of 46 /46
Katica (Stevanovi}) Hedrih TATOMIR P. AN\ELI] (1903-1993) AKADEMIK TATOMIR P. AN\ELI] (11. novembra 1903 - 7 avgusta 1993) PREDGOVOR Mo`da sam nekom od kolega oduzela zadovoqstvo i autorstva i odu`ewa moralnog duga prema profesoru An|eli}u {to mi je pripala ~astt da budem pisac ove biobibliografije. Mnogi od wih su u du`em vremenskom periodu delili nau~na razmi{qawa sa akademikom Tatomirom An|eli}em, ali mnogi od wih mu i duguju svoje prvo vinu}e u paralelne svetove nauke, i raznih oblasti mehanike, matematike i astronomije. Mnogi od wih, imali su sre}u da slu{aju wegova predavawa, {to ja nisam imala priliku, dodirnuo ih je wegov um i nau~na misao, potstakla nova ideja. Svojim predavawima uveo je mnoge, u za wih, u to vreme nove nau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, tenzorski ra~un, vektorska analiza, astrodinamika... Jednom re~ju imali su sre}e da upoznaju jedan blistav um, jednu vi{eslojnu, vi{edimenzionu li~nost, jedno inspirativno bi}e, profesora i prijateqa koji daje moralnu i nau~nu podr{ku, onda kada posumwate da li }ete se uspeti tim strmim, neprohodnim puteqcima nauke, koji vode kroz bespu}e u paralelne svetove intelekta, svetove intelektualnog bogatstva i saznawa i spoznaje. Mnogi zaista to nisu mogli, ali je sigurno svima pomogao da bar dosegnu one, stru~ne, ako ne i nau~ne i intelektualne nivoe, koje mo`da ne bi spoznali da kraj wih kao nau~na, i moralna podr{ka i inspirator nije bio ba{ ON. Dodu{e se}am se da je jednom prilikom rekao i to "pravi talenat }e do}i do izra`aja, bez obzira koliko ga zli qudi sputavali, koliko mu oduzimali snage i energije". I to sam kao najautenti~nije i zapamtila. Znala sam da je to deviza koju treba zapamtiti i koje se i profesor dr`ao. Uz tu misao s generacije na generaciju prenosi se i misao velikog francuskog pisca Viktora Igoa: "Nema ni jedne armije ja~e od ideje koja do|e u pravo vreme". Upu}ivao je mlade da se svom talentu treba uvek obra}ati. Direktno i indirektno. I da je tamo i nada i putokaz, samopouzdawe. Nije ni malo jednostavnije ni lak{e pisati o li~nosti nau~nika, koga ga smo li~no spoznali, nego o li~nostima koje su `ivele u prethodnom veku i bile znamenite li~nosti svoga veka. Za o`ivqavawe wihovih nau~nih i qudskih dimenzija i karakteristika, obra}a se ~isto istorijskoj gra|i. Ali biobiliografiju o akademiku Tatomiru An|eli}u, pored recenzenata }e ocewivati mnogi, i to ne samo s pravom kritike, nego i sa pravom znawa o karakterinim, i qudskim svojstvima, kao i spoznajom u~enika, studenta, kolege, magistranta i doktoranta. Subjektivne istine onih koji su ga poznavali ne mogu se osporiti, naro~ito kada se radi o tako vi{eslojnoj li~nosti, i ~oveka, i nau~nika i dru{tvenog pregaoca, i pisca i govornika i inspiratora, i direktora i ocewiva~a. Zato je ovde ulo`ena dobra voqa radi prikazawa ~oveka- nau~nika, kroz wegovu pisanu re~, snimqenu misao, kroz izgovorenu i zapisanu re~ drugih o wemu. TATOMIR P. AN\ELI] ( 1903 - 1993)

001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

  • Upload
    ngokhue

  • View
    229

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka...

Page 1: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Katica (Stevanovi}) Hedrih

TATOMIR P. AN\ELI] (1903-1993)

AKADEMIK TATOMIR P. AN\ELI] (11. novembra 1903 - 7 avgusta 1993)

PREDGOVOR

Mo`da sam nekom od kolega oduzela zadovoqstvo i autorstva i odu`ewa moralnog duga prema profesoru An|eli}u {to mi je pripala ~astt da budem pisac ove biobibliografije. Mnogi od wih su u du`em vremenskom periodu delili nau~na razmi{qawa sa akademikom Tatomirom An|eli}em, ali mnogi od wih mu i duguju svoje prvo vinu}e u paralelne svetove nauke, i raznih oblasti mehanike, matematike i astronomije. Mnogi od wih, imali su sre}u da slu{aju wegova predavawa, {to ja nisam imala priliku, dodirnuo ih je wegov um i nau~na misao, potstakla nova ideja. Svojim predavawima uveo je mnoge, u za wih, u to vreme nove nau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, tenzorski ra~un, vektorska analiza, astrodinamika... Jednom re~ju imali su sre}e da upoznaju jedan blistav um, jednu vi{eslojnu, vi{edimenzionu li~nost, jedno inspirativno bi}e, profesora i prijateqa koji daje moralnu i

nau~nu podr{ku, onda kada posumwate da li }ete se uspeti tim strmim, neprohodnim puteqcima nauke, koji vode kroz bespu}e u paralelne svetove intelekta, svetove intelektualnog bogatstva i saznawa i spoznaje. Mnogi zaista to nisu mogli, ali je sigurno svima pomogao da bar dosegnu one, stru~ne, ako ne i nau~ne i intelektualne nivoe, koje mo`da ne bi spoznali da kraj wih kao nau~na, i moralna podr{ka i inspirator nije bio ba{ ON. Dodu{e se}am se da je jednom prilikom rekao i to "pravi talenat }e do}i do izra`aja, bez obzira koliko ga zli qudi sputavali, koliko mu oduzimali snage i energije". I to sam kao najautenti~nije i zapamtila. Znala sam da je to deviza koju treba zapamtiti i koje se i profesor dr`ao. Uz tu misao s generacije na generaciju prenosi se i misao velikog francuskog pisca Viktora Igoa: "Nema ni jedne armije ja~e od ideje koja do|e u pravo vreme". Upu}ivao je mlade da se svom talentu treba uvek obra}ati. Direktno i indirektno. I da je tamo i nada i putokaz, samopouzdawe. Nije ni malo jednostavnije ni lak{e pisati o li~nosti nau~nika, koga ga smo li~no spoznali, nego o li~nostima koje su `ivele u prethodnom veku i bile znamenite li~nosti svoga veka. Za o`ivqavawe wihovih nau~nih i qudskih dimenzija i karakteristika, obra}a se ~isto istorijskoj gra|i. Ali biobiliografiju o akademiku Tatomiru An|eli}u, pored recenzenata }e ocewivati mnogi, i to ne samo s pravom kritike, nego i sa pravom znawa o karakterinim, i qudskim svojstvima, kao i spoznajom u~enika, studenta, kolege, magistranta i doktoranta. Subjektivne istine onih koji su ga poznavali ne mogu se osporiti, naro~ito kada se radi o tako vi{eslojnoj li~nosti, i ~oveka, i nau~nika i dru{tvenog pregaoca, i pisca i govornika i inspiratora, i direktora i ocewiva~a. Zato je ovde ulo`ena dobra voqa radi prikazawa ~oveka-nau~nika, kroz wegovu pisanu re~, snimqenu misao, kroz izgovorenu i zapisanu re~ drugih o wemu.

TATOMIR P. AN\ELI] ( 1903 - 1993)

Page 2: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Daleke, 1970 godine, na novoosnovanom Univerzitetu u Ni{u, doneta je, na predlog prof. dr Math. Danila Ra{kovi}a, odluka o osnivawu i po~etku rada prvih postdiplomskih studija na Univerzitetu u Ni{u, a sa time i na Ma{inskom fakultetu u Ni{u, na smeru tehni~ke mehanike. To je i bio po~etak upoznavawa i nau~ne saradwe sa akademikom An|eli}em. Kako su postdiplomske studije bile mentorskog karaktera, a ispiti se polagali komisijski, akademiku An|eli}u je predlo`eno, {to je i prihvatio, da bude ~lan tih komisija ili predsenik, i da odr`i odre|eni broj konsultacija, uputi me u odre|enu literaturu i pomogne mi u studijama odre|enih oblasti, tenzorskog ra~una, analiti~ke mehanike, mehanike kontinuuma, kao i da kasnije u~estvuje u komisijama za ocene i odbrane megistarskog rada i doktorske disertacije. Iz tog perioda prvih susreta, ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma, toplina spremnosti da se pomogne studentu i on prihvati sa blagonaklono{}u, koja je obi~no i iskqu~ivo rezervisana za mlade qude u koje se pola`e nada, veruje u wihov intelektualni potencijal i javqa radost kad za u~enika dobije neko ~iji su talenat odmah iz prvih razgovora spoznali i prihvatili ga. Postao je moj omiqeni profesor, koji me je na konsultacije sa uva`avawem i toplinom primao, vodio razgovore, upu}ivao na literaturu, ocewivao, kritikovao moje rukopise, ali i hvalio i pomagao. Dostavqao mi informacije o nau~nim skupovima i na wima pomagao da na najboqi na~in predstavim svoje rezultate.

UVOD

Na koricama jednog od profesorovih nestandardnih uxbenika Teorija quski i plo~a, koji je publikovan 1975 u koautorstvu sa P. M. Ogibalovim, nalazimo kratku stru~nu biografiju u vidu prikaza: "Dr Tatomir P. An|eli}, profesor Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti i Me|unarodne astronauti~ke akademije u Parizu. T.P. An|eli} je studirao matematiku, fiziku i astronomiju i formirao se kao teoreti~ar u mehanici. Ima vi{e od 70 publikacija me|u kojima 9 univerzitetskih uxbenika. Bavi se problemima racionalne mehanike, rimanske geometrije, numeri~kih metoda u matematici kao i istorijskim i filozofskim problemima mehanike. Vrlo je aktivan u nau~nim dru{tvima, a posebno u oblasti {irewa nau~nih znawa. T.P. An|eli} je bio dekan Prirodno-matemati~kog fakulteta, a sad je direktor Matemati~kog instituta SR Srbije. Odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zastavom i Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom". U nekrologu dopisnog ~lana Bo`idara D. Vujanovi}a stoji: "Sedmog avgusta 1993. godine preminuo je prof. dr Tatomir P. An|eli}, redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti i redovni profesor Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu, u penziji". ... "Profesor An|eli} bio je duhovno bogata, {iroko obrazovana i veoma obdarena li~nost koja je svojim radom na Univerzitetu, nau~noj javnosti i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti ostavila vidan i dubok trag koji je visoko cewen kako u doma}im, tako i u inostranim nau~nim krugovima. Veoma je te{ko u sa`etom obliku dati potpuniji pregled wegovog nau~nog, pedago{kog i prosvetnog rada, jer se wegova neiscrpna energija bogato manifestovala u stvarala{tvu, koje ~ini ~ast na{oj nauci i kulturi.... sa pravom se smatra da je profesor An|eli} rodona~elnik Beogradske mehani~ke {kole. Brojne generacije studenata pamti}e ga kao briqantnog profesora, pouzdanog i mudrog savetodavca i rukovodioca nau~nih projekata, doktorskih disertacija i studija. .... Smrt akademika An|eli}a je nenadoknadiv gubitak za sve nas, pa se sa zahvalno{}u klawamo wegovim senima".

Page 3: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Samo dve godine pre toga na sve~anom skupu 18 januara 1991. godine, koji je odr`an u ~ast akademika Tatomira P. An|eli}a, akademik Aleksandar Despi}, pozdravqaju}i skup, u ime SANU, izra`ava}i veliko zadovoqstvo, {to mu je pripala ta ~ast, izme|u ostalog rekao je: "Ovo zadovoqstvo veliko je zbog toga {to li~no pripadam plejadi qudi kojima je profesor An|eli}, pre vi{e od 50 godina dao prva saznawa o snazi i mogu}nostima matematike i matemati~kog na~ina mi{qewa. U prvom susretu sa sredwom {kolom, u tada{woj II mu{koj gimnaziji u Beogradu, jedan od prvih koji mi je oli~io pojam "prostor" bio je uspravan kao bor i za nas decu visok kao kula, mladi suplent Tatomir An|eli}. Taj susret i dve godine susretawa osta}e mi u se}awu dok ono postoji". Istovremeno se potsetio i na prvo sretawe, mnogo godina kasnije u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti: "...... on je najpre pro{ao pored mene, a zatim se zaustavio, okrenuo i rekao: "Despi}, Ti si sedeo u levom redu, u tre}oj klupi"". Zatim je nastavio: " Kolikogod znamo da godine `ivota i plemenitog i korisnog delovawa, kojima danas odajemo priznawe kriju u sebi tegobe poodmaklog qudskog veka, verujem da profesor Tatomir An|eli}, mora da oseti zadovoqstvo postignu}ima koja su mu te godine omogu}ile i zahvalnost prirodi koja mu je dala da i danas zdrav i ~io bude me|u nama. Mi mo`emo samo da mu zahvalimo za sve {to je u~inio...". Na istom skupu I{tvan Vice, tada direktor Astronomske observatorije u Beogradu, je govorio o zna~aju astronomskih istra`ivawa, kao i istra`ivawa iz nebeske mehanike, a kojoj je profesor An|eli} dao svoj doprinos time {to je 'pored matemati~kih i mehani~kih predmeta profesor Tatomir An|eli} predavao i astrodinamiku" nagla{avaju}i wegovu privr`enost primewenoj nebeskoj mehanici. Profesor dr Milan Dimitrijevi} je istakao da je "velika zasluga profesora Tatomira An|eli}a {to je uo~io domete i zna~aj rezultata u ovoj oblasti i uveo je u Akademiju nauka". Na tom skupu profesor dr Veqko Vuji~i} je istakao doprinos Tatomira An|eli}a saznawima o kretawu neholonomnog sistema u te~nosti, kao i zna~aj wegove nau~ne i nastavne aktivnosti za razvoj na{e {kole mehanike, i pri tome je rekao: ".. smatram da treba ista}i da je donekle prenagla{ena uloga {kole Suslova kod nas, a da je nedovoqno istaknuto mesto T.P. An|eli}a u ravoju na{e {kole mehanike.... Uspesi na{e analiti~ke mehanike i mehanike kontinuuma u prvom redu su zasnovani na solidnoj matemati~koj osnovi beogradske {kole, od ~ega dobrim delom na funkcionalnoj i tenzorskoj analizi i diferencijalnoj geometriji. U tom delu nisu bile bez zna~aja dobre An|eli}eve kwige iz matri~nog, vektorskog i tenzorskog ra~una...". U ~lanku Intelektualna biografija i svojstva stvarala{tva akademika Tatoomira P. An|eli}a, pisca dr Dragana Trifunovi}a, koji je publikovan u Spomenici pi{e : "^asna starina koja danas izbija iz An|eli}eve li~nosti iznudila je kod nas tragawe i saznawa o profesorovim korenima, o precima koji su itekako zna~ili u profesorovom stasavawu". Na istom skupu dr Bo`idar Vujanovi}, dopisni ~lan SANU, je istakao: "Ja li~no ne}u nikada da zaboravim beskona~no briqantna predavawa profesora An|eli}a, iz kojih nije samo izbijala struka, nego su izbijali dubqi slojevi koji su ocrtavali wega kao jednog polihistora, kao jednog ~oveka koji zaista puno zna i na jedan veom ve{t na~in ume da to sve, kroz onu materiju koju struka nosi, uplete i da to postane tako lepo, i tako privla~no, da ne samo da smo ga

Page 4: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

opona{ali, ve} smo se trudili da ga kopiramo - svi koji smo bili wegovi |aci i slu{ali wegova predavawa". Akademik Vladan \or|evi} na komerativnom skupu je rekao da je profesor An|eli} imao dug i plodotvoran `ivot, i da je najve}i deo `ivota proveo u odli~nom zdravqu, koje mu je omogu}ilo da i wegov radni vek bude dug. Svoju posledwu kwigu Uvod u astrodinamiku napisao je u 80. godini `ivota. Tom prilikom je ocenio da je profesor An|eli} bio po{tovan i cewen i okru`en pa`wom i qubavqu svoje porodice i svojih saradnika i po onoj pesni~koj "Imao se ra{ta i roditi". Svoje izlagawe je tada zavr{io re~ima samog akademika An|eli}a: "U prirodi i u svetu oko nas sve se mewa i u toj stalnoj transformaciji - razvijawu i opadawu - ni{ta se ne doga|a bez ne~ega {to je postojalo pre toga i {to je bilo povod nastajawa novih pojava i novih stvari", kao i zakqu~kom da danas "profesora An|eli}a nema, ali zato na nizu prirodno-matemati~kih i tehni~kih fakulteta i nau~nih instituta {irom zemqe radi na desetine qudi koji se bave teorijskom ili primewenom mehanikom i koji su direktno ili indirektno potekli iz wegove {kole mehanike...".

BIOGRAFSKI PODACI I [KOLOVAWE1

Poreklo i koreni porodice An|eli} su vezani za Durmitor u Crnoj Gori. Sli~no drugim srpskim porodicama sa seobama i preseqewima, iz stare, kr{evite, postojbine do{li su u bogate blagozatalasane krajeve Srbije, u Zapadno pomoravqe. To je bilo 1809. godine posle bitke na Suvodolu. Prema kazivawu samog T. P. An|eli}a, Spasoje An|eli} sa sinovima Nenadom (Ne{om) i Jevtom nastawuje se u okolini sela Mr~ajevci. Profesorov deda Milutin, koji vodi poreklo od Nenada An|eli}a, je jedan od osniva~a Radikalne stranke u Kragujevcu (1881). Bio je "bistra i zdrava, pametna i re~ita glava srpskog seqaka" i drugovao je sa vode}im srpskim intelektualcima. Me|u wima su bili najistaknutiji Jovan \aja, Nikola Pa{i}, Milo{ Markovi}, Dimitrije Mati}, Gara{anin i drugi. Deda Milutin je bio ~vrstog idejnog stava i nije mewao svoja politi~ka ube|ewa, iako je dolazio u dodir sa idejama radikala, samostalaca i demokrata. Isticao je da svoja politi~ka ube|ewa ne mewa "I to, jo{ od Timo~ke bune!". Bio je poslanik - demokrata, u ~etiri saziva Narodne skup{tine Kraqevine Srbije, {to mu je davalo priliku i uslove da se bori za ostvarewe svojih `ivotnih na~ela i ideja koje je nosio. U Mr~ajevcima u porodi~noj ku}i An|eli}evih, "na duvarima miri{qavih soba od duwa i jabuka, vazda je visilo neko znamewe", a u gostiwskoj sobi bila je sme{tena prili~no velika i bogata biblioteka, neuobi~ajena za tada{we srpske prilike i seoske porodice. To je ukazivalo da se u porodici An|eli}evih po{tovala kwiga i prema woj se ophodilo kao prema "najve}em blagu ogwi{ta".

1Ovo poglavqe napisano je na osnovu bigrafskih podataka iznetih u Godi{wacima SANU, kao i pisanim bigrafskim ~lancima autora dr Dragana Trifunovi}a i dr Marka Leka iz prigodnih publikacija tipa spomenica ili priloga za istoriju mehanike, koji su dati u spisku literature, tako da se posebno ne zadr`avamo na pojedina~nom citirawu.

Page 5: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Tatomir An|eli} ro|en je 11. novembra 1903 godine u zaseku Bukovac, izme|u ^a~ka i Kraqeva, Be~wu, op{tina mr~ajeva~ka, srez kraqeva~ki, SR Srbija, kao jedno od {estoro dece Pavla i Dmitre An|eli}. Majka je bila rodom iz Kusovca kod Gru`e. Mali Tatomir je imao pet sestara. Profesor T. An|eli} je pri~ao: "Ro|en sam u zaba~enom selu u kome nije bilo osnovne {kole, pa sam do preseqewa porodice u susedne Mr~ajevce, morao da idem pet kilometara do {kole. Majka mi je bila nepismena, a otac Pavle zemqoradnik, sa ~etiri razreda gimnazije. Za svoje obrazovawe imao je ~ak i veliku biblioteku. Pre osnovne {kole meni su starije sestre ~itale narodne pesme; imali smo "Vukova djela" i sigurno je da su i te narodne pesme nekako uticale na moju fantaziju i mo`da padale na plodno tlo izvesnog u meni uro|enog romantizma". Treba naglasiti da se je u ku}i porodice An|eli}, na porodi~nom ogwi{tu dede Milutina i oca Pavla formiralo izvorno eti~ko i moralno opredeqewe mladog Tatomira, koji je duboko, ukorewene u sebi poneo tri bitna svojstva svoje li~nosti, qubav prema otaxbini i qubav prema kwizi, uz prirodni talenat i zdrav razum koji je ro|ewem nasledio. Kasnije imao je obi~aj da svojim studentima ka`e, da "talenat kad tad mora da izbije na povr{inu" bez obzira na okolnosti i prepreke. To verovatno potvr|uje i wegov primer, vrhunskog intelektualca prve generacije koji je ostavio zna~ajne tragove u nauci, pronalaze}i sam, i samostalno, i uz svoje profesore, puteve i paralelne svetove intelektualnog saznawa, spoznaje i stvarala{tva. Detiwstvo je proveo u seoskom ambijentu, poma`u}i u poqskim radovima i ~uvaju}i stoku. I on, i sestre su vaspitavani u patriotskom duhu, a poseban uticaj na malog Tatomira je imali su i deda Milutin i otac Pavle koji su bili narodni poslanici demokrate. Slu{ao je od svog u~iteqa slu`bene vesti o pobedama na{e vojske i osloba|awu srpskih krajeva od tu|ina, mada sve to nije razumeo, u to vreme, to je u wemu dopuwavalo i u~vr{}ivalo patrotski dug i misao. Sve je to zapamtio, kao i kada je video Halejevu kometu 1910., kao sedmogodi{wi de~ak. Osnovnu {kolu je zavr{io je u Mr~ajevcima 1914. , a vi{i te~ajni ispit polo`io je tek juna 1922. u ^a~ku, posle Prvog svetskog rata, jer ga je u gimnazijskom {kolovawu omeo rat. Prvi razred gimnazije je |acima ometenim ratom opro{}en, pa i mladom Tatomiru, tako da je drugi razred odmah polagao 1919. godine, a tokom 1919/1920 zavr{io je tre}i, ~etvrti i peti razred gimnazije, da bi na kraju te {kolske godine, juna 1920. godine polo`io i {esti razred gimnazije. Posledwa dva razreda, sedmi i osmi, gimnazije zavr{io je redovno narednih {kolskih godina. O tome je kazivao: "Kada je trebalo da po|em u gimnaziju, do{li su ratovi, pa sam kao i svi moji vr{waci iz sela, obavqao zemqoradni~ke poslove, ali sam i ~itao. Pro~itao sam sve {to sam na{ao u biblioteci moga oca, pa ~ak i politi~ku literaturu, koja me nimalo nije privla~ila. Najvi{e sam se interesovao za pojedina istorijska i nau~no-popularna dela, rasprave o darvinizmu, "Tajne sveta" Ernesta Hekela i druge. Podvla~im, da me je upravo Hekelova kwiga impresionirala, mada sam je tada samo mestimi~no razumeo". Intezivna qubav prema matematici se javqa i plamti postojanim `arom i ispoqava se u tragawu za matemati~kim kwigama. I, ~itawe i, prou~avawe istih postaje wegova stalna i postojana potreba. Qubav prema matematici je suvereno

Page 6: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

pobe|ivala sve druge interese, a tome svakako doprineo i dobar matemati~ki pedagog i veoma u~en i sposoban intelektualac u ^a~ku, profesor matematike Dostani}. Pored, neprikoslovenog talenta za matematiku, koji nikada ne ide usamqeno, ve} se razvija u skupu sa drgim prirodnim izvornim talentima, mladi Tatomir je ispoqavao i druge talente i interese. Kao rezultat toga svedo~i i |a~ki esej o Ivanu Cankaru koji je pri kraju gimnazije napisao. Taj esej je objavqen u ~asopisu "Omladinski vesnik" za 1921 godinu kao prikaz kwige "Podobe iz Sanj Ljubljana" koju je izdala Matica Slovena~ka. Gimnazijalac Tatomir objavio je u "Vesniku omladinaca" 1921. godine ~lanak pod nazivom: "O ocewivawu u~enika" u kome je izneo svoje poglede na ocewivawe u~enika. Ovo ukazuje ne po~etke razvijawa wegovog pedago{kog talenta kome su se divili svi koji su od wega u~ili. Ve} kao gimnazijalac formirao je svoj materijalisti~ki pogled na svet, o ~emu je kasnije govorio: "Mislim da je na moj pogled na svet sigurno u znatnoj meri uticala materijalisti~ka literatura koju sam ~itao jo{ od malih nogu, isto koliko i moj otac Pavle, koji je bio ube|en u ispravnost materijalisti~kih koncepcija".

STUDIJE

Mladi T. An|eli} zavoleo {kolu i je `eleo da se upi{e na studije, ali nesporazum sa ocem Pavlom je nastao oko izbora studija. O~eva `eqa je bila da sin zavr{i studije prava, i da bude advokat ili sudija, da bi bio "blizak narodu svoje okoline" jer tako i li~no mo`e da bude koristan narodu, i da se bavi politikom. Talenat i naklonosti vukle su T.An|eli}a ka matemati~kim naukama, i o~igledno je ve} bio "zara`en matemati~kom lepotom i precizno{}u, a romanti~no raspolo`en, i astronomijom". U svojoj `eqi bio je uporan, pa je i otac Pavle, nevoqno, pristao, da ga o svom tro{ku, po{aqe na studije koje je sam izabrao. Univerziteti u Getingenu i Berlinu su u to vreme bili najja~i matemati~ki centri, ali T. An|eli} je izabrao Univerzitet u Hajdelbergu, najstariji i tada naj~uveniji nema~ki univerzitet. Odlazak na studije iz ~a~anske gimnazije na Univerzitet u Hajdelberg za mladog ~oveka predstavqao je veliku promenu i trebalo je puno smelosti, odva`nosti i samopouzdawa da se prihvati nova sredina i uspe{no studira. Od 1922. do 1927 godine studirao je matematiku, fiziku i astronomiju na univerzitetu u Hajdelbergu. Profesor An|eli} je celog `ivota sa~uvao uspomene na svoje profesore sa studija i o sebi za vreme studija na Univerzitetu u Hajdelbergu. O tome je pri~ao: "Li~nost koja me je u toj sredini najpre pridobila bio je profesor Artur Rozental. S posebnom pa`wom je pratio moj razvoj, podr`avao me. Bio je ~estit ~ovek i kad su do{li nacisti na vlast pobegao je u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave....Profesor Hajnrih Libman je druga li~nost iz kruga mojih hajdelber{kih profesora koja me je odu{evila. Bio je sjajan predava~, umeo je sve u meni da podstakne na rad. Bio sam disciplinovan. U radu sa profesorom Libmanom shvatio sam da se bez ogromnog truda ne mo`e napredovati, ~ak i uz

Page 7: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

pretpostavku da ste ~ist genije! Po prirodi sam bio vredan, ali priznajem da je ta nema~ka radna sredina na poseban na~in uticala na mene i moje sklonosti. Definitivno sam tada shvatio da mi je u matematici bli`a geometrijska strana od algebarske i da mi je u fizici mehanika bli`a od ostalih delova fizike". Jo{ kao student, mnogo ~ita, u~i latinski jezik i filozofiju, zanima se za istoriju, i veoma rano uvid|a razlike izme|u geometrije i kinetike i pronalazi pravce svoga nau~nog istra`ivawa i stvarala{tva. Polako ali sigurno prirodni talenat u spoju sa univerzitetskim solidnim obrazovawem se razvija u li~nu sposobnost za stvarala{tvo. [iri svoje vidike i putovawima po Evropi, posetama Parizu, Strazburu, Minhenu, Be~u. Jednom re~ju izrasta u intelektualno sna`nu i svestrano obrazovanu li~nost, koja mo`e slu`iti na ~ast svojoj zemqi. Nije diplomirao na Univerzitetu u Hajdelbergu, jer "nije `eleo, jer tom diplomom nebi ni{ta dobio". Va`no je bilo veliko znawe koje je tamo stekao. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu proveo je {kolsku 1927/28 godinu i juna 1928. godine zavr{io je matemati~ku grupu nauka tog fakulteta. Na toj prvoj grupi teorijska matematika polo`io je diplomski ispit, koji je obuhvatao slede}e predmete: Teorijska matematika, Racionalna mehanika, Teorijska fizika ili Nebeska mehanika i Fizika ili Teorijska astronomija. Profesori matematike i mehanike Filozofskog fakulteta Bogdan Gavrilovi} (1865 - 1947), Mihajlo Petrovi} (1868 - 1943), Milutin Milankovi} (1879 - 1958), Nikola Saltikov (1872 - 1961), Anton Bilimovi} (1879 - 1970), Ivan Arnovqevi} (1869 - 1951) , Tadija Pejovi} (1892 - 1980), Radivoj Ka{anin (1892 - 1989), Vje~eslav @ardecki (1896 - 1962), Jovan Karamata ( ???) i Milo{ Radoji~i} (1903 - 1975) ~inili su nau~no-nastavno jezgro matematike i mehaanike, kojima se talentovani student Tatomir An|eli}, uskoro pridru`io kao kompetentan kolega i nau~nik. Poseban uticaj na formirawe i `ivotni put nau~nika Tatomira An|eli}a imali su veli~anstven i {iroke op{e kulture profesor, izuzetan Mihajlo Petrovi} (1868 - 1943), znameniti i vi{estruko talentovan i kreativan Milutin Milankovi} (1879 - 1958) i "pedantan i ve~ito budan" Anton Bilimovi} (1879 - 1970). Profesor An|eli} je izjavio: "Profesor Bilimovi} je presudno uticao u fazi mog razvoja na moju orjentaciju. Ako sam ne{to nau~io u teorijskoj mehanici onda to mogu da zahvalim samo Antonu Bilimovi}u. On je na mene uticao i drugoja~ije. Pokazao mi je i zanat nau~nog radnika: kako se ~itaju korekture, kako se sastavqaju rukopisi, kako se tra`i tema za rad u literaturi, kako se crtaju slike, takore|i sve osim pisawa na stranim jezicima! To sam jedino znao boqe od wega! Sa Bilimovi}em sam po~eo da se u~im pisawu uxbenika, prvo sredwo{kolskih, a potom univerzitetskih". O Bilimovi}u, kao i svojim starijim kolegana, ka`e i slede}e: "Bio sam i {egrt kod profesora Bilimovi}a. Bio sam vrlo prisno vezan za wega, ali sam dosta nau~io rade}i i uz ostale profesore, posebno uz Petrovi}a i Milankovi}a. Mihajlo Petrovi} je bio koliko radan ~ovek toliko i dru{tven, blizak sa nama mla|ima. Prvi svoj rad napisao sam na wegov izri~it zahtev - "Matemati~ari i ra~un". ^itao sam im radove, svima. Pravio im korekture. Bila je to sredina koja je imponovala. Niko od nas mla|ih nikad nije mogao da

Page 8: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

oseti da ga neko od tih velikih autoriteta bilo ~im omalova`ava, naprotiv! Mislim da je najve}a zasluga Mihajla Petrovi}a {to smo se tada svi ose}ali kao velika porodica matemati~ara.. nezaboravna je bila ta atmosfera rada, uva`avawa".

PEDAGO[KI I NASTAVNI RAD Ispit za profesora sredwe {kole polo`io je 1932 gosdine , a doktorski ispit februara 1946 godine. Od oktobra 1928. do septembra 1945. bio je profesor matematike sredwe {kole, uglavnom u II beogradskoj gimnaziji - Drugoj mu{koj realnoj gimnaziji. [kolske 1931/1932. godine radio je u Prvoj mu{koj realnoj gimnaziji u Beogradu. Me|u u~enicima gimnazije, u to vreme, bili su Aleksandar Despi}, jedan od predsednika SANU i Nikola Hajdin, sada potpredsednik SANU. Akademik Nikola Hajdin se se}a i ocewuje da je predavawima gimnazijski profesor matematike Tatomir An|eli}a dostigao veoma visok nivo, i da su po stilu i metodama predavawa bila na univerzitetskom nivou, kao i da je kasnije kada je studirao na univerzitetu to zakqu~io. Istovremeno sa radom u gimnaziji, sve do izbijawa rata 1941. godine odr`avao po saglasnosti Filozofskog fakulteta ve`be iz racionalne mehanike za studente I i II grupe Filozofskog fakulteta kod profesora Antona Bilimovi}a bez honorara, i vodio biblioteku Matemati~kog seminara i u~estvovao u radu Pedago{kog seminara sa studentima. Na Filozofskom fakultetu je po~eo da radi upravo zbog ispoqenih svojih pedago{kih sposobnosti. Na predlog Komisije za obnovu rada Univerziteta u Beogradu dodeqen je 31. avgusta 1945. godine Filozofskom fakultetu na rad kao profesor sredwe {kole radi odr`avawa ve`bawa i pripremnih kurseva. Platu je primao iz sredstava odre|enih za sredwe {kole. Profesor Bilimovi} nije `eleo da izgubi mladog, talentovanog saradnika i ne dozvoqava mu da napusti fakultet, a i saradnik An|eli} `eli da radi na fakultetu i sara|uje sa svojim profesorom Bilimovi}em i prihvata wegovu ponudu da radi sa zvawem "honorarni asistent bez honorara". Od toga dana se stalno nalazi, prvo na Filozofskom, a posle razdvajawa 1947. na Prirodno-matemati~kom fakultetu. Ta po~etna saradwa sa profesorom Bilimovi}em, i wegova qubav prema geometriji, kao i `eqa i potreba da se oku{a u pisawu uxbenika doveli su pojave wihovih zajedni~kih ~uvenih, {est gimnazijskih, uxbenika Geometrije (vidi spisak referenci). Dr Marko Leko pi{e da je pri svemu tome profesor An|eli} bio svestan da deca retko matematiku u~e iz uxbenika, pa je verovatno zato "ciq wegovog pisawa tih uxbenika da uka`e sredwo{kolskim nastavnicima matematike kako deci treba do~arati svet apstrakcije". U to ga je uverilo i sopstveno iskustvo kao u~enika: "Slu{aju}i wegova predavawa kao deca i iskusiv{i wegova ispitivawa mi |aci nismo nikada ose}ali strah od nezapam}enog, ose}ali smo samo strah od neshvatawa i nerada. Onima koji su redovno pratili wegova

Page 9: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

izlagawa i strahuju}i od wegove strogosti, slu{ali ga i radili sve zadatke koje im je zadavao, matematika je izgledala lak predmet u kojem je sve jasno, i koji je stvoren za igru". Godine 1948. izabran je za docenta pri Katedri za mehaniku i astronomiju, a od 1. jula 1951. je vanredni profesor za predmete mehanike. Od 1. maja 1957. je redovni profesor Prirodno-matemati~kog fakulteta. Prelaskom na stalan rad na Filozofski fakultet An|eli}eva potreba da pedago{ki deluje i kroz kwigu je dobila zamaha. U to vreme, teorija vektora se uvodila u nastavu prirodnih i tehni~kih fakulteta, a dobijala je i zna~ajno mesto u matemati~koj literaturi. Nezadovpqan onim {to je mogao pro~itati u woj, napisao je uxbenik "Teorija vektora", posve}en iskqu~ivo vektorskom ra~unu. Taj uxbenik je do`iveo tri izdawa. Zatim je napisao univerzitetski uxbenik "Osnovi mehanike neprekidnih sredina". Onda sledi uxbenik "Matrice", prvi koji je kod nas posve}en iskqu~ivo matri~nom ra~unu i koji do`ivqava tako|e tri izdawa. U rezultatu vra}awa svojoj mladala~koj qubavi geometriji je i prevod Ajzenhartove "Diferencijalne geometrije", a napisao je i uxbenik "Elementarna geometrija". Sa pedago{kog stanovi{ta neobi~no je zna~ajan i va`an wegov uxbenik "Tenzorski ra~un" koji je do`iveo pet izdawa, a kojim se u univerzitetsku nastavu u Jugoslaviji prvi put uvodi tenzorski ra~un, koji je ovde u to vreme bio sasvim nepoznat. Profesor An|eli} je odr`ao fakultativna predavawa iz tenzorskog ra~una i sve je to bilo zasnovano na wegovom neiscrpnom entuzijazmu i sna`nom pedago{kom uticaju i sposobnosti da potstakne slu{aoce. Zahvaquju}i profesoru An|eli}u i tom po~etnom fakultativnom kursu koji je uspe{no odr`ao i inspirativno ga preneo na svoje slu{aoce, tenzorski ra~un je zauzeo svoje mesto i prodro u sve oblasti mehanike i jedan je od obaveznih predmeta na mnogim studijama matematike i mehanike, kao i na postdiplomskim studijama tehni~kih nauka. Po nepogre{ivim ocenama wegovih u~enika, profesor An|eli} je bio vrlo strog profesor, ali je bio strog i prema sebi. Predavawa su mu bila precizna, jasna i dostupna uzrastu kojem su namewena. To je profesor, o kojem ni jedan |ak nikada nije rekao da je bio nepravedan. Iako su ga se bojali, bio je i po{tovan i voqen, jer ono {to je tra`io od |aka, tra`io je i od sebe. Profesor B. Vujanovi} se se}a: "Ja li~no nikada ne}u da zaboravim beskona~no briqantna predavawa profesora An|eli}a, iz kojih nije samo izbijala struka, nego izbijali su dubqi slojevi koji su ocrtavali wega kao jednog polihistora, kao jednog ~oveka koji zaista puno zna i na jedan veoma ve{t na~in ume da to sve, kroz onu materiju koju struka nosi, uplete i da to postane tako lepo, i tako privla~no, da ne samo da smo ga opona{ali, ve} smo se trudili da ga kopiramo-..." Po ocenama wegovih |aka i studenata, a me|u wima i onih najuspe{nijih koji su ne samo profesori univerziteta, nego i vrsni nau~nici i stvaraci, a ima i akademika, profesor An|eli} je pokazao i dokazao da je ~ovek koji ima sve kvalitete potrebne vrsnom pedagogu, kao {to su: stru~nost, dar, pravi~nost, strogost kroz metodi~nost, moralnost i eti~nost, kao `equ da svima koji to zaslu`uju nesebi~no pomogne, pru`i moralnu i qudsku podr{ku, inspiri{e snagu

Page 10: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

na putu nauke, poka`e puteve. Zato se uvrstio u vrhunske i briqantne pedagoge, zvezde vodiqe, inspiratore istra`ivawa. Jednom re~ju bio je ~ovek ~iji intelektualni dodir uma bogati, prevodi na novi nivo saznawa. Sre}a je za svakog mladog istra`iva~a da se susretne sa takvim intelektom i da ga obasja makar tra~ak pa`we takvog pedagoga i nau~nika.

DOKTORAT NAUKA

Nekoliko godina po dolasku sa Univerziteta u Hajdelbergu, profesor An}eli} je ve} imao napisanu doktorsku disertaciju iz neholonomne mehanike te~nosti. Naziv je bio: "Diferencijalne jedna~ine kretawa neholonomnih sistema u inkompresibilnoj te~nosti". U to vreme se kod nas niko nije bavio teorijskom mehanikom fluida, a i neholonomnim sistemima, a i rukopis doktorske disertacije je sigurno sadr`ao originalne i nove rezultate istra`ivawa mladog saradnika Tatomira An|eli}a. Profesor Anton Bilimovi} nije prihvatao predlo`enu doktorsku disertaciju u celosti. Davao je izjave i od An|eli}a zahtevao da mora na}i bar jedan primer, koji }e potvrditi teorijski aspekt doktorata. An|eli}evu doktorsku tezu sa rezultatima prihvatio je profesor Milutin Milankovi}, i ona je odmah po odbrani i objavqivawu bila prihva}ena u literaturi. Savet Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 30 januara 1946 godine je doneo odluku o odobrewu polagawa doktorskog ispita, pa je tek po~etkom februara 1946. godine An|eli} polagao i uspe{no polo`io doktorski ispit, i pred komisijom profesora u sastavu: dr Milutin Milankovi}, dr Nikola Saltikov i dr Radivoj Ka{anin, Tatomir An|eli} odbranio ranije napisanu doktorsku disertaciju. Svojom doktorskom disertacijom originalno je u{ao u oblast neholonomne mehanike i udario temeqe beogradske {kole neholonomne mehanike. Po odbrani doktorata, novembra 1949. godine na Prvom kongresu matemati~ara i fizi~ara FNRJ, na Bledu, saop{tio je zapa`eni rad "Generalisani Hamiltonov princip za neholonomne sisteme", a kasnije 1969. godine rad "Neke primedbe u vezi sa neholonomnim vezama drugog reda" u Srpskoj akademiji nauka. Rezultati An|eli}a iz oblasti neholonomnih sistema zabele`eni su u sovjetskoj literaturi ( naprimer N.A. Fufaev i J.I. Neimark u 1967. i G.N. Savin u 1964. godini, i drugi).

NASTAVNO-NAU^NA ZVAWA

Page 11: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Po doktorirawu, tek 1948. godine je izabran za docenta. Za vanrednog profesora je izabran 1. jula 1951. godine, dok je 1. maja 1957. godine izabran za redovnog profesora Prirodno-matemai~kog fakulteta u Beogradu.

UNIVERZITETSKI UXBENICI

Profesor Milutin Milankovi}, kod koga je profesor An|eli} odbranio doktorat, je koristio vektore i vektorsku metodu za izlagawe sadr`aja kursa nebeske mehanike, kao i odgovaraju}e publikacije, dok je Radivoj Ka{anin, u svojim poznatim univerzitetskim uxbenicima prvi uveo vektore u univerzitetsku nastavu kod nas. To je bilo okru`ewe u kome je profesor An|eli} napisao svoj univerzitetski uxbenik Teorija vektora. Univerzitetski uxbenik "Osnovi mehanike neprekidnih sredina" je publikovan 1950 godine u izdawu Nau~ne kwige. U predgovoru je istakao da se ovaj uxbenik zasniva na predavawima iz "mehanike neprekidnih sredina" koje je dr`ao studentima Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i da mu je "sadr`aj ograni~en i odre|en uglavnom za jedan kratak kurs" i da je obrada izvedena vektorskom metodom. Daqe je istakao da iako "ovaj na~in obrade nije vi{e redak, ipak je jo{ vrlo ~esto slu~aj da su uxbenici ove vrste pisani nekom me{ovitom metodom, a op{irna moderna dela koriste i op{tu teoriju tenzora". Zatim je napisao: "Ja sam se trudio sa svoje strane da osnovni materijal teorije elasti~nosti i hidromehanike izlo`im {to je mogu}e jedinstvenije, a upotrebio sam u izlagawu pored osnova teorije vektora i matemati~ke analize samo jo{ teoriju afinora. Stoga, da bih kwigu u~inio {to potpunijom dodao sam u Uvodu u kratkim potezima osnove teorije afinora". U korekturama ovog uxbenika su mu pomagali profesor i in` Milan Vre~ko i student fizike u to vreme, a kasnije profesor univerziteta Marko Leko. Univerzitetski xbenik Matrice bio je "namewen studentima fakulteta i stu~wacima koji `ele da se upute u matri~ni ra~un i da ga koriste". Za pisawe ovog uxbenika u to vreme monografije koristio je obimnu literaturu, i originalne doprinose u razvoju matri~nog ra~una i wegovih metoda. Sama koncepcija uxbenika rezultat je iskustva samog autora, koje je stekao predavawem ovog predmeta na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Beogradu u toku dugog niza godina, kao i sopstvenih originalnih doprinosa, a i wegovih saradnika. Pri tome je naglasio da "ipak treba ista}i da je kao uzor u formalno-apstraktnim izlagawima slu`io Mac Duffee (Vectors and Matrices i The theory of Metrices) , a u pogledu prakti~nih primena Zurmühl (Matrizen i Praktische Mathematik) ". U predgovoru drugom izdawu, koje se pojavilo 1965. godine pi{e da je prvo izdawe "nai{lo na izvanredan prijem kod stru~ne publike. Taj prijem pokazuje da je ovakvo delo potrebno i pored toga {to se ve} na vi{e mesta u na{oj stru~noj literaturi pojavquju elementi matri~nog ra~una, bez kojih se uostalom vi{e ne mo`e ni u tehni~koj praksi". Naro~itu zahvalnost je izrazio svom kolegi S. Kurepi, profesoru Zagreba~kog univerziteta koji mu je skrenuo pa`wu "na neke ozbiqne oma{ke u izlagawu", koje je u ovom idawu otklonio, ali pri tome ".. osnovne karakteristike kwige su ostale o~uvane".

Page 12: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Za potrebe studijske grupe za mehaniku Prirodno matemati~kog fakulteta u Beogradu nastao je stalni univerzitetski uxbenik Racionalna mehanika, koji je napisao koautorski sa svojim saradnikom i mla|im kolegom Rastkom Stojanovi}em. Ovaj uxbenik sadr`i gradivo koje se javqa u sli~nim standardnim uxbenicima, ali i ~itav niz dopuna koje savremena univerzitetska nastava iz ove oblasti zahteva. Autori su, o tome, napisali: "To su na prvom mestu elementi dinamike objekata promenqive mase, op{irnije prou~avawe Wutnove sile gravitacije i najzad uvod u specijalnu teoriju relativnosti". Oni su paralelno koristili uobi~ajene simboli~ke vektorske oznake i tenzorsku indeksnu notaciju. U svakom odeqku, posle teorijskog dela, dati su karakteristi~ni primeri sa kompletnim re{ewima ili samo sa kona~nim rezultatima. Nastavno-pedago{ko i metodolo{ko iskustvo autora u ovom zaista kvlaitetnom i originalnom univerzitetskom uxbeniku, do{lo je do izra`aja ne samo u pogledu izbora i rasporeda gradiva, ve} i "pri izvo|ewu i dokazivawu mnogih stavova, koje je izvedeno na originalni na~in". Recenzenti ovog uxbenika su bili dr Veqko Vuji~i} i dr Marko Leko, nekada{wi studenti i mla|i kolege autora ovog uxbenika. U to vreme sam bila student druge godine ma{instva, i osetila sam zadovoqstvo upoznav{i se metodologijom i novim matemati~kim pristupom preko tenzorskog ra~una, onoga {to sam vektorskim metadama spoznala ranije. U Predgovoru prvom izdawu Tenzorskog ra~una profesor An|eli} obija{wava kako je nastala ova kwiga: "Da bih popunio prazninu u na{oj savremenoj matemati~koj literaturi, ja sam se pre nekoliko godina prihvatio organizovawa specijalnih predavawa iz tenzorskog ra~una, koja sam u nekoliko navrata dr`ao na prirodno-matemati~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu i iz tih predavawa je iza{la ova kwiga. Ona obuhvata tenzorsku algebru i tenzorsku analizu sa primenama u mehanici i naravno neophodnim primenama u rimanskoj geometriji. Imao sam mogu}nost da i pored mnogih te{ko}a pregledam prili~an broj stru~nih dela ove vrste u stranoj literaturi..... i da stvorim u tom pogledu svoje mi{qewe. Na osnovu toga sam konstruisao ovaj uxbenik, koja nije kopija nijednog od stranih uxbenika niti je samo prosta wihova kompilacija. U izvesnim oblastima ima i mojih sopstvenih originalnih doprinosa, a naro~ito u rimanskoj geometriji i primenama u mehanici. Najve}i uticaj na ovaj moj rad izvr{ila je i ako ho}ete bila mi u neku ruku uzor dela McConnell-a (Applications of the Absolute Differential Calculus) i Synge-a (Tensorial Methods in Dynamics i Tensor Calculus)". U vreme pripreme uxbenika Tenzorski ra~un ta matemati~ka disciplina tek {to je utemeqena kao nova nau~na oblast, koja se razvijala tek ~etrdesetak godina. I razvijala se za potrebe primene, i posebno radi primene u teoriji relativiteta, ali se poqe wene primene brzo {irilo i na oblsat mehanike i diferencijalne geometrije. I sam profesor An|eli} je dao svoj originalni doprinos utemeqewu tenzorskog ra~una, a posebno {irewem znawa u wegovim utemeqewem me|u studentima i istra`iva~ima Beogradskog unerziteta i Begradske {kole mehanike. Ovaj univerzitetski uxbenik iz tenzorskog ra~una je metodolo{ki jasan, i teorijski dobro fundiran. Se}am se prijatnosti prvih konsultacija i povodom mojih pitawa iz tenzorskog ra~una. Sa lako}om znalca koji je napisao Tenzorski ra~un, je odgovarao na moja pitawa i razre{avao dileme ma{inskog in`ewera

Page 13: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

koji spoznaje jednu matemati~ku oblast, koja nije bila laka ni obrazovanim matemati~arima. Zajedno sa Pjotrom Matvejevi~em Ogibalovim, profesorom i dekanom Mehani~ko-matemati~kog fakulteta Moskovskog dr`avnog univerziteta M. V. Lomonosov, koji je i daroviti eksperimentator, i u~esnik oslobo|ewa Beograda, napisao je stalni univerzitetski uxbenik pod nazivom Mehanika quski i plo~a koji je publikovan 1975 godine. U predgovoru tom uxbeniku autori su napisali da su savremene konstrukcije kombinacije tankozidnih elemenata quski i plo~a, kao i da se nalaze pod uticajem poqa sila, temperaturnih, elektromagnetnih i drugih poqa, i da je zato "za praksu va`no pravilno oceniti otpornost i krutost te vrste elemenata konstrukcije, {to predstavqa predmet istra`ivawa predlo`ene kwige".

DOPRINOS OSNIVAWU STUDIJSKE GRUPE ZA MEHANIKU

Dr V. Vuji~i} u ~lanku o institucionalnom razvoju nastave i nauke mehanike u Beogradu od 1945 do 1982 godine pi{e da podela matematike kao struke, na dve u`e struke, matematiku i mehaniku, 1948. godine, ~ini polazi{te u daqem institucionalnom konstituisawu mehanike. Te iste godine, ustanovqena je, pored ostalih i Katedra za nebesku mehaniku i astronomiju, koju su sa~iwavali: dr Milutin Milankovi}, dr Anton Bilimovi}, dr Tatomir P. An|eli}, dr Vojislav Mi{kovi} i predava~ Dobrica Mihajlovi}. Prve pisane tragove "o potrebi formirawa posebne grupe za mehaniku" dr V. Vuji~i} je na{ao u zapisniku Saveta Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu od 17 novembra 1949 godine, koji sadr`i odluku da je Savet prihvatio "predlog Matemati~ke grupe da ova grupa ima, dok se ne osnuje posebna Grupa za mehaniku, dve grupe a) matematiku, i b) mehaniku" kao i da razlog za izdvajawe mehanike u u`u struku le`i u "op{irnosti usled ~ega se ona ne mo`e savladati kao specijalnost, ako se to mora u~iti ~itava teorijska fizika ili ~itava matematika". Nema izvornih podataka kada je stvarno odlu~eno o osnivawu "posebne Grupe za mehaniku" ve} se oslawamo na kazivawa akademika Tatomira P. An|eli}a, po kome je "bio je dogovor i jednoglasna saglasnost u okviru Matemati~kog instituta SAN da se studije za mehaniku organizuju na Prirodno-matemati~kom fakultetu". Pored Antona Bilimovi}a koji je, u svojstvu {efa Katedre nebeske mehanike i astronomije, izlo`io predlog o osnivawu nove grupe za mehaniku 29 septembra 1950. godine na sednici Saveta Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu, "aktivni u~esnik u osnivawu studijske grupe za mehaniku" bio je i dr Tatomir An|eli}, kako konstantuje dr V. Vuji~i}. Na osnovu Spomenice Filozofskog fakulteta - Sto godina Filozofskog fakulteta, ~iji je ~lan redakcije i koautor bio dr Tatomir An|eli}, godinu 1951. mo`emo prihvatiti kao godinu osnivawa studijske grupe za mehaniku, na {to upu}uju slede}i iskazi: "Sve do 1951. godine, kad je osnovana studijska grupa za mehaniku, na Prirodno-matemati~kom fakultetu su predavane, iz oblasti mehanike, samo racionalna i nebeska mehanika".

Page 14: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Iz zapisnika sa sednice Saveta Prirodno-matemati~kog fakulteta od 24. oktobra 1951 godine saznajemo slede}e: " T. An|eli} pita da li Savet smatra da je grupa za mehaniku, predlog o kojoj je iznet pre godinu dana, osnovana. Dekan odgovara da on smatra da je ova grupa odobrena prilikom odobravawa planova i programa pojedinih grupa i da prema tome postoji. T. An|eli} smatra da se u tom slu~aju mora objaviti da se studenti mogu javiti za ovu grupu". Daqe u istom zapisniku stoji: " T. An|eli} moli da Savet donese formalnu odluku o osnivawu mehani~ke grupe i odlu~i da se jo{ ove {kolske godine na grupu za mehaniku mogu upisati svi oni studenti prve godine Prirodno-matemati~kog fakulteta, koji su polo`ili prijemni ispit iz matematike", sa ~ime se Savet slo`io. Tako su samostalne studije na studijskoj grupi mehanike po~ele i zvani~no 1951/1952 {kolske godine. Profesor An|eli} je bio jedan od vode}ih inicijatora i osniva~a prvih postdiplomskih studija na grupi za mehaniku, koje su uvedene jo{ pre nego {to su bile slu`beno uvedene kao studije III stepana na Univerzitetu u Beogradu. Tako je blagodare}i razumevawu i podr{ci fakultetskih organa Prirodno-matemati~kog fakulteta, prvi magistarski ispit na studijskoj grupi za mehaniku i svakako prvi takav ispit iz mehanike na ovom fakultetu polo`io jo{ 1959 godine Veqko Vuji~i}. Akademik Vladan \or|evi} je bio student prve generacije postdiplomskih studija na studijskoj grupi za mehaniku. Iz wegovog indeksa vidimo da je 1960. godine Tatomir An|eli} predavao predmet Analiti~ka dinamika, kao i predmet Teorijske osnove mehanike kontinuuma. Profesor An|eli} je bio ~lan velikog broja komisija za odbrane doktorskih disertacija i magistarskih radova na Univerzitetima u Beogradu i Ni{u. Samo na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Beogradu bio je ~lan najmawe 28 komisija za odbrane doktorskih disertacija. Pod mentorstvom profesora An|eli}a uradili su doktorske disertacije: Veqko A. Vuji~i} (Kretawe dinami~ki promenqivih objekata i wihova atabilnost), Marko Leko (Bornovo relativisti~ko ~vrsto telo), Ilija Luka~evi} (Alfenovi talasi u relativisti~koj magnetohidrodinamici), i Mirjana Luka~evi} (Primena Pfafove metode u relativisti~koj mehanici). RUKOVO\EWE NASTAVNO-NAU^NIM I NAU^NIM INSTITUCIJAMA Bio je ~etiri godine (1958-1962) dekan Prirodno-matemati~kog fakulteta (biran tri puta), a od 1954. je {ef Katedre za mehaniku. Od osnivawa Matemati~kog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti 1946. godine je wegov saradnik ( a jedno vreme u 1962. godini je bio i vr{ilac du`nosti upravnika). U 1963/64 godini bio je predsednik Saveta Matemati~kog instituta SRS i saradnik Jugoslovenskog zavoda za prou~avawe {kolskih i prosvetnih pitawa. Savet Matemati~kog instituta, na sednici iz 1969. godine, jednoglasno je izabrao profesora An|eli}a za direktora Matemati~kog instituta. Na toj du`nosti je bio do 1978. godine, kada je oti{ao u penziju.

Page 15: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

RAD U JUGOSLOVENSKOM DRU[TVU ZA MEHANIKU Iz zapisnika sa sednice Inicijativnog odbora Prvog Jugoslovenskog kongresa Racionalne i primewene mehanike odr`ane 15 decembra 1951 u Beogradu, u kabinetu Dekana Gra|evinskog fakulteta Tehni~ke velike {kole u Beogradu, saznajemo da je, pored jo{ {est ~lanova, i dr Tatomir An|eli} imenovan za ~lana Organizacionog odbora Kongresa. O radu tog Odbora, na osnovu dokumentacije V. Vuji~i} pi{e: "Kakvom ekspeditivno{}u je ovaj Organizacioni odbor radio pokazuje dopis Dekana Ma{inskog fakulteta.... , a slede}i dopis ukazuje na wegovu slu`benost od 19. decembra 1951. godine, dakle samo ~etiri dana po izboru. Taj dopis pokazuje ujedno i kakav je odziv za Kongres mehanike bio sa Ma{inskog fakulteta u Beogradu". Iz dokumenata Jugoslovenskog dru{tva za mehaniku saznajemo da je Osniva~ku Skup{tinu Jugoslovenskog dru{tva za mehaniku ~inilo 46 nau~nika iz oblasti mehanike, a me|u wima je bio i dr Tatomir An|eli}, sedamnaesti na spisku. Ona je odr`ana 13. februara 1954 godine na Bledu i jednoglasno je odlu~ila da se osnuje Jugoslovensko dru{tvo za mehaniku za celu teritoriju FNRJ, sa sedi{tem u Beogradu. Izabrana je i uprava dru{tva na ~elu sa predsednikom akademikom Jakovom Hlit~ijevom, koji je na toj du`nosti bio sve do 1960 godine. T. An|eli} je u~estvovao i u osnivawu Dru{tva za mehaniku Srbije, i predsedavao osniva~koj skup{tini odr`anoj 15. maja 1968 godine.

RAD U MATEMATI^KOM INSTITUTU SAN

Na prvom skupu celokupne Srpske akademije nauka, od 26. aprila 1946 godine odobren je Pravilnik Matemati~kog instituta, ~ime je Institut definitivno osnovan. Po~ev sa sednicom od 15 maja 1946 godine Matemeti~ki institut je po~eo da radi kao zvani~na institucija Srpske akademije nauka. Prvi upravnik bio je akademik Anton Bilimovi}, a sekretar dopisnik Radivoj Ka{anin. Prvi savet, kasnije nau~ni savet ~inili su akademici dr Milutin Milankovi}, dr Bogdan Gavrilovi}, dr Anton Bilimovi}, dr Vojislav Mi{kovi}, dr Nikola Saltikov, i dopisnici dr Jovan Karamata i dr Radivoj Ka{anin, koji su i bili prvi nau~ni radnici novoosnovanog Matemati~kog instituta. Za zamenika upravnika je izabran akademik dr Vojislav Mi{kovi}. Na drugoj sednici od 8. juna 1946 godine Savet Matemati~kog intituta SAN izabrao je prvih 7 stalnih saradnika. Iz Zapisnika sa te druge sednice se vidi da je sednicom predsedavao Upravnik akademik Anton Bilimovi}, a da je zapisnik sa~inio sekretar akademik Radivoj Ka{anin. Iz zapisnika se vidi da je dr Tatomir An|eli} izabran za stalnog saradnika Matemati~kog instituta. Me|u prvih sedam stalnih ~lanova saradnika su bili dr Ivan Arnovqevi}, Jakov Hlit~ijev, Dr Tadija Pejovi}, dr Milan Radoi~i}, dr Tatomir P. An|eli} i dr Vojislav Avakumovi}. Kroz godinu dana, 4 marta 1947 godine to su postali

Page 16: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

docenti tehni~kog fakulteta dr Danilo Ra{kovi} i dr Miodrag Milosavqevi}, koji su prethodno saop{tili svoje radove: dr Miodrag Mi{kovi} (3 januara 1947), Stabilnost pravougaone plo~e oja~ane rebrima, i dr. D. Ra{kovi} (7 februara 1947) Potencijal elasti~nih tela izra`en u dijadskom obliku. Matemati~ki institut je radio u sednicama Ve}a Matemati~kog instituta SAN na kojima su saop{tavani nau~ni rezultati saradnika. Na prvoj sednici Ve}a Matemati~kog instituta SAN, od 22. juna 1946 godina za zapisni~ara u Institutu izabran je Tatomir P. An|eli}. Iz Zapisnika sa druge sednice Ve}a Matemati~kog instituta od`ane 5 jula 1946 godine, kojom je predsedavao Anton Bilimovi}, a koji je sa~inio dr Tatomir An|eli}, se vidi da je akademik Anton Bilimovi} saop{tio rad: "Pojam ~istog prira{ata diferencijalnog izraza i wegova primena", {to je i p r v o saop{tewe odr`ano U Matemati~kom institutu Srpske akademije nauka po wegovom osnivawu. Iz sa~uvane dokumentacije iz prvog perioda rada Matemati~kog instituta se vidi da se izuzetno vodilo ra~una da svi nau~ni radovi, odobreni za saop{tavawe, budu na odgovaraju}em nau~nom nivou, kao i da je Matemati~ki institut u`ivao izuzetan nau~ni ugled. Zato su saradnici van Istituta kojima je omogu}eno da svoje radove saop{te na sednicama Ve}a, ili su bili birani za stalne saradnike, to prihvatali i smatrali posebnim priznawem, {to je u su{tini tako i bilo. Na tre}oj radnoj, redovnoj sednici Ve}a Matemati~kog instituta odr`anoj 2. avgusta 1946, svoje radove saop{tili su Nikola Saltikov (Integraqewe sistema, linearnih diferencijalnih jedna~ina sa stabilnim koeficijentima i Integraqewe linearnih jedna~ina sa totalnim diferencijalom), Tadija Pejovi} (Vrednost integrala u Beskona~nosti jednog sistema diferencijalnih jedna~ina). Na istoj sednici Anton Bilimovi} i Tatomir An|eli} saop{tili su rad pod nazivom O pojmu vektora, koji je bio peto saop{tewe u Ve}u.. To je istovremeno i prvi rad koji je u Matemati~kom institutu saop{tio Tatomir An|eli}. Na trinaestoj sednici Ve}a odr`anoj 16 aprila 1947. Tatomir An|eli} je odr`ao saop{tewe pod rednim brojem 21): O novoj literaturi iz teorije matrica i tenzora. Na dvadeset petoj senici Ve}a odr`anoj 24. decembra 1947, T. An|eli}, odr`ao je saop{tewe (39) pod nazivom: Primena Pfafove metode u hidrodinamici. Na svakoj od sednica Ve}a T. P. An|eli} je u~estvovao u diskusijama povodom saop{tewa. Kao 114 sop{tewe na Ve}u T.P. An|eli} je dao saop{tewe pod nazivom: O jednom problemu teorije potencijala (6 jula 1949 godine) u kome je on izneo problem teorije potencijala Nojmanovog tipa. Saop{tewe se odnosilo na sazanawa u re{avawu problema o kotrqawu te{ke sfere bez klizawa po rapavoj ravni u te~nosti,kad se pretpostavi da je brzina svake te~ne ~estice u dodiru sa sferom jednaka brzini odnosne ta~ke sfere u pravcu normale na povr{inu sfere. Daqe, saop{tewa Tatomira An|eli}a, u svojstvu honorarnog nau~nog saradnika su: (123) Primena Pfaff-ove metode u teoriji elasti~nosti ( od 29 novembra 1948, dan Republike); (204) Neke analogije Lancret-ovom stavu u Riemann-

Page 17: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

ovom proatoru ( 9 maj 1951, dan Pobede); (210) Re{avawe sistema linearnih jedna~ina matri~nom metodom po Banachiewicz-evoj shemi (20 jun 1951); (220) Kriti~ka ocena Banachiewicz-evih operacija sa krakovijanima (3 oktobar 1951); (0229) O poreklu termina ort (12 mart 1952); (300) Kretawa u konfiguracionom prostoru posmatrana sa spoqa{weg stanovi{ta (11 jun 1954); (330) O Banahovom prostranstvu (30 mart 1955); (336) Odre|ivawe ranga matrice sa numeri~kim elementima sa Banachiewicz-evom metodom (18 maj 1955); (364) Jedna primedba o izu~avawu intenziteta operatora impulsnog momenta u talasnoj mehanici (23 novembar 1955); (517) Osnovi Bo{kovi}eve mehanike (17 decembar 1958). Pod rednim brojem (450) Tatomir An|eli} je, 25 septembara 1957, na 322 sednici podneo Izve{taj sa savetovawa Nema~kog dru{tva matemati~ara u Drezdenu, dok je slede}e godine 30 aprila 1958 godine notirano kao (487) saop{tewe podneo Referat o savetovawu Nema~kog dru{tva za primewenu matematiku i mehaniku odr`anoj u Saarbrücken-u. Podnose}i referat An|eli} ka`e: "Blagodare}i pomo}i koju mi je odobrila Uprava Matemati~kog instituta SAN mogao sam i ove godine u~estvovati u nau~nom savetovawu za Primewenu matematiku i mehaniku, ~iji sam redovni inostrani ~lan od 8-12 aprila 1958. u Saarbrücken-u . Daqe opisuje da na put krenuo uve~e 5 aprila 1958, i da se jedan dan se zadr`ao u [tutgartu, gde je razgovarao sa predstavnikom preduze}a "Teubner" o "na{em" prevodu Hilbert-ovih "Osnova geometrije". Tom prilikom je izrazio zahvalnost Matemati~kog instituta za predusretqivost preduze}a u pogledu uslova za objavqivawe na{eg prevoda i bio zamoqen za desjtvo da u smislu ugovora Matemati~ki institut na kraju ove polovine godine podnese preduze}u obra~un o prodatim primercima prevoda. U izve{taju daqe ka`e da je iskoristio slobodno vreme na Kongresu, i da sa profesorom K. Schröder-om, {efom univerzitetske nastave u Ministarstvu prosvete Nema~ke demokratske Republike, dogovorio da oni ustupe Matemati~kom institutu i Prirodno-matemati~kom fakultetu dva nau~na filma iz vi{e geometrije, koje je imao prilike da vidi pro{le jeseni na Kongresu Nema~kog dru{tva za matematiku (GAMM) u Drezdenu. Svoj boravak na kongresu je iskoristio, i pozovao je nau~nike iz Nema~ke da u~estvuju na na{em kongresu Mehanike, tako da se u povratku zadr`ao i dva dana u München-u, kojom prilikom je razgovarao i sa profesorom J. Heinhold-om o u~e{}u ~lanova Nema~kog dru{tva na Kongresu Jugoslovenskog dru{tva za mehaniku, u Opatiji.

RAD U KLUBU MATEMATI^ARA

Pre drugog svetskog rata matemati~ari Beogradskog univerziteta, sa svih fakulteta bili su udru`eni u nefodmalnu organizaciju, koja nije imala zvani~ni naziv, ali je nosila naziv Klub matemati~ara. Taj klub je radio vrlo intenzivno, solidno i uspe{no i bio je ~vrsta intelektualna veza matemati~ara. To je bio klub bez pisanih pravila, uprave, godi{wih izbora i ~lanskih karata.

Page 18: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Kao rezultat tog neformalnog ali sadr`inski visoko intelektualnog i integrisanog rada javilo se publikovawe ~asopisa Publications mathématiques de l'Université de Belgrade. Sem, toga mnogi radovi o kojima je bilo referisano na tim skupovima Kluba matemati~ara bili su {tampani i u zemqi i u inostranstvu, a mnogi od wih u Glasu Akademije prirodnih nauka. Klubu matemati~ara su pripadali svi koji su se bavili nastavom matematike na Univerzitetu ili nau~nim istra`ivawima iz matematike. Potpuniji podaci o tom klubu su izgoreli zajedno sa matemati~kom bibliotekom u po`aru 1944 godine. Prema, slu~ajno sa~uvanom jednom pozivu ~lanovima za sasanak Kluba za subotu, 5 decembara 1936 godine u 18 ~asova u slu{aonici 60, saznajemo da je Tatomir An|eli} na rednom broju 16 bio potpisan kao jedan od 20 ~lanova, me|u kojima su bili i nau~nici kao {to su: Bogdan Gavrilovi}, Mihajlo Petrovi}, Milutin Milankovi}, Arnovqevi} Ivan, Saltikov Nikola, Bilimovi} Anton i drugi. Sa~uvana je jedna fotografija iz 1926 godine. Stru~na aktivnost ovog kluba je bila zna~ajna za okupqawe matemati~ara i za razmenu matemati~kih ideja me|u wima, kao i za fundirawe prvih zna~ajnih publikuvanih ~asopisa iz matematike. O Klubu matemati~ara D. Trifunovi} pi{e: "Okupqeni oko profesora Mihajla Petrovi}a ovaj klub je veoma aktivno radio, bio je nezvani~an, ali po sadr`aju rada, to je bio Institut. Odr`avala su se nau~na saop{tewa, debatovalo o novim pitawima u nauci, ali i{lo se i na ribqe ~orbe, ve~ere na Dunavu ili u vinograd profesora Mihajla Petrovi}a. Jelenko Mihajlovi} je bio zadu`en da ~ita {ale i oglase, a Vojislav B. Mi{kovi} da ih nalazi i sla`e uredno u posebne sveske. Na{ profesor je, kao najmla|i, vodio sekretarske poslove ovog nezvani~nog "Kluba matemati~ara". Zahvaquju}i An|eli}u sa~uvano je vi{e zapisnika sednica ovog "Kluba"". Osnovno jezgro Matemati~kog instituta SAN je prakti~no ~inilo vode}e jezgro ovog Kluba.

OBLASTI NAU^NIH ISTRA@IVAWA I NAU^NI DOPRINOSI

Prema publikovanim nau~nim radovima nau~na istra`ivawa profesora T. An|eli}a se mogu rasporediti u slede}e grupe, kako ih je rasporedio dugogodi{wi profesorov saradnik prof. dr Marko Leko u svom kratkom ~lanku izlo`enom na XXII jugoslovenskom kongresu teorijske i primewene mehanike odr`anom 1997 godine u Vrwa~koj Bawi: Neholonomni sistemi dinamike (9 publikovanih radova); Primene Pfafove metode (3 rada); Rimanska geometrija i tenzorski ra~un (7 radova); Numeri~ke metode u primeni matri~nog ra~una (3 rada); Istorija prirodnih i matemati~kih nauka (14 radova); Filozofija prirodnih nauka ( 5 radova); Astrodinamika ( 3 rada). Ocenu nau~nih doprinosa profesora i akademika An|eli}a najslikovitije daje profesor dr Veqko Vuji~i}, u svom pozdravnom govoru povodom sve~anog skupa u ~ast akademika An|eli}a koji je odr`an 18. januara 1991 godine, citiraju}i pri tome publikacije Matemati~kog instituta. Kwiga 4(12) Zbornik radova Matemati~kog instituta posve}ena je osamdesetogodi{wici ro|ewa

Page 19: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Tatomira An|eli}a, a uvodni deo te kwige posve}en je profesorovom `ivotu, radu i nau~nom delu. Dr V. Vuji~i} isti~e prilog An|eli}a pomo}u slede}ih nekoliko re~enica: "Kretawe tvrdog tela i sistema tvrdih tela u te~nosti... kao problem dinamike neholonomnih sistema prvo je bio postavqen od strane An|eli}a 1946 godine... An|eli} je ispitivao kretawe materijalnog sistema s linearnim i nelinearnim (kvadratnim) neholonomnim vezama prvog reda u nesti{qivoj te~nosti, razmotriv{i slu~ajeve bezvrtlo`nog, cikli~kog i necikli~kog te~ewa fluida. Pokazao je da se kretawe takvog neholonomnog sistema (tvrdog tela i sistema tvrdih tela) s kona~nim brojem stepeni slobode u nesti{qivoj te~nosti mo`e izu~avati istim metodama analiti~ke mehanike, kao i kretawe holonomnog sistema". "An|eli}eva istra`ivawa kretawa neholonomnog sistema u te~nosti oboga|uju primere primene neholonomne mehanike na neprekidne sredine i u tom odnosu imaju posebnu vrednost u savremenoj mehanici neholonomnih sistema. U posledwe vreme poraslo je interesovawe za izu~avawa pona{awa sredina sa dislokacijama". Iz saop{tewa na seminarima Matemati~kog instituta saznajemo da je profesor An|eli} odr`ao vi{e predavawa, a me|u wima i: Re{avawe sistema linearnih algebarskih jedna~ina matri~nom metodom po Banahijevi~evoj shemi i Odre|ivawe ranga matrica sa numeri~kim elementima Banahijevi~evom metodom kojima je reagovao i pokazao da metoda krakovijana nije ni{ta drugo do metoda matrica i to pokazao na Gaussovom postupku - prenosu kvadratne matrice na proizvod dveju trogaonih matrica, kao i da je to Lagrange-ov postupak svo|ewa na kanonski oblik i [midtov postupak ortogonalizacije. Akademik Radivoj Ka{anin je ovim An|eli}evim saop{tewima i radovima u prilog dodao svoj doprinos geometrijskom interpretacijom svo|ewa kvadratne matrice na proizvod dveju trougaonih matrica. Nau~na aktivnost i zna~ajni nau~ni doprinosi T. An|eli}a su u oblasti tenzorskog ra~una. Iz spiska publikovanih radova i pregleda sop{ewa na seminaru Matemati~kog instituta i nau~nim skupovima utvr|ujemo da je profesor An|eli} 1953 godine objavio u Publications de l'Institut mathematique I (1953) rad pod nazivom: Eine Bemerkung zu den Gleichungen von Beltrami-Michell. Iste godine u~estvuje na IX internacionalnom kongresu mehanike u Briselu gde saop{tava svoj rad pod nazivom: Sur la forme tensorelle des équarions de Beltrami-Michell, a koji je publikovan u Actes du IX Congr. intern. de méchanique, t. V, Bruxelles, 1956, pp. 302-305. 1957 godine u zborniku radova Matemati~kog instituta u kwizi 6 publikuje rad pod nazivom: Izvo|ewe Beltrami-Michell-ovih jedna~ina u tenzorskom obliku i Saint-Venant-ovih uslova kompatibilnosti. U tim radovima je izveo u op{tem tenzorskom obliku Beltrami-Michell-ove jedna~ine polaze}i od Lamé-ovih jedna~ina, a zatim je je pokazao da se one mogu izvesti iz uslova kompatibilnosti deformacija, jer su ustvari one uslovi kompatibilnosti napona. Kao studiozni istra`iva~, koji ceni rezultate svojih kolega, korektno je ukazao da je ovaj zadatak istra`ivao i ^ehoslovak Brdi~ek, ali za slu~aj odsustva zapreminskih sila, tj za slu~aj Beltrami-evih jedna~ina. Rezultati prof. An|eli}a su op{tiji jer obuhvataju i slu~aj dejstva zapreminskih sila na deformabilni kontinuum. Imaju}i u vidu da je ve} 1952 godine napisao univerzitetski uxbenik monografskog karaktera Tenzorski ra~un, to je normalno da je svoje

Page 20: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

interesovawe za ovu u to vreme novu nau~nu disciplinu usmerio i na istra`ivawa i primene u mehanici kontinuuma i uop{te u mehanici. Istovremeno je tim svojim uxbenikom, kao svojim istra`ivawima u na{u univerzitetsku i nau~nu sredinu uneo interes za tenzorski ra~un. O tome govori i tira` od dvadeset hiqada primeraka Tenzorskog ra~una, koji su dospeli do studenata, ne samo Prirodno-matemati~kih, nego i tehni~kih fakulteta {irom Jugoslavije, kao i do nau~nih radnika iz raznih oblasti. Sam tira` ukazuje na veliki i neuobi~ajeni interes za ovu novu matemati~ku disciplinu i wene primene. A to je svakako zasluga i nau~nog i pedago{kog rada profesora, kao i wegovog nau~nog ugleda ne samo u Jugoslaviji, nego i u svetu. Kao posledica tih nau~nih rezultata je publikovawe 1968. godine posebnog poglavqa o tenzorima, od 80 strana, pod nazivom: Tensorrechnung nebst Anwendungen u okviru poznate kwige Mathematische Hilfsmittel des Ingenieurs III, u izdawu svetski ugledne izdava~ke ku}e Springer-Verlag iz Berlina. Dve godine kasnije, 1970., u Centre international des sciences mecaniques (CISM), u Udinama, u Italiji, po pozivu je odr`ao kurs iz tenzorskog ra~una. Za potrebe tog zna~ajnog centra mehanike, koji i danas uspe{no radi, iste godine kao posebno izdawe publikovana je kwiga, od 137 strana, pod nazivom: A survey of Tensor calculus. Mali broj jugoslovenskih nau~nika iz oblasti Mehanike je imao ~ast da bude pozvan u Inrernacionalni centar mehanike u Udinama da tamo odr`i predavawa, a isto tako su malobrojni oni kojima je u to vreme izdava~ kao Springer-Verlag iz Berlina publikovao monografske rukopise. Akademik Vladan \or|evi} ka`e: " Mo`e se slobodno re}i da je u vreme kada je on (Tatomir An|eli}) po~eo da se bavi tenzorima, da ih koristi u svojim radovima i o wima predaje na fakultetu to kod nas bila jedna sasvim avangardna matemati~ka disciplina, koja ni u znatno razvijenijim zemqama jo{ nije bila uhvatila dubqe korene. Uo~iv{i relativno rano ogromne mogu}nosti koje se pru`aju primenom tenzorskog ra~una u mehanici kontinuuma, profesor An|eli} se dobrovoqno prihvatio pionirske uloge da napi{e uxbenik iz ove oblasti. ....Zahvaquju}i tome {to je wega tenzorski ra~un zanimao pre svega sa gledi{ta primena u mehanici i geometriji, prof. An|eli} je uspeo da svome uxbeniku ovoj i ovakvoj oblasti matematike udahne `ivot. Wegova kwiga koja za matemati~ku literaturu ima neuobi~ajeno mnogo teksta u odnosu na formule, ~ita se relativno lako, pleni pa`wu ~itaoca i, po mome mi{qewu, jo{ uvek predstavqa nezaobilazno i neprevazi|eno {tivo u ovoj oblasti. Mada napisana na srpskom jeziku, ona nije ostala nezapa`ena i van granica na{e zemqe". Jedan broj radova i saop{tewa profesora An|eli}a posve}en je i nau~noj terminologiji. Kao rezultat toga nastali su i radovi: Poreklo termina "ort" u teoriji vektora, publikovan 1952. godine, zatiim Proisho`denie termina "ort" v vektornom is~islenii, koji je publikovan 1967. u ~asopisu Vestnik Moskovskogo gosudarstvenogo univerziteta, kao i ~lanak iz 1977. pod nazivom Poreklo termina ort u vektorskom ra~unu. Da bi napisao ove radove o razjasnio nastanak termina ort, koji se upotrebqavao, naro~ito me|u istra`iva~ima iz oblasti tehni~kih nauka koji su primewivali vektore i vektorske metode, istra`ivawa su ga odvela do originalnog Hajvisajdovog dela, iz koga je saznao da je ort nastao iz arhai~ne engleske re~i koja zna~i strelica, a ne kako se to u ruskoj {koli Suslova mislilo skra}enica neke re~i. Profesor

Page 21: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

An|eli} je koristio termin jedini~ni vektor. Rezultate ovih istra`ivawa i saznawa zavredili su pa`wu da budu publikovani u izdawima i Moskovskog dr`avnog univerziteta, kao i u na{em lingvisti~kom ~asopisu "Na{ jezik". Nau~ni radovi T. An|eli}a su citirani vi{e od 30 puta u svetskoj nau~noj literaturi. Nave}i broj citata se odnosi na publikacije iz tenzorskog ra~una i kretawa neholonomnih sistema.

RAD U ASTRONOMIJI

Jo{ kao sedmogodi{wi de~ak, |ak pokazao je interes za astronomiju. Zapamtio je inspirativnim sjajem Halejevu kometu, koju je prvi put video 1910 godine, a nije ni decembra 1985 propustio da je vidi, ali ovoga puta kroz teleskop Narodne opservatorije. Na studijama u Hajdelbergu studirao je i astronomiju, pored matematike i fizike. Tako da ne iznena|uje rad, jedan od wegovih prvih, "Nebeska mehanika M. Milankovi}a", koji je, kao honorarni asistent na primewenoj matematici na Filozofskom fakultetu u Beogradu, publikovao 1935 godine. Rad je nastao posle komentara i prikaza te kwige Milutina Milankovi}a u Jugoslovenskom profesorskom dru{tvu. Nebeska mehanika M. Milankovi}a je bila prva kwiga iz ove oblasti koja je koristila vektorski ra~un i to se dopalo asistentu An|eli}u, koji je stekao solidno znawe o vektorima, jo{ na studijama. Stru~ni rad iz astronomije je pod nazivom: "Uloga astronomije u razvoju matematike" objavio je u 1953 godine u drugom broju ~asopisa "Vasiona". Taj ~asopis je nastavio tradiciju predratnog ~asopisa "Saturn". Prof. An|eli}, ovaj ~asopis prihvata kao pogodan, ali ne samo za nau~na pitawa astronomije i astrofizike, nego i za oblast astronautike. U istom ~asopisu publikovao je i rad o problemima savla|ivawa zemqine te`e pri letovima van Zemqe. Akademik Vladan \or|evi} je zapisao: "A kada se ~ovek 1957 godine prvi put vinuo u kosmos, prof. An|eli} je taj dan do~ekao sa de~a~kom radoznalo{}u i odu{evqewem. Pomno je pratio svaki od spektakularnih poduhvata osvajawa kosmosa, mnogo putovao u to vreme, bio o svemu odli~no informisan i bio jedan od prvih stranaca kome je bio omogu}en pristup u same centre za kosmi~ka istra`ivawa i Rusa i Amerikanaca. Malo je poznato da je amblem posade astronauta "Apolo 17" za spu{tawe na Mesec na~iwen po wegovoj ideji. U to vreme u zemqi je odr`ao niz predavawa na temu osvajawa Kosmosa i u~inio veliki napor da obi~nom ~oveku pribli`i i obijasni komplikovane zakone prirode". Nastavqaju}i sa serijom radova u kojima pi{e o novim nau~nim rezultatima u astronautici, koji su saop{tavani na me|unarodnim i svetskim kongresima, a koji u to vreme predtavqaju zanimqivu aktuelnost i za {iri auditorijum, nego {to je nau~ni, te dobija i medijsku prisutnost i postaje poznat i van nau~nih krugova. I time izaziva {iri interes, tako da i dnevna {tampa postaje otvorena tribina za profesora An|eli}a. U to vreme, a i kasnije, publikuje radove u ~asopisima: "Zmaj", "Zemqa i qudi", "Galaksija", "Dijalektika", "Pregled raketne tehnike", "Prosvetni pregled".

Page 22: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

U ~asopisu Galaksija iz 1975. godne pod nazivom "Misija saradwe" predstavqa prvi zajedni~ki poduhvat kosmi~kih velesila. ^lanak je napisan u atmosferi o~ekivawa ostvarewa eksperimentalnog leta "Apolo - Sojuz" sa namerom da potseti ili boqe re}i informi{e ~itaoce na dotada{wi razvoj kosmi~kih istra`ivawa i razmotri perspektive prvog zajedni~kog poduhvata SAD i SSSR-a. Kqu~ni podnaslovi ovog prikaza su: Trka za presti`om, Imperativ saradwe, Zajedni~ki poduhvat i Prelazni period. U ~asopisu "Svet tehnike" publikuje rad "Velike brzine", u kome prikazuje pojmove prve i druge kosmi~ke brzine, uz odgovaraju}a tuma~ewa wihovih uloga da lansirano telo ostane u poqu Zemqine gravitacije i da postane zemqin satelit ili da napusti na{ planetarni sistem oslobodiv{i se gravitacije Zemqe. 1960. godine publikuje rukopis pod nazivom: "Me|uplanetarne putawe" koji je rezultat wegovih studija i istra`ivawa trajektorija projektila koji je lansiran sa zemqe i kre}e se u kosmi~kom prostoru. Profesor An|eli} je uradio dva zna~ajna rada i wima dao ozbiqan doprinos astrodinamici. Jedna studija je "Obletawe oko meseca" koju je uradio 1969. godine za potrebe Vojnotehni~kog instituta u Beogradu, a publikovao u Nau~no-tehni~kom pregledu JNA. Drugi rad je nau~na rasprava pod nazivom "Poreklo osnovnih jedna~ina raketodinamike" koju je publikovao u Glasu SANU 1981. godine. U ovom radu prikazao je istra`ivawa u vezi sa preklom osnovnih jedna~ina raketodinamike. Istra`uju}i radove Levi-^ivite, Me{}erskog i Ciolkovskog utvrdio je nespornu istorijsku ~iwenicu da je Levi-^ivita 1928 i 1930 godine izveo osnovne jedna~ine raketodinamike, a sa tim i kretawa objekata promenqive mase, a da mu pri tome nisu bili poznati radovi o kretawu tela promenqive mase Me{}erskog iz 1897. i 1904., kao ni radovi o kretawu raketa Ciolkovskog iz 1903. godine. Profesor An|eli}, u tom radu je napisao slede}e: "S obzirom da je Tulio Levi-^ivita veliki nau~nik i da mu se ne mo`e prebaciti nekorektnost plagijata, sve se mo`e obijasniti samo kao nepoznavawe ruskih radova. Ti radovi su bili objavqeni na ruskom jeziku, a tada ruski jezik nije bio u nauci toliko poznat kao danas, i drugo, o kretawu raketa, tj. tela promenqive mase po~elo se {ire govoriti tek posle prvog svetskog rata!". U 1983 godini profesor An|eli} publikuje monografiju "Uvod u astrodinamiku". U predgovoru ove monografije pi{e: "Niz godina sam predavao astrodinamiku kao jedan od predmeta na postdiplomskim studijama mehanike na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Beogradu. Smatrao sam da u vezi sa savremenim kosmi~kim istra`ivawima i poduhvatima, treba, ne samo u specijalnim spisima, ve} bar u poslediplomskoj nastavi, ukazati na problematiku astrodinamike i tako pru`iti osnov za daqa usavr{avawa i istra`ivawa. U tom smislu ja sam ovde izneo uglavnom uvod, neophodan za dubqa nau~na istra`ivawa. Prikazani su elementi raketodinamike, astronomije, nebeske i racionalne mehanike zajedno sa teorijskim opisom niza osnovnih kosmi~kih manevara i nekim mojim li~nim prilozima. U neka podrobnija izlagawa teorije i prakse kosmi~kih letova ovde nisam ulazio". Ova kwiga je publikovana u seriji "Matemati~ki vidici" Matemati~kog instituta

Page 23: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Profesor An|eli} je u ovoj monografiji nau~no utemeqio astrodinamiku, objediwavawem znawa balistike, nebeske mehanike i aerodinamike. Ako se pogleda citirana literatura u toj monografiji, od 45 referenci, samo jedna nosi naziv astrodinamika, {to poja~ava tvrdwu o kompletnoj originalnosti pristupa obra|ene oblasti. U psledwoj deceniji `ivota i rada Akademik An|eli} je radio na koordinaciji nau~nog projekta u SANU "Dinami~ke osobine Sun~evog sistema". O tome na sve~anom skupu posve}enom akademiku An|eli}u, dr Sofija Saxakov je govorila u ime saradnika Astronomske opservatorije koji su radili na zadatku "Orjentacija sistema koordinata fundamentalnog kataloga FKS". Taj zadatak je bio deo projekta u SANU "Dinami~ke osobine Sun~evog sistema". Tada je rekla: "Kao {to ste nas u~ili i vodili u toku studija, to ~inite i sada, u radu na pomenutom projektu. Rezultati na{eg zajedni~kog rada pokazali su i stalno se potvr|uje, {to se vidi u literaturi, da su zna~ajni za razvoj savremene atronomije". Kao koordinator pomenutog projekta, koji je realizovan u Atronomskoj opservatoriji inspirisao je i potsticao saradnike da istra`uju fundamentalni koordinatni sistem visoke ta~nosti, jer je on danas neophodan za odre|ivawe {to preciznijih polo`aja i kretawa nebeskih tela, a {to je u tesnoj vezi sa primenom nove tehnike visoke preciznosti. Radioastronomske metode i ve{ta~ki sateliti Zemqe ne mogu obezbediti sve potrebe razli~itih uslova koje postavqa astronomija, kosmonautika i geodezija bez minimuma potrebnih podataka o koordinatama polo`aja i o kretawima nebeskih tela i kosmi~kih objekata. Na istom skupu dr Milan S. Dimitrijevi} je govorio o radu na temi "Fizika atmosfere Sunca" koja je ra|ena u okviru navedenog projekta u SANU, koji je koordinirao profesor An|eli}, i tom prilikom je istakao: "Velika zasluga profesora Tatomira An|eli}a je {to je uo~io domete i zna~aj rezultata u ovoj oblasti i uveo je u Akademiju nauka". Preko dvadeset godina akademik T. An|eli} je bio predsednik Jugoslovenskog astronauti~kog i raketnog dru{tva (JARD) odnosno Savza astronauti~kih i raketnih organizacija Jugoslavije (SAROJ). Po oceni Milivoja Jugina za sve to vreme je bio "neumoran propagator nau~nih dostignu}a i ceweni stru~wak iz oblasti istra`ivawa i kori{}ewa vasionskog prostranstva". Po svojim nau~nim i stru~nim kvalitetima bio je cewen u inostranim nau~nim krugovima, a posebno u Me|unarodnoj astronauti~koj federaciji (IAF) i u woj je predstavqao Jugoslaviju. Bio je i redovni ~lan Me|unarodne astronauti~ke akademije (IAA), u ~ijem su ~lanstvu vrhunski stvaraoci iz oblasti astronautike. Imao je zna~ajna i zapa`ena saop{tewa na kongresima ove me|unarodne nau~ne asocijacije. Bio je predsednik organizacionog odbora dva kongresa Me|unarodne astronauti~ke akademije koji su odr`ani u Beogradu 1967. i Dubrovniku 1978. godine. Bio je, u jednom periodu svoje aktivnosti i potpresednik Me|unarodne astronauti~ke federacije.

RADOVI IZ ISTORIJE MEHANIKE

Page 24: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Akademik Vladan \or|evi} je, jednom prigodom, istakao da se profesor An|eli} pored nauke, sa malim prekidima, ~itave svoje karijere bavio istorijom nauke, filozofijom nauke i popularizacijom nauke. I, ocenio: "Izgleda da je sklonost ka istoriji nauke nasledio od jednog od svojih velikih u~iteqa - Milutina Milankovi}a koji je prema istoriji nauke imao veoma zanimqiv i specifi~an stav. On je, naime smatrao "da je poznavawe istorijskog razvoja nauke, a ne samo wenog trenutnog stawa, neophodno za pravi nau~ni rad". Profesor An|eli} je pisao o Koperniku, Kepleru, Galileju, Ajn{tajnu, Tesli, Milankovi}u i dr. U filozofiji nauke zanimali su ga kauzalnost i determinizam". U ~lanku Mehanika, An|eli} prikazuje istorijski razvoj nau~nog rada i nastave mehanike na Velikoj {koli i Univerzitetu u Beogradu. U po~etku ukazuje da je razvoj nau~nog rada i nastave mehanike "tekao u oslobo|enoj Srbiji vrlo sporo i bio je, s jedne strane tesno povezan sa nastavom fizike i nebeske mehanike na Filozofskom fakultetu, a s druge strane na Tehni~kom fakultetu, nastava mehanike je bila oru|e tehni~ke prakse, i to pre svega gra|evinarstva i nauke o ma{inama". U vezi sa tim isti~e: "da je kod nas u obnovqenoj Srbiji".... "nau~ni i nastavni rad otpo~eo pod uticajima spoqa i to iz Rusije, Francuske i posebno Nema~ke zbog tesnih veza preko dana{we Vojvodine." Wegovo mi{qewe je, da kada je re~ o mehanici, "da je uticaj nema~kog sistema najja~i, iako je razvoj nastave i nau~nog rada u nema~kom sistemu bio izuzetno vezan i suvi{e podlo`an tehnici". Profesor An|eli} smatra da taj slu~aj nije bio ni sa ruskom, ni sa francuskom {kolom, pri tome iznosi mi{qewe da "smo mi ostavqali da jedna nauka ostane u senci druge nauke - fizike, ili {to je jo{ gore, u senci iskqu~ivo tehni~kih primena". Daqe navodi da su nau~nici u Nema~koj to priznali, kao i to da je na jednom od kongresa Nema~kog dru{tva za primewenu matematiku i mehaniku u Nema~koj bio zadu`en da posebno uka`e, prika`e i istakne "to nema~ko zanemarivawe mehanike u nema~kom sistemu nau~nog rada i nastave". Pisao je o prvim nastavnicima teorijske mehanike Qubomiru Kleri}u (1844-1910) koji je predavao teorijsku mehaniku za sve fakultete na Velikoj {koli, kao i Mijalku ]iri}u (1863-1912) koji je, posle podele mehanike, na tehni~ku i racionalnu, bio novo anga`ovani profesor za racionalnu mehaniku. Kao najzna~ajniju li~nost u razvoju mehanike kod nas, sa pravom je istakao Milutina Milankovi}a (1879-1958), koji je "prakti~ni in`ewer, stru~wak za mehaniku, astronom i geofizi~ar, a 1904 godine polo`io doktorski ispit sa disertacijom Prilog teoriji armirano-betonskih nosa~a, i koji je "prvi Srbin koji je stekao zvawe doktora tehni~kih nauka i jedan je me|u prvima koji su uop{te dobili ovu titulu". Od publikovanih radova M. Milankovi}a istakao je slede}a dela: Nebeska mehanika (u dve verzije), Istorija astronomije i Astronomska teorija klimatskih promena i wena primena u geofizici. U ~iwenici da se M. Milankovi} bavio i pisawem popularno-nau~nih dela, koja su imala povoqan odziv kod ~italaca, a posebno isti~u}i wegovu kwigu Kroz vasionu i vekove, je nalazio i inspiraciju za popularizaciju nauke kojom se i sam bavio.

Page 25: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

O svom profesoru Bilimovi}u, An|eli} ka`e i slede}e: "Prvi put se kod nas u mehanici jedan profesor kao pravi u~iteq po~iwe stvarati kadrove u ovoj oblasti" i zatim navodi prve u~enike mehanike: Stojko, Dem~enko, @ardecki, Vorowec, "a kasnije T.P. An|eli}". Svoj ~lanak o razvoju mehanike zavr{ava spiskom imena nastavnika i saradnika nastavnog osobqa, po hronolo{kom redu ukqu~ivawa u nastavu, koje je dr`alo nastavu iz oblasti mehani~kih nauka u periodu posle osnivawa posebne studijske grupe za mehaniku, kao i prikazom aktivnog sastava Instituta za mehaniku na Prirodno-matemati~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Taj spisak po~iwe sa velikanima mehanike kao {to su Milutin Milankovi} (1879-1958) koji je predavao nebesku mehaniku, Anton Bilimovi} (1879-1970) koji je predavao racionalnu mehaniku, pa u hronolo{kom redusledu ukqu~ivawa u nastavu navodi sebe, tj. Tatomir P. An|eli} (1903- 1993) sa spiskom predmeta koje je predavao: teoriju vektora, tenzorski ra~un, matrice diferencijalnu geometriju, hidromehaniku, racionalnu mehaniku, teoriju relativnosti, osnovi mehanike kontinuuma, analiti~ku mehaniku. U tom redosledu nalazimo i imena: Dobrivoje Mihajlovi} (1910- ; nebeska mehanika), Danilo Ra{kovi} (1910-1985; grafostatika, teorija mehanizama, statika, grafi~ki radovi iz grafostatike, Jakov Hlit~ijev (1886-1963; teorija elasti~nosti sa primenama u otpornosti materijala), Konstantin Vorowec (1902-1974; hidromehanika, statisti~ka mehanika, teorija poqa, dinamika gasova, vi{i kurs fluida), Drago{ Radenkovi} (1920- ; termoelasti~nost, teorija elasti~nosti i otpornost materijala), Rastko Stojanovi} (1925-1972; tenzorski ra~un, tenzorske metode u mehanici, teorija oscilacija, diferencijalna geometrija, nelinearna mehanika kontinuuma, racionalna mehanika, teorija dislokacija, teorija polarnih kontinuuma). Na tom spisku su i imena Vlatko Br~i} (1919- ; teorja elasti~nosti, otpornost materijala elastodinamika), Veqko Vuji~i} (1929 - ; statika, teorija oscilacija, analiti~ka dinamika, dinamika objekata promenqive mase, analiti~ka mehanika, stabilnost kretawa), Natalija Naerlovi}-Veqkovi} (1927- ; teorija elasti~nosti, otpornost materijala, elastodinamika) Nikola Hajdin (1923- ; teorija elasti~nosti i plasti~nosti) i druga.

^LANSTVO U NAU^NIM I STU^NIM DRU[TVIMA I ASOCIJACIJAMA

Bio je ~lan vi{e nau~nih i stru~nih dru{tava u zemqi (Dru{tvo matemati~ara, Fizi~ara i astronoma, Jugoslovensko dru{tvo za mehaniku, Jugoslovensko astronauti~ko i raketno dru{tvo, Astronomsko dru{tvo "Ru|er Bo{kovi}, Dru{tvo "Nikola Tesla") i inostranstvu (American Mathematical Society, British Interdisciplinary Society, English Mathematical Association, Gesellschaft für angewandte Mathematik und Mechanik, Österreichische mathematische Gesellschaft, Société mathématique de France). Bio je redovni korespodent lista "Österreichische mathematische Nachrichten" i stru~ni recenzent u "Mathematical Reviews" i "Zentralblatt für Mathematik".

Page 26: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

U~estvovao je na vi{e kongresa u zemqi i inostransrvu i kao gost po pozivu dr`ao predavawa na Tehni~kim velikim {kolama u Darm{tatu, Karlsrueu, Minhenu i Berlinu i po pozivu akademija nauka u Sofiji i Bukure{tu. Za ~lana Me|unarodne astronauti~ke akademije (Pariz) izabran je 1967. godine u Odelewu fundamentalnih nauka. Od 1967. do 1969. godine bio je potpresednik Me|unarodne astronauti~ke federacije (International astronautical federation). Bio je predsednik Jugoslovenskog astronauti~kog i raketnog dru{tva, po~asni ~lan Predsedni{tva Ve}a narodne tehnike Jugoslavije, a bio je predsednik Komisije za kosmi~ka istra`ivawa pri Saveznom savetu za koordinaciju nau~nih delatnosti. Bio je vi{e puta anga`ovan od strane SANU na raznim poslovima. Takva su wegova u~e{}a sa saop{tewima na simpozijumima u ~ast Ru|era Bo{kovi}a, U Dubrovniku, 1958., i 1961. godine; Na Kolokvijumu iz mehanike fluida, koji je Rumunska akademija nauka organizovala u Bra{ovu 1961; na proslavi Bavarske akademije nauka u München-u. Bio je ~lan Saveta Arhiva SANU i ~lan republi~ke redakcije "Bulletin scientifique" - sekcija A, koji je izdavao Akademijski savet SFRJ.

NAGRADE I PRIZNAWA

Godine 1965. odlikovan je ordenom Rada sa crvenom zastavom, a 1971. je dobio Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Orden Republike sa zlatnim vencem 1978. Dobitnik je Sedmojulske nagrade Srbije za `ivotno delo, kao i Oktobarske nagrade grada Beograda 1978. godine. Posebno je bio ponosan na Vukovu nagradu 1980, koju je dobio za zasluge u {irewu obrazovawa. Dobitnik je jubilarne Zlatne zna~ke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Bio je ~lan po~asnog odbora na VII me|unarodnoj konferenciji o pojavama u jonizovanim gasovima i na simpozijumu Zemqa-Sunce 1966 godine. Godine 1970. je bio ~lan po~asnog odbora za Me|unarodni simpozijum "Automatic Control in Space", u Dubrovniku. Bio je po~asni ~lan Helenskog astronauti~kog dru{tva 1966. godine. Prilikom poseta i gostovawa dobio je plakete Moskovskog dr`avnog univerziteta, Univerziteta u Bukure{tu i Tehni~ke velike {kole u Minhenu, kao i prilikom Kongresa Me|unarodne astronauti~ke federacije 1967. u Beogradu, kao prvi inostrani predstavnik spomen plaketu K. E. Cjolkovskog. Na predlog Instituta za istoriju prirodnih nauka i tehnike Akademije nauka SSSR uru~ena mu je medaqa Nikole Kopernika Akademije nauka SSSR. Dobitnik je Spomen-medaqe Jurija Gagarina, kao i Keplerove medaqe. Bio je ~lan Akademijinog odbora za proslavu stogodi{wice uvo|ewa metarskog sistema mera u Srbiji, ~lan Odbora Saveta akademija za Kopernikov jubilej, predsednik Dru{tva za istoriju i filozofiju matemati~kih iprirodnih nauka; u~esnik kongresa Me|unarodne astronauti~ke federacije i kongresa dru{tava matemati~ra, mehani~ara, fizi~ara i astronoma.

Page 27: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

U toku 1979 godine u~estvovao je kao potpresdnik u radu Odbora za proslavu stogodi{wice ro|ewa Milutina Milankovi}a. 1980 godine izabran je za do`ivotnog po~asnog predsednika Saveza astronauti~kih i raketnih organizacija Jugoslavije (SAROJ). Tako|e mu je dodeqena zlatna plaketa Ma{inskog fakulteta u Ni{u kao i poveqa i plaketa organizacije Narodne tehnike Jugoslavije. Naredne, 1981. godine izabran je za ~lana Stru~nog saveta Arhiva SANU, a 1983. za po~asnog ~lana Jugoslovenskog dru{tva za mehaniku. Povequ Jugoslovenskog dru{tva za mehaniku akademik T. P. An|eli} je dobio 1985. godine, a slede}e godine uru~ena mu je poveqa 1946-1986, Narodne tehnike - Saveza organizacija za tehni~ku kulturu Jugoslavije (povodom ~etrdesotogodi{wice osnivawa). Kao predstavnik Odelewa prirodno-matemati~kih nauka SANU bio je tokom 1987. godine ~lan Odbora za proslavu stogodi{wice Astronomske i Meteorolo{ke opservatorije u Beogradu, maja 1987. izabran je za ~lana Me|unarodne akademije astronautike u Parizu. Jedno od zna~ajnih priznawa akademiku Tatomiru An|eli}u je Sve~ani skup u wegovu ~ast odr`an 18. januara 1991. godine u organizaciji Odelewa prirodno-matemati~kih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti i Astronomske opservatorije, kao i publikovana Spomenica posve}ena prof. dr Tatomiru P. An|eli}u Redovnom ~lanu SANU. Spomenica ukazuje na po{tovawe koje je u`ivao me|u svojim kolegama i studentima i kojim je bio okru`en u posledwim godinama `ivota, {to samo po sebi govori o wegovom qudskom, moralnom i eti~kom ugledu ~oveka, stvaraoca dru{tvenog delaoca, koji je zaslu`io. Za rad na popularizaciji nauke i tehnike dobio je vi{e priznawa, me|u kojima i zlatne plakete "Boris Kidri~" i "Nikola Tesla" i plaketu Kolar~evog narodnog univerziteta, kao i vi{e raznih diploma.

AKADEMIK TATOMIR P. AN\ELI] O SEBI O akademiku An|eli}u je snimleno vi{e TV emisija. Iz snimaka pod brojem 1133/84 iz 1984 godine se mo`e pratiti, kroz se}awa profesora An|eli}a, kako je stekao prva saznawa iz oblasti astronomije, kako je utemeqio svoj materijalisti~ki pogled na svet, da svoje nau~ne rezultate iz oblasti neholonomne mehanike, smatra najzna~ajnijim, pa do toga kako je nastao amblem za skafandere astronauta Apola -17 koji su sleteli na mesec. O svojom impresijama govorio je: "Do`iveo sam puno lepih uspeha, upoznao se sa svim rukovode}im li~nostima svetske atronautike"...."Na{e mogu}nosti nisu dozvoqavale da radimo velike projekte, ali smo se ukqu~ili saglasno na{im mogu}nostima". Bio je potpresednik Me|unarodne astronauti~ke federacije te je imao je priliku da upozna astronaute koji su se prvi spustili na Mesec. Na kongresu Me|unarodne astronauti~ke federacije u Buenos Ariesu u nau~nom dru`ewu sa nema~kim kolegom [tudingerom razgovarali su o pojavi da se "qudi bune {to se velika sredstava ula`u u kosmi~ka istra`ivawa".

Page 28: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Akademik An|eli} je tom prilikom ispri~ao svom kolegi slede}u anagdotu. " Nemac Kobla{, po~etkom 17 veka odneo je Papi u Rim jednu cev sa tri so~iva sa `eqom da poka`e kako se sa tim uveli~avaju stvari. Papa to nije razumeo, i nije ga primo, a i ko bi ovom siroma{nom zanesewaku dao sredstva za istra`ivawa, u vreme kada se trebalo boriti protiv epidemije kuge. I on je umro ne ostvariv{i svoj naum. U to vreme se to smatralo bezvredno{}u, a nekakvim mikroorganizmima nije bilo ni govora. Kasnije ta cev sa so~ivima dospela je u ruke Galilea Galilei. I on je uspeo da sastavi mikroskop. I oni se na neki na~in smatraju pronalaza~ima mikroskopa. Pomo}u mikroskopa su otkriveni mnogi bacili, mikroorganizmi i virusi i mikrobi. Mikroskopska otkri}a su doprinela da se kuga efikasno suzbije. Sada ~ak ni specijalisti ne mogu da vide kugu u civilizovanom svetu". Profesor An|eli} potencira narovou~enije iz ove anegdote, koju je ispri~ao kolegi [tudingeru: "Ne diraj u nauku! Posebno ne u fundamentalnu! Ne sme se organizovati samo sistemsko organizovawe nauke, ono {to odmah ima upotrebnu vrednost za odre|ene svrhe. Nekad se treba istra`ivatti i ono {to u datom trenutku nema smisao. Moraju se ponekad tra`iti fundamentalna re{ewa iako ona u datom trenutku ne daju i nemaju nikakvu primenu, kao {to je naprimer bio pronalazak mikroskopa. Da nije bilo mikroskopa, ona sredstva koja bi, kobojagi, bila upotrebqena za suzbijawe kuge, nebi imala nikakav zna~aj, u odnosu na ono {to je mikroskop doneo". Nema~ko nau~nik [tudinger je ovu pri~u ispri~ao trojici astronautima Apola 17 i oni su ovu profesorovu pri~u o mikroskopu uzeli kao moto na osnovu koga je likovno oblikovan amblem za skafander posade Apola 17. Amblem se sastojao od tri so~iva, na kojima su oblikovani ~ovek, drvo i Sun~ev sistem. "Na naro~itoj materiji za skafander su napravili taj ambelm i na woj su mi poklonili amblem" se}a se profesor An|eli}. Profesor An|eli}, kao dete je bio upu}en na Vukova dela, a orjentacija ka matematici i astronomiji se pojavila u gimnaziji. Isticao je da je bio potpuno svestan svojih sposobnosti i onoga {to ho}e, iako je bio dete sa sela. Govorio je: "Bio sam malo povu~en, introventan tip, shvatio sam da ne zapa`am u okolini {ta je oko mene, recimo bilo je problema u botanici i mineralogiji....ali sam vrlo rano shvatio i postao svestan {ta mogu da radim, {ta volim da radim i {ta sam u stawu da radim". Na pitawe da sredwe slovo P obavezno stavqa odgovorao je: "To je zahvalsnost i po{tovawe mom ocu. Moj otac je zavr{io osnovnu {kolu, ali je bio dovoqno na~itan. Cio moj `ivot me nikada nije udario. Imponovao mi je svojim materijalisti~kim pogledom na svet. Materijalisti~ki pogled na svet se razvio pod uticajem moga oca, a ne nekim dru{tvenim uticajem". Odakle mladom ~oveku iz srpskog sela hrabrosti da se rame uz rame sa generacijama nema~kih studenata na|e na jednom ~uvenom, vode}em u Evropi, Hajdelber{kom univerzitetu, akademik An|eli} obija{wava ovako: "Imao sam dobru osnovu iz matematike koju sam dobio od mog gimnazijskog profesora Milana Dostani}a. Znao sam dobro nema~ki jezik i koristio sam kwige pisane za Nemce. Na Beogradskom Univerzitetu u to vreme uop{te nije bilo astronomije. Tamo sam u~io latinski, imao u sebi romantizma i `eleo da izu~avam dela u originalu. I{ao sam i na ~asove filozofije. Ose}ao sam se sasvim kompetentnim. Kolege su me prihvatile dobro". Mo`emo zakqu~iti da briqantan intelekt udru`en marqivo{}u lako osvaja svoje mesto koje mu pripada u intelektualnim razvijenim univerzitetskim krugovima. Tamo se gubi

Page 29: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

razlika porekla, va`an je intelekt koji s lako}om osvaja. A mladi An|eli} ga je imao. O svom ulasku na Univerzitet u Beogradu ka`e: "Mihajlo Petrovi} je bio izuzetan analiti~ar, a ja sam imao sklonosti ka geometriji, ali ne ni sinteti~koj, ni nacrtnoj. .. Napravio sam utisak na profesora Antona Bilimovi}a, koji je kao emigrant posle revolucije u Rusiji, radio u Beogradu. I, tako sam dobio to prvo name{tewe. Mnogo su nas uva`avali. Nas mlade. Bilimovi} je kod mene preneo qubav za holonomne sistem. Bio sam prvi koji je prou~avao kretawwe neholonomnih sistema u te~nosti". Doktorat koji je uradio je bio iz te oblasti. O uvo|ewu tenzorskog ra~una u univerzitetsku nastavu Beogradskog univerziteta kroz publikacije koje je napisao ka`e: "Ono {to ja napi{em o tenzorima smatralo se da je zgodno i za publikovawe kod Springer Ferlaga". Zatim se se}ao: "Dva ~asa predavawa dnevno. se danas smatra normalnim. Ja sam dr`ao predavawa iz mnogih novih predmeta i oblasti mehanike. A kako su pojedini profesori stasali ja sam im ustupao te predmete i predavawa... Bio sam "lekar op{te prakse u mehani~kim naukama"". O svojoj biblioteci u svome stanu je rekao: "... Biblioteka je prerasla dimenzije privatne biblioteke... u woj imam raritete...separat Ajn{tajnovog rada iz teorije poqa iz 1909 godine, koji je bio pogre{an i danas se ne mo`e na}i na tr`i{tu... Re~nik nema~ko-serbski iz 1887 godine...sve Ustave kwa`estva srpskog... U ovom lomu nisam mogao da se sna|em - zauzima ~itav stan. ... Moja biblioteka predstavqa dragocenost koja nema cene..." Na pitawe kako je ~ovek iz sela, dopro do neke kulture koja mu se priznaje u dru{tvu i do Akademije nauka ka`e: "U Hajdelbergu sam stanovao u porodici od dve sestre i brata. U operu sam prvi put oti{ao sa 19 godina. To treba upamtiti. Tada su bili drugi uslovi razvoja....A mo`ete zamisliti kakvo je ~udo videti prvu operu u nacionalnom teatru u Manhajmu. U Vagnerovom teoatru gledao sam "Nimber{ke majstore peva~e". To je za mene bio {ok. Razo~arao sam se u pojam opere. A onda kasnije videv{i italijanske operete, zavoleo sam operu". O istoriji nauke je rekao: "Uvek sam smatrao da istorija nauke ima svoje mesto i u samim istra`ivawima i u nastavi. .. Treba se upoznati ne samo sa naukom kakva je, nego i kako se razvijala". Smatrao je da samo tako mo`e da ~ovek bude spreman na zna~ajna nau~na istra`ivawa. U snimku RTS 1318/89 iz 1989 godine, koja je posve}ena jubileju i razvojnom putu Prve mu{ke beogradske gimnazije u kojoj je predavo matematiku i fiziku je rekao: "Razlika izme|u dana{we i onda{we gimnazije {to tada nije imala fizi~ki kabinet.... i {to ste ne{to izgubili ovim usmerenim obrazovawem...". U snimku 1637/68 iz 1968 godine koji je posve}en Milutinu Milankovi}u, profesor An|eli} ka`e: "Milutin Milankovi} je postavio niz problema. Nije bio usko vezan za jednu nau~nu oblast. Hteo je da pove`e vi{e nauka u jednu celinu, koje po pravilu nisu ranije bile tako povezane..... Milutin Milankovi} je imao duboko ube|ewe, a kojim se sla`em i ja, da upoznavawe istorije razvoja nauke obezbe|uje ~oveku mogu}nost kako da se lak{e sna|e i do|e do otkri}a, raznih, novih... Nije dovoqno da istra`iva~ zna gotove rezultate, doterane i pode{ene onako kako je to najboqe mogu}e, ve} treba da zna kako se do wih do{lo. Samo na taj na~in ~ovek mo`e da vidi kako se sti~e i kako razvija jedna odre|ena nauka...".

Page 30: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

UMESTO ZAKQU^NOG KOMENATARA

Aakdemik Tatomir An|eli} je proveo `ivot u skladnoj porodici sa suprugom Brankom, koju je iz miqa zvao Mimi. Ima dvoje dece sina Boru, ro|enog 1944 , koji je diplomirani ma{inski in`ewer, koji se bavi i pozori{nom i kwi`evom kritikom, i k|er Nadu, ro|enu 1950 godine, koja je diplomirani in`ewer arhitekture. Do`iveo je i ro|ewe dveju unuka Tijane i Irene. K}er Nada se, sa ne`no{}u, se}a trenutaka kada je kao dete u`ivala pa`wu i ne`nost svog oca, koji je prekidao svoj nau~ni rad i pretpostavqao ispuwewe `eqe i zahteva k}eri da "tata to uradi", a ne mama. Akademik Tatomir An|eli} je dugo sa~uvao svoj vedri, bistri, ~ili i inspirativni duh, bio je po{tovan i voqeni Profesor i U~iteq, i Savetnik i Za{titnik, onima koje je uvodio u nauku, inspirisao za nau~na istra`ivawa i upu}ivao put nauke i u nau~nu misao. Sre}ni su qudi koji su imali prilike da ih dodirne wegova misao i obasja wegova vedrina i za{titi wegova re~. Ja sam imala sre}e da osetim deo te intelektualne ~ari. Pru`io mi je profesionalnu pomo} onda kada mi je bila najpotrebnija. Posledwe dane proveo je uz ne`nu negu svoje k}eri Nade i sina Bore. Se}am se posledweg susreta sa profesorom, dirnula me ne`nost wegove k}eri Nade, koja ga je negovala u posledwim danima, kada se ve} u wegovom kretawu ose}ao teret kraja devete decenije `ivota. Profesor, ~iji je blistavi um i tada radio ~ilo i bistro, mi se po`alio: "Katice, vi{e nisam slobodan ~ovek, sada sam pod starateqstvom. Ne dozvoqavaju mi da se ulicom kre}em sam. Jednom sam pao na ulici. Uvek mi je potreban pratilac". Te{ko je, taj slobodni, bistri i talentovani um, koji je imao paralelne svetove intelektualne slobode i kretawa, podnostio gubitak stabilnosti kretawa, koja na`alost ne pravi razlike koga }e pogoditi. Naj~e{}e pogodi one najumnije i najmudrije, i najpotrebniije svojoj okolini. Se}am se da je `eleo da i u tim uslovima, poreme}aja u stabilnosti kretawa, bude me|u svojim u~enicima i razgovara u svom kabinetu u Matemati~kom institutu SANU. Tada je sin Bora pomagao, i udovoqavao `eqi svoga oca. Dovodio ga je u Institut, i mi wegovi najmla|i u~enici i studenti i doktoranti smo bili sre}ni da nam uka`e ~ast i porazgovara sa nama. A uvek kada bih poku{ala da mu se zahvalim, govorio: "Nisam ja ni{ta posebno uradio za vas, nemate na ~emu da mi zahvaqujete". Nije bio pridavao zna~aj energiji koju je na druge zra~io. Bilo je to tako normalno od ~oveka i bogate li~nosti kakva je bio profesor An|eli}. Ne{tedimice je poklawao inspiracije, nade, ideje.... I na kraju zavr{avam ovu biobibliografiju o svom profesoru, re~enicama koje je napisao, kao qudsku karakteristiku, svom profesoru Milankovi}u: "Kao ~ovek bio je prema novim licima u svojoj okolini u po~etku oprezan i rezervisan, ali kada je jednom upoznao svog u~enika ili mla|eg saradnika postajao mu je roditeqski naklowen. Bio je {irok....ja sam mu se obratio za neke kwige. On mi je, iako sam ja `eleo samo da pozajmim, odmah sa

Page 31: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

posvetom poklonio takva dela,..."..."Jedna zna~ajna li~nost je napustila svoje zemaqsko bitisawe, ali je ostavila dubok trag iza sebe".

SPISAK PUBLIKOVANIH RADOVA

Pregled radova prema kategorizaciji

Nau~ni radovi

1946 - 1950 An|eli}, T. P., ( 1946), Diferencijalne jedna~ine kretawa neholonomnih sistema u inkompresibilnoj te~nosti, doktorska disertacija, Filozofski fakultet, Beograd, 1946. An|eli}, T. P., ( 1946), Primena Pfaff-ove metode u dinamici ~vrstog tela, Glas Srpske akademije nauka, Beograd, 1946. An|eli}, T. P., ( 1948), Sur l'application de la méthode de Pfaff dans la dynamique des fluides, Publ. de l'Inst. Mathem. t. III, Beograd, 1948. An|eli}, T. P., ( 1949), Generalisani Hamilton-ov princip za neholonomne sisteme, Izve{taj za I kongres matemati~ara i fizi~ara FNRJ, Beograd, 1949. An|eli}, T. P., ( 1950), Équations fondamentales d'élasticité par la méthode de Pfaff, Publi. de l'Inst. math. t.III. Beograd, 1950.

1951 - 1954 An|eli}, T. P., ( 1952), Generalizacija pojma Darbuovog vektora i Lankreova stava za Rimanov prostor, Zbornik radova Mat. inst. SANU, kw. 2, Beograd, 1952. An|eli}, T. P., ( 1952), Re{avawe sistema linearnih algebarskih jedna~ina matri~nom metodom po Banahjevi~evoj shemi, Zbornik radova Mat. instituta SANU, kw. 2, Beograd 1952. An|eli}, T. P., ( 1952), Poreklo termina "ort" u teoriji vektora, Nauka i tehnika, Beograd, 1952. An|eli}, T. P., [najder, Z., ( 1953), O nekim stavovima iz geometrije trougla, Nastava mat. i fiz., Beograd, 1953. An|eli}, T. P., ( 1953), Eine Bemerkung zu den Gleichungen von Beltrami-Michell, Publ. de l'Inst. math. t. I, Beograd, 1953. An|eli}, T. P., ( 1954), Über Bewegung starrer Körper mit nichtholonomen Bindungen in einer inkompressiblen Flüssigkeit, Proceedings of the Inter, Congr. of Mathematicians, Amsterdam, 1954.

1955 An|eli}, T. P., ( 1955), Über die Bewegung dynamischer Systeme mit nichtholonomen Bindungen in einer inkompressiblen Flüssigkeit, ZAMM, Bd. 35, Berlin 1955. An|eli}, T. P., ( 1955), O odre|ivawu operatora momenta koli~ine kretawa u kvantnoj mehanici, Bilten na dru{tvoto na mat. i Fiz. NR Makedonije, Skoplje, 1955.

Page 32: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

1956 An|eli}, T. P., ( 1956), Eine Bemerkung zu den Gleichungen von Beltrami-Michell, Publ. de l'Inst. math. t. V, Beograd, 1956. An|eli}, T. P., ( 1956), Eine Bemerkung zu den Gleichungen von Beltrami-Michell, Publ. de l'Inst. math. t. IX, Beograd, 1956. An|eli}, T. P., ( 1956), Sur la forme tensorelle des équarions de Beltrami-Michell, Actes du IX Congr. intern. de méchanique, t. V, Bruxelles, 1956. An|eli}, T. P., ( 1956), Eine Bemerkung zur Bestimmungsweise des Drehimpulsoperators, Physikalische Verhandlungen, Bd. 7, 1956.

1957 - 1960

An|eli}, T. P., ( 1957), Eine Bemerkung zur Bestimmungsweise des Darbouxschen Vectors, Physikalische Verhandlungen, Bd. 7, 1957. An|eli}, T. P., ( 1957), Izvo|ewe Beltrami-Mi~elovih jedna~ina u tenzorskom obliku iz Sen-Venanovih uslova kompatibilnosti, Zbornik radova Matemati~kog instituta, kw. 6, Beograd, 1957. An|eli}, T. P., ( 1958), Prakti~na metoda za svo|ewe kvadratnih formi sa numeri~kim koeficijentima na kanonski oblik, Glas CCXXXII SANU, Beograd, 1958. An|eli}, T. P., ( 1959), Über die Verwandlung von quadratischen Formen mit numerischen Koeffizienten in Summen von Quadraten, ZAMM, Bd. 39, Berlin, 1959. An|eli}, T. P., ( 1959), Über die Grundlagen der Boscovich, Actes du Symp.intern. R.J. Boscovich, 1958, Beograd, Zagreb, Ljubljana, 1959. An|eli}, T. P., ( 1959), O putawama projektila ka mesecu, Vasiona, 1959. An|eli}, T. P., ( 1960), Me|uplanetne putawe, Rad, Beograd, 1960.

1961 - 1964 An|eli}, T. P., ( 1961), Die Mechanik und mathematischen Unterricht, Intern. Symposium on the Coord. of Instruction, Belgrade, 1961. An|eli}, T. P., ( 1962), Über das Kraftgesetz von Boscovich, Actes du Symp. intern. R.J. Boscovich, 1961, Izd. Akademija u Beogradu, Zagrebu, Qubqani, 1962. An|eli}, T. P., ( 1963), Eine Verallgemeinerung des Begriffs des Darbouxschen Vectors, Publ. de l'Inst. math. t. II(16), Beograd, 1963. An|eli}, T. P., ( 1964), Mehanika (Kinematika i dinamika), Tehni~ka kwiga, Beograd, 1964.

1965 - 1966 An|eli}, T. P., ( 1965), Uloga tenzorskih metoda u tehnici, Tehnika, Beograd, 1965.

1967

Page 33: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

An|eli}, T. P., ( 1967), O jednom obliku diferencijalnih jedna~ina kretawa neholonomnih sistema bez multiplikatora veza, Matemati~ki vesnik, 4(19), sv. 4, Beograd. An|eli}, T. P., ( 1967), Proisho`denie termina "ort" v vektornom is~islenii, Vestnik Moskovskogo gosudarstvenogo univerziteta, Moskva, 1967.

1968 -1969

An|eli}, T. P., ( 1968), Tensorrechnung nebst Anwendungen (Mathematische Hilfsmittel des Ingenieurs) Springer-Verlag, Berlin, 1968. An|eli}, T. P., ( 1969), Neke primedbe u vezi sa neholonomnim vezama drugog reda, Glas Srpske akademije nauka i umetnosti CCLXXIV, Odlewe prirodno-matemati~kih nauka, kw.31, Beograd, 1969. An|eli}, T. P., ( 1969), Application of Artificial satelites to the education and instruction of people in developing countries. Practical benefits of space exploatation. A digest of papers presented at the UNO Conference on the exploatation and peacefull uses of outer space, Viena, 1968, New York 1969.

1970 An|eli}, T. P., ( 1970), Über eine Möglichkeit die Bewegungsgleichungen der nichtholonomen Systeme herzuleiten ohne die Quasikoordinaten zu verwenden, ZAMM, Sonderheft (GAMM-Tagung 1969) Bd. 50, Berlin 1970.. An|eli}, T. P., ( 1970), A survey of Tensor calculus, Intern. Center for Mechanical Studies, Udine, 1970. An|eli}, T. P., ( 1970), Youth rocket activities in Yugoslavia, IAF XXI Meeting in Konstanz, 1970.

1971 An|eli}, T. P., ( 1971), Über gewisse Eigenschaften der Bewegung eines Massenpunktes beim Vorhandensein nichtholonomer quadratischerBindungen, Festschrift der Techn. Universität Berlin-Charlottenburg zu Ehren von Prof. I. Szabó, Berlin, 1971. An|eli}, T. P., ( 1971), An old gear mechanism in Dubrovnik, Third world Congr. on the Theory of Machines and Mechanisms, Vol. A, 1971.

1972 - 1973 Geometrijske transformacije, preveo An|eli}, T. P., ( 1972), Op{ta enciklopedija Larousse u 3 toma, t.2. Matematika. Astronomija. Fizika. Hemija. Prirodne nauke. Beograd, 1972, str. 202-236. An|eli}, T. P., ( 1973), Einige Bemerkungen über nichtholonome Bindungen zweiten Grades, Bugarska akademija nauka za spomenicu Lj. Ilijeva, Sofija, 1973.

1975 An|eli}, T. P., (1975), Einige Bemerkungen über nichtholonome Bindungen zweiten Grades. - Matemati~eskie strukturi - Vi~islitelÍnaÔ matematika - Matemati~eskoe modelirovanie. Trudi posvÔçennie {estodesÔletiÓ akademika L. Ilieva. SofiÔ. BolgarskaÔ akademiÔ nauk, 1975; str. 173-176.

Page 34: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

An|eli}, T. P., ( 1975), L'introduction du systéme métrique dans les territoires yougoslavies. - Radovi I. me|unarodnog kongresa za povjesnu metrologiju, Zagreb, 28-30. Listopada 1975. Zagreb, JAZU, 1975; str. 173- 184. An|eli}, T. P., Trifunovi}, D., ( 1975), Poreklo rotacije nebeskih tela, Galaksija, 1975, IV, 6(38), str. 14-15. An|eli}, T. P., ( 1975), Preletne putawe malog potiska, Pregled raketne tehnike, 1975, 1-2, str. 13-19.

1977 An|eli}, T. P., ( 1977), Jedan Milankovi}ev postupak za grafi~ko predstavqawe geometrijskih progresija, Matematika, 1977, VI, 2, str. 5-11. An|eli}, T. P., ( 1977), O novom Me|unarodnom sistemu /SI/ osnovnih jedinica merewa, Nau~no-tehni~ki pregled, 1977, XXVII, 5, str. 49- 59. Simpozijum Teorija skupova. Osnove matematike.(1977), An|eli}, T. P., urednik, Beograd, 29, 8-2. 9. 1977. Zbornik radova Matemati~kog instituta, n.s. 2(10), Beograd, Matemati~ki institut, 1977, 152 str.

1978 An|eli}, T. P., ( 1978), Jedan stari zup~ani mehanizam u Dubrovniku, Dubrovnik, 1978, 4, str. 77-78. An|eli}, T. P., Dimi}, G., Proki}, D., ( 1978), Jedna metoda za ta~no merewe sila malih intenziteta, Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, 1978, 382, Razred za matemati~ke, fizi~ke i tehni~ke nauke, XVI, str. 17-21. An|eli}, T. P., ( 1978), Poreklo osnovnih jedna~ina raketordinamike, Zbornik radova Univerziteta u Pri{tini, Tehni~ki fakultet, 1978, str. 81-88.

1981 An|eli}, T. P., (1981), Poreklo osnovnih jedna~ina raketodinamike, Glas SANU, 1981, CCCXXIV, Odelewe prirodno-matemati~kih nauka, 47, str. 29- 35.

1982 An|eli}, T. P., (1982), Eine Ableitung der Raketengrundleichung, Teorijska i primewena mehanika, 1982, 8, str. 9-11. An|eli}, T. P., (1982), Origin of basic equations of rocket dynamics, Dijalektika, 1982, XVII, 1-4, str. 5-13.

1983 An|eli}, T. P., (1983), Uvod u astrodinamiku, Matemati~ki institut, Beograd, 1983. str. 158. (Matemati~ki vidici, 4)

Istorija nauke, filozofija prirodnih nauka

Page 35: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

1921 - 1924 An|eli}, T. P., ( 1921), Esej o Ivanu Cankaru, (Prikaz kwige " Podobe iz Sanj Ljubljana", Matica Slovena~ka), Omladinski vesnik 2(1921), 5, 19-21. An|eli}, T. P., ( 1921), O ocewivawu u~enika, Vesnik omladinaca, 2(1921), 4. An|eli}, T. P., ( 1924), O ocewivawu u~enika, Polet, 2 (1924), srt. 29-33. An|eli}, T. P., ( 1921), Prikazi prevoda gr~kih materijalista, Vesnik omladinaca, 2 (1921), 5, 1-3.

1934 - 1941

An|eli}, T. P., ( 1934), Matemati~ari i ra~un, Glasnik Jug. prof. dru{tva Beograd, 1934. An|eli}, T. P., ( 1939), Koordinacija matemati~ke nastave, Izve{taji Jug. matemati~kog dru{tva, Beograd, 1939.

1946 - 1950

An|eli}, T. P., ( 1946), Jedna nova kqiga o Nikoli Tesli, Nauka i tehnika, Beograd, 1946. An|eli}, T. P., ( 1949), Jedan stari tehni~ki mehanizam u Dubrovniku, Nauka i tehnika, Beograd, 1949.

1951 - 1954 An|eli}, T. P., ( 1953), Uloga astronomije u razvoju matematike, Vasiona, Beograd, 1953. An|eli}, T. P., ( 1954), Problem savladavawa Zemqine te`e, Vasiona, Beograd, 1954.

1955 An|eli}, T. P., ( 1955), Albert Ajn{tajn, ^asopis "Tesla", Beograd, 1955.

1957 - 1960 An|eli}, T. P., ( 1957), Velike brzine, Svet tehnike, Beograd, 1957.

1961 - 1964 An|eli}, T. P., ( 1961), ^ovek u me|uplanetarnom prostoru (dodatak Tehni~kim novinama sa dijapozitivima za predavawa), Beograd 1961. An|eli}, T. P., ( 1961), Mehanika i nastava mehanike. Nastava mehanike i fizike, 1961. An|eli}, T. P., ( 1963), Katedra za mehaniku, Spomenica stogodi{wice Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 1963.

1965 - 1966 An|eli}, T. P., ( 1965), Neka razmi{qawa o kauzalnosti i determinizmu sa matemati~kog stanovi{ta, II nau~ni skup "Marks i savremenost", sv. 3, Beograd, 1965.

Page 36: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

An|eli}, T. P., ( 1966), Nils Bor o determinizmu, Dijalektika, sv. 3, Beograd, 1966. An|eli}, T. P., ( 1966), Galileo Galilei i fizika, Glas SANU CCLXVIII, 1966.

1967 An|eli}, T. P., ( 1967), Plank, Ajnstajn i de Broqi o kauzalnosti i determinizmu, Dijalektika, sv. 4, Beograd, 1967. An|eli}, T. P., ( 1967), Galileo Galileji i wegove zasluge za fiziku, Glas SANU CCXVIII, Beograd, 1967.

1968 -1969 An|eli}, T. P., ( 1968), Galileo Galilee et ses mérites en physique, Bull. de l'Academie des sc. et des arts, XLII Beograd, 1968. An|eli}, T. P., ( 1969), Klasi~na mehanika i wene osnovne koncepcije, Dijalektika, sv. 1, Beograd, 1969.

1971 An|eli}, T. P., ( 1971), O osnovnim pojmovima mehanike u delu Jahana Keplera, Dijalektika, sv. VI, 4, Beograd, 1971, str. 153 -159. (postoji i poseban otisak) . An|eli}, T. P., ( 1971), Govor na komemorativnom skupu posve}enom preminulom akademiku Antonu Bilimovi}u. - Spomenica posve}ena preminulom akademiku Antonu Bilimovi}u, Beograd, SANU, 1971; str. 21- 25. (Posebna izdawa, CDXLVI , Spomenice, 52).

1972 - 1973

An|eli}, T. P., ( 1973), Razvoj mehanike kao nauke u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti, Gra|a za istoriju Akademije, Beograd, 1973. An|eli}, T. P., ( 1973), Delo Kopernika, /1/ -(3), IT novine, 23 februar -9 mart 1973, XI; 520, str. 13; 521, str. 4; 522,str. 4. An|eli}, T. P., ( 1973), Nikola Kopernik - @ivot i delo ( Predavawe na sve~anoj proslavi jubileja N. Kopernika 19 februara 1973 u SANu, objavqeno u IT novinama br. 522, 523 i 524) Beograd, 1973. An|eli}, T. P., ( 1973), Mehanika u delu Nikole Kopernika, Dijalektika, VIII, 2; str. 15-24, (Postoji i poseban otisak), Beograd, 1973. An|eli}, T. P., ( 1973), Stogodi{wica uvo|ewa metarskog sistema mera i wegov zna~aj za ukqu~ivawe jugoslovenskih oblasti u evropsku privredu, Izve{taj sa me|unarodnog kongresa za kvalitet robe, Beograd, 1973. An|eli}, T. P., ( 1973), Mehanika u delu Nikole Kopernika, Dijalektika, sv. 3, Beograd, 1973. An|eli}, T. P., ( 1973), [ta treba razumeti pod determinizmom, Dijalektika, sv. 4, Beograd, 1973.

Page 37: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

1974 An|eli}, T. P., ( 1974), Kako treba shvatiti determinizam? - Dijalektika, 1974, IX, 1; str. 57-61. Isto i na francuskom: Comment faut-il concevoit le déterminisme? str. 61-66. An|eli}, T. P., ( 1974), Mehanika u okviru Srpske akademije nauka - Glas SANU, 1974, CCLXXXIX, Odelewe prirodno-matemati~kih nauka, i. s. 36, str. 189-245. An|eli}, T. P., ( 1974), Stogodi{wica uvo|ewa metarskog sistema mera i wegov zna~aj za ukqu~ivawe jugoslovenskih oblasti u evropsku privredu i za kvalitet robe. - Mere na tlu Srbije kroz vekove. Beograd 1974, str. 193- 198. (Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, 23). Isto i na francuskom: Le centenaire de l'introduction du systéme métrique et son importance pour l'inclusion des territoires yougoslaves dans l'économie europénne et la qualité des marchandises, str. 199-205. An|eli}, T. P., ( 1974), Milankovi} Milutin. - Scienziati e tecnologi contemporanei, II, Milano, Arnoldo Mondadori Editore, 1974, pp. 248-249.

1975 An|eli}, T. P., ( 1975), Vanzemaqske civilizacije, Informacija 3, Novi Beograd, Dom kulture Studentski grad, 1975, str. 1-2. An|eli}, T. P., ( 1975), @ivi kompjuter, Galaksija, 1975, IV, 10(42), str. 20-21.

1976

An|eli}, T. P., ( 1976), Beste`insko stawe, Galaksija, 1976, V, 3(47), str.38-39. To{i}, R., An|eli}, T. P., ( 1976), Kvadratura kruga, Galaksija, 1976, V, 1(45), str. 42-43. An|eli}, T. P., ( 1976), Odgovor sa Marsa. U kosmosu ne mo`emo biti jedini koji imaju organski `ivot., Prosvetni pregled, 15, X, 1976, 1174(32), str. 3. An|eli}, T. P., ( 1976), Pregled razvoja mehanike u Srbiji u toku 19. i u prvoj polovini 20. veka, Glas SANU, 1976, CCC, Odelewe prirodno- matemati~kih nauka, 40, str. 40-49. /Pristupna akademsa beseda/. An|eli}, T. P., ( 1976), Shvatawe determinizma u savremenoj nauci, Beograd, Rad, 1976, str. 34+/2/. ( Marksisti~ka dijalektika i prirodne nauke, Prvo kolo).

1977 An|eli}, T. P., ( 1977), 20 godina kosmi~ke ere, Galaksija, 1977, VI, 10(66), str. 4-5.. An|eli}, T. P., ( 1977), Nastavnici mehanike na Filozofskom i Prirodno- matemati~kom fakultetu Beogradskog univerziteta, Dvadeset pet godina studijske grupe za mehaniku 1952-1977, Beograd, Prirodno- matemati~ki fakultet, 1977, str. 59-64. An|eli}, T. P., ( 1977), Pre vi{e od pola veka, Gradac, 1977, IV, 14-15, str. 23-26. An|eli}, T. P., ( 1977), Pregled istorijskog razvoja nastave mehanike na Filozofskom i Prirodno-matemati~kom fakultetu Beogradskog univerziteta, Dvadeset pet godina studijske grupe za mehaniku Prirodno- matemati~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 1952-1977, Prirodno- matemati~ki fakultet, 1977, str. 13-20.

Page 38: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

An|eli}, T. P., ( 1977), Vojislav V. Mi{kovi} (18. januar 1892 - 25. novembar 1976), Godi{wak SANU, 1977, LXXXIII za 1976, str. 277-280. An|eli}, T. P., ( 1977), Poreklo termina ort u vektorskom ra~unu, Na{ jezik 23(1977), 1-2, str. 45-46.

1978 An|eli}, T. P., ( 1978), Matemati~ki pristup izu~avawu prirodnih pojava, Dijalektika 1978, XIII, 4, str. 79-89.

1979 An|eli}, T. P., ( 1979), @ivot i delo Milutina Milankovi}a, @ivot i delo Milutina Milankovi}a 1879-1979, Galerija SANU, 36, SANU, str. 7-35. An|eli}, T. P., ( 1979), Albert Ajn{tajn, ^ovek i delo, Dijalektika, br. 1-2, god. XIV, Beograd, str. 11-29. An|eli}, T. P., (1979), O nekim prilozima iz matematike Milutina Milankovi}a, Dijalektika, br. 3-4, god. XIV, Beograd, str. 21-34. Predgovor u kwizi: Milutin Milankovi}: Uspomene, do`ivqaji i saznawa. Detiwstvo i mladost (1879-1909), Urednik Tatomir An|eli}, Beograd, SANU, 1979, str. XIX+/1/+383. (Posebna izdawa, DXVIII, Odelewe prirodno-matemati~kih nauka, 50). @ivot i delo Milutina Milankovi}a 1879-1979, Odgovorni urednik Tatomir P. An|eli}, Galerija SANU, 36, SANU. An|eli}, T. P., Saqnikov, V., ( 1979), @ivot i rad prof. dr Konstantina P. Voroweca, Zbornik radova Matemati~kog instituta, n.s. 1979, 3(11), str. 9-11.

1980 An|eli}, T. P., ( 1980), ^a~ak u prvim danima posle prvog svetskog rata, ^a~anski glas, 10. oktobar 1980, XXII, 42, str. 10. An|eli}, T. P., ( 1980), Mehanika - Trideset godina Prirodno- matemati~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1947-1977, Beograd, Prirodno-matemati~ki fakultet, 1980, str. 151-163. An|eli}, T. P., ( 1980), Milutin Milankovi} i wegovi prvi koraci na putu u nauku, Istra`iva~, 1980, [1], 2, str. 29-32. An|eli}, T. P., ( 1980), @ivot i delo Milutina Milankovi}a, Nastava matematike, 1980, n.s. VII (XXXIX), 1, str. 10-21.

1981 An|eli}, T. P., ( 1981), Anton Bilimovi}, Hemijski pregled, 1981, XXII, 3-4, str. 66. An|eli}, T. P., To{i}, R. O., ( 1981), Jurij Gagarin (1934-1968), Prvi u kosmosu, Galaksija, 1981, X, 4(108), str. 84-86. An|eli}, T. P., ( 1981), Klub matemati~ara Beogradskog univerziteta, Mladi matemati~ar, 1981, 2, br. 1, str. 7-9. An|eli}, T. P., ( 1981), Obzor razvitiÔ mehaniki v Serbii, Isledovaniü po istorii mehaniki, Moskva, Akademiü nauk SSSR, 1981, str. 71- 90.

Page 39: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

1982 An|eli}, T. P., (1982), Milutin Milankovi} - `ivot i delo. - @ivot i delo Milutina Milankovi}a 1879-1979. Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1982, str. 53-62. (Nau~ni skupovi, XII, Predsedni{tvo, 3). An|eli}, T. P., (1982), Ne odvajaju praksu od teorije, Prosvetni pregled, 1982, 1403(12), str. 7-8. An|eli}, T. P., (1982), Ni`no i slu~ajno - nau~no shvatawe determinizma. Neki filozofski problemi savremene fizike. Beograd, Zavod za unapre|ivawe vaspitawa i obrazovawa grada Beograda, 1982, str. 51-65. ([kolske teme, 8).

1983 An|eli}, T. P., (1983), Jedna pogre{na upotreba re~i "Materija", Tehnika, 1983, XXXVIII, 10, str. 1379. An|eli}, T. P., Stojkovi}, A. B., (1983), Milutin Milankovi} i teorija relativnosti. Zbornik priloga filozofiji i nauci, povodom 80- togodi{wice ro|ewa akademika Du{ana Nedeqkovi}a. Urednici \or|evi} J., Macura M, Blagojevi} O., Beograd SANU, 1983, str. 195-214. (Posebna izdawa DLI, Odelewe dru{tvenih nauka, 91).

1986 - 1988 An|eli}, T. P., ( 1986), Pre pola veka. Jedno se}awe. Izve{taj za {kolsku 1985- 1986. godinu. Beograd, [kola za obrazovawe kadrova prevodila~ke struke "Ivo Lola Ribar" 1986, str. 12-13. An|eli}, T. P., (1987), Jedno se}awe na Ru|era Bo{kovi}a. (Povodom dvestagodi{wice wegove smrti) - Hemijski pregled, 1987, XXVIII, 3-4; str. 79-83.

Univerzitetski uxbenici

1946 - 1950 An|eli}, T. P., ( 1947), Teorija vektora, tri izdawa od 1947, 1949 i 1959. An|eli}, T. P., ( 1950), Osnovi mehanike neprekidnih sredina, Beograd, 1950.

1951 - 1954 Ajzenhart L.P. (Eisenhart), (1951), Diferencijalna geometrija, Prevod sa engleskog An|eli}a, T. P., Beograd 1951. An|eli}, T. P., ( 1952), Tenzorski ra~un, Beograd, 1952.

1956 An|eli}, T. P., ( 1956), Elementarna geometrija, Tehni~ka kwiga, Beograd, 1956.

1957 - 1960 An|eli}, T. P., ( 1959), Tenzorski ra~un, pet izdawa, Beograd, Prvo izdawe 1959.

1961 - 1964 An|eli}, T. P., ( 1962), Matrice, tri izdawa, Beograd, Prvo izdawe 1962.

Page 40: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

An|eli}, T. P., ( 1962), Uvod u teoriju relativnosti, Beograd, Prvo izdawe 1962. An|eli}, T. P., ( 1964), Mehanika (Kinematika i dinamika), Tehni~ka kwiga, Beograd, 1964.

1965 - 1966 An|eli}, T. P., Stojanovi}, R., (1966), Racionalna mehanika, Beograd, 1966.

1972 - 1973 Ogibalov, P. M., An|eli}, T. P., ( 1973), Teorija povr{inskih nosa~a, Izd. Studentskog centra, Beograd, 1973. An|eli}, T. P., ( 1973), Tenzorski ra~un, 3. izdawe, Beograd, Nau~na kwiga, 1973; str. VIII+247, (Univerzitetski uxbenici).

1975 Ogibalov, P. M., An|eli}, T. P., ( 1975), Mehanika quski i plo~a, Izdava~ko informacioni centar, Beograd, 1975, 356 str.

1979 An|eli}, T. P., ( 1979), Matrice, 4. to nepromeweno izdawe, beograd, Gra|evinska kwiga, 1979, 267 str. (Univerzitet u Beogradu).

1980 An|eli}, T. P., ( 1980), Tenzorski ra~un, 4. izdawe, Beograd, nau~na kwiga, 1980, str. VIII+274.

1986 - 1988 An|eli}, T. P., ( 1987), In`ewerijsko-ma{inski priru~nik, sv. I, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 1987. U sadr`aju: Elementarna geometrija, str. 45-50. Vektori i matrice, str. 121-135. An|eli}, T. P., (1988), Mehanika, Univerzitet u Beogradu 1933-1988, Univerzietet u Beogradu, Savremena administracija, str. 499-510. Emanuel Jankovi~: Fizi~ko delo o isparavawu vode u vazduh i obja{wewqe izlivawa vode iz vazduha na zemqu. Prevod i redakcija An|eli}, T. P., ( 1989), - Beograd, Gra|evinska kwiga, 1987, str. [8]+32.

Sredwo{kolski uxbenici

1934 - 1941 Bilimovi}, A., An|eli}, T. P., ( 1936), Geometrija za I razred, vi{e izdawa, prvo izdawe 1936. Bilimovi}, A., An|eli}, T. P., ( 1937), Geometrija za II razred, vi{e izdawa, prvo izdawe 1937. Bilimovi}, A., An|eli}, T. P., ( 1938), Geometrija za III razred, vi{e izdawa, prvo izdawe 1938.

Page 41: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Bilimovi}, A., An|eli}, T. P., ( 1939), Geometrija za IV razred, vi{e izdawa, prvo izdawe 1939. Bilimovi}, A., An|eli}, T. P., ( 1940), Geometrija za V razred, vi{e izdawa, prvo izdawe 1940. Bilimovi}, A., An|eli}, T. P., ( 1941), Geometrija za VI razred, vi{e izdawa, prvo izdawe 1941.

1946 - 1950 Karamata, J., Stojakovi}, M., An|eli}, T. P., ( 1949), Pregled elementarne matematike za prijemne ispite , Beograd 1949.

Popularno-nau~ni ~lanci

1967 An|eli}, T. P., ( 1967), O popularizaciji nauke i tehnike, Izve{taj sa savetovawa o [irewu nau~nih i tehni~kih znawa, Beograd, 1967.

1970 An|eli}, T. P., ( 1970), Ne{to o nastavi matematike u Drugoj beogradskoj gimnaziji u periodu od 1928/29 do 1940/41, Sto gosine Druge beogradske gimnazije, Beograd, 1970.

1972 - 1973 An|eli}, T. P., ( 1972), Povodom dvadesetogodi{wice "Vasione", Vasiona, 1972, XX, 1.

1975 An|eli}, T. P., ( 1975), Misija saradwe, Galaksija, 1975, IV, 7 (39); str. 4-5. An|eli}, T. P., ( 1975), Pri~a o amblemu, Galaksija, 1975, IV, 1(33), str. 16-17. An|eli}, T. P., ( 1975), U~iti sistematski celog `ivota. Razgovor sa istaknutim nau~nikom, matemati~arom, akademikom Tatomirom An|eli}em, Kwi`evne novine, 16, XII, 1975, XXVII, 501, str. 7.

1978 An|eli}, T. P., ( 1978), 25 godina postojawa i rada Saveza astronauti~kih i raketnih organizacija Jugoslavije, Pregled raketne tehnike, 1978, V, 1-2, str. 3-6.

1979 An|eli}, T. P., ( 1979), Nau~nik svetskog glasa. U svetu se posledwih godina op{irno pi{e o Milankovi}evoj teoriji ledenih doba. Politika, 31. mart 1979. LXXVI, 23521, str. 13. An|eli}, T. P., (1979), Ne{to o "lete}im tawirima" , NLO, Neidentifikovani lete}i objekti, Beograd, Politika, 1979,str. 36-39, (Mala biblioteka "Politike").

Page 42: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Ribnikar, S., An|eli}, T. P., (1979), Struktura atoma i struktura svemira, Galaksija, 1979, VIII, 4(84), str. 14-16.

1982 An|eli}, T. P., (1982), Beste`insko stawe, Politika, 17. novembra 1982, LXXIX, 24828, str. 9. Napomena: Osim navedenih radova objavio je veliki broj du`ih im kra}ih dopisa i prikaza u raznim dnevnim i povremenim listovima i ~asopisima. Sara|ivao je na Re~niku srpskohrvatskog jezika (I sv.) SAN, na Op{toj enciklopediji, Enciklopediji Jugoslaviji, Maloj enciklopediji "Prosvete", Vojnoj enciklopediji (napisao odeqak Mehanika), a u~estvovao je i u izradi "Re~nika tehni~kih izraza", "Matemati~ke terminologije" i "Re~nika matemati~kih termina".

SPISAK PUBLIKACIJA O TATOMIRU AN\ELI]U I OSTALE LITERATURE

* Prilikom izrade teksta o akademiku Tatomitu An|eli}u kori{}ena je gra|a Bibliografskog odelewa Biblioteke SANU. @ivot i delo Milutina Milankovi}a 1879-1979, Glavni i odgovorni urednik Tatomir P. An|eli}, Galerija SANU, 36, SANU. Univerzitet u Beogradu 1933-1988, Univerzietet u Beogradu, Savremena administracija. Vuji~i}, V. A., (1989), Institucionalni razvoj nastave i nauke mehanike u Beogradu (1945-1982), Istorijski spisi iz matematike i mehanike, Istorija matemati~kih i mehani~kih nauka, kwiga 2, Matemati~ki institut, Beograd, 1989, str. 85-106. Leko, M., (1997), Akademik prof. dr Ttatomir P. An|eli} (1903-1993), Prilog istoriji razvoja mehanike u Jugoslaviji, Okrugli sto Prilozi za istoriju mehanike na tlu Jugoslavije, XXII Jugoslovenski kongres teorijske i primewene mehanike, Vrwa~ka Bawa '97., str. 30-38. Saop{tewa nau~nih rezultata u Matemati~kom institutu 1946-1961, Matematika i Mehanika, priredio Milan P. ^av~i}, Matemati~ki institut SANU, Beograd, 1990. Istorijski spisi iz matematike i mehanike, Istorija matemati~kih i mehani~kih nauka, kwiga 2, Matemati~ki institut, Beograd, 1989. Spomenica posve}ena prof. dr Tatomiru P. An|eli}u, redovnom ~lanu SANU, Beograd 1991. Dvadesetpet godina studijske grupe za mehaniku 1952-1977, glavni i odgovorni urednik T. P. An|eli}, urednik publikacije D. Trifunovi}, Univerzitet u Beogradu, Prirodno-matemati~ki fakultet, Beograd 1977.

Page 43: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

Spomenica posve}ena prof. dr Tatomiru An|eli}u, redovnom ~lanu SANU, SANU, Beograd, 1991. 30 godina SAROJ, 1953-1983, SAROJ, Beograd. Trifunovi}, D., (1984), @ivot i delo Tatomira P. An|eli}a, Zbornik radova Matemati~kog instituta, Nova Serija, kw. 4(12) 1984. **************************************** Slika br. 1. Faksimil Zapisnika sa druge sednice Ve}a Matemati~kog instituta od`ane 5 jula 1946 godine, kojom je predsedavao Anton Bilimovi}, koji je sa~inio dr Tatomir An|eli}. Iz zapisnika se vidi da je akademik Anton Bilimovi} saop{tio rad: "Pojam ~istog prira{ata diferencijalnog izraza i wegova primena", {to je i p r v o saop{tewe odr`ano U Matemati~kom institutu Srpske akademije nauka pu wegovom osnivawu. (176 strana iz Saop{tewa Mat. inst). Slika br. 2. Faksimil Zapisnika sa druge sednice Matemati~kog instituta SAN od`ane 8 juna a 1946 godine, kojom je predsedavao Upravnik akademik Anton Bilimovi}, koji je sa~inio sekretar akademik Radivoj Ka{anin. Iz zapisnika se vidi da je dr Tatomir An|eli} izabran za slanog saradnika Matemati~kog instituta. (175 strana iz Saop{tewa Mat. inst). Sika br. 3. Faksimil blanketa za pismeni deo ispita iz predmeta Analiti~ka dinamika od 27 juna 1975, koje je pripremio prof. Tatomir P. An|eli}. Slika br. 4. Faksimil strana indeksa gde su ozna~eni predmeti sa brojem ~asova ve`bawa i predavawa po nastavnom planu studijske grupe za mehaniku iz {kolske 1953/54 godine sa potpisima nastavnika A. Bilimovi}a (Racionalna mehanika 4+2), T.P.An|eli}a (Teorija tenzora i matrica 2+1) i D. Ra{kovi}a (Grafostatika 4) o prijavi i urednom poha|awu nastave u zimskom-petom semetru. Slika br. 5. Faksimil strana sa podacima o ispitima iz indeksa iz 1960-1963. god, studenta postdiplomca Vladana D. \or|evi}a, sada profesora Ma{inskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i akademika SANU. Vidi se da je akademik An|eli} predavao postdiplomcima Analiti~ku dinamiku i Teorijska osnova mehanike kontinuuma. Slika br. 6. Faksimil pisma koje je akademik Tatomir P. An|eli} uputio predsedniku Organizacionog odbora nau~ne konferencije Nelinearni deterministi~ki i stohasti~ki procesi sa primenama u in`ewrstvu, koja je odr`ana na Ma{inskom fakultetu u Ni{u 1991 godine.

************************

Page 44: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

AKADEMIK TATOMIR P. AN\ELI] (11. novembra 1903 - 7 avgusta 1993)

Katica (Stevanovi}) HEDRIH

Na koricama univerzitetskog nestandardnog uxbenika - monografije Teorija quski i plo~a, koji je akademik An|eli} publikovao 1975 u koautorstvu sa P. M. Ogibalovim, nalazimo kratku stru~nu biografiju u vidu prikaza: "Dr Tatomir P. An|eli}, profesor Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti i Me|unarodne astronauti~ke akademije u Parizu. T.P. An|eli} je studirao matematiku, fiziku i astronomiju i formirao se kao teoreti~ar u mehanici. Ima vi{e od 70 publikacija me|u kojima 9 univerzitetskih uxbenika. Bavi se problemima racionalne mehanike, rimanske geometrije, numeri~kih metoda u matematici kao i istorijskim i filozofskim problemima mehanike. Vrlo je aktivan u nau~nim dru{tvima, a posebno u oblasti {irewa nau~nih znawa. T.P. An|eli} je bio dekan Prirodno-matemati~kog fakulteta, a sad je direktor Matemati~kog instituta SR Srbije. Odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zastavom i Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom". U nekrologu dopisnog ~lana Bo`idara D. Vujanovi}a stoji: "Sedmog avgusta 1993. godine preminuo je prof. dr Tatomir P. An|eli}, redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti i redovni profesor Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu, u penziji". ... "Profesor An|eli} bio je duhovno bogata, {iroko obrazovana i veoma obdarena li~nost koja je svojim radom na Univerzitetu, nau~noj javnosti i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti ostavila vidan i dubok trag koji je visoko cewen kako u doma}im, tako i u inostranim nau~nim krugovima. .... sa pravom se smatra da je profesor An|eli} rodona~elnik Beogradske mehani~ke {kole. Brojne generacije studenata pamti}e ga kao briqantnog profesora, pouzdanog i mudrog savetodavca i rukovodioca nau~nih projekata, doktorskih disertacija i studija. .... ". Samo dve godine pre toga na sve~anom skupu 18 januara 1991. godine, koji je odr`an u ~ast akademika Tatomira P. An|eli}a, akademik Aleksandar Despi}, pozdravqaju}i skup, u ime SANU, izra`ava}i veliko zadovoqstvo, {to mu je pripala ta ~ast, izme|u ostalog rekao je: "Ovo zadovoqstvo veliko je zbog toga {to li~no pripadam u plejadi qudi kojima je profesor An|eli}, pre vi{e od 50 godina dao prva saznawa o snazi i mogu}nostima matematike i matemati~kog na~ina mi{qewa. U prvom susretu sa sredwom {kolom, u tada{woj II mu{koj gimnaziji u Beogradu, jedan od prvih koji mi je oli~io pojam "prostor" bio je

Page 45: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

uspravan kao bor i za nas decu visok kao kula, mladi suplent Tatomir An|eli}. Taj susret i dve godine susretawa osta}e mi u se}awu dok ono postoji". Na tom skupu profesor Veqko Vuji~i} je istakao doprinos Tatomira An|eli}a saznawima o kretawu neholonomnog sistema u te~nosti, kao i zna~aj wegove nau~ne i nastavne aktivnosti za razvoj na{e {kole mehanike, i pri tome je rekao: ".. smatram da treba ista}i da je donekle prenagla{ena uloga {kole Suslova kod nas, a da je nedovoqno istaknuto mesto T.P. An|eli}a u ravoju na{e {kole mehanike.... Uspesi na{e analiti~ke mehanike i mehanike kontinuuma u prvom redu su zasnovani na solidnoj matemati~koj osnovi beogradske {kole, od ~ega dobrim delom na funkcionalnoj i tenzorskoj analizi i diferencijalnoj geometriji. U tom delu nisu bile bez zna~aja dobre An|eli}eve kwige iz matri~nog, vektorskog i tenzorskog ra~una...". Akademik Vladan \or|evi} na komerativnom skupu je rekao da je profesor An|eli} imao dug i plodotvoran `ivot, i da je najve}i deo `ivota proveo u odli~nom zdravqu, koje mu je omogu}ilo da i wegov radni vek bude dug. Svoju posledwu kwigu Uvod u astrodinamiku napisao je u 80. godini `ivota. Tom prilikom je ocenio da je profesor An|eli} bio po{tovan i cewen i okru`en pa`wom i qubavqu svoje porodice i svojih saradnika i po onoj pesni~koj "Imao se ra{ta i roditi". Svoje izlagawe je tada zavr{io re~ima samog akademika An|eli}a: "U prirodi i u svetu oko nas sve se mewa i u toj stalnoj transformaciji - razvijawu i opadawu - ni{ta se ne doga|a bez ne~ega {to je postojalo pre toga i {to je bilo povod nastajawa novih pojava i novih stvari", kao i zakqu~kom da danas "profesora An|eli}a nema, ali zato na nizu prirodno-matemati~kih i tehni~kih fakulteta i nau~nih instituta {irom zemqe radi na desetine qudi koji se bave teorijskom ili primewenom mehanikom i koji su direktno ili indirektno potekli iz wegove {kole mehanike...".

SANU

Page 46: 001- Andjelic Tatomir - · PDF filenau~ne oblasti, kao {to su racionalna mehanika, analiti~ka mehanika, matrice, ... ostalo mi je saznawe da me je dodirnula misao inspirativnog uma,

@IVOT I DELO SRPSKIH NAU^NIKA Urednik: Akademik Miloje Sari}

Recenzenti: Akademik Nikola Hajdin Akademik Olga Haxi}

AKADEMIK TATOMIR P. AN\ELI] (11. novembra 1903 - 7 avgusta 1993)

Katica (Stevanovi}) Hedrih

1998-1999 Beograd