process will increase the effectiveness and efficiency of operations andit will lead to the ultimate goal, “Utility company profit – center”

Key words: utilities, the transition, users interest, utility company

тек привремено олакшање. Потпуна санација захтијевастручну анализу и структурне промјене, које се могуостварити само путем одговарајуће стратегије.

Комунална предузећа комуницирају на овај или онајначин са великим бројем корисника. Корисници су поправилу незаинтересовани за проблеме са којима секомунална предузећа сусрећу, што је добрим дијелом ирезултат слабог обавјештавања од стране комуналногпредузећа. Не тако мали дио потрошачког тијела сматрада су комунална предузећа „машине за узимање пара“. Треба имати на уму да свака наша акција изазивареакцију потрошачког тијела. Реакција потрошачкогтијела очекивано је негативна у случају појаве грешакаили пада квалитета услуге, а очекивано позитивна услучају побољшања у систему пружања услуге. Међутим,у пракси се може десити неочекивана негативна реакцијана побољшања, што је резултат недовољнеобавијештености и „старих навика“ потрошачког тијела.Реакција потрошачког тијела увијек касни у односу наакцију која је проузрокује. Ова кашњења могу бити и понеколико мјесеци. С обзиром на сложеност и значајуспостављања квалитетних односа са корисницимауслуга, комунална предузећа морају да изграде приступ усфери односа са потрошачима. Про-активни приступ сеослања на скуп активности које комунално предузећечини на пољу информисања и едукације првенственозапослених у комуналном предузећу, а затим ипотрошача-корисника комуналних услуга, као и на пољупобољшања сопственог система.

Ре-активни приступ се базира на добро устројеномрекламационом поступку, управљању конфликтнимситуацијама, ефикасном теренском раду и, наравно,правовременом и сврсисходном извјештавању какокорисника услуга, тако и менаџмента комуналногпредузећа.

Тржишно пословање предузећа подразумијевауважавање свих чињеница наведених на претходнимстраницама, што значи да се комунална предузећаморају понашати у духу стратегијског менаџмента, да бимогла да задовоље очекивања својих потрошача.Међутим, оснивање комуналних предузећа има својеспецифичности, које су исте или сличне у свимдржавама. Закон о комуналним дјелатностима каже далокална заједница за обављање комуналних дјелатностиоснива јавно комунално предузеће које је дужно даобавља дјелатност која му је повјерена. „Комуналнеделатности за чије је обављање услов обезбеђењејединственог техничко-технолошког система (производњаи испорука топлоте) поверавају се само једномпредузећу.“ Из ове законске обавезе произлазиформирање комуналног предузећа, али предузећа које семора прилагођавати датом тржишту и датимоколностима.

Кроз само оснивање, комунална предузећа постајуспецифична, јер у принципу имају монополски положај надатом тржишту. Међутим, то не значи да могу да сепонашају тако да се не обазиру на своје окружење,односно своје потрошаче. Комунална предузећа сеоснивају као јавна предузећа, која обављајући јавнуфункцију на профитабилној основи, морају оствариватидобит, да би њихов опстанак и развој имао смисла.Локална заједница даваоцима комуналних услуга даје науправљање и одржавање комуналне објекте и уређајенеопходне за обављање дјелатности. Средства за


0731. УВОДНА НАПОМЕНА

Процес организовања представља најосјетљивијуфазу постојања предузећа. Значај организације на нивоупредузећа се огледа у иницирању и усмјеравањупромјена које треба да донесу одговарајуће резултате.Постоје бројни приступи и теорије организације који секористе за рјешавање начина организовања предузећа,али се ниједан од њих не смије и не треба користитиизоловано. Примијењени модел неће бити реалан ипредузеће може упасти у замку да донесе теоретскидобру организацију, али неспроводиву у пракси, којаможе имати погубне посљедице за пословање. Ниједовољно да се једним приступом донесе организација, ада се притом не узму у обзир и неки други приступи, јерниједан приступ није довољно савршен да би се самопомоћу њега ријешио одређени економски проблем иуспоставила добра организација предузећа. “Да би се утоме успело, потребно је поћи од свеопште повезаностипојава и објеката у реалном свету, те зависно од циљапосматрања, користећи се позитивним достигнућимаразних наука, формирати одговарајуће критеријуме ипринципе проучавања.”

2. УРУШАВАЊЕ КОМУНАЛНИХ СИСТЕМАСа урушавањем социјалистичког уређења почео је да

се урушава и комунални систем који је постојао пунихпола вијека. Распадање социјалистичких институција каошто су планска привреда и једнопартијски политичкисистем било је праћено увођењем тржишта иплуралистичких односа. Тешкоће транзиције које Босна иХерцеговина није могла да избјегне на глобалном планумултиплицирале су се у локалним заједницама.Изгледало је најједноставније демонтирати комуналнисистем и замијенити га класичном локалном само -управом, али пракса није оправдала очекивања.

У систем локалне самоуправе уграђене судемократске форме, али тај процес још увијек траје. Некелокалне самоуправе су остале неразвијене, ослоњене нанеформалну моћ – све као што је и прије било, а у некимје дошло до великих побољшања, тако да је тај процесјош увијек неуравнотежен. Такво стање је довело допрепуштања комуналних предузећа тржишномпословању у коме се она нису могла снаћи, јер сунабављала ресурсе по тржишним условима, а својеуслуге продавала по цијенама одређеним од странелокалних заједница.

Држава их није ослобађала јавних прихода, тако дасу та предузећа почела да производе губитке. У једноммоменту се поставило питање каква корист произлази задржаву ако се само још више продубљава криза у радуових предузећа, а она су са већинским државнимкапиталом. Из овога је проистекло да је санацијакомуналних предузећа први корак који се морапредузимати. Санација обухвата све елементе неопходнеза оздрављење предузећа. Из самоуправног система јепреузето да се пословно оздрављење постижефинансијском ињекцијом за покриће акумулиранихгубитака. Била је, у ствари, битна куповина социјалногмира кроз задржавање великог броја запослених,задржавање контроле цијена без обзира нанефункционално пословно понашање. Међутим,покривање губитака без стручне анализе узрока доноси


074обезбјеђивање комуналних услуга се обезбјеђују изцијена комуналних услуга.

Цијена треба да осигура довољан приход који ћепокрити укупне трошкове који су настали пружањемуслуга и да осигура унапређење постојећих општинскихобјеката и опреме, односно треба да буде цијена сапокрићем свих трошкова. Према закону: „Скупштинаодређује јединицу мјере и метод формирања цијена, адавалац услуга израчунава цијену за комуналнепроизводе и услуге.“ У пракси локална заједницаодређује услове под којима се врши производња ипромет дате комуналне дјелатности и начин формирањацијена дате комуналне услуге, односно висину цијене безобзира на калкулацију. Комунално предузеће је дужно даобезбиједи трајно и несметано пружање комуналнеуслуге, одређеног квалитета и у датим роковима.

3. ОРГАНИЗАЦИОНИ ПРОБЛЕМИ У ФУНКЦИОНИСАЊУ КОМУНАЛНИХ ПРЕДУЗЕЋА

У процесу организације комунална предузећа морајуријешити основне проблеме у фукционисању, а односе сена:

утврђивање ерегетске ефикасности,побољшање односа са корисницима,наплату испоручене услуге,рекламације на квалитет услуге.

Енергетска ефикасност. Показатељи енергетскеефикасности изражавају однос (коефицијент)„енергетског излаза“, приказаног у бројиоцу (који у овомслучају представља неки параметар комуналне услуге) и„енергетског улаза“ приказаног у имениоцу (који изражаваколичину енергетских ресурса употријебљених да би сеостварио тај излаз). Математички посматрано, енергетскаефикасност расте са повећањем излаза за дати улаз, илиса смањењем улаза при датом излазу.

У техно-економским анализама „енергетски излаз“обично се приказује кроз одабрани параметар услуге.Енергетски улаз представља се неким од параметаракоји одражавају енергетске ресурсе утрошене за пружањеодређене услуге. Извори енергије, у општем смислу,дијеле се на необновљиве изворе енергије (НРЕС), каошто су угаљ, гас, нафта, и обновљиве изворе енергије(РЕС), као што су биомаса, водотокови, вјетар, соларна игеотермална енергија.

Енергетски улаз обично обухвата четири фазетрансформације енергије и свака од њих је праћенаодређеним губицима енергије:

обезбјеђивање примарне енергије, трансформација примарне енергије у тип енергијекоји користи потрошач, што укључује и коришћењеили одлагање свих нуспроизвода насталих кроз датипоступак, пренос енергије до мјеста коришћења и коришћење енергије у постројењима која се користеза пружање одређене врсте комуналне услуге.

Смањење губитака који настају од извора примарнеенергије до пружања одређене услуге повећаваенергетску ефикасност цјелокупног процеса енергетскетрансформације. Овај захтјев постао је окосница развоја

нових технологија, односно модернизације комуналнихсистема.

Побољшање односа са корисницима. Комуналнапредузећа комуницирају на овај или онај начин савеликим бројем корисника. С обзиром на сложеност изначај успостављања квалитетних односа сакорисницима услуга, комунална предузећа морајустворити одговарајући приступ у сфери односа сапотрошачима. Он се ослања на скуп активности којепредузеће чини на пољу информисања и едукацијепрвенствено запослених, а затим и потрошача-корисникауслуге, као и на пољу побољшања сопственог система.

Наплата испоручене услуге. Пројекат фактурисања идавања информација о стању на рачунима корисника јеврло важан организациони проблем у комуналнимпредузећима. Фактура је саставни дио комуналне услуге,па према томе својим квалитетом утиче на квалитеткомуналне услуге. Квалитетна фактура сигурно нећезначајно поправити неквалитетну услугу, али је сигурнода неквалитетна фактура може покварити утисак оквалитету добро обављене комуналне услуге. Уредност,прегледност, тачност и визуелни идентитет фактуретреба да буде на првом мјесту. Корисници увијек требада добију одговор на сљедећа питања: стање укупногзадужења, датум и износ посљедње прокњижене уплате.Организовање активног сервиса за пружање наведенихинформација корисницима услуга омогућује једноставнои брзо информисање и изазива задовољство, што украјњем утиче на проценат наплате. Рекламације.Евиденција рекламација у многим комуналнимпредузећима се често уопште не води, а уколико се иводи, углавном се ради о папирној евиденцији, која јенеадекватно и непотпуно вођена или се губи. Процедуреу оквиру рекламационог поступка су нејасне, какопотрошачима тако и запосленим у комуналномпредузећу. Критеријуми за евидентирање су неу -једначени и непрецизни, а класификација рекламација сене врши. Иако су рекламације веома бројне, статистичкеанализе су ријетке и тешко се изводе, због начинавођења евиденције или потпуног изостанка евиденцијерекламација.

У погледу нивоа рекламација користе се процјене иинтуитивни закључци, што може довести до грешке упроцјени обима и тежине проблема. Рекламација сетретира као непожељна, а не као у одређеној мјеринеизбјежна појава и прије свега извор скоро бесплатних,а веома често драгоцјених информација. Рекламацијемогу указати на потенцијалне проблеме и помажу уњиховом сагледавању и лоцирању. Из тих разлогарекламације захтијевају посебан третман, пријем ипримјерено реаговање. Руковање рекламацијама требада складно обједини низ активности:

пријем путем телефона, писма, личног контакта, евиденција (датум, вријеме, ко, гдје, који обрачун,остали релевантни подаци)класификација, праћење по статусу (неријешена, прихваћена,одбијена), рјешавање, обавјештавање (корисника и управе).

С циљем ефикасног процесирања рекламација,неопходно је одредити инстанце за рјешавањерекламација, на примјер:


075референт за рекламације, комисија за спорна питања,управа.

4. ИЗБОР ОРГАНИЗАЦИОНЕ СТРУКТУРЕ КОМУНАЛНИХ ПРЕДУЗЕЋА

Анализом екстерне околине, односно СWОТанализом су идентификоване прилике и пријетње уоколини, односно кључне чињенице и будући догађајукоји би могли позитивно и негативно да утичу накомунална предузећа у наредном периоду.

- Снага комуналних предузећа се огледа укапацитетима који једини на подручју градова могуквалитетно и уредно да снабдијевају грађане комуналнимуслугама.

- Слабост комуналних предузећа се огледа узастарјелој мрежи кроз коју се губе велике количинеенергије и на тај начин се угрожава финансијскастабилност.

- Прилика комуналних предузећа је да квалитетномуслугом обезбиједе задовољство корисника услугом и натај начин повећају број потрошача и степен наплате.

- Опасност се огледа у модернизацији за нову опремуза коју су потребна велика финансијска средства која сене могу обезбиједити у кратком временском року.

Анализом интерне околине дефинисане суунутрашње снаге које треба искористити и слабости којесе требају отклонити у наредном периоду. Свифункционални проблеми су обухваћени наведеноморганизацијом, тако да су се формирали сектори ислужбе који омогућују најбоље функционисањекомуналних предузећа у датим околностима. У пракси јепримијењена модерна функционална структураорганизације, са тачно дефинисаним радним мјестима,описом послова и организацијом ланца одговорности.

УМЈЕСТО ЗАКЉУЧКАВријеме је битан економски показатељ који у

примјени организационих теорија и модела има великизначај, јер посматрати предузеће у једном одређеномтренутку не значи да је тај тренутак фиксан и да се свиекономски показатељи у том тренутку залеђују. Све секреће и мијења, и све те промјене морају се узимати уобзир при доношењу одлука о организацији које треба дапобољшају пословање предузећа. „Најбоље што се можеучинити у условима неизвјесности тржишта јестеутврђивање ранга прихода и трошкова, као иопредјељење релативних шанси за стицање мање иливеће добити.“

За успјешно увођење оптималне организацијепредузећа у сваком моменту се мора располагати тачними благовременим информацијама, односно имати нарасполагању сва постојећа знања. Примјена знањаомогућује раст и развој предузећа, јер је „врхунски циљполитике предузећа максимирање добитка у дугом рокузато што је остварење тог циља услов за вјечитиопстанак предузећа“.

Правилним интерним економисањем и организацијомкомуналних предузећа која не формирају цијену услуге потржишним, него социјалним условима, може се полаганонапредовати и ићи ка смањењу годинама кумулираноггубитка.

Користећи се мислима Џона Котера, потребно јепроцес модерне организације темељити на чврстимосновама и пратити сваки корак у одржавању постигнутогнивоа квалитета услуге топлотне енергије, да би сепредузеће ослобађало зависности од комуналнезаједнице, јер „За већину нас боље је да одмах почнемода учимо како да се носимо са променама, да развијамопотенцијал који поседујемо и да нашим организацијамапомогнемо у процесу тран сфо рмације“.


076СЈЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКАНА ГРАЂЕВИНСКОГ КОНСТРУКТЕРСТВА

Стогодишњица рођења академика Бранка Жежеља

Ове године (14. марта) навршило се сто година одрођења академика професора Бранка Жежеља,грађевинског инжењера, једног од најистакнутијихградитеља пониклих на нашим просторима. Његов опусније непознат широј јавности, али оно што јавност зна оњему представља само површан језик фактографије.Међутим, стваралаштво Бранка Жежеља карактеришудубина и комплексност, тако да његова остварења унајвећем броју случајева представљају само финалнесеквенце интелектуалног напора једног инжењера,истраживача, проналазача и научника. Жежељ је биоинжењер-научник у области грађевинског констру ктерства,гдје је потпуно нормално да свако научно истраживањебуде крунисано или проналаском или изведеномграђевином. Другим речима, у Жежељевом случајустваралачки процес је по правилу увек следио линију идеја– истраживање (студија) – пројекат (или проналазак) –реализација.

Поводом стогодишњице његовог рођења, у ИнститутуИМС у Београду је 28. и 29. октобра 2010. године одржанМеђународни научно-стручни скуп под називом„Истраживања, пројекти и релизације у градитељству“, гдеје поднето више реферата о врло богатом и изузетнозначајном научном, преданом, новаторском и стручномраду академика Жежеља, који га сврставају у сам врхсваког грађевинског конструктерства друге половине 20.века.

Поред тога, на скупу је поднет и већи број саопштењањегових сарадника и следбеника, из читаве бивше СФРЈ,који су углавном, уз њега, његове идеје и креативнаостварења, данас израсли у признате и познатеконструктере.

Време после Другог светског рата, које се може узети започетак деловања Бранка Жежеља као инжењера и

научника, представља изузетно значајан историјски периоду развоју модерног градитељства – период који на нашимпросторима каракерише рађање и развој тзв.преднапрегнутог бетона. Слободно се може рећи даЖежељ код нас симболизује ту савремену градитељскутехнику и технологију, пошто је он, између осталог, аутороригиналног система преднапрезања ИМС – Жежељ.Развој овог система започео је педесетих година прошлогвека и он је био основа на којој су реализовани не самоЖежељеви, него и импресивни објекти других грађе винскихконструктера.

Од педесетих година прошлог века надаље Жежељ јепрактично потпуно посвећен преднапрегнутом бетону ињегова врхунска конструктерска и научноистраживачкаостварења су управо на том пољу. А то је превасходнопоље вансеријских кострукција мостова и хала, односнозграда од преднапрегнутог бетона, које су по правилу билерезултат стваралачког процеса који је, као што је већречено, започињао од идеје да би преко студијско-истраживачке фазе коначно резултирао пројектом иреализацијом пројекта.

● Жежељ - градитељ оставио је иза себе објекте од којих ско ро сваки доноси неку новину у области грађевинског кон структерства

Mост преко Дунава код Бешке


Бранко Жежељ је увек био активно присутан приграђењу објеката које је пројектовао, што треба сматратипотпуно логичним, пошто је у највећем броју случајева, осимаутора и пројектаната конструкције, он био и носилацтехнологије грађења. Наиме, он је један од реткихградитеља у нас који је своје објекте конципирао на базилогичне тријаде материјал-конструкција-технологија, штозначи да је увек имао на уму да се оптимална кострукцијскарешења у области пред напрегнутог бетона, а штоподразумева добијање си гурних, рационалних, естетскидопадљивих и трајних објеката, остварује само онда када јета тријада оптимално задовољена.

Жежељ – градитељ оставио је иза себе објекте од ко јихскоро сваки доноси неку новину у области грађе винскогконструктерства. На пример, бетонски мост преко Тисе кодТитела каракерише виртуозни начин извођења главног –речног дела моста, који карактерише фазно грађење и, узпримену преднапрезања, вишеструка трансформацијастатичког система. При грађењу лучног моста преко Дунавау Новом Саду (познатог „Жежељевог моста“ порушеногтоком НАТО бомбардовања 1999. године) већи лук тогмоста није бетониран на класичној скели, већ је први пут усвету као скела за његово извођење примењена посебналучна конструкција (својеврстан лучни мост) састављена одбетонских монтажних елемената. Преко тог „лучног моста“распона 108 м, Жежељ је показао да се у принципу и лучнимостови великих распона могу изводити без скела. Поредтога, на том мосту први пут је примењен и поступакпреднапрезања земљишта.

Познати мост преко дунава код Бешке истиче се својомукупном дужином од 2.250 м, као и величином средњеготвора од 210, којим се премошћује речно корито, који јеједно време представљао рекордни распон на подручјубетонских мостова тзв. конструкције без скеле – применомтзв. конзолног поступка заснованог на оригиналнимЖежељевим принципима преднапрегнутих затега.

И објекте типа хала изведене по Жежељевим зами -слима карактерише већи број новина у односу надотадашња мање-више стандардна конструкцијска решења.

Не улазећи у навођење њихових посебности, овде ћемосамо набројати следеће објекте тога типа изведене одпреднапрегнутог бетона: хала ваљаонице бешавних цеви уСиску, хале фабрике каблова у данашњој Јагодини, машинскехале у Железнику, хале у бродоградилиштима у Сплиту иБијелој. Међутим, на овом месту се ипак као посебне морајуистаћи хале – хангари решеткастих кровних конструкција уЗадру, као и позната Хала 1 Београдског сајма. У првом

случају се ради о објектима који се у техничко-технолошкомсмислу на нашим просторима сматрају првенцима на подручјутзв. „лифтовања“ бетонских конструкција, док је у другомслучају реч о објекту са базном конструкцијом у виду кружнекуполе која се у области грађевинског констру ктерства убрајау остварења антологијског карактера. Пројекат ове бетонскекуполе, у оквиру које главни конструкцијски елементпредставља предна прегнути прстен „сандучастог пресека“,заснива се, између осталог, и на спроведенимексперименталним истра жи вањима.

Наиме, с обзиром на то да се радило о вансеријскојконструкцији, пре почетка грађења објекта израђен је ииспитан модел у размери 1:10, преко кога је добијен увид упонашање конструкције под оптерећењем. На крају, али и нена последњем месту у Жежељевом конструктерском опусу,треба поменути и његова два система грађења зграда. Речје о Монтажном скелетном (систем ИМС) систему одпреднапрегнутог бетона и о Систему 50 који је конципиранна бази идеје о примени релативно малог броја претходноизрађених констру кцијских и других елемената, од којих ћесе, по жељи, ск ла пати зграде различитих облика, висина, паи намене. Другим речима, идеја је била да се добијуфлексибилни и „отворени“ монтажни системи грађења, којиће омогућити велику слободу у пројектовању, односно којиће пружати најшире могућности урбанистичког иархитектонског изражавања.

Ваља истаћи да су вишеспратне зграде у Бањој Луципројектоване и изведене у Жежељевом систему (системИМС – Жежељ) показале високу отпорност на дејстваземљотреса погођених 1969. и 1981. године. Један од првихрадова проф. Жежеља је објекат бетонског моста на Врбасуу Бањој Луци у непосредној близини тврђаве Кастел.

О академику професору Бранку Жежељу, као изузетномчовеку и ствараоцу, носиоцу великог броја домаћих имеђународних признања, биће сигурно речи и у другимприликама. Јер, протоком времена у стручним и научнимкруговима сигурно ће се све више сагледавати његовазначајна улога у развоју конструктерства, не само на нашимпросторима већ и шире. Наиме, када се данас, са већсасвим довољне историјске дистанце, анализира његовстваралачки опус, а посебно валоризују реа лизованиобјекти, видеће се да су то у великом броју случајева билиобјекти какви се у то време нису градили ни унајразвијенијим земљама. Зато Бранко Жежељ несумљивоспада у светски врх градитеља.

Проф. др Михаило Мурављов, дипл. инж. грађ.Проф. др Мирко Аћић, дипл. инж. грађ.

077Хала 1 Београдског сајма


Аутопут Градишка - Бања Лука требао би да будепуштен у саобраћај средином 2011. године, а послијеизградње моста преко ријеке Саве и успостављањемвезе са аутопутем Загреб - Београд, биће то најкраћа инајбржа путна веза с Европом.

По ријечима директора Јавног предузећа "АутопутевиРепублике Српске" Душана Топића, аутопут Градишка –Бања Лука је подијељен у двије фазе.

- Прва фаза, која је финансирана домаћимсредствима, од Гламочана до Маховљана, скоро језавршена, Обављен је технички преглед јер су некидијелови те дионице урађени прије неколико година.Идеја је да се што раније створе услови да се тај диопусти у саобраћај. Значи, завршено је 5,7 километрааутопута гдје је обављен технички преглед, а извођачрадова је у завршној фази отклањања недостатака. Узавршној фази је и изградња споја овог дијела аутопутаса постојећим магистралним путем. ПрикључакМаховљанској петљи на стари пут Градишка-Бања Лукаје завршен, и очекујемо да ће овај дио аутопута битипуштен у саобраћај до краја године – истакао је Топићдодајући да ће се, док се не изгради мост на Сави,саобраћај одвијати преко постојећег граничног прелаза уГрадишци.

Говорећи о плановима за изградњу аутопутева уРепублици Српској, Топић је рекао да „планови заизградњу, са или без „Штрабага“ остају исти“.

- План је изградња мреже аутопутева, а то је мрежаод пет дионица, које тек треба да се граде, плус шеста,

односно нулта, дионица Бања Лука – Градишка која јевећ у току изградње. Од ових пет, да посјетим, двије суприоритетне и за њих је већ обезбијеђена пројектнадокументација. Конкретно мислим на дионицу Бања Лука-Добој и дио коридора 5Ц који пролази кроз РепубликуСрпску, од Добоја до Модриче, односно Јакеша у дужиниод 46 километара. Сљедећи приоритети су три путнаправца: Бања Лука - Купрес или Гламоч, па даље заСплит, други је Бања Лука - Нови Град па даље заХрватску и трећи је Модрича, односно Шамац - Бијељинаи граница према Србији. То су три правца за коју немамокомплетну пројектну документацију у овом моменту.Значи, израда студијске документације показала биоправданост и избор најбољег коридора – појаснио јеТопић. .

Коментаришући раније најаве да ће дио аутопута

078Аутопут Градишка - Бања Лука, највећа инвестиција Владе Републике Српске

Најкраћа и најбржа путна веза са свијетом

Маховљанска петљаМаховљанска петља се гради кредитним средствима

Европске банке за обнову и развој. Ријеч је о износу од21 милион евра, плус пет милиона Европске комисијенеповратних средстава. Изградња ове петље почелаје у априлу ове године и предвиђено је да се тај посаооконча за 24 мјесеца, значи, до априла 2012. године.Грађевинско педузеће „Нискоградња“ из Лакташа наовом градилишту радове изводи задовољавајућомдинамиком.

бити пуштен у саобраћај у октобру ове године, директорЈП "Аутопутеви Републике Српске" је оцјенио да је јединореално да се аутопут отвара по појединим дионицама:

- Најраније може да буде пуштена у саобраћајдионица које је већ изграђена, дионица од Гламочана доМаховљана. Друга фаза радова је у изградњи иподијељена је у три уговора са различитим извођачима истепен завршености је различит, односно динамикарадова, што значи да се и поменута три дионице нећезавршити у исто вријеме. Тако да и ту имамо могућностпуштања аутопута у фазама, од петље до петље, у циљуда се прво отвори за саобраћај изграђена дионица, адруго због растерећења постојећег саобраћаја намагистралном путу Градишка - Бања Лука. То је рецимо,један од мотива и за пуштање ове прве фазе - значи дасе пут, који је изграђен прије неколико година, пусти усаобраћај што претпоставља и његово редовноодржавање, значи почиње да „живи“. Други мотив је, кадасе заврши прва фаза, да ће се знатан дио саобраћајапреусмјери из центра Лакташа.

Досадашњу активност изградњу аутопута обављалоје Јавно предузеће „Путеви Републике Српске, а од1.6.2009. године, Јавно предузеће „Аутопутеви РС“.

- По закону, све активности изградње аутопута треба

да пређу на ЈП „Аутопутеви“ и споразум о томе сачињенје у марту ове године. Међутим, споразум не може преконоћи, само потписом да заживи и ријеше све. Ту суадминистративне процедуре, јер постоји десетакмеђународних уговора које су ЈП „Путеви РС“ потписалиса Европском инвестиционом банком и Европскомбанком за обнову и развој, за кредитирање изградњеаутопута Бања Лука – Градишка. Те уговоре треба дапребацимо на „Аутопутеве“, па онда све уговоре саизвођачима и надзорима, а за то је потребно вријеме.Процедуре банака су у томе веома осјетљиве, што значида је пренос административних уговора формално јошувијек у току, мада смо суштински преузели све пословејер је и колегама у „Путевима“, са којима, иначе, имамоодличну сарадњу, у циљу да дио обавеза и пословапребаце на ЈП „Аутопутеви“. Пренос надлежности, устварти, се одвија у ходу. Што се тиче кадровскепопуњености, за ових годину и по дана, број запосленихса седам повећали смо на 10. Надамо се да ћемо докраја године имати још пет нових колега. Неопходно јепопуњавање по свим секторима, да би могли квалитетнорадити и одговорити на све задатке – рекао је директорЈавног предузећа "Аутопутеви Републике Српске" ДушанТопић. Горана Станаревић Кењало


079

Мост на СавиКада је ријеч о изградњи моста на Сави, директор

Јавног предузећа "Аутопутеви Републике Српске"Душан Топић је рекао да се мало касни у односу напланирану динамику, а како je ријеч о међудржавномпројекту, ситуација је нешто сложенија. Хрватска је,како је рекао, веома заинтересована, не само за овајмост, већ за цијели правац нашег аутопута, јер би убудућности та саобраћајница требало да иде ка југу,односно према Гламочу, Ливну, па све до Сплита.

- Сад смо се поново вратили на ту тему и у току јеизрада пројектне документације, јер се све финансирапопола, што је иначе и пракса када су овакве грађевинеу питању. Очекујемо да ће документација бити готовадо прољећа идуће године, када ће се створити услов зарасписписивање тендера – истакао је Душан Топић.

Аутопут Е 661 Градишка - Бања Лука у изградњи


Јавно предузеће „Путеви Републике Српске“, са 65запослених, углавном високообразованих кадрова,управља путном мрежом коју чини 1.781 километармагистралних и 2.183 километра регионалних путева, штоукупно износи 4.191 километар.

Ову основну путну мрежу увећава и 227 километаралокалних путева који су, посебним одлукама ВладеРепублике Српске, проглашени битним за фун кци онисањеукупног саобраћаја на територији Српске и предати ЈП„Путеви РС“ на управљање.

У периоду 1997-2004. године Републичка дирекција запутеве, односно ЈП „Путеви РС“ као правни сљедбеникРепубличке дирекције за путеве, преузело је обавезудјелимичног одржавања кључних дијелова локалне путнемреже у општинама које нису биле у могућности да самефинансирају ове радове.

- С обзиром на тренутну ситуацију, може секонстатовати да садашњи степен изграђености путнемреже на цјелокупној територији Републике Српске нијезадовољавајући, с обзиром на то да је на 100 квадратнихкилометара изграђено свега 16,5 километара маги стра лнихи регионалних путева, што је знатно испод просјека бившеСФРЈ. Тренутно је то у Словенији 30,5, а у Хрватској 31километар путева на 100 квадратних километара. Овакавнезадовољавајући степен из грађености је посебно изражену подручју граничних општина - истакао је за „Савременоградитељство“ директор Јавног предузећа „ПутевиРепублике Српске“ Младен Лазендић.

ЈП „Путеви Републике Српске“ учествује у „Развојномпрограму Републике Српске“. У току 2005. године тиминжењера овог предузећа урадио је студију под називом

„Рехабилитација путне мреже“, која садржи развојнеприоритете путне мреже Републике Српске.

Лазендић је нагласио да студија садржи 55дионица магистралних и регоналних

путева у укупној дужини од 1.100

километара, које ће у по тпуности бити рехаби литоване. - Од тих 1.100 километара, 39 дионица је магистралних

путева у укупној дужини од 820,652 км, а 16 дионица је

080

Проширење магистралног пута М16Пројекат обухваћен Програмом Владе РС у

вриједности 35 милиона марака је проширење деветкилометара магистралног пута М16, Бања Лука –Клашнице, чиме ће се добити простор за физичкораздвајање коловозних трака и значајно повећатибезбједност у саобраћају - рекао је директор „Путева РС“Младен Лазендић и додао да су у току припремнирадови.

Ово проширење ради се на дужини од деветкилометара и то од приједорске петље до споја са новимаутопутем, односно до хотела „Ћубић“ у Гламочанима.

- Тренутно се раде припремни радови сјече шибља ипроширивања насипа за проширење магистралног пута.Јавна набавка је завршена, а за извођача је изабранопредузеће „Нискоградња“ из Лакташа, са којим јепотписан и уговор. Радови би по уговору требало да трајугодину дана од почетка извођења - казао је Лазендић ипојаснио да се ради проширење пута за 4,5 метара, арадиће се и комплетна расвјета у дужини од деветкилометара.

Младен Лазендић још је појаснио да су великосаобраћајно оптерећење (око 20.000 ПГДС - просјечнигодишњи дневни саобраћај), густа изграђеност савеликим бројем пословних садржаја и сваке године свевећи број саобраћајних несрећа са посљедицама по лицаи материјалном штетом, само неки од разлога да се нанаведеној дионици изгради физичко раздвајањеколовоза по смјеровима, те проширење раздвојенихколовоза, затим да се изврши обострана расвјета,адекватна одводња и потребно опремање пута.

ПРЕДСТАВЉАМО

„ПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“Јавно предузеће

● Изградња нових и одржавање 4.191 километара постојећих путева

регионалних путева у укупној дужини од 333,867километара. Ова рехабилитација врши се према урађенојлисти од 2007. до 2011. године, а комплетан програминвестирају ЕИБ, EBRD и Свјетска банка у укупном износуод око 80 милиона евра. Могу да кажем да су све дионицерађене по динамичком програму. Један број дионица,планираних за 2011. годину, већ је урађен, тако да нам занаредну годину остаје седам дионица - нагласио је првичовјек ЈП „Путеви РС“ и додао да ће се рехабилитацијом1.100 километара путне мреже умногоме подићи нивоквалитета и регионалних и магистралних путева.

- Јавно предузеће „Путеви Републике Српске“усредсријеђено је на одржавање магистралних ирегионалних путева. Одређене инвестиције се фина нсирајусредствима из републичког буџета, плус средства изРазвојног програма РС за инфраструктуру. Доста пројеката,у вриједности од 200 милиона марака, финансирани су изтог програма. Неки пројекти још трају, а многе смо привеликрају, као што је „Трајно рјешење клизишта Чемерно“ увриједности 75 милиона, тунел „Стамболчић“ у вриједности15 милиона марака и нова траса пута према Палама,односно регионални пут Р446, Лукавица – Загони – Јасик –Пале и пројекат вриједан 15 милиона марака. То сунајзначајнији пројекти из поменутог развојног програма -појаснио је директор Лазендић.

С обзиром на то да санације и реконструкције мостова

и тунела нису обухваћене Развојним програмом РС заинфраструктуру, финансирају се средствима „ПутеваРепублике Српске“.

- Мостови и тунели у Републици Српској грађени суприје тридесетак и више година и у лошем су стању.Проблем нам представља што за те објекте не посједујемоникаву документацију, јер се сва до кументација, до рата,налазила у Сарајеву. Све се ради наново, испитујемоносивост мостова и на основу тестирања добијамопотребну документацију. Примјера рада, испитивањеммоста у Карановцу поред Бање Луке, показало се даносивост више није 40, већ 20 тона. Управо из тих разлогапланирана је изградња новог моста на поменутој локацији.Пројекат је завршен и, судећи по свему, радови ће почетина прољеће идуће године - појаснио је Лазендић.

Планови за наредну годину, како је рекао МладенЛазендић, јесу пројекти обухваћени Програмом ВладеРепублике Српске. То су, по његовим ријечима, проширењемаги стралног пута М16, Бања Лука – Клашнице, у Зворникусанација и рехабилитација путне мреже у вриједности 13,5милиона марака, а пројекат „Трајно рјешење клизиштаЧемерно“ требало би да буде завршен 2011. године, као итунел „Стамболчић“ .

Припремили Наталија КострешевићГорана Станаревић Кењало


081

Пројекат „Трајно рјешењеклизишта Чемерно“

Радови на пројекту трајног рјешавања клизиштаЧемерно на магистралном путу Гацко – Фоча текупланираном динамиком. Укупна вриједност цијелогпројекта износи 75 милиона марака, а финансира се изРазвојног програма Владе Републике Српске. Радови сузапочети у септембру 2008. године, а извођач јепредузеће „Интеграл инжењеринг“ из Лакташа. Поуговореној динамици, пројекат би требало да будезавршен 2011. године. Радови се изводе на четиридионице трасе пута: прва дионица, од мјеста Врба доодвајања за превој Чемерно дужине 780 м у потпуностије завршена и пуштена у саобраћај, као и друга дионица,

од одвајања за превој Чемерно до улазног порталатунела Чемерно дужине 1.500 метара, осим хабајућегслоја асфалта, одбојне ограде, хоризонталне ивертикалне сигнализације. На овој дионици завршен је,пројектом предвиђени, мост.

- Радови су почели и на трећој дионици, од излазногпортала тунела Сурдуп у дужини од 500 метара, као и начетвртој дионици, од краја великог моста у Трновој луцидо спајања са постојећим путем према Тјентишту (Фочи)у дужини од 820 метара. Пројекат „Чемерно“ садржи двамоста. Мост на другој дионици трасе је у потпуностизавршен, а почела је изградња великог моста „ТрноваЛука“, дужине 396 метара и висине 40 метара. Пројектомсу предвиђена и два тунела, тунел „Чемерно“ и тунел„Сурдуп“ -појаснио је директор ЈП „Путеви РепубликеСрпске“ Младен Лазендић.

Младен Лазендић,директор ЈП "Путеви РС"

Разговарала Горана Станаревић Кењало

� Шта за највећи град Републике Српске (РС)значи изградња аутопута Бања Лука – Градишка,аутопута према Добоју, односно копча на коридор5Ц и шта поменуто повезивање може да донесеБањoj Луци у привредном, економском и ту -ристичком смислу?

Давидовић: Мрежа путева, међусобна повезаностградова, ентитета или држава, те повезаност сасусједним државама, изузетно је значајна. Ово јепосебно битно за Бању Луку, која је политички,културни, економски и привиредни центар РепубликеСрпске. Нови аутопут Градишка – Бања Лука, теаутопут Бања Лука – Добој и веза са коридором 5Цумногоме ће допринијети бољој повезаности града саосалим дијеловима Републике Српске и БиХ, као ињена повезаност са путном мрежом сусједнихземаља, а тиме и са Европом. Овим ће бити ра -стерећени постојећи магистрални и регионални

путеви. У свим плановима значајна је изградњазаобилазнице око Бање Луке јер су раније изграђенизападни и источни транзит изгубили карактерзаобилазнице и постали градске саобраћајнице. Икоридор 5Ц и аутопут Бања Лука – Градишка свакакоће допринијети већем интересовању туриста ипословних људи.

Зна се какви су путеви у европским земљама и дасе многи не одлучују на путовање управо због лошесаобраћајне комуникације. Аутопут Градишка – БањаЛука, односно Окучани - Бања Лука, сасвим сигурно ћепривући већи број туриста који ће пролазити премаЈадранском мору, али и задржавати се у Бањој Луци.Према томе, то је једна нова, развојна шанса јервелике инвестиције стварају могућност отварањанових радних мјеста и упо шљавање већег броја пре -дузећа.

� Највећи град Српске је доживио грађевинскибум. Како оцјењујете квалитет градње, са аспектазаштите објеката од сеизмичких утицаја?


ИНТЕРВЈУ Драгољуб Давидовић, градоначелник Бање Луке

Аутопут ће Бању Лукуприближити Европи� Мрежа путева је нова, развојна шанса јер велике инвестиције стварају могућностотварања нових радних мјеста и упошљавање већег броја предузећа - истакао је уинтервјуу за „Савремено градитељство“ градоначелник Драгољуб Давидовић

Давидовић: Бања Лука је, сасвим сигурно, добилаједну нову позицију, постала је административницентар РС. С повољном географском позицијом икапацитетима које има, постала је привлачна за живот,а порастао је и број становника. То свакако по дра -зумијева и велики број инвеститора. Квалитет градњерегулисан је законским прописима, а њихову примјенуна републичком, односно локалном нивоу, морајуспроводити одговарајућа тијела. Могуће је да постоје узакону одређени недостаци, када је у питању квалитетизградње објеката, које евентуално треба отклонити.На примјер, право инвеститора да именује надзорниорган на изградњи објекта и слично. Градска управа, усвојој надлежности, предузима све што јој закономогућава да квалитет изградње објеката буде, посвим основама, квалитетан.

Сви они који учествују о овом ланцу изградње, одпројектанта, до оних који ревидирају пројекат и вршенадзор над изградњом, стављају своје потписе којимагарантују да су објекти изграђени у складу са законом,прописима и важећим стандардима. Имам повјерења усве њих, али мислим да морају исказати још вишеодговорности и озбиљности, јер, не дај боже да сенешто деси, све би их стигла одговорност.

� У посљедњих осам година у Бањој Луци суизграђени многи инфраструктурни објекти. Да лисе равномјерно улаже у град и село?

Давидовић: Ми се трудимо, у границама реалнихмогућности, да изградимо нове саобраћајнице, апостојеће одржавамо и повежемо све дијелове града.Ипак, на територији Бање Луке многе саобраћајнице,мислим на урбани дио, треба потпуно реконструисатијер не задовољавају својим капацитетом и стандардомкоје пружају у саобраћају. Уложили смо значајнасредства да и приградска и сеоска подручја ква -литетније повежемо са градом. Илузија је разми -шљати о развоју сеоског подручја и задржавањустановништва на селу, ако не постоји основнакомунална инфраструктура, добре саобраћајнице,водоснабдијевање и снабдијевање електричноменергијом. Све остало, на неки начин, долази само посеби. Управо због тога смо на сеоском подручју, заосам-девет година, изградили више од 700 ки -лометара квалитетних асфалтних путева и може серећи да је скоро сваки заселак на теритoрији градаповезан са другим дијеловима. То даје нову шансустановништву, јер тамо гдје је инфраструктураријешена, живот се буди. Чињеница је да се у селадесетинама година није улагало и зато настојимо дастановништво стимулишемо на останак и повратак.

Када је ријеч о градским саобраћајницама, осимнастојања да растеретимо постојеће градскесаобраћајнице, уредили смо и систем паркирања уграду који практично није ни постојао, побољшалистање у јавном превозу, уредили сигнализацију идруго. То је допринијело да имамо бољу проточностсаобраћаја, али свакако да још много тога морамоурадити.

� Колико су растерећењу саобраћаја, улази иизлази у град, допринијели новоизграђени кружнитокови, односно да ли је проблем саобраћаја употпуности ријешен?

Давидовић: Изградило смо двије кружне ра -скрснице на западном транзиту, што се показало врлоефикасним и допринијело већој фреквенцијисаобраћаја и, такорећи, елеминисало застој напоменутим раскрсницама. Изградња ових расксница,као и многих нових саобраћајница, допринијела јебољем организовању градског превоза и међусобнеповезаности појединих дијелова града. Што се тичејавног превоза, он је у непосредној вези са са -обраћајним оптерећењем, јер ако имамо добарпревоз, онда ће се, сасвим сигурно, мањи број људиодлучити да вози сопствено возило у центар или напосао. Ми смо из једног полухаоса прешли у уређенсистем. Имали смо за циљ јединствену мјесечну картуи то смо постигли. Међутим, аутобуси на улицама непружају нашим путницима стандард који би требало,посебно према инвалидним лицима. Град то не можеда ријеши док се законима не пропише да возила немогу бити стара 30 година. Чим то буде регулисано,имаћемо већи квалитет.

� Изградња мостова је незаобилазно питањекада је о Бањој Луци ријеч?

Давидовић: Мостови, као дио саобраћајнеинфраструктуре, изузетно су битни јер, прије свега,повезују дијелове града који се налазе са двије странеријеке Врбас, Врбање, Сутурлије и осталих водотокана сеоском подручју. Ми смо у овом периоду томепосветили пажњу и изградили више мостова, али бихистакао два. То је мост код „Бањалучке пиваре“, који јена квалитетан начин повезао овај дио града саосталим дијеловима и са сусједном општиномЛакташи, односно Слатином и обезбиједио је -дноставнији приступ привредним субјектима који се туналазе. Други мост, недавно изграђен и стављен уфункцију је мост код „Инцела“, који је потпунопромијенио слику тог дијела града. Имамо ургентнупотребу за мостовима на магистралним путевима. Уграду имамо три критичне тачке, то су мостови уКарановцу, Залужанима и Врбањи, које морамоизградити. Такође, у плану је, на саобраћајници која јеу надлежности ЈП „Путеви Републике Српске“, мост

код „Витаминке“, који би квалитетно спојио Чесму саградом, затим питање Зеленог моста и његовихкапацитета, мост у насељу Долац, који би био упродужетку Булевара. Наравно, све зависи одфинансијских средстава, а ми се надамо да ће идућегодине почети и изградња моста у Карановцу. Истакаобих да недостатак мостова представља великупрепреку у саобраћају и „уска грла“, али и опасност,као што је постојећи мост у Карановцу, коме је, збогдотрајалости, смањена носивост. Треба рећи да уБањој Луци није изграђен мост више од 40 година, ами смо за неколико година успјели да изградимо два.

� Бања Лука је потписала споразум са


083

На сеоском подручју, гдје се деценијаманије улагало, изграђено више од 700 километара квалитетних асфалтних путева

Сви који учествују у ланцу изградње,својим потписима гарантују да суобјекти изграђени у складу са законом,прописима и важећим стандардима

европским градовима којим је прихватила обавезуда до краја 2020. године смањи емисију угљен-диоксида и тако повећа енергетску ефикасностграда?

Давидовић: Повећање енергетске ефикасностизначи да се са мање енергије постигну исти ефекти, ато опет значи и мање загађења и трошкова. Тозахвата многе области, од система централноггријања до јавне расвјете, саобраћаја, а веома битноје и грађење објеката који су енергетски ефикасни. Тозначи да ће гријање бити јефтиније, мањи ће бити итрошак за климатизацију и здравији живот у таквимобјектима. Приликом грађења објеката такве ста -ндарде треба поставити и утицати на инвеститоре дапримијене ове стандарде. У новембру смо овдје уБањој Луци организовали међународну конферецију„Енергетски дани Бања Лука 2010“, која је билапосвећена управо овим проблемима.

� Можете ли нам рећи које инвестиције сузавршене током Вашег мандата и какви су плановиза наредни период?

Давидовић: У многим смо областима направилимного, комуналној инфраструктури, водоснабдијевању,гријању, саобраћају... Све те системе смо стаби ли -зовали, мада у њих треба и даље улагати. Ту мислими на школство, здравство, социјалну заштиту и јошмного тога. Бања Лука данас функционаше орга -низовано, складно, као локална заједница, као једанорганизам. Шта треба још урадити?! Много тога нам

недостаје. Чека нас веома важан пројекат водо -снабдијевања приградског и сеоског подручја иизградња система прикупљања и прочишћавањаотпадних вода. Ту је и наш дуг према погинулим уотаџбинском рату, изградња централног спомен-обиљежја и рјешавање стамбеног питања њиховихпородица. Осим тога, потребно је санирати тврђавуКастел, Бански двор.

Не смијемо заборавити ни обнову дворана „Борик“и „Обилићево“ и иградњу нових спортских дворана, каони изградњу концертне дворане. Радиће се и наобилазници око града, јавним гаражама, пројектуцентралног управљања са обраћајем, иградњи новихпаркиралишта и бици клистичког саобраћаја. ПродужењеБулевара преко Доца према Врбасу, завршетак послапрема источном транзиту, кружне саобраћајнице,повећање распо ложивости бањолучких излетишта,изградња жичаре до Бањ брда, пројекат прикупљања итретирања отпада, нови ватрогасни дом, затимобданишта, амбулате, објекти мјесних заједница. Чеканас процес дислоцирања наше пријемне канцеларије.

Пројекат велетржнице, која ће створити сигурности гаранцију пољопривредним произвођачима да ћеоно што произведу, имати гдје да пласирају и да ћепроизводи бити контролисани више него до сада.Слиједи и санација топлификационог система,изградња и санација школа. Надам се да ће Домпензионера бити саниран до краја идуће године... Tосу само неки од пројеката. Желим истаћи да многе

пројекте, које смо до сада реализовали, не бисмоуспјели завршити да није било подршке Владе РС.

� За што квалитетније планирање и про -јектовање објеката у урбаном дијелу града, сааспекта стабилности објеката на сеизмичкеутицаје, ради се пројекат микрорејонизације. Укојој је фази ?

Давидовић: Непосредно послије разорногземљотреса урађена је карта сеизмичке мик ро -рејонизације ужег градског подручја за површину од3.500 хектара. Новим урбанистичким планом градскоурбано подручје проширено је на 18.300 хектара.Један од закључака Међународне конференције оземљотресном инжењерству, одржане 2009. поводом40 година од бањолучког земљотреса, јесте обавезада се уради микросеизмичка рејонизација урба -нистичког простора града Бање Луке као стратегијскеважности за даљи развој града. Микросеизмичкарејонизација представља круну проучавања зе -мљотреса и њиховог утицаја на тло и све што је у везиса тим, људство, објекти итд., и даје основне па -раметре за сеизмичку градњу и сваку другу превенцијуод земљотреса. Израда се намеће као неопходна задаљи сигуран развој града у функцији планирања,пројектовања и изградње зграда и других објеката усеизмичком подручју. Пројекат сеизмичке микро -рејонизације је повјерен Заводу за изградњу БањаЛука и Институту за земљотресно инжењерство иинжењерску сеизмологију из Скопља, као стручнимустановама. Међутим, ове године, због недостаткасредстава, реализација пројекта је успорена, алисредства за пројекат од посебног значаја бићепланирана у наредној буџетској години, чиме сестварају услови да стручни тимови овај пројекатдоведу до краја.

� Завод за изградњу Бања Лука за Ад ми -нистративну службу града, преко јавних огласа,обавља многе оперативне послове. Прије рата,ЗИБЛ је са Урбанистичким заводом РС пред -стављао двије главне полуге?

Давидовић: Обје институције су прије рата биле, употпуности, градске институције, а данас дјелују каоакционарска друштва. Оба завода се налазе натржишту и када понуде најбоље услове, путем јавнихогласа, тада и добију послове, без привилегија, попустаи приоритета. То су стручне институције које требајукако граду, тако и РС. ЗИБЛ, са којим имамо одличнусарадњу, функционише стабилно, а надам се да ће иУрбанистички завод превазићи тренутне проблеме јерград је, понављам, створио оба завода.�


Пројекат велетржнице створиће сигурност и гаранцију пољопривреднимпроизвођачима


У Болоњи је од 27. до 30. октобра одржан великијесењи сајам архитектуре и грађевинарства – „SAIE2010“. Болоњски сајам се организује више од 40 година иза то вријеме је из године у годину прикупљао идопуњавао знања и искуства из свих сектора грађевинскеиндустрије и архитектуре.

“SAIE 2010“ био је свједок онога што се дешавало уБолоњи – 1.500 излагача, укључујући 302 страна –представило се стручњацима из цијелог свијетаиновативним рјешењима.

Сигнал који је „SAIE 2010“ послао на затварању свог46. издања је позитивног карактера.

Регистровано је повећање посјетилаца за једанодсто, укупно 168.000, као и потврда о броју странихпосјетилаца ове манифе стације, 6.800, међу којима јебила и група из Републике Српске, предвођенапредставницима Института за грађевинaрство „ИГ“ изБање Луке.

Групи од 40, већином дипломираних инжењераграђевинaрства и архитектуре из „ИГ“-а, те њиховихгостију, колега из ЈП „Путеви Републике Српске“, Адми -нистративне службе града Бање Луке, пројектантске куће„Routing“ из Бање Луке, придружила се и екипа„Савременог градитељства“, која је имала прилику да се

„САВРЕМЕНО ГРАДИТЕЉСТВО“ НА САЈМУ АРХИТЕКТУРЕ И ГРАЂЕВИНАРСТВА У ИТАЛИЈАНСКОМ ГРАДУ БОЛОЊИ „SAIE 2010“

Грађевинарство коначно у експанзији

Квалификовани радници„SAIE 2010“ је ове године био у новом издању и са

мно го нових иницијатива, како би том секторупривукао што више квалификованих радника.

Организован у три тематска подручја, да би сеомогућила боља прегледност и допуниле иницијативекоје комбинују постојећу понуду на сајму са новомизложбом у SAIE CAIECET, а све с циљем побо -љшања сектора производње и процеса иновација.

SAIEnergia и одрживостЗа материјале, компоненте и системе како би

зграде и објекати били сигурни, издржљиви, еколошкиприхватљивији и одрживи

SAIEГрадилиште и производњаЗа приказ система и технологија за ефикасније

производњу (On-Cite&off-cite)

SAIEСервисКако дизајнирати, изградити и одржавати простор

посвећен систему, технологији и алатима

Сајам окупио 1.500 излагача

увјери да болоњски сајам у Италији, али и шире, важи замјесто које се мора посјетити.

- Институт за грађевинарство „ИГ“ поклања изузетнупажњу стручном усавршавању кадра. Посјећујемо свестручне семинаре у земљи и региону, значајније сајмовеи конгресе. У том контексту је и организована посјетајесењем сајму у Болоњи, на којем су наши инжењериимали прилику да се, на лицу мјеста, упознају сановитетима из свијета грађевинарства и архитектуре -рекао је за „Савремено градитељство“ координатор заграђевински сектор у Институту за грађевинарство „ИГ“Слободан Станаревић.

Према ријечима шефа Одсјека за комуналне пословеу Административној служби града Бање Луке ДраженкаКењала, посјетама највећим европским сајмовимаграђевинарства, од којих је један сигурно и сајам уБолоњи. Град Бања Лука, на челу са градоначелникомДрагољубом Давидовићем, жели и на тај начин да њениупосленици прате савре мене свјетске технологије уобласти грађевинарства, као грани привреде која једоминантна за њен развој, а самим тим и друштвениразвој цијеле заједнице.

- Искуства стечена на Болоњском сајму, сигурно сукорак даље у стицању нових сазнања у грађевинарству инесебично ћу их подијелити са својим радним колегама.Вјерујем да ће многи од њих у у будућности, а нарочитомлади инжењери, имати прилику да посјете овај сајам,као један од водећих у Европи – рекао је ДраженкоКењало.

У једном дану заиста је било тешко обићи „SAIE2010“, који располаже са 260.000 квадратних метараизложбеног простора, 180.000 под кровом и 80.000 наотвореном, 15 хала и шест отворених изложбених

сектора. Ту је и 35.000 квадрата сервисног простора, четири

улаза за посјетиоце, проширени капацитети паркинга, дваресторана, четири самоуслужне кафетерије ... То јемјесто гдје су се могле додирнути и тестирати све нај -савременије иновације у свијету грађевинарства иархитектуре.

Дванаест изложбених платоа – који су распоређенипо павиљонима, сваки са нагласком на специфичне теме:енергија, дрво, становање, одрживост, цементни блокови,поплочавање, рестаурације, конструкције, софтвер,техничка рјешења – који су били стварне додирне тачкесвих излагача на сајму, мјесто је гдје су се моглеразмијенити и упоредити идеје за будућу изградњу.

На штанду једне италијанске фирме Милена Ђурић,дипломирани инжењер грађевинарства, запослена у ЈП„Путеви РС“, пронашла је – Билећу. Ријеч је о


087

Група из Републике Српске у Болоњи

Драженко Кењало (Административна служба

Града Бања Лука)


088италијанској фирми која планира изградњу цементаре уовој херцеговачкој општини.

Говорећи о сајму, Ђурићева је савјетовала будућепосјетиоце да, на улазу на сајам у Болоњи, стану у „правиред“, јер страни држављани не плаћају улаз на сајам.

Све што је потребно је визиткарта, како бисте уште -дјели вријеме за попуњавање формулара, што, нажалост,нико из наше групе није имао.

- На сајму у Болоњи се могло видјети све, или готовосве од грађевинских машина и грађевинског материјала.Дизалице, багери, камиони, бетонски елементи, кровнипокривачи, монтажни елементи, геосинтетички прои -зводи, разни облици дренаже, разни начини вањскогуређења дворишта, затим етно-куће, дрвене куће, сауне,ентеријери, керамичке плочице, намјештај... и још многотога шта се у једнодневном обиласку сајма, реално, нијемогло обићи - рекла је Милена Ђурић.

За дипломиране инжењере архитектуре МилицуГазибарић и Николу Дмитровића, запослене у „Routingu“,прво изненађење четвородневног стручног путовања биоје град Ферара, у којем смо одсјели.

- Чињеница да је готово у потпуности изграђен одопеке нас је фасцинирала, као и његова човјекомјерности уређеност. На сајму је посебно био занимљив сегменткоји се бави иновацијама у грађевинарству, попут разнихсоларних уређаја, те нама најзанимљивији, трендозелењених фасада, које у Европи, очигледно, већ имајушироку примјену. Искрено, сајам у Болоњи и сам градзасјенила је наша сљедећа дестинација – Фиренца, укојој смо осјетили прекрасан и комплетан дух ренесансе -мишљења су архитеката.

Пуни утисака, послије Фераре, главног градаистоимене регије смјештене на ријеци По, Болоње,универзитетског града у којем се школује 100.000студената, Фиренце, ризнице умјетности, од Италије смосе опростили кратком посјетом Трсту, гдје су у срећновријеме, без виза, бројни Југословени испијали еспресо икуповали гардеробу.

ЕНЕРГИЈА ВЈЕТРА И СУНЦАУ другом извјештају SAIEnergia-е, које је припремио

Cresme за SAIE и који је премијерно приказан на данотварања SAIE, представљен је оквир потрошње енергије

у Италији, са посебним освртом на грађевинскуиндустрију.

Једно подручје од посебног „енергетског интензитета”– 46,9 милиона тона нафте еквивалентно укупнојпотрошњи у 2009. години, подијељено на 28,6 милиона застамбени сектор и 18,3 милиона за терцијарни сектор, сарастом од 3,5 одсто у односу на 2008. годину – али којивиди прилику у сектору обновљивих извора, значајан јевластити допринос смањењу проблема везаних зазагађења, потрошњу ресурса и емисију штетних гасова уатмосферу.

Извјештај SAIEnergia је, у ствари, изнио податке опроизводњи енергије из обновљивих извора у складу са

ИзлагачиКључни излагачи сајма су били из области:

планирања, организације и услуга у грађевинарству,система грађења, компонената и подсистема у гра -дњи, материјала и производа за грађевинарство, по -стројења (инсталације) технологије за градилишта,специјализованих грађевинских машина, опреме иеколошких материјала за градњу и опреме за кори -шћење обновљивих извора.

Слободан Станаревић(Институт за грађевинарство "ИГ")

Милена Ђурић(ЈП "Путеви РС")


089процјенама Националног енергетског биланса иЕуростата.

Према Националном енергетском билансу,обновљиви извори енергије представљају 10,7 одстобруто домаће потрошње у 2009. и 8,9 одсто у 2008, апрема Еуростату, удио обновљивих извора у 2008. био је6,8 одсто.

Иако – без обзира на референтне податке –

обновљиви извори енергије још увијек скромнодоприносе укупној бруто домаћој потрошњи, важно јенагласити да они представљају највећи удио енергијепроизведене у Италији, највећим дијелом из хидро -електрана, са интересантним потенцијалом за ис -коришћавање енергије вјетра и сунца, у склопу новихинсталација постављених у 2009. и 2010. години.

Припремила Горана Станаревић Кењало

Кроз опсежан низ догађања и семинара, на сајму серасправљало о свим питањима која су од значаја заграђевинску индустрију, задатак који, чак и више у тешкомвремену као што је данашње, постаје од виталногзначаја за цијели сектор.

И управо је ту у једној од ових изложбених сала,Централна изложба, већ годинама најважнији културни имедијски догађај сајма, извршена додјела награда занајиновативније производе у посљедњих седам годинаизлагања фирми које су окупљене у оквиру Сервисановости и на основу гласова жирија који чине уредницичасописа о грађевинарству.

То је потврда о важности коју SAIE даје улозииновације како за појединачне фирме тако и за цијелиграђевински сектор.

- Након посљедњих неколико година у којима суприсутне велике потешкоће за грађевинску индустрију,

сигнали који долазе су позитивни, посебно за оно што сеодноси на аспекте везане за одрживост и побољшањеенергије - изјавио је предсједник Анце Болоња ЛуиђиАмедео Мелегари.

Он је нагласио да је неопходно имати модернијаправила, која могу дати одговоре на тржиште којезахтијева све већу динамичност и брзину, и од странелокалне самоуправе.

- Врло смо задовољни резултатима које је дала оваманифестација и сигналима који долазе од предузетника.Данас се затвара једно издање SAIE, обновљено и поформи и по садржају - рекао је предсједник сајма уБолоњи Фабио Роверси Монацо и додао да је то важнапромјена за коју се сајам у Болоњи снажно заложио да би„индустрији подарио још један већи стратешки догађај усмислу повећања конкурентности и идентификацијенових пословних прилика“.

Нове пословне прилике

"SAIE 2010" на 260.000 квадратних метара изложбеног простора


Сајам "Воде-водоводи-санитарне техноло-гије", Црна Гора

TEGRA




Припремила Милана Роквић, дипл. инж. арх.


Основано друштво заземљотресно инжењерство

094

● Подизање нивоа квалитета у грађењу објекатаНа међународној Конференцији о земљотресном

инжењерству одржаној крајем октобра 2009. годинеповодом 40. годишњице катастрофалног земљотреса уБањој Луци, а која је имала снажан одјек у свјетскојстручној јавности, донесен је и један од закључака да сеоснује једно стручно тијело које би се перманентно бавилоовом проблематиком, која је од изузетног значаја зазаштиту становништва и имовине.

Организатори Конференције су одговорно прихватилиову поруку, обавили свеобухватне консултације састручном јавношћу и опредијелили се за оснивањеДруштва за земљотресно инжењерство. Послије доброизвршених припрема, почетком јула ове године одржана јеи оснивачка скупштина на којој је донесена Одлука ооснивању друштва.

У раду оснивачке скупштине, као оснивачи су учес тво -вала предузећа: Завод за изградњу а.д. Бања Лука,Привредна комора РС, Институт за гра ђевинарство „ИГ“,ГП „Крајина“ а.д. Бања Лука, „Градип“ Пр њавор, „Неутрон“д.о.о. Бања Лука, „Пројект“ а.д. Бања Лука, Републичкизавод за геолошка истраживања „Геозавод“ Зворник,Републички хидрометеоролошки завод, Архитектонско-гра -ђеви нс ки факултет, Универзитет у Бањој Луци, „ИМК“Бања Лука.

Препознајући значај и потребу, Друштву се каснијепридружила и Републичка управа за цивилну заштиту.Друштво је регистровано код надлежног суда каоневладина и непрофитна организација са сједиштем уБањој Луци, донесена су сва законом прописана акта –правила понашања, а конституисани су и органи:

Скупштина, Управни одбор који има

седам чланова и Надзорни одбор са три члана. Запредсједника Друштва изабран је проф. др Драго Тркуља,искусни стручњак из области геологије. Друштво има иСтручни савјет који чине угледни стручњаци из овеобласти из региона и свијета.

Програмски циљеви Друштва проистичу из чињеницеда је територија БиХ, а нарочито бањолучко подручје,изложено значајној земљотресној опасности инеприхватљиво високом нивоу сеизмичког ризика и уоснови одговарају актуелним међународним концептимаземљотресног инжењерства.

Задаци су примарно оријентисани на промовисање иразвијање савременог концепта интегралног приступасмањењу сеизмичког ризика и то на свеобухватној основи,укључујући и његове основне аспекте: утврђивањесеизмичког хазарда, одређивање сеизмичког ризика ињеговог прихватљивог нивоа, асеизмичко пројектовање,урбанистичко планирање, припремљеност на земљотрес,заштита и спасавање становништва и имовине, укључујућии период обнове и реконструкције.

Друштво ће перманентно радити на унапређењупостојећег стања сеизмичке сигурности, подизању нивоаквалитета у грађењу објеката, примјени свјетскихстандарда у области сигурности, едукацији становништва,промовисању научноистраживачког рада и пројеката изобласти земљотресног инжињерства, инициратиусаглашавање законске регулативе са прописима изразвијених земаља, сарадњу са ре ги о налним стручним

тијелима и међу народним асоцијацијама итд. Чланови Друштва могу постати било

која правна или физичка лица која суактивно укључена у подручје земљо -

тресног инжењерства и управљањасеизмичким ризиком, под условом дапри хватају правила и програмске

циљеве Друштва.Желимо да истакнемо да је

Друштво у овом кра тком

ПРИХВАЋЕНА ИНИЦИЈАТИВА МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Ортопедска болница у Бањој Луци

периоду од оснивања имало запажених активности.Представници Друштва су учествовали на 14. европскојконвенцији о земљотресном инжењерству ЕАЕЕ, која јеодржана крајем августа у Охриду, гдје смо посталикорпоративни члан ове асоцијације, а у наредној годиниочекујемо и редовно - стално чланство.

Носиоци активности Друштва су до сада обезбиједилизапажену донацију Ријеч је о сеизмичком уређају заосматрање вишеспратница, у вриједности од 50.000долара, коју је донирао један од највећих произвођачасеизмичких уређаја у свијету, фирма „Кинеметрикс“ из ЛосАнђелеса.

Да би се ови уређаји ставили у функцију, потребно јеобезбиједити још сензоре, за шта смо се обратили нашимнадлежним органима. Очекујемо разумијевање и била биправа штета не ставити ове уређаје што прије у функцију.

Зато и овим путем апелујемо на носиоце јавнихфункција да имају више слуха за ову добронамјернупрограмску активност и помогну Друштву како би подиглиниво сигурности наших грађана у евентуалном по дрхта -вању тла.

С обзиром на то да Друштво нема сталне изворефинансирања, чланови - стручни тимови раде на припремипројеката ради аплицирања пред европским претпри -ступним фондовима.

Овом приликом позивамо све стручњаке из овеобласти да нам се придруже са добрим идејама ипројектима на основу којих бисмо могли ангажоватисредства из међународних фондација која би се утрошилаза смањење сеизмичког ризика и заштиту од природнихкатастрофа.

Друштво ће у свом раду посебну пажњу посветитистручном усавршавању младих кадрова. На добром смопуту да обезбиједимо боравак наших стручних кадроваодређено вријеме на угледним свјетским институтима какобисмо унаприједили нашу стручност и ефикасност.

Оснивачи сматрају потпуно оправданим оснивање овогдруштва, тим прије што до сада наука не може предвидјетивријеме и интензитет земљотреса. Кад се томе додајучињенице да се годишње у свијету региструје више од

1.500 осјетљивих удара, да је 10 највећих земљотреса од -нијело више од 2,5 милиона живота, да у посљедњевријеме тло подрхтава у нашој близини, не знамо ко бимогао равнодушно да очекујеи ову природну неман.

Развојем и програмским функционисањем Друштваствориће се услови за израстање Института за сеи -змологију и земљотресно инжењерство, што је стварнапотреба.

Потребно је истаћи да је досадашњем раду Друштванајвећу подршку пружио Завод за изградњу а.д. БањаЛука, чији искусни стручни тим препознаје ову про бле -матику и гдје је зачета ова идеја на научно-стручнимскуповима.


095


096ОБАВЈЕШТЕЊЕ О

КАТЕГОРИЗАЦИЈИ И ПРИПРЕМИРАДОВА ЗА ЧАСОПИС

„САВРЕМЕНО ГРАДИТЕЉСТВО“Часопис ''Савремено градитељство'' објављује научне и стручне радове и другеприлоге из области грађевинарства, архитектуре, урбанизма, материјала, геотехнике,земљотресног инжењерства, грађевинске физике, обновљивих извора енергије,енергетске ефикасности, заштите животне средине, информационих технологија,савремених технологија грађења, градитељског менаџмента, очувања градитељскогнасљеђа, примијењене геодезије и из свих других области савременог градитељстваи њему додирних области.

У часопису ће се, прије свега, штампати необјављени радови који задовољавајукритеријуме савременог градитељства по својој научној и/или стручној компоменти,а од посебног су значаја за теорију и праксу.

У часопису могу бити штампани научни и стручни радови, објављени у другимчасописима, у монографијама, зборницима научно-стручних скупова и другимрелевантним публикацијама, са допунама и измјенама или у изворном облику, узсагласност аутора.

Радови се категоризују према сљедећим међународно прихваћеним правилима:

А) Научни и стручни радовиОригинални научни рад садржи необјављене

резултате изворних истраживања, уз примјенуадекватних научних метода. У њему су научна сазнањаизложена тако да се експериментално истраживањеи/или теоретско-нумеричка анализа и ток размишљања,могу поновити и, при томе, добити исти резултати илирезултати у оквиру допуштених одступања, односнорезултати са тачношћу коју аутор рада наводи.

Претходно саопштење је научни рад који садржипрво кратко обавјештење о резултатима научнихистраживања, али без детаљних појединости и анализа,који карактеришу оригинални научни рад. Овосаопштење захтијева хитније објављивање, радизаштите ауторства. Овдје спадају и научни радови којисадрже краће критике, коментаре, дискусије и биљешкео неком већ објављеном научном раду.

Прегледни рад је научни рад који обухвата стањенауке у одређеној области, као резултат научне анализе,критике, коментара и закључака у вези са сакупљенимрелевантним научним радовима из те области. У спискулетературе се могу наћи само анализирани радови, каои радови које аутор сматра да могу допринијети даљемнаучном истраживању разматране области. Ако сурадови у одређеној области систематизовани и интер-претирани према библиографским подацима, али нисунаучно, критички анализирани и расправљани, такви

радови се сврставају у прегледне стручне радове.Стручни рад представља корисне прилоге и

запажања из подручја струке који морају представљатистручну новост у ширем смислу. То су корисна ивриједна искуства у примјени познатих научнихдостигнућа која доприносе ширењу стручних знања ињиховом правилном коришћењу у теорији и праксиградитељства. У ову категорију могу да спадају иприкази значајних, специфичних и нестандарднихобјеката који представљају унапређење струке.

Б) Остали прилози

Остали прилози обухватају приказе изведенихобјеката, искустава у примјени материјала, технологијаграђења и менаџмента, затим стручне приказе и освртена поједине актуелне теме и питања из областиградитељства, приказе стручних књига, писама уредни-штву, обавјештења о научно-стручним скуповима иуопште актуелностима, затим мишљења и коментар опојединим релевантним питањима теорије и праксе и др.

В) Припрема радова

У часопису ће се штампати научни и стручнинеобјављени радови који не смију бити истовременопонуђени за штампање другом часопису. Аутор јеодговоран за достављени текст и садржај рада и мора

сам да обезбиједи евентуално потребне сагласности, одрелевантних фактора, за објављивање неких података,слика или фотоса које садржи рад.

Рукописи радова се рецензују. Рецензентипредлажу категоризацију рада, а коначну одлуку доносиуређивачки одбор часописа.

Радови категорије под А) могу бити обима окоједног ауторског табака (око 16 страна формата А4), арадови-прилози под Б) - највише 0,75 табака. Радовимогу бити и дужи али уз сагласност уредништва часо-писа. Наведени обим радова обухвата комплетан рад(текст, слике, табеле, литературу и др.). Уредништвочасописа задржава право да, сагласно уређивачкојполитици часописа или мишљењу рецензента, донесеодлуку о прихватању или неприхватању, заобјављивање, достављеног рада.

Рукописи се достављају у електронској форми -формат папира А4 са маргинама од 26 мм (горе и доле)а 20 мм (лијево и десно) откуцаним у Word-у - font ArialNarrow 10 pt у двије колоне које су међусобног размака10 мм. Пожељно је рад доставити и у PDF формату.Аутор рада чува копију рада.

Наслов рада треба да садржи што мање ријечи,оптимално до 8, а највише до 11. Наслов рада треба даодражава садржај радa.

Рад се штампа на српском језику, ћирилицом илидвојезично, на српском и енглеском, изузетно само наенглеском језику.

Испод наслова рада, даје се име и презимеаутора, а у фусноти титула и звање аутора, назив имјесто институције, улица и број (фирме) у којој ради и e-mai l адресу аутора. Испод тога, у новом реду,уредништво часописа уписује тачан датум достављањарада. Текст рада почиње уводом на сљедећој - 2. страничасописа. Први ред параграфа (пасуса) треба да будуувучен 5 мм.

На првој страни рада, испод наслова рада и именаи презимена аутора рада, дају се резимеи рада насрпском и енглеском језику, обима по око 250 до 300ријечи, а испод сваког резимеа дају се кључне ријечи(највише 10 ријечи), које читаоцу треба да укажу насадржај и главне елементе рада. Испред резимеа наенглеском језику (Summary) даје се назив рада наенглеском језику.

Потребно је да сваки рад има поглавља и под-поглавља са нумерацијом по хијерархији, арапскимбројевима. Наслов поглавља се обиљежаваједноцифреним бројем (font 11 pt), а наслов под-поглавља двоцифреним бројем (font 10 pt). Рад сесастоји од увода и садржаја рада са резултатима,анализом и закључцима, означеним арапскимбројевима. Слике (дијаграми, фотографије, табеле и др.)штампају се у црно-бијелој техници и у колору. Ознакеслика и табела дају се арапским бројевима, а текст узслике и табеле је обавезан на српском и енглескомјезику. Текст уз слике даје се испод слика, прво насрпском па на енглеском, а текст уз табеле - изнадтабеле, прво на српском, затим на енглеском језику. Акоје текст рада само на енглеском, овај опис се даје првона енглеском језику.

У попису литературе, на крају рада, дају се самоони радови на које се аутор позива у своме раду. Овирадови су поредани по азбучном реду презимена првогаутора. Литературу у тексту, на коју се аутор позива,

означити арапским бројевима, у угластој загради, како сеозначава и у попису литературе, на крају рада. У пописулитературе, прво се наводе презиме(на) и иницијалиимена аутора (нпр. Петровић, П., Николић, Н.), годинаштампања рада у загради (нпр. 1987): затим потпуннаслов цитираног рада, па назив часописа, књиге илидруге публикације, у којој је рад објављен и почетна изавршна страница цитираног рада од ... до ... Ако ауторцитиране податке не користи из изворног рада, већ их јепронашао у другом раду, уз цитат рада се додајецитирано према (...)..''.

Када је рад прихваћен за штампу, евентуално узодређене примједбе, аутори су дужни да, по упутствуредакције, комплетирају рад, у складу са извјештајемрецензената.

Аутор треба изузетну пажњу да посвети квалитету,прегледности и јасноћи слика, табела, дијаграма,фотоса, као и правилном исписивању једначина, водећирачуна о положају индекса, експонента и др. С обзиромна то да се штампање спроводи у двије колоне, на свакојстрани часописа (формата А4), потребно је величинуслике, табеле и др. уклопити у ту ширину колоне(односно 80 мм) на мјесту ближе тексту у коме се ауторпозива на ту слику, табелу и др. Изузетно, ако слике,табеле и др. захтијевају већу ширину, уклопити их наодговарајућем мјесту по цијелој ширини стране.

Рукописи објављених радова се не враћајуауторима.

Адреса часописа, на коју треба слати радове и накојој се могу добити обавјештења у вези са припремомрада за часопис, као и сва друга обавјештења:

Часопис "Савремено градитељство"78000 Бања Лука, Ул. Марије Бурсаћ бр. 4Република Српска, Босна и ХерцеговинаТел. +387 51 225 162, факс +387 51 216 651E mail: [email protected]



098

ПП ОО ЗЗ ИИ ВВза пријаву тема и радова за VII међународни научно-стручни скуп"САВРЕМЕНА ТЕОРИЈА И ПРАКСА У ГРАДИТЕЉСТВУ"

Уважавајући оцјене у стручној и научној јавности о значајудо сада организованих шест научно стручних скупова"Савремена теорија и пракса у градитељству", као и закључакаса посљедњег скупа, VII међународни научно-стручни скуп ћесе одржати априла мјесеца 2011. године у Бањој Луци, аорганизатори су:

Министарство за просторно уређење, грађевинарство иекологију Републике Српске,

Архитектонско-грађевински факултет Универзитета у Бања Луци,

Привредна комора Републике Српске и

Завод за изградњу а.д. Бања Лука.

У циљу сагледавања актуелних питања, размјене пра -ктичних искустава и упознавања са савременим токовима,позивамо све заинтересоване да за VII међународни научно-стручни скуп, пријаве теме и радове из области градитељства(урбанизма, архитектуре, грађевинарства, геодезије,електротехнике, машинства и др.).

У пријави обавезно назначити аутора, адресу и кратакрезиме рада.

Пријаве је потребно доставити до 26.01.2011. године наадресу:

Завод за изградњу Бања Лука, ул. Марије Бурсаћ број 4,78000 Бања Лука

е-mail: [email protected], са назнаком ''Научно-стручни скуп''.

Свим извјестиоцима, ауторима радова, биће урученисертификати о учешћу на Седмом међународном научно-стручном скупу.

Контакт особа Рајко Пуцар, дипл.инж.грађ., телефон 051/225-162 или 065/512-122.

100

Documents

003 - Zavod za izgradnju Banja Luka · 2012-03-29 · Маркетинг: Горана Станаревић Кењало, дипл.мен.мед. Рјешењем министарства