www.slovce.com

Tekst i dizajn/Text and design:

Dragana Mijatović-Jovanović

© 2011 Dragana Mijatović-Jovanović, the Netherlands

Ilustracije/ Illustrations:

Microsoft ® Office PowerPoint ®2007 (12.0.6557.5001)SP2

MSO (12.0.6562.5003)

Part of Microsoft Office Enterpise 2007

© 2006 Microsoft Corporation. All rights reserved.

Komercijalna distribucija ovog materijala ili bilo kog njegovog

dela nije dozvoljena.

Use of this study material or any part of it for commercial

purposes is not allowed.

3

Utvr|en redosled slova u }irilici se zove Azbuka.

A a N n

B b W w

V v O o

G g P p

D d R r

\ | S s

E e T t

@ ` ] }

Z z U u

I i F f

J j H h

K k C c

L l ^ ~

Qq X x

M m [ {

4

Sad, kad zna{ sva {tampana slova, kreni u novu

avanturu –ve`baj ih uz pomo} novih ve`bica.

Pesmica

Prepi{i pesmu }irilicom.

1.

Nije pravo, seko

Sama srčeš mleko,

A sirota cica,

To joj glad golica.

I ona bi htela

Tog napitka bela.

Tebi dade mati,

Ti ćeš cici dati.

Da budete siti

I cicuška i ti.

Jovan Jovanovi}-Zmaj

Nije pravo

strofa

stih

pesnik

5

Lepi maniri 2.

U obla~i}e prepi{i odgovaraju}i tekst iz ove

liste:

Izvoli! Hvala! Nazdravqe! @iveli! Hvala!

^estitam!

6

Budi detektiv 3.

Pomozi u~iteqici da vrati torbu.

Deca su krenula na izlet sa novom

u~iteqicom. Jedna devoj~ica je zaboravila

torbu u {koli. Na torbi pi{e weno ime - Mira.

U~iteqica ne zna jo{ sva imena dece. Setila

se da Mira uvek nosi kikice. Primetila je i

da Mira uvek ima majicu iste boje kao i

gumice u kosi.

Da li ti zna{ ko je Mira? Prona|i je na slici i

zaokru`i je.

7

Rod imenica 4.

Sve imenice se y srpskom jeziku mogu podeliti po

rodu na mu{ki, `enski i sredwi. Vidi primer.

mu{ki rod

(TAJ) `enski rod

(TA) sredwi rod

(TO)

~ovek `ena dete

kamen trava pile

doru~ak voda odelo

Kog roda su ove imenice? Napi{i ispred svake

imenice TAJ, TA ili TO.

oko

ruka

lubenica

majica

}ebe

kosa korpa

{orc

cipela

nos

koleno

sendvi~

Da li na jeziku zemqe u kojoj `ivi{ imenice imaju

rodove?

~elo

IMENICE su re~i kojima se imenuju bi}a,

predmeti i pojave.

8

Broj imenica 5.

Ve}ina imenica mo`e da ima jedininu i mno`inu.

jednina mno`ina

petao

petlovi

krava

krave

veverica

kwiga

Dopuni tabelu.

Neke imenice imaju ne{to druga~iju mno`inu.

Zaokru`i ta~an oblik mno`ine, kao na primeru.

jednina mno`ina

pas

psi

pasovi

kow

kowovi

kowi

tele

telad

teli}i

mi{

mi{evi

mi{ovi

9

Na slovo na slovo 6.

U tabeli je dato nekoliko slova. Napi{i nazive

biqaka, `ivotiwa i predmeta koja po~iwu tim

slovima, kao na primeru.

slovo biqka `ivotiwa predmet

K kamilica

kamila kavez

M

R

S

T

Ovde nacrtaj svoju omiqenu `ivotiwu.

10

Zamenice 7.

ZAMENICE su re~i koje zamewuju imena bi}a i

predmeta.

Ja sam napisala

zadatak, a ti ga re{i.

Zamenicu JA upotrebqava

onaj ko govori umesto svog

imena.

TI ka`e{ onome kome se obra}a{.

Ako se obra}a{ nekome iz

po{tovawa, ka`e{ VI.

Kada pri~amo o nekom, ka`emo ON za mu{ki rod,

ONA za `enski rod i ONO za sredwi rod.

One (`ene)

pevaju.

Ona

(devoj~ica)

se quqa.

On (de~ak)

nosi

loptu.

Oni

(de~aci)

igraju

ragbi.

U mno`ini ka`emo ONI za mu{ki rod, ONE za

`enski rod i ONA za sredwi rod.

Ona (deca)

se igraju.

Ono

(ku~e)

gleda.

Primeri:

jednina mno`ina

JA MI

TI VI

ON, ONA, ONO ONI, ONE, ONA

11

Intervju 8.

U re~enice dodaj znake koji nedostaju:

. ! ? , :

Voditeqka: Danas razgovaramo sa gospodinom

Stankovi}em

Dobar dan gospodine Stankovi}u

Umetnik: Dobar dan

Voditeqka: Puno qudi je posetilo Va{y izlo`bu

Da li ste Vi zadovqni posetom

Umetnik: Da vrlo sam zadovoqan

Voditeqka: Gde }e biti odr`ane ostale Va{e

izlo`be

Umetnik: Bi}e odr`ane u Parizu Rimu i Veneciji

Voditeqka: @elim Vam puno uspeha

Umetnik: Hvala

Do vi|ewa

Primeti: Iz po{tovawa,

kad se voditeqka obra}a

gospodinu Stankovi}u,

pi{e se Vi ili Va{

velikim slovom.

Da li zna{ ~ime se bavi umetnik, a ~ime voditeq?

12

Zanimawa 9.

Pove`i zanimawa qydi sa odgovaraju}im opisom.

Slikar

Pekar

Apotekar

Lekar

Zidar

Po{tar

Moler

Voza~

Pilot

Poqoprivrednik

Onaj ko pe~e hleb i pecivo

zove se …

Onaj ko le~i qude zove se

…

Onaj ko pravi lekove zove

se …

Onaj ko zida zove se …

Onaj ko raznosi po{tu

zove se …

Onaj ko kre~i zidove zove

se …

Onaj ko obra|uje wivu zove

se …

Onaj ko upravqa avionom

zove se …

Onaj ko upravqa

autobusom ili kolima

zove se …

Onaj ko slika slike zove

se …

13

Brojevi 10.

OSNOVNI brojevi ozna~avaju koliko ima ne~ega

na broju.

dva

slona

jedan

slon

pet

slonova

REDNI brojevi odre|uju stvari i bi}a po redu.

Ako se pi{u arapskim brojevima obavezno se stavqa

ta~ka iza broja (1., 2.,3., 4. …). Ako se pi{u rimskim

brojevima ne stavqa se ta~ka (I, II, III, IV…).

prvi (1.)

drugi

(2.)

tre}i (3.)

Kako se ozna~avaju redni brojevu u zemqi u kojoj

`ivi{? Da li se iza broja stavqa ta~ka?

Dopuni tabelu.

redni

broj

redni broj

(slovima)

1. prvi

2. drugi

3.

4.

5.

6. {esti

7.

14

Pisawe brojeva

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

Dopuni nazive brojeva

tamo gde nedostaju.

Brojevi od 10 do 20

deset

jedanaest

dvanaest

_________________

_________________

___________

{esnaest

_______________

_______________

_______________

dvadeset

Stotine i 1000

sto

dvesta

_________________

_________________

petsto

_______________

sedamsto

_______________

_______________

hiqadu

11.

Spoj broj sa svojim

nazivom.

Brojevi do 10

8

9

nula

jedan

dva

tri

~etiri

pet

{est

sedam

osam

devet

Desetice

10

20

30

40

50

60

70

80

90

devedeset

sedamdest

trideset

{ezdeset

~etrdeset

osamdeset

pedeset

dvadeset

deset

6

7

0

4

15

Brojevi od 21 do 1000

12.

Napi{i slovima ove brojeve.

________________________________________

________________________________________

________________________________________

________________________________________

________________________________________

________________________________________

Da li se u zemqi u kojoj ti `ivi{ brojevi ~itaju na

isti na~in? Kako se tamo ~itaju ovi brojevi?

Napi{i ih na jeziku te zemqe.

43

79

668

853

________________________________________

________________________________________

________________________________________

________________________________________

________________________________________

________________________________________

43

79

668

853

Pisawe brojeva (2)

21

38

487

962

dvadeset i jedan

trideset i osam

~etristo osamdeset i sedam

devetsto {ezdeset i dva

U srpskom jeziku se brojevi ~itaju redom s desna na

levo, kao na primeru.

16

Recept 13.

An|ela ho}e da napravi proju pomo}y ovog recepta:

An|ela je videla da ima y svojoj kuhiwi: uqa, soli

i p{eni~nog bra{na. Napravila je spisak

namirnica koje mora da dokupi. Da li je spisak

potpun? Ako nije, dopi{i {ta nedostaje.

Proja (projara)

Potrebno je:

- ~etiri jaja

- jedna {oqa kukuruznog bra{na

- pola {oqe p{eni~nog bra{na

- pola kesice pra{ka za pecivo

- 200 grama sitnog, belog sira

- pola {oqe uqa

- pola {oqe mleka

- malo soli

Sve umutiti, usuti u podmazan pleh i pe}i u

pe}nici pola sata na 200 stepeni.

- kukuruzno bra{no

- pra{ak za pecivo

____________________

____________________

____________________

Probaj i ti uz

pomo} roditeqa da

napravi{ proju kod

ku}e.

Napomena

Ove re~i zna~e isto:

pleh = tepsija,

pe}nica = rerna.

17

Pridevi 14.

De~aci prave veliku

kulu u pesku.

De~akova kapa je

crvena.

Pe{~ana

pla`a je skoro

prazna.

Podvuci sve prideve u ovim re~enicama.

Devojka u plavoj haqini ima plavu

kosu, a crvenokosa devojka nosi

roze haqinu. Visoki momak nosi

crno odelo i belu ko{uqu.

Plasti~ni baloni lete.

Od ovih re~i napravi prideve, kao na primeru. Ni{ - ni{ki

Pera – Perin

(Velikim po~etnim slovom se pi{e

pridev nastao od li~nog imena).

grad - ________________

selo- ________________

Gr~ka -_______________

drvo-________________

metal - _________________

Marko - __________________

Beograd -________________

Ivana -__________________

PRIDEVI opisuju kakvo je ne{to ili ~ije je ne{to ili

od ~ega je ne{to napravqeno.

18

Sat 15.

Da li zna{ da ~ita{ vreme? Spoj odgovaraju}i sat

sa odgovaraju}im vremenom.

osam sati i

deset minuta

petnaest do jedan

12

3

6

9

12

3

6

9

12

3

6

9

12

3

6

9

12

3

6

9

pet do sedam

pola dva

jedanaest sati

(~asova)

Docrtaj kazaqke tako da pokazuju vreme napisano

ispod sata.

12

3

6

9

{est sati i dvadeset pet

minuta

Dvanaest sati u sred dana se zove ____________

Dopuni re~enice jednom od ponu|enih re~i:

pono}, podne.

Dvanaest sati u sred no}i se zove ____________

19

Re~ce LI i NE 16.

Ove kratke re~i zovu se re~ce i pi{y se uvek

odvojeno.

Momak: Da li si zavr{ila sa ~itawem svoje

kwige?

Devojka: Ne, nisam jo{. A ti?

Momak: Ne, nisam ni ja. Ho}e{ li da odemo na

kafu?

Devojka: Ne, prvo moram da zavr{im sa ~itawem.

Sutra imam ispit.

Da li su re~ce LI i NE dobro

napisane u slede}im re~enicama?

Prepi{i ponovo re~enice tako da

budu pravilno napisane.

Nastavnik: Jesili gotov sa tim zadatkom?

U~enik: Ne nisam jo{.

Nastavnik: ________________________

____________________________________

U~enik : ___________________________

20

Pisawe NE uz glagol 17.

U ve}ini slu~ajeva se re~ca NE pi{e odvojeno od

glagola (re~i koja ozna~ava radwu). Tom re~com se

ne{to odri~e.

Re~ca NE se ne odvaja samo u slede}im glagolima:

ne}u, nemam i nemoj.

Primer:

Mama: Neboj{a je zaspao na dvosedu.

Pokrila sam ga da ne nazebe.

Nemoj da ga budi{.

Tata: Dobro. Ne}y da ga budim.

Zaokru`i re~enice u kojima je pravilno napisana

re~ca NE uz glagol.

Nemoj da hrani{ `ivotiwe u

zoolo{kom vrtu!

Ne zaboravi da zalije{ cve}e!

Ne mam vi{e novca!

Ne`elim da ide{ na put bez

mene!

21

Stanovnici dr`ava 18.

Da li zna{ kako se zovu stanovnici ovih dr`ava?

Napi{i tamo gde nedostaje ime dr`ave ili kako se

stanovik te dr`ave zove.

dr`ava stanovnik

Francuska Francuz

Nema~ka

Srbija

Egip}anin

[panija

Kana|anin

Bugarin

Rumun

Da li zna{ ~ije su ovo zastave? Pove`i imena

dr`ava za zastavama.

Srbija

Evropska

unija

Australija

Nacrtaj ovde zastavu

dr`ave u kojoj `ivi{.

22

Poslovice 19.

Poslovice su mudre izreke.

Koji je ta~an kraj datih poslovica? Zaokru`i

slovo ispred odgovaraju}eg kraja.

Ko drugom jamu kopa…

a)… sam u wu pada.

b)… fizi~ki je radnik.

Pametnije je…

Ko rano rani…

a)… ceo dan zeva.

b)… dve sre}e grabi.

a)… prole}e od zime.

b)… jutro od ve~eri.

Lepa re~…

a)… i gvozdena vrata otvara.

b)…otapa sneg.

2x

Da li zna{ {ta zna~e ove poslovice i kad se

upotrebqavaju? Ako ne zna{, pitaj nekog od

odraslih da ti objasni.

23

Pore|ewa i suprotnosti 20.

Uporedi prideve (kao na primeru). Dopuni tabelu.

pridev + ++

dobar boqi najboqi

lep lep{i najlep{i

lo{

te`i

najglupqi

lak

zao gori

velik

mali

Spoj re~i koje zna~e suprotnost, kao na primeru.

lepo

hrapavo

duboko

vru}e

visoko

gusto

retko

glatko

nisko

plitko

hladno

ru`no

tanko

tamno

tiho

prazno

veselo

sporo

svetlo

glasno

brzo

puno

debelo

tu`no

24

Kako se ka`e? 21.

U svakoj re~enici nedostaje po jedna re~. Ponu|ene

su dve re~i ispod linije . Napi{i na liniju ta~nu

re~, kao na primeru.

Nastavnica predaje

matematiku u {koli.

u / na

Porodica {eta parku.

po / na

On pismo.

pi{e / crta

On klavir.

igra / svira

Deca u~e plivaju.

za / da

De~ak da svira.

trenira / ve`ba

25

[kola 22.

U Srbiji se polazi u {kolu sa sedam godina. Tada

se kre}e u osnovnu {kolu. Sa koliko godina se

polazi u {kolu u zemqi u kojoj ti `ivi{?

U Srbiji osnovna {kola traje osam godina. Sa

~etrnaest godina se ide u sredwu {kolu.

Da li zna{ koliko traje

osnovna {kola u zemqi u

kojoj `ivi{? Ako ne zna{,

pitaj nekog od odraslih.

Reci ne{to o sebi.

Koliko ima{ godina?

U koju {kolu ide{ i u koji razred?