22000099

Izdavanje ove knjige finansijski je pomogloMINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU

REPUBLIKE SRBIJE

Albert Anker, 1880: Devojka lju{ti krompir

Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Prvi deoKROMPIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Cvet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Plod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18List . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Koren . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Hemijski sastav krtola . . . . . . . . . . . 20

Proizvodnja krompira usvetu i kod nas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Tehnologija proizvodnje . . . . . . . . . . . . 21Uticaj bolesti, {teto~ina i korovana proizvodnju krompira . . . . . . . . . . . 23Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Drugi deoPROUZROKOVA^I BOLESTII NJIHOVE OSOBINE . . . . . . . . . . . . . . . . 27

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Uticaj bolesti naproizvodnju krompira . . . . . . . . . . . 29Gubici potencijalnog i ostvarenogprinosa prouzrokovani bolestima 30Uticaj bolesti na kvalitet krtolakrompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Uticaj bolesti na kvalitetsemenskog krompira . . . . . . . . . . . . 30Putevi prodiranja patogena . . . . . . 31

PROUZROKOVA^I I PROCESNASTANKA BOLESTI . . . . . . . . . . . . . 32

Bolesti prouzrokovane ~iniocimaabiotske prirode . . . . . . . . . . . . . . . . 32Bolesti prouzrokovane ~iniocimabiotske prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Proces nastanka bolesti(patogeneza) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Uticaj ekolo{kih ~inilacana patogenezu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Prognoza pojave bolesti . . . . . . . . . 35

GLJIVE I GLJIVOLIKI ORGANIZMI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI 36

Morfologija vegetativnih organagljiva i gljivolikih organizama . . . . 36Razmno`avanje gljivai gljivolikih organizama . . . . . . . . . 36Polno razmno`avanje gljivolikihorganizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Polno razmno`avanje gljiva . . . . . . 38Izolacija gljiva i gljivolikihorganizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Izolacija iz stabla, ploda i drugihnadzemnih delova biljke . . . . . . . . . 40Izolacija iz podzermnih delovabiljke (krtole, koren i dr.) . . . . . . . . 40Dobijanje ~iste kulture gljivai gljivolikih organizama. . . . . . . . . . 40

FITOPATOGENE BAKTERIJEKAO PROUZROKOVA^IBOLESTI BILJAKA . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Morfolologija i anatomijafitopatogenih bakterija. . . . . . . . . . . 40Morfolo{ke odlike bakterija . . . . . . 41Serolo{ke osobine bakterija . . . . . . 41Izolacija fitopatogenih bakterija . . 41Izolacija bakterija iz zara`enogbiljnog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Dobijanje ~iste kulturebakterija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

VIRUSI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Morfologija virusa . . . . . . . . . . . . . . 43Veli~ina virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Gra|a virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Preno{enje i {irenje virusa . . . . . . . 44Serolo{ke osobinefitopatogenih virusa . . . . . . . . . . . . . 45

SADR@AJ

Metode detekcije biljnih virusa . . 45Detekcija biljnih virusabiotestom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Serolo{ke metode dokazivanja(detekcije) biljnih virusa . . . . . . . . . 46Dokazivanje (provera) patogenostiizolovanog ili detektovanogprouzrokova~a bolesti . . . . . . . . . . . 48Dokazivanje (provera) patogenostigljiva i gljivolikih organizama . . . . 48Neke metode ispitivanja zdravstvenogstanja sadnog materijala . . . . . . . . . 50Testiranje krompirana prisustvo virusa . . . . . . . . . . . . . . 50

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Tre}i deoBOLESTI KROMPIRA PROUZRO-KOVANE GLJIVAMA, GLJIVOLIKIMORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA . . . 53

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55MIKOZE I PSEUDOMIKOZEKROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Plamenja~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Suva trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . 74Gangrena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Crna pegavost li{}a . . . . . . . . . . . . . . 87Crna krastavost krtola i „belanoga“ prizemnog dela stabljike . . . 92Antraknoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Srebrolikost (srebrnasta pegavost) krtola . . . . . . . . . . . . . . . . 99Ru`i~asta trule` krtola . . . . . . . . . . . 102Pra{na krastavost . . . . . . . . . . . . . . . 104Fuzariozno uvenu}e . . . . . . . . . . . . . 105Verticiliozno uvenu}e . . . . . . . . . . . 107Pegavost poko`ice krtola. . . . . . . . . 109Vodena trule` krtola . . . . . . . . . . . . . 110Siva plesan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

OSTALE MIKOZE KROMPIRA. . . . . 113Trule` stabljike . . . . . . . . . . . . . . . . 113Bela plesan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113R|a krompira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114Cerkosporiozna pegavost li{}a . . . 115Fomozna pegavost li{}a . . . . . . . . . . 115Septoriozna pegavost li{}a . . . . . . . 115

Gar krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116Pepelnica krompira . . . . . . . . . . . . . 116

OSTALE GLJIVE PROUZROKOVA^IBOLESTI KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . 117

Macrophomina phaseolina . . . . . . . 117Helicobasidium purpureum . . . . . . . 117Pleospora herbarum. . . . . . . . . . . . . . 117Armillaria mellea . . . . . . . . . . . . . . . . 117Phoma eupyrina . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Geotrichum candidum . . . . . . . . . . . 117 Rhizopus stolonifer . . . . . . . . . . . . . . 118 Ulocladium atrum . . . . . . . . . . . . . . . 118 Xylaria apiculata . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Phomopsis tuberivora . . . . . . . . . . . . 118Penicillium sp. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

BAKTERIOZE KROMPIRA. . . . . . . . . 119Crna trule` prizemnog delastabljike („crna noga“). . . . . . . . . . . 119Vla`na (meka) trule` krtola . . . . . . 126Obi~na krastavost . . . . . . . . . . . . . . . 128Sudovna uvelost i prstenastatrule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133Bakteriozna uvelost i mrkatrule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136Roze okca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

BOLESTI KRTOLA U SKLADI[TUI NJIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . . 139

Uticaj va|enja i transporta krtolana pojavu bolesti u skladi{tu . . . . . 139Uticaj za{tite krompira tokomvegetacije na kvalitet ~uvanjakrtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140Skladi{tenje krompira . . . . . . . . . . . 140Posledice mehani~kog o{te}enja poko`ice krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . 142Le~enje povreda krtola uslovza kvalitetno ~uvanje saminimalnim gubitcima . . . . . . . . . . 143Gubitci prouzrokovani gljivamai bakterijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144Kori{}enje hemijskih sredstavaza suzbijanje bolesti krompirau skladi{tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

^etvrti deoVIROZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . 155

SADR@AJ

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157Viroze krompira u Srbijiu pore|enju sa nekimdr`avama sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

NAJ[TETNIJE VIROZE KROMPIRA 162Y virus krompira (Y-VKr) (Potato virus Y, PVY) . . . . . . . . . . . 162Virus uvijenosti li{}a krompiraVULKr (Potato leaf rollvirus, PLRV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

OSTALE VIROZE KROMPIRA . . . . . 176S virus krompira, S-VKr(Potato virus S, PVS) . . . . . . . . . . . . 177A virus krompira, A-VKr (Potatovirus A, PVA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178Virus mozaika lucerke na krompi-ru, VMLKr (Alfalfea mosaic virus, AMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180M virus krompira, M-VKr (Potato virus M, PVM) . . . . . . . . . 181Virus `utog mozaika krompira,V@MKr (Potato aucuba mosaicvirus, PAMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182X virus krompira, X-VKr (Potatovirus X, PVX). . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182Virus `bunavosti vrha krompira,V@VKr (Potato mop-top virus, PMTV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184Virus `ute kr`ljavosti krompira, V@KKr (Potato yellow dwarfvirus, PYDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

OSTALI VIRUSI KROMPIRAI VIRUSI ^IJI JE KROMPIRJEDAN OD DOMA]INA . . . . . . . . . . 186

Andski virus {arenila krompira,AV[Kr (Andean potato mottle virus, APMV). . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186T virus krompira, T-VKr (Potatovirus T, PVT) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186Andski latentni virus krompira,ALVKr (Andean potato latentvirus, APLV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187V virus krompira, V-VKr (Potatovirus V, PVV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187Virus bronzavosti paradajza nakrompiru, VBPKr (tomatospotted wilt virus, TSWV) . . . . . . . 187

Virus nekroze duvana na krom-piru, VNDKr (Tobacco necrosisvirus, TNV), potato abc disease . . 188Virus {u{tavosti duvana nakrompiru, V[DKr (Tobaccorattle virus, TRV) . . . . . . . . . . . . . . . 188Virus prstenaste pegavosti duvanana krompiru, VPPDKr (Tobaccoringspot virus, TRV) . . . . . . . . . . . . 189Virus crne prstenaste pegavosti paradajza na krompiru, VCPPPKr (Tomato black ring virus, TBRV) . 189Virus mozaika duvana na krom-piru, VMDKr (Tobacco mosaicvirus, TMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189Virus mozaika krastavca na krom-piru, VMKKr (Cucumber mosaic virus, CMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

VIROIDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190Viroid vretenavosti krtola krom-pira, VVKKr (Potato spindle tuber viroid, PSTVd) . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

FITOPLAZME. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191Zna~aj pojedinih virusa krompira 192Detekcija virusa krompira . . . . . . . 193Vizuelna detekcija virusakrompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194Test ili indikator biljke . . . . . . . . . . 194Enzimski imunoadsorpcionitest (ELISA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194Preno{enje virusa . . . . . . . . . . . . . . . 195Preno{enje virusa krompirabiljnim va{ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196Translokacija virusa iz li{}ado krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

Peti deoNEINFEKTIVNE BOLESTI . . . . . . . . . . . 209

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211Temperatura kao prouzrokova~bolesti krompira . . . . . . . . . . . . . . . . 211Neadekvatno osvetljenje . . . . . . . . . 215O{te}enje od herbicida . . . . . . . . . . 217Nitavost klica krompira . . . . . . . . . 219Neinfektivna uvijenost li{}a . . . . . . 220Uvenu}e lenticele . . . . . . . . . . . . . . . 221

SADR@AJ

Crno srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221Unutra{nja pegavost i nektroza . . 222Promena boje provodnog prstena 223[uplje srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 Pukotine na krtolama . . . . . . . . . . . 225Olovne pege ili unutra{njemodrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226O{te}enja od grada . . . . . . . . . . . . . . 227O{te}enja od svetlosti i visokihtemperatura u polju . . . . . . . . . . . . . 228Mrko obojenje i nekroza pup~anog dela krtole . . . . . . . . . . . . 228Sekundarni rast . . . . . . . . . . . . . . . . . 228Sekundarne krtole – babi~avost . . 230O{e}enje periderma krtole . . . . . . . 231Edemi (Intumescencije) . . . . . . . . . 232Aciditet (pH) zemlji{ta . . . . . . . . . . 233Nedostatak hranljivih elemenata . 234

Azot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234Fosfor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235Kalijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236Magnezijum . . . . . . . . . . . . . . . . 237Kalcijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Mangan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Toksi~nost hraniva (|ubriva) . . 239

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240

[esti deo[TETO^INE KROMPIRA I NIHOVOSUZBIJANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245INSEKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245

Klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Morfologija insekata . . . . . . . . . . 246Razmno`avanje insekata . . . . . . 246Razvi}e insekata . . . . . . . . . . . . . . 246Trajanje razvi}a insekata . . . . . . 246Prezimljavanje insekata . . . . . . . 246

Krompirova zlatica . . . . . . . . . . . . . . 247Veliki majski gudelj . . . . . . . . . . . . . 254Sko~ibube (`i~njaci) . . . . . . . . . . . . . 257 Ozima sovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259Sovica gama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 Krompirova sovica . . . . . . . . . . . . . . 261Krompirov moljac . . . . . . . . . . . . . . 262 Biljne va{i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263

Myzus persicae . . . . . . . . . . . . . . . 264

Macrosiphum euphorbiae . . . . . . 266Aphis fabae . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267Aulacorthum solani . . . . . . . . . . . 267Aphis nasturtii . . . . . . . . . . . . . . . 267Myzus ascalonicus . . . . . . . . . . . . 267Aphis frangulae . . . . . . . . . . . . . . . 268Rhopalosiphonius latysiphon . . . 269

Suzbijanje biljnih va{i . . . . . . . . . . . 269PU@EVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270NEMATODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271

Zlatno`uta ili zlatna krompirovanematoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273Bledo`uta krompirova nematoda . 275Nematode pegavosti korenakrompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275Korenove nematode . . . . . . . . . . . . . 278Nematoda trule`i krompira . . . . . . 280Stabljikina nematoda . . . . . . . . . . . . 280Ostale nematode ~iji je krompirdoma}in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

GRINJE (PREGLJEVI) . . . . . . . . . . . . . 280Obi~ni crveni pauk . . . . . . . . . . . . . 281

OSTALE [TETO^INE KROMPIRA . 281Duvanov trips . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281Krompirov buva~ . . . . . . . . . . . . . . . 281Stenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282Rovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282Glodari. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

Sedmi deoKOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE . . . . . . . . . . . . 287

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289[tete od korova u krompiru . . . . . 290Suzbijanje korova u krompiru . . . 291Mehani~ko suzbijanje korova . . . . 291Hemijsko suzbijanje korovaprimenom herbicida . . . . . . . . . . . . 291Suzbijanje korova pre zasnivanjaproizvodnje krompira . . . . . . . . . . 293Vreme primene herbicida . . . . . . . . 294Primena herbicida pre sadnjekrompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294Primena herbicida poslesadnje, a pre nicanja krompira (pre-emergence) . . . . . . . . . . . . . . . . 295

SADR@AJ

Primena herbicida posle nicanjakorova i krompira(post-emergence) . . . . . . . . . . . . . . . 295Me{anje preparata radi pro{irenjaspektra delovanja . . . . . . . . . . . . . . . 295Tolerantnost sorti krompiraprema herbicidima . . . . . . . . . . . . . 296Neki od herbicida koji sekoriste u suzbijanju korovau krompiru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296

Cikloksidim . . . . . . . . . . . . . . . . . 296Kvizalofop-p-etil . . . . . . . . . . . . . 297Fluazifop-p-butil . . . . . . . . . . . . . 297Kletodim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297Rimsulfuron . . . . . . . . . . . . . . . . . 297Fenoksaprop-p-etil . . . . . . . . . . . 298Propakvizafop. . . . . . . . . . . . . . . . 298Dimetenamid-p . . . . . . . . . . . . . . 298Propizohlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298Acetohlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299Fluorohloridon . . . . . . . . . . . . . . 299Prometrin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299Pendimentalin . . . . . . . . . . . . . . . 300Metribuzin . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300Bentazon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300Klomazon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301Setoksidim . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301Alahlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301Linuron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301Alahlor + Linuron . . . . . . . . . . . 301Flufenacet + Metribuzin . . . . . . 302EPTC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302S-metolahlor . . . . . . . . . . . . . . . . . 302Dikvat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302Slike va`nijih korova . . . . . . . . . 304

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321

Osmi deoPROIZVODNJA SEMENSKOGKROMPIRA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325

Klonsko razmno`avanje . . . . . . . . . . . . 328Proizvodnja bezvirusnogsemenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . 328

Kultura tkiva in vitro . . . . . . . . . . . . 329Kultura meristema in vitro . . . . . . . 329Kultura nodalnih eksplantatain vitro (mikropropagacija) . . . . . . 330

Proizvodnja bezvirusnogsadnog materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332Proizvodnja osnovnog i certifici-ranog semenskog krompira . . . . . . . . . 333

Izbegavanje izvora zaraze . . . . . . . . 335Rejonizacija proizvodnjesemenskog krompira . . . . . . . . . . . . 337Prostorna izolacija . . . . . . . . . . . . . . 338^i{}enje useva odbolesnih biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . 339Plodored . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339Primena insekticida . . . . . . . . . . . . . 340Primena mineralnih ulja . . . . . . . . . 340Orjentacija semenskih useva . . . . . 340Prevremeni prekid vegetacije . . . . . 341

KVALITET SEMENSKOGKROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343

Zdravstveno stanje . . . . . . . . . . . . . . 343Veli~ina krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343Fiziolo{ko stanje(starost) krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . 346

SKLADI[TENJE SEMENSKOGKROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347KONTROLA PROIZVODNJESEMENSKOG KROMPIRA. . . . . . . . . 348

Poljski pregled useva semenskog krompira . . . . . . . . . . . . 351Postkontrola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353Centralno kontrolno polje . . . . . . . 354

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354

Indeks naziva na srpskom jeziku . . . . . . 359Indeks naziva na latinskom jeziku . . . . . 361O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369

SADR@AJ

Prvi deo

Krompir

u~e{}em viroza, na ovim prostorima, ogra-ni~avaju postizanje visokih prinosa u vrlovisokom stepenu. To je i glavni uzrok niskihprinosa krompira. Virusi, pri istim ostalimuslovima, u na{oj zemlji, jo{ uvek, uzimajuvi{e od polovine potencijalnog prinosa. Po-stoji i niz drugih ograni~avaju}ih ~inilacapostizanja ve}ih prinosa krompira na ovimprostorima.

Osnovni kvalitativni ~inilac semenskogkrompira jeste procenat zaraze krtola virusi-ma. „Izro|en“ ili „degenerisan“ sadni mate-rijal ne mo`e dati adekvatan prinos, bez ob-zira na koli~inu hraniva (|ubriva), kvalitetzemlji{ta i stepen njegove pripremljenosti,obezbe|enost vodom i sl. Samo u tolerant-nim granicama virusima zara`ene krtole mo-gu posti}i prinos adekvatan koli~ini datog|ubriva, obezbe|enosti vodom, kvalitetuzemlji{ta i dr. Taj problem se mo`e prevazi}isadnjom kvalitetnog semenskog krompirazara`enog virusima u tolerantnim granicama{to bi obezbedilo stabilnu proizvodnju i uzadekvatnu agrotehniku porast prinosa kojibi bio pribli`an razvijenim zemljama.

Tehnologija proizvodnje

Krompir zahteva duboka, laka i rastresitazemlji{ta, a radi postizanja visokog prinosa izemlji{ta bogata hranljivim materijama.Krompir zahteva zemlji{ta slabo kisele reak-cije sa pH 5,3-6,0. Reakcija zemlji{ta sa pHispod 4,5 i iznad 7,5 negativno deluje na pri-nos krtola. Da bi se postigao visok prinosadekvatan primenjenoj agrotehnici, |ubren-ju i kvalitetu sadnog materijala, potrebno je350-400 mm vode u toku vegetacije. Nedo-statak vode je potrebno nadoknaditi navod-njavanjem.

Ako se ima u vidu da ekonomi~na proiz-vodnja zahteva najni`i prinos 25-30 t/ha,onda se preporu~uju koli~ine osnovnih hra-niva zavisno od du`ine vegetacije: azota (N)za rani 100-140 kg/ha i za kasni 140-200kg/ha, fosfora (P2O5) za rani 110-150 kg/ha

21

KROMPIR

Slika 8. Krompir: a – koren; b – stolon; c – deostabla

Slika 10. Krtola, kao vegetativni organ krompira, sekoristi za razmno`avanje krompira u njegovoj {irojproizvodnji: klica i naklijale krtole

Slika 9. Stolon, za~etak i formiranje krtole na vrhustolona

Drugi deo

Prouzrokova~i bolestii njihove osobine

PROUZROKOVA^I I PROCESNASTANKA BOLESTI

Bolesti biljaka odnosno krompira moguprouzrokovati ~inioci infektivne (biotske,parazitske) i neinfektivne (abiotske, nepara-zitske) prirode.

Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske(ne`ive, neparazitske, neinfektivne) priro-de. Razli~iti abiotski ~inioci fizi~ke, hemij-

ske i mehani~ke prirode mogu prouzroko-vati bolesti biljaka. To su poreme}aji kojinastaju usled nepovoljnih klimatskih, edaf-skih i drugih ~inilaca. Nepovoljni ~iniocikoji mogu prouzrokovati poreme}aje kodbiljaka mogu biti nedostatak ili suvi{akhranljivih elemenata, temperaturni ekstremi(niske i visoke temperature), slabo ili preja-ko osvetljenje, nedostatak ili vi{ak vode, pri-sustvo {tetnih gasova u atmosferi i zemlji{tu,hemijska sredstva za za{titu bilja, grad, vetari sl., su naj~e{}i prouzrokova~i bolesti abiot-ske prirode. Simptomi su nekada sli~nisimptomima bolesti ~iji su prouzrokova~igljive, bakterije ili virusi. To ~esto ote`avarad na identifikaciji pravog prouzrokova~abolesti. Oslabljen biljni organizam nepovolj-nim ~iniocima abiotske prirode je pogodansupstrat za neke parazite koji se ozna~avajukao paraziti slabosti.

Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske(`ive, parazitske, infektivne) prirode. Prou-zrokova~i bolesti infektivne prirode mogubiti: gljive i gljivoliki organizmi (pseudoglji-ve), bakterije, virusi, viroidi, fitoplazme, ne-matode i parazitne cvetnice.

Proces nastanka bolesti (patogeneza)

Radi lak{eg i efikasnijeg upravljanja za{ti-tom krompira, potrebno se kratko osvrnutina proces nastanka bolesti. Proces nastankabolesti sastoji se od nekoliko faza: dospe-

32

ZA[TITA KROMPIRA

Slika 5. Nekalusirani (gore) i kalusirani (dole) deose~enih krtola (Milo{evi}, 1998)

Slika 6. Zaraza krtola preko stolona

Tre}i deo

Bolesti krompira prouzrokovanegljivama, gljivolikim organizmima

i bakterijama

i razvoj bolesti. To su uvale, zaklonita, ne-provetrena mesta, na kraju njiva neposred-no uz {umski pojas, u hladu ispod drve}a isl. (sl. 11). Drugim re~ima, tamo gde je du-`e vla`enje lista, gde se dugo zadr`ava rosa igde je zbog slabe provetrenosti prisutna vi-soka vla`nost vazduha kao i u uslovima sanesrazmerno velikom nadzemnom masomprouzrokovanom neuskla|enim odnosomosnovnih hranljivih elemenata (N:P:K) iprevelikom koli~inom azota.

Bolest mo`e da se pro{iri i zahvati krtole. Tose de{ava u uslovima vla`nog vremena. ^aki na samom kraju vegetacije kada nije sasvimosu{ena lisna masa i ako je ima minimalno,ako potraje vla`an period, plamenja~a seobavezno javlja. U takvim slu~ajevima krto-le mogu biti zara`ene u visokom procentu.Na preseku krtole se uo~ava zara`eno tkivou njenom povr{inskom delu, dubine do oko15 mm, a mo`e biti i dublje. Boja obolelogtkiva je crvenkasto mrka, r|astog izgleda (sl.12 i 13). ^esto se de{ava da oboljele krtole

58

ZA[TITA KROMPIRA

Slika 4. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bo-lesti plamenja~e na li{}u sa beli~astim oreolom odkonidiofora i konidija u uslovima visoke vla`nosti(Milo{evi}, 2000)

Slika 3. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti (pege) na nali~ju lista

Pectobacterium chrysanthemi je {tapi}asta,gramnegativna i asporogena bakterija, peri-trihog rasporeda cilija, pojedina~nih }elija,veli~ine 0,5-0,7 × 1,2-5,0 μm. Bakterija jefakultativni anaerob.

Epidemiologija. Patogen prezimljava u zem-lji{tu i zara`enim krtolama. U zemlji{tu odr-`ava vitalnost na zara`enim biljnim ostacima,

razli~ito vreme, {to zavisi od temperature ivla`nosti zemlji{ta. Bakterija mo`e zadr`ati vi-talnost 80-110 dana pri temperaturi od 2 °C ilikra}e vreme pri vi{im temperaturama. Dakle,bakterija du`e zadr`ava vitalnost u hladnijimi vla`nijim zemlji{tima nego u toplim i suvimuslovima. Bakterija mo`e da se prenese nasusedne krtole zemlji{nom vodom (sl. 91).Zara`ene krtole u skladi{tu mogu zaraziti

123

BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA, GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA

Slika 90. „Crna noga” krompira: simptomi na nadzemnom delu biljke (Milo{evi} i sar. 2006)

Slika 89. „Crna noga” krompira: simptomi nadzemnom delu biljke (Milo{evi}, 1998 – desno)

zdrave neposrednim kontaktom preko povre-da ili lenticela. Zaraza se mo`e preneti konta-miniranim no`em prilikom se~enja krupnijihsemenskih krtola.

Zaraza krtola mo`e nastati tokom cele vege-tacije, a naj~e{}e nastaje u jesen preko stolo-na, dodirom krtola sa obolelim stablom, do-dirom zara`enih i zdravih krtola, zara`ava-njem krtola preko povreda nastalim dej-stvom zemlji{nih {teto~ina, preko uve}anihlenticela, spiranjem bakterija sa obolelogprizemnog dela stabljike i njihovim kretan-jem zemlji{nom vodom za vreme ki{e.

Posle ostvarene zaraze, na krtolama se po-javljuju manje mrke pege koje se tokom ~u-vanja pove}avaju tako da trule` zahvata ve}ideo krtole. Sadnjom manje zara`enih krtolau prole}e, patogen prelazi iz mati~ne krtole

na stabljike, prouzrokuju}i tako trule` nji-hovog prizemnog dela, odnosno „crnu no-gu“. Patogen kroz stolone prelazi u krtole izkojih, ako se u prolje}e koriste za sadnju,opet nastaju bolesni izdanci. Procenat mla-dih krtola sa skrivenom zarazom zavisi odstepena pojave bolesti „crne noge“ tokomvegetacije. Istra`ivanja su pokazala da je kodbiljke sa simptomima bolesti zara`eno 75%krtola. U odsustvu optimalnih uslova bakte-rija ne prouzrokuje vidljive znake bolesti.Sadnjom takvih krtola, u povoljnim uslovi-ma dolazi do razvoja bolesti. U krtolamaneotpornih sorti latentna forma u periodu~uvanja mo`e prouzrokovati ja~i intezitetbolesti. U otpornijih sorti, zbog usporenogprocesa razvoja bolesti, latentna forma seprodu`ava. Veliki zna~aj u za{titi krompiraod ove i drugih bakterioza ima rana detekci-ja skrivenih zaraza krtola.

124

ZA[TITA KROMPIRA

Slika 91. Ciklus razvoja bolesti „crna noga” i vla`na trule` krompira

^etvrti deo

Viroze krompira

167

VIROZE KROMPIRA

{}a. U slu~aju sekundarne zaraze javlja se ta-ko|e crti~asta nekroza nervature, mozai~no{arenilo, povijanje vrhova listi}a, odnosnokovrd`anje li{}a. Li{}e je krto i lako se lomi(sl. 21, 22, 23, 24 i 25). Su{enje i opadanje do-njeg li{}a prouzrokuje pojavu da samo vr{no

li{}e ostaje kovrd`avo skra}enih peteljki. Ta-kav stadij zovemo „palma“ (sl. 24). Nekrozese javljaju i na stablu. Nekroze su naj~e{}e ja-~e kod primarne nego kod sekundarne zara-ze. Postoje velike razlike u intezitetu simpto-ma me|u razli~itim sortama krompira.

Slika 16. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simp-tomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarnezaraze na li{}u krompira sorte desiree) (Milo{evi},2003)

Slika 17. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simp-tomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarnezaraze na li{}u krompira sorte jaerla) (Milo{evi},1998)

Slika 18. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zara-ze – desno sorta bintje) (Milo{evi}, 2000)

Peti deo

Neinfektivne bolesti(Bolesti prouzrokovane ~iniocima

neinfektivne prirode)

218

ZA[TITA KROMPIRA

o{te}enja lisne mase mogu biti tolika da do-vedu ~ak i do su{enja biljaka.

Neki herbicidi, primenjeni za suzbijanjekorova u nekoj drugoj gajenoj biljci, uprethodnoj vegetaciji, mogu prouzrokova-ti promene na biljkama krompira gajenogna toj parceli naredne vegetacione sezone(sl. 12).

Iako se mogu primenjivati i posle nicanjakrompira, neki herbicidi kao {to su metri-buzin, mogu o{tetiti biljke krompira sortejaerla, {to zavisi od koli~ine primenjenogsredstva (sl. 13). Herbicid bentazon mo`eprouzrokovati o{te}enja kod nekih sorti ukoli~ini ve}oj od preporu~ene. Acetohlorkoji se primenjuje posle sadnje, a pre nica-nja mo`e da bude fitotoksi~an za krompirna lakim zemlji{tima ako u vreme nicanjakrompira padnu velike koli~ine padavina.

Pored o{te}enja nadzemnog dela biljke, he-mijska sredstva mogu prouzrokovati i o{te-}enje krtola, koja se ispoljavaju u promeniboje provodnog sistema krtola na pup~a-nom delu, promeni boje poko`ice i njenestrukture. Isto tako krtole o{te}ene herbici-dom mogu dati nitave ili deformisane klice. [tete nastale o{te}enjem herbicidima uglav-nom nastaju njihovom nestru~nom upotre-bom. Pridr`avaju}i se upustva o koli~ini,vremenu i na~inu primene sredstva, o{te-}enja mogu biti potpuno izbegnuta. Prskali-ce posle kori{}enja treba dobro oprati kakose ne bi desilo da zaostane sredstvo koje bikod narednog tretmana krompira mogloo{tetiti usev.

Slika 10. Promena boje krtole usled du`eg izlaganja svetlosti (zelenjenje krtola) – nepo`eljna pojava za kon-zumni krompir (u sredini – Milo{evi}, 2008)

Slika 11. Nepo`eljno klijanje semenskog krompirapri nedostatku svetlosti pri vi{im temperaturamaposle isteka perioda mirovanja

[esti deo

[teto~ine krompirai njihovo suzbijanje

272

NASLOV POGLAVLJA

kojoj jaja i larve mogu da pre`ive vremenskiperiod od nekoliko godina. Korenove ne-matode `ive na korenu biljaka gde prouzro-kuju stvaranje zadebljanja (gala) i dr. Nema-tode koje slobodno `ive u zemlji{tu prou-zrokuju razli~ite promene na biljkama nakojima se hrane.

Nematode se razmno`avaju polnim putem.Slabo su pokretljive te se prenose zemljomna biljkama i biljnim delovima koji se kori-ste za razmno`avanje (krtole, lukovice, sad-nice i dr.), oru|ima i sl.

Krompir je doma}in ve}eg broja nematoda.Krompirove nematode Globodera rostochi-ensis i G. pallda pripadaju grupi cistolikihnematoda. Kod ovih vrsta nematoda me{i-naste `enke formiraju ciste koje obezbe|ujuopstanak u zemlji{tu i {irenje krtolama, oru-|ima, mehanizacijom i na drugi na~in.

Simptomi prisustva krompirovih nematodasu jasno vidljivi u slu~aju visoke populacije.U tom slu~aju se, na zara`enim delovimaparcele, uo~avaju oaze sa biljkama koje zao-staju u porastu. Li{}e takvih biljaka je bledoi sa pojavom uvenu}a. Biljke u oazama mo-

gu kasnije i da uginu tako da se u okviru oa-za javljaju prazna („}elava“) mesta. Na kore-nu takvih biljaka, kada se i{~upaju iz zemlje,uo~avaju se bele do zlatno`ute loptaste tvo-revine koje predstavljaju mlade `enke i cistekrompirovih cistolikih nematoda.

U na{oj zemlji je utvr|eno prisustvo nekihnematoda ~iji je krompir doma}in. Me|u-tim, za sada, nema podataka o njihovoj {tet-nosti. U odnosu na druge ~inioce infektivne ineinfektivne prirode, smatramo da ne pred-stavljaju problem. Bez obzira na tu ~injenicu,

Slika 38. Pu`evi gola}i roda Arion i o{te}enje cime krompira u polju

Slika 39. Jaja od pu`eva gola}a roda Arion u gomi-licama u zemlji{tu u vreme va|enja krompira

Sedmi deo

Korovi u krompirui njihovo uni{tavanje

291

KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE

litet krompira tako {to se svojim podzem-nim organima ubu{uju i na taj na~in o{te}u-ju krtole (sl. 7).

Suzbijanje korova u krompiru

Borba protiv korova podrazumeva niz merakojima je cilj smanjenje ili potpuno uni{ta-vanje korovske vegetacije u usevu krompira.I pored preduzimanja mera borbe korove jete{ko potpuno uni{titi. Neke smo uni{tili,drugi ni~u iz semena i rizoma. To je i razlogprimene vi{e mera kojima redukujemo ko-rovsku vegetaciju na onaj nivo koji ne kon-kuri{e usevu krompira.

Mehani~ko suzbijanje korova. Mehani~kouni{tavanje je veoma efikasno u suzbijanju

jednogodi{njih korova dok su jo{ mladi. De-limi~no je efikasno protiv vi{egodi{njih ko-rova pogotovo onih koji se razmno`avaju ri-zomima. Uni{tavanjem korova kultivira-njem ili ru~nim okopavanjem nemamoostataka rezidua u krtolama, nema o{te}enjanarednog useva u plodoredu, nema zaga-|enja povr{inskih i podzemnih voda i `ivot-ne sredine.

Kultiviranjem mo`emo o{tetiti biljke krom-pira nekada vi{e nego herbicidima. Direktne{tete nastaju o{te}enjem korena i nadzem-nih izdanaka – cime.

Hemijsko suzbijanje korova primenom her-bicida. Osim mehani~kim putem, korovi seu usevu krompira veoma uspe{no mogu su-zbiti i primenom herbicida. Izbor herbicida

Slika 2. Faza razvoja biljaka krompira, stepen zakorovljenosti useva i veli~ina korovskih biljaka kada bilo ko-je mere ne}e dati rezultat: zakorovljeni i deo useva krompira bez korova

Osmi deo

Proizvodnja semenskogkrompira

331

PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA

tamnom i svetlom fazom (8 i 16 sati) (sl. 7 i9). Za tridesetak dana, napr. kod krompira}e se iz svakog segmenta dobiti po jednuzdrava (bezvirusna) biljka (sl. 7).

Mogu}a je i indukcija tuberizacije (stvaran-je mikro krtola) in vitro pri ~emu se dobija-ju mikrokrtole koje mogu da daju biljku ipotomstvo (sl. 10 i 11).

Slika 6. Bezvirusna biljka dobijena kulturom tkiva in vitro spremna za sadnju u stakleniku ili za segmentiran-je i dalje umno`avanje (levo) i segmentiranje bezvirusne biljke u sterilnim uslovima (desno)

Slika 7. Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala krompira kulturom tkiva in vitro: bezvirusne biljke u epru-vetama i tegli

372

ZA[TITA KROMPIRA / BOLESTI, [TETO^INE, KOROVI, SEMENARSTVO