Ђ ¥ sajt, novo/PROGRAM ZZS Arandjelovac 12.10.2015..pdfза одрживи развој и заштиту животне средине ... 3. Душица Поповић, дипл.инг.саобраћаја

РАДНА ВЕРЗИЈА

ПРОГРАМ, АКЦИОНИ И САНАЦИОНИ ПЛАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОПШТИНЕ

АРАНЂЕЛОВАЦ

2016. – 2020.година

Аранђеловац, 2015.година

ПРОГРАМ, АКЦИОНИ И САНАЦИОНИ ПЛАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ

Страна 2


Страна 3

ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ


Страна 4

На основу члана 68. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“ бр.135/04, 36/09 и 72/09 и члана 7 Одлуке о Општинском већу општине Аранђеловац („Службени гласник општине Аранђеловац“, бр.9/08), Општинско веће општине Аранђеловац, на седници одржаној 4.3.2015.године, донело је

Р Е Ш Е Њ Е

О ИМЕНОВАЊУ РАДНЕ ГРУПЕ ЗА ИЗРАДУ ПРОГРАМА, АКЦИОНОГ И САНАЦИОНОГ

ПЛАНА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ

1. Именује се у Радну групу за израду Програма, акционог и санационог плана заштите животне средине општине Аранђеловац и то:

- ДРАГОВАН ВОЈИНОВИЋ, дипл.инг.пољопривреде, члан Општинског већа за одрживи развој и заштиту животне средине

- БОЈАН РАДОВИЋ, дипл.инг. технологије, Председник општине

- Проф.др. ПРВОСЛАВ М. ЈОВАНОВИЋ, Висока технолошка школа струковних студија департман заштите животне средине, члан

- Мр. ЉИЉАНА ПЛЕЋЕВИЋ, професор, Висока технолошка школа струковних студија, члан

- ЈЕЛЕНА СТРИЗОВИЋ, дипл.инг. геодезије, Општинска управа, члан

- ЉУБОМИР ИВАНОВИЋ, дипл.инг.организационих наука, директор предузећа „Микс“, члан

- КРСТО ЧУБРОВИЋ, дипл.инг. машинства, професор у Техничкој школи „Милета Николић“, члан

- МАРИНА КРСТОВИЋ, дипл.инг. машинства, професор у Техничкој школи „Милета Николић“, члан

- ИВАН ЋИРАКОВИЋ, дипл.инг. електротехнике, професор у Техничкој школи „Милета Николић“, члан

- ВАХИД ИБРУЉ, спец. аналитичар заштите животне средине, Ј.К.П. „Зеленило“, члан

- АЛЕКСАНДАР ИЛИЋ, дипл.инг. рударства, Ј.П. „Гас“, члан

- ВЕСНА АЛЕКСИЋ, дипломирани биолог, Општинска управа, инспектор заштите животне средине, члан

- Др. ДУШАН ВУЈИНОВИЋ, епидемиолог, Здравствени центар, члан

- НЕВЕНА МИЉКОВИЋ, струковни аналитичар заштите животне средине, технички секретар

2. Задатак Радне групе је да изради нацрт програма, акциони и санациони план заштите животне средине општине Аранђеловац.

3. Техничку подршку пружаће Општинска управа и јавна предузећа и установе.


Страна 5

ТИМОВИ:

Област воде: 1. Првослав Јовановић, руководилац тима 2. Бојан Радовић, дипл.инг.технологије 3. Сава Чучковић, дипл.инг.технологије 4. Снежана Бибин, струковни специјалиста технологије воде 5. Маријана Катанић, струковни специјалиста технологије воде

Област ваздух: 1. Вахид Ибруљ, руководилац тима 2. Љубомир Ивановић, дипл.инг.oрг. 3. Јелена Плећевић, струковни налитичар заштите животне средине 4. Невена Миљковић, струковни аналитичар заштите животне средине

Област земљиште: 1. Александар Илић, руководилац тима 2. Драгован Војиновић, дипл.инг.пољопривреде 3. Весна Милошевић, дипл.инж.хортикултуре, еколог 4. Дејан Росић, дипл.инж.пољопривреде 5. Анкица Ускоковић, дипл.инж.пољопривреде 6. Весна Алексић, дипл.биолог 7. Драгица Томашевић - Петронијевић, дипл.инж.рударства

Област биодиверзитет:

1. Љубомир Ивановић, руководилац тима 2. Радисав Јовановић, дипл.инг.шумарства 3. Вахид Ибруљ, спец. аналитичар заштите животне средине 4. Катарина Радовић, професор биологије 5. Станојло Ракић, дипл.инг.шумарства,

Област отпад

1. Љиљана Плећевић, руководилац тима, 2. Вахид Ибруљ, представник ЈКП''Зеленило'' 3. Весна Алексић, инспектор за заштиту животне средине

Област бука: 1. Весна Алексић, руководилац тима 2. Сања Михаиловић, струковни аналитичар заштите животне средине 3. Јелена Алексић, струковни економиста у туризму 4. Невена Миљковић, струковни аналитичар заштите животне средине

Област енергетска ефикасност

1. Иван Ћираковић, руководилац тима 2. Марина Крстовић, дипл.инг.маш. 3. Крсто Чубровић, дипл.инг.маш 4. Душан Недељковић, дипл.инг.електротехнике 5. Мирослав Кочмарук, дипл.инг.електротехнике

http://dipl.in/


Страна 6

Област заштита животне средине и образовање 1. Крсто Чубровић, руководилац тима 2. Ђорђе Михаиловић, представник високог образовања 3. Зорица Бабић, представник средњег образовања 4. Бојана Станковић, представник основног образовања 5. Данијела Никић, представник предшколског образовања

Област заштита животне средине и информисање 1. Јелена Стризовић, руководилац тима 2. Јелена Плећевић, струковни аналитичар заштите животне средине 3. Душица Поповић, дипл.инг.саобраћаја 4. Невена Миљковић, струковни аналитичар заштите животне средине 5. Представник РТВ ''Шумадија'' 6. Представник РТВ ''Сунце''

Техничка обрада програма Марина Крстовић, дипл.инг.машинства.


Страна 7

САДРЖАЈ

1. УВОДНИ ДЕО --------------------------------------------------------------------------------------- 9

1.1. Обраћање председника општине ------------------------------------------------------------------9

1.2. Улога локалне самоуправе у заштити животне средине --------------------------------- 11

2. ОПШТЕ О ГРАДУ АРАНЂЕЛОВЦУ ---------------------------------------------------------- 17

2.1. Кратак историјски преглед ----------------------------------------------------------------------- 17

2.2. Географски и административни положај ----------------------------------------------------- 18

2.3. Демографска слика ---------------------------------------------------------------------------------- 19

2.4. Привреда------------------------------------------------------------------------------------------------ 22

2.5. Друштвене делатности ----------------------------------------------------------------------------- 27

3. ВИЗИЈА --------------------------------------------------------------------------------------------- 29

3.1. Ставови грађана о заштити животне средине у општини ---------------------------- 29

3.2. Визија заједнице -------------------------------------------------------------------------------------- 32

4. СТАЊЕ ВОДА ------------------------------------------------------------------------------------- 33

4.1. Хидрографија ------------------------------------------------------------------------------------------ 33

4.2. Водоснабдевање -------------------------------------------------------------------------------------- 38

4.3. Отпадне воде и јавни канализациони систем и мрежа ----------------------------------- 46

5. СТАЊЕ ВАЗДУХА -------------------------------------------------------------------------------- 59

5.1. Постојеће стање -------------------------------------------------------------------------------------- 59

5.2. Aнализа стања----------------------------------------------------------------------------------------- 71

5.3. Идентификоване слабости и проблеми ------------------------------------------------------- 76

6. КВАЛИТЕТ ЗЕМЉИШТА И ПОЉОПРИВРЕДА ------------------------------------------ 77

6.1. Увод ------------------------------------------------------------------------------------------------------ 77

6.2. Анализа стања у сектору пољопривреде на територији општине -------------------- 79

6.3. Шумско земљиште ---------------------------------------------------------------------------------- 89

6.4. Утицај експлоатације лежишта мин. сировина на деградацију земљишта --------- 91

6.5. Ерозиони процеси и клизишта као фактори деградације земљишта ---------------- 97

6.6. Деградација земљишта узрокована депоновањем комуналног отпада ----------- 100

7. ПРИРОДА, БИОДИВЕРЗИТЕТ И ШУМЕ -------------------------------------------------- 102

7.1. Површине земљишта и намена -------------------------------------------------------------- 102

7.2. Експлоатација минералних сировина-------------------------------------------------------- 103

7.3. Диверзитет врста ---------------------------------------------------------------------------------- 106

7.4. Јавне зелене површине и заштита------------------------------------------------------------ 111

7.5. Заштићена подручја ------------------------------------------------------------------------------- 111

7.6. Планина Букуља ------------------------------------------------------------------------------------ 116

7.7. Ш у м е – очување и заштита ------------------------------------------------------------------ 116

8. УТИЦАЈ ОТПАДА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ --------------------------------------------- 120

8.1. Отпад--------------------------------------------------------------------------------------------------- 120

8.2. Управљање отпадом ------------------------------------------------------------------------------- 120

8.3. Отпада који се генерише на територији општине ---------------------------------------- 122


Страна 8

8.4. Посебни токови отпада -------------------------------------------------------------------------- 128

8.5. Одлагање отпада ----------------------------------------------------------------------------------- 134

8.6. Региони за управљање отпадом --------------------------------------------------------------- 138

8.7. Еколошки најприхватљивије могућности збрињавања отпада ---------------------- 139

8.8. Селекција и рециклажа отпада ---------------------------------------------------------------- 140

8.9. Процена будуће количине отпада ------------------------------------------------------------ 141

8.10. План сакупљања отпада ------------------------------------------------------------------------- 144

8.11. Програм сакупљања опасног отпада из домаћинства ---------------------------------- 145

8.12. Програм сакупљања индустријског отпада ------------------------------------------------ 146

8.13. Попис свих сметлишта на територији Општине Аранђеловац ----------------------- 147

9. БУКА У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ ------------------------------------------------------------- 149

9.1. Увод ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 149

9.2. Извори буке у животној средини ------------------------------------------------------------- 151

9.3. Заштита животне средине од буке ----------------------------------------------------------- 153

9.4. Закон о заштити од буке у животној --------------------------------------------------------- 157

9.5. Мониторинг буке у животној средини ------------------------------------------------------ 160

9.6. Бука на територији општине ------------------------------------------------------------------- 161

10. ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ ------------------------------------------------------------- 173

10.1. Предговор ( увод ) --------------------------------------------------------------------------------- 173

10.2. Сектори енергетске потрошње општине --------------------------------------------------- 175

10.3. Резултати и анализа анкетa-тренутно стање --------------------------------------------- 177

10.4. Редукција потрошње и смањење емисије штетних гасовa ---------------------------- 186

10.5. Обновљиви извори енергије -------------------------------------------------------------------- 190

10.6. Мере за редукцију потрошње енергије и емисије штетних гасова ----------------- 191

11. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ------------------------------------ 192

11.1. Преглед постојећег стања ----------------------------------------------------------------------- 193

11.2. Приказ главних проблема у образовању --------------------------------------------------- 207

11.3. Закључак --------------------------------------------------------------------------------------------- 208

12. ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ СТАНОВНИШТВА ОПШТИНЕ --------------------------- 209

13. ИНФОРМИСАЊЕ ---------------------------------------------------------------------------- 211

13.1. Увод ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 211

13.2. Постојеће стање ------------------------------------------------------------------------------------ 212

13.3. Циљ и задаци ---------------------------------------------------------------------------------------- 214

14. АКЦИОНИ ПЛАН (ПЛАН АКТИВНОСТИ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ) ------------------- 214

15. МОНИТОРИНГ И ЕВАЛУАЦИЈА ----------------- ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

16. ПРИЛОЗИ ------------------------------------------------------------------------------------- 215

17. КОРИШЋЕНИ МАТЕРИЈАЛИ ------------------------------------------------------------ 232


Страна 9

1. УВОДНИ ДЕО

1.1. Обраћање председника општине

Поштовани,

Програм, акциони и санациони план заштите животне средине представља резултат заједничког рада локалне самоуправе, представника јавних предузећа и установа, као и осталих организација и удружења, која су препознала заштиту животне средине као битан фактор у даљем развитку наше општине.

У низу стратешких докумената које је донела општина Аранђеловац, израдом Програма, акционог и санационог плана заштите животне средине општине Аранђеловац се наставља континуитет и ствара се основа за квалитетнији живот локалне заједнице.

Постоји добра воља ка јединственом циљу: Да се новим генерацијама омогући бољи квалитет живота и животне средине у општини Аранђеловац. Подржавамо сваку друштвено одговорну активност, како у циљу бољег управљања, тако и развоја капитала у различитим секторима, у циљу достизања позитивног идентитета наше општине. Наша искуства у овом процесу желимо да преносимо и другим заједницама. Посебну пажњу ћемо посветити међуопштинској и међународној сарадњи у циљу унапређења инфраструктуре и инвестиција као и оним социо-економским активностима и мерама које треба да омогуће бољи квалитет услова живота и животне средине.

На самом почетку је формиран Координациони тим чији је задатак био покретање процеса израде Програма, акционог и санационог плана заштите животне средине општине Аранђеловац, где су са различитим улогама и функцијама били укључени у процес израде Радне верзије Програма, почев од фазе планирања па до фазе дефинисања реализације пројеката и управљачких активности. На првој седници формиране су теме које су подељене члановима Радне групе за израду програма, акционог и санационог плана општине Аранђеловац, а дефинисане на бази постојећег стања квалитета животне средине на територији општине Аранђеловац. Сваки члан Радне групе је анализирао постојеће стање у оквиру своје теме, а потом су дефинисали визију, опште и посебне циљеве у оквиру приоритета. На основу дефинисаних циљева, представиће се и акциони план који треба да доведе до испуњења постављених циљева.

Циљ програма је да се са усвојеним активностима ублаже, отклоне и санирају негативне последице дугогодишњег занемаривања бриге о животној средини, као и да се превентивно делује на спречавање даље деградације нашег природног окружења. Учешће у овом озбиљном и континуираном задатку, поред званичних институција треба да преузму сви наши суграђани. Прецизно су утврђене активности и њихови носиоци, временски оквир, потребна средства и извори финансирања, као и индикатори за праћење успешности реализације зацртаних циљева дефинисаних овим Програмом.

Основни субјекти система заштите животне средине у Србији се могу утврђивати применом различитих критеријума и методологија, али се најпрепознатиљивијим и истовремено најлогичнијим чини дефинисање ових субјеката на основу Устава РС и прописа у области животне средине.

Прецизно дефинисање листе релевантних прописа у области заштите животне средине није могуће ако се при томе не води рачуна о бројним прописима у


Страна 10

различитим другим областима од непосредног значаја за заштиту животне средине, ако се има у виду питање надлежности за њихово спровођење.

Као илустрацију обима послова локалних органа за заштиту животне средине, карактеристичне групе послова су: планирање и управљање заштитом животне средине; праћење и мониторинг стања животне средине; заштита од удеса и превентивна заштита, и инспекцијски надзор.

Посебна пажња је посвећена редовном информисању најшире јавности о свим активностима путем саопштења и објављивања информација на веб страници општине, организацијом састанака и консултација са заинтересованим странама као и објављивањем у Службеном Гласнику општине Аранђеловац. С поштовањем, Председник општине: Бојан Радовић


Страна 11

1.2. Улога локалне самоуправе у заштити животне средине

Програм заштите животне средине општине Аранђеловац је стратешки документ у области заштите животне средине који се ради у складу са Националним програмом заштите животне средине, Националном стратегијом одрживог развоја Републике Србије, Националним програмом заштите животне средине и Стратегијом развоја општине Аранђеловац.

Правни основ за израду Програма је обавеза проистекла из Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС" бр. 125/04,36/09,72/09 и 43/11-Уставни суд), а основни принципи за израду Програма налазе се у Националној стратегији одрживог развоја Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 57/08) и Националном програму заштите животне средине ("Сл. гласник РС", бр. 12/2010)

Програм се израђује за период од четири године и обухвата целокупну територију општине, односно 1 градско подручје – насељено место Аранђеловац и 18 сеоских насеља.

Дугорочни циљ Програма је дефинисање приритета у области животне средине на територији општине, дефинисање правца развоја и политике управљања животном средином. Веома битан циљ је и обезбеђивање усклађености политике животне средине са другим секторским политикама општине Аранђеловац.

Принципи и вредности

У креирању и Програма заштите животне средине општине Аранђеловац, а у складу са начелима Националног програма заштите животне средине, примењена су следећа начела:

Начело одрживог развоја Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашње генерације без угрожавања потреба будућих генерација за живот у оквиру капацитета животне средине.

Начело очувања природних вредности У остваривању циља одрживог развоја кроз начело очувања природних вредности потребно је обезбедити поштовање принципа одрживог коришћења природних вредности и супституције.

Начело компензације Компензацијом се утврђује начин ублажавања штетних последица на еколошки значајно подручје или заштићено природно добро, изазваних реализацијом пројеката, радова и активности у природи. Спроводи се у циљу обнављања или замене оштећених делова природе тј. станишта, строго заштићених дивљих врста или заштићених дивљих врста и њихове функције, који подлежу активностима.

Начело интегралности Државни органи и органи јединице локалне самоуправе обезбеђују интеграцију заштите и унапређивања животне средине у све секторске политике спровођењем међусобно усаглашених планова и програма и применом прописа кроз систем дозвола, техничких и других стандарда и норматива, обезбеђењем финансирања, подстицајним и другим мерама заштите животне средине.

Начело „загађивач плаћа” Загађивач плаћа накнаду за загађивање животне средине када својим активностима проузрокује или може проузроковати оптерећење животне средине, односно ако


Страна 12

производи, користи или ставља у промет сировину, полупроизвод или производ који садржи штетне материје по животну средину.

Начело „корисник плаћа” Ово начело промовише да је свако ко користи природне вредности дужан да плати реалну цену за њихово коришћење, санацију и ремедијацију простора.

Начело примене подстицајних мера Државни органи, органи аутономне покрајине, односно органи јединица локалне самоуправе предузимају мере за смањење притисака на животну средину применом економских и других мера, избором најбољих доступних техника, постројења и опреме која не захтева прекомерне трошкове и избором производа и услуга.

Начело заједничке одговорности Природа загађења захтева да проблеме животне средине решавају све стране погођене загађењем или које су одговорне за загађење.

Начело супсидијарности Начело супсидијарности представља децентрализацију одлучивања до најнижег могућег нивоа. Надлежности и одговорности се преносе са централног нивоа на регионални и локални ниво у складу са донетим законима.

Начело превенције и предострожности Начело превенције промовише превенцију загађења животне средине као ефикасније од решавања проблема загађења када до њега дође. Начело предострожности промовише избегавање активности које представљају опасност по животну средину или здравље људи.

Начело подизања нивоа свести о значају заштите животне средине Ово начело истиче важност образовања о заштити животне средине у циљу повећања нивоа разумевања проблема заштите животне средине од стране јавности и јачања интересовања за питања животне средине. Унапређивање животне средине се не може ефикасно спровести без активног учешћа целог друштва.

Начело информисања и учешћа јавности У остваривању права на здраву животну средину свако има право да буде благовремено и потпуно обавештен о стању животне средине и да учествује у поступку доношења одлука чије би спровођење могло да утиче на животну средину. Подаци о стању животне средине су јавни.

Начело одговорности загађивача и његовог правног следбеника Правно или физичко лице које својим незаконитим или неисправним активностима доводи до загађења животне средине одговорно је у складу са законом.

Начело заштите права на здраву животну средину и приступа правосуђу Грађанин или групе грађана, њихова удружења, професионалне или друге организације, право на здраву животну средину остварују пред надлежним органом или судом у складу са законом.

Начело усаглашавања националног законодавства са правним тековинама ЕУ (acduis communautaire) у области животне средине Република Србија је од 2000. године укључена у Процес стабилизације и придруживања, а Народна скупштина ратификовала је Споразум о стабилизацији и придруживању у септембру 2008. године. Процес европских интеграција састоји се од три кључна елемента:

- преношење законодавства ЕУ у национално законодавство и његова ефикасна примена;


Страна 13

- успостављање одговарајућих административних и институционалних капацитета на свим нивоима у циљу правилног преношења и примене прописа ЕУ;

- обезбеђивање финансијских средстава и економских инструмената.

Законодавни, институционални и стратешки оквир

Устав Републике Србије („Сл.гласник РС“, бр. 98/06) утврђује право грађана на здраву животну средину, као и дужност грађана да штите и унапређују животну средину у складу са законом. Република Србија уређује и обезбеђује систем заштите и унапређивања животне средине, заштиту и унапређење биљног и животињског света.

Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/04, 36/09, 72/09 и 43/11 – Одлука УС). Члан 4. Закона наводи општину - локалну самоуправу као субјекта у систему заштите животне средине. Члан 68. овог Закона прописује обавезу јединице локалне самоуправе да донесе програм заштите животне средине на својој територији, као и локалне акционе и санационе планове за његово спровођење, у складу са Националним програмом и плановима.

Закон о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС“, бр. 129/07) Члан 20. тачка 11. Закона прописује: „да се општина стара о заштити животне средине, доноси програме коришћења и заштите природних вредности и програме заштите животне средине, односно локалне акционе и санационе планове, у складу са стратешким документима и својим интересима и специфичностима и утврђује посебну накнаду за заштиту и унапређење животне средине“.

Статут општине Аранђеловац („Сл. гласник општине Аранђеловац“, бр. 8/08). Члан 12. тачка 11. Статута прописује послове општине у области заштите животне средине: „стара се о заштити животне средине, доноси програме коришћења и заштите природних вредности и програме заштите животне средине, односно локалне акционе санационе планове, у складу са стратешким документима, својим интересима и специфичностима и утврђује посебну накнаду за заштиту и унапређење животне средине“.

Одлука о Управи општине Аранђеловац („Сл. гласник општине Аранђеловац“, бр. 9/08 ) Члан 16. став 1. Одлуке прописује надлежност Одељења за имовинско правне односе, урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне послове, у оквиру којег су и послови заштите животне средине.

Стратешка процена утицаја планова и програма на животну средину Стратешка процена утицаја на животну средину је поступак који обезбеђује услове за одговарајућу заштиту животне средине у току израде просторних и урбанистичких планова. Стратешка процена утицаја животну средину је процес који поред принципа, такође интегрише и циљеве одрживог развоја. Наведено интегрисање заштите животне средине се практично обавља у току свих фаза израде плана, и то преко дефинисања принципа, визије, циљева, концепције, стратешких опредељења, планских решења, стратешких приоритета и инструментаријума за спровођење. Нарочито је осетљив и важан део у коме се дефинишу критеријуми, мере и правила коришћења, уређења земљишта и простора, као и заштите елемената животне средине.


Страна 14

Важност стратешке процене утицаја на животну средину огледа се у томе што: - јача процес заштите животне средине током израде програма, планова и

одређивања политика, - смањује могућност да се направе озбиљне грешке,

- идентификује специфичне утицаје и лоцира кумулативне ефекте, - у фази када су могућа алтернативна решења помаже доношењу одлука

заснованих на информацијама и процени могућих значајних утицаја и нема ограничења која се јављају у фази Процена утицаја већ дефинисаних намена или пројеката.

Као инструмент заштите животне средине стратешка процена је комплементаран поступак са проценама утицаја пројеката, односно објеката. Стратешка процена је претежно квалитативна и заснива се на експертској процени, где се процењују утицаји који су са становишта трајања дугорочни, а у вези су са циљевима заштите и развоја.

Стратешка процена утицаја на животну средину је инструмент којим се описују, вреднују и процењују могући значајни утицаји планских решења на животну средину до којих може доћи имплементацијом плана, у овом случају Извештаја о стратешкој процени утицаја Плана генералне регулације за насељено место Аранђеловац на животну средину и одређује мере за смањење негативних утицаја на животну средину и здравље људи. У савременом планирању простора, увођењем Извештаја о стратешкој процени утицаја, еколошка димензија прожима читав процес израде планских докумената и интегрисана је у планска решења, чиме планови постају квалитетнији и усклађенији са концептом одрживог развоја. Применом стратешке процене утицаја у урбанистичком планирању, отвара се простор за сагледавање насталих промена у простору и уважавање потреба развоја, уређење и заштита планског подручја. Планирање подразумева развој, а нова стратегија одрживог развоја захтева заштиту животне средине. Стратешка процена интегрише социјално–економске и физичке елементе животне средине, повезује, анализира и процењује активности различитих интересних сфера и усмерава политику, план или програм ка решењима која су, пре свега од интереса за животну средину.

Стратешка процена утицаја је значајна и из следећих разлога:

- укључује и спаја теме одрживости и заштите животне средине у процес израде планског документа у кључним фазама припреме и доношења тог документа,

- омогућава остваривање бољег, прихватљивог баланса између просторно-еколошких, социо-економских и политичких фактора,

- разматра значајне утицаје на животну средину варијантних планских опција и скенира/тестира/оцењује планска решења у односу на циљеве заштите;

- диже на виши степен обавезу планског документа да установи, примени и прати мере спречавања и ограничавања утицаја на животну средину,

- повећава транспарентност процеса израде планске документације и омогућава постизање ширег консензуса око циљева и решења планског документа, стварајући на тај начин и боље услове за његову примену;

- даје целисходне препоруке у вези нивоа и начина процене утицаја на животну средину за планове и програме, односно за активности на планском подручју, нижег хијерархијског нивоа.

За територију општине Аранђеловац Стратешка процена утицаја је рађена за Просторни План општине Аранђеловац („Сл. гласник општине Аранђеловац“, бр.


Страна 15

32/11) и урбанистички план – План генералне регулације за насељено место Аранђеловац („Сл. гласник општине Аранђеловац“, бр. 66/14)

На територији општине Аранђеловац не постоје релевантни подаци о стању животне средине (будући да општина Аранђеловац до сада није радила Програм праћења стања животне средине) и о оцени стања загађености. Стање животне средине је рађено на основу идентификације потенцијалних извора загађивања и могућих значајних негативних утицаја на животну средину.

Елементи животне средине за које постоји могућност да буду угрожени: Територија општине Аранђеловац представља сложену структуру природних (морфолошких, хидрогеолошких, педолошких и других) одлика и антропогених утицаја у изграђеним урбаним, руралним и инфраструктурним зонама. Имајући у виду садашњи начин коришћења простора где доминирају природни рурални предели са малом густином насељености изван градских и приградских зона, може се закључити да највећи део подручја општине није изложен већем "еколошком" оптерећењу (осим предела експлоатације ресурса – минералних сировина и шумских ресурса, као и делимично нарушени квалитет површинских и подземних вода).

На основу модела природно-функционалног зонирања подручја општине датог у оквиру Просторног плана општине и процене могућег еколошког оптерећења појединих просторних целина, могу се дефинисати релативно хомогене зоне са становишта ризика од загађивања животне средине. Заштита и унапређење квалитета животне средине спроводиће се диференцирано према дефинисаним просторно-еколошким зонама (на основу параметара животне средине), применом режима и правила изградње и уређења простора и мера заштите животне средине. Оваква просторна диференцијација подручја општине неопходна је и за утврђивање утицаја планских решења на животну средину, који су саставни део Стратешке процене утицаја.

Према категоризацији Просторног плана Републике Србије, подручје општине Аранђеловац сврстава се у подручја квалитетне животне средине са преовлађујућим позитивним утицајима на човека, живи свет и квалитет живота. За ова подручја, према ППРС, треба обезбедити решења којима се елиминишу или умањују постојећи извори негативних утицаја односно увећавају позитивни као компаративна предност у планирању развоја. Потребно је резервисати и чувати подручја од загађивања из стратешких разлога.

За потребе Просторног Плана општине Аранђеловац, извшена је категоризација простора према степену загађености на општинском нивоу, према којој се предвиђају четири категорије насеља и зона према очекиваним нивоима загађености и угрожености животне средине проузрокованих антропогеним притиском.

У заштитним појасевима дуж јавних државних путева I реда, у зони утицаја комплекса и локалитета површинске експоатације неметаличних минералних сировина као и у индустријској зони „Кубршница” у општинском центру квалитет животне средине може да буде и са високим степеном загађења. Дуж државних путева II реда, као и у радним зонама општинског центра квалитет животне средине може да буде и са средњим степеном загађења. Поред тога, у средњој категорији загађености налазе се и изразито ерозиона подручја у катастарским општинама Мисача, Стојник, Босута, Буковик, Даросава и Горња Трешњевица. Обухват појаса и зона заштите животне средине утврђује се на основу процене утицаја наведених


Страна 16

инфраструктурних, индустријских и рударских објеката и радова на животну средину.

Као елементи/вредности животне средине у којима су индиковани (могући) значајнији утицаји и промене на планском подручју идентификовани су: - биолошка разноврсност, геодиверзитет и предео, чије је стање на највећем

делу подручја добро или веома добро - са могућим утицајем експлоатације мермера и доломита на Венчацу (на пејзажно-предеоне карактеристике) и мермера и гранита на Букуљи, глине у Стојнику и Врбици, техничко-грађевинских интервенција, боравка људи и неадекватног вршења делатности и активности (пољопривреде, шумарства, ловства, риболова, туризма и др);

- земљиште, чије је стање углавном добро у односу на присуство штетних хемијских материја (осим на локацијама непосредно уз путеве и у зони експлоатације минералних сировина), али је претежно лошег и средњег бонитета и са присуством или могућим/очекиваним утицајем природних и антропогених процеса (појава процеса ерозије, бујица – територија КО Мисача и Стојник, промена нивоа и режима подземних вода, деградираност експлоатацијом минералних сировина, заузимање земљишта и губитка продуктивног шумског и пољопривредног земљишта из примарне производње, депонија комуналног отпада Цинцарска коса, ранија нерекултивисана депонија Рисовача, заузеће објектима и грађевинским радовима, загађивање отпадним водама у водозаштитним зонама и др.);

- воде, чије је стање у погледу квалитета подземних вода релативно добро; у погледу квалитета и режима површинских вода стање је лошије - постоји проблем са рекама Кубршницом и Пештаном због уплива загађења из домаћинстава, преко изливања отпадних вода, као и због одлагања отпада у речна корита; стање река је релативно незадовољавајуће у односу на потребну и захтевану класу бонитета, са могућим утицајем изградње објеката супраструктуре, саобраћаја и транспорта, пројеката водоснабдевања и нерешених комуналних проблема отпадних вода и чврстог отпада; поред тога постоји и проблем загађивања водоакумулација; генерално посматрано, стање квалитета воде у рекама на подручју општине је неповољно услед недовољне или неадекватне санитације насеља. Квалитет вода Кубршнице и Пештана изузетно је угрожен, често „ван класе”, због неадекватног одржавања и неконтролисаних излива на канализационој мрежи и постројења за пречишћавање отпадних вода у Даросави које је ван функције; посебан ризик за предметно подручје представљају појаве везане за заштиту хидрогеолошког ресурса, то јест заштиту квалитета изворских и подземних вода;

- ваздух, чије је стање добро и релативно добро (изузев у зони генералног плана, као у коридорима државних и општинских путева, у зонама експлоатације гранита и мермера укључујући и индустријске зоне и целине,) - са могућим погоршањем квалитета у зонама нове изградње и услед очекиваног повећања фреквенције моторних возила;

- сеизмичка несигурност, будући да се ово подручје сматра сеизмички лабилном зоном, (на додиру старог српско-македонског масива и млађих веначних планина). Карактеристика овог подручја јесте да генерише земљотресе са дубоким хипоцентром, који се манифестују на широком епицентралном подручју и изазивају веће индиректне од директних штета. Максимална амплитуда земљотреса забележена на овом подручју износила је 8о Меркалијеве скале, са епицентром на Руднику. Према Прогностичкој карти Сеизмолошког савеза Србије, максимална очекивани сеизмички интензитет земљотреса износи 8о


Страна 17

Меркалијеве скале у јужним деловима и 7о Меркалијеве скале у свим осталим деловима општине;

- културно историјско наслеђе, са релативно повољним стањем у погледу степена конзервације и уређености, са могућим утицајима услед изградње објеката у околини непокретних културних добара и очекиване туристичке посете и градитељског притиска у селима;

Значајан ризик за разматрану територију представљају загађења животне средине која могу достићи ниво елементарне непогоде а последица су рударских и геолошких радова, бушења, раскопавања, позајмишта, раскривке, мајдани, каменоломи и рудници, услед специфичног технолошког поступка и токсичног контакта са подземним водама, али и акциденти на њима.

Кључни плански циљ стратешких процена утицаја планских докумената на животну средину је коришћење простора према потенцијалима природних и створених вредности и дугорочним потребама економског и социјалног развоја. Општи циљеви се остварују очувањем демографске виталности руралног подручја, уз истовремену контролу концентрације становништва у рубној зони Аранђеловца и дуж главних саобраћајних коридора; рационалнијим и ефикаснијим коришћењем и организацијом простора, развојем саобраћајне, техничке и социјалне инфраструктуре, у првом реду повећањем доступности руралног подручја – побољшањем квалитета путне мреже и развојем телефоније, опремањем комуналном инфраструктуром центара у мрежи насеља и развојем услуга јавних служби, прилагођених локалним условима и потребама корисника, ради повећања квалитета живљења не само у општинском центру, већ и у другим насељима и просторним целинама општине; концентрисано-децентралисаним развојем и размештајем становништва и активности, територијалном и гранском диверзификацијом свих облика производње, развојем малих и средњих предузећа и микро бизниса у сектору индустрије и услуга на руралном подручју, како би се у економском смислу смањила доминација општинског центра, у коме је приоритет развој сектора услуга, туризма и индустријских капацитета од значаја за привредно повезивање са центрима у окружењу; и заштитом животне средине и простора, заустављањем даље деградације природних ресурса и добара, сузбијањем и санацијом непланске изградње, рехабилитацијом и реобликовањем централне и рубне зоне Аранђеловца и других центара, очувањем диверзитета и уређењем предела, посебно културног предела са традиционалним начином организације и изградње сеоских насеља, као и заштитом, презентацијом и туристичком валоризацијом природних и културних вредности на подручју Општине.

2. ОПШТЕ О ГРАДУ АРАНЂЕЛОВЦУ

2.1. Кратак историјски преглед

Подручје општине Аранђеловац било је настањено још у време палеолита о чему сведоче трагови и фосилни остаци пронађени у Рисовачкој пећини.У новије време на истом овом потезу у долини Кубршнице и потока Балабанца ушорено је село Врбица не тако далеке 1837.године.

Већ у јулу 1859. Књаз Милош, вративши се поново на власт, издаје следећи декрет:


Страна 18

Општини врбичкој,

Великој и малој поздрав! Као што сам јуче у општини усмено изјавио,

тако и сада овим писмено изјављујем да општина припреми камен и остали материјал,

а ја ћу остало платити да се црква подигне . Црква ова желим да се зове Свети Аранђел,

на дан њене славе о Светом Аранђелу држаће се вашар у Врбици

Варош Врбица нека се од сада зове Аранђеловац. Дато у Буковику

17. јулија 1859. Године Милош Обреновић

И град и срез су брзо расли и прихватали изазове времена, па је већ 1869. Срески начелник, Панта Луњевица, отац Драге Машин, основао прву читаоницу у Аранђеловцу. Изграђено је и Старо Здање као летња резиденција династије Обреновића и скупштински дом. За владавине Михајла Обреновића купљено је земљиште за парк, израђене прве стазе, засађено дрвеће.Данас је ту велики изложбени простор под ведрим небом у оквиру смотре Мермер и Звуци по много чему јединствен.

Минерална вода се организовано користи још од 1811. Године, а један од првих пацијената био је Доситеј Обрадовић.

Чак и прву средњу школу –гимназију подигли су дародавци, неписмени трговци, Благоје и Цака Јовановић још 1920. године.

Данас је то град са око 25000 становника и са много тога чиме се може поносити и што може показати посетиоцима , али само окренут природи и чувајући оно што нaм је природа дала можемо очувати перспективу развоја и напретка.

2.2. Географски и административни положај

Подручје општине Аранђеловац се налази у централном делу Републике Србије и припада шумадијском округу, тачније северозападном делу Шумадијског округа (западни део сливног подручја Јасенице и источни делови Колубаре и Качера) . Територија аранђеловачке општине већином заузима средишњи део Шумадије и захвата сливно подручје горњег тока реке Кубршнице, највеће притоке Јасенице, горње токове Пештана и Турије, притока Колубаре, сливна подручја Букуље и Босуте, притока Качера, као и горње и средишње токове Мисаче, притоке Милатовице. Средишњи и југоистоични део општинске територије чине планине Букуља и Венчац, тј. део високе Шумадије, а северни, благо заталасани део ниске Шумадије. Положај аранђеловачке општине одређен је координатама између 44 степена и 12 минута северне географске ширине и 20 степени и 25 минута, источне географске дужине (по Гриничу).

Аранђеловац, административно и управно седиште


Страна 19

општине, налази се готово у средишту општинске територије на 44 степена и 18 минута северне географсе ширине и 20 степени и 34 минута источне географске дужине. Он лежи у североисточном подножју шумовите планине Букуље (696 метара надморске висине), на надморској висини од 250 м, и то у изворишном делу реке Кубршнице. Већи део града смештен је на левој долинској страни и тераси реке Кубршнице која се пружа од села Буковика до потока Ћирковца (око 2,5 км дужине). Овом трасом води магистрални пут Ваљево - Топола - Крагујевац, дуж кога на обема странама формирао Аранђеловац као изразито издужено друмско насеље.

Општина Аранђјеловац је једна од седам општина Шумадијског округа. Њеној територији припада северо-западни део Шумадијског округа, тј. западни део сливног подручја Јасенице и источни делови Колубаре и Качера, области које пружају разнолике природне и привредне могућности. Алувијалне равни Кубршнице и њених притока, затим Турије, Мисаче и Пештана погодне су за ратарство, ливадско-сточарску и повртарску производњу, а њено побрђе, поред ратарства, претежно за воћарство, виноградарство и испашу стоке.

Укупна дужина границе аранђеловачке општине износи 98 км. Најкраћа је северна према општини Сопот (8 км), а најдужа је према тополској општини (47,5 км). Овако ограничена аранђеловачка општина има неправилан облик ромба. Пружа се правцем дуже осе од севера ка југу ваздушним одстојањем од 28 км, а краћом осом исток - запад у дужни око 7,5 км.

По пространству своје територије заузима 375,89 км2. Аранђеловачкој општини припада 15,75% укупне површине Шумадијског округа (2.386,71 км2) и она заузима треће место у округу, иза града Крагујевца и општине Кнић.

На територији аранђеловачке општине, поред Аранђеловца, насеља градског типа, налази се 18 сеоских насеља, а формирано је и регистровано 19 месних заједница.

Северно од реке Кубршнице и Пештана смештена су насеља: Тулежи, Венчане, Раниловић, Мисача, Орашац, Стојник и Копљаре, а јужно: Прогореоци, Гараши, Јеловик,

Босута, Вукосавци, Горња Трешњевица и Брезовац, док су насеља Аранђеловац, Врбица и Бања са обе стране реке Кубршице, а Даросава и Буковик са обе стране реке Пештана.

Саобраћајни положај је релативно повољан. Кроз средину општине пролази државни пут IБ реда бр.27 (стари назив М-4) правцем исток-запад, који повезује ибарску магистралу са аутопутем Е-75. Магистралом М-4 и регионалним путем Р-202 (преко Орашца) остварује се веза са магистралним правцем М-23 за Крагујевац ка југу и Београд преко Младеновца ка северу. Магистралним путем М-4 оствариваће се веза и са планираним аутопутем Е-763 Београд - Јужни Јадран.

У насељима аранђеловачке општине, по попису из 2002. године, живело је 48.129 становника, у 16573 домаћинства. По попису из 2011.године број становника се смањио на 46.225. На један квадратни километар површине долази 123 становника.

2.3. Демографска слика

Популациони положај Општине у окружењу

У свим временским пресецима званичних пописа становништва од 1948. до 2011. године, удео становништва општине Аранђеловац у укупном становништву Шумадијског округа, кретао се између 15% и 16%, што говори о релативно


Страна 20

усклађеној динамици демографских промена ове општине у односу на своје окружење.

Генерално гледано, број становника на простору Општине у 2002.години већи је за 53,7% у односу на 1948. годину, док је за Округ то повећање око 43%. Иако на први поглед стабилан и релативно спор, демографски раст показују значајне неравномерности између градског и сеоских насеља.

Популациони трендови унутар Општине

Према попису из 2002.године, у градском насељу забележено је 24309 становникa, док је према попису из 2011. године тај број благо увећан на 24580. Према демографској анализи евидентирано је да густина насељености за територију градског насеља Аранђеловца расте, због очекиваног прираштаја броја становника. Промене у густини насељености по катастарским општинама осликава очекивана кретања броја становништва, као резултат биолошког и миграционог кретања становништва. Раст броја становника у читавом периоду до 2025. године последица је благог раста наталитета, који ће и у наредном периоду задржати наведене трендове, али са нешто већом стопом промена него у периоду 1981-2002. година. До краја планског периода, односно 2025. године, треба очекивати благи раст броја домаћинстава на 13700.

Градско насеље, онако како је статистички просторно приказано, броји 24.580 становника, или 53,2% укупног становништва Општине, што је више од збира 18 осталих насеља.

У 18 сеоских насеља, промене броја становника ишле су у различитим правцима. До 1960-их година промене нису значајно изражене, а величина насеља се кретала у распону од 1000 до 2500 становника, углавном у складу са природним погодностима. Након тог периода долази до већег диференцирања како у величинској структури насеља, тако и у динамици промена, углавном у складу са комуникацијским погодностима и удаљеношћу од града. Од половине 1980-их година опадање броја становника се успорава.

Природна основа демографских промена

Учешће природног прираштаја у демографском расту насеља било је позитивно само код градског насеља. Код свих сеоских насеља у периоду 1981-2011. године природни прираштај је негативан, што се нарочито одразило на демографски биланс насеља из треће и четврте гупе која иначе имају мањи број становника од осталих. То је допринело да се негативан природни прираштај покаже и на општинском нивоу, са трендом даљег погоршања.

Стопа наталитета у општини Аранђеловац износила је 13.3‰ у 1981.г., 11.8‰ у 1991.г., а у 2002. г. 10.5‰ (Шумадијски округ 12,4‰, централна Србија 10,1‰). Тренд опадања рађања приметан је и код градског и код сеоских насеља. Тако је стопа наталитета у градском насељу од 16,6‰ у 1981., пала на 13,1‰ до 1991., и 12,6‰ до 2002.године, а у сеоским насељима од 10,6‰ у 1981.г, на 10,4‰ у 1991.г. и 8,2‰ у 2002. Години.

Апсолутне вредности наталитета, у периоду 1981-2005.г. показују да је становништво већ ушло у фазу ниског рађања што се посебно одразило на демографски биланс код мањих села. Смањење стопе рађања условило је измену старосне структуре, важне за процес репродукције што даље води у правцу смањења укупног броја становника. Распони између минималних и максималних вредности стопа наталитета за сеоска насеља у 2002. години су од 0 до 12‰ и то:


Страна 21

- испод 5‰ - насеља Прогореоци и Врбица; - 5-8‰ - Горња Трешњевица, Вукосавци, Брезовац, Тулеж, Стојник и Босута; - 8-11‰ - Јеловик, Венчане, Орашац, Копљаре и Гараши; и

више стопе наталитета - једино насеља Мисача 11,7‰ и Даросава 12,3‰.

Старосна и полна структура становништва

Старосна структура становништва Општине, углавном се подудара са просеком Шумадијског округа. То се уочава и када се пореде „градска насеља“, док је мало повољнији однос код „осталих насеља“ збирно, у смислу удела млађег становништва.

На подручју Општине, градско насеље има већи удео младог становништва (23.0% - градско насеље, према 20.3% - сеоска насеља), млађег средовечног становништва (27.8% - градско насеље, према 23.0% - сеоска насеља) и старијег средовечног становништва (31.0% - градско насеље, према 26.6% - сеоска насеља), док села далеко надмашују по уделу старог становништва (29,3% - сеоска насеља, према 17,8%- градско насеље).

Просечна старост становништва Општине је 39,9 година (у градском насељу 38,7 а у сеоским насељима 41 година), што је мало боље стање од просека Шумадијског округа. Разлике по сеоским насељима су од 37,2 године (Врбица) до 49,9 година (Вукосавци), или:

Демографија - Оцена стања

Последњих пет деценија кретање броја становника општине Аранђеловац карактерише стални пораст – у периоду 1948. до 2002. године број становника се повећао за 53,7%. Интензивнији демографски раст карактеристичан је за период 1971-1981.година (индекс 111), да би потом дошло до његовог успоравања, што се наставило и у току последњег међупописног периода 1991-2002. године (индекс 105,2, односно 103,6 по новој методологији пописа). Значајне су неравномерности у размештају становништва и популационим трендовима између градског и сеоских насеља, као и између сеоских насеља.

Број становника градског насеља растао је током читавог пописног периода (1948-2002.г.), посебно интензивно у периоду до 1980-их година, а затим умеренијим популационим растом који траје и данас. То је резултирало увећањем градске популације за више од 6 пута и достигнутим степеном урбанизације од 50,5%.

У истом периоду укупан број становника сеоских насеља смањио се за 30%. Генерално, тај процес је текао спорије него у другим крајевима Србије, али се по насељима он одвијао различитим темпом.

У последњем међупописном периоду тренд пораста броја становника међу сеоским насељима имају само приградска насеља Бања, Буковик и Врбица. Релативно спорије опадање броја становника, у односу на остала сеоска насеља, имају насеља из групе 1500-2000 становника: Даросава, Раниловић, Венчане, Орашац и Стојник.

Умерено опадање броја становника, али одржавање у групи 800-1000 становника, имала су насеља: Копљаре, Прогореоци, Брезовац, Мисача и Тулеж. Најбрже опадање броја становника имала су насеља: Горња Трешњевица, Босута, Гараши, Јеловик и Вукосавци, која су из категорије 1000-1500 становника, дошла до категорије 400-600 становника, у периоду 1953-2002.године

Природни прираштај по насељима, у периоду 1981-2005. године, био је позитиван само код градског насеља, док је код свих сеоских насеља био негативан. Тренд погоршања израженији је у демографском билансу мањих насеља.


Страна 22

Старосну структуру становништва одликује висок удео старог и старијег средовечног становништва. Становништво општине је на прагу стадијума дубоке демографске старости (просечна старост 39,9 година), док су најмања насеља у стадијуму најдубље демографске старости.

Досадашње промене у економској структури становништва резултирале су повећањем удела непољопривредног становништва на 70-90%, али са релативно ниским стопама активности и високим уделом издржаваних лица.

На почетку 21. века просторни размештај становништва је неповољан. Око 70% становништва концентрисано у општинском центру и приградским насељима (половина у градском насељу и још скоро петина у приградским насељима). Једна петина живи у 7 насеља популационе снаге 1000-2000 становника у средишњем и северном делу Општине. Свега једна десетина живи у 8 насеља која броје 400-800 становника, претежно у јужном делу Општине.

Збирном оценом демографских обележја, извршеном на основу бодовања параметара за 11 демографских показатеља, може се издвојити шест категорија насеља које одражавају различите демографске прилике:

- "врло повољне" демографске услове има само градско насеље; - "повољне" демографске прилике се могу оценити за насеља: Врбица, Буковик

и Бања, која су, заправо, приградска насеља; - "задовољавајуће" демографске прилике имају насеља: Даросава, Венчане,

Раниловић, Орашац и Стојник - "незадовољавајуће" демографске прилике могу се приписати насељима:

Прогореоци, Мисача, Тулеж, Копљаре и Брезовац; - "неповољне" демографске прилике оцењују се код насеља: Гараши, Јеловик,

Горња Трешњевица, Босута и Вукосавци; - ни једно насеље се не може оценити као "врло неповољно", или са

непоправљивим демографским приликама које би водиле његовом скором нестајању.

2.4. Привреда

До Другог светског рата привреда аранђеловачке општине била је заснована на пољопривредној производњи, трговини, занатству, као и на индустријским погонима везаним за локалну сировинску базу.

У другој половини прошлог века дошло је до преусмеравања аранђеловачке привреде са традиционалне структуре, засноване на пољопривреди, трговини, занатству и преради локалних сировина, ка интензивном индустријском развоју, који је заустављен пре петнаестак година, што је довело до пада привредних активности и броја запослених. Основни узроци томе јесу отежано пословање у ванредним економским околностима, губитак већине тржишта (бивше републике СФРЈ и иностранство), недостатак обртних средстава за трансформацију привредне структуре и успорено одвијање процеса приватизације, тако да још увек није решена судбина неких великих индустријских постројења

У Аранђеловцу тренутно постоји око 10 малих и средњих предузећа (МСП), 119 радњи, СТР-ова и предузетничких радњи и неколико великих корпоративних компанија.

Најзначајнији привредни субјекти Општине јесу:


Страна 23

- Компанија „Књаз Милош АД”, произвођач минералне воде “Књаз Милош”, лидера на домаћем тржишту, воде „Aqua Viva“, сокова и енергетских напитака. Компанија је 2004. године приватизована од стране Фонда Salford, односно Danube Foods, рационализована је производња, смањен број радника и побољшани финансијски услови пословања;

- приватна компанија „Пештан”, која у последњих 10 година бележи велики раст и развој у производњи PVC цеви и других производа, првенствено од пластике, а бави се и трговином керамике и грађевинских материјала, пласирајући своје производе и на тржишта суседних земаља;

- Компанија „OMYA - Венчац”, прерада мермер и гранита

- Бања Комерц – Бекамент, производња фасадних материјала и грађевинских лепкова

- „Универзум - Кубршница”, производња цигли и других грађевинских материјала.

- „Стублине“-Стојник, металопрерађивачка индустрија Сировинска база, условљена геоморфолошком и петрографском структуром општинског подручја (наслаге ватросталне глине, каолина, мермера, кварца, гранита), имала је велики утицај на досадашњи развој индустријске производње. Данас су предузећа која се баве овом делатношћу суочене са значајним проблемима у пословању. То су фирме:

- Холдинг компанија „Шамот”, која производи ватросталне материјале (приватизација није завршена);

- „Електропорцелан”, која производи изолаторе и електроинсталациони материјал (фирма није приватизована);

Постоји и неколико мањих компанија које запошљавају локално становништво. Међутим, потенцијали развој сектора МСП су слабо искоришћени, јер се ефекат приватизације“Књаз Милоша” и осталих предузећа осетио, углавном, кроз потрошњу, без видног утицаја на отварање фирми од стране локалног становништва.

Услужне делатности су, сем туризма и угоститељства, слабо развијене. Чак и у сектору МСП преовлађују производне делатности, док се услугама бави мали број фирми, изузимајући трговину. Према последњим расположивим подацима (1996) у занатству су регистроване 573 радње (279 производних, 156 производно-услужних и 138 чисто услужних радњи).

Посебно се истичу туристичко-угоститељски објекти, хотел „ИЗВОР“ и бањски комплекс у Буковичкој Бањи. Минерална вода „Књаз Милош“ представља важан бренд који је познат још од 1811. године, док је производња ручно пуњених боца започета почетком 20. века.

Главни проблеми и правци привредног развоја општине

Сумарно се може оценити да решавање акутних, веома озбиљних проблема привредног развоја Општине, не може препустити само тржишним снагама. Неопходна је и подршка општинских институција развоју жељених индустријских делатности, како са становишта равномернијег просторног развоја, тако и из аспекта задовољавања потреба локалног становништва, повећања запослености, рационалног искоришћавања сировинске основе, традиције и других потенцијала за постизање конкурентности на домаћем и извозном тржишту. У тим оквирима,


Страна 24

приоритна је подршка убрзаном окончању неопходно процеса приватизације и реалном сагледавању капацитета, потенцијала и могућности великих општинских фирми.

Основни потенцијали општине Аранђеловац у области привредног развоја јесу:

- богате резерве ватросталне глине, каолина, мермера, кварца, гранита и других вредних сировина за развој прерађивачке индустрије;

- квалитетни обновљиви ресурси (пољопривредно земљиште, воде, термоминерални извори и др.) за развој пољопривреде и туризма;

- повољан географски и саобраћајни положај (Аранђеловац налази се на око 255 м н.в., окружен планинама Букуља и Венчац, на удаљености 76 км од Београда);

- изграђени производни, инфраструктурни и услужни капацитети за усклађивање локалне структуре привредних активности са захтевима домаћег и извозног тржишта, посебно у областима: развој бањског туризма; снабдевање реномираним минералним водама и другим безалкохолним напицима; експлоатација и прерада мермера и других неметаличних сировина; призводња и рециклажа пластике и др.;

- реноме и традиција у производњи врхунских вина и низа други других квалитетних пољопривредно-прехрамбених призвода;

- високостручни и образован кадар, близина научних и образовних институција;

- изграђени урбани садржаји, знатан стамбени фонд, комуналне и јавне службе

Стагнантне економске тенденције у последњих петнаестак година и спорости процеса реорганизације и приватизације предузећа, суочиле су аранђеловачку привреду са озбиљним ограничењима у ефикасном коришћењу наведених и других економских потенцијала. Највећи проблем представља драстичан пад запослености. У периоду 2005-2007. чак 3700 запослених је прекинуло радни однос, углавном услед, реструктурирања друштвених предузећа („Шамот“ - 1300 и „Електропорцелан“ - 500 запослених) и смањење броја запослених у приватизованим фирмама („Књаз Милош“ - 1000, „Победа“ - 83 и конфекција „Рудник“ - 650 запослених), а у далеко мањој мери због смањења броја запослених у средњим и малим предузећима (угоститељско предузеће „Буковичка Бања“ - 70, штампарија „Напредак“ - 104 запослена). Стога се нарочита пажња мора поклонити отклањању следећих ограничења:

- висок степен незапослености, уз релативно неповољну квалификациону структуру незапослених и недостатак кадра у области нових технологија, развоја и маркетинга, информатике и др.;

- недовољна подршка развоју приватног предузетништва, посебно у погледу комуналног опремања погодних локација;

- наслеђена привредна структура, са недовољно развијеним предузетништвом и активностима локалног становништва у оснивању и вођењу сопствених фирми;

- капитално-интензиван карактер досадашњег индустријског раста, који се ослањао на локационо нефлексибилне и ресурсно условљене капацитете, са великим обимом материјалних инпута за производњу и транспорт терета у коришћењу локалних ресурса (воде, мермера, камена, пољопривредних сировина, песка, глине, воде и др.);


Страна 25

- низак ниво продуктивности рада, ниска искоришћеност капацитета, губитак тржишта и пад извоза због разних екстерних и интерних чинилаца, недостатак обртних средстава, отежан пласман производа и услуга, ниска репродуктивна способност, пословање са губицима и проблеми са ликвидношћу и растом задужености појединих предузећа, низак ниво личних зарада, отежана наплата потраживања;

- непоузданост постојећих земљишних књига, тј. система регистрације власништва над земљиштем и некретнинама, што отежава и могућност кредитирања и израде адекватних биланса пословања општинских фирми;

- велике просторне неравномерности у нивоу општег социоекономског развоја између општинског центра и руралног залеђа, посебно у погледу доступности јавним службама и развијености саобраћајне, хидротехничке, енергетске, телекомуникацијске и друге инфраструктуре;

- недовољно уважавање еколошких критеријума у досадашњем развоју, са неповољним ефектима на животну средину урбаног и руралног простора;

- и сиромаштво значајног дела становништва, посебно изражено у домаћинствима без запослења, са ниским степеном образовања, са избеглицама, старим лицима и сл., као један од општих проблема транзиције социоекономског система у Србији.

С обзиром на природне ресурсе, потенцијале, конкурентске предности и традицију, локална предузећа се морају ослонити на даљи развој и искоришћавање доступних природних добара (воде, руде, глина, пољопривредне сировине и др.), уз решавање власништва и заинтересованости потенцијалних инвеститора за позитивно пословање ових фирми. Ово би свакако значило свођење броја запослених на реалан ниво, како би ова предузећа ушла у позитивну зону пословања, али и налажења нових власника који ће бити заинтереосовани за производњу са профитом и обнављање старих и налажење нових тржишта за пласман својих производа ових фирми, уз могуће дељење ових компанија и приватизацију само потенцијалних погона, уколико се покаже да би ово могло бити решење.

Посебно ограничење за развој привреде на подручју општине Аранђеловац представља непостојење услова за развој индустрија које троше веће количине воде. То условљава развој само капацитета чистих индустрија, са вишим степеном финализације, малим специфичним утрошцима воде по јединици производа и са малим ефлуентним оптерећењем, које се отклања, пречишћавањем отпадних вода и рециркулацијом воде у технолошком процесу.

Кључна је даља успешна сарадња општинских фирми у домену набавке сировина, заједничког наступа на тржишту продаје финалних производа, као и проактивно праћење светских трендова дизајна и пласмана, уз појачани акценат на истраживање и освајање нових тржишта.

У домену услуга и туризма, приоритетна је ревитализација и промоција традиционалног језгра/туризма са развојем туризма и угоститељства на савременим основама, имајућу у виду велике потенцијале за развој бањског туризма и Буковичку Бању, као велики туристички потенцијал, а затим и до сада недовољно коришћено рурално залеђе, посебно са становишта културно-историјских знаменитости, пејзажних вредности и других комплементарних видова туризма. Потребно је да да се ови потенцијали користе у складу са светским стандардима и потребама тржишта — пре свега развојем квалитетних туристичких производа, организацијом пружања туристичких услуга и повезивањем с понудом окружења.


Страна 26

С обзиром на природне и друге погодности за развој разноврсне воћарске и сточарске, посебно овчарске производње, традицију и капацитете Венчачког виногорија у производњи врхунских вина, повољне агроеколошке услове за примену органских метода производње хране, пољопривреда има реалне изгледе за даље задржавање значајне улоге у привредном животу Општине, уколико се обезбеде услови за диверсификацију економских активности на селу, према моделу интегралног руралног развоја. Остваривање тог модела подразумева подршку побољшању економских и социјалних услова живота сеоског становништва, повећању тржишне конкурентности локалне аграрне понуде, очувању агробиодиверзитета и других природних и културно-историјских вредности руралних предела. Остваривање производног и економског напретка у овом сектору зависи данас, у првом реду, од развоја руралне инфраструктуре, набавке савремене пољопривредне механизације, искоришћавања локално хетерогених погодности за производњу квалитетних прехрамбених производа пољопривредног, односно шумског порекла, пословне консолидације и технолошке модернизације прехрамбене индустрије. Даљи развој локалних погона за прераду, дораду и складиштење пољопривредних сировина засниваће се на побољшању квалитета, истраживању тржишта и значајном повећању конкурентности, улагању у промоцију и пласман производа, уз истовремено унапређивање организације сировинске основе укрупњавањем, односно груписањем примарних произвођача.

Изузетно је битан даљи развој сектора МСП, у циљу стварања динамичније привредне климе и решавања проблема запошљавања локалног становништва. У измењеним условима пословања, након великих проблема, неповољног привредног окружења и започетог процеса реформи у Републици и у региону, МСП морају добити нове димензије као главни покретач привредног развоја Општине и генератор нових радних места. У овом тренутку, а посебно имајући у виду мали број успешних великих предузећа у Општини, даљи развој привреде је у великој мери упућен на мала и средња предузећа. Мала и средња предузећа ће се развијати и кроз сарадњу са страним и домаћим инвеститорима — са великим предузећима у Општини, ближем окружењу и Републици. Посматрано по делатностима, МСП ће се највише развијати у традиционалним гранама — производњи безалкохолних напитака, грађевинског материјала, преради пољопривредних сировина и сл., као и у сектору туризма и других услуга. Мора се радити на систематском подстицању развоја предузетништва, које није било карактеристично за аранђеловачку привреду. Затим на коришћењу постојећих природних потенцијала на ефикасан начин, истраживању трижишта и иновацијама. Стога је неопходно даље развијати пословну сарадњу, предузетнички дух, ниво знања и иновативности у Општини, а све у циљу стварања динамичне инвестиционе климе. Битна је дугорочна политика развијања конкурентности целе општинске привреде, а посебно МСП.

Имајући у виду очекивани даљи развој финансијског и банкарског тржишта у Републици и региону, један од приоритета привредног развоја општине Аранђеловац јесте стварање повољне инвестиционе климе за даљи развој МСП, обезбеђивањем пореских олакшица и привлачењем заинтересованих инвеститора и банака, ради обезбеђења средстава за повећано финансирање, пре свега, дугорочних пројеката. Тиме ће се омогућити повећање ефикасности производње и подизање нивоа конкурентности МСП, пре свега обновом и повећањем доступности набавке савремене опреме и нових технолошких линија, коришћењем сопствених средстава, кредита и лизинга опреме (посебно за микро-бизнисе). У тим оквирима једну од приоритетних мера чини решавање имовинско-правних односа, легализације и система земљишних књига, како би се


Страна 27

омогућило лакше успостављање хипотеке ради кредитирања од стране банака, као и побољшање кооперације локалних предузетника и општинске управе.

Заједно са развојем сектора МСП, посебну пажњу требало би поклонити и развоју микро-бизниса и тзв. породичних фирми (укључујући занатске, трговинске и друге радње, задруге, туризам и сл.), као основним карикама у привредном ланцу и делу сектора МСП.

2.5. Друштвене делатности

Аранђеловац је административни центар општине и седиште свих органа управе. Рад месних канцеларија организован је у свим сеоским насељима, осим у Прогореоцима.

Објекти месних заједница постоје у свим сеоским насељима, а њихова опремљеност и организованост је разнолика. Најбоље стање је у Даросави која поред месне заједнице и месне канцеларије има организоване и службе СУП-а, матичарску службу, дом културе, библиотеку и салу за скупове. Затим следе Бања, Орашац, Раниловић и Копљаре са нешто мање служби, па Гараши, Мисача, Стојник, Венчане и Тулеж. Остала насеља; Брезовац, Буковик, Врбица, Вукосавци, Босута, Трешњевица, Јеловик и Прогореоци су са најлошије организованим јавним службама.

Релативно развијена мрежа јавних служби одликује се значајном диференцираношћу између градске и сеоске средине, као и између појединих сеоских насеља сходно њиховој доступности.

Већина објеката задовољава просторне и комунално-техничке стандарде. Недостатак простора изражен је у објектима у насељима Раниловић, Копљари и Орашац. У појединим објектима нужни су захвати на инвестиционом одржавању објеката и побољшању хигијенско-здравствених услова, у складу са савременим стандардима.

Мрежу објеката основних школа чини 13 осморазредних, 9 четвороразредних и једна школа за децу са посебним потребама. У општинском центру лоцирано је 26% школа, које обухватају 50% укупног расположивог школског простора и скоро две трећине ученика. Једина насеља која немају основну школу су приградко насеље Врбица и Прогореоци (насеље где је последњих двадесет година стопа наталитета мања од 1‰).

Број ученика је током претходне деценије имао опадајући тренд, док се број одељења збирно није променио, тако да је наставнички кадар углавном задржан на завидном нивоу. Број ученика по одељењу највећи је у градским школама, док су у сеоским школама одељења релативно већа у гушће насељеним и релативно приступачнијим насељима, односно мањи у насељима јужног и југозападног дела Општине.

Све школске зграде задовољавају минимум корисне површине по ученику и минималне захтеве комуналне опремљености, али је опремљеност лабораторијама и специјализованим кабинетима далеко испод стандарда, посебно у сеоским школама. Фискултурну салу имају само три градске школе, док су отвореним спортским теренима боље опремљене матичне школе на сеоском подручју. Будући да школе нису редовно и адекватно одржаване, неопходна је санација инсталација и конструктивних елемената.

Три средње школе у Аранђеловцу имају обухват око 80% популације средњошколског узраста, чиме је остварен висок стандард обухвата становништва средњим образовањем. Одличну опремљеност имају и Економска школа и Техничка


Страна 28

школа, док највеће захтеве за реконструкцијом има Гимназија (изграђена 1920. године). Средње школе немају адекватно решене спортске садржаје.

Висока технолошка школа струковних студија располаже адекватним простором и одговарајућом опремом, а у плану је даље опремање и осавремењавање лабораторија школе.

Здравствена делатност у Општини организована је у јавним здравственим установама, у оквиру Опште болнице и Дома здравља. У оквиру Дома здравља раде четири диспанзера и 10 амбуланти у сеоским насељима. Амбулантама у сеоским насељима просечно гравитира око 1200 становника на једног лекара, који долази периодично у току седмице. Посебан проблем представља и недостатак апотека. Због тога су становници сеоских насеља приморани да потребе за примарном здравственом заштитом задовољавају у општинском центру.

Центар за социјални рад за подручје општина Аранђеловац и Топола води првенствено бригу о особама чији је социјални статус угрожен, међу којима су посебно осетљиве социјалне групе: деца без родитељског старања, деца из породица са поремећеним односима, деца са инвалидитетом, одрасле и старе особе са посебним потребама.

Аранђеловац је седиште свих органа управе општинског значаја. Сва насеља имају седиште месне заједнице и месне канцеларије, осим насеља Прогореоци. Најкомплетнију мрежу управних и административних служби има насеље Даросава, затим следе Бања, Орашац, Раниловић и Копљаре, насупрот насељима јужног и југозападног дела Општине и приградских насеља.

Музеј у Аранђеловцу је комплесног типа са конзерваторском радионицом и шест збирки. Има велики значај за националну археологију и етнографију, као и збирка остварења са међународног фестивала „Свет керамике”. Народна библиотека „Свети Сава”, у Аранђеловцу делује у скученим условима који не задовољавају потребе чувања и одржавања књига, организацију промотивних активности и издаваштва, што се једино може превазићи обезбеђивањем новог већег простора. Центар за културу и образовање је главни организатор културно-образовних и забавних активности, углавном на урбаном подручју. На сеоском подручју активности су спорадичне, осим организовања традиционалне манифестације „Сусрети села”. Недовољно се користе и неадекватно одржавају домови културе у насељима Даросава, Бања, Копљаре, Орашац и Раниловић, као и биоскопске сале у насељима Гараши, Мисача и Стојник.

Спортски објекти су неравномерно распоређени, са око 70% објеката у општинском центру – спортски центар (са три објекта и отвореним тереном за мале спортове), фудбалски терен, отворени базен са минералном водом, као и рекреативни терени за одбојку, тенис, кошарку у склопу хотела „Извор”. Ту је и Аква-парк један од најпознатијих у Србији. За рекреацију је посебно уређена трим стаза у парку, а ту су и пешачке стазе на Букуљи и Венчацу. Са осматрачнице на врху Букуље пуца поглед по целој Шумадији. Скоро сва сеоска насеља имају фудбалске терене, који су плански грађени са различитим степеном уређености и довршености. Испод бране Гарашког језера планира се изградња акватичког центра (базени и терени за мале спортове)


Страна 29

3. ВИЗИЈА

3.1. Ставови грађана о заштити животне средине у општини

Анкета је изведена у циљу прикупљања ставова грађана о животној средини, њихове процене стања, утврђивања приоритета, визији и њиховој спремности да се укључе у еколошке програме, пројекте и акције. Резултати анкете о стању животне средине на територији општине Аранђеловац, показују да су еколошки проблеми у овом окружењу веома изражени.

Анкета је спроведена од 01.03.2015 до 15.05.2015. Током овог периода анкетирано је 500 становника аранђеловачке општине. Анкету је спровео технички тим за израду програма заштите животне средине и образовања.

Према попису из 2011. године општина Аранђеловац има 47.764 становника од којег броја у градском подручју живи нешто више од половине (25.507). Број становника старијих од 15 година је 40.545, тако да анкетирани узорак обухвата 1,23% од броја становника старијих од 15 година. При анкетирању тј.давању мишљења о стању животне средине укључени су становници свих месних заједница.

Анализом резултата анкете дајемо податке о учешћу грађана према години старости, радном статусу, образовању, полу.... Анализом података са дијаграма уочавамо да је је број испитаних грађана млађе популације, чак 52% популације анкетираних је старости до 35 година.

Релативно велико учешће учесника са основним образовањем је последица анкетирања великог броја ученика старости 15 - 18 година.

У дијаграму је дата анализа учесника анкете према радном статусу.

Према месту живота 274 испитаника живи у граду што у односу на укупан број анкетираних грађана чини 54%, што представља, према попису, однос становништва који живи у граду односно у селу.

17%

18%

16%20%

15%

14%

Анализа учесника анкетепрема годинама старости

15 - 18

18 - 25

25 - 35

35 - 45

45 - 55

1% 19%

58%

22%

Анализа учесника анкетепрема образовању

Неписмен

Основно образовање

Средње образовање

31%

44%

10%6% 9%

Анализа учесника анкете премарадном статусу

Ученик, студент

Запослен

Пензионер

Земљорадник

Остало


Страна 30

13%

43%

41%

1% 2%

1. Да ли мислите да су проблеми животнесредине у окружењу

Веомаопасни

Опасни

Уобичајени

Што се тиче полне припадности, 251 од 500 анкетираних грађана је женског пола. У наставку је дато мишљење јавности о стању животне средине у општини с обзиром на то какви су проблеми животне средине у нашем окружењу.

На питање ко Вас највише загађује, грађани са скоро 50% сматрају да су они ти који утичу на животну средину.

47%

19%

19%

12%

3%

Ко Вас највише загађује

Грађани

Отпадне воде

Саобраћај

Индустрија

Остали


Страна 31

15%

14%

12%

10%9%

8%

8%

8%

8%8%

Најзначајнији проблеми животнесредине у општини Аранђеловац

Комунални отпад

Загађење ваздуха

Загађење површинских и подземних вода

Неадекватно еколошко образовање

Уништавање и неконтролисана сеча шума

Загађење земљишта и ерозија

Опасан отпад и опасне материје

Квалитет животних намирница

Уништавање биљног и животињског света

Неадекватно еколошко информисање

На питање којих је 10 најзначајнијих проблема животне средине у општини, најчешће су се на првим местима нашли проблеми одлагања отпада загађења вода и ваздуха и неадекватног еколошког образовања.

На следећем дијаграму су одговори како се могу решити еколошки проблеми:

Одговор на ово питање потврдио је став грађана да је решавање одлагања комуналног отпада један од најзначајнијих проблема животне средине у општини Аранђеловац.

28%

27%

21%

20%

3% 1%

Како се по Вашем мишљењу могу решитиеколошки проблеми Образовањем и

васпитањем

Казненом политиком

ЕфикаснијоминспекцијскомконтроломИнформисањем иподизањем нивоасвестиЈачањем медицинскихслужби


Страна 32

Анкетирање грађана су спровели чланови техничког тима за заштиту животне средине и образовање:

У наставку је дата ВИЗИЈА заједнице с аспекта животне средине.

3.2. Визија заједнице

Општина Аранђеловац која је настала на исконском споју воде, глине и камена, у окриљу планине Букуље и Венчаца, економски је развијена средина са развијеном руралном економијом, бањским и другим видовима туризма при чему:

- води бригу о очувању паркова, шума и зелених површина, извора минералне воде, језера и река;

- развија индустрију и саобраћај тако да не угрожава животну средину; - представља чисту средину са високо развијеном еколошком свешћу својих

житеља где се поштују принципи животне средине.

7%

61%

32%

Да ли сте задовољни решавањемпроблема отпада

да

не

делимично

34%

10%

34%

22%

Да ли би добровољно радилина решавању еколошких

проблема у својој општини

да

не

можда

понекад94%

6%

Да ли требаорганизовано сакупљатиотпад у сеоским месним

заједницама

да

не


Страна 33

4. СТАЊЕ ВОДА

4.1. Хидрографија

Водна богатства општине Аранђеловац - постојеће стање, анализа утврђеног стања и идентификација слабости

4.1.1. Постојеће стање

Због различитог утицаја геолошког састава, рељефа, климе, вегетације, водоодрживог земљишта и равномерно распоређене количине атмосферског талога, хидролошке одлике општине Аранђеловац, (у даљем тексту: Општина) су разноврсне.

Зависно од литолошког састава и тектонског склопа, дренажна мрежа је добро развијена са различитим типовима уређаја (дехидричним, центрипеталним, центрифугалним и паралелним).

Водна богатства Општине чине подземна (изданска) вода и површинске воде (извори, реке, вештачка језера и баре).

Водне површине Општине заузимају 32,03ha или 1,28% тог простора. Сачињавају их водотоци, који највећим делом припадају сливовима река Кубршница, Пештан и Букуља (са Великом и Малом Букуљом), и акумулације за водоснабдевање Општине.

Подземна (изданска) вода

Подземне воде су заступљене великим бројем извора, који се најчешће јављају на контакту водопропустљивих и непропустљивих геолошких слојева. Најбројнији су извори у вишим деловима Општине и њихов број расте са порастом надморске висине. Један број је каптиран.

Дубине издана знатно варирају. Најплића је издан у алувијалној равни, где се јавља на дубини од 5 до 6m.

На узвишењима јавља се на дубинама од 10 до 20м, а на неким местима и на већим.

На територији Општине, подземне воде су бистре, без боје, мириса и укуса, температуре до 100C, pH око 7,3. Хемијски састав подземних вода карактерише мала минерализација воде од 280-500mg/l, тврдоћа воде је 10-150dH. Садржај природних органских материја је испод 5mgKMnO4/l.

Површинске воде (извори, реке, потоци и језера – природна и вештачка) Површинске воде Општине су извори, реке, потоци и језера.

Извори

Извори се, на територији Општине, јављају готово свуда у подножју страна на додиру песка и глине, кречњака и шкриљаца. На подручју Општине има око 30 каптираних извора. Капацитет воде извора је, углавном, мали а многи пресушују током сушних лета. У сеоским насељима Општине, извори са већом издашношћу су каптирани и на њима су изграђене чесме. Сеоска насеља Општине планинског карактера, богатија су изворима од равничарских. На територији Општине има више минералних и термоминералних извора. Минералне воде Буковичке Бање имају посебан значај, јер се сврставају у ретке хладне воде и топле лековите воде.


Страна 34

Највеће количине термоминералне воде се налазе у масиву планине Букуље. Настанак ових извора везан је за инфилтрацију и циркулацију вода на њеним дубинама и регионалне разломе. По својим општим особинама, углавном припадају хидрокарбонатно-натријско-угљено-киселим водама.

Реке и потоци

Речну мрежу Општине чине реке, потоци и речице. Од већих река, које теку кроз територију Општине, су следеће реке: Кубршница, Пештан, Велика Букуља, Мала Букуља, Букуља, Турија, Качер (само малим делом, а настаје спајањем река Букуље и Босуте), Босута, и Мисача.

Извирући на територији Општине (испод планине Букуље, код Буковичке цркве), Кубршница је највећа и најзначајнија притока реке Јасеницe. Дужина тока око 42km, површина слива 743,2km2. Од извора до уласка у Споменик природе „Парк Буковичке Бање“, корито је отворено. Надаље тече бетонским колектором (ток реке је регулисан, а корито затворено) – испод Споменика природе „Парк Буковичке Бање“ и улице Краљ Петар I (средином градског насеља Аранђеловац), до Робне куће „Три О“. Потом је корито отворено, дно делимично устаљено (изграђено од ломљеног камена) и уређено до Споменика природе пећина „Рисовача“. Изграђене су четири каскаде различитих висина од 1,40м до 3,0м.

Минимална количина воде у реци Кубршници, за време лета, износи око 10l/s. У току пролећа и јесени, када је количина падавина – кише, већа, износи 500l/s.

Притоке реке Кубршнице на територији општине су следећи потоци: Јелинац (у северо - источном делу градског насеља Аранђеловац), Балабанац (југо-западни део сеоског насеља Врбица), Јешовац (паралелно са потоком Балабанац), Врбичка река (сеоско насеље Врбица), Поповац, Бања (сеоско насеље Бања), Радовац, Каменица (сеоско насеље Брезовац), Вичија и Суморина.

Наведени потоци су без каптираних извора, шумски и служе за одвођење атмосферских вода у реку Кубршницу. Преко лета, када је суша и падају незнатне количине кише, често и пресуше.

Река Пештан извире на северно-западној страни планине Букуље и тече у правцу југоисток-северозапад. Тече кроз Буковик, Даросаву и Прогореоце и код моста у Крушевици завршава свој ток кроз Општину. Десна је притока реке Колубаре. Површине слива је 172,8m2, а дужина водног тела 32,2km. Рељеф сливног подручја је благо-таласастог карактера. Минимална надморска висина слива је 96m, а максимална 220m. Средњи пад тока реке Пештан је 0,4%. Десне притоке реке Пештан на територији Општине су: Радов поток, Драшковац, Трескавац, Велика Црна Река, Пословчица и Даросавица а леве: поток Златовац, Шутица, Плочник, Хајдучица и Ваган.

Река Велика Букуља тече до акумулације „Букуља“, потом од акумулације „Букуља“ до акумулације „Гараши“.

Велика Букуља се од изворишта усмерила ка западу (7км). Спаја се са Малом Букуљом на северу сеоског насеља Гараши.

Мала Букуља тече од изворишта ка западу, паралелно са Великом Букуљом.

Десне притоке Велике Букуље су два потока – Лазински и Поломски, а Мале Букуље – Баре. Са јужних падина планине Букуље, и брда Шутице, Орловице и Вагана разлива се разграната (лепезаста) изворишна челенка реке Букуље, а јужније и реке Босуте.


Страна 35

Река Букуља настаје спајањем Велике и Мале Букуље у атару сеоског насеља Гараши. Дужина водног тела је 8,72км.

Са десне стране, Речица са Шутичким потоком (тече са Орловице и Шутице) и Циганкуља (спуста се са Средњег брда) уливају се у реку Букуљу.

Река Турија извире у атару сеоског насеља Раниловић, потес Рапинска шума. Тече ка југозападу (око 12км) до села Раниловић, где се спаја са потоцима Глоговац, Сува Турија и Јунковац, а са десне стране са Мешетином, Дрлупском реком, Смољковцем и Златаном. Подворица и Каменичка река су леве притоке реке Турије.

Река Качер тече једним делом и територијом Општине, кроз сеоско насеље Босута.. Притока је реке Љиг.

Река Босута настаје на самој граници Вукасоваца и Босуте од поточића – Врлаје и Мртваје. Потоци – Вукосавачки (са леве стране) и Дубоки (са десне стране), уливају се у реку Босуту.

Река Мисача извире на источним падинама Кљештевице на 395м.н.в. Улива се у Милатовицу, па преко Великог Луга, у Кубршницу. У реку Мисачу се уливају потоци Врбак и Дрењак. На територији Општине, река Мисача протиче кроз сеоска насеља Мисача и Стојник.

Правац отицања речних токова Мисаче и Кубршнице је према младеновачком басену.

Отицање речних токова Букуље и Босуте усмерено је ка мионичко-белановaчком басену.

Долине речних токова Турије и Пештана имају скоро праволинијски правац пружања исток-запад и усмерен је према Колубарском басену.

Осим наведених река и потока, речна мрежа Општине састоји се од већег броја малих, безимених речица и поточића.

Језера

Акумулационо језеро „Гараши“ смештено је на северо-западним падинама планине Букуље у сеоском насељу Гараши. Укључена је у водоснабдевање града од 1976. године, а пројектована запремина воде је 6.273.000m3.

Речице Мала и Велика Букуља, као и остали околни токови, углавном се снабдевају из падавина. И акумулација "Гараши" се пуни атмосферском водом.

Акумулационо језеро „Букуља“ формирано је на на југо-западним падинама планине Букуље. У односу на акумулационо језеро „Гараши“, налази се на већој надморској висини и удаљено је од загађивача. Запремина воде језера „Букуља“ је 1.260.000m3. Површина слива изнад бране је 6km2 а просечни годишњи талог је 714-740mm.

Два вештачка језера, позната као Мала и Велика водојажа, налазе се у непосредној близини Фабрике Електропорцелан у сеоском насељу Буковик.

4.1.2. Анализа постојећег стања

Постојеће стање река, потока, поточића и речица, које чине речну мрежу Општине, је неповољно и забрињавајуће.

Квалитет воде водотока на територији Општине је угрожен одлагањем отпада и испуштањем отпадних вода.


Страна 36

Водотоци су пријемници неопасног, инертног и опасног отпада. Наведени отпад је необновљиви и обновљиви, неорганског и органског порекла у чврстом и течном агрегатном стању. Пореклом је из домаћинстава (резиденцијални, комерцијални, институционални и други), индустрије и пољопривреде.

Од неопасног отпада који се налази на обалама или у кориту водотока, доминира комунални – необновљиви и обновљиви, у чврстом – ферментабилини и инертни, агрегатном стању.

Морфолошки састав комуналног чврстог отпада у водотоцима је различит. Органски материјали доминирају, али су ту и рециклабилне компоненте комуналног чврстог отпада – папир и картон, пластика, стакло, метал, текстил и друго.

Главне карактеристике комуналних отпадних вода су: известан садржај неорганских и органских материја (део у суспендованом стању), присуство микроорганизама (неки патогени) и појава специфичних загађујућих материја (азот, фосфор и друге).

То су опасане отпадне материје које садрже металне компоненте, раствараче, киселине, органофосфорне компоненте, азбест, цијаниде и феноле, токсичне материје - батерије, уља, боје, стари лекови, пестициди, моторно уље и уљни филтери, дезодоранси, пасте за обућу, топломери и слично. Водотоци садрже и медицински, инфективни и фармацеутски, радиоактивни и биохазардни отпад – животињског и хуманог порекла.

Загађујуће материје, које потичу из домаћинстава од фецеса (60 до 70%), у реципијентима су Cd, Zn, Cu и Ni. Фекалије обично садрже 250mg/kg Zn, 70 mg/kg Cu, 5mg/kg Ni, 2mg/kg Cd и 10mg/kg Pb.

Други главни извори метала у води из домаћинства су производи за негу тела, фармацеутски производи и средства за чишћење. Кадмијум је присутан у сировини за производњу детерџената (минерали фосфатног порекла).

Индустријска постројења лоцирана на територији Општине су генератори биодеградабилних и бионедеградабилних индустријских отпадних вода.

Особине индустријских отпадних вода су различите и специфичне су за сваку грану индустрије. Водотоци садрже велике концентрације растворених органских материја (протеина), конзервисано воће и поврће, суспендованих, колоидних, растворених и органских материја, скроб, бојe и лаковe, фенолe, нитроједињења, тешке метале и друго.

Пољопривредни објекти – регистроване и нерегистроване фарме стоке и живине, су места настајања пољопривредних отпадних вода.

Повећана концентрација нутријената са сточних фарми и пољопривредних површина изазива претеран развој алги у водотоцима. Алге убрзано троше кисеоник, обрастају водену површину и спречавају продирање светлости. Јавља се еутрофикација површинских и подземних вода и престаје нормално функционисање воденог екосистема.

Дивље депоније су велики загађивачи површинских и подземних вода Општине.

Многобројне дивље депоније налазе се поред водотока – река, потока, извора и језера. На њима се стварају нова једињења која загађују воду. Испод отпадног материјала ствара се густ тамни филтрат, најчешће отровног састава од избаченог отпада, те као течан продире у дубине загађујући подземне воде, које су законом спојених судова повезане са реком, па се на тај начин врши двоструко загађење.


Страна 37

На квалитет воде реципијената додатно утиче и топљење снега са саобраћајница (коловоза) који садржи со за посипање, нафту и нафтине деривате.

4.1.3. Идентификација слабости

И поред задовољавајућег квалитета прерађених отпадних вода у оба ППОВ, воде река Кубршнице и Пештана су, у појединим периодима и на одређеним деловима корита, ван прописане класе.

Водотоци на територији Општине су загађени отпадним материјама и водама из људских насеља - домаћинстава, који нису прикључени на градску канализацију, већ је изливна канализација – санитарне и фекалне отпадне воде, изведена директно у реципијенте.

Један знатан број домаћинстава – дела градског насеља Аранђеловац и сеоских насеља, упуштају своје сирове санитарне и фекалне отпадне воде у водонепропусне септичке јаме, на/у земљиште, канале и вототоке. Отпадне воде које се изливају у канале, земљиште и потоке, заједно са штетним материјама, отичу површински или се процеђује у подземље. У појединим деловима Општине се, од фекалне канализације, образује „језеро санитарних и фекалних отпадних вода". Садржај из септичких јама се транспортује цистернама и излива у канале, водотоке и по земљишту. Тако се загађују подземне и површинске воде и деградира земљиште.

Река Кубршница чини, са својим бочним притокама, једну лепезу водотокова, око градског насеља Аранђеловц, који дренирају падине Букуље, Венчаца и Орашачког брда.

Ради заштите зацевљених водотокова кроз градско насеље Аранђеловац, изграђене су и три бетонске бране - преграде за задржавање насипа, и то: Б.1. на Станковића потоку, Б.2. на Вуковића потоку и Б.3. на Балабанцу - леви крак.

У главним саобраћајницама градског насеља Аранђеловац су, за прихватање атмосферских отпадних вода, уграђени ливено-гвоздени сливници и уведени у колекторе атмосферске канализације. Сливници не прикупљају велику количину воде услед превеликог подужног пада улица, од око 1,5%, и велике брзине воде.

Непречишћене атмосферске отпадне воде отичу и уносе загађујуће материје у површинске и подземне воде. То изузетно угрожава санитарни режим реципијента. Коришћење атмосферске отпадне воде је ограничено и отежано, а може настати и тровање риба и организама које живе у реципијентима.

Наведене реке и њихове притоке представљају потецијалну опасност за бујичне поплаве. То утиче на појаву водене ерозије и клизишта.

Осим наведеног, идентификоване су и следеће слабости:

- не проводи се принцип „загађивач плаћа";

- инспекцијски надзор се не врши перманентно и у складу са одредбама закона

и прописа из животне средине;

- нису ограничена права и дефинисане обавезе власника и корисника

земљишта уз водна тела површинских вода;

- не постоји строга контрола одлагања и бацања отпада у површинске воде,

напуштене бунаре и око изворишта и водозахвата;

- нису, на нивоу локалне управе, донете потребне одлуке у складу са законима

Републике Србије из области заштите вода, којима би се посебно


Страна 38

конкретизовале локалне надлежности и регулисала значајна питања у вези са

заштитом вода и животне средине;

- није израђен катастар загађивача и процене могућих штетних утицаја на

водене екосистеме;

- не врши се континуирани мониторинг квалитета површинских и подземних

вода;

- нису санирана клизишта и извршено пошумљавање на правцу дивље

изградње и у зонама заштите вода;

- није дефинисана употреба земљишта које је подложно поплавама;

- не спроводи се адекватна антиерозиона заштита сливова применом

биолошких мера (пошумљавање, мелиорације пашњака);

- није изграђен катастар влажних станишта.

4.2. Водоснабдевање

4.2.1. Вода за пиће

Објекти за снабдевање становништва општине Аранђеловац водом за пиће из градског водовода

Постојеће стање

Постојеће стање водоснабдевања у Општини урађено је на основу достављених података од стране овлашћених лица осам сеоских насеља Опшштине - Горња Трешњевица, Вукосавци, Јеловик, Босута, Гараши, Раниловић и Буковик.

Када су у питању водни објекти, на територији Општине има Постројење за пречишћавање воде „Букуља“ (познатијем као Филтер станица „Парлог“ – у даљем тексту: Филтер станица), 17 резервоара воде за пиће и 3 водозахвата.

Становништво Општине снабдева се водом за пиће из објеката за централно и индивидуално водоснабдевање.

Први водовод за тадашњу варош Аранђеловац је изгађен 1928. године, каптирањем извора реке Кубршнице, издашности 5l/s. Тада је изграђен резервоар запремине 150m3, са котом прелива на 290 метара надморске висине и цевовод од ливено-гвоздених цеви. Изграђен је до центра вароши и тадашње железничке станице, за потребе чувене локомотиве „Ћира“. Каптажа се налази у порти Буковичке цркве вода је хигијенски исправна. Она се још увек користи без пречишћавања (уз хлорисање и контролу), јер је укључена у градску дистрибутивну мрежу.

Градско насеље Аранђеловац и 15 сеоских насеља прикључени су на централни водоводни систем.

Просторна покривеност водоводном мрежом 2014. године према броју кућа и станова, изражено у процентима је у градском насељу Аранђеловац 98%. Десет сеоских насеља има следећу покривеност водоводном мрежом: Бања 90%, Буковик 90%, Стојник 80%, Раниловић 80%, Копљари 75%, Орашац 70%, Врбица 70%, Мисача 60%, Даросава 50% и Гараши 30%. Остала сеоска насеља – Тулежи, Прогореоци, Венчане, Босута, Јеловик, Брезовац, Вукосавци и Горња Трешњевица нису прикључена на градски водовод.

Вода из акумулација на планини Букуљи се доводи до Филтер станице, где су изграђене инсталације за пречишћавање пијаће воде капацитета 300l/s. Објекат је


Страна 39

изграђен 1983. године на 400 метара надморске висине (северозападна страна Букуље).

Због висинског положаја, релативно густа дистрибуциона мрежа Општине (скица 1) је, од коте 180 код постројења за пречишћавање отпадних вода у сеоском насељу Бања, до коте 400 код Филтер станице, подељена у 3 висинске зоне. А ка планини Букуљи и сеоском насељу Гараши је формирана IV и V висинска зона.

Скица 1 - Дистрибуциона мрежа општине Аранђеловац

Прва висинска зона обухвата цело градско насеље Аранђеловац и подручје јужно од бивше ускотрачне пруге. За ову зону постоје резервоари:

- „Кубршница" Р-1.1. V=350m3 воде; - главни резервоар код "ИНО-а" V=1.200m3; - у сеоском насељу Бањи, резервоа Забрежје, Р-1.3. V=1.200m3; - у сеоском насељу Врбици је изграђен резервоар Р-1.4. V=1.000m3воде. - За ову зону се планира контра резервоар V=1.000m3 на падинама Орашачког

брда. Он ће бити повезан цевоводима Ø200mm из правца сеоског насеља Врбице и из правца градског насеља „Вашариште". То ће допринети равномернијем распореду притисака у мрежи и повећати поузданост система.

Друга висинска зона обухвата подручје падине Дугајлије, између Букуља и Венчаца, као и подручје северно од старе пруге. Ова зона обухвата делове сеоских насеља Копљари, Орашац, Стојник, Мисача, Раниловић и Даросава. За ову зону постоје резервоари:

- код старе филтер станице резервоар Војна пошта Р-2.1. V=1.200m3 воде; - у Томића крају у сеоском насељу Врбици, резервоар Томића косса запремине

1.200m3 Р-2.4. V=600m3 воде; - у Бановићима у сеоском насељу Буковику, резервоар Бановићи Р-2.5.

V=1.000m3 воде.


Страна 40

За ову зону се планира контра резервоар „Сеничко гробље", V=1000m3, што ће обезбедити боље снабдевање овог подручја. Нови резервоар треба изградити на месту садашње прекидне коморе, која тренутно игра улогу малог контра резервоара. Објекти водоснабдевања и дистрибуциона мрежа Општине приказани су на скици 2.

Скица 2 - Објекти водоснабдевања и дистрибуциона мрежа Општине

Трећа висинска зона са главним резрвоаром Р-3.1. V=1.200m3 воде, код филтер станице и контра резервоара Р-3.2. V=1.200m3 воде на Пресеци (источни крак - сеоска насеља Орашац, Копљари и Стојник и западни – сеоска насеља Мисачу, Раниловић и део сеоског насеља Даросава. То ће обезбедити нормално водоснабдевање високих делова градског насеља Аранђеловац. Краци дистрибутивне мреже кјоји се простиру на запад и исток од Пресеке снабдевају сва села северно од градског насеља Аранђеловца. Новоизграђени резервоар „Бановићи" Р-2.5. обезбеђује нормално водоснабдевање сеоских насеља Буковик и Даросава.

За I висинску зону постојећи резервоар Кубршница је запремине 350м3 воде.

Главни резервоар I висинке зоне код ИНО-а има запремину 1.200м3. У сеоском насељу Бања постоји резервоар запремине 1.200м3, док је у сеоском насељу Врбица изграђен резервоар запремине 1.000м3 воде.

За II висинску зону је постављен резервоар код старе филтер станице, запремине 1.200м3 воде. За ову зону је планиран резервоар код гробља у Сеничанима и на тој локацији је изграђена само прекидна комора. У Томића крају (сеоског насеља Врбица) постоји резервоар запремине 600м3, док у Сеничанима постоји резервоар


Страна 41

запремине 700м3. У Бановицима (сеоско насеље Буковик) је у изградњи резервоар воде запремине 1.000м3.

Уз Филтер станицу је изграђен резервоар III висинске зоне запремине 1.200м3 воде.

Главни контра резервоар III висинске зоне је на Пресеци и има запремину 1.200м3 воде.

Према подацима Јавно комунално предузећа „Букуља“ (у даљем текст: ЈКП) просечна дневна потрошња до 2008. године је износила 180l/s уз губитке до 50%. Након рекострукције мреже, која је подразумевала замену дотрајалих азбест цементних цеви, цевима савремених материјала (PVC и полиетиленске цеви), губици воде су се свели на 25-30% уз дневну просечну потрошњу од 133l/s. Губитци се и даље јављају услед пуцања цеви, и застарелости истих. Према подацима ЈКП „Букуља“, око 17,5% мреже је изграђено од азбест-цементних цеви. Потребно је наставити рекострукцију мреже, односно наставити замену азбест цеметних цеви (планирана је рекострукција у улици Кнеза Михаила).

На територији Oпштине налази се велики број бунара, јавних чесми и мањи број цистерни за прикупљање кишнице. Тачан број није познат, јер нису добијени подаци из свих насеља (градског и сеоских) Општине.

Према прикупљеним подацима, на територији Општине има 2.552 бунара. Копаних бунара има 2.463, побијених 20, а 76 су бушени. Значајан број домаћинстава – 1052, не користи воду из бунара за пиће. Само 325 домаћинстава врши редовну контролу воде својих бунара коју користи заа пиће.

Вода из бунара се користи за пиће, напајање стоке и заливање / наводњавање башти и травњака. Будући да је „мекана“, вода из цистерни за прикупљање кишнице, користи се за напајање стоке.

Пре отварања водовода у Општини (1928.), снабдевање водом за пиће вршено је са јавних чесми и извора.

Прва јавна чесма на територији садашње Општине изведена је из каптаже Кубршнице и налази се испред порте Буковичке цркве. Ова чесма није у функцији.

Највећи број јавних чесми на територији Општине налази се у градском насељу Аранђеловац.

Прва јавна чесма на територији садашње Општине изведена је из каптаже Кубршнице и налази се испред порте Буковичке цркве. Ова чесма није у функцији. Највећи број јавних чесми на територији Општине налази се у градском насељу Аранђеловац.

Скица 3 – приказ неких јавних

чесми


Страна 42

На скици 3 дат је приказ неких јавних чесми на територији Општине.

Јавне чесме на територији Општине напајају се водом за пиће из природних извора и градског водовода. Према доступним подацима, има их 24.

У табели 1приказани су називи и локације 7 јавних чесми које се напајају водом из природних извора. Табела 1 - Називи и локације јавних чесми Општине које се напајају водом из природних извора

Назив објекта Локација

Свети Сава-Ваганац Сеоско насеље Буковик

Шутица Сеоско насеље Буковик Буковик

Девојачки извор Сеоско насеље Буковик

Олгин поток Сеоско насеље Врбица

Церовита јаруга Сеоско насеље Врбица

Чесмица Сеоско насеље Врбица

Спомен чесма “Јешовац” Градско насеље Аранђеловвац

Табела 2 – 17 јавних чесми на територији градског насеља Аранђеловац које се напајају водом из градског водовода

Назив објекта Локација

Јавна чесма Улица Вожда Карађорђа (Сеничко гробље)

Јавна чесма на Зеленој пијаци Улица Војислава Илића (Зелена пијаца)

Јавна чесма Улица Цара Душана (насеље Ламеле)

Јавна чесма Улица Кнеза Михаила (бивша железничка станица)

Спомен чесма “Јешовац” Улица Краља Петра

Јавна чесма Улица Краља Петра (Бувља пијаца)

Јавна чесма Улица Топличка

Јавна чесма Градско гробље Рисовача

Јавна чесма Улица Ђурђевданска (насеље Јелинац)

Јавна чесма Улица Кнеза Михаила (Фортуна центар)

Јавна чесма Улица Радничка (кружни ток код „Југопетрола“

Јавна чесма код бившег предузећа „Победа“

Улица Краља Александра

Јавна чесма Код Жуће ветеринара

Јавна чесма Црква Св. Петра и Павла

Јавна чесма Тржни центар Јешовац

Јавна чесма Буковичка црква

Каптиране природне изворе и приватне водоводе има 246 сеоских домаћинстава.


Страна 43

Анализа постојећег стања

Општина има водоводну мрежу још од 1928. године.

Дужина водоводне мреже на територији општине Аранђеловац је 450м. Изграђена је од цеви различитих материјала и то: азбест-цемент; челик; ливено гвожђе и пластика. Старење цеви проузрокује њихово пуцање и повећава губитак воде за пиће. Најчешћи узроци пуцања цеви су слегања и нагла промена притиска у мрежи. Будући да нема поузданих података, процењени губици су, за цео систем водоводне мреже општине Аранђеловац, реда величине 40-50% укупне потрошње воде за пиће.

Многобројни потоци око планине Букуље, као и они који се уливају у реке Кубршница и Велика Букуља (Букуљска река), немају довољну издашност.

Да би се обезбедиле довољне количине воде за континуирано и сигурно водоснабдевање Општине, изграђене су вештачке акумулације.

Прва вештачка акумулација изграђена је 1952. године на Дубоком потоку. Служила је за водоснабдевање становништва и фабрике Шамот у Аранђеловцу.

Због брзог развоја града и привредне у Општини, играђена је 1956. године акумулација „Букуља“ (1956.) и „Гараши“ (1976.).

Велики проблем јесу такозвана „Забукуљска села“ (јужни и виши део Општине) у којима скоро и да нема водоснабдевања, а на чијим територијама се управо налазе изворишта-акумулациије за снабдевање становништва Општине водом за пиће. У том смислу, неопходно је систем проширити на села: Горња Трешњевица, Брезовац, Вукосавци, Босута, Јеловик и Гараши.

Потенцијали на територији Општине за водоснабдевање за сада су: - акумулација „Речица“ капацитета 19l/s; - каптажа „Дукића врело“ у селу Бања, капацитета 15l/s и - проширење капацитета водозахвата „Качер“.

Потребе становништва, привредних субјеката и јавних служби Општине су све веће, а потрошња воде је неравномерна.

Проблеми водоснабдевања Општине се, из године у годину, увећавају, а посебно су изражени у летњим месецима. Осим суше, ту су и застарела инфраструктура, нерационална потрошња и губици у водоводној мрежи.

Стање водоводног система и проблеми са којима се суочава комунална делатност у Аранђеловцу, указују да је потребно реконструисати водоводну мрежу.

Бунарска вода је, по свом пореклу подземна вода, па су извори загађивања подземних вода истовремено и извори загађивања бунарске воде. Загађивачи подземних вода – хемијска једињења и микробиолошки контаминанти, када доспеју у аквифер, мењају квалитет воде и чини је непогодном за пиће. Специфичност загађивања бунарских вода је у томе што овај процес није изолован и локалан, већ је у значајном степену условљен загаљењем атмосфере, површинских вода и земљишта.

Већина индивидуалних водних објеката својом локацијом и начином градње не задовољава ни минимум санитарно-техничких услова (близина различитих извора загађења - септичке јаме, штале, куће, путеви, њиве као и начин зидања, дубина бунара, покривеност и др.). Нема систематизованих података о броју и коришћењу индивидуалних водних објеката. Не постоји успостављен систем контроле квалитета воде, а дезинфекција се врши само спорадично, најчешће хлорним препаратима.


Страна 44

Контрола воде за пиће обухвата физичко-хемијске и микробиолошке прегледе. Оба ова показатеља су значајна за здравље људи.

Јавно комунално предузеће „Букуља“ одржава и чисти јавне чесме Општине које се напајају водом за пиће из градског водовода. Поред лабораторије Филтер станице лабораторијску анализу исправности воде јавних чесми врши и Институт за јавно здравље Крагујевац (у даљем тексту: Институт).

О одржавању и здравственој исправности извора, јавних бунара и јавних чесми се, по одлуци Скупштине општине Аранђеловца, стара ЈКП „Букуља“. Међутим, ЈКП „Букуља” не врши лабораторијско испитивање квалитета воде за пиће јавних чесми које се напајају водом из природних извора. Такође, већ неколико година, Општина нема санитарног испектора који би, у оквиру одговарајућих надлежности, планирао, организовао и реализовао програм праћења контроле квалитета воде са јавних чесми. Општина Аранђеловац и Институт су, први пут у 2014. години, урадили мониторинг квалитета воде за пиће јавних чесми које се напајају водом из природних извора.

Јавне чесме Општине које се, у погледу хигијенске исправности воде за пиће, најчешће контролишу су: Спомен чесма у Жућином паркићу, јавна чесма код некадашње Победе и јавна чесма на Зеленој пијаци.

Идентификација слабости

На основу анализе стања водоснабдевања становништва општине слабоминералном одом за пиће идентификоване су следеће слабости:

- непостојање система јавне канализационе мреже за прикупљање комуналних отпадних вода делова градског насеља Аранђеловац и већих сеоских насеља (Венчани, Даросава, Раниловић, Орашац, Стојник, Бања, Врбица, Буковик);

- већи број индустријских постројења не поседује систем за пречишћавање својих отпадних вода (систем за предтретман), па отпадне воде испушта у реципијенте;

- дифузно разливање пољопривредних отпадних вода, које завршавају у водотоцима;

- дифузно разливање процедних вода депоније „Цинцарска коса“, јер њена изградња није завршена према предвиђеним техничкој-технолошкој документацији;

- вода у акумулацијама за водоснабдевање има повећан садржај гвожђа и мангана, као последица еутрофикације акумулација услед прилива већих концентрација азота и фосфора;

- вода на каптираном извору Спомен чесме "Јешовац" има повећан садржај нитрата, Свети Сава-Ваганац има повећану концентрацију мангана, а јавне чесме Девојачки извор смањену pH вредност;

- не постоји континуирана контрола квалитета воде објеката за индивидуално снабдевање становништва водом за пиће - бунара и јавних чесми;

- бунари и јавне чесме које се напајају водом из природних извора су у лошем грађевинско-техничком стању;

- контрола квалитета воде из објеката за индивидуално снабдевање становништва водом за пиће – бунара, јавних чесми и каптираних извора, није редовна и организована, већ спорадична и индивидуална;

- не постоји документација о броју, локацији, грађевинско-техничком стању, издашности и квалитету воде бунара, јавних чесми и каптираних извора.


Страна 45

4.2.2. Минерална вода


Када је у питању минерална вода која се користи за пиће, у басену Општине доминирају три морфолошке целине лоциране на југу, централном делу и северу.

- на југу, нископланинско-брдовита зона пружања исток-запад, у којој доминирају Букуља и Венчац, са просечним висинама од око 400m;

- у централном делу, равничарско-брежуљкасто подручје, просечне висине 200-300m, које се налази у оквиру аранђеловачког неогеног басена;

- на северу, брежуљкасто-брдовито подручје Пресека-Кљештевица (300-400m).

На подручју Општине, установљено је више лежишта минералних вода, на основу чега је могуће извршити реонизацију на одређена експлоатациона поља. Од 1936. године избушено је око 40 истражно-експлоатационих објеката у оквиру поља: „Књаз Милош", Даросава, Гараши, Врбица и Бања.

Групи извора „Књаз Милош" припадају извори у Парку. Каптажа старог извора „Књаз Милош“ извршена је 1866. године. Постојали су и познати извори: "Ђулара", "Топли извор" и "Кнез Михаило". Године 1870. израђен је базен, обложен масивним храстовим талпама, по коме је добио назив "Талпара", издашности 4,5l/s.

У садашњим условима, експлоатација минералне воде врши се са експлоатационих поља: „Књаз Милош", „Бања" и „Расадник". Поља се међусобно разликују по: минерализацији, издашности, органолептичким својствима, температури.

Дугогодишња успешна производња и пласман ових вода, плод су обимних истраживања овог подземља у коме се налазе вредне количине минералне воде.

Експлоатација минералне воде врши се из 10 бушених бунара и једног резервоара.

Минерална вода се точи на три места у Парку, а прерађује и флашира у Фабрици за производњу мнералне воде „Књаз Милош“ АД у Аранђеловцу (у даљем тексту: Фабрика).

Магистрални цевовод повезује некадашњи погон за експлоатацију минералне воде у комплексу Парка и Фабрику, која се налази у јужној индустријској зони сеоског насеља Бања.

Секундарни цевовод повезује околне изворе минералне воде.

Лоциран на територији Општине, планински масив Букуља-Ваган пресецају многобројне пукотине, које пролазе кроз колекторе минералне воде. Вода се из колектора слива у канал, кроз који пролази гас, који подиже воду на површину земље.

На територији Општине, у непосредној близини површинских вода, налазе се артерски газирани извори:

- у долини Речице (сеоско насеље Гараши); - „Слатина“ (сеоско насеље Прогореоци) и - на левој долинској страни Пештана (сеоско насеље Даросава).

На северним падинама Орловице (сеоско насеље Даросава) налази се више извора газиране воде. Два су каптирана као чесме: „Глишића" и „Прокића". Температура газираних минералних вода ових извора је 15,50C.

Минералне воде поменутих извора су угљено-киселе, јер у гасном стању доминира угљен диоксид. То су благо киселе воде и ниске минерализације (која показује


Страна 46

знатне осцилације у погледу неких елемената). Ове киселе воде имају повећане концентрације гвожђа, мангана и флуора. Издашност изворишта је релативно мала - достиже максималну вредност 90-100l/h.


Израдом дубоких хидрогеолошких бушотина и преко 1000m утврђен је комплетан литолошки стуб лежишта на територију Општине, и то:

- хумус мале моћности до неколико метара; - неогени седименти песковито шљунковите глине моћности до 100m; - шкриљци нижег кристалитета 100-150m и - контактно - метаморфни комплекс.

Колектор је на великим дубинама (већим од 150m). Повлатни део је водонепропусни слој. На основу изотопских анализа утврђена је старост минералне воде, која се креће у интервалу 20 - 40 хиљада година ±500 година.

Лабораторијске анализе показују да вредности хемијских параметара природне минералне воде у бунарима не прелазе максимално дозвољене концентрације.


Следи приказ идентификованих слабости (уочених и могућих): - начин експлоатације у погледу заштите лежишта минералне воде у Парку; - неповољни природни услови у експлоатационм пољу „Бања"; - непожељно обарање нивоа у експлоатационим пољима услед неконтролисане

експлоатације минералне воде, што би довело до трајног погоршања квалитета минералних вода;

- погоршање квалитета воде - бактериолошко загађење, које настаје прилоком отклањања хаварија или замена;

- недовољна хидрогеолошка истраживања ширег подручја Општине; - недовољна испитаност издашности и квалитета самоизлива који се користе за

пиће и осцилације минерализације воде самоизлива.

4.3. Отпадне воде и јавни канализациони систем и мрежа

4.3.1. Отпадне воде


Отпадне воде које се испуштају у водотоке – реке, потоке, поточиће и речице, Општине (у даљем тексту: реципијенти) су: комуналне отпадне воде; индустријске; пољопривредне и атмосферске отпадне воде (метеорске воде).

Комуналне отпадне воде

Општина има 15.487 домаћинстава.

Она су генератори комуналних отпадних вода, које настају у току припреме сировина и произвиодње хране, одржавања личне хигијене, прања посуђа и веша и на друге начине.

Како се у кући или стану налазе два мокра чвора (кухиња и купатило), комуналне отпадне воде садрже две врсте загађујућих материја. Кухињске отпадне воде садрже велике количине масноћа, детерџената и органских материја. Отпадне воде из купатила садрже детерџенте, фекалије, влакна, органске материје и сл. Због тешкоће организовања два одводна система и трошкова градње, наведене отпадне воде се најчешће одводе као мешавина.


Страна 47

Комуналне отпадне воде садрже следеће загађујуће материје: органске, неораганске, биолошки теже разградљиве, штетне и токсичне материје и друге.

Индустријске отпадне воде

Највећи генератори индустријских отпадних вода на територији Општине су индустрија неметала и метала.

Индустријска зона Општине подељена је на: југоисточну; северозападну и централну.

У југоисточној зони „Кубршница“ су смештени неки од производних, прерађивачких и услужних капацитета: „Књаз Милош“ АД, „Бања Комерц“, „Шумадија Гранит“,производња бетона и бетонских цеви, фабрика за производњу монте, блока и цигле „Универзум Кубршница“, „Фортуна маркет“, бензинске пумпе, трговине, угоститељски објекти, складишта, пекара "Победа", "Венчац Omya", „Беаз плус“; штампарија „Запис“ и друге.

Производни и услужни капацитети северозападне зоне "Пештан" су: „Пештан“, „ИЕП“, „Елка“, „Качерац“, „Шамот-Даросава“, шивара „АМК“, стругаре, каменорезачке радње, услужне делатности, установе из области образовања и здравља и др. Централна радна зона „Град" је локација на којој се налазе Фабрика „Шамот", хотел „Извор“, услужне делатности – трговине, угоститељски и спортски објекти, здравствене и образовне установе и др.

Индустријске отпадне воде настају употребом воде у технолошком процесу, тј. потичу из производних процеса и обухватају процесне, расхладне, санитарне и отпадне воде од чишћења опреме. Специфичне су, за сваку грану индустрије. Индустрије отпане воде садрже тешке метале, киселине, базе, минералне соли, минерална уља, угљоводонике, феноле и ароматична органска једињења, радиоактивне материје, патогене микроорганизме. Генератори индустријских отпадних вода на територији Општине испуштају у водотоке сирове биодеградабилнe и бионедеградабилнe индустријскиe отпаднe водe.

Индустријске отпадне воде – санитарне, техничке, технолошке, расхладне и друге, настају у индустрији и другим производним погонима.

Санитарне отпадне воде у индустрији воде порекло из санитарних чворова, кухиња и мензи, затим од прања хала и других просторија. По свом саставу су сличне комуналним отпадним водама.

Техничке отпадне воде су оне које се користе за заштиту од пожара, хлађење постројења, хлађење турбина и сл. Оне су мање или више чисте и сличне су по садржају водама кишне канализације. Наведене воде најчешће прати термално загађење, које се мора решавати на посебан начин.

Технолошке отпадне воде се јављају као резултат самог производног процеса. Најчешће у себи садрже висок ниво загађујућих материја и захтевају посебне процесе пречишћавања пре испуштања у рецепијент. Врста и количина загађујућих материја, као и повишена температура отпадних вода условљена је самим технолошким процесом.

Количина и квалитет отпадних вода индустрије лоциране на територији Општине зависи од технолошког процеса производње и мењају се током дана и године.

Сакупљање, транспортовање и пречишћавање сирових индустријских отпадних вода различито је решено. Мањи број индустријских постројења, које функционишу на


Страна 48

територији Општине, врше одређени степен обраде сирових индустријских отпадних вода које су биодеградабилне.

Пољопривредне отпадне воде

На територије Општине регистровано је 3.078 мањих пољопривредних газдинства. Она се баве ратарством, воћарством, виноградарством, сточарством (узгој свиња, живине, оваца, говеди), пчеларством и другим пољопривредном делатностима. Наведена газдинства су генератори пољопривредних отпадних вода које загађују воде органским и неорганским материјама и микроорганизмима. Прву групу чине отпадне воде са сточних фарми, са течним изђубравањем, и са фарми живине.

Друга група су процедне и површинске пољопривредне отпадне воде. Настају са земљишта где се примењују агротехничке мере и поступци.

Услед неправилне расподеле падавина, током године, приступа се наводњавању продуктивног тла. Након тога вишак воде се процеђује до подземне воде или отиче у површинске воде. Последица тога је промена састава воде, која се разликује од воде за натапање (због испарљивости воде, отапања вештачког ђубрива, састојака за заштиту биља и других састојака земљишта, кроз које вода протиче). Исти последице се јављају и након атмосферских падавина.

Карактеристике пољопривредних отпадних вода су висок HPK, тврдоћа воде, садржај фосфора, нитрата и пестицида. Реч је о високом органском загађењу, са присутним органским материјама у таложном (суспендованом) облику и садржају амонијака (изражен алкални карактер).

У току наводњавања или атмосферских падавина, вода спира са пољопривредних површина и раствара разне врсте пестицида. Количине и врсте употребљених пестицида у пољопривреди јако варирају, у простору и времену. Њихово присуство у води зависи од резистентности и употребљене количине.

Резистентност пестицида карактерише време полухидролизе – време потребно да се од присутне количине разложи половина. За ово је потребно од неколико дана до неколико месеци. Осим ових пестицида, који брзо доспевају у површинске воде, они који буду дуго задржани у земљишту, извор су сталног и дуготрајног загађења воде.

Интензивно наводњавање пољопривредних култура носи са собом и одређене проблеме везане за поремећаје у билансу соли у земљишту. Употреба воде неодговарајућег квалитета доводи до нагомилавања соли и заслањивања површинских слојева земљишта, а испирање тих соли до систематског погоршања квалитета површинских и подземних вода.

Микроорганизми се налазе у санитарним и фекалним отпадним водама пољопривредних домаћинстава, пољопривредних објеката и пољопривредни површина. То су поједине бактерије и вируси, фекалног хуманог и животињског,а порекло им је са пашњака и сточних фарми. У одређеним условима, изазивачи су веома опасних болести код људи и животиња.

Порекло тешких метала на пољопривредним површинама је из минералних и органских ђубрива, рада пољопривредне механизације, муља из лагуна. Долазећи из разних извора, тешки метали се, на крају, делом таложе на површини земљишта, а делом доспевају и до подземних вода. Наведено зависи од њихових хемијских и физичких особина. Загађење земљишта тешким металима је трајно, јер је време задржавања тешких метала у земљишту много веће него у другим деловима биосфере.


Страна 49

Седименти су део водених екосистема и представљају органске и неорганске честице чврстог материјала. Чврст матетријал је нанос настао у процесима неког од облика ерозије, који се до водених екосистема транспортује радом ветра или воде. Хемијски утицај седимената произилази из чињенице да су честице наноса уједно и преносиоци различитих адсорбованих материја, пре свега фосфора, тешких метала, пестицида и сл. Таложење и нагомилавање таквих материја на дну водених екосистема директно се одражава на квалитет и употребљивост воде.

Атмосферске отпадне воде

На територији Општине настају значајне количине атмосферских отпадних вода. Чине их падавине у виду кише и снега, које са различитих површина – шеталишта, улица, тротоара, паркинга, парковских стаза, двориштних површина, индустријских површина, кровова, платоа, манипулативних терена и других, спирају и односе различите материје. То су и техничко-санитарне воде које се користе из хидраната или из цистерни, а употребљавају се за прскање, поливање и прање улица.

Атмосферске отпадне воде садрже: - велике количине суспендованих и колоидних честица (од прашине и блата); - остатке нафтних деривата; - остаци од лишћа, траве и сл.

Присуство микроорганизама је условљено процесима гњилења и трулења органске материје.

Метали у атмосферским отпадним водама потичу од абразије коловоза, хабања аутогума и облога кочница, скидања Pb са обојених површина и спирања Pb и Zn са кровних површина.

Количина и квалитет метеорске воде зависи од следећих фактора: загађене атмосфере, климатских утицаја, енергента, интензитета и учесталости атмосферских падавина, врсте и начина обраде површине са које потиче отицај, начина одржавања јавне хигијене, броја и интензитета моторног саобраћаја и других.

Атмосферске отпадне воде, непречишћене отичу у површинске и подземне воде, уносећи загађујуће материје. То изузетно угрожава санитарни режим реципијента. Коришћење воде је ограничено и отежано, а може настати и тровање риба и организама које живе у води.


Дуж реципијената налази се велики број локација са загађивачима. Већи број су илегални испусти отпадних вода, а нешто мањи се односи на илегалне дивље депоније чврстог опасног и неопасног отпада.

Илегални испусти отпадних вода у реципијенте су појединачни испусти из индивидуалних објеката становања. Ту су и појединачни испусти из индустријских, услужних, пословних и других објеката смештених дуж реципијената. Неки од њих су дефинисани извори отпадних вода – испустни отвор на цеви фекалне канализације, отвор на септичкој јами, таложник, а други су недефинисани – платои око кућа, стамбених, пословних и услужних објеката, дворишта, улице и други.

Фекални испусти у реципијенте смањују могућност самопречишћавања реципијената.

Спорадична појава штетних и опасних материја у виду гвожђа, мангана и других, последица је рада фабрика у близини река Кубршнице и Пештана. Анализе воде,


Страна 50

током кишних периода, показују присуство разних емулзија и зауљених материја које се атмосферским испустима преносе у наведене реке. Спирајући земљишта на коме се налазе фабрике, бензинске пумпе, манипулационе површине и дивље депоније отпада, јаке кише уносе загађујуће загађујуће материје и мењају квалитет воде реципијента.

Већи број генератора индустријских отпадних вода не примењују један од два приступа пречишћавања индустријских отпадних вода:

- предтретман који се мора спровести ради задовољавања критеријума који су присутни при испуштању у јавне канализације и

- јединствено пречишћавање (без мешања са отпадним водама из домаћинстава) ради задовољавања прописаних критеријума за еуфлент који се сме испуштати у одређени водопријемник.

Квалитет воде реципијената је веома лош. То се посебно односи на реке Кубршницу и Пештан, чији је квалитет воде на дужем току ван прописане класе. Иста констатација – квалитет воде је веома лош, се односи и на потоке. Водотоци су загађени живом и мртвом органском материјом, хемијским елементима и једињењима органске и неорганске природе, киселинама и базама, нерастворним солима и другим материјама. Они се загађују отпадним водама, одлагањем смећа и отпадних материја на дивље депоније (које се налазе у близини обале) неисправним и водопропусним септичким јамама, распадањем веће количине стајског или вештачког ђубрива или заштитних средстава (хербицида, инсектицида и других).

Визуелно, вода реке Кубршнице у горњем току није одговарајућег квалитета, јер има знакова загађености. Испитивање утицаја сирових отпадних вода на квалитет воде реке Кубршнице показало је да отпадне воде градског насеља Аранђеловац и субруралних насеља нису имале битан негатива утицај. Испитиван је квалитет; сирове отпадне воде на улази у постројење за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) и пречишћене на излазу из истог у сеоском насељу Бања и воде реке Кубршнице узводно и низводно од места улива отпадних вода.


На основу анализе постојећег стања идентификоване су следеће слабости:

- не врши се редовна контрола загађености водопријемника, па нема егзактних података о квалитету њихових воде;

- није организовано адекватно одлагање измета на сточарским фармама и формирање „поправних зона"- засађено разноврсно растиње, чиме се постиже филтрирање, спречавање ерозивних процеса, производња биомасе;

- не врши се планско уклањање уплива загађења у реципијенте пореклом из домаћинстава, индустрије и пољопривреде;

- није комплетирана изградња депоније „Цинцарска коса“; - не врши се редукција урбаних, индустријских и пољопривредних ефлуената; - значајне количине опасног отпада завршавају у реципијентима; - атмосферске отпадне воде са грађевинских подручја се не испуштају у отворене

канале и кишну канализацију; - један број значајних индустријских постројења и пољопривредних објеката

нема постројења за претходно пречишћавање бионедеградабилних сирових индустријских отпадних вода;

- није извршена дислокација постојећих објеката који представљају извор отпадних вода које садрже опасне материје (бензинске пумпе, кланице, аутоперионице и др.);


Страна 51

- не врши се третман индустријских отпадних вода системом затворених циклуса (рециркулација отпадних вода).

4.3.2. Сакупљање и транспорт свежих отпадних вода на територији општине – канализациони систем и мрежа, и пречишћавање


На територији Општине изграђена је канализациони систем са санитарном и фекалном канализационом мрежом која обухвата градско насеље Аранђеловац и сеоска насеља Врбицу, Бању, Буковик и Даросаву. На скици 4 је приказана Општина са градским насељем Аранђеловац (у боји) и сеоским насељима. Овај систем је пријемник сирових комуналних, индустријских, метеорских и инфилтрационих отпадних вода.

Скица 4 – Градско насеље Аранђеловац и сеоска насеља Општине


Страна 52

Канализациона мрежа Општине (слика 1) је сепарационог типа и прима употребљене воде из домаћинстава, јавних установа и индустрије. Она се рачва према ППОВ у сеоским насељима Бања и Даросава.

Слика 1 – Канализациона мрежа Општине

Од вододелнице код Фабрике „Шамот" (градско насеље Аранђеловац) ка истоку, изграђен је примарни колектор Ø250, Ø300, Ø350 и Ø500mm до ППОВ у сеоском насељу Бања. Овај колектор гравитационо прима сирове отпадне воде бочних огранка из правца Букуље и Орашачког брда. На овај начин прикупљају се и транспортује око 85 - 90% сирових отпадних вода градског насеља Аранђеловац и сеоског насеља Врбица. Осим отпадних вода из домаћинства и јавних установа, ППОВ приме и отпадана вода из фабрике за производњу минералне воде и безалкохолних напитака ,,Књаз Милош“. Наведени канализациони систем са мрежом функционише уз мање неуралгичне тачке. Оне се налазе углавном на укрштању канализационог система са регулисаним водотоком реке Кубршнице, и нерегулисаним потоком Балабанац, Станковића потоком.

На западној страни од Фабрике „Шамот" (градско насеље Аранђеловац) изграђен је примарни колектор одводне цеви Ø300mm. Он у сеоском насељу Даросава прелази у Ø500mm и наставља до ППОВ у овом насељу. На овом колектору постоје мањи застоји, тако да ППОВ ради смањеним капацитетом око 1,5 l/s.

Када су у питању сирове отпадне воде из домаћинстава (санитарне, комуналне и фекалне), постиже се мешавина која се добро биолошки пречишћава у наведеним ППОВ.

Инфилтрационе (подземне) воде које дотичу у канализациону мрежу преко цевних спојева или дренажних система су, по квалитету, најчистије. Веће количине разблажују комуналнне воде и могу да поремете биолошко пречишћавање на ППОВ.

Корита Станковића потока и реке Кубршнице (део кроз парк Буковичке бање) су, пре Другог светског рата, регулисана у облику кишног колектора димензија 200х200cm и 150х150cm.

Корито реке Кубршнице је, од моста у Споменику природе „Парк Буковичке Бање” (у даљем тексту: Парк) до Робне куће „Три О“, покривено и зацевљено у облику потковичастог прстена димензија 200х300cm до 350х450cm. На тај начин је изграђен главни колектор атмосферских отпадних вода кроз градско насеље Аранђеловац, у кога су уведени базни потоци, отворени или зацевљени.

Балабанац је зацевљен само у делу од млина, до излива у Кубршници.

Пресечки поток је зацевљен целом дужином кроз градско подручје, профилима Ø100cm, Ø120cm, и Ø150cm.

Поток Јелинац је делимично регулисан, отвореног корита са каменом облогом дна и бочних зидова.


Страна 53

У ЈКП „Букуља“, као купци, евидентирани су власници 15.487 домаћинстава на територији градског насеља Аранђеловца и сеоских насеља.

Од тога је на територији градског насеља Аранђеловац евидентирано 10.793 купаца (домаћинстава), док је на територији сеоских насеља евидентирано укупно 4.694 купаца (домаћинстава). Она су распоређена неравномерно на 12 сеоских насеља (од укупно 18 колико их има на територији Општине). Сва евидентирана домаћинства су произруководилацчи отпадних вода.

По увиду у тренутно стање (фебруар 2015.), од 10.793 домаћинстава, 10.672 купаца има услугу коришћења воде, а 8.467 купаца има услуге коришћења канализације и пречишћавања воде.

У ЈКП „Букуља“су, као купци на територији Општине, евидентирана 1.638 активна правна лица. Од тога је на територији градског насеља Аранђеловац евидентирано 1.411 купаца, док је на територији 12 (од 18) сеоских насеља евидентирано 219 купаца.

На подручју градског насеља Аранђеловац има 122 правна лица која генеришу комуналне и индустријске отпадне воде.

Од 12 сеоских насеља Општине, сеоско насеље Венчани има 8 (од 4. 570 сеоских насеља) домаћинстава која плаћају накнаду за услуге – воду, канализацију и пречишћавање. Наведена домаћинства генеришу комуналннее отпадне воде.

Према расположивим подацима, 8.467 домаћинстава испушта комуналне отпадне воде у главни колктор (канализацију), 4.086 у септичке јаме (3.100 су прописно изграђене, а 386 непрописно), 2.011 на/у земљиште, а 2.155 у површинске токове – реке, потоке и канале.

Индустријске и комуналне отпадне воде генеришу се у 12 сеоских насеља. Правних лица нема у следећим сеоским насељима: Тулеж; Јеловик; Босута; Брезовац; Горња Трешњевица и Вукосовци.

Следи приказ података добијеним из већих генератора отпадних вода на територији Општине, и то: „Универзум-Кубршница“ - АД, Шамот-Рудник доо, „Бања Комерц Бекамент“ ДОО.

Сви наведени генератори генеришу и евакуишу санитарне отпадне воде које настају као последица физиолошких потреба запослених и одржавања простора - објеката у којима бораве запослени.

„Бања Комерц Бекамент“ ДОО генерише индустријске отпадне воде које настају као последица технолошког процеса и метеорске отпадне воде. Шамот-Рудник доо генерише и евакуише метеорске и дренажне отпадне воде.

Ниједан наведени генератор отпадних вода не врши пречишћавање и мерење количина насталих отпадних вода.

Место испуштања (испусте) сирове отпадне воде је водоток (Шамот-Рудник доо) и канал („Бања Комерц Бекамент“ ДОО). „Универзум-Кубршница“ – АД испушта сирове отпадне воде у градску канализацију.

„Бања Комерц Бекамент“ ДОО врши систематско мерење квалитета сирове отпадне воде. Према извештајима о испитивању квалитета генерисаних отпадних вода (2012, 2013 и 2014. година), оне задовољавају прописане вредности за испиштање у реку Кубршницу.


Страна 54


Канализациони системи и мрежа На територији Општине изграђено је око 100km картиране мреже.

Услед дотрајалости цеви, спојева, и неадекватних капацитета, до сада је реконструисано свега 2km фекалне канализационе мреже, а постоји реална потреба за обнављањем и реконструкцијом.

На ППОВ врши се третман сирове отпадне воде до дефинисаног степена пречишћавања пре испуштања у рецепијент – реке Кубршницу и Пештан.

Све сирове отпадне воде на теритирији Општине прикупљају се путем мрежне санитарне и кишне канализације.

Санитарна канализација Главни колектор Ø250, Ø300, Ø350 и Ø500 је пријемник сирових отпадних вода од вододелнице код Фабрике ,,Шамот“ у градском насељу Аранђеловац ка истоку, до ППОВ у сеоском насеље Бања На њега су гравитационо прикупључени бочни огранци из правца Букуље и Орашачког брда. Овај слив обухвата око 85 - 90% потроша.

Други главни колектор (одводне цеви Ø300) почиње од Фабрике ,,Шамот“ у градском насељу Аранђеловац ,,Шамота“ и наставља ка западу. У сеоском насељу Даросава прелази у Ø500, и наставља до ППОВ у истоименом насељу.

Кишна канализација Повољна конфигурација терена са постојећим речним коритима горњег дела слива Кубршнице (слив Велике Мораве) и Пештана (слив Саве) са многобројним притокама, пружају услове за ефикасну евакуацију кишних вода из градског подручја. Разлог је каптирање изворишта реке Кубршнице и коришћење њеног целокупног изворишног потенцијала за водоснадбевање. Последица је пресушивање природног корита реке Кубршнице и Станковића потока. Део водотока реке Кубршнице, од улаза у Споменик природе „Парк Буковичке Бање“ до Робне куће „Три О“ је зацевљен у облику потковичастог пресека димензија 2000x3500mm до 3500x4500mm. На тај начин је створен главни колектор кишне канализације кроз сеоско насеље Аранђеловац. У њега су уведени, било отворени или зацевљени, следећи водотоци: Сарамандића поток; Вуковића поток; Балабанац; Јешовац; Јунац; Јелинац; Каменац; Кленац и други. Тако су при изградњи кишне канализације искоришћене природне путање кретања воде.

У главним градским саобраћајницама су уграђени ливено-гвоздени сливници (гајгерови сливници који садрже таложник) за прихватање атмосферских вода и уведени у зацевљене одводнике. Превелики подужни пад главне улице од око 1,5% отежава прихватање оборинских вода, јер исте због велике брзине често претачу сливнике, што је познати проблем са већим подужим падом саобраћајнице. Река Кубршница са својим бочним притокама чини једну лепезу водотокова, око градског насеља Аранђеловц који дренирају падине Букуље, Венчаца и Орашачког брда. Оваква лепезаста хидрографска мрежа представља потенцијалну опасност за бујичне поплаве, због изразите концентрације великих вода на градско подручје.

Транспорт отпадних вода


Страна 55

Отпадне воде се транспортују пластичним, бетонским и керамичким канализационим цевима различитих пречника у зависности од капацитета отпадне воде. Оне се транспортују гравитационо.

Скица 5 - Мрежа канализационих цеви Општине

Прерада отпадне воде Постројење за пречишћавање отпадних вода у сеоском насељу Бања изграђено је 1990. године на простору од 2,28 ha. Основне карактеристике су: капацитет 25.000 ЕС; проток 0,16м3/с; органско оптерећење BSP=1500kg BPK5/d; хидрауличко оптерећење Qmaxdan=120 l/s, Qmaxcas=160l/s. Захтевани степен пречишћавања отпадних вода је око 92%, што значи да остатак органског оптерећења и суспендованих материја у пречишћеним водама износи: CBPK5 < 20 mgO2/l; CSUSP.M.< 30 mg/l; pH=6,5-8,5. На постројењу се примењује примарно и секундарно пречишћавање, односно механички и биолошки третман, као и дезинфекција хлором пречишћене воде – не врши се терцијално пречишћавање пре испуштања у реку Кубршницу.

У ППОВ је примењен поступак пречишћавања отпадних вода помоћу активног муља. Он се заснива на биолошкој оксидацији органских материја са активним муљем уз одвојену аеробну стабилизацију муља. Постројење је комплетно опремљено – са изузетком хлорне станице и ради са капацитетом QSR= 20 l/s и излазним протицајем од 1700 m3/dan прерађене отпадне воде. Постројење је комплетно опремљено и ради капацитетом QSR= 2l/s прерађене отпадне воде. Рецепијент пречишћених отпадних вода са овог постројења је река Кубршница.


Страна 56

На ППОВ у сеоском насељу Бања требало би да стиже и отпадна вода из Јужне индустријске зоне, али она још увек није уведена у канализациони систем. У будућности, планирано је повећање капацитета на 50000 ЕС.

За део градског насеља Аранђеловац, који гравитира сливу реке Пештан, као и за сеоска насеља Буковик и Даросава, изграђено је 1993. године ППОВ у сеоском насељу Даросава. Основне карактеристике су: капацитет је 8.000 ЕС, хидрауличко оптерећење QSR=16l/s; Qmaxdan=22l/s; Qmaxcas=34l/s.

Tехнолошки процес пречишћавања је процес продужене аерације и механичког оцеђивања стабилизованог муља помоћу центрифуге. У хидрауличком смислу процес се састоји од две независне линије: линије воде и линије муља. Линија воде се састоји из објеката механичког третмана: груба решетка, фина решетка, кружног песколова и заједничког објекта аерације и таложења, као и шахта за мерење протока. Линија муља се састоји од финалног таложника, центрифуге за оцеђивање муља и угушћивача за муљ. Пречишћене отпадне воде се испуштају у реку Пештан.

Квалитет и контролисање квалитета отпадних вода на ППОВ сеоском насељу Бања Свакодневно узорковање, анализа и контрола процеса прераде отпадних вода обавља се у интерној лабораторији ППОВ у сеоском насељу Бања. Сирова отпадна вода се узоркује и контролише: на уласку у постројење; у току самог процеса и на изласку из постројења непосредно пре упуштања у реку Кубршницу. У биохемијској лабораторији на ППОВ раде се следеће анализе: рН; суспендоване материје; седиментне материје; електропроводљивост; утрошак KМnO4; салинитет , растворени кисеоник и температура.

Институт врши анализу пречишћене отпадне воде четири пута годишње. Према резултатима анализа, пречишћена отпадна вода која се испушта у рецепијент припада III и IV класи вода. Квалитет зависности од годишњег доба, тј. количине воде при доласку на ППОВ. Поред поменутих, Институт врши и анализе воде у реци Кубршници, узводно и низводно од ППОВ. Прерадом сирове отпадне воде штити се вода реке Кубршнице од даљег загађења.

Испитивање квалитета воде у реци Кубршници се врши кад и испитивање квалитета отпадне воде која се пречишћава на ППОВ пре испуштања у речни ток. Испитивања се врше четири пута годишње, у складу са законском регулативом, и спроводи их Институт. Узорци воде из реке се узимају непосредно узводно од постројења за пречишћавање. Испитују се физичке, хемијске и микробиолошке карактеристике воде. Физичке карактеристике су: садржај суве материје; боја; мирис; температура; мутноћа и електропроводљивост. Хемијске карактеристике су садржај органских материја, односно параметри који показују садржај органских материја, биохемијска потрошња кисеоника (ВРК5), хемијска потрошња кисеоника (НРК), укупни орагански угљеник (ТОС), садржај неорганских материја и нутријената.

Део резултата испитивања квалитета воде реке Кубршнице обављених у Институту јула 2014. године приказани су у табели 3. Табела 3 - Резултати испитивања квалитета воде у реци Кубршници непосредно узводно од постројења за пречишћавање отпадних вода, мерење вршено 17.07.2014. год.


Страна 57

Класа I Класа II Класа III Класа IV Класа V

BPK5 mg/l 8 17.7.2014. - 5 7 25 >25.0

HPK mg/l 10 17.7.2014. 5 10 20 50 >50

Укупни азот mg/l 2.625 17.7.2014. - 2 8 15 >15

Нитрати mg/l 2.06 17.7.2014. - 3 6 15 >15

Нитрити mg/l 0.0625 17.7.2014. 0.01 0.03 0.12 0.3 >0.3

Амонијум јон mg/l 0.5 17.7.2014. - 0.3 0.6 1.5 >1.5

Укупни фосфор mg/l 0.446 17.7.2014. - 0.1 0.2 0.5 >0.50

Граничне вредности / Максималне дозвољене концентрацијеПараметар Вредност Датум анализеЈединица

улаз у ППОВ излаз из ППОВ МДК [2]

BPK5 mg/l 49 8 25 17.7.2014.

HPK mg/l 57 9 125 17.7.2014.

Укупни азот mg/l 10 5,439 15 17.7.2014.

Нитрати mg/l 8,27 5,22 17.7.2014.

Нитрити mg/l 0,065 0,049 17.7.2014.

Aмонијак mg/l 1,7 0,17 17.7.2014.

Укупни фосфор mg/l 2,309 1,401 2 17.7.2014.

ВредностиПараметар Јединица

Датум

анализе

Граничне вредности за параметар Укупни фосфор су за трећу класу површинских вода 0,4 mg/l, четврту 1 mg/l, а пету све вредности изнад 1 mg/l . Параметри који су наведени у табели 3 као граничне вредности за укупни фосфор се односе на ортофосфате.

Из датих резултата мерења која су вршена у јануару и јулу 2014. године може се закључити да вода реке Кубршнице припада IV или V класи водотока, и то највише због концентрација укупног фосфора. Концентрација фосфора у јануару 2014. је била 0,941mg/l, што је далеко више од дозвољене концентрације за реке IV класе. Током летњих месеци концентрација фосфора се смањила на 0,446mg/l, па је вода реке Кубршнице прешла у IV класу. Биолошка потрошња кисеоника (BPK5) се налази око граничних вредности III класе, односно нешто изнад те границе. Концентрације азотних једињења, нитрата, нитрита и амонијум јона су знатно мање од дозвољених концентрација за реке IV класе и крећу се око граничних вредности за II класу површинских вода. Концентрације тешких метала и осталих загађујућих материја су у незнатним количинама, па не представљају проблем.

Узорковање речне воде се врши непосредно узводно од ППОВ, као и непосредно низводно од ППОВ.

На основу резултата и стручног мишљења Института, квалитет воде реке Кубршнице није смањен након испуштања пречишћене отпадне воде у исту – остала је у IV категорији.

Поред испитивања квалитета воде у реци Кубршници, узоркује се и сирова отпадна вода која долази на ППОВ у сеоском насељу Бања на пречишћавање, као и пречишћена отпадна вода пре испуштања у реку Кубршницу. Количине отпадне воде које се испуштају у Кубршницу варирају у току дана. Очитавање са мерача протока који се налази након накнадне таложнице, а пре базена за хлорисање (хлорисање воде се не врши) се врше сваког дана у 7 часова ујутру. Просечан проток износи око 20l/s, а мaксимални дневни протоци се крећу од 50 – 100l/s.

Резултати испитивања квалитета сирове отпадне воде на улазу и излазу из ППОВ у сеоском насељу Бања, које је Институт вршио 17.07.2014.год. налазе се у табели 4. Табела 4 - Резултати испитивања квалитета воде на улазу и излазу ППОВ у сеоском насељу Бања, које је Институт вршио 17.07. 2014.


Страна 58

У датим резултатима се може видети да је концентрација ВРК5 у отпадној води која долази на ППОВ далеко мања од очекиване вредности. Разлог томе је мешање фекалне канализације са атмосферским водама. Забележене падавине 17.07.2014. године на кишомерној станици „Гараши“ износиле су 4,3mm/m2.

Концентрације фосфорних једињења су повећане, па се квалитет воде реке Кубршнице приблиижава V класи површинских вода.

Узорак површинске воде узет узводно од ППОВ је имао повећану вредност фосфора, 0,446mg/l , која одговара IV класи вода. Вредност параметра - Укупан фосфор је смањена након прераде на ППОВ. У узорку површинске воде низводно од ППОВ износила је 0,417mg/l. Узорак површинске воде је остао у IV класи вода.

Резултати наведени у табели 4 се односе на отпадне воде на улазу и излазу ППОВ у сеоском насељу Бања, које је Институт вршио 17.07. 2014. Вредности азотних једињења у површинској води низводно од ППОВ одговарају III категорији вода. Вредности параметара, укупни азот и укупни фосфор су у отпадној води на улазу у ППОВ биле у наведеном узорку од 17.07. 2015. - 10,0mg/l и 2,309mg /l што је изнад ГВЕ за комуналне отпадне воде. Након прераде на ППОВ су износиле 5,439mg/l и 1,401mg/l. Поступак прераде отпадних вода је свакако потребно додатно унапредити и предлажем, увести терцијарни третман воде али је истовремено потребно радити и на контроли квалитета отпадних вода пре испуштања у градску канализациону мрежу.

У табели 5 дати су резултати физичко-хемијског испитивања воде реке Пештан из априла 2012. године. Мерно место је низводно од Фабрике за производњу плоча, цеви и профила од пластике „Пештан” ад. Испитивање је вршио Институт.

Табела 5- Резултати физичко-хемијског испитивања воде реке Пештан

Параметар Мерна

јединица

МДК за III

класу

Испитана вредност

Температура воде °С - 14°С

Видљиве отпадне материје - Без Седиментне материје

Приметна боја °Pt-Co Без Без Приметан мирис - Без Без

pH - - 7,53 Амонијак (NH4+) мг/л 10,0 0,12

Нитрити мг/л 0,50 0,035 Нитрати мг/л 15,0 4,33


Страна 59

Хлориди мг/л - 32,29

Орто-фосфати мг/л - 0,452

Гвожђе мг/л 1,0 0,44 Манган мг/л - 0,45

HPK мг/л - 17 BPK5 мг/л 7,0 15

Суспендоване материје мг/л 80 32

Седиментне материје мг/л - 0.5 Феноли мг/л 0,300 <0,0005

Детерџенти мг/л - 0,060 Олово мг/л 0,100 -

Из табеле 14 се види да је, у време испитивања, квалитет вода реке Пештан припадао IV класи.

Идентификација слабости Идентификоване слабости постојећег стања канализационог система и мреже на подручју Општине јесу:

- нередовно одржавање канализационог система и мреже, чишћење сливника, таложника, затворених и отворених канала, као и канала за сакупљање и одвођење атмосферских во;

- непланска изградња канализационог система и мреже; - пријемници канализационих система – мали водотоци, немају способност

пријема, разблаживања и самопречишћавања отпадних вода; - отежани услови за пријем отпадних вода, због велике неравномерности

протока; - неконтролисано прикупљање и транспорт сирових отпадних вода из градских и

сеоских насеља; - често мешање санитарних и метеорских отпадних вода (услед сепарационог

типа канализационог система и мреже, нелегалног прикључења кишне канализације и дренаже објеката у канализациону, изливања канализације при већим падавинама;

- коцентрације фосфорних и азотних једињења угрожавају квалитет воде у реци Кубршници (приближава се V класи површинских вода) и поред чињенице да су у градицама максимално допуштених концентрација;

5. СТАЊЕ ВАЗДУХА

5.1. Постојеће стање

Ваздух је смеша гасова: азота 78,08%, кисеоника 20,95%, аргона 0,93%, угљен-диоксида 0,036% и малих количина других гасова (неона, хелијума, озона...), водене паре, прашине и бактерија. У ваздуху се мoгу нaћи и jeдињeњa кao штo су сумпoр-диoксид, aмoниjaк, угљeн-мoнoксид и другa гaсoвитa jeдињeњa.

Чист вaздух прeдстaвљa jeдaн oд oснoвних услoвa зa живoт нa плaнeти Зeмљи. Квaлитeт вaздухa зaвиси oд прирoдних (гeoгрaфских, мoрфoлoшких, климaтских) и људских фaктoрa. Услoвљeн je eмисиjaмa СO2, NOx, CO, чврстих мaтeриja и других зaгaђуjућих мaтeриja кoje пoтичу из рaзличитих извoрa, oбjeкaтa или прoцeсa.


Страна 60

Вeлики брoj jeдињeњa, гaсoвa, тeчних и чврстих чeстицa сe пojaвљуjу у aтмoсфeри кao зaгaђивaчи (пoлутaнти). Уoбичajeни пoлутaнти у урбaним срeдинaмa су:

- oксиди сумпoрa, - oксиди aзoтa, - угљeн-мoнoксид и угљeн-диoксид, - фoтoхeмиjски oксидaнси и - угљoвoдoници.

Спeцифични пoлутaнти сe мoгу пojaвити eмисиjoм из рaзних индустриjских прoцeсa. To мoгу бити:

- тeшки мeтaли, - испaрљивa oргaнскa jeдињeњa, - хлoр, флуoриди, aзбeст, aрoмaтски и хлoрисaни угљoвoдoници и др.

Загађујуће материје у ваздуху генерално можемо поделити на: - Гасовите загађујуће материје и - Чврсте честице које могу бити хемијског, биогеног и биолошког порекла.

У последње време, често се спомињу и мириси као загађујуће материје.

Oснoвни примaрни пoлутaнти нaстaли тoкoм људскe aктивнoсти су: - Чeстицe Свaкa чврстa или тeчнa диспeргoвaнa мaтeриja кoд кoje су aгрeгaти вeћи oд 0,0002 микрoмeтрa a мaњи oд 500 микрoмeтaрa у прeчнику представља честицу. У зависности oд вeличинe, чeстицe присутнe у aтмoсфeри деле сe у двe групe:

- тaлoжнe мaтeриje чиjи je прeчник чeстицa вeћи oд 10 микрoмeтaрa и - чeстицe у суспeнзиjи (aeрoсoли) чиjи je прeчник чeстицa мaњи oд 10

микрoмeтaрa. Брзинa тaлoжeњa чeстицa из aтмoсфeрe зaвиси oд њихoвe вeличинe и спeцифичнe тeжинe. Брзинa тaлoжeњa чeстицa рaстe сa пoрaстoм вeличинe и спeцифичнe тeжинe чeстицe.

- Аеросоли Аеросоли представљају чeстицe прeчникa дo 10 микрoмeтaрa, и пojaвљуjу сe у чврстoм или тeчнoм aгрeгaтнoм стaњу. У аеросоли спaдajу чeстицe прaшинe, дим, мaглa, смoг, и др. Aeрoсoли представљају мaлe чeстицe прaшинe кoje лeбдe у aтмoсфeри. Између осталог нaстajу кao рeзултaт хeмиjских рeaкциja зaгaђуjућих мaтeриja у вaздуху, шумских пoжaрa, пoљoприврeдних и индустриjских aктивнoсти и путeм сaгoрeвaњa гoривa у вoзилимa. Aeрoсoли сe нa oснoву хeмиjскoг сaстaвa мoгу сврстaти у:

− хoмoгeнe aeрoсoли (истoг хeмиjскoг сaстaвa) и − хeтeрoгeнe aeрoсoли (рaзличитoг хeмиjскoг сaстaвa);

- Сумпорни оксиди (SOx) Најпoзнатији представник ове групе је сумпoр-диoксид кojи сe eмитуje тoкoм сaгoрeвaњa фoсилних гoривa. Представља гaс oштрoг мирисa, и тeжи је oд вaздухa. Његова тoксичнoст сe пojaчaвa у услoвимa пoвeћaнe влaжнoсти збoг ствaрaњa сумпoрнe кисeлинe. Не oстaje дугo у aтмoсфeри вeћ сe у нeизмeњeнoм или измeњeнoм oблику врaћa нa пoвршину зeмљe. Дeo aпсoрбуje вeгeтaциja и дeлимичнo сe мoжe укључити у мeтaбoлизaм.


Страна 61

Сумпoр сe ипaк нajвeћим дeлoм врaћa нa зeмљину пoвршину у прeчнику oд 30km oд извoрa. Зa индустриjскe цeнтрe су кaрaктeристичнa сeзoнскa вaрирaњa кoнцeнтрaциje SO2, сa нajвeћим врeднoстимa у тoку зимских мeсeци.

- Азотни оксиди (NOx) Oд рaзличитих oксидa aзoтa кojи сe пojaвљуjу у aтмoсфeри кao пoлутaнти, нajвaжниjи су: − aзoт-мoнoксид (NO), aзoт-диoксид (NO2) и aзoт-субoксид (N2O). Нajзнaчajниjи извoр aнтрoпoгeнoг зaгaђeњa aтмoсфeрe aзoтним oксидимa су фoсилнa гoривa, oднoснo њихoвo сaгoрeвaњe у индустриjи, прoизвoдњи eлeктричнe eнeргиje, мoтoримa сa унутрaшњим сaгoрeвaњeм. Oд jeдињeњa aзoтa, кao пoлутaнт у aтмoсфeри мoжe сe нaћи и aмoниjaк кao гaс (NH3) и у oблику сoли (NH4+).

- Угљеникови оксиди (COx) Нajвaжниja jeдињeњa угљeникa кoja сe пojaвљуjу кao пoлутaнти су: угљeн-мoнoксид (CO) и угљeн-диoксид (CO2). (CO) je нeиритирajући гaс бeз бoje и мирисa, лaкши oд вaздухa, aли изузeтнo oтрoвaн. Нaстaje тoкoм нeпoтпунoг сaгoрeвaњa гoривa типa прирoднoг гaсa, угљa и дрвeтa, a њeгoв нajвaжниjи извoр су мoтoрнa вoзилa. Taкo нaстaли угљeн-мoнoксид имa прeсудни утицaj нa лoкaлнo зaгaђeњe, a прeкo њeгa и нa глoбaлнo зaгaђeњe вaздухa. Нajвeћa кoнцeнтрaциja сe пojaвљуje у jутaрњим и пoпoднeвним сaтимa кaдa je и крeтaњe мoтoрних вoзилa нajинтeзивниje. CO2, je гaс бeз бoje и мирисa тзв. гaс сa eфeктoм стaклeнe бaштe кojи нaстaje тoкoм сaгoрeвaњa фoсилних гoривa и других oргaнских мaтeриja. Вaжaн je aпсoрбeр инфрaцрвeнe рaдиjaциje. Збoг oвих eфeкaтa и свoгa сaдржaja у aтмoсфeри, oн je jeдaн oд нajвaжниjих гaсoвa кojи дoвoдe дo eфeкaтa зaгрeвaњa систeмa зeмљинa пoвршинa−aтмoсфeрa.

- Испaрљивa oргaнскa jeдињeњa кao штo су хидрoкaрбoнaтнe зaпaљивe пaрe и

рaствaрaчи.

- aмoниjaк (NH3), мeтaн (CH4) и aзoт-субoксид (N2O) (Зaгaђуjућe мaтeриje кoje

сe eмитуjу из пoљoприврeдe – фaрмe зa узгoj крупнe и ситнe стoкe кao и

вeштaчкa ђубривa).

- Супстaнцe кoje рaзгрaђуjу oзoн:

- Фрeoн – у примeни у систeмимa зa хлaђeњe и рaсхлaдним урeђajимa;

- Хaлoни – примeњуjу сe у прoтивпoжaрним урeђajимa и систeмимa;

- Мeтил-брoмид – кoристи сe у пoљoприврeди; и

- рaзличити рaствoри и пeстициди.

- Фoтoхeмиjски oксидaнти

Пoд пojмoм фoтoхeмиjских oксидaнaтa пoдрaзумeвajу сe jeдињeњa кoja у aтмoсфeри нaстajу у фoтoлитичким прoцeсимa из примaрнo eмитoвaних пoлутaнaтa. To су aтмoсфeрскe супстaнцe кoje мoгу oксидoвaти oнe кoмпoнeнтe у aтмoсфeри кoje у нoрмaлним услoвимa нe мoжe oксидoвaти кисeoник. Oд фoтoхeмиjских oксидaнaтa нajвaжниjи je oзoн (O3).

Oзoн je aлoтрoпскa мoдификaциja кисeoникa, гaс бeз бoje. Фoтoхeмиjски oксидaнти нaстajу у вaздуху прeкo фoтoлитичкoг циклусa. Oзoн, прирoднo нaстaje у гoрњим слojeвимa aтмoсфeрe. Нa висинaмa измeђу 15 и 37km UV рaдиjaциja дoвoди дo фoтoлизe мoлeкулa кисeoникa.


Страна 62

И кaдa вaздух изглeдa чист, кaдa нeмa oблaкa прaшинe и димa, мoжe бити зaгaђeн ситним нeвидљивим чeстицaмa aeрoсoлимa. Eмисиja чeстицa зaвиси oд врстe и облика загађења.

Под индикаторима квалитета ваздуха подразумевамо сумпордиоксид, азотове оксиде, угљенмоноксид, приземни озон и суспендоване честице (дим, чађ и прашина), а због њихове распрострањености.

Главни извори загађујућих материја на територији општине Аранђеловац су:

- Саобраћај (путнички, теретни и јавни саобраћај) - Индустрија (велика, средња и мала предузећа која се углавном баве прерадом

камена, глине, пластике, воде, као и мањи производни процеси) - Ложишта (индивидуална ложишта, котларнице пекаре, роштиљнице, локали

са припремом брзе хране... ) - Алергени (површине под биљкама које изазивају разне врсте алергија код људи) - Дeпoниjски гaс на санитарној депонији „Цинцарска коса“ и дивљим

депонијама (Дeпoниjски гaс нaстaje тeлу дeпoниje кoмунaлнoг oтпaдa тoкoм врeмeнa, при чeму кoличинa гaсa зaвиси oд сaстaвa и стaрoсти oтпaдa). Проблем представља непостојање техничко – технолошких и организационих мера које би онемогућиле емисију гасова. Дивље депоније могу значајно утицати на квалитет ваздуха.

- Хeмикaлиje (Дирeктнa упoтрeбa рaзних хeмикaлиja (пeстицидa, хeрбицидa, инсeктицидa) у пoљoприврeди кao и упoтрeбa рaзличитих врстa ђубрива прoизвoдe зaгaђуjућe мaтeриje кoje сe eмитуjу у aтмoсфeру a нajчeшћe aмoниjaк (NH3), мeтaн (CH4) и aзoт-субoксид (N2O).

Емисија гасова у ваздух

Законом о заштити ваздуха („Сл.гл.РС“, број: 36/2009) прописано је да заштиту и побољшање квалитета ваздуха обезбеђује, у оквиру својих овлашћења, Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, привредна друштва, предузетници, као и друга правна и физичка лица. У 2013. години, Институт за јавно здравље Крагујевац је извршио мерење аерополутаната у Споменику природе „Парк Буковичке Бање“, која су дата у табелама (1-4).

Табела 1 – Резултати мерења мај и јун 2013.

Назив Јединица

мере

Максимално измерена вредност

GVI

Сумпор диоксид (µg/m3) 4 125

Азот диоксид (µg/m3) 15 85

Чађ (µg/m3) 8 50

Укупне таложне материје

mg/m2/dan 179,85 450

Тешки метали Концетрације праћених тешких метала (олово, цинк и кадмијум) из седиментатора у праћеном периоду су биле испод GVI


Страна 63

Табела 2 – Резултати мерења јул 2013.

Назив Јединица

мере

Максимално измерена вредност

GVI



Чађ (µg/m3) 26 50


mg/m2/dan 127,08 450

Тешки метали Концетрације праћених тешких метала (олово, цинк и кадмијум) из седиментатора у праћеном периоду су биле испод GVI

Табела 3 – Резултати мерења септембар 2013.

Назив Јединица мере Максимално

измерена вредност

GVI



Чађ (µg/m3) 9 50


mg/m2/dan 223,07 450

Тешки метали

Концетрације праћених тешких метала (олово, цинк и кадмијум) из седиментатора у праћеном периоду су биле испод GVI

Табела 4 – Резултати мерења октобар - новембар 2013.

Назив Јединица мере Максимално измерена вредност

GVI



Чађ (µg/m3) 12 50


mg/m2/dan 104,95 450

Тешки метали

Концетрације праћених тешких метала (олово, цинк и кадмијум) из седиментатора у праћеном периоду су биле испод GVI

У периодуод 16.01. - 18. 02 .2015. године извршена је контрола квалитета ваздуха (имисиона мерења), праћењем концентрација укупних таложних материја и тешких


Страна 64

метала (олова, кадмијума и цинка) из седиментатора, на подручју општине Аранђеловац. Мерење је извршио Институт за јавно здравље Крагујевац.

Имисија загађујућих материја је праћена у трајању од 32 дана, методом прикупљања аероседимента на пет мерних места:

1. Висока технолошка школа 2. Раскрсница код ФК „Шумадија“ 3. Аутобуска станица 4. Раскрсница кружни ток „Југопетрол” 5. Раскрсница код Циглане

На квалитет прикупљеног аероседимента могао је да утиче саобраћај, делатност становништва, сагоревање фосилних и других горива за огрев становништва, индустријска делатност и природни чиниоци животне средине.

Измерене вредности укупних таложних материја из постављених седименгатора су: - Седиментатор бр. 1 - 181,43 mg/m2/дан - Седиментатор бр. 2 - 290,42 mg/m2/дан - Седиментатор бр. 3 - 190,92 mg/m2/дан - Седиментатор бр. 4 - 131,53 mg/m2/дан - Седиментатор бр. 5 - 331,58 mg/m2/дан

Средња месечна концетрација укупних таложних материја износила је 225,18 mg/m2/дан.

У табели 5. је дата Анализа таложних материја за период од 16.01.2015. до 18.02.2015.

Концентрације тешких метала (олова, цинка и кадмијума) из седиментатора, мерене су такође на пет мерних места и биле су у праћеном периоду испод GVI вредности.

Табела 5 - Анализа таложних материја за период од 16.01.2015. до 18.02.2015.

Параметар рН Ер Растворе

не материје

Нерастворене

материје


Сагориви део

Садржај пепела

Мер.јединица - µS/cm

mg/m2/дан

mg/m2/дан

mg/m2/дан

mg/m2/дан

mg/m2/дан

Метода испитивања

ЕL.025 Y.05.79'

str.125'

str.143'

Мерно место

Висока технолошка школа

6.1 45 121.15 60.29 181.43 16.92 43.37

Раскрсница ФК "Шумадија"

6.59 50 183.67 106.75 290.42 12.63 94.12

Аутобуска станица

6.21 39 143.97 46.94 190.92 14.18 32.76

Кружни ток - Југопетрол

5.62 38 100.08 31.45 131.53 3.57 27.88


Страна 65

Раскрсница код Циглане

6.47 67 127.25 204.33 331.58 12.51 191.82

Укупно: 676.12 449.77 1125.88 59.81 389.96

Средња вредност:

6.2 47.8 135.22 89.95 225.18 11.96 77.99

Наставак табеле 5.

Параметар SO4 Cl Ca NO3 Pb Cd Zn

Мер.јединица mg/m2/

дан

mg/m2/дан

mg/m2/дан

mg/m2/дан

µg/m2/дан

µg/m2/дан

µg/m2/дан

Метода испитивања

Y.05.34'

Y.05.31' Y.05.32' Y.05.33' Y.05.25'


Висока технолошка школа

42.56 2.68 9.7 7.37 1.97 0.13 15

Раскрсница ФК "Шумадија"

40.18 8.11 15.07 7.93 1.52 0.14 39.63


26.71 2.04 7.59 6.84 < 1,00 0.1 18.86

Кружни ток - Југопетрол

17.97 1.96 9.3 6.67 < 1,00 0.1 9.94


38.05 15.35 15.62 6.83 2.99 0.12 27.67

Укупно: 165.4

7 30.12 57.27 35.63 7.37 0.58 111.09

Средња вредност:

33.09 6.02 11.45 7.13 1.47 0.12 22.22

У праћеном периоду на посматраним локацијама општине Аранђеловац, није регистровано оптерећење квалитета ваздуха праћеним аерополутантима, укупним таложним материјама и тешким металима.

Саобраћај

Емисија загађујућих материја из саобраћаја условљена је квалитетом горива, процесом сагоревања у моторима у односу на старост возила, густином саобраћаја, уличном инфраструктуром и урбанистичким решењима. Један од највећих проблема општине Аранђеловац, јесте чињеница да сва транспортна возила и возила у транзиту пролазе непосредно кроз сам центар града. Oснoвни прoблeм je чињeницa je дa су вoзилa стaрoсти у прoсeку пeтнeстaк гoдинa и вишe, и истa сe aдeквaтнo нe oдржaвajу и нису, прeмa сaдaшњим стaндaрдимa, eкoлoшки прихвaтљивa.

Према извештају ОУП –а, Аранђеловац (Табела 6 ) на територији општине Аранђеловац у 2014. години, регистрована су следећа возила:


Страна 66

Табела 6 – Регистрована возила на територији општине Аранђеловац

Врста возила Број

регистрованих возила

Мопед 90

Мотоцикл 162 Тешки трицикл 4

Путничко возило 13412 Аутобус 21

Теретно возило 1662

Туристички воз 1

Прикључно возило туристичког воза 2

Радна машина 24 Трактор 231

Прикључно возило 592 Прикључно возило за трактор 51


Jeдaн oд вeштaчких извoрa зaгaђeњa ваздуха je индустриja. Производни процес индустрије на територији општине Аранђеловац је углавном заснован на:

- Експлоатацији, преради и транспорту камена; - Експлоатацији, преради и транспорту глине; - Преради воде и производњи сокова; - Производњи пластичних производа; - Обради метала.

У даљем тексту приказана су предузећа која су доставила извршена мерења загађујућих материја у ваздух:

„Беаз - плус" ДОО У периоду 26.06.2014.-25.07.2014. године извршена је контрола квалитета ваздуха (имисиона мерења), праћењем концентрација укупних таложних материја и тешких метала методом седиментатора, као и укупних суспендованих честица у околини погона „Беаз - плус" ДОО Рисовачки пут бб, Аранђеловац. Мерење је извршио Институт за јавно здравље Крагујевац.

Мерења су обављена у околини погона „Беаз - плус" ДОО Рисовачки пут бб, Аранђеловац. Садржај седиментатораје искључиво последица делатности „Беаз - плус".

Делатност: Процес млевења и сепарација камена. Аеро загађење може да настане самим технолошким процесом производње. Имисија загађујућих материја је праћена у трајању од 30 дана, методом прикупљења аероседимента на четири мерна места. Средња месечна концентрација укупних таложних материја износила је 304,44 mg/m2/дан

Измерене концентрације укупних таложних материја на мерним местима у праћеном периоду нису прекорачиле граничну вредност имисије од 450 mg/m2/дан на свим мерним местима.


Страна 67

Измерене вредности тешких метала за олово, кадмијум и цинк у седиментаторима нису у мереном интервалу прекорачиле дозвољене вредности.

За потребе одређивања укупних суспендованих честица апарат „Текора" је постављен у правцу силоса за готове производе на ободу погона (парцеле „БЕАЗ-ПЛУС"). Мерења су била 24 часовна у трајању од 7 дана. Максимално измерена вредност била је 72,2 µg/m3, док је ГВИ 120 µg/m3.

У праћеном периоду у околини погона „Беаз - плус" Аранђеловац, Рисовачки пут бб.,није регистровано оптерећење квалитета ваздуха укупним таложним материјама, праћеним тешким металима из седиментатора, као и укупним суспендованим честицама.

АД „ЕЛЕКТРОПОРЦЕЛАН“ Последња мерења загађујућих материја вршена су 2010. године из 5 емитера при реалним радним условима, односно капацитет постројења кретао се (од погона до погона) оквирно од 70 % до 80%. Према резултатима мерења, до прекорачења граничне вредности емисије Угљенмоноксида дошло је једино у Котларници на Котлу број 1., што је приказано у табели 7.

Табела 7. - Приказ вредности прекорачења граничне вредности емисије Угљенмоноксида

Мерни параметри

Мерна јединица

Серије мерења ГВЕ (Гранична вредност емисије)

Угљенмоноксид CO

mg / m3 166 166 174 157 100

БАЊА КОМЕРЦ БЕКАМЕНТ ДОО Мерење и одређивање концетрација укупних таложних материја извршено је у априлу 2014. године, где измерене концетрације укупних таложних материја на мерним местима током узорковања нису прелазиле МДК.

На основу Извештаја о мерењима емисије загађујућих материја из 2012. и 2013. године, а која су се односила на мерење емисија укупних прашкастих материја, измерене вредности емисије загађујућих прашкастих материја на филтерском постројењу линије за уситњавање и микронизацију камена и на филтерском постројењу линије за гранулацију камена су у дозвољеним границама емисије.

ДОО “ОMYA VENČAC“ Мониторонг и оцењивање квалитета ваздуха амбијента (укупне таложне материје-УТМ), предузећа ДОО “ОMYA VENČAC“ на планини Венчац , општина Аранђеловац вршено је на следећим локацијама : 1.Погон „Забрежје“ Извештај број: 75040703-1 , I - мерење за 2015 год. (3 мерна места) 2. Коп „Забрежје“ Извештај број: 75040703-2 , I - мерење за 2015 год. (2 мерна места) 3. Коп „Каменица“ Извештај број: 75040703-3 , I - мерење за 2015 год. (2 мерна места) 4. Коп „Кречана“ Извештај број: 75040703-4 , I - мерење за 2015 год. (2 мерна места) 5. Коп „Брезовац“ Извештај број: 75040703-5 , I - мерење за 2015 год. (2 мерна места)


Страна 68

Упоређујући измерене вредности УТМ-а са МДК-а за укупне таложне материје може се закључити да измерене вредности УТМ-а на наведеним мерним местима у околини производног погона „ Брезовац “ предузећа ДОО “ОMYA VENČAC“ из Аранђеловца, НЕ ПРЕЛАЗИ прописане МДК-е ,УТМ-а за наведени временски период.

Ложишта Емисије гасова које потичу од сагоревања из ложишта, врло је тешко контролисати. Што се тиче индивидуалних ложишта која се користе углавном за грејање објеката, њихов капацитет је углавном веома низак, али збирни утицај на квалитет ваздуха је доста висок, нарочито зими. Сагоревање чврстих горива представља један од водећих извора суспендованих честица, у чијем се саставу налази висок проценат бензена и бензо(а)пирена. Према својој калоричној вредности лигнит ствара највећу количину загађујућих материја. Чест је случај да поред дрвета и угља несавесни грађани користе амбалажни отпад чијим сагоревањем настају емисије канцерогених загађујућих материја као што су диоксини и фурани.

На територији општине Аранђеловац се налази око 4000 домаћинстава која користе гас, како за грејање просторија, тако за припрему топле воде и остале потребе.

У процесима загревања, поред гаса, остала домаћинства користе течна и чврста фосилна горива са већим процентом сумпора, са непознатим садржајем пратећих хемијских елемената, као и електричну енергију.

На основу извештаја одељења за привреду и друштвене делатности у табели 8 је приказан број регистрованих пекара, пржионица, роштиљница и печењара на територији општине Аранђеловац, закључно са 31.12.2014. године.

Табела 8. Број регистрованих пекара, пржионица, роштиљница и печењара на територији општине Аранђеловац

Назив Број

регистрованих Пекаре 29

Печењаре и роштиљнице 9 Пржионице 9

Aлeргeни

У периоду вегетације почев од почетка фебруара до краја октобра у ваздуху се налази обиље полена различитих биљака. Полени су несумњиво најчешћи аероалергени. Мања поленова зрна величине 30 до 50 микрона лако доспевају у дисајне путеве и при мирном дисању. Када дођу у контакт са слузокожом дисајних путева започиње читав низ биохемијских реакција. Као резултат ових биохемијских реакција долази до ослобађања медијатора, хемијских супстанци, чијим дејством на одређена ткива и ћелије долази до појаве симптома алергијских обољења.


Страна 69

Агенција за заштиту животне средине је дефинисала и израђује три индикатора, који представљају број дана у току године са прекорачењем граничних вредности концентрације алергеног полена брезе, трава и амброзије. На слици 2. приказана на амброзија у насељу „Ламеле“.

Слика 2 – Амброзија у насељу „Ламеле“

У табели 9. дате су површине које је регистровала комунална инспекција општине Аранђеловац на којима се налази амброзија, корови и растиње, а у власништву општине Аранђеловац.

Граничне вредности које ови индикатори прате износе 30 поленових зрна по метру кубном ваздуха за брезу и траве, и 15 поленових зрна по метру кубном ваздуха за амброзију.

Државни мониторинг за детекцију алергеног полена обавља се у Агенцији за заштиту животне средине. У 2012.години у оквиру државне мреже и нсталирано је 16 уређаја (клопки за полен). Најближа клопка за полен општини Аранђеловац, налази се у Крагујевцу.

Табела 9 - Површине које је регистровала комунална инспекција општине Аранђеловац на којима се налази амброзија, корови и растиње, а у власништву општине Аранђеловац.

Назив Површина

1. Пушкинова улица-путно земљиште у близини зграда колективног становања изграђених из фонда солидарности са те стране улице-на кривини према ОШ „Свети Сава“ у смеру према школи и са десне стране.

око 10a

2.Светосавска улица-путни појас у близини основне школе „Свети Сава“- улица која служи као веза између насеља Колонија и Сеничани на најнижој коти те улице; путни појас у ширини 1м и дужини од 30 м са леве стране у смеру према ОШ „Свети Сава“ - 0,3 ари

0,3a

3. Улица Војводе Степе од раскрснице са улицом Јасеничком до Етно-села Дивљаковац

-400 м у дужини и 1м у ширини са леве стране

улице-


Страна 70

укупно 4 ари

4.Путни појас на почетку Шумадијске улице, раскрсница Шумадијске и Качерске улице и путни појас дуж Качерске улице

20а и 50m у ширини од

1m дуж Качерске од раскрснице

са Шумадијском

- 0,5a;

5.Шумадијска улица са десне стране у смеру према раскрсници улице са пролазом који излази на улицу Десанке Максимовић

50m у ширини од

1m-0,5a; 6.Уличица без назива која служи као веза улице Десанке Максимовић и Шумадијске 50m дужине и у ширини од 1m са десне стране у смеру према улици Десанке Максимовић

0,5a

7. Путни појас Колубарске улице са обе стране пута према раскрсници са улицом Вожда Карађорђа-50м у ширини од 1м са обе стране улице.

1a

8. Мишарска улица од Народног Музеја до раскрснице са улицом Слатина и даље низ улицу Слатина 150 м у ширини од око 1м са обе стране улица.

3a

9. Појас дуж пружног земљишта који се налази иза парцеле на којој се налази Костурница и прати пружно земљиште – од почетка Пушкинове улице 500м са обе стране зељишта у ширини од 1м.

5a

10. Путно земљиште улице Проте Атанасија Буковичког од Народног музеја према Болници десна страна у дужини од око 250 метара, ширине од 1 метра.

2,5a

11. КП.бр. 927/1 и 927/4 КО Аранђеловац, , између улица Милована Ристића и Светозара Марковића;

0.23.79 хектара

12. КП. бр. 978/1 КО Аранђеловац између улица Жичка и Светозара Марковића (Ламеле);

0.60.46 хектара,

13. КП. бр. 642/1 КО Аранђеловац, у улици Пушкинова( између улице и „Балон сале“ и око вртића) код основне школе Свети Сава;

0.30.00. хектара,

14. КП. бр. 4228/4 КО Аранђеловац са десне стране улице Светог Јоаникија ( изнад Бувљака)

0.13.48. хектара

15. КП. бр. 4231/7 КО Аранђеловац, зелена површина са десне стране уз плато и паркинг иза Тржног центра на „Бувљој пијаци“.


16. Путни појас улице Саве Шумадијског, на потезу испод порте Врбичке цркве и основне школе Милош Обреновић.

0.10.00 хектара.

17. КП. бр. 2423/9,2423/10,2423/11,2423/12 КО Аранђеловац, власништво „Станком Стандард“ у стечају, улица Браће Југовића (Бангладеш).

0.52.36 хектара,

18. КП. бр. 218/1 КО Аранђеловац, са десне стране улице Николе Пашића „Колонија“ (спортско игралиште и око вртића)


19. Путни појас са обе стране пута према врху Букуље- пут који почиње у близини велике кривине на крају Букуљске улице,

Поједине деонице


Страна 71

70%

Негативно

15%

Сензибилизација

15%

Атопија

30%

Алергија

пролази поред „Качаре“ и води према „Ловачком дому“ и Туристичкој осматрачници и пут према „Црвеној бари“.

20. Игралиште у улици Занатлијској на КП.бр.4506/1 КО Аранђеловац

Површина око

игралишта Корове са површина наведених у табели 9. уклонило је ЈКП „Зеленило Аранђеловац“, а по налогу инспекције. У оквиру пројекта „Кад порастем бићу здрав“, током 2013. године у Институту за Јавно здравље у Крагујевцу испитанo је 60 узорака серума деце узраста до две године. У испитиваним узорцима, in vitro FIA методом (Immunocap 100, Phadia, Шведска), одређиван је ниво укупног IgE и мешавине специфичних IgE на 11 алергена ( Phadiatop infant – гриња, алергени пса и мачке, полен брезе, полен мачијег репка, полен амброзије, полен црквине, млеко, кикирики, јаја, шкампи). Присуство алергије је дефинисано на основу резултата in vitro тестова, при чему позитиван Phadiatop infant тест указује на већ присутну сензибилизацију, док вредности укупног IgE изнад cut-off вредности од 15.4 IU/ml указују на присуство атопије. Анамнестички подаци су, уз сагласност родитеља, добијени попуњавањем анкетних упитника приликом вакцинације детета у Дому здравља Аранђеловац. Резултати испитивања (дијаграм 1) су показали да је позитиван Phadiatop infant тест утврђен код 15% испитаника.

Дијаграм 1- Резултати испитивања Phadiatop infant тест У истом проценту испитаника (15%) утврдили је ниво укупног IgE виши од граничне вредности од 15,4 IU/ml. Узимајући у обзир клиничку вредност ових тестова може се закључити да је 15% (9/60) испитаника у моменту тестирања већ било сензибилисано на неки од алергена који се детектују Phadiatop infant тестом (гриња, алергени пса и мачке, полен брезе, полен мачијег репка, полен амброзије, полен црквине, млеко, кикирики, јаја, шкампи), док је повишен ниво укупног IgE утврђен код 15% (9/60) испитаника, што ову децу сврстава у групу испитаника са атопијом. Укупно, алергија је потврђена код 30% (18/60) испитаника (сензибилизација плус атопија). Код 70% (42/60) испитаника није утврђено постојање сензибилизације или атопије.

5.2. Aнализа стања

Да би управљање квалитетом ваздуха било одрживо, потребно је располагати подацима о нивоима загађујућих материја у ваздуху и емисијама загађујућих материја. У општини Аранђеловац, не постоји станица за праћење квалитета ваздуха. Праћење квалитета ваздуха се не врши континуирано. Најближа мерна станица за аутоматски мониторинг квалитета ваздуха, налази се у Крагујевцу. Подаци са којима се располаже потичу из два извора. Први извор јесте општина Аранђеловац, која је ангажовала Институт за јавно здравље Крагујевац и извршила мерења. Други извор су привредни субјекти који су извршили и доставили своја мерења. Нa oснoву oвих пoдaтaкa, кoнцeнтрaциja пoлутaнaтa у вaздуху крeће сe у грaницaмa дoзвoљeних врeднoсти.


Страна 72

Емисије оксида сумпора Количине оксида сумпора у ваздуху директно зависе од његовог садржаја у гориву. Штетан утицај ових оксида огледа се у закисељавању постојећих екосистема. Према извршеним мерењима на мерним местима приказаним у табелама, није регистровано прекорачење од 50 μg/m3.

Емисије оксида азота Прeкo 90% oксидa aзoтa eмитoвaних услeд прoцeсa сaгoрeвaњa чини aзoтмoнoксид NO, дoк oстaтaк чини aзoтдиoксид NO2. Према извршеним мерењима на мерним местима приказаним у табелама, није регистровано прекорачење од 40 μg/m3.

Укупне таложне материје Измерене концентрације укупних таложних материја на мерним местима у праћеном периоду нису прекорачиле граничну вредност имисије (GVI) од 450 mg/m2/дан.

Чађ Према извршеним мерењима на мерним местима приказаним у табелама, није регистровано прекорачење од 50 μg/m3.

Тешки метали Концетрације праћених тешких метала (олово, цинк и кадмијум) из седиментатора у праћеном периоду су биле испод GVI.

Алергени полен На основу Закона о заштити ваздуха „Службени гласник РС“, број 36/09 члан 3 став 9, полен је дефинисан као природни загађивач. У периоду вегетације биљака од почетка фебруара па до краја октобра у ваздуху се налазе велике количине полена различитих биљака. Када поленова зрна величине од 30 до 50 микрона дођу у контакт са слузокожом, долази до ослобађања медијатора, хемијских супстанци, чије дејство на одређена ткива и ћелије доводе до алергијских обољења. Мерење количине полена у ваздуху у Аранђеловцу до сад није вршено.

Анкетирање грађана

У септембру 2015. године извршено је анкетирање грађана Аранђеловца, ради прикупљања мишљења и ставова у циљу свеобухватне анализе стања.

Укупно је анкетирано 475 грађана Аранђеловца.

Од укупног броја, 220 је било мушког пола, док је 255 било женског пола, процентуално приказано дијаграмом 2.

Дијаграм 2 – Полна структура анкетираних


Страна 73

Према узрасту, анкетирано је 122 узраста од 15 – 25 година, 242 узраста 25 – 55 и 111 грађана 55 година и више, процентуално приказано дијаграмом 3.

Дијаграм 3 - Старосна структура анкетираних

Према занимању, највише је анкетирано запослених 206, ученика – студената 121, пензионера 76, и осталих 72, процентуално приказано дијаграмом 4.

Дијаграм 4 – Занимања анкетираних

Према месту пребивалишта, анкетирано је 400 грађана из градског подручја и 75 грађана из сеоског подручја, процентуално приказано дијаграмом.

Дијаграм 5 – Место пребивалишта анкетираних


Страна 74

Да50%

Не25%

Нисам сигуран / а

22%

Без одговора3%

Мишљења анкетираних да ли је ваздух загађен

Саобраћај58%

Индустрија11%

Ложишта10%

Алергени8%

Остало13%

Највећи загађивачи ваздуха

Да је ваздух у општини Аранђеловац загађен мисли 235 грађана, 121 мисли да ваздух није загађен, 104 није сигурно, док 15 анкетираних није дало одговор, процентуално приказано дијаграмом 6.

Дијаграм 6 – Мишљења анкетираних да ли је ваздух загађен

Највише анкетираних сматра да је саобраћај највећи загађивач ваздуха њих 278, 52 мисли да је то индустрија, 46 мисли да су то ложишта, 38 сматра да су то алергени, док 61 сматра да су то остали видови загађења (паљевине са дивљих депонија, загађени водотоци....) процентуално приказано дијаграмом 7.

Дијаграм 7- Највећи загађивачи ваздуха по мишљењу анкетираних

Већина анкетираних 214 долазак и обављање послова у Аранђеловцу врши пешке, 183 то чини возилом, док 78 употребљава јавни превоз, процентуално приказано дијаграмом 8.


Страна 75

До 60 min37%

Више од 60 min11%

Више од 120 min 10%

Не употребљава

м возило42%

Дневна употреба возила код анкетираних

Дијаграм 8 – Начини на које анкетирани врше долазак и обављање послова

Употребу возила до 60 минута дневно врши 176 анкетираних, више од 60 минута дневно врши 51 анкетираних, више од 120 минута дневно врши 46 анкетираних, док 202 не употребљава возило, процентуално приказано дијаграмом 9.

Дијаграм 9 – Приказ дневне употребе возила код анкетираних

Бицикл користи 139 анкетираних, 331 не користи бицикл, док 5 није дало одговор на ово питање, процентуално приказано дијаграмом 10.

Возилом39%

Јавним превозом

16%

Пешке45%

Начини на које анкетирани врше долазак и обављање послова


Страна 76

Да29%

Не70%

Без одговора1%

Употреба бицикле код анкетираних

Дијаграм 10 – Приказ употребе бицикле код анкетираних

Као разлози за некоришћење бицикла, најчешће је наведено непоседовање бицикла и старост, док су као разлози за употребу најчешће наведени рекреација и здравље.

Према мишљењу анкетираних, највеће слабости и проблеми до којих долази до загађења ваздуха су: велики број аутомобила на улицама, издувни гасови из димњака и аутомобила, старост и техничка неисправност возила, површине под амброзијом и ниска еколошка свест грађана, природни положај града, дивље депоније, мали број зелених површина, непостојање бициклистичке стазе и пешачке зоне, употреба фосилних горива, дуго задржавање отпада у граду, уништавање зелених површина, неконтролисано паљење дивљих депонија, неуређена канализација.

Као мере заштите ваздуха од загађења углавном се предлаже смањење броја аутомобила, затварање главне улице за саобраћај, подизање еколошке свести, заустављање дивље сече шума, јача казнена политика, спречавање стварања дивљих депонија, употреба гаса за грејање објеката, уградња филтера у индустрији, коришћење бицикла као превозног средства, озелењавање, већа заступљеност соларне енергије, изградња бициклистичке стазе, промовисање здравих стилова живота, организованији јавни превоз, формирање пешачке зоне, уништавање корова, уклањање дивљих депонија, уређење канализације,

5.3. Идентификоване слабости и проблеми

1. Непостојање програма мониторинга ваздуха 2. Непостојање бициклистичке стазе 3. Непостојање пешачке зоне 4. Лоша обавештеност грађана о стању ваздуха 5. Лоше стање градске депоније 6. Неконтролисано горење на дивљим депонијама и пољопривредним

површинама. 7. Употреба фосилних горива за грејање 8. Коришћење лошег горива за грејање 9. Лош квалитет моторног горива 10. Старост возила 11. Сеча шума


Страна 77

12. Прекомерна употреба хемијских средстава за заштиту биља 13. Непостојање катастра загађивача на територији општине Аранђеловац 14. Минимално пропагирање здравих стилова живота 15. Емисија загађујућих материја у ваздух без предходног пречишћавања 16. Недостатак постројења за пречишћавање гасова у индустријском и

енергетском сектору 17. Застарела технологија у индустрији и ниска енергетска ефикасност 18. Недовољна примена БАТ технологија 19. Недовољна обука сервисних техничара у циљу спречавања испуштања

супстанци које оштећују озонски омотач 20. Непостојање саобраћајне обилазнице око града 21. Уништавање зелених површина (природно и антропогено) 22. Површине под коровима

6. КВАЛИТЕТ ЗЕМЉИШТА И ПОЉОПРИВРЕДА

6.1. Увод

Површински слој Земљине коре,настао као резултат дуготрајног деловања климатских, физичких и биолошких фактора (температуре, воде, ветра, инсеката, микроорганизама,… ), представља земљиште. Пошто се формира у веома дугом процесу педогенезе (процес природног формирања слоја земљишта дебљине 10 цм траје од 10.000 – 250.000 година), на шта су пресудан утицај имали рељеф и његов променљив петрографски састав као геолошка подлога, сматра се необновљивим или споро обновљивим природним ресурсом и националним богатством Србије. Земљиште је природно тело настало под утицајем живих организама, а састоји се од чврсте (минерали и органска материја), течне и гасовите фазе. По хемијском саставу, земљиште рефлектује састав Земљине коре, па је педосфера углавном богатија Si, C, O, H, N.

Хоризонт О: Органска материја Хоризонт А: Органска материја помешана са минералима Хоризонт Е: Влажни слојеви расквашени дренажном водом Хоризонт B: Слој нагомилане глине, Fe-оксида и калцита Хоризонт C: Делови седимента стена механички раздробљени климатским деловањем

→ Консолидовани слој стена које

леже испод слоја земљишта

Може се слободно рећи да је ‘’земљиште мајка свих ствари’’ и да ми зависимо од земљишта, гледано са више аспеката:

- здрава земљишта су основа за производњу хране - земљишта су основа за вегетацију која се гаји или којом се управља за потребе

производње сточне хране, влакана, горива и лековитих биљака


Страна 78

- земљишта подржавају биодиверзитет наше планете и она су домаћин за ¼ укупног биодиверзитета (на 1м³ земљишта живи 110.000 млрд.живих организама, 100.000 млрд.бактерија, 100 глиста,….)

- земљишта помажу да се изборимо са климатским променама и да им се прилагодимо тиме што играју кључну улогу у циклусу угљеника

- очувана земљишта и филтрирана вода побољшавају отпорност на поплаве и суше

Значај земљишта се може видети и кроз њену мултифункционалност: - продукција биомасе ( извор нранљивих материја и воде за биљну производњу,

уједно и ослонац за учвршћивање њиховог кореновог система ) - резерва гена и заштита флоре и фауне (осигурава разноврсно станиште за

бројне организме, има функцију очувања педодиверзитета) - филтрира, задржава и трансформише (механички филтрира органске,

неорганске и радиоактивне компоненте, адсорбује, таложи, разлаже и трансформише супстанце и на тај начин спречава да доспеју у подземне воде и ланац исхране)

- извор сировина и резервоар воде (садржи ресурсе сировог материјала, укључујући воду, песак, шљунак, минералне сировине као и фосилна горива)

- заштита и очување културне баштине као културно наслеђе,извор је палеонтолошког и археолошког материјала)

- подржава изградњу грађевинских објеката са инфраструктуром и одлагање отпада (обезбеђује простор за подизање кућа,индустрије,путева, места за рекреацију и одлагање отпада)

Извори загађивања и деградације наших земљишта данас, могли би углавном бити следећи :

- неуравнотежена урбанизација и развој инфраструктуре - прекомерно закишељавање земљишта - смањење органске материје земљишта - примарно и секундарно заслањивање земљишта - еолска и водна ерозија, клизишта - различити други облици загађивања земљишта: тешки метали, радиоактивне

супстанце, индуструјска загађења, дренажне отпадне воде, прекомерна употреба агрохемикалија и сл

Општина Аранђеловац, једна од седам општина Шумадијског управног округа, обухвата северозападни део округа, простире се на 347,89 км² и поред административног центра Аранђеловца, постоји и 18 сеоских насеља. Речна мрежа Кубршнице, Букуље, Качера, Турије, Мисаче и Пештана погодује бављењу ратарском и повртарском производњом, док побрђе са друге стране нуди изванредне могућности за бављење воћарством и виноградарством.

Површинске и подземне воде су веома честе и имају велики значај као природни ресурс за привреду и становништво. Извори се јављају у подножју страна на додиру песка и глине, кречњака и шкриљаца. Клима на територији општине је умерено-континенталног типа, док је у вишим пределима под Букуљом и Венчацом, субполарна са доста правилним температурним односима. Број становника општине је 48.000, од чега 6,82% чини пољопривредно становништво. Према попису пољопривреде из 2012.г., регистровано је 4756 пољопривредних газдинстава, која користе 16.443 hа пољопривредног земљишта.


Страна 79

6.2. Анализа стања у сектору пољопривреде на територији општине

Пољопривредно земљиште

Укупна површина пољопривредног земљишта у општини Аранђеловац износи 25.331,33 hа, од чега је обрадиво 23.253,81hа, односно 91,79 %. У приказаним табелама је дат преглед и структура укупног пољопривредног земљишта по катастарским општинама, облицима својине, класама и културама гајења.

Према Правилнику о катастарском класирању и бонитирању земљишта, преовлађујући типови земљишта на територији наше општине су смоница и гајњача. Смоница (vertisol) је тип земљишта који у погледу погодности за биљну приозводњу припада трећој бонитетној класи и представља земљишта са неповољним водно-ваздушним и топлотним режимом , док су хемијска својства знатно повољнија.

Смоница (vertisol) Гајњача (eutrični kambisol ) Гајњача (eutrični kambisol) припада другој бонитетној класи земљишта. Претежно су средње тешка земљишта, а поседују веома повољан водно-ваздушни режим. Гајњаче су погодне за ратарску, повртарску, воћарску и виноградарску производњу.

* Доњу границу, која раздваја земљиште од неземљишта, тешко је дефинисати. У циљу класификације, доња граница се арбитрарно поставља на200цм.

Пољопривредна саветодавна и стручна служба Крагујевац, одељење Аранђеловац, на основу Уредбе Владе Републике Србије, у току 2014.г., је извршила бесплатну контролу плодности земљишта на територији општине Аранђеловац. Узето је укупно 1229 узорака земљишта, од 221 корисника са 19 катастарских општина, са парцела које захватају укупну површину 633,3609 hа испитаног пољопривредног земљишта. На основу добијених резултата испитивања, урађена је Анализа тренутног стања пољопривредног земљишта и приложен је један карактеристичан Извештај о систематској контроли са препоруком ( Прилог бр. 1 ).

Анализа тренутног стања пољопривредног земљишта на основу резултата контроле плодности из 2014.г. - ПССС Крагујевац , одељење Аранђеловац:

Позната је чињеница да у Србији доминирају земљишта киселе реакције. То се може пресликати на стање пољопривредног земљишта на подручју територије општине Аранђеловац. На основу трогодишњег искуства у узорковању и одређивању плодности земљишта, ова чињеница је још једном потврђена. На реакцију земљишта утичу:


Страна 80

1. Садржај CaCО3: Висока концентрација CaCО3 може смањити приступачност микроелемената и фосфора.

2. Садржај и квалитет хумуса: Хумусне материје абсорбују већину катјона у приступачном облику за биљке.Извор су хранљивих материја, везују неке штетне елементе у неприступачне облике (Al, Cu, Pb) и повољно утичу на структуру и микробиолошку активност земљишта.

3. Снабдевеност земљишта приступачним фосфором: Снабдевеност земљишта овим елементом је у већини случајева слаба.

4. Обезбеђеност калијумом : Обезбеђеност калијумом је знатно боља.

Основни проблем зашто су ниски приноси које остварују пољопривредни произруководилацчи је тај што су запостављене ове чињенице и што се ђубрење парцела углавном врши напамет или на основу искуства старијих генерација.

Основни циљ решавања овог проблема је одређивање конкретне препоруке ђубрења на основу добијених извештаја о плодности земљишта.

Одређивање плодности земљишта се врши појединачно на свакој парцели и за њу се добија тачно одређена Ph вредност, садржај хумуса, садржај азота (N), фосфора (P), калијума (К) и калцијум-карбоната (CaCО3).

На основу добијених резултата сазнајемо особине датог земљишта на подручју општине Аранђеловац, које је земљиште киселе до јако киселе реакције, са средњим

садржајем азота, врло ниским садржајем фосфора, ниским до средњим садржајем калијума и безкарбонатно.


Страна 81

Препорука је да се поправи стање земљишта тако што ће се поправљати концентрације N, P, K, основним ђубрењем минералним ђубривом у одређеном односу за дату парцелу, додавањем органског ђубрива – стајњака у тонама и једна од основних мера поправке земљишта је додавање CaCО3. Табела 1 : Преглед пољопривредног земљишта по катастарским општинама и културама гајења ( извор служба за катастар непокретности општине Аранђеловац ) Табела 2 : Преглед пољопривредног земљишта по класама и културама

Према облицима својине, пољопривредно земљиште је углавном у приватном власништву, док је мањи део, око 187 hа, укњижен на Републику Србију (општина Аранђеловац, месне заједнице, угашене земљорадничке задруге, „Србокоп“, „Србија-шуме“ и сл.), за шта је у Годишњем програму заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Аранђеловац, урађен План коришћења за 2015.г. (Сл.гласник општине Аранђеловац бр.67 од 09.03.2015.г.).

Према подацима из одељења за привреду и друштвене делатности општине Аранђеловац, преузетих из Пописа пољопривреде Републике Србије из 2012.г., може се дати следећи приказ начина коришћења расположивог пољопривредног земљишта на територији општине Аранђеловац:

(* Напомена: Пописом је евидентиран одређен број домаћинстава која располажу пољопривредним земљиштем, имају одређен број грла стоке, али не испуњавају услове за пољопривредно газдинство. Такође, евидентиран је одређен број правних лица која су регистривана да се баве пољопривредом, али у посматраној години нису имала пољопривредну производњу. Подаци о оваквим домаћинствима и правним лицима нису обухваћени овим Пописом.) Општина Аранђеловац по попису 2012. године, пољопривреда: Пољопривредних газдинстава 4.756, користе 16.443 hа, просечно 3.46 hа по газдинству:


Страна 82

Расположиво земљиште: Начин коришћења пољопривредног земљишта:

Начин hа Газдинстава

Окућница 469 2629

Оранице и баште 9155 3700

Ливаде и пашњаци 5306 3606

Воћњаци 1451 2713

Виногради 61 313

Оранице и баште:

Жита 7899hа пшеница 2731hа, раж 8hа, јечам 654hа, овас 924hа кукуруз 3468hа , остала жита за зрно 114 hа Махунарке 7hа Кромпир 7hа

Број газдинстава

Величина поседа (hа)

Укупно располажу

са hа

Просек у групи hа по домаћинству

46 Без земље 0 0

848 Мање од 1 503 0,51

985 1 – 2 1457 1,48

1895 2 -5 6204 3,27

841 5 – 10 5675 6,75

149 10 -20 1909 12,81

26 20 -30 619 23,81

2 30 -50 76 38,00

Начин коришћења hа Број

газдинстава

Расположиво земљиште 25064 4752

Коришћено пољопривредно земљиште

16443 4710

Некоришћено пољопривредно земљиште

1093 983

Шумско 3738 6479

Остало 1049 4634

Рибњаци 0,4 4


Страна 83

Индустријско биље 33hа Поврће бостан и јагоде 38hа Цвеће 2hа

Крмно биље 1019hа, од тога мешавина трава 160hа, кукуруз за силажу 61hа, детелина 466hа, луцерка 311hа, остало крмно биље 8hа, остало биље које се жање зелено 8hа. Остало биље 1hа Угари 150hа Воћњаци 1451hа на 2713 газдинства. Од тога 644hа плантажни и екстензивни 807hа виногради 61hа на 313 газдинстава винске сорте са географским пореклом 11hа остале винске сорте 25hа, стоне сорте 25hа.

Према подацима Пописа пољопривреде за 2012.г.(Р.З.С.), на укупно 2879 пољопривредних газдинстава су коришћена минерална ђубрива, стајњак и средства за заштиту биља.

Сточарство

Природни услови за развој сточарства на територији наше општине су нарочито изражени кроз учешће пашњака и ливада у укупним површинама, што је нарочито битно за говедарску и овчарску производњу. Као значајан ресурс за развој свињарства, по чему је Шумадија уз производњу шљиве била нарочито позната још у време Краљевине Србије, може се узети расположива површина под ораницама на којима се производе житарице и индустријско крмно биље. Ограничења за развој су у недовољној могућности за наводњавање.

Према броју условних грла, на територији општине Аранђеловац, 3915 породичних газдинстава, располаже са 11.946 у.г., највећи проценат газдинстава са до 4 у.г.

Бројно стање стоке по Попису пољопривреде:

- говеда: укупно 4355 грла, од тога 2710 крава - свиње: укупно 17810 , од тога 2266 крмача - овце: укупно 28158 , од тога 20490 за приплод - коза 1424, коњи 59, кокошке 85964, ћурке 1330, патке 739, гуске 394,

остала живина 1077, кошнице 5526

Сточни фонд се налази на нивоу доста нижем у односу на претходних десетак година, али проблеми су још већи у погледу расног састава и економске исплативости одгоја. Са аспекта деградације пољопривредног земљишта, у односу на земље где је сточни фонд далеко већи и производња се обавља на огромним површинама, нема реалне опасности због прекомерне испаше, док са друге стране, као што и анализе узорака показују, постоји тренд смањења органске материје. Овај вид деградације је очекивана последица неконтролисаног уноса искључиво минералних (азотних) ђубрива, спаљивања жетвених остатака и недовољног уноса органских ђубрива (првенствено стајњака), због смањења сточног фонда, смањења трошкова горива, механизације, као и недостатка радно активног становништва у нашим селима. На примеру војруководилацнскох чернозема, где су рађена истраживања 90-тих година, а потом истраживање 2002.-2004.г., које је спроведено на истим локацијама, омогућава поређење резултата и индицира тренд смањења органске материје за око 0,05-0,2%. У односу на ове резултате, смањење органске материје код већином киселих земљишта централне Србије, је сигурно у већем


Страна 84

проценту, јер се налазе у климату са далеко више падавина које доприносе даљем испирању.

Сточарска и ратарска производња, заједно са шумарством могу бити сектори обезбеђења биомасе као обновљивог извора енергије, кроз употребу биомасе из дрвне индустрије, пољопривредне биомасе (силажа кукуруза, траве, лисне масе, коштица,…) и биомасе са фарми животиња (стајњак).

Као енергетски најефикасније постројење, сматра се когенерацијско постројење за производњу биогаса које ради на принципу анаеробне дигестије (труљења, разградње) улазне сировине (течног стајњака, силаже и других пољопривредних остатака) у дигесторима, где се после ферментације ствара биогас: CH4 (40-75%), CO2

(25-60%) и остали гасови H2, H2S, CO, топлотне моћи око 6,5 kWh/m³ гаса. Постројење Гас-Мотор-Генератор снаге 100 kWel и 100 kWtopl., може произвести на годишњем нивоу 815.000 kWh ел.енергије, 937.250 kWh топл.енергије и као остатак после ферментације 10.250 t високо-квалитетног органског ђубрива (детаљније Прилог 2). Уредбом Владе Републике Србије о ‘’feed-in тарифама‘’, регулисан је откуп струје произведене из обновљивих извора енергије по подстицајним ценама, при чему откупна цена за струју произведену из биогаса износи 23.17 €цент/kWh (Уредбом од 28.02.2013.г. цена износи од 12-16 €цент/kWh.

На основу устраживања на територији града Крагујевца, за исплативу производњу биогаса је потребно минимално 5-6 крава или 20 свиња, и на тај начин се може произвести 200-250 Nm³ биогаса месечно и направити месечна уштеда од 7.000-9.000 дин. Споменути минималистички критеријум на територији града Крагујевца задовољава 16,1% пољопривредних домаћинстава. Слична постројења већ постоје на фармама у Војводини (Стара Пазова, Рума, Врбас ) и у општини Блаце.

Пољопривреда такође представља и значајан извор биомасе погодне за производњу биодизела, биоетанола и сл. биогорива.

Производња здраве хране

Пољопривредно земљиште је необновљив ресурс, природно богатство Србије и његово очување је од суштинске важности за прехрамбену сигурност и нашу одрживу будућност. Здрава земљишта су основ за производњу хране.

На основу почетних истраживања у систему контроле плодности земљишта у Републици Србији, која су спроведена у периоду од 1992.-2009.г., утврђено је да на територији централне Србије, на преко 80% истраженог подручја није обезбеђено довољним количинама лакоприступачног фосфора. Мада је ситуација са калијумом знатно боља, углавном због већег садржаја глине, на око 57% имамо високу обезбеђеност овим хранивом, и могуће је значајно повећање продуктивности ових земљишта применом већих количина минералних и органских ђубрива. Такође, резултати досадашњих истраживања указују на изразито низак ниво пестицида у испитиваним земљиштима, чак и у систему интензивне биљне производње, на основу чега следи закључак да наша земљишта још увек нису загађена агрохемикалијама.

Први релевантни подаци о садржају тешких метала у нашим земљиштима, добијени су из макропројекта Министарства пољопривреде „Контрола плодности и садржај опасних и штетних материја у земљиштима Србије“ започетог још 1992.г. у Војводини, настављеног 2009.г. за подручје централне Србије, док за подручје Косова и Метохије, подаци не постоје. У оквиру пројекта је анализирано 35.000 узорака са подручја Војводине и 30.000 из централне Србије. Укупан садржај тешких метала на


Страна 85

неким локалитетима значајно прелази МДК (максимално дозвољену количину). Повишен садржај тешких метала није антропогеног порекла, већ се везује за геохемијско порекло и генезу појединих типова земљишта. Регија распростирања земљишта обогаћених са Ni и Cr (> 1000 мг/kг и > 500 мг/кг) креће се од централног дела који чини Руднички масив у правцу долина река Велике Мораве и Колубаре и процењује се да чини око 55.000hа. Према резултатима анализе није утврђена повишена акумулација ових метала у надземним органима биљака, али је обавезно вршити контролу биљних производа и намирница који потичу са ових земљишта. Поред главних саобраћајница је повећан садржај Pb, док је загађивање Pb, Zn и As присутно у близини већих индустријских постројења. Екстреман облик деградације је запажен око термоелектрана због емитовања аеросола и гасова пуних SO2 и NOx ,

који се ветром разносе у облику пепела по околним земљиштима и биљкама.

Радионуклеиди на површину земље доспевају првенствено у виду чврстих честица или са падавинама у раствореном или нераствореном стању. Присуство осиромашеног урана у земљишту на територији Републике Србије изнад 43.паралеле није утврђено у досадашњим мерењима. Због дугог времена полураспада 137Cs, његова активност је још увек значајна. Измерене активности у обрадивом земљишту су се кретале од 2.1 Bq/kg у Београду до 136.2 Bq/kg на Златибору док су на необрадивом, вредности веће. Такође, измерене вредности специфичне активности 90Sr, кретале су се од < 0037 Bq/kg у Лазаревцу до 4.62 Bq/kg на Златибору.

Званични подаци за подручја јужно од 43.паралеле, не постоје, а били би веома значајни због већег интензитета NATO бомбардовања са осиромашеним уранијумом током хуманитарне и еколошке катастрофе која је задесила то подручје 1999.г. Група наших стручњака и научника је у септембру 2001.г. организовала Међународну конференцију о еколошком опоравку тадашње Југославије на којој је учествовало 320 аутора из 21 земље на којој је, између осталог закључено да је испуштено на хиљаде тона канцерогених, мутагених и токсичних хемикалија укључујући бар десетак које су стављене на листу забрањених према Штокхолмској конвенцији. Такви токсични остаци у чврстом или прашкастом облику се врло лако путем земљишта, подземних и површинских вода преносе и до даљих подручја и представљају потенцијалну опасност за контаминацију пољопривредних производа. Званични подаци о испитивању намирница на повећано присуство радионуклеида не постоје, као и подаци о обиму извршене деконтаминације угрожених подручја.

Обим производње пољопривредних производа на територији општине Аранђеловац: - ратарска производња: кукуруз 30.000 т.,стрна жита 16.000 т., крмно биље

40.000 т., поврће 1.200 т. - сточарство: производња млека 12.000 т., производња јунећег меса 100 т.,

свињског меса 1500 т., јагњећег меса 600 т. и меса бројлера 3.000 т.

Органска производња је систем одрживе пољопривреде која се базира на високом поштовању еколошкох принципа путем рационалног коришћења природних ресурса ,употребе обновљивих извора енергије,очувања природне разноликости и заштите животне средине. У Србији је све популарнија и економски значајнија, а захваљујући потенцијалима који се огледају пре свега у уситњеном поседу и земљишту које није контаминирано штетним материјама (делом и због значајног пада индустријске производње који у овом случају може да се искористи као предност), овај вид пољопривреде може значајно да допринесе развоју руралних подручја.

Према подацима Привредне коморе Београда, под органском пољопривредом у Србији је око 0,3% укупно обрадивих површина, док је у Европи 24%. Према


Страна 86

плановима Министарства пољопривреде, шумарства и заштите животне средине, овај вид производње, требало би проширити на 600.000hа. Органска производња повезује се са мултифункционалним карактером пољопривреде и омогућава очување села, традиције, изворне културе, старих заната, очување старих сорти, као и развој посебног типа еколошког туризма. Неразвијена свест потрошача, низак стандард становништва, високе цене контроле и сертификације, недостатак органских средстава за заштиту биља, само су неки од проблема са којима се суочавају произруководилацчи из ове области. У Србији је регистровано око 80 произруководилацча органске хране, чији сертификован производ се обележава ознаком ‘’органски производ‘’, кодом овлашћене организације и националном ознаком.

Органска храна, за коју многи произруководилацчи из ове области тврде да је уједно и лек, не садржи вештачке материје ни пестициде. Ова храна има већу нутритивну вредност од производа из конвенционалне производње.

Истраживања у Немачкој су показала да ови производи имају значајно виши садржај олиго-минерала, и то посебно K и Fe, а такође и виши ниво Mg, P и витамина C. До сличних резултата, дошло се и у САД, где је утврђено да ови производи имају 63% више K, 73% више Fe и 125% више Ca него производи добијени конвенционалном производњом.

На територији општине Аранђеловац, такође постоји велики потенцијал за органску производњу који није довољно искоришћен.

Имамо тренутно 20-ак пољопривредних газдинстава која су ушла у процес сертификације органске производње, као и формирану еколошку задругу за органску производњу у селу Венчани и Тулеж. Такође, на великом броју парцела се обавља овај вид производње за које не постоје подаци из разлога што нису обухваћене Пописом нити су регистроване као пољопривредна газдинства.

У протеклих две деценије, најпре у САД, а затим у Канади, неким земљама Јужне Америке, Океанији и у Кини, у производњи сировина за сточну храну и друге прерађевине од ГМО ( генетски модификовани организми ), сеју се на око 170 милиона hа., или око 10% обрадивог земљишта у свету. На тој површини целокупно богатство биодиверзитета (аутохтоне сорте и хибриди створени вишедеценијском селекцијом), замењено је са минорним бројем четрдесетак ‘’модел‘’ ГМО-на које лиценцна права има неколико мултинационалних компанија које производе ГМ семе, тоталне хербициде и друга хемијска средства-чиме постепено постају власници ‘’живота‘’ све већег броја становника у свету. Поводом овог проблема, широм света се воде полемике генетичара, агронома, технолога, еколога, правника и организују протести због етичких, здравствених, еколошких и осталих аспеката лабораторијског, ненормалног укрштања гена разнородних врста (бактерија са биљкама, биљака са животињама и обратно), који се иначе не дешава у природном амбијенту. Резултати истраживања бројних научника указују да животиње храњене ГМ кромпиром и кукурузом имају промене на унутрашњим органима већ у првој генерацији, учесталу појаву тумора у другој и смањену плодност у трећој генерацији. Пројектовано на људе као потрошаче ГМО и прерађевина, такве последице се могу очекивати и код потрошача ГМ производа за 30 до 120 година. Посебно је забрињавајуће што ГМ компаније не дозвољавају обележавање ГМО и производа од ГМО на декларацијама, што онемогућава елементарно право потрошача да знају шта једу и да могу остварити право избора здраве хране.


Страна 87

Република Србија има један од најрестриктивнијих закона, који онемогућава увоз, узгој и промет ГМО и производа од ГМО, због чега трпи велики притисак САД и СТО (светске трговинске организације) за промену таквог закона. Процена је и да поред тога, на одређеним површинама око 5.000hа постоји засејана ГМ соја, међутим, званичних података од фитосанитарне инспекције нема. Поред тога и поред потенцијала за производњу и промет здравог меса из домаће сточарске производње, увози се одређена количина меса сумњивог квалитета чији увоз је изазвао бројне и

Због свега наведеног, а понајвише због одговорности за добробит и здравље својих грађана, у Србији су скупштине 122 или 72,6% општина и градова, усвојиле декларацију ‘’против ГМО‘’. Међу тим општинама се налази и општина Аранђеловац, која је Декларацију за општину Аранђеловац без ГМО и производа од ГМ, усвојила на седници одржаној 20.02.2013.г. (Прилог бр.3).

Идентификација слабости и потенцијалне опасности

- промена намене обрадивог пољопривредног земљишта:

Од 1960-2012.г., Србија је изгубила око 1,5 милион hа (27,84%) коришћеног пољопривредног земљишта и то углавном претварањем плодних ораница у грађевинско земљиште (одомаћен модел приватизације пољопривредних комбината) и запуштањем њива, воћњака и ливада и претварањем у шикаре и шуме. Из разних објективних и субјективних разлога, сваки девети hа пољопривредног земљишта у Србији није обрађен. Индикативно је упоредити податке о Структури земљишног фонда на територији општине Аранђеловац из 1982.г.(Прилог бр.4), са званичним подацима из Пописа пољопривреде из 2012.г.:

Начин коришћења 1982.г. (hа) 2012.г. (hа)

Укупно обрадиво 24.861 23.254

Коришћено земљиште 20.173 16.443

Ливаде и пашњаци 4.594 5.306

Шумско земљиште 8.938 9.146 ( 12.654 )

Иначе, постоји велики несклад у подацима из катастра непокретности, Ј.П. „Србијашуме“ и стања на терену, што се може уочити и на орто-фото снимцима територије општине Аранђеловац из 2004. и 2010.г. - проблем радне снаге у пољопривредним газдинствима:

У општини Аранђеловац, пољопривредно становништво чини 6,82% од укупног броја становника (пре само стотинак година, у тадашњој Србији је преко 80% становништва живело на селу). За само 10 година (2002-2012.г.), угашено је свако пето пољопривредно газдинство, велики број домаћинстава је остао са 1 или 2 члана, углавном стараца. Овај проблем је у ствари кључни проблем у овој области, јер долазимо до апсурда да је пре 30 година, упоредивши податке из 1982.г. и 2012.г, са дупло мањим бројем трактора и примитивнијом механизацијом обрађивано скоро 5.000 hа више него данас.

- опасност да постанемо „гастарбајтери“ на својој земљи: „Шта ћемо оставити својим унуцима !?“ , када од 2017.г. држављани EU добију право да купују све непокретности у Србији , па и пољопривредно земљиште под истим условима као и домаћи купци (иначе 28 чланица се заштитило Законом правним ограничењима за нове купце). Здраво пољопривредно земљиште је необновљив


Страна 88

ресурс и национално благо једне државе и обезбеђује прехрамбену сигурност будућих генерација.

- огроман дисбаланс између незапослених пољопривредних стручњака и укупно запослених у пољопривреди: Имамо око 28.500 незапослених пољопривредних стручњака у односу на свега 25.500 запослених у пољопривредним предузећима и земљорадничким задругама, укључујући и неквалификоване раднике.

- непостојање земљорадничких задруга и удружења пољопривредника: Србија је била још пре више од 100 година један од зачетника задругарства у Европи, док данас, у нашој општини постоје само 2 и једно удружење.

- контрола и побољшање квалитета пољопривредног земљишта: Неконтролисаним коришћењем азотних минералних ђубрива и без препоруке ПССС, а према резултатима хемијске анализе узорака за 2014.г., дошло је до закишељавања и смањења органске материје у пољопривредном земљишту на територији наше општине.

- проблем непостојања заједничких пројеката општине и државе, везаних за испитивање земљишта: Углавном, како кажу надлежни, због проблема финансирања, не врше се чешћа испитивања прехрамбених пољопривредних производа на зеленим пијацама и маркетима, на присуство тешких метала , пестицида , радионуклеида , микроелемената и сл.

- смањење сточног фонда: У односу на пре двадесетак година, сточни фонд у Србији је драстично смањен, што доводи проблематичног увоза меса „сумњивог“ квалитета и недостатка „заокруженог“ процеса производње , нарочито у мањим газдинствима (производња сточне хране, стајско ђубриво и сл.). Такође, постоји и проблем набавке квалитетних говеда, оваца, коза и свиња товних раса.

- недостатак и застарела пољопривредна механизација: Број трактора на територији наше општине износи једноосовинских 691 од којих је 657 старије од 10 година и 2977 двоосовинских, од којих је само 106 старости до 10 година.

- противградна заштита: Веома мали број воћњака поседује противградну мрежу због високе набавне цене и несигурне цене пласмана воћа, док је противградна служба хронично слабо снабдевена ракетама и симболично плаћена (2-3.000 дин. месечно).

- неискоришћен велики потенцијал органске производње: Србија свој недостатак у запуштеном пољопривредном земљишту може да преокрене у своју предност, тако што би око 190.000hа неискоришћеног здравог земљишта могла да искористи за покретање органске пољопривреде и пчеларства. Због неразвијене свести и ниског стандарда потрошача, недостатка радне снаге, високих цена сертификовања земљишта и сл., на територији наше општине, само 20-ак газдинстава и једна задруга су кренули у процес покретања органске производње.

- ГМО као потенцијална опасност за Србију : Постоје велики притисци од САД и СТО да Србија промени Закон који забрањује увоз, узгој и промет ГМО и производа од ГМО на својој територији. Процена је да је и поред тога на око 5.000hа засејана ГМО соја и кукуруз. Такође, за неке призруководилацче


Страна 89

се сумња да продају прозводе третиране ГМО, без декларације која обележава такве производе.

- информисање грађана о квалитету пољопривредних прехрамбених производа као и о здравственим последицама коришћења производа који садрже опасне и штетне материје. Чешћа контрола намирница биљног и животињског порекла, као и упозорења стручњака (лекара, токсиколога, ветеринара,…) о последицама коришћења „нездраве“ хране и болестима које њихова дуготрајна употреба може изазвати.

6.3. Шумско земљиште

Значај, коришћење, деградација шумског земљишта

Климатске промене изазване повећањем нивоа CO2 иду у правцу загревања тропосфере што ће утицати на повишење температуре ваздуха и смањење количине падавина, односно на стање шумских ресурса. Загађеност ваздуха, нарочито има негативан утицај на стање и виталност шума и шумских екосистема. То се односи посебно на концентрацију SO2 и NOX , који су узрок киселих киша. У урбаним подручјима Србије киселе падавине се јављају у 30-45% случајева.

У периоду 1984-2003.г., годишњи ниво киселих падавина се кретао од 14-39% (рачунајући као граничну вредност pH=5,60). Највеће прекорачење нутритивног азота за шумске екосистеме било је 2000.г. у јужном Банату и северном делу Браничевског округа (преко 1000 ег/ hа /год) и у Шумадији (од 500-700 ег/ hа /год).

Шуме представљају значајну компоненту глобалног кружења угљеника. Шуме врше утицај на климу, али и промена климе утиче на шуме, тако да ће управљање шумама или њихова деградација имати значајну улогу у глобалном загревању у 21.веку. Шумски екосистеми заједно са земљиштем имају велики капацитет акумулације, али и ослобађања угљеника. Због тога је управљање шумама и шумским екосистемима потребно разматрати и у функцији редукције емисије и абсорбовања угљеника, при чему конзервација угљеника акумулираног у постојећим шумама представља велики потенцијал у систему газдовања. У Табели бр. 4, дате су количине угљеника везаног у шумама и шумским екосистемима Републике Србије.

Табела бр.4 : Биланс угљеника Због садашњег стања шума (укључујући степен обешумљености), ерозијом је захваћено око 2/3 територије Републике Србије. Ерозијом се годишње однесе око 40 милиона м³, и то најчешће најплоднијег слоја земљишта. Овај податак је значајан и за водне ресурсе, јер Србија има мало простора за акумулације, и ако оне буду


Страна 90

засуте,изгубиће се битка за воду. Пошумљавањем голети зауставиће се процес ерозије на најугроженијим подручјима и успорити кретање површинских вода.

То ће допринети уравнотеженијим протицајима и нивоима вода и смањењу ризика од поплава, уз смањење таложења значајних количина наноса у водотоке и акумулације. Неадекватно коришћење шума и шумских екосистема (наравно треба и поменути неконтролисану и нелегалну сечу шума) може имати негативан утицај на стање биодиверзитета шумских станишта која су у директној зависности од стања шума. На територији општине Аранђеловац, према подацима Пописа из 2012.г.:

- 6479 газдинстава располаже са 3738 hа шумског земљишта

- укупна површина под шумом износи 9.146,96 hа (12.654 hа)

- пошумљене површине у 2011.г. су 4,77 hа

- посечена дрвна маса је 7.234 м³

Ово су подаци се вероватно знатно разликују од стања на терену (подаци су узимани из катастра, „Србијашума“ и сл.) из разлога што је један део расположивог пољопривредног земљишта (њиве, ливаде, пашњаци и сл.) променио намену природним пошумљавањем и „спојио“ се са шумским земљиштем са којим се граничи. Неке парцеле су на тај начин од 10-100% покривене дрвенастим и жбунастим инвазивним врстама и претворене у шикаре, док су неке природно пошумљене стаблима старим и преко 20 година (цер, граница, граб, јасика, багрем и сл.), па су тако практично и промениле намену. Ова промена је изазвана различитим факторима (одузето пољопривредно земљиште 1950их година, нерешени имовински односу, неуравнотежена миграција из села у град, недовољно улагање државе у пољопривреду и низак стандард власника пољопривредних газдинстава и сл.) и може се јасно уочити одласком на терен или чак погледом на орто-фото снимак територије општине Аранђеловац из 2004. и 2010.г.

Значај деградације шумских система се најбоље могао уочити и практично за време поплава 2014.г. где је, између осталог, недостатак пошумљености приобаља речних сливова на територији наше општине, „ишао на руку“ неуравнотеженим протицајима и нивоима вода, ерозији земљишта и клизиштима.


- неконтролисана и непланска сеча шума: Углавном због ниског стандарда грађана и повећања цене других енергената (природни гас, струја, лож-уље, и сл.), последњих година, а процене су да ће тај тренд расти, у великој мери се секу државне и приватне шуме ради коришћења огревног дрвета .

- непланско пошумљавање ( шикаре и шибљаци ) : Према подацима из „Србија-шума“, површина под шумама, шикарама и шибљацима се повећала у односу на 1982.г., што је у великој мери природно пошумљавање као последица запуштања некадашњих ораница, ливада и пашњака.

- ерозије и клизишта као последице обешумљавања: Као последица непланске сече шума, нарочито у подручјима приобаља речних сливова и теренима са нестабилним падинама, током поплава 2014.г., појавила се ерозија земљишта и покренута су клизишта.


Страна 91

6.4. Утицај експлоатације лежишта минералних сировина на деградацију земљишта

Постојеће стање и процена резерви истражених лежишта металичних и неметаличних сировина на територији општине Аранђеловац Табела бр. 5 : Истражене резерве металичних минералних сировина

Група Металични

ресурс Примедба

Значајнија лежишта

Металични минерални ресурси са истраженим и претпостављеним резервама, ван експлоатације

Sn , U

Мале резерве,претежно ограничен значај. Реално проширење резерви (U)

Sn: Букуља, Циганкуља

U: Циганкуља, Паун Стена

(село Гараши)

Потенцијално значајни металични минерални ресурси са непотпуно дефинисаним резервама

Природно легиране

руде Fe

Валоризација сировине условљена техно-економским параметрима. Основни ограничавајући фактор је економска исплативост. Постоје природни услови за повећање резерви

Природно легирана руда Fe

са Ni и Cr: Липовац, Бања

Наносна лежишта каситерита, руде калаја, у рејону Букуље обухватају на Циганкуљи количине од око 0,53м³ наноса са око 520 г/м³ каситерита, односно око 2.450t Sn на граници су рентабилне валоризације. Ресурси природно легираних Fe-руда гвожђа, никлом и хромом (латеритски тип) су широко распрострањене у Републици Србији, са минералним потенцијалом већим од милијарду тона. Квалитет са становишта металургије није довољно утврђен, тако да се и њихове резерве сматрају ванбилансним. Ресурси на подручју Липовца, процењују се на преко 14 Мt ( 4,6 Mt са 44% Fe; 1,3% Ni ; 4,2% Cr ).

Лежишта урана у области рудног поља Букуље-Паун Стена и Циганкуља су малих димензија са ниским до средње-високим садржајем урана. Резерве U, са средњим садржајем у руди око 337,7g/t, износе око 727t. Република Србија не располаже билансираним резервама U, а постојеће ванбилансне резерве су релативно мале. Даљи планови геолошких истраживања урана треба да буду у дуректној вези са стратешком смерницом у енергетици државе, везаној за евентуалну примену урана за добијање електричне енергије. Са радиогеоеколошког аспекта је потребно наставити са портпунијим геолошком дефинисањем зона у којима постоје појаве уранске минерализације.

Утицај коришћења металичних минералних сировина на животну средину, може се анализирати кроз четири фазе рударских радова, и то: а) радове у фази геолошких истраживања; б) радове у фази експлоатације в) радове у фази припреме и г) радове у фази одлагања


Страна 92

Геолошка истраживања - израда истражних бушотина и мањих истражних радова (истражних раскопа, ровова, поткопа и сл.), ако се у потпуности поштује обим и трајање истражних радова, немају значајнији негативан утицај на животну средину, осим евентуалног утицаја исплаке коришћене при истражном бушењу, при чему се након истека трајања истражних права, локације приводе у складу са законском регулативом, првобитној намени.

Утицај токова металичних минералних ресурса експлоатацији, флотацији (течни и чврст отпад), топљењу (чврст отпад и емисија у ваздух) и пречишћавању метала на медијуме животне средине су знатно већи. Ови утицаји су посебно изражени због токсичности тешких метала и њихове особине да се акумулирају у земљишту, преносе у воде и даље у живе организме, а део метала се губи и испуштањем у атмосферу. Најизраженији утицаји на животну средину и људско здравље везују се за загађење ваздуха, контаминацију површинских и подземних вода, загађење речних наноса, загађење земљишта, утицај буке, деградацију природних станишта, снижавање нивоа подземних вода, клизишта и нарочито хронична здравствена обољења (болести респираторног система, система за варење,нервног система). Табела бр. 5 : Истражене резерве неметаличних минералних сировина

Неметалични ресурс


Геолошке резерве

Садржај компонената

Кречњак и мермер

Кречана-Бања

53-56% CaO; 0,3-0,86% SiO2;

0,15-0,8%Al2O3; 0,02-0,6%

Fe2O3

Архитектонски камен

Венчац (бели мермер-Забрежје,

розе мермер-Брезовац), Буковик-

гранит

Керамичке глине

Аранђеловачки басен, Кошарно-

Стојник 3,53 Мт

Ватросталне глине

Кошарно -Стојник, Лазине-Буковик

Лазине процена

700.000 т

< од 40% Al2O3

Бентонитске глине

* Постројење за обогаћивање

бентонита „Шамот“ Аранђеловац је у

процесу власничке трансформације

Неметалични ресурс


Геолошке резерве

Садржај компонената


Страна 93

Каолинисани гранит

Рудници „Шамот“ са сепарацијама

Гараши, Житковци и Плочник

Гараши процена 55

Мт Плочник процена

400.000 т

Природни пигменти (различито тонирани гвожђевити оксиди)

Околина Аранђеловца

Лежишта малих

димензија и

недовољно истражена

Експлоатациона поља неметаличних минералних сировина на територији општине Аранђеловац

A. Експлоатација камена

Према подацима Министарства рударства и енергетике, на подручју општине Аранђеловац, издата су одобрења за експлоатацију камена привредним субјектима наведеним у приказаној табели:

Назив предузећа и

лежишта

Локација лежишта

Површина експлоат. поља (ha)

Пoвршине на којима се

врши експлоат.

(ha.)

Опис стања

1. „Omya“ а.д.

Венчац Венчац 161,58 14,0 активан коп

Брезовац Венчац 4,70 Брезовац Венчац 17,10

2. Бања-комерц Паун Баре-Албатрос

Венчац 8,95 5,5

активан коп

Паун Баре 13,88

3. ,,Беаз Плус“ д.о.о.

Виногради Венчац 11,35 2,0

4. ,,Добар камен“ д.о.о. Чанчар Венчац 3,62 0,3

5. ,,Мермер Тим“ д.о.о.

Виногради Венчац 7,68 0,5 активан коп 6. ,,Мис-Јовановић’’ д.о.о.

Јовановића забран

Венчац 7,70

Јовановића забран

Венчац 13,61

7. ,, Геа„ д.о.о.

Каменити врх Венчац 61,82 8. ,,Нововић“ д.о.о.


Страна 94

Венчац-Нововић

Венчац 7,64 1,0

активан коп

9. ,,Rock Quarry“ д.о.о.

Манастириште Венчац 9,41

Укупно: 329,04 10. „Гранит“ д.о.о.

Шутица 4,00

11. ,,Плоче“ д.о.о.

Буковик 10,69

Укупно гранит ( Буковик ):

14,69

УКУПНО СВА ЛЕЖИШТА: 343,73 hа

Табела бр. 6 : Лежишта за која су издата одобрења за експлоатацију Б. Експлоатација глине Према катастру експлоатационих поља Републике Србије, издата су одобрења за експлоатацију глина, следећим привредним субјектима:

Назив копа и место Површина

(ha)

Откоп експлоатационог

поља Опис стања

1. „Рудник –Шамот“ д.о.о. Аранђеловац

1.1. „Ћиринац“ Буковик

173,80 34,82 коп је активан

1.2. „Лазине“ Буковик


1.3. „Крушик“ Даросава


1.4. „Плочник“ Даросава

3,54 коп је активан

1.5. „Гараши“ Гараши


1.6. „Врбица“ Буковик

20,61 коп није активан

1.7. „Каменити оглавак“

32,50

2. „Керамика“ д.о.о. Младеновац

„Кошарно“ Стојник

82,66 24,00

3. „Кубршница-универзум“ д.о.о. Аранђеловац

„Расадник“ Аранђеловац


Табела бр. 7 : Лежишта за која су издата одобрења за експлоатацију Напомена : На копу „Расадник“ експлоатација се завршава током 2017. г. На коповима „Ћиринац“ и „Крушик“, експлоатација је при крају.


Страна 95

Наравно, треба поменути надалеко чувене изворе хладне и топле минералне воде у парку Буковичке бање. Хладни извори су „Талпара“, „Ђулара“, „Победа“ и „Књаз Милош“, а топли извор је „Топла вода“. Сви извори хладне воде су природни, док је топли извор настао бушењем. Сви извори имају сличне карактеристике (издашност, органолептичка својства, хемијски састав), а разлика је у температури. Генерално, минерална вода овог краја је натријумхидрокарбонатна, угљено-кисела, хомеотермна, без боје и мириса реског укуса и веома пријатна за пиће. Иначе, вода је тестирана на олигоелемент(селен) и утврђено је да постоји оптимална количина тог елемента. Због својих специфичних својстава, вода се пије код бројних обољења и стања и користи се као саставни део терапије у рехабилитацији деце и одраслих у стационару и објектима Буковичке Бање.

Утицаји експлоатације и прераде неметаличних минералних ресурса на животну средину и здравље људи су мање значајни од утицаја прераде и коришћења металичних ресурса. Разлог за то је њихова нетоксичност и краћи животни циклус. Међутим, експлоатација и прерада азбеста, без спровођења адекватне заштите, може представљати велики ризик за појаву респираторних и плућних обољења (азбестоза) запослених и локалног становништва изложеног утицају азбеста. Радови у каменолому могу довести до значајних визуелних утицаја (деградација животне средине), снижавање нивоа подземних вода, загађење подземних вода и битних утицаја везаних за бучне операције бушења и минирања.

Рекултивација и санација напуштених рудника и рударских објеката

У Србији постоји велики број рудника угља, каменолома, глиништа и сличних површина које се након експлоатације препуштају природној рекултивацији (мада би пре одговарајући термин био препуштање случају), процесу који тече веома споро, мери се десетинама година, док на неком локацијама није могућ. Правилан приступ рекултивацији подразумева плански поступак, на основу базе података.

Сагласно важећем Закону о рударству и геолошким истраживањима (Сл.гласник Републике Србије бр.88/11 од 22.11.2011.г.), одобрења за експлоатацију ,као и одобрења за геолошка истраживања минералних сировина издаје Министарство уз одобрење надлежног органа јединице локалне самоуправе, на чијој територији се одређени рударски радови обављају. Као део инвестиционо - техничке документације , израђује се Студија изводљивости експлоатације лежишта минералне сировине, чији је саставни део Анализа утицаја на животну средину са мерама заштите и санације животне средине, мере рекултивације, план управљања рударским отпадом и сл. Такође, планирани рударски радови (експлоатација, геолошка истраживања и сл.) морају бити третиран Генералним и Просторним планом локалитета за који се тражи одобрење. Надлежно Министарство врши надзор над извођењем рударских радова преко републичких рударских и геолошких инспектора, којих за цео Шумадијски округ тренутно има број 1!, па је тешко очекивати да се обзиром на број експлоатационих, а нарочито истражних поља, неку озбиљнију и детаљнију контролу. Посебан проблем представљају бројни каменоломи са одобрењем за истражне радове, чији су рокови коришћења и оверене количине минералне сировине, врло „растегљив“ појам, па се завршетак истражних радова, па самим тим и почетак радова на санацији и рекултивацији земљишта не могу назрети.

Што се тиче експлоатационих и истражних поља на територији општине Аранђеловац, привредни субјекти које смо контактирали, тврде да поседују пројекте рекултивације, док представници предузећа „Шамот-Рудник“ тврде да је једна фаза рекултивације извршена (део површинског копа глине „ Ћиринац“ –Буковик). Из


Страна 96

претходне табеле се може закључити да је експлоатација глине (подземна експлоатација) у јами „Врбица“ завршена, док је на коповима „Крушик“ и „ Ћиринац“ при крају. Податке о планираним фазама рекултивације од осталих привредних субјеката нисмо добили, што је уосталом и посао републичке рударске и геолшке инспекције. Треба поменути и да је на територији општине постојао рудник мрког угља, јаме Орашац и Мисача, који је затворен још 1961.г. због нерентабилности, подаци о евентуалној планској рекултивацији не постоје.

Носилац експлоатације је дужан да у току и по завршетку извођења радова, а најкасније у року од једне године од дана завршетка радова, изврши рекултивацију земљишта у свему према пројекту рекултивације земљишта, односно преузме мере заштите земљишта на коме су се изводили радови. О извршеним мерама, извештава се орган који је издао одобрење за извођење рударких радова, као и министарство задужено за послове пољопривреде, водопривреде и заштите животне средине.

Генерално посматрано, у оквиру рекултивације деградираних површина потребно је применити техничке,био-техничке и биолошке мере. Што се тиче територије Србије, постоје подаци о рекултивацији копова Колубарских, Костолачких и Борских рудника пошумљавањем, и рекултивацији копова камена, глине и шљунка у Шапцу, Кањижи и Белој Цркви са воденим површинама на депресијама, али подаци датирају још од 1970-их до 1990-их година.


- истраживање и експлоатација руде никла на територији општине Аранђеловац: Од стране Министарства рударства , фирми „Србија никл“ , иза које стоји „European nicкеl“, издато је одобрење за истраживање руде никла (непозната величина истражног поља и рок за завршетак истраживања) на потесу села Липовац (већи део поља) и Бања (мањи део). Поставља се питање зашто су домаће и стране компаније просто нагрнуле да „инвестирају“ у истраживање минералних сировина у Србији на локалитетима где је држава завршила истраживања пре неких 30-40 година (истраживања руде никла на овим локалитетима вршена су пре 30 година од стране „Геозавода“ и предузећа „Рудник-Шамот“, поткопом и обустављена су због велике количине воде) и утврдила ванбилансне резерве. Оваква истраживања су само увод у експлоатацију и такве компаније се „за мале паре“ домогну жељених локација. По важећем Закону о рударству и геолошким истраживањима (члан 57.), локална самоуправа издаје одобрење за геолошка истраживања на својој територији и планирани рударски радови (експлоатација, геолошка истраживања и сл.) морају бити третирани Генералним и Просторним планом локалитета за који се тражи одобрење. Поменути планови онемогућавају оваква истраживања на овим локалитетима, тако да општина Аранђеловац није дала сагласност за ове радове на својој територији и на седници Скупштине општине одржаној 18.12.2012.г., донела је Одлуку о неприхватању истраживања и експлоатацији никла на територији општине Аранђеловац (Прилог бр.5). Сличне одлуке су донете и за локалитете у општини Трстеник, Топола и Мокра Гора, такође су је одржано и више скупова на којима је била тема спорно истраживање (трибина на Рударско-геолошком факултету, у Дому омладине у Аранђеловцу, …..), где су били представници стручне (САНУ,професори са факултета, лекари, токсиколози,…) и заинтересоване јавности (грађани ,одборници,…). Мишљења су била далеко од подељених , већина учесника је била против истраживања и експлоатације никла.

Аргументи стручњака су били непобитни: луксуз копања никла могу себи да приуште велике земље, жртвујући одређене територије, јер доступни подаци говоре да у радијусу од 50-100 км.; од места где се сумпорном киселином одваја ова руда од


Страна 97

јаловине, људи обољевају од од карцинома носа, синусних шупљина и гркљана (међународна агенција за истраживање канцера сврстава никл у 1А групу канцерогених материја). Никл је иначе врло реактиван метал, који лако ступа у везу са појединим гасовима и као такав прелази у гасовито стање (никл-карбонил кључа на 42,0С). Зато су места експлоатације, нарочито прераде где се топи и испарава, за људе и животну средину веома опасна .

Никл је опасан по здравље и када се налази у облику руде јер његове честице у форми оксида или сулфида лако доспевају у атмосферу и таложе се у животној средини. Србија, још увек нема модерну технологију руде никла, где су многи процеси аутоматизовани и херметизовани, већ представници страних компанија намеравају да изместе прљаве технологије из развијених земаља у неразвијене, па и у Србију. Са друге стране, можете ли замислити инспекцију која „независно“ мери засићеност ваздуха или земљишта сумпорном киселином?

- „растегљив“ појам површине истражног поља и трајања истражних радова: Многи привредни субјекти који имају одобрења за геолошка истраживања, нарочито камена, вероватно због „лабавије“ контроле надлежних инспекција унедоглед експлоатишу камен на истражним пољима.

- рекултивација и санација напуштених рудника и рударских објеката: Везано за поменути проблем у претходном пасусу, а и због дугогодишњих финансијских проблема у привреди (недостатак инвестиција, незапосленост, криза у грађевинарству и сл.), рекултивација напуштених експлоатационих и истражних поља, као и генерално заштита животне средине су скрајнути на сам крај решавања проблема у Србији.

- недовољан број геолошких и рударских инспектора: Према подацима из надлежног Министарства, за целокупну територију Републике Србије, задужено је 5 рударских и 2 геолошка инспектора који би требало да контролишу ову област.

6.5. Ерозиони процеси и клизишта као фактори деградације земљишта

Утицај поплава и клизишта на обрадиво пољопривредно земљиште на територији општине Аранђеловац

Бујичне поплаве мањег интензитета дешавају се скоро сваке године на подручју Општине, ретко се дешава да захвате велика подручја. Бујична поплава великих размера догодила се 2009., 2010. и 2014. године, када су настале велике штете на саобраћајницама, занатским и стамбеним објектима и у пољопривреди. Највећа разарања су се догодила дуж тока Пештана, Кубршнице, Босуте, Каменице и Букуље где је уништено или оштећено више мостова. Штете у пољопривреди су биле обимне, јер се поплава догодила у време жетве пшенице а у 2014. години у време сетве пролећних култура, а земљиште је већи број дана било натопљено водом која се споро повлачила, а за собом оставила велике количине муља песка и шљунка.

Подручје општине Аранђеловац обилује свим рељефним облицима карактеристичним за брдовита и равничарска подручја. Коте терена крећу се од око 165 до 696 метара надморске висине. Сви значајни токови који протичу кроз територију општине настају на падинама Букуље и Венчаца, Космаја и сливају се ка Кубршници и Пештану, Турији, и Качеру које су најзначајније реке наше Општине.

Према подацима из Елабората за план одбране од поплава на водотоковима ван система одбране од поплава на територији општине Аранђеловац који је израдио


Страна 98

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ из Београда када се посматра укупна површина општине Аранђеловац може се рећи да трајање киша између 18 минута и 7 сати и њихови интензитети од између 70 и 100 mm/час могу да изазову нежељене последице на мањим токовима, а за веће токове приказане у наведеном елаборату (Елаборат се налази у Општинској управи општине Аранђеловац) меродавна трајања кише се крећу од 42 минута до 7 часова, односно интензитети киша између 70 и 90 mm/час.

Нежељене последице наведених интензитета киша су плављења на територији општине, а због недовољне пропусне моћи уливних објеката, неодговарајућег капацитета регулационих објеката, неизграђене каналске мреже, неуређених речних корита и других узрока који могу да умање пропусну моћ корита бујичних водотокова.

Поред наведених водотокова угроженост стварају и мањи потоци који услед бујица могу створити поплавне таласе и направити штету, нарочито у сеоском подручју. Такође и у градском подручју, потоци који су делом зацевљени или који се појављују при отицању атмосферске воде своју проточност заснивају на проточности сливника те се угроженост и нефункционалност истих може значајно одразити на поплавни талас и угроженост објеката у градском подручју.

Процењује се да је угроженост од поплава територије и насеља у општини Аранђеловац следећа:

Од реке Кубршница угрожене су следеће површине: - На подручју МЗ Бања од поплава може бити угрожено око 150 ха

пољопривредног земљишта, мањи број домаћинстава око реке, а такође и путна и водопривредна инфраструктура.

- На подручју МЗ Врбица у долини реке Кубршнице може бити угрожено око 70 ха обрадивог земљишта и 20 домаћинстава.

- На подручју града такође је угрожен већи број стамбених , привредних и инфраструктурних објеката на подручју од доње зелене пијаце до циглане.

Од реке Пештан угрожене су следеће површине: - На подручју МЗ Буковик од фабрике Шамот па низводно до Даросаве поплавама

може бити угрожено око 50 ха пољопривредног земљишта и 25 домаћинстава као и предузеће Пештан и путна инфраструктура.

- На подручју МЗ Даросава од поплава може бити угрожено око 25 ха пољопривредног земљишта и то од Буковика до Пречистача воде на путу даросава Венчане Мањи број стамбених објеката у самом центру МЗ Даросава..

Од реке Каменице угрожене су следеће површине: - На подручју села Брезовац у долини реке Каменице може бити угрожено 20 ха

обрадивог земљишта као и путна инфраструктура

Од реке Придворице угрожене су следеће површине: - На подручју села Венчани у долини реке Каменице може бити угрожено 35 ха

обрадивог земљишта као и путна инфраструктура и тридесетак домаћинстава у центру МЗ Венчани.

Од реке Букуља угрожене су следеће површине: - На подручју села Гараши у долини реке Букуље може бити угрожено 35 ха

обрадивог земљишта као и путна инфраструктура - На подручју села Јеловик у долини реке Букуље може бити угрожено 25 ха

обрадивог земљишта као и путна инфраструктура такође и мањи број домаћинстава.


Страна 99

- На подручју села Босута у долини реке Букуље може бити угрожено 75 ха обрадивог земљишта као и путна инфраструктура као и црпна станица на ушћу Букуље у Качер такође и мањи број домаћинстава.

Од реке Турија угрожене су следеће површине: - На подручју села Венчани у долини реке Турије може бити угрожено 95 ха

обрадивог земљишта као и путна инфраструктура и двадесетак домаћинстава - На подручју села Тулеж у долини реке Турије може бити угрожено 145 ха

обрадивог земљишта као и путна инфраструктура и двадесетак домаћинстава - На подручју МЗ Раниловић у долини реке Турије може бити угрожено 45 ха

обрадивог земљишта као и путна инфраструктура.

Од реке Грабовац угрожене су следеће површине: - На подручју села Стојник у долини реке Грабовац може бити угрожено 10 ха

обрадивог земљишта као и путна инфраструктура

Од реке Босута (Качер) угрожене су следеће површине: - На подручју села Босута у долини реке Босуте може бити угрожено 35 ха

обрадивог земљишта као и путна инфраструктура такође и 20 домаћинстава у центу МЗ као и Школа.

Од потока Балабанац угрожене су следеће површине - На подручју Аранђеловца у долини потока Балабанац може бити угрожено 5 ха

обрадивог земљишта као и путна инфраструктура и тридесет домаћинстава као и зграда млина у Аранђеловцу и силоси.

Од потока Јелинац угрожене су следеће површине - На подручју Аранђеловца у долини потока Јелинац може бити угрожено путна

инфраструктура, два моста и 10 домаћинстава као угоститељски објекти и предузетничке радње .

Од потока Јешовац угрожене су следеће површине - На подручју Аранђеловца у долини потока Јешовац може бити угрожена путна

инфраструктура, као и бувља пијаца.

Од потока Врбичка Река угрожене су следеће површине - На подручју села Врбице у долини потока Врбичка Река може бити угрожено 10

hа обрадивог земљишта као и путна инфраструктура и тридесет домаћинстава. Од реке Сушице угрожене су следеће површине :

- На подручју села Бања у долини Сушице може бити угрожено око 15 hа обрадивог земљишта као и путна инфраструктура и неколико домаћинстава.

Од изливања мањих речица и потока угрожене су следеће површине: - На подручју МЗ Орашац од реке Мисача и мањих потока може бити угрожено

око 120 hа обрадивог земљишта. - На подручју МЗ Горња Трешњевица од мањих бујичних потока може бити

угрожено око 20 ха пољопривредног земљишта. - На подручју МЗ Вукосавци од Вукосавачке реке, потока Бобовик и других мањих

бујичних потока може бити угрожено око 40 hа пољопривредног земљишта као и већи број мостова и путева уз водотокове.

- На подручју МЗ Мисача од мањих потока бујичних потока може бити угрожено око 10 ха пољопривредног земљишта.

- На подручју МЗ Копљари од мањих потока бујичних потока може бити угрожено до 10 ха пољопривредног земљишта.

Иначе, на територији Републике Србије,процењује се да су ерозиони процеси различитог интензитета заступљени на око 80% пољопривредног земљишта. Углавном, заступљена је водна ерозија,док је на територији Војводине ,земљиште


Страна 100

угрожено и еолском ерозијом због слабе пошумљености и деградација се огледа у уклањању делова површинског слоја , који је најбогатији биљним хранивима.

Општина Аранђеловац је у циљу превентивног деловања , а и ускладу са Законом,припремила предлог Оперативног плана за одбрану од поплава за воде II реда на територији општине Аранђеловац у 2015. години , који садржи податке потребне за ефикасно спровођење одбране од поплава, критеријуме за проглашавање одбране од поплава, имена руководилаца и називе субјеката одбране од поплава, начин узбуњивања и обавештавања.

Утицај поплава и клизишта на инфраструктурне објекте, водотокове и приобаља у општини Аранђеловац

Поред пољопривредног земљишта , дејством поплава и клизишта 2014.г. су изазвана оштећења јавних инфраструктурних објеката , водотокова и приобаља на територији наше општине.Према процени општинске Комисије за процену штете изазване поплавама 2014.г. , на јавним путевима,мостовима,рекама , у сеоским и градским месним заједницама,услед разорног деловања поплава и клизишта,почињена је штета од око 18.000.000 дин., док је штета на водотоцима и приобаљима река и потока , процењена на око 7.000.000 дин.


- неуређени водотокови , недовољна пропусна моћ уливних објеката (канала , цевних пропуста , канализације и сл.) и друга инфраструктура која може да амортизује дејство бујичних поплава интензитета поплава из 2014.г.: Ова проблематика је већ детаљно обрађена у анализи одељења за привреду и друштвене делатности општине Аранђеловац, угроженост домаћинстава и обрадивог пољопривредног земљишта од утицаја поплава и клизишта ( 4.5.1. ), која је саставни део овог поглавља.

- непостојање катастра клизишта и нестабилних падина : Овакав катастар је тек у изради и за град Београд и веома га је тешко израдити све док се поједина клизишта не активирају, када се могу дефинисати реперне геодетске тачке које се прате у одређеним временским интервалима.

- укљученост свих структура на територији општине у контролу стања најугроженијих водотокова и клизишта и превентивно деловање: Подразумева максималну ангажованост и планско деловање свих званично надлежних сектора за ванредне ситуације као и добровољно ангажовање свих грађана на превентивном деловању-акцијама чишћења дивљих депонија и приобаља угрожених потока и река, планско пошумљавање голети на нестабилним падинама, забрана градње стамбених и привредних објеката у заштитној зони плављења и сл.

6.6. Деградација земљишта узрокована депоновањем комуналног отпада

Комуналне и дивље депоније као фактори утицаја на земљиште

Ова проблематика је детаљније обрађена у претходном поглављу Отпад, тако да ћемо овде поменути само основне факторе утицаја депонија на квалитет земљишта. Основна законска регулатива везана за управљање отпадом у Републици Србији одређује општину као административно-просторну целину у чијој је надлежности управљање комуналним отпадом. На територији наше општине, постоје две комуналне депоније: депонија „Цинцарска коса“ у м.з. Буковик која је у функцији и стара депонија „Рисовача“ у Аранђеловцу , као и ?? дивљих депонија, према


Страна 101

подацима који су прикупљени у сврху израде пројекта Успостављање катастра дивљих и старих депонија и сметлишта Републике Србије.

У материје које у највећој мери загађују ваздух, а емитују се са депонија су азотни и сумпорни оксиди,ПАУ, диоксини, фурани, прашина и тешки метали. Са комуналних депонија се емитује и депонијски гас, као нус-продукт процеса разградње депонованог отпада, који садржи око 50% метана. У неким земљама, где је процес управљања отпадом и селекција органског отпада пре свега, на вишем нивоу, депонијски гас, се користи за когенерацијску производњу електричне и топлотне енергије.

Неадекватно депоновање отпада на нехигијенским депонијама доводи до загађивања земљишта и подземних вода. Падавине које се филтрирају кроз масу депонованог отпада растварају штетне материје, чиме се загађује земљиште и подземне воде.

Додатни проблем је да загађивање тла нема искључиво локални карактер, него долази до загађења подземних и површинских вода на ширем простору, посредно и до угрожавања флоре и фауне и околног земљишта. Као додатни проблем се јавља загађивање околног земљишта, отпадом ношеним ветром. Индиректан утицај на људско здравље може се испољити:

- разношењем отпада у непосредну околину ветром, али и од стране животиња које се на депонији хране

- неконтролисаним издвајањем гасовитих загађујућих материја у концентрацијама опасним по људско здравље

- ширењем непријатних мириса - паљењем отпада и емисија продуката сагоревања - неконтролисаним продирањем процедних вода загађених на депонији и

угрожавање бунара и водотока у широј околини

Општина Аранђеловац, преко Одељења за инспекцију животне средине, извршила је мониторинг квалитета земљишта на територији наше општине. На основу резултата испитивања седимената-земљишта са територије општине Аранђеловац, (узорковање извршено 09.12.2014.г.), Институт за јавно здравље из Крагујевца, Центар за хигијену и хуману екологију, доставио је Извештаје о испитивању седимента, са четири локације на територији општине Аранђеловац.


- постојање катастра комуналних , напуштених и дивљих депонија: Постоји ли тачан попис свих депонија на територији општине Аранђеловац?

- подизање на виши ниво система управљања отпадом: Постојање система за прикупљање и филтрирање процедних вода на градској депонији; слаба селекција и рециклажа отпада; решавање проблема депонијског гаса који се као продукт разградње органске материје из отпада емитује у ваздух и угрожава животну средину; евентуално квалитетнијом селекцијом органског отпада испитати могућности за производњу биогаса;смањити запремину отпада коришћењем спалионица са филтерима за пречишћавање продуката сагоревања. Детаљније, ова проблематика биће обрађена у области Отпад. - Извештај о мониторингу квалитета земљишта на територији општине Аранђеловац: На основу резултата испитивања земљишта, и то уз водоток реке Пештан, М.З.Даросава, утврђено је повећање концентрације Hg које прелази постављене граничне вредности, као и повећање концентрације Ni, које прелази постављене


Страна 102

граничне вредности на узорку земљишта испод депоније „Цинцарска коса“ М.З.Буковик.

7. ПРИРОДА, БИОДИВЕРЗИТЕТ И ШУМЕ

Биодиверзитет-биолошка разноврсност, је данашња мера опстанка биосфере и развоја цивилизације на земљи. Очување биолошке разноврсности, спречавање и успоравање нестајања и угрожавања дивљих биљних и животињских врста и њихових природних станишта као основних компоненти генетског, специјског и екосистемског диверзитета, је приоритет заштите природе на глобалном нивоу.

Највећу опасност за губитак биодиверзитета представља губитак природних станишта, прекомерно коришћење природних ресурса и климатске промене, које убрзавају процесе нарушавања функционисања биосфере.

Очување дивљих врста биљака, животиња и природних типова станишта значајних за заштиту биодиверзитета важно је како за саме врсте тако и за човека, јер му пружа екосистемске услуге у виду извора хране, сировина, смањује ефекат изражених климатских промена и омогућава опстанак човечанства.Сама биолошка разноврсност је основ живота на земљи

У циљу очувања укупне биолошке разноврсности донесени су бројни међународни уговори, које је прихватила и верификовала и наша земља, преузимајући обавезе заштите и очувања биолошке разноврсности.

Заштита и очување биолошке разноврсности представља скуп мера и поступака којима се угрожене врсте штите од негтивног човековог деловања, климатских промена и природних непогода у циљу очувања свеукупне биолошке разноврснисти организама и њихивих биолошких циклуса..

Биолошка разноврсност је условљена, између осталог, и променама у структури и начину коришћења земљишта. Због тога се даје преглед стања земљишта у општини Аранђеловац у два периода.

7.1. Површине земљишта и намена

Ради сагледавања процеса и промена које се дешавају кроз време, потребно је сагледати промене у структури намене и коришења земљишта и проблеме у вези тога.

Србија се простире на површини од 8.840.000(hа)., од чега је 5.734.000(hа) пољопривредног земљишта или 64,86%, а 4.867.000(hа ) обрадивог.

Општина Аранђеловац простире се на 37.589(hа), од чега 25.332(hа) пољопривредног земљишта или 67,74(%). ТАБЕЛА 1.Начин коришћења земљишта :

Р.бр. Начин коришћења П О В Р Ш И Н Е (hа)

1982.год % 2015. год.

%

А) Вештачке површине(неплод. зем.) (укупно)

2.009 3.062

1. Урбано подручје(објекти и земља око 1.838


Страна 103

објеката)

2. Остало неплодно земљиште(рудници, гробља, јаруге, депоније и др.)

1.224

Б) Пољопривредне површине (укупно) 26.637 25332

1. Оранице 18.398 16.542 2. Ливаде и пашњаци 4.594 5.651

3. Воћњаци и виногради 3.645 3.139 Ц) Шуме 8.838 23,51 9.080 24,16

Д) Водене површине 115 115 1. Водотоци 10

2. Језера 105

УКУПНО: 37.589 37.589

Напомене:1. Подаци Геодетскog заводa Републике Србије из јануара 2015.год.

Подаци у Табели 1.под Ц-шуме(9080 ha. Подаци Геодетског завода Србије), не поклапају се са подацима из Поглавља 3. Шуме(12575 hа.подаци ЈП ,,Србија шуме,,).

Нарушавање биодиверзитета на територији општине Аранђеловац најизраженије је због промене начина коришћења земљишта и то у две области:

- Стварања вештачких површина (стамбени и привредни објекти, спортски терени, паркинг простори, путна мрежа и др.)

- Експлоатције минералних сировина површинским откопом. Услед експлоатације минералних сировина и изостанка рекултивације долази до тоталне деградације земљишта. Површине деградираног земљишта Деградације земљишта на подручју општине Аранђеловац настала је услед:

- Експлоатације минералних сировина - Ерозије и клизишта

7.2. Експлоатација минералних сировина

На подручје општине имамо значајна налазишта мермера, гранита, ватросталних и цигларских глина, никла и урана.

Камен и глина се експлоатишу већ деценијама, а руде никла и урана су само у истраживању.

Мермер се експлоатише на планини Венчац на више локација. Копови гранита се налазе на К.О. Буковик.

Глине се ваде на више локација површинским откопом, а један је подземни (јама „Врбица“).

7.2.1.Eксплоатација камена

Према подацима Министарства рударства и енергетике, на подручју општине Аранђеловац издата су одобрења за експлоатацију камена фирмама наведеним у табели 2:


Страна 104

ТАБЕЛА 2. Фирме које се баве експлоатацијом камена

Анализа стања Експлоатацијом , без рекултивације, нарушава се екосистем. При експлоатацији камена користе се експлозивна средства, а ствара се и бука од рада рударских машина, што неповољно утиче на станишта животиња.

Експлоатација камена на Венчацу је у порасту, проширују се површине на којима се врши експлоатација, отварају се нова лежишта, што води даљем нарушавању биодиверзитета.

Р. Бр.

Назив фирме и лежишта

Локација лежишта

Површина експл.

поља (hа)

Површ. на којима се

врши експл.

(hа)

Опис стања

1. ,,Омyа,, АД Венчац Венчац 161,58 активан коп

Брезовац Венчац 4,70 2.76

Брезовац Венчац 17,10 11,26 2. ,,Бања комерц,, ДОО

Паун Баре-Албатрос Венчац 8,95 5,5 активан коп Паун Баре 13,88 0,25

3. „Беаз Плус“, Д.О.О. „Виногради“ Венчац 11,35 2,0 активан коп

4. „Добар камен“,д.о.о.

Цанцар Венчац 3,62 0,3 активан коп 5. „Мермер Тим“, до.о.

Виногради Венчац 7,68 0,5 активан коп 6. „Мис-Јовановић“

доо

Јовановића забран Венчац 7,70 0,35

Јовановића забран Венчац 13,61 13,61 активан коп 7. „Геа“, доо

Каменити врх Венчац 61,82 1,2 8. „Нововић“, д.о.о. 0,58

Венчац-Нововић Венчац 7,64 1,0 активан коп 9. ,,Rock Quarry“, доо

Манастириште Венчац 9,41 0,24

Укупно: 329,04 53,55 10. „Гранит“, доо Шутица 4,00 0,10

11. „Плоче“, доо Буковик 10,69 н.п. Нема

податак

Укупно гранит(Буковик) 14,69

УКУПНО сва лежишта: 343,73 53,65


Страна 105

Планина Венчац је посебно угрожена, јер се повећавају огољене површине, мења конфигурација, а огољене површине доводе до даље ерозије земљишта спирањем вода, које настају приликом атмосферских падавина. ВЕНЧАЦ - Поглед на копове Стога је потребно израдити дугорочни план експлоатационих поља на Венчацу. Изостанак оваквог плана довешће до промене структуре биотопа, па самим тим ће се нарушити биоценоза, а тиме и цео екосистем на ширем подручју планине Венчац. Приказани подаци односе се само за подручје општине Аранђеловац. Како се планина Венчац простире и на подручју општина Топола, где се такође врши експлоатација камена, реална слика стања добила би се приказивањем окупног стања експлоатације на целовитој површини планине Венчац. Уочене слабости 1.Не постоји план одрживе експлоатације камена на Венчацу 1.2.2. Експлоатациона поља глине Према катастру експлоатационих поља Републике Србије,издата су одобрења за експлоатацију глина следећим фирмама: ТАБЕЛА 3. Фирме које се баве експлоатацијом глине

Р.бр.

Назив копа и место Површина( hа)

Опис стања Експлоат. Поља

откоп

1. „Рудник –Шамот“ Д.О.О. Аранђеловац

1.1. „Ћиринац“ Буковик 173,80 34,82 коп је активан

1.2. „Лазине“ Буковик 64,37 28,53 коп је активан 1.3. „Крушик“ Даросава 97,72 35,22 коп је активан

1.4. „Плочник“ Даросава 3,54 коп је активан

1.5. „Гараши“ Гараши 926,62 51,83 коп је активан 1.6.

„Врбица“ Буковик 20,61 коп није

активан

1.7. „Каменити оглавак“ 32,50 2. „Керамика“,Д.О.О.-Младеновац


Страна 106

„Кошарно“ Стојник 82,66 24,00

3. „Кубршница-Универзум“ Аранђеловац

„Расадник“ Аранђеловац 6.01 6,01 коп је активан

Напомена: На копу ,,Расадник,, експлоатација се завршава током 2017 године.

Ерозије и клизишта

На територији општине Аранђеловац постоји више клизишта насталих услед велике количине падавина и као последица прекомерне сече.

Опасности од ерозије могу настати услед подземних експлоатација (минералних вода и глина) које временом могу довести до слегања терена и ерозије.

7.3. Диверзитет врста

7.3.1. Фауна - дивље животиње

Дивље животиње на подручју општине Аранђеловац поделићемо у две групе:

7.3.1.1. Дивље животиње у заштићеном подручју

То је фауна у Споменику природе –Парк Буковичке Бање, која је обрађена и класификована по врсти и броју, а подаци су приказани у поглављу 1.5.1. Споменик природе -Парк Буковичке бање, поднаслов -Фауна.

7.3.1.2.Дивље животиње ван заштићеног подручја

- Дивље животиње о којима се стара или их евидентира Ловачко удружење и те врсте су приказане у поглављу Ловство,

- Дивље животиње које не евидентира ловачко удружење Заштићене врсте дивљих животиња Поред ловостајем заштићених врста, на нашем подручју се налазе и заштићене врсте, али нема података о броју врста нити о броју јединки. Подаци о фауни заштићених врста се заснивају на нашем свкодневном запажању . Од заштићених врста присутне су:

A) Строго заштићене врсте, ознаке ЗСВ-1: - птице: Детлић-велики и мали шарени, обична зеба, велика сеница, црвендаћ, - ласта сеоска и градска, брегуница, дрозд. - инсекти: јеленак, бубамара, риђи шумски мрав, зрикавац, скакавци, одређена - врста лептира.

Б) Заштићене врсте, ознаке ЗСВ-2: - птице: врабац домаћи и пољски, чворак. - сисари: јеж, веверица, слепи миш, слепа кретица. - гмизавци: поскок, шарка, белоушка, смук, зеленбаћ, шарени даждевњак, - шумски гуштер. - водоземци: више врста жаба. - мекушци: пужеви-баштански, виноградски, сиви шумски пуж.

7.3.2. Флора – дивље дрвеће и биље

Дивље дрвеће и биље прказујемо у две групе: 7.3.2.1. Биљне врсте које се налазе у заштићеним и контролисаним

подручјима.


Страна 107

Прва група подразумева флору у: - Споменику природе - Парк Буковичке бање, поглавље 1.5.1., поднаслов -Фауна. - Шумама, којима газдује ЈП ,,Србија шуме,,(државне шуме) и приватним - шумама, поглавље II. Шуме .

Биље ван заштићених и контролисаних подручја. За флору из ове групе, ван заштићених подручја, не постоје обрађени подаци.

Запажањем су забележена разне врсте биља које доминирају: - Дрвеће: Буква, храст, багрем, јасика, бреза, липа, зова и др., - Жбунасте врсте: Купина , глог, трњина, дивља ружа и др.,

Код коровског биља треба истаћи амброзију, која се задњих година све више неконтролисано шири и заузима све већу површину. Потребно је сагледати, поред алергијског дејства, да ли битно утиче на смањење домаћих врста биљака, изазивајући штетне последице по диверзитет биљних врста, а тиме и животињских.

7.3.3. Ловство

Ова област је регулисана Законом о дивљачи и ловству. Циљ закона је обезбеђивање одрживог газдовања популацијама дивљачи и њихових станишта на начин и у обиму којим се трајно одржава и унаређује виталност популације дивљачи, производна способност станишта и биолошка разноврсност, чиме се постиже испуњавање економских, еколошких и социјалних функција лова.

Дивљач на подручју општине аранђеловац

Диверзитет дивљачи је један од показатеља стања и квалитета животне средине. Ловачко удружење ,,Букуља,, из Аранђеловца врши контролу, заштиту и праћење дивљачи.

Утврђене врсте дивљачи од стране ловачког удружења приказани су у табели 4: ТАБЕЛА 4. Р.бр. НАЗИВ ДИВЉАЧИ УТВРЂЕН БРОЈ СТАНИШТЕ

2014(год) 2000(год.) ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИЋЕНЕ ВРСТЕ ДИВЉАЧИ

СИСАРИ 1. С р н а 1200 700 Цело подручје

2. Дивља свиња 40 30 Букуља, Венчац

3. З е ц 3000 4000 Цело подручје 4. Јазавац 50 30 врсте од 3-7

5. Куна Златица 50 50

6. Куна белица 50 100

7. Ондатра 20

ПТИЦЕ

1. Фазан 3600 5000 2. Пољска јаребица 1170 2600

3. Дивља гуска лисаста/п

6000 10

4. Дивља патка 3000 100 гуске, патке


Страна 108

глувара/п

5. Дивља патка крџа 3000 100 подручје језера

6. Дивља патка звиждава

50

7. Дивљи голуб гриваш 3000 500 8. Шумска шљука 2500 20

9. Препелица 6000 1000 10. Грлица 2000 1000 остале врсте,

цело подручје 11. Гугутка 2500 500

12. Сојка креја 800 300 13. Јастреб кокошар 300 30

14. Велики корморан 100 15. Сива чапља 100 20

16. Гачац 500

Напомена: Птице од р.бр.3-р.бр.15. –процењен број јединки.

Фа з а н - Phasianus colchicus С о ј к а - Garrulus glandarius

Велика разлика у броју птица у два посматрана периода може бити из више разлога, а два основна су:

- Да у ранијем периоду нису вршене добре процене - Да је ово подручје јако погодно за ове врсте, па је дошло до знатног повећања

броја. ТАБЕЛА 5.

Ред. Број Дивљач ван режима

заштите 2014 2000

СИСАРИ

1. Шакал /пп 20 4

2. Лисица/п 600 200 3. Дивља мачка/п 20 20

4. Твор/п - 20

ПТИЦЕ

1. Сива врана/п 5000 500

2. Сврака/п 7500 1000

НАПОМЕНА: Тумачење ознака : /п - процењен број дивљачи


Страна 109

/пп-повремено присутна дивљач Поред наведених врста, присутне су и друге, али се не прате и не бележе. Један број дивљачи нема стална станишта на овом подручју, већ су у пролазу или су селице.

Анализа стања

Према стању дивљачи (популационом и здравственом), може се рећи да је квалитет животне средине на подручју наше општине солидан.

Од дивљих животиња најугроженији су зец, пољска јаребица и фазан и то због загађења подручја где се ове врсте хране. Загађење долази од употребе хемикалија за заштиту усева.

Од крупне дивљачи најугрожениа је с р н а, а од птица фазан, због великог интересовања ловаца за ову дивљач, тако да има криволова, што утиче на популацију.

Уочене слабости

Проблем Ловачком удружењу, коме је поверена брига о ловишту, је недостатак финансијских средстава, тако да не може квалитетно обавити све функције које су му поверене, а пре свега:

1. Успешније спречавање криволова, посебно заштита атрактивне дивљачи за лов: фазана, срна и зечева

2. Обнављање фонда дивљачи и одржавање равнотеже улов- прираст дивљачи.

7.3.4. Риболов

Управљање рибљим ресурсима потребно је вршити у складу са принципом одрживог коришћења, који доприноси очувању диверзитета ихтиофауне и еколошког интегритета водених површина. Газдовање рибљим фондом поверено је предузећу ,,Еко Рибарство,, ДОО из Ваљева. На подручју општине Аранђеловац налази се више водених басена и речних токова.

За риболов су значајна порибљени водени басени и то: 1. Језеро у Гарашима V=6.270.000(м3) 2. Језеро на Букуљи V=1.370.000(м3) 3. Језера,, мала и велика водојажа,, код ИЕП-а

ТАБЕЛА 6. Врста рибе и количине по језерима Количина у (кг.)

Ред. број

Врста рибе В О Д Е Н И Б А С Е Н - ЈЕЗЕРО

БУКУЉА ГАРАШИ ИЕП (велика и мала

водојажа)

1. Шаран 2500 3500 Шарана и амура око 2000 кг

2. Сом 1000 3. Смуђ 3500 Беле рибе око 500 кг.

4. Штука 1500 1000

5. Амур 1500 6. Бабушка 1000

7. Клен 300 1000

8. Деверика 2500


Страна 110

9. Бодорка 150 2500

10. Кркуша 350

11. Црвенперка 200 Према подацима добијеним узорковањем насеља риба у језеру Гараши утврђено је и присуство следећих риба: гргеч, балавац, укљева, сунчица, цверглан и тостолобик.

НАПОМЕНА: Количине су процењене.Извор података удружење спортских риболоваца „Букуља“ из Аранђеловца.

Аутохтоне рибе су кркуша и клен, које долазе из речице Букуље.


Собзиром да су језера на Букуљи и у Гарашима изграђена, пре свега, ради снабдевања грађана општине Аранђеловац пијаћом водом, то се ихтиофауна у језерима мора посматрати у функцији квалитета воде.

То значи да порибљавање, узгој и излов рибе мора да буде у функцији квалитета језерских вода , а то ће се посићи обезбеђењем већег процента грабљивих риба и већих тежина.

Процењује се да је пре 10 година било око 30 % риба више. Разлози смањења су:

1. Језера нису порибљавана око 7 година 2. Редовно је вршен риболов .

Дошло је до повећања количина беле рибе и премножавања рибње млађи и ситније рибе, а смањене су количине шарана, сома и смуђа.

Разлози су: 1. Мрешћење:бела риба се мрести 3-4 пута годишње, а шаран, сом и смуђа

једном годишње. 2. Више се пецају квалитетније рибе: сом, смуђ и шаран.

Значај очувања рибљег фонда у језерима има еклошки и економски ефекат.

Еколошки значај се огледа у чишћењу воде од трава којима се рибе хране и тако јој одржавају квалитет. Шаран и друге рибе се хране воденим биљем , а амур филтрира воду хранећи се епифитоном, чиме доприноси повећању квалитета воде.

Економски значај је коришћење риба за исхрану.

Уочене слабости

Недозвољеним активностима људи долази до загађивања језера и погоршања квалитета воде у језерима.

Од загађења угроженије је језеро у Гарашима из три основне разлога: - Први, због обраде земљишта у сливу језера уз употребу ђубрива и других

хемијски производа - Други, камповање риболоваца и купача.

Риболовци око језера праве ,,колибе,, логорују више дана, стварајући нечистоћу која се слива у језеро.

Фекалије које доспеју у воду могу додатно допринети ефекту ,,цветања“, воде, а уношењем одерђених врста бактерија могу се изазвати и неке заразе.

Трећи: - Нередовно и неодговарајуће порибљавање, - Неконтролисано и нелегално пецање пре свега грабљивих риба већих


Страна 111

тежина(смуђа, шарана,штуке).

Ова група проблема је најизраженија, јер доводи до поремећаја односа у језеру Гараши. Према налазу Института за мултидисциплирана истраживања из Београда због лоше структуре риба и премножавања ситних врста, долази до развоја фитопланктона и појаве цијанобактерија, што доводи до значајног погоршања квалитета воде.

7.4. Јавне зелене површине и заштита

На подручју града Аранђеловаца постоје две врсте јавних зелених површина, уређене и неуређене.

7.4.1. Уређене јавне зелене површине

Код нас постоји попис јавних зелених површина и оне заузимају површину од 30.78.51(hа). То су уређене зелене површине сврстане у четири подгрупе:

- Паркови,скверови,дрвореди и др); - Јавне зелене поврпшине ограниченог коришћења - Јавне зелене површине специфичних намена - Јавне зелене површине у стамбеним и пословним зонама/просторима.

Ове површине су уређене или делимично уређене.

Према попису јавне зелене површине заузимају површину од 307851(ha).

Јавне зелене површине у стамбеним зонама су значајне због одржавања квалитета микроклиматских услова у изграђеном градском језгру и утичу на квалитет живота грађана.

Ове површине повремено одржава Јавно предузеће, а већином су препуштени доброј вољи станара зграда које су ту изграђене.

Одржавање зелених површина у пословним просторима је шаренолико. У бившим великим друштвеним предузећима површине су запуштене, а у новим активним предузећима стање је боље.

7.4.2. Неуређене јавне зелене површине.

То су површине које се повремено одржавају јер нису приведене намени.

Уочене слабости:

1. Не постоји катастар ЈЗП 2. Знатне су површине неуређених ЈЗП 3. Недовољна је техничка и кадровска опремљеност ЈП ,,Зеленило“

7.5. Заштићена подручја

У Србији има 463 заштићена подручја укупне површине од 516.350(hа) или 6,38(%).

Заштићено природно добро је очувани део природе посебних природних вредности и одлика, због чега има трајни еколошки, научни, културни, образовни, рекреативно-здравствени, туристички и други значај, због чега као добро од општег интереса ужива посебну заштиту. На подручју општине Аранђеловац налазе се више заштићених природних добара сврстаних у категорију СПОМЕНИК ПРИРОДЕ укупне површине 109 (hа) или 0,29(%). То су:

- Споменик природе-парк БУКОВИЧКЕ БАЊЕ


Страна 112

- Споменик природе „РИСОВАЧА“ - Меморијални природни споменик „ОРАШАЦ“ - Појединачна стабла

7.5.1. Споменик природе-парк Буковичке бање

Парк Буковичке бање посебно се издваја по свом значају, јер представља једну од најзначајнијих сачуваних зелених површина из XIX века, а настао је на бази аутохтоних вегетација.

Детаљ из парка Буковичке бање

Простире се на 21 hа.64ар., а одликује га разноврсно дрвеће и жбунасте форме, међу којима врло ретке и заштићене врсте.

Парк, као зелени комплекс у урбаној средини има изузетан еколошки значај који се огледа у побољшању микроклиматских услова, ублажавању температурних екстрема и повећању комфора.

Еколошка функција се огледа и у очувању биодиверзитета. У парку је присутно око 150 различитих дрвенастих и жбунастих врста, који омогућују живот 27 врста птица, међу којима су и ретке и заштићене врсте.

Због свог значаја парк Буковичке Бање проглашен је за ПРИРОДНО ДОБРО-СПОМЕНИК ПРИРОДЕ.

Флора

У парку Б.Б.налази се 150 врста, дрвенастих 66(%), а жбунастих 34(%).

Према пореклу заступљене су(без 41 подврста): Аутохтоне : 39 врста Алохтоне : 19 врста Стране : 51 врста


Страна 113

Према систематској припадности : Лишћарске 109 врста Четинарске 19 врста Зимзелене 22 врсте Од тога 4 врсте су и заштићене , а реликтне, ендемичне, ретке и угожене врсте имају 14 представника(према TBFRA 2000-европска комисија при уједињеним нацијама)

Заштићене врсте: 1. Паласов бор 2. Европска тиса 3. Мечја леска 4. Зелениче

Ретке и угрожене врсте:

1. Домаћи орах 2. Бреза 3. Дивља трешња 4. Брекиња 5. Јасика 6. Зелениче 7. Мечја леска 8. Млеч 9. Пољски брест 10. Брдски брест 11. Дивља јабука 12. Бели јасен

Остаци некадашних заједница аутохтоних врста налазе се на ободним деловима Звездаре, где доминирају примерци изузетних димензија и старости: сладун, цер, пољски јасен, црни јасен, бели јасен, затим клен, брест, сребрна липа, дивља крушка, брекиње и др. Од унетих врста највише је заступљен дивљи кестен у већем броју примерака.

Од четинара добро су се адаптирали у условима Парка стабла црног и белог бора и смрче.

Фауна птица и сисара

Диверзитет и општи значај птица у Парку ----------------------------------------------- Део Парк шума може се означити као специфично ,,шумско,, станиште, где су своје станиште нашле бројне врсте шумских птица, више врста сисара и неке друге врсте животиња.

Утврђено је 27 врста птица станарица, од којих 25 аутохтоних врста , што чини око 8(%) од укупног броја птица Србије( забележено око 340 врста).

Процењује се да са птицама луталицама, пролазница и зимовалица тај број достиже око 50 врста.

У Парку станиште имају: фазан, голуб, гугутка, ћук, сове, жуња, детлићи, ласта, кос, бргљез, дугокљуни пууић, сврака, сојка, чавка, гачац, врана, чворак, врабац, зеба и црногрла стрнадица.

Oд ових 27 врста, 26 има националну заштиту, а 15 врста међународну.


Страна 114

шумска сова - strix aluco дугокљуни пузић-certhila bashydactila

Бројност птица и сисара на подручју парка је од великог значајна за регулисање бројности штеточина, јер уништавају глодаре и штетне инсекте, па тако доприносе заштити дрвећа у парку.

Висок проценат гнездарица (11% од укупног броја гнездарица у србији) на веома малом простору (21 hа) , показије да фауна птица овде налази веома повољне услове за свој живот и гнеждење.

Преглед врсте птица буковичке бање и статус заштите дати су у прилогу бр.4.1. Сисари у парку.

На подручју парка редовно су присустни веверица и слепи миш, а среће се и јеж и зец.

Заштићене врсте су јеж, веверица и слепи мишеви.


Парк Буковичке бање, као заштићено добро, поседује планове којима је, између осталог, предвиђено очување биодиверзитета у заштићеном подручју.

Остаје отворено питање колико квалитет ваздуха, бука и други чиниоци у окружењу парка, утичу на равнотежу у заштићеном подручју.

7.5.2. Споменик природе „Рисовача“

Споменик природе ,,Рисовача“ је значајно археолошко, палеонтолошко и спелеолошко налазиште, које је под заштитом државе као културно добро од изузетног значаја, прве категорије. Овај комплекс заузима површину од око 13 (hа).


Не постоји студија заштите о овм заштићеном природном добру.

7.5.3. Меморијални природни споменик ,,Орашац“

Меморијални природни споменик ,,Орашац,, сврстан је у другу зону заштите, а на основу Закона о заштити природе(сл. гласник П.С. бр.36/09 и 88/10.)


Страна 115

Меморијални природни споменик ..ОРАШАЦ“ заузима површину од 68.90.22(ха), а дели се на ужу и ширу локацију.

Ужу локацију чини Марићевића јаруга, површине 5.62.14 (hа).


Не постоји студија зажтите о овом заштићеном природном добру..

7.5.4. Споменици природе – заштићена стабла

Заштићена стабла - записи представљају репрезентативна стабла велике старости, атрактивног изгледа, културно-историјске вредности, који су значајни за очување генофонда врсте, али и биолошке разноврсности подручја на коме се налазе. На подручју општине Аранђеловац постојала су заштићена стабала и стабла са покренутим поступком за заштиту, укупно 4 врсте. Два стабла су била стабла-записи, али услед старости су пропала, па је скинута заштита. У Србији је постојало 27 заштићених стабала-записа, од чега су два била на територији општине Аранђеловац. ТАБЕЛА 7. Стабла – споменици природе ботаничког карактера

Врста Локалитет

Ви

син

а

(м)

де

бл

а

Пр

еч

ни

к

(м)

кр

ош

ње

Ст

ар

ост

Заштићена

површина (ар)

Го

ди

на

за

шт

ит

е

Го

ди

на

ск

.за

ш.*

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

1.„Лукића храст“ Храст сладун

Раниловићи

24 1,72 28,5 400 6,38

19

95

20

09

2.,,Загус-запис,, Храст цер

Гараши 19,5 1,5 28,5 310 26,00 2

00

5

20

10

3.Стабло јасена

Брезовац

19

70

20

05

4.Храст сладун

Тулежи поднет захтев за заштиту

20

04

*) Скинута заштита – стабла се осушила и поломила. Анализа стања

1. Површине под заштитом на територији општине су мале. 2. Два заштићена стабла су дотрајала, више не постоје. 3. Постоје стабла која испуњавају услове за заштиту, али нису стављени под исту.


Страна 116

7.6. Планина Букуља

Као целина може се издвојити планина БУКУЉА, као посебан екосистем. Због своје природне очуваности, испресецана шумским стазама, водотоцима, мноштвом извора, биљним и животињским светом, сматра се ,,ваздушном бањом,,. Планина Букуља висока је 696 метара надморске висине, а простире се на око 1200 хектара.

Букуља је обрасла шумом. До 300 м НВ доминирају цер, граб, храст (китњак, сладун), а постоје и мање оазе четинара. На висини преко 300 метара НВ успева углавном буква.

Од ниског биља ту је висибаба, кукурек, дивљи зумбул, а од јестивих врста успева сремуш.

Посебан значај Букуља има што се на њеном подручју налазе два језера из којих се вода користи за водоснабдевање општине Аранђеловац. Језера се пуне од речица Велика и Мала Букуља и атмосферских падавина.

Површина језера на Букуљи износи 10 (hа), аслива 6(км2), а језеро у Гарашима има површину од 65(hа) са сливом од 15,9 (км2). Језера су порибљена.

Собзиром на намену воде веома је важно очувати чистоћу сливова у ширем подручју..

На Букуљи није нарушена природна разноврсност загађењима. Својим изгледом, питомином и разноврсном природом привлачи велики број посетилаца.

Због своје лепоте, богатог садржаја и привлачности, Букуља представља велики довољно некоришћени туристички потенцијал. Из наведених разлога треба је заштитити и сачувати.


На Букуљи не постоје одређена места за одлагање отпада нити пригодна опрема, тако да се стварају дивље депоније, које праве посетиоци и власници викендица и других објеката. Изграђени објекти на Букуљи углавном немају изграђене септичке јаме, тако да се врши загађење земљишта и изворишта воде. Данас на Букуљи нема нијадан извор у функцији, мада их је било већи број.

Уочени недостаци

1. Не постоје одређена места за одлагање отпада, 2. Већина објеката нема септичке јаме 3. Извори воде су загађени.

7.7. Ш у м е – очување и заштита

„Шумским ресурсима и шумским земљиштем потребно је трајно газдовати, тако да се испуне социјалне, економске, еколошке, културне и духовне потребе садашњих и будућих генерација“

(Агенда 21) Република Србија под шумама има 2.25.000(hа), или 29,1(%), (централна Србија 37,6(%), од чега у државном власништву 1.194.000(hа). Са овом површином (по светским мерилима) сврстава се у средње шумовите земље.


Страна 117

За газдовање шумама и шумским земљиштем републике Србије основано је Ј.П.,,Србијашуме,,.

Поред газдовања државним шумама ово предузеће је задужено и за обављање стручних послова у шумама сопственика(приватне шуме).

Основна делатност ЈП,,Србијашуме,, је: - Чување, гајење и заштита шума, - Производња садног материјала, - планирање и пројектовање у шумарству.

Општи циљ одрживог коришћења шумских ресурса је уравнотежен однос у коришћењу свих фукција шума, којима се обезбеђује трајна вишефункционалност у пружању материјалних добара и других екосистемских услуга шума.

Шуме утичу на: пречишћавање ваздуха од прашине и других честица које доспевају у атмосферу, количину и распоред падавина, површинско, подповршинско и подземно отицање вода, формирање изворишта, квалитет и количину воде.

Шуме имају хидролошку и водозаштитну улогу, утичу на спречавање поплава и заштитну функцију у спречавању ерозија и клизишта.

Шуме су фактор стабилности климатских промена и појава, са великим утицајем на стабилност свих екосистема. Повећање површина под шумама има непроцењив значај за очување животне средине, а то значи да квалитет живота зависи од степена шумовитости.

На подручју општине Аранђеловац шуме се простиру на 12575 хектара,што износи 33,21(%).

По власништву се разврставају у две групе:

- Државна шума, које заузимају површину од 2175 (hа). што износи 17%.

- Приватне шуме, простиру са на површини од 10400 (hа), што износи 83% .

Шуме се претежно простиру на палнинско-брдовитом подручју: Букуље, Венчаца , Орловице, Шутице, Вагана, Баљковице, на Каменитом оглавку и Ранилске шуме.

Државне шуме

ТАБЕЛА 8. Структура државне шуме

Р.бр. В Р С Т А Површина(hа) Опис %

1. Шуме(све врсте ) 2154

Листопадне 1930 (hа)

88,7

Четинари224(hа) 10,3

2. Шикаре и шибљаци

21 1,0

УКУПНО: 2175 100,0 Напомена: Шуме(све врсте) подразумева високе, изданичке и вештачки подигнуте шуме.


Страна 118

ТАБЕЛА 9. Врста дрвећа:

Буква 46 % Храст: -Китњак 14,7 %

Граб 4,6 Цер 9,7 Багрем 3,1 Сладун 6,5

Црни бор 8,4 Остало 7,2

У остале врсте су и две ређе заштићене врсте брекиња и дивља трешња.

Разврставање шума по намени

Разврставање шума по глобалној намени је приказано у ТАБЕЛИ 10:

Приватне шуме Приватне шуме се простиру на површини од 10400 (hа). Попис из 2014 године. Према попису из 1984. године приватне шуме су заузимале 6900 (hа)

Приватне шуме су разуђеније, простиру се на вишеструко већој површини и ту је контрола њиховог коришћења тешка. Неконтролисане сече су веће. Мада подаци показују повећање површина приватних шума, не може се говорити о квалитету, јер не долази до повећања дрвне масе, већ повећање површина долази махом због запуштања земљишта, (нема планске садње).

ТАБЕЛА 11. Распрострањеност приватних шума по катастарским општинама пов. у(hа)

Бања 150 Даросава 750 Босута 900 Јеловик 775

Брезовац 400 Копљаре 225 Буковик 750 Мисача 175

Венчане 800 Орашац 450

Врбица 900 Прогореоци 575 Вукосавци 525 Раниловићи 275

Гараши 1225 Стојник 150 Горња Трешњевица

1125 Тулежи 250

Н А М Е Н А ШУМА О П И С

1. Шуме и шумска станишта са производно-заштитном функцијом

Дрво вишег квалитета за производне делатности

2.Шуме и шумска станишта са приоритетно заштитном функцијом

Дрво за огрев

3. Наменске целине

3.1. Заштита вода П= 970(hа) 3.2. Заштита земљишта од ерозија П= 39(hа)

4.Стална заштита шума Без интервенција П= 8,5(hа)


Страна 119

Већина ових шума се граничи са државним шумама на простору брдско-планинског подручја, па стога је и врста листопадног дрвета слична као у државним шумама.

У погледу очувања и сече приватних шума не постоји потпуна контрола, тако да се не може поуздано рећи проценат сече, али се запажа да је она већа него што је то дозвољено.

Планска сеча шуме је до 40% од прираста шуме и заснива се на принципу ,,трајност прихода и приноса,, уз испуњење свих услова које шуме обезбеђују. Свака планска сеча мора да задовољи све природне и планиране функције човека и то: заштитну функцију, очување станишта, туристичке потребе, очување квалитета ваздуха и воде, спречавање ерозије и др.

Нарушавање биодиверзитета у шумама долази због прекомерног притиска човека који се огледа у:

- Прекомерној сечи приватних шума ради огравног дрвета, - Непримереној експлоатацији минералних сировина, где се огољавају знатне

површине ради отварања копова, изградње прилазних путева и др.

Ове активности уништавају природна станишта, што води промени природне равнотеже и промене локалног екосистема, а то може утицати и на шире подручје, што зависи од врсте и обима радова..

Када су у питању државне шуме, постоје планови и већа контрола сече, па су ове шуме заштићеније.


1. Државним шумама газдује ЈП ,,Србијашуме,, спроводећи пројектовано стање углавном успешно. Обезбеђује се планска сеча уравнотежена са приносом.

2. Спроводи се заштита од пожара, тако да нису забележене штете по овом основу. 3. Својим годишњим, средњорочним и дугорочним плановима ,,Србијашуме,,

обезбеђују функцију шума које се од ње очекују. У циљу постизања вишег нивоа потребно је повећавати површине под квалитетним шумским засадима.

4. Заштита државних шума од противправног присвајање и коришћења је прилично успешна.

Бесправна сеча је већа у приватним шумама, а у државним је запажена на граници са приватним шумама. 5. На подручјима где се врши експлоатација минералних сировина врши се

огољавање и деградација земљишта у већем обиму од пројектованог.

Уочени недостаци

1. Недовољна је контрола сече приватних шума, 2. На експлоатационим пољима је већа сеча шуме од дозвољене, 3. Не спроводи се рекултивација према плановима након експлоатације,. 4. Недољно је пошумљавање на запуштеном земљишту.


Страна 120

8. УТИЦАЈ ОТПАДА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Анализа стања управљања отпадом

8.1. Отпад

Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току обављања производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта произруководилацча, односно потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити.

Неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема везаних за заштиту животне средине Републике Србије и искључиво је резултат не одговарајућег става друштва према отпаду. Проблем отпада се први пут јавио у периоду убрзане индустријализације земље, кога је пратила реална опасност од исцрпљивања појединих стратешких ресурса у врло кратком временском периоду и прогресивни раст укупне количине свих врста чврстог отпада. Наведена дешавања није пратила одговарајућа политика заштите животне средине.

Отпад се дели на више начина: према саставу, према месту настанка и према токсичности.

Опасан отпад - Отпад који има бар једно од својстава које га чине опасним (експлозивност, запаљивост, склоност оксидацији, органски је пероксид, акутна токсичност, инфективност, корозивност, у контакту са ваздухом ослобађа запаљиве гасове, у контакту са ваздухом или водом ослобађа отровне супстанце, садржи токсичне супстанце са одложеним хроничним деловањем, екотоксичност), као и анбалажа у којој је био или јесте спакован опасан отпад.

Неопасан отпад је отпад који нема карактеристике опасног отпада.

Инертни отпад представља отпад који није подложан било којим физичким, хемијским или биолошким променама, не раствара се, не сагорева или на други начин физички или хемијски реагује. Једна од прихваћених подела отпад дели на: комунални отпад, кућни отпад, комерцијални отпад, биодеградибилни отпад, амбалажни отпад и индустријски отпад.

8.2. Управљање отпадом

Управљање отпадом представља поступак спровођење прописаних мера за поступање са отпадом у оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, и одлагања отпада, укључујући и надзор над тим активностима и бригу о постројењима за управљање отпадом после затварања.

Високи трошкови, нерационална организација, низак квалитет услуга и недовољна брига за околину резултат су неадекватног стања у организацији управљања отпадом.

Отпад и поступање с отпадом јавност је спознала као проблем. Међутим, она га не осећа и не доживљава као свој, него као туђи и за чије решавање је надлежан неко други - држава, локална самоуправа, индустрија итд. У највећем броју случајева, спремност на учешће у решавању овог проблема, јавност показује само када је сама угрожена или уколико је сама заинтересована за његово решавање.


Страна 121

У Србији је практично једини начин управљања отпадом одлагање на локалне депоније, које, са веома мало изузетака, не задовољавају ни основне хигијенске и техничко-технолошке услове, а поред свега нека од постојећих одлагалишта су практично попуњена. У Србији је, према постојећем стању, врло мало депонија које се могу укључити у санитарне депоније.

Интегрални систем управљања отпадом представља низ делатности и активности који подразумева: превенцију настајања отпада; смањење количине отпада и његових опасних карактеристика; третман отпада; планирање и контролу делатности и процеса управљања отпадом; транспорт отпада; успостављање, рад, затварање и одржавање постројења за третман отпада; мониторинг, као и саветовање и образовање у вези делатности и активности на управљању отпадом.

Наведени систем се заснива на избору и примени ефикасних технологија којима се остварују специфични циљеви управљања отпадом уз одговарајућу изградњу законске регулативе. Основни предуслов за успешну имплементацију и функционисање интегралног система управљања отпадом је одређено хијерархијско одвијање активности у оквирусистема (слика 1.2.).

Слика 1.2.

Систем управљања отпадом

(http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=202&akcija=showXlinked)

Правни оквир управљања отпадом

Скупштина Републике Србије је током маја 2009. године усвојила сет закона из области заштите животне средине („зелени пакет“- 16 закона), а у складу са директивама ЕУ. Циљ усвојеног пакета закона је заштита свих сегмената животне средине (вода, ваздух, земљиште и отпад), односно, свега оног што на било који начин угрожава животну средину, здравље људи, животиња и биљака.

Нова еколошка политика обухвата 3 сегмента: промењена улога и значај проблематике животне средине; ново поимање стандарда животне средине, а који се налазе у склопу интеграционих процеса и нови, одрживи, однос привреде и заштите животне средине.

Великим бројем прописа се, непосредно или посредно, уређују питања Система управљања отпадом у Републици. Надлежности у области управљања отпадом подељене су између Републике, Покрајине и локалне самоуправе. Основне надлежности су дефинисане законима донетим на републичком и покрајинском нивоу.

http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=202&akcija=showXlinked


Страна 122

Институционални оквир

Институционални оквир чине утврђене и уређене одговорности и функције надлежних органа, организација и служби у управљању отпадом. У складу са Законом о управљању отпадом (˶Службени гласник Републике Србије˵, бр. 36/09, 88/10), јединице локалне самоуправе имају своје надлежности.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе, у складу са Законoм о управљању отпадом:

- доноси Локални план управљања отпадом, обезбеђује услове и стара се о његовом спровођењу;

- уређује, обезбеђује, организује и спроводи управљање комуналним, односно инертним и неопасним отпадом на својој територији;

- уређује поступак наплате услуга у области управљања комуналним, односно инертним и неопасним отпадом;

- издаје дозволе, одобрења и друге акте у складу са законом, води евиденцију и податке доставља министарству;

- на захтев министарства или надлежног органа аутономне покрајине даје мишљење у поступку издавања дозвола;

- врши надзор и контролу примене мера поступања са отпадом у складу са законом, као и друге послове утврђене законом.

Надлежност управљања комунални отпадом на територији Општине Аранђеловац поверена је Ј.К.П. „Букуља“ из Аранђеловца, на основу одлуке Скупштине Општине Аранђеловац о Комуналном уређењу града број: 27. Од 28.априла 2011.године.

Ј.К.П. „ Букуља “

Јавно комунално предузеће „Букуља“ Аранђеловац је самостална пословна целина која обавља делатност од општег интереса, послујући средствима која су у државној својини.

Предузеће је основано Одлуком о организовању Комуналне радне организације „Букуља“ Аранђеловац као јавно предузеће, број: 06-149/89-01 од 26.09.1989. год. и Одлуком о измени Одлуке о организовању КРО „Букуља“ као јавно предузеће број: 06-29/91-01 од 22.02.1991. год. које су донете од стране Скупштине општине Аранђеловац.

Предузеће је уписано у судски регистар код Привредног суда у Крагујевцу Решењем о организовању у Јавно комунално предузеће „Букуља“ Аранђеловац по бр: фи 750/89 од 26.12.1989. год.

Скраћеница фирме је ЈКП „Букуља“ Аранђеловац, а седиште предузећа је у улици Бранислава Нушића 1, Аранђеловац

8.3. Отпада који се генерише на територији општине

На основу Стратегије управљања отпадом Републике Србије: „Отпад је свака материја или предмет који власник одбацује, намерава или мора да одбаци“.

Врсте отпада су: комунални отпад, комерцијални отпад, индустријски отпад, неопасан отпад, инертни отпад и опасан отпад. Наведене врсте отпада карактеристичне су и за општину Аранђеловац.

Kомунални отпад је отпад из домаћинстава (кућни отпад), као и други отпад који је због своје природе или састава сличан отпаду из домаћинства.


Страна 123

Kомерцијални отпад је отпад који настаје у привредним субјектима, институцијама и другим организацијама, које се у целини или делимично баве трговином, услугама, канцеларијским пословима, спортом, рекреацијом или забавом, осим отпада из домаћинства и индустријског отпада.

Индустријски отпад је отпад из било које индустрије или са локације на којој се налази индустрија, осим јаловине и пратећих минералних сировина из рудника и каменолома. У зависности од опасних карактеристика које утичу на здравље људи и животну средину, отпад може бити:

Неопасан отпад је отпад који, због своје количине, концентрације или физичке, хемијске и биолошке природе, за разлику од опасног отпада, не угрожава здравље људи или животну средину и нема карактеристике опасног отпада.

Инертан отпад је отпад који није подложан било којим физичким, хемијским или биолошким променама; не раствара се, не сагорева или на други начин физички или хемијски реагује, није биолошки разградив или не утиче неповољно на друге материје са којима долази у контакт на начин који може да доведе до загађења животне средине или угрози здравље људи; не поседује ни једну од карактеристика опасног отпада (акутна или хронична токсичност, инфективност, канцерогеност, радиоактивност, запаљивост, експлозивност); садржај загађујућих материја у његовом воденом екстракту не сме угрожавати законом прописани.

Опасан отпад је отпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији опасних материја може проузроковати опасност по животну средину и здравље људи и има најмање једну од опасних карактеристика (експлозивност, запаљивост, склоност оксидацији, органски је пероксид, акутна отровност, инфективност, склоност корозији, у контакту са ваздухом ослобађа запаљиве гасове, у контакту са ваздухом или водом ослобађа отровне супстанце, садржи токсичне супстанце са одложеним хроничним деловањем, као и екотоксичне карактеристике), укључујући и амбалажу у коју је опасан отпад био или јесте упакован.

Карактеристике отпада у општини

У Аранђеловцу се не врши мерење количине отпада која се одлаже на депонији „Цинцарска коса“ (не постоји мерна вага). Сви подаци о количини прикупљеног и депонованог комуналног отпада се базирају на проценама или на периодичним мерењима узорка. Такође, не врши се ни испитивање састава чврстог отпада.

Ипак, на основу мерења извршених у току једне недеље утврђено је да ЈКП „Букуља“ Аранђеловац у Аранђеловцу дневно сакупи, транспортује и одложи на депонији 28,33 t чврстог отпада, и то: отпада из домаћинстава 24,16 t и отпада из привреде 4,17 t (табела и графикон 1.3).

Табела 1. 3 Количина отпада

Отпад Количина отпада

у тонама

Отпад из домаћинства 24,6

Отпад из привреде 4,17 УКУПНО: 28,77


Страна 124

18%

2%

28%

5%3%

23%

4%

12% 5%

ПРОЦЕНТУАЛНИ САСТАВ ОТПАДА У АРАНЂЕЛОВЦУ Папир/картон

Метали

Пластика/гума

Стакло

Текстил

Органски отпад

Пепео (инертни материјал)Грађевински отпад

86%

14%

КОЛИЧИНА ОТПАДА У ТОНАМА

Отпад из домаћинства

Отпад из привреде

Састав отпада

Састав отпада на територији општине Аранђеловц није одређиван ни једном од доступних метода. У табели и графику 1.4. биће приказан процентуални састав отпада у Аранђеловцу (проценти у складу са уобичајеним просецима и у складу са подацима наведеним удоступној литератури). Табела 1.4 Процентуални састав отпада у Аранђеловцу

Имајући у виду недостатак: поузданих података о количинама отпада, уређаја за

мерење тежина сакупљеног отпада као и мерних резултата о дневној количини отпада које продукује сваки становник, за потребе израде Плана уводи се категорија Количине отпада по условном становнику. Количина отпада по условном становнику је укупна количина отпада која се сакупи ( 28,33 t дневно ) подељена са бројем становника који су обухваћени одношењем отпада, тј. бројем домаћинстава које Ј.К.П. „Букуља“ Аранђеловац опслужује ( 10.087 ). Како је просечан број становника по домаћинству на територији општине 3,05 то је укупан број становника покривен сакупљањем 30.765 (од 48129 укупно), што у процентима износи приближно 64%.

Компонента Састав

(%)

Папир/картон 18

Метали 2,5

Пластика/гума 28

Стакло 5 Текстил 3,5

Органски отпад 22,5 Пепео (инертни материјал)

4

Грађевински отпад 11,5

Остало 5 УКУПНО:

100


Страна 125

53%47%

ДА ЛИ САКУПЉА ЈКП „БУКУЉА“

ДА

не

10295

5468

НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ

Број домаћинстава корисника услуге

Табела 1.5. Количина отпада (временски интервал)

Поред самог града Аранђеловца, Ј.К.П. „Букуља“ Аранђеловац услугу организованог сакупљања и трајног депоновања чврстог комуналног отпада врши и у појединим сеоским месним заједницама, и то махом кроз систем контејнера постављених на одабране локације по селима.

Сакупљање отпада у општини

У градској зони услугом сакупљања отпада су обухваћена сва домаћинства, док се у сеоским месним заједницама услуга врши само делимично. У табели 1.7. дат је приказ места где се врши односно не врши сакупљање отпада. Табела 1.7. просторни обухват где се врши односно не врши скупљање отпада

У граду Аранђеловцу услугом сакупљања отпада су обухваћена сва домаћинства, док се у сеоским месним заједницама услуга врши само делимично (од 18 сеоских месних заједница на територији општине Аранђеловац, услугама је обухваћено 9 – 50%).

Временски интервал

Количина (t) Грађани Привреда

Дан 24,16 4,17 Недеља 145 25

Месец 623,5 107,5 Година 7482 1290

Ред. број

Назив насеља Да ли

сакупља ЈКП „Букуља“

1 Аранђеловац ДА

2 Бања не

3 Босута ДА

4 Брезовац не

5 Буковик ДА

6 Венчане не

7 Врбица ДА

8 Вукосавци не

9 Гараши ДА

10 Горња Трешњевица не

11 Јеловик ДА

12 Копљаре не

13 Мисача ДА

14 Орашац ДА

15 Даросава ДА

16 Прогореоци не

17 Раниловић ДА

18 Стојник не

19 Тулеж не


Страна 126

Преглед броја домаћинстава и броја корисника по насељима

На територији Општине Аранђеловац има 15.763 домаћинства, од чега у самом граду 8.339 и 7.424 сеоских домаћинства. У табели 1.8. дат је приказ броја корисника услуга према броју домаћинстава.

Табела 1.8. Приказ броја корисника према броју домаћинстава

Редни

број Назив насеља

Број домаћинс

тава

Број домаћинстава

корисника услуге


која не користе услуге

1 Аранђеловац 8339 8339 0 2 Бања 654 0 654

3 Босута 231 69 162 4 Брезовац 255 0 255

5 Буковик 912 912 912

6 Венчане 461 0 461 7 Врбица 1008 907 101

8 Вукосавци 154 0 154 9 Гараши 211 63 148

10 Горња Трешњевица 211 0 211 11 Јеловик 160 32 128

12 Копљаре 274 0 274

13 Мисача 270 54 216 14 Орашац 504 50 454

15 Даросава 658 526 132 16 Прогореоци 329 0 329

17 Раниловић 473 47 426 18 Стојник 426 0 426

19 Тулеж 233 0 233

Укупно: 15763 10087 5676

На територији Општине Аранђеловац има 15.763 домаћинства, од чега у самом

граду 8.339 и сва користе услуге организованог сакупљања отпада. Од 7.424 сеоских домаћинства, услугама је обухваћено 2650, док 4764 домаћинстава не користе услуге организованог сакупљања отпада. Укупно је око 69% домаћинстава користе услуге Ј.К.П.“Букуља“.

Посуде за одлагање отпада

За сакупљање отпада се користе се користе различите врсте посуда (табела 1.9.) Табела 1.9. Посуде за сакупљање отпада


Страна 127

Врста посуде Запремина Јединица

мере

Канте 120 Литара

Контејнер 1,1 m³

Контејнер 5 m³

Контејнер за селективно сакупљање отпада

1,1 m³

Контејнер за селективно сакупљање отпада

5 m³

Отпад из индивидуалних домаћинстава се, претежно, одлаже у класичне канте од 120 l (око 7000 домаћинстава ), док су зоне колективног становања покривене контејнерима од 1,1m³ и 5m³.

Сеоска домаћинства, која су обухваћена организованим сакупљањем отпада, исти одлажу у контејнере од 1.1m³.

Остали корисници услуга (привредни субјекти на територији општине Аранђеловац ) за одлагање отпада користе, како своје, тако и контејнере изнајмљене од Ј.К.П. „Букуља“ Аранђеловац.

Укупан број контејнера (власништво ЈКП „Букуља“ и власништво корисника услуга), запремине 1,1m³ износи око 305 комада. На територији града је постављено око 250 контејнера, док сеоска насеља располажу са око 55 контејнера запремине 1,1m³. Табела 1.12. фреквенција сакупљања отпада

Фреквенција сакупљања отпада

Просторни обухват Динамика сакупљања

Уже градско језгро Свакодневно

Шире градско језгро 2-3 пута недељно

Сеоска насеља Једном недељно

Корисници услуга који за одлагање отпада користе канте опслужују се једном недељно.

Сакупљање и транспорт комуналног отпада врши се специјалним наменским возилима: аутосмећарима и аутоподизачима. Ј.К.П. „Букуља“ располаже са 6 аутосмећара и 2 аутоподизача.

Просечна старост смећара је 14,58 године, а аутоподизач чак 24 година што је само по себи довољан показатељ техничког стања овог дела механизације ЈКП „Букуља“ Аранђеловац.

Радионица за одржавање возила је заједничка за читаво Ј.К.П.„Букуља“ Аранђеловац и неретко се догађа да из различитих разлога (недостатак и кашњење набавке резервних делова, неодговарајући алат и опрема за одржавање возила и др.) возила по више дана


Страна 128

остају на поправци и нису у употреби. Наведена појава условљава заостајање у извршењу редовне динамике обавеза РЈ „Чистоћа“. План одвожења смећа по данима и улицама, дат је у прилогу 1.

8.4. Посебни токови отпада

Према Националној стратегији управљања отпадом Републике Србије из 2003. године, отпад је подељен на контролисани и неконтролисани отпад.

Контролисани отпад обухвата комунални отпад, комерцијални и индустријски, укључујући и медицински отпад.

Неконтролисани отпад обухвата пољопривредни отпад и отпад из рударства и каменолома. У складу са Националном стратегијом, посебно се издвајају следећи токови отпада: неопасни индустријски отпад; амбалажни отпад; коришћени акумулатори и батерије; ислужена возила; отпадне гуме; отпадна уља; ПЦБ отпад; отпадна електронска и електрична опрема; флуоросцентне цеви које садрже живу; муљ из постројења за третман отпадних вода; муљ из постројења за третирање вода за пиће и рађевински отпад и отпад од рушења.

Неопасан индустријски отпад.- Највеће количине неопасног индустријског отпада који се генерише, сакупи и рециклира у општини Аранђеловац, односи се на метални, пластични и керамички отпад, отпад од дрвета, отпад од прераде камена идр. Највећи генератори неопасног индустријског отпада на територији општине Аранђеловац су: „Књаз Милош“ – Аранђеловац; „Пештан“ – Буковик; Фабрика „Шамот“ Аранђеловац; Фабрика „Шамот“ – Даросава; „Шамот“ – Рудник; „Бања комерц“ - Бања; „Баумит“ – Бања; „Венчац“ – Бања; „Стублина“ – Стојник; „ИЕП“ – Буковик; „Беаз“- Аранђеловац; Поред наведених, постоје и мањи генератори неопасног индустријског отпада који се углавном баве производњом камена и ватросталних опека, прерадом дрвета и др.

Опасан индустријски отпад.- Проблем опасног индустријског отпада је присутан у Републици Србији, а највеће количине таквог отпада нису ускладиштене у складу са законом и тренутно не постоји системско решење за тај проблем. Извоз опасног отпада на коначно збрињавање је заступљен са око 6%. У периоду 2008-2009 година Влада Републике Србије је усвојила Закључак о изградњи постројења за физичко-хемијски третман опасног отпада и Закључак о привременом складиштењу опасног отпада непознатог власника.

Након усаглашавања националних дефиниција и начина класификације опасног отпада обавезним инплементираем усвојених директива Савета и Европског каталога отпада са Листом опасног отпада у национална законодавства, превазиђен је проблем неусаглашених дефиниција и омогућено је формирање свеобухватног система управљања опасним отпадом на нивоу ЕУ-а. У европском законодавству, опасан отпад је дефинисан као посебна врста отпада која мора испуњавати прописане особине, узимајући у обзир његово порекло и састав, а где има потребе и граничне вредности концентрације.

Правилник о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја Сл.гл.12/95, члан 1, обавезује генераторе опасног отпада да обавештавају „о количинама, и врстама створених, прихваћених и ускладиштених опасних отпадака се


Страна 129

извештава Министарство надлежно за послове заштите животне средине једанпут месечно, до десетог у месцу за претходни месец обавештава”.

На основу количине опасног отпада коју су у стању да произведу, генератори су класификовани на следећи начин: 1. Велики генератори који производе најмање 1000 kg опасног отпада месечно или

више од 1 kg акутно опасног отпада месечно - Фармацеутска индустрија, Индустрија за прераду руда, Метална индустрија, Термоелектране

2. Мали генератори који производе мање од 1000 kg, а више од 100 kg опасног отпада месечно, или мање од 1 кг акутно опасног отпада месечно - лабораторије, штампарије, комерцијални сецтор

3. Мали генератори који производе мање од 100 kg опасног отпада месечно или мање од 1 kg акутно опасног отпада месечно – зубарске ординације, фотографске радње.

На територији општине су присутни генератори који су класификовани у 2. Групу и налазе у систему обавезног пријављивања генерисаних количина опасног отпада. У табели која следи биће приказани подаци о количинама и карактеризацији опасног отпада (подаци добијени од Агенције за заштиту животне средине.

Поред индустријског опасног отпада, треба се осврнути и на друге врсте, као што су опасан отпад из домаћинстава, комерцијалног сектора, медицински опасни отпад и слично

Опасни отпад из домаћинстава подразумева широк спектар производа који су намењени коришћењу у домаћинствима за задовољавање свакодневних потреба, а њихови остаци, због одређених карактеристика. Ту се подразумевају производи, као што су фарбе, разређивачи, средства за личну хигијену, за чишћење, за аутомобиле, уља, батерије, пестициди итд. Не постоје подаци о количинама ове врсте отпада, а такође се не спроводи селективно сакупљање.

Потребно је увести примарну селекцију опасног отпада из домаћинства на месту генерисања или предвидети локацију за његово сакупљање.

Опасан отпад из комерцијалног сектора често се означава као опасан отпад који потиче од малих генератора, који су најчешће изузети из система праћења и обавезног пријављивања генерисаних количина опасног отпада, што у великој мери онемогућава увид у њихово функционисање, врсте и тачне количине генерисаног опасног отпада. Најчешћи опасни отпад који потиче из комерцијалног сектора подразумева: мастило из штампарија, раствараче из радњи за хемијско чишћење, средства за чишћење и уља из аутомеханичарских радњи идр. У Општини Аранђеловац не постоје подаци о количинама и карактерту ове врсте отпада. Потребно је увести примарну селекцију опасног отпада на месту генерисања и организовати привремно складиштење до предаје овлашћеном оператеру.

Амбалажни отпад јесте свака амбалажа или амбалажни материјал који не може да се искористи у првобитне сврхе, изузев остатака насталих у процесу производње. Највећи део амбалажног отпада на територији општине Аранђеловац и даље се сакупља заједно са комуналним отпадом и одлаже на градску депонију. Може се рећи да је на територији општине Аранђеловац делимично организовано сакупљање ПЕТ амбалаже. Прво организовано сакупљање ПЕТ амбалаже започео је Ј.К.П. "Букуља". У току 2011. године сакупљено је 13,53 t пластике (пет-а и фолије) што је око 1,2 t месечно. Осим


Страна 130

тога, сакупљено је и 53,62 t папира/картона, односно 4,9 t месечно. ПЕТ амбалажа се сакупља два пута месечно и том прилико се врши третман амбалаже пресовањем, не врши се одвајање по бојама. На територији општине постоји организовано прикупљање амбалаже и амбалажног отпада код привреднх субјеката који имају веће количине ове врсте отпада (велики маркети, хотел Извор идр). Други привредни субјекти имају уговоре са овлашћеним дистрибутерима и њима испоручују генерисане количине. Највећи проблем представљју количине ове врсте отпада које се генеришу код грађана и које се сакупљају заједно са осталим комуналним отпадом. У наредном периоду потребно је извршити едукацију грађана и боље организовати селекцију и сакупљање селектованог отпада.

Амбалажни отпад као опасан отпад.- Највећу количину наведеног отпада чини амбалажа од пестицида и хербицида који се користе у пољопривредној производњи. Највећи генератори ове врсте амбалажног отпада су појединци и пољопривредна газдинства на територији општине Аранђеловац. Од 2009. године ова врста амбалаже раздваја се од осталог отпада и чува на месту намењеном овој врсти отпада. Још увек не постоји решење безбедног укалањање ове врсте отпада. До пре пар година овај амбалажни отпад се спаљивао или одлагао са комуналним отпадом, а та пракса је и даље присутна у појединим деловима општине. Међутим, највећи проблм представља наведена амбалажа која заврши у животној средини (поред путева, њива, водотокова) и на тај начин директно угрожава водотокове, подземне воде и земљиште Пољопривредне апотеке где се купују хербициди, пестициди и остале опасне хемијске супстанце, имају законску обавезу да преузимају назад овакав амбалажни отпад и враћају произруководилацчу или увознику хербицида и пестицида, а такође је и потрошач дужан да трговцу врати повратну амбалажу и настао амбалажни отпад.

На територији општине Аранђеловац се са амбалажним отпадом као опасаним отпадом не поступа у складу са законом те је у наредном периоду потребно извршити едукацију грађана и власника апотека о наведеним токовима отпада и обавезама које су везане за управљње овом врстом отпада још увек није заживела ова законска регулатива.

Истрошене батерије и акумулатори се класификују као опасан отпад. Истрошене батерије делом завршавају на дивљим депонијама комуналног отпада, а делом се прикупљају.

Не постоји организовани систем управљања истрошеним батеријама.

Отпадна уља се сматрају сва минерална или синтетичка уља или мазива, која су неупотребљива за сврху за коју су првобитно била намењена, као што су хидраулична уља, моторна, турбинска уља или друга мазива, бродска уља, уља или течности за изолацију или пренос топлоте, остала минерална или синтетичка уља, као и уљни остаци из резервоара, мешавине уље - вода и емулзије. Отпадно јестиво уље је уље које настаје обављањем угоститељске и туристичке делатности, у индустрији, трговини и другим сличним делатностима.

Велика је количина различитих врста уља које се свакодневно користе у разне сврхе, па се из тог разлога ствара велика количина отпадног уља као опасан отпад. Досадашња пракса показује да се велика количина отпадних уља привремено складишти на локацији генератора отпадних уља.


Страна 131

Постоји тренд пораста организованог скупљања и преузимања отпадних јестивих уља која се најчешће користе за добијање био-дизела. Такође се у производном процесу користе и различите врсте уља и мазива: компресора, хидраулична, изолаторска и друга машинска уља. За опасни отпад до сада није вршено испитивање – карактеризација.

Отпадне гуме јесу гуме од: моторних возила (аутомобила, аутобуса, камиона, мотоцикала), пољопривредних и грађевинских машина приколица и вучених машина и сл., након завршетка животног циклуса.

На депонији „Цинцарска коса“ са налази извесна количина отпадних гума, коју су радници Ј.К.П. „Букуља“ издвојили из мешаног отпада који се довози на депонију. Издвојене гуме се складиште ван самог тела депоније до њихове продаје овлашћеним купцима ове сировине (Технолив, Инос Синма...). У току 2011. год. продато је 30 t отпадних гума. Процена је да се сада на депонији налази још око 20 t отпадних гума које потичу од путничких и теретних возила.

Отпадне гуме представљају значајан еколошки проблем, пре свега због чињенице да разградња једне гуме у природи траје чак 150 година. Велика индустријска постројења и транспортна предузећа који генеришу отпадне гуме у процесу ремонта возила имају сопствен, интерни, начин одлагања који је ван сваке контроле, тако да мањи генератори отпадних гума исте одлажу на дивљим депонијама. У општини Аранђеловац, један део отпадних гума се организовано сакупља „МУКИ“ –Буковик, и „Метал Мусић“.

Чињеница је да један део отпадних гума и даље завршава на градским дивљим депонијама. Отпадне гуме бачене на комуналне депоније највећи су разлог паљења дивљих депоније (људи који на градским депонијама сакупљају секундарне сировине намерно пале отпадне гуме да би извадили жицу).

Отпадна возила, односно неупотребљива возила јесу моторна возила или делови возила која су отпад и која власник жели да одложи.

На територији општине постоји неколико ауто – отпада који се баве откупом и скупљањем возила, али се на појединим паркиг местима и у приватним двориштима могу наћи озила која су већ одавно ван употребе.

Отпад од електричне и електронске опреме чине отпадни апарати из домаћинстава (телевизори, радио апарати, фрижидери, замрзивачи и др...), рачунари, телефони, касетофони.

Већина овог отпада спада у опасан отпад због компоненти које садржи.

На територији општине Аранђеловац не постоји оператер који врши претходно раздвајање расхладних флуида из отпада од електричних и електронских производа из домаћинстава (фрижидери, замрзивачи и клима уређаји). Део наведеног отпада из домаћинстава се може наћи на сметлиштима, разним сладиштима и дивљим депонијама.

Најзаступљеније је сакупљање отпадне рачунарске опреме, од које се део репарира и поново ставља на тржиште, или се издвајају корисне компоненте и рециклирају. Полако се уводи пракса замене стрих уређаја за нове уз надокнаду, али је та пракса заступљена у малом броју трговина.


Страна 132

Отпадне флуоресцентне цеви које садрже живу не сакупљају се одвојено од осталог отпада.

PCB отпад - Не постоји евиденција о количинама PCB отпада. Отпад који садржи PCB одвојено се сакупља. У појединим трафостаницама још увек се као расхладни медијум користи PCB (пираленско уље) који се, у складу са законом, до 2015. године мора заменити одговарајућим уљима која не садрже ПСВ.

Не постоји безбедно сладиштење PCB отпада. У Србији не постоји постројење за третман PCB отпада и овај отпад се извози на третман. Постоји неколико овлашћених компанија из приватног сектора у земљи, које врше преузимање и извоз PCB отпада на третман у складу са Законом о ратификацији Базелске конвенције.

Сви уређаји који садрже PCB и просторије или постројења у којима су смештени, као и деконтаминирани уређаји, морају бити обележени у складу са законом.

Отпад контаминиран дуготрајним органским загађујућим материјама (РОРs отпад) је отпад који се састоји, садржи или је контаминиран дуготрајним органским загађујућим супстанцама (POPs), где спадају PCB отпад и отпадни POPs пестициди (као DDT ).

Потребно је да власници POPs отпада министарству надлежном за животну средину пријаве врсту и количину овог отпада. Потребно је обезбедити одговарајућа складишта за сакупљање PCB отпада и опреме загађене са PCB која се искључује из употребе. Такође је потребно обезбедити складишта за привремено сакупљање отпадних пестицида, можда у договору више општина.

Медицински отпад - Отпад из објеката у којима се обавља здравствена заштита на територији општине Аранђеловац, обавезно се разврстава на месту настанка на опасан и неопасан отпад.

Опасан отпад у смислу медицинског отпада је инфективни, патолошки, хемијски, токсични или фармацеутски отпад, цитостатички лекови, оштри инструменти и други опасан отпад. На подручју општине Аранђеловац идентификовани су генератори медицинског отпада: Општа Болница – Аранђеловац; Дом здравља Аранђеловац; Приватне амбуланте и ординације; Приватне стоматолошке ординације и Апотеке у приватном и државном власништву. Нема прецизних података о количинама медицинског отпада који се произведе у општини Аранђеловац на годишњем нивоу.

Отпад животињског порекла - У данашње време када се инсистира на високим стандардима здравствене заштите у ветерини, као и све већи број ветеринарских станица, амбуланти и мини фарми, непосредна последица њихове делатности је стварање све веће количине органског и неорганског биохазардног отпада.

Органски отпад су: лешеви угинулих животиња са фарми и сеоских домаћинстава и кланични отпад (конфискат). Неоргански отпад су: шприцеви, ампуле, рукавице, лекови са истеклим роком употребе, односно део опреме која се користи у лечењу животиња из ветеринарске амбуланте.


Страна 133

Услед неадекватног управљања овом врстом отпада могу настати озбиљни проблеми по животну средину и здравље људи.

Део угинулих животиња из сеоских домаћинстава доспева на градске и сеоске дивље депоније где се затрпава земљом.

На територији општине аранђеловац нема организованог сакупљања наведене врсте отпада, а не постоје ни сточна гробља на којима би се сахрањивали лешеви или укопавали конфискати.

Безбедно одвожење наведене врсте отпада у кафилерије представљало би једну од могућности збрињавања отпада.

Пољопривредни отпад је отпад који настаје од остатака из пољопривреде, шумарства, прехрамбене и дрвне индустрије и представља значајне количине. Остаци из пољопривреде се могу разврстати у три главне групе: отпад произведен у процесу узгајања ратарских култура, отпад пореклом од воћарских култура и отпад настао као последица узгајања домаћих животиња.

Генератори пољопривредног и баштенског отпада на територији општине Аранђеловац су: мини фарме, пољопривредна газдинства; сеоска домаћинства.

Пољопривредни отпад се дели на: отпад пореклом од ратарске и повртарске производње, отпад пореклом од воћарске производње и отпад као последица узгоја стоке.

Стајско ђубриво се генерише узгојем: говеда, свиња и живине. Неадекватно управљање органским отпадом на фармама (где не постоје постројења за пречишћавање отпадних вода и објекати за складиштење стајског ђубрива ), доводи до загађења водотокова и земљишта.

Управљање овом врстом отпада на територији општине није решено на одговарајући начин и у будућности би требало посветити посебну пажњу едукацији грађана и збрињавању отпада.

Муљ из постројења за третирање воде за пиће.- Завршен је пројекат Реконструкције и доградње постројења за производњу воде - нова Филтер станица. Муљ из постројења за пречишћавање представља додатну количину отпада. Процена је да у Аранђеловцу настаје годишња око 600t муља, који се транспортује на градску депонију.

Начини поступања са стабилизованим муљем од пречишћавања отпадних вода су: искоришћење у пољопривреди, термички третман у инсинераторима, гориво у цементарама, одлагање на депонију.

Муљ из уређаја за пречишћавање комуналних отпадних вода.- Према стандардима Европске Уније свако насеље веће од 5.000 становника мора имати постројење за прераду отпадних вода, што је и један од услова пријема у Европску Унију. Општина Аранђеловац има на својој територији два постројења за пречишћавање отпадних вода у Даросави и у Бањи. Дехидрирани муљ после третмана се одлаже на депонију.

Муљ из постројења за производњу воде ( ППВ ).- Испуштање технолошких отпадних вода ( воде од испирања филтера и муљ из таложника ) иде преко базена за ретенцију муља, одакле одлази у канализацију.


Страна 134

Квалитет ових отпадних вода је контролисао пројектант реконструкције Филтер станице у сопственим лабораторијама.

Муљ из постројења за пречишћавање отпадних вода ( ППОВ ).- Вишак биолошког муља, након стабилизације у стабилизационом базену и одлежавања у угушћивачу, пребацује се у сушна поља. Овај муљ је стабилизован, без мириса, влажности око 85%. Након сушења у сушним пољима (до влажности < 25% ) муљ се извози из сушних поља и депонује на плацу постројења за прераду отпадних вода. Процена је да је годишња количина овако створеног отпада око 600 t.

Грађевински отпад и отпад од рушења је отпад који настаје приликом градње стамбених и пословних просторија и приликом адаптације истих, индустријских и других постројења. У грађевински отпад спада: земља од ископа, отпад од рушења и грађења (отпад од керамике, бетона, гвожђа, челика, пласике...), као и отпадни асфалт и бетон.

Грађевински отпад завршава на депонијама комуналног отпада (површински коп „Ћиринац“ у Буковику1 користи се и као инертан материјал за прекривање отпада на депонији.

Рециклажа грађевинског отпада на територији општине Аранђеловац не постоји, иако се може поново употребити око 80 % грађевинског отпада.

Општина Аранђеловац још није донела одлуку о месту локације за грађевински отпад који не може да се рециклира.

Отпад који садржи азбест се углавном налази у грађевинском отпаду. Података о мерењу и количинама ове врсте отпада нема.

Отпад од експлоатације минералних сировина и отпад из енергетике није идентификован у Аранђеловцу.

Отпад од титан диоксида није идентификован у Аранђеловцу.

8.5. Одлагање отпада

За одлагање комуналног чврстог отпада који се сакупља на територији општине Аранђеловац користи се депонија „Цинцарска коса“ у Мисачи.

Институт „Кирило Савић“ из Београда је израдио неопходну инвестиционо-техничку документацију за изградњу санитарне депоније комуналног отпада за град Аранђеловац на локацији „Цинцарска коса2 у селу Мисача.

Резултати геолошких и хидролошких истраживања су погазали да је тло на коме је лоцирана депонија практично водонепропусно. (Геозавод-ХИГ, Београд, 1991.)

Количина чврстих отпадака

За планирање потребног простора за одлагање комуналног отпада потребно је познавање количине чврстог отпада које продукује град у току одреденог временског периода.

1 Одлука о одређивању локације за изградњу и рад постројења за складиштење, третман или одлагање

грађевинског отпада и отпада од рушења објеката на територији општине бр. 06-425/2010 од 23.07.2010. године.


Страна 135

Фактори који утичу на количину смећа су: - начин становања, - врста горива за загревање, - учешће хартије у свакодневном животу, - начин и учестаност сакупљања смећа и - ниво животног стандарда.

Количина отпада који се продукује у једном граду, одређује се на бази броја становника за одређени период планирања, тј. години израде инвестиционо-техничке документације.

Прорачун количине отпадака урађен је на основу прогнозе пораста броја становника за предвиђени период од 35 година, почевши од 24.000 становника за нулту 1995.год. (податке доставила ЈКП "Букуља" - Аранђеловац). Прогноза броја становника урађена је са процењеним коефицијентом пораста броја становника у распону од 0,5-2%.

Поред броја становника на укупну количину отпадака у току одреденог временског периода, утиче и дневна количина отпадака сакупљена у граду.

Податке о дневној количини отпада која се сакупља у Аранделовцу - доставила је ЈКП "Букуља". На основу тих података, у Аранђеловцу се одлаже комунални отпад из 8339 домаћинства.

ЈКП "Букуља" не одвози индустријски отпад. Отпад који настаје у индустријској производњи се депонује интерно, односно, у оквиру произруководилацчких комплекса, или се испоручује као рециклабилна сировина.

На депонији комуналног отпада количина отпадака коју одлаже ЈКП "Букуља" износи 41,2 m3 у току једног дана. Прорачун дневне количине урађен је на бази броја и капацитета транспортних возила која одвозе отпад.

Имајући у виду да поред организованог сакупљања и транспорта комуналног отпада постоји мала, али недефинисана количина отпада који се индивидуално довози и одлаже на депонију, усваја се да:

дневна запремина отпада који ће се депоновати = 45 m3.

Према наведеној количини и добијеној средњој густини несабијеног смећа, укупна дневна количина отпада за град Аранделовац износи:

45 m3 x 0,336 t/m3 = 15,12 t.

Годишња количина отпадака у току 1995.години (нулта година) Годишња количина отпада се рачуна као количина отпада која се сакупи за 250 радних дана (5 дана у току недеље), са дневном количином од 45 m3 (15,12 t).

V = 45 x 250 = 11.250 m3/god

m = 11.250 x 0,336 = 3.780 t / god

За спровођење поступка санитарног депоновања, потребан је инертан материјал. Инертан ниатеријал се може обезбедити при широком откопу, тј. при формирању простора за депоновање, или довожењем земље од ископа приликом извођења грађевинских радова на територији општине. Одговорно лице инертани материјал сортира, класификује и обележава тако да одговара планираној намени за поступак спровођења технологије одлагања. Широким откопом се добија 79.592 m3 материјала


Страна 136

који може служити за формирање саобраћајница, нивелацију терена и као прекривни материјал за спровођење технологије депоновања.

Депонијски простор се фазно припрема за експлоатацију. Инертан материјал се складиштити привремено на најближој неуређеној површини на простору депоније. Дефинисани простор мора бити саобраћајно повезан са радним простором где се одвија процес депоновања.

У Главним технолошком пројекту детаљно су приказани прорачуни и табеларно дати подаци о порасту броја становника, количини отпадака и потребног прекривног материјала по годинама.

Капацитет депоније

Величина потребног простора за одлагање комуналног отпада зависи од типа и количине чврстих отпадака које је потребно депоновати, густине до које се они могу сабити, густине самих чврстих отпадака, густине прекривног материјала. дебљине слојева прекривног материјала и планираног периода искоришћења одабраног локалитета.

Потребна запремина депонијског простора за одлагање отпада који се генерише у општини Аранђеловац, у зависности од броја становнка, количине отпада и количине прекривног материјала по годинама и кумулативно за период 1995-2035 дат је у табели

Потребна запремина депонијског простора за одлагање отпадака за град Аранделовац, у зависности од броја становника, количине отпадака и количине прекривног материјала по годинама и кумулативно за период од 1995-2035.г. дата је у табели 1.14.

Табела 1.14 Кумулативна табела експлоатационог периода депоније

Ред. број Година

Број становника

Запремина депоније [t]

Кумулативно сабијен

[m3] 0 1995 24.000 8,550 0

1 1996 24.120 8,593 8,593

2 1997 24.241 8,636 17,228

3 1998 24.362 8,679 25,907

4 1999 24,484 8,722 34,630

5 2000 24,606 8,766 43,396

6 2001 24,975 8,897 52,293

7 2002 25,350 9,031 61,324

8 2003 25,730 9,166 70,490

9 2004 26,116 9,304 79,794

10 2005 26,508 9,443 89,237

11 2006 27,039 9,632 98,869

12 2007 27,580 9,824 108,639

13 2008 28,132 10,021 118,714

14 2009 28,694 10,221 128,936


Страна 137

15 2010 29,268 10,426 139,362

16 2011 29,853 10,634 149,996

17 2012 30,451 10,847 160,843

18 2013 31,060 11,064 171,907

19 2014 31,681 11,258 183,192

20 2015 32,314 11,511 194,703

21 2016 32,961 11,741 206,444

22 2017 33,620 11,976 218,420

23 2018 34,292 12,216 230,636

24 2019 34,978 12,460 243,096

25 2020 35,678 12,709 255,805

26 2021 36,391 12,963 268,768

27 2022 37,119 13,222 281,990

28 2023 37,861 13,487 295,477

29 2024 38,619 13,757 309,234

30 2025 39,391 14,032 323,266

31 2026 40,179 14,312 337,578

32 2027 40,982 14,599 352,177

33 2028 41,802 14,891 376,068

34 2029 42,638 15,188 382,256

35 2030 43,491 15,492 397,748

збир од 0-20 година 194,703.t

збир од 0-30 година 323,266 t

з.бир од 0-35 година 397,748 t

Укупна запремина расположивог простора добијеног широким ископом при формирању терена депоније износи 270.964m3. Корисна запремина расположивог простора за депоновање износи 247.187,00m3 па је на основу података предвиђени век експиоатације депоније 24 године. Од укупне запремине депонијског простора изузет је простор који заузима шљунак (формирање дренажног слоја износи 9.640,00 m3) и запремина прекривног материјала потребног за техничку рекултивацију 14.137 m3. Напомена:

Према "Правилнику о критеријумима за одредивање локације и уређење депоније отпадних материја", ("Сл.гласник РС", бр.54/92, чл.бр. 19), за спровођење технологије санитарног депоновања комуналног отпада за градове са мање од 50.000 становника није неопходно компактирање отпадака, али сабијање јесте.

Комплетан прорачун века експлоатације депоније "Цинцарска коса " у Аранделовцу урађен је на бази поступка депоновања тј. сабијања отпада уз употребу булдожера, при чему се постиже густина сабијеног отпада од 0,6 t/m3. Век експлоатације депонијског простора у том случају је 24 године.


Страна 138

Потребно је напоменути, да уколико би се санитарно депоновање отпада спроводило сабијањем отпадака са компактором (густина сабијања отпадака компактором 0,8 - 0,9 t/m3 онда би век експлоатације био 34,5 година.

Иако Законом, у технолошком поступку депоновања, није предвиђено спровођење поступка компактирања отпадака (за мање градове), уважена је сугестија пројектанта и набављен је компактор за сабијање отпадака, чиме је продужен век експлоатације депоније и обезбеђени бољи услови спровођења технологије депоновања.

Депонија је лоцирана на северној страни града и од њега удаљена 4 km ваздушном линијом и 6 km асфалтним путем Раниловић-Аранђеловац. Локација обухвата чело Решетарског потока, који припада сливу реке Пештан. Надморска висина депоније је 310-370 m, што је за 60-120 m више од надморске висине центра града.

Укупна површина комплекса износи 41.552 m2, а комплетна парцела се налази у КП Буковик (катастарске парцеле 146/1, 146/5, 151/1,152/2, 717, 718 ) које су све у власништву Јавног предузећа за планирање и изградњу општине Аранђеловац. Експлоатација депоније је започета 1996. године, а по пројектној документацији експлоатациони период износи 25-30 година.

У зависности од тенденције раста броја становника, количине генерисаног отпада, начина сакупљања и др. фактора биће условљен и експлоатациони период депоније.

8.6. Региони за управљање отпадом

На слици 1 приказана је карта Србије са Регионима за управљање отпадом, а у складу са Националном стратегијом за управљање отпадом. Према Стратегији Општина Аранђеловац припада региону број 14 који обухвата Општине: Лазаревац, Лајковац, Љиг, Барајево и Обреновац.


Страна 139

8.7. Еколошки најприхватљивије могућности збрињавања отпада

Интегрално управљање отпадом подразумева праћење токова отпада од његовог настајања, минимизације, преко сакупљања, транспорта, третмана и коначног одлагања.

Систем за прикупљање, прераду и коначно одлагање комуналног чврстог отпада заснива се на следећој хијерархији:

1. Предузимање свих акција у циљу минимизирања отпада на месту настајања 2. Обнављање материјалних ресурса на местима настајања отпада кроз примарну

и/или секундарну селекцију и рециклажу тако издвојених сировина ( често коришћена под заједничким именитељем - рециклажа отпада ) ;

3. Изградња трансфер станица у којима се, осим претовара из транспортних возила у возила за трансфер, врши и сабијање отпада;

4. Коначно одлагање непрерађеног отпада на санитарну депонију; 5. Прерада отпада у постројењу за обнављање материјалних и енергетских ресурса,

па коначно одлагање инертног остатка и пепела на санитарну депонију и опасног отпада на депонију опасног отпада;

6. Компостирање отпада.

Савремену опрему за обнављање материјалних, а поготово енергетских ресурса, која функционише без неповољног еколошког утицаја на животну средину карактерише висока цена и велика техничко-технолошка сложеност. Зато су и инвестициона улагања која треба извршити у релативно кратком року велика. При пројектовању оваквих постројења искључен је било какав генерализован приступ, будући да свако поједино постројење мора бити, у високом степену, прилагођено специфичним локалним условима, а пре свега расположивој количини отпада и потребама индустрије која мора редовно откупљивати добијене рециклабилне сировине и енергију.

Из свега напред наведеног проистиче закључак да санитарна депонија, без обзира на то да ли се и на који начин врши обнављање материјалних и енергетских ресурса, обавезно мора бити интегрални део сваког система за прикупљање, прераду и одлагање комуналног чврстог отпада. Укључивање селекције отпада на месту настанка и рециклаже у систем само продужава период експлоатације санитарне депоније, а у систем се може укључити у току његове експлоатације, када се за то обезбеде технички и финансијски услови.

У нашим условима, када се управљање чврстим отпадом у Републици Србији налази у зачетку, јасно је, да бар у почетном периоду, санитарно одлагање сировог отпада на санитарним депонијама, уз претходно издвајање његових корисних компоненти – рециклабилних сировина на месту његовог настајања од стране грађана, а без претходне прераде у постројењима за обнављање материјалних и енергетских ресурса, практично нема алтернативу.

Национална Стратегије за управљање отпадом Републике Србије разматра следеће могућности управљања отпадом:

1. Смањење отпада наместу генерисања отпада, 2. Поновна употреба, 3. Рециклажа, 4. Компостирање,


Страна 140

5. Анаеробна дигестија, 6. Инсинерација отпада, 7. Остали поступци третмана (пиролоза, гасификација, плазма процес, отпад као гориво, солидификација) и 8. Одлагање отпада на депоније.

Препорука:

Имајући у виду тренутну ситуацију у социјалном, техничком и економском смислу, краткорочно (5 година) у општини Аранђеловац треба применити следеће методе: поновна употреба отпадних материјала, рециклажа, компостирање и одлагање отпада на депонију. Остале могућности треба посматрати као реално оствариве у дугорочном смислу (преко 10 година).

Тешкоће, односно ограничења у управљању отпадом огледају се у следећем:

- Недостатак система праћења техничких, а са тим и финансијских параметара - на депонији не постоји вага за мерење возила за сакупљање отпада што онемогућава добијање и анализу основног улазног податка за планирање - масу отпада; не постоје базе података са поузданим показатељима о количинама и врстама отпада, самим тим нема могућности за праћење финансијских показатеља ефикасности система.

- Недостатак савременог финансијског менаџмента уз примену одговарајућег софтвера на основу кога би се пратило пословање система и омогућила идентификација недостатака и планирало унапређење,

- Недостатак финансијских средстава за обнову постојеће опреме и надоградњу система у складу са светским стандардима,

- Недостатак капацитета у техничком смислу за пружање квалитетних и економски ефикасних услуга,

- Недовољна двострана комуникација са јавношћу у процесу доношења одлука ( нпр. приликом одређивања локација за постројења за третман отпада ), што отежава и поскупљује комплетан поступак примене одређених решења за поступање са отпадним материјалом.

Имајући у виду стратешку оријентацију Србије ка власничкој трансформацији, у наредним годинама се очекује интензивно преструктурирање индустријске производње. Заједно с трансформацијом производње, очекује се и ефикасније искоришћење сировина за производњу, као и енергије, интензивно сагледавање и затварање производних циклуса, као и коришћење мање опасних материја у производима и оптимизација материјала за паковање и амбалажу, шта је дефинисано усвојеном правном регулативом.

У складу са очекиваним променама у изворима настајања отпадом, доћи ће и до промена и у начину поступања са отпадом. Ради лакшег усклађивања постојећих система са будућим стандардима, биће представљени предлози за сакупљање, транспорт и одлагање отпада на регионалном нивоу за општину Аранђеловац.

8.8. Селекција и рециклажа отпада

Рециклажа је процес који подразумева издвајање материјала из отпада и његово поновно коришћење. Укључује сакупљање, издвајање, прераду и израду нових производа из искоришћених ствари или материјала.


Страна 141

Основни разлози за увођење рециклаже су: - Рециклажа је један од основних циљева Националне стратегије управљања

отпадом у Србији. - Рециклажом се смањује количина комуналног отпада који треба одложити на

депонију и врши се валоризација секундарних сировина из комуналног отпада. - Рециклажом се остварује се економска добит ( директна продаја и посредно

учешће у осталим производним гранама ). - Рециклиране компонете су неопходна секундарна сировина у производњи више

индустријских грана ( метална, индустрија папира, индустрија стакла ). - Рециклиране компоненте се увозе - овим програмом се може заменити увоз у

великом делу. - Рециклажом се чувају постојећи ресурси (мања количина отпада се одлаже на

депоније – мањи простор за одлагање, а природни ресурси се мање користе за издвајање сировина - нарочито за Аl, Co, Ni).

- Рециклажом се штеди енергија (мањи утрошак енергије је за производњу из секундарних сировина него из сировина).

- При преради секундарних сировина смањују се трошкови производње у односу на прераду сировина.

- Рециклажом се отварају нова радна места. - Рециклажом се постиже заштита животне средине. - ЕУ кроз своју политику управљања отпадима постулира обавезу рециклаже.

Важни услови који утичу на одлуку о искоришћавању или уклањању отпада су:

- Повећани захтеви за безбедним уклањањем отпада са аспекта заштите животне средине, што има за последицу веће трошкове уклањања. - Примена принципа зарачунавања стварних трошкова уклањања отпада.

- Развој нових производних технологија и поступака искоришћавања отпада.

- Разрада метода прогнозирања, ради процене развоја тржишта сировина ( развој потрошње, понуде, ризик снабдевања, развој цена ).

Тржиште материјалима који се могу рециклирати је активност или процес трансфера, продаје и/или куповине материјала који се може рециклирати, којим се успоставља веза између купца и продавца рециклираних компоненти. У нашој земљи ово тржиште је веома хаотично, тачније, базирано је углавном на тржишту индустријских рециклабилних сировина. Тржиште је неразвијено и базира се на иницијативама сакупљача и приватних организација. Република Србија је основала Агенцију за рециклажу, чији је задатак да иницира елементе за развој тржиштарециклабилних сировина.

У циљу организовања успешне рециклаже у Општини Аранђеловац, потребно је ормирати центар који ће располагати подацима о продаји и потражњи (Регионална привредна комора).

8.9. Процена будуће количине отпада

Да би се процениле будуће количине отпада, треба узети у обзир следеће елементе: - Број становника;

- Обухват становника;

- Социо – економски аспекте и тд.


Страна 142

Имајући у виду податке о броју становника на територији општине Аранђеловац, као и процењено стање о количинама комуналног отпада које се генериш, подаци који су изнети у Плановима које је израдио институт „Кирило Савић“ из Београда, а који су коришћени приликом изградње депоније могу се узети као основа за пројектовање будуће количине отпада.

У сваком случају потребно је што пре уградити колску вагу на депонији и свакодневно мерити довежене количине отпада.

Такође је потребно посветити изузетну пажњу селективном сакупљању отпада, едукацији становништва о предностима селективног сакупљања, као и пронаћи стимулативне мере које ће мотивисати грађане да генеришу што мање количине отпада.

Ако се узме податак да је процењена количина отпада коју генерише сваки становник између 0,5 kg у руралним подручјима и око 1 kg у градовима, може се пројектовати будућа количина отпада.

За пројектовање будуће количине отпада узеће се просечна количина отпада од 0,8 kg (табела 10). Табела 1.7. Пројектована количина отпада

Ред. број Година

Број становника

Просечна количина отпада (0,8 kg

становнику/дневно) 1 2010 29.268 23.411,4

2 2011 29.853 23.882,4

3 2012 30.451 24.360,8

4 2013 31.060 24.848,0

5 2014 31.681 25.344,8

6 2015 32.314 25 851,2

7 2016 32.961 26.368,8

8 2017 33.620 26.896,0

9 2018 34.292 27.433,6

10 2019 34.978 27.982,4

11 2020 35.678 28.542,4

12 2021 36.391 29.112,8

Приказани подаци из табеле представљају само процењено стање које, у сваком

случају треба узети са резервом имајући у виду количину отпада која ће се повећати када обухват сеоских домаћинстава буде већи и када заживи туризам, који се свакога дана опоравља од кризе.

Институционалне промене

У општини није формирано одељење за заштиту животне средине, већ се ови послови обављају у оквиру Одељења за имовинско – правне односе, урбанизам, грађевинарство


Страна 143

и стамбено – комуналне послове – сектор за грађевинарство и заштиту животне средине. У оквиру одељења постоје лица која се баве пословима из области заштите животне средине, као и комунална инспекција и еколошки инспектор. Потребно је обезбедити услове за запошљавање комуналних полицајаца који би се такође бавили пословима из области заштите животне средине. За праћење и надзор предвиђених активности биће надлежна лица из одељења, наведени инспектори и одговарајућа служба Ј.К.П. „Букуља“ Аранђеловац. Такође, је потребно изнаћи могућности за формирање одељења за заштиту животне средине.

Предлог организационе структуре система управљања отпадом

За општину Аранђеловац, као и код других општина са мањим бројем становника, једини рационални и реални облик организације управљања отпадом се заснива на формирању региона управљања отпадом за више општина, односно, до обезбеђивања оптималног броја корисника услуга, што према Стратегији управљања отпад Републике Србије износи минимално 200.000 становника. После предвиђеног експлоатационог периода депоније на којој се одлаже комунални отпад сакупљен на територији једино прихватљиво решење за адекватно управљање отпадом намеће се формирање региона.

Данас се у пракси може видети више облика система управљања отпадом на регионалном нивоу. Као прва могућност организовања управљања отпадом у региону је стварање једног предузећа које ће скупљати, транспортовати, вршити сепарацију и третирати (депоновати отпад). Формирано предузеће би преузело сва комунална предузећа и у своју делатност додало и сортирање рециклажних сировина, и депоновање. Остале могућности се заснивају на постојању већег броја мањих предузећа која ће своје односе регулисати комерцијалним уговорима. Тако нпр. постојећа општинск предузећа могу наставити са радом на територијама општине на којој се налазе, а да отпад одлажу на заједничку регионалну депонију.

Споразум о регионалном приступу управљању отпадом НИЈЕ потписан, тако да детаљи организације и функционисања региона у овом тренутку нису познати. Општинско јавно комунално предузеће „Букуља“ са застарелом и недовољном механизацијом и великим трошковима транспорта не обавља послове сакупљања и уклањања отпада са читаве територије општине Аранђеловац. Из наведеног разлога Планом се предлаже да убудуће ово предузеће обавља поменуте послове уз императивну рационализацију рада и одређене измене у начину пословања, као и проширивање услуга на терторији читаве општине. Укључивање општине у регион у којем ће се на адекватан начин управљати отпадом свакако ће условити повећање трошкова управљања отпадом у односу на тренутну ситуацију. Изградњом санитарне регионалне депоније биће успостављен систем плаћања по количини отпада који ће се одлагати на депонију („gate fee), што у значајној мери може повећати трошкове комуналног предузећа.

План предвиђа да комунално предузеће настави са радом, уз свакако модернизацију и рационализацију постојећег система, до краја експлоатационог периода депоније, или до периода који ће бити предвиђен међусобним споразумом са успостављеним регионом.

План предвиђа да комунално предузеће врши сакупљање отпада са целе територије општине Аранђеловац и транспортује га до трансфер станице, затим до регионалне


Страна 144

депоније, или до неког другог система за третман отпада који буде успостављен у региону. С обзиром на однос величина општина у смислу броја становника и расположивих финансијских средстава не предлаже се било какво учешће општине у обезбеђивању финансијских средстава и осталог за изградњу депоније или додатних система за управљање отпадом, осим евентуалних опција за управљање отпадом на нивоу општине, као што су дворишта за компостирање или слично.

8.10. План сакупљања отпада

Адекватно сакупљање свих врста отпада, па и комуналног подразумева одвојено сакупљање различитих врста отпада, у конкретном случају одвојено сакупљање комуналног од индустријског, медицинског и других врста отпада, који не би требало да се мешају и заједно одлажу на депонију.

У целој Србији па и у општини Аранђеловац, у највећем броју случајева, не врши се посебно сакупљање поменутих врста отпада. Ако се отпад понегде и посебно сакупља, ипак се на крају заједно одложе на депонију.

Редовно одношење отпада, пре свега из насеља, спречава негативне утицаје који настају услед дужег задржавања отпадних материја у насељеним деловима, а који се односе на угрожавање здравља становништва и животне средине.

Предвиђа се и даље сакупљање отпада два пута недељно у урбаним, густо насељеним деловима, односно у крајевима у којима преовладује колективни облик становања и једном у две недеље у руралним деловима, односно у крајевима у којима доминира индивидуални облик становања.

Учесталост сакупљања отпада од других корисника, као што су индустрија, медицинске установе идр. биће дефинисане уговором, а у односу на количину и врсту отпада коју корисникгенерише и кретаће се у интервалу од дневног до седмичног одношења.

Препорука: Досадашњи систем сакупљања отпад не мења значајно, осим што се прелаже проширење зоне просторног обухвата на викенд насеља и поједина рурална насеља, где је у садашњем тренуку могуће организовати сакупљање и транспорт.

За успостављање напреднијих опција у сакупљању отпада неопходно је извршити промене у циљу одвојеног одлагања, на месту настанка, а онда и сакупљања суве и влажне фракције отпада са којима би се даље различито управљало. Такве измене у систему сакупљања отпада додатно би повећале инвестиционе али и оперативне трошкове.

Суви отпад подразумева различите врсте амбалажног отпада, папир, картон, пластику, метал и друге материјале који нису биолошки разградиви и за које постоји могућност поновног искоришћења и рециклаже.

У канту за влажни отпад би се одлагало све остало, као што су остаци грана, баштенски отпада, односно одпад подложан биолошком разлагању.

Пре почетка успостављања оваквог система морају претходити активности на едукацији свих учесника у процесу управљања отпадом, а посебно становништва, обезбедивање довољне механизације и друге опреме за сакупљање отпада.


Страна 145

Неопходно је константно вршити промоцију новог система сакупљања отпада на општинским медијима, истичући предности оваквог решења са аспекта заштите животне средине.

Основни циљ едукације становништва у домену управљања отпадом је информисање становништва да је постојећи систем неприхватљив не само са аспеката заштите животне средине, већ и са аспекта важећих закона, па из тог разлога и привидна- економска исплативост постојећег система управљања отпадом у односу на савременија решења, која су у највећој мери у складу са принципима заштите животне средине.

Постављање тзв. зелених острва на којима би се налазиле посуде за одлагање различитих врста отпадака, више са циљем промовисања идеје раздвајања отпада нега са циљем економске користи. Зелена острва била би постављена на местима са високом концентрацијом људи, као што јавне институције, школе, болнице, тргови и др. Одабир локација зелених острва ће дефинисати општинсака управа на предлог Ј.К.П.

Стратешки одабране локације зелених острва су у циљу минимизирања трошкова изградње зелених острва и рационализације сакупљања и транспорта отпада сакупљаног са таквих места. Превелик број наведених локација додатно би повећао трошкове управљања отпадом, који ће у сваком случају бити већи од постојећих. Међутим недовољан број локација могао би негативно утицати на успешност преласка на нови начин одлагања отпада. Пример зеленог острва дат је на слици 10.

Слика 10: Пример „зеленог острва”

Услед постојања сепарантног сакупљања може доћи до повећања

обима посла у домену сакупљања и транспорт отпада који се не може заједно сакупљати, што може условити превазилажење капацитета постојећих комуналних предузећа, па се из тог разлога предлаже разматрање могућности ангажовања приватних предузећа за сакупљање појединих фракција отпада под посебно дефинисаним условима.

8.11. Програм сакупљања опасног отпада из домаћинства

У структури кућног отпада опасан отпад чини један мали проценат. Када се опасан отпад помеша са осталим отпадом контаминира и њега, при чему настаје велика количина опасног отпада. Због тога се опасни производи не би смели одлагати заједно са осталим комуналним отпадом. Опасан отпад из домаћинства подразумева предмете и производе који су у свакодневној употреби и којима је истекао рок трајања или који власнику више нису потребни.


Страна 146

За одлагање опасног отпада морају се користити посебне канте, односно контејнери. Програм сакупљања опасног отпада из домаћинстава могуће је организовати на исти начин као и примарну сепарацију искористивих врста отпада. За успостављање система одвојеног сакупљања опасног отпада основни предуслов представља обезбеђивање адекватног постора за привремено складиштење опасног отпада из домаћинства. Опасан отпад из привременог складишта може се продавати заинтересованим странама, које испуњавају услове за даље управљање опасним отпадом.

Различите врсте опасног отпада не смеју се мешати и заједно одлагати. На предвиђена места треба одвојено одлагати различите врсте опасног отпада.

Поред предложеног начина сакупљања опасног отпада треба повремено организовати кампање сакупљања опасног отпада из домаћинства. Едукацији становништва о значају спречавања мешања опасног отпада са неопасним представља императив за успешну реализацију сакупљања опасног отпада из домаћинстава.

Уколико би се комуналном предузећу додала и делатност сакупљања ове врсте отпада, неопходно је да се у кругу предузећа обезбеди и на адекватан начин припреми простор за привремено складиштење.

Локална самоуправа је у обавези да обезбеди простор за привремено складиштење ове врсте отпада, или да ту делатност уступи приватном партнеру који испуњава услове за управљање опадним отпадом из домаћинства.

Програм сакупљања кабастог отпада

Програм предвиђа сакупљање кабастог отпада са територије општине Аранђеловац и које ће бити организовано на два начина. Први начин подразумева једнократно сакупљање кабастог смећа, два пута годишње ( пролеће-јесен ), односно прва недеља априла и прва недеља октобра месеца. Комунално предузеће ће одредити локације за сакупљање отпада и преко средстава информисања обавестити заинтересоване грађане о периоду времена у оквиру кога они могу доносити отпад. Приликом организованог начина сакупљања кабастог отпада комунално предузеће своје услуге не би наплаћивало. Други начин сакупљања кабастог отпада може бити организован и ван предвиђених термина, по позиву власника, али ће корисник услуге бити у обавези да такву услугу плати према важећем ценовнику

У оквиру активности сакупљања кабастог отпада потребно је увести услугу изнајмљивања контејнера на 24 сата, или дуже. Такву услугу грађани могу користити у случају извођења грађевинских радова, преуређењу простора, чишћењу дворишта итд. ( том приликом се ствара велика количина отпада ).

За успешану реализацију програма сакупљања кабастог отпада, као и у случају других програма сакупљања, неопходна је подршка и јачање активности рада инспекцијских и др. служби.

Неопходно је предвидети санкције за лица која не поштују правила дефинисана програмом.

8.12. Програм сакупљања индустријског отпада

Генератори индустријског отпада са територије општине Аранђеловац су дужни да врше одвајање опасног од неопасног индустријског отпада. Опасан отпад се мора привремено складиштити у кругу фабрике и са њим даље поступати у складу са


Страна 147

законом. Рециклабилне материје је потребно издвојити, вратити у производњу или продати овлашћеним организацијама за руковање овом врстом отпада. Већина предузећа врши одвајање рециклабилних материја. Потребно је организовано едуковати све генераторе о значају издвајања рециклабилних материја, али и др. врсте отпада. Један од начина да се смањи количина отпада представља и модел формирања цене накнаде за привредне субјекте на бази количине отпада који се продукује, а што би се огледало у потребном броју контејнера за одлагање отпада у кругу предузећа.

Динамику сакупљања отпада треба дефинисати у зависности од количина отпада који се продукује, реалних могућности комуналног предузећа за сакупљањем и самим положајем предузећа, а у односу на редовне руте камиона аутосмећара. Узимајући у обзир наведене параметре потребно је прорачунати најоптималнију учесталост сакупљања, а која не сме бити већа од 2 недеље.

8.13. Попис свих сметлишта на територији Општине Аранђеловац

У овом прилогу дат је списак свих сметлишта на територији Општине Аранђеловац. Треба имати у виду да се нова сметлишта појављују свакодневно, па самим тим и наведени списак није коначан.

Табела 10: Попис дивљих депонија

ПОПИС ДИВЉИХ ДЕПОНИЈА Насеље ЛОКАЦИЈА ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ

Мисача

Поред пута „нерезије- Дом“ Поред регионалног пута Аранђеловац–Раниловић, код места званог „Пресека“

На делу кружног пута Аранђеловац-Раниловић, код места званог „Бајино брдо“

На путу Шатра-Белачка капија, на раскрссници која повезује Мисачу-Велику Иванчу-Раниловић

Врбица

На бившој прузи у засеоку „ Златар“

На бившој прузи у Бошковића крају - лево и десно од улице Космајске.

На крају Космајске улице код споменика.

Бившом пругом од Орашачког пута лево 300 метара.

Врбичка река - на путу за Продановиће и током целог тока потока Врбичка река. На гробљу у „ Пољима“ и код гробља у Каменару.

На продужетку Чегарске улице код базена за водоснабдевање.

На путу за Дугајлију код „ Мамутове воде“.

На преласку преко „Кубуршнице“ од пута заТополу па према сточној пијаци.

На потоку „Балабанац“ На путу за Трешњевицу

На потоку Саставци

Насеље „Дивљаковац“ према Војној пошти и кафани „Качара“

На „Вуковића потоку“.


Страна 148

На Кубршници – мост код „Записа“

Јеловик

На путу за Бобивик поред „Осојске шуме“

На путу према Босути

На улазу у Реку и самој Реци Поред сеоског гробља

Раниловић

Депоније су лоциране углавном поред пута Раниловић – Аранђеловац: - државна шума, - Жути оглавак, - код сеоског гробља, - на граници са М.З. Рогача) , Поред некатегорисаних путева у реонима: - „Чајетина“, - Ливаде - Хајдучки гробови - Делови - Турија

Насеље ЛОКАЦИЈА ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ

М.З. „Брезовац“

Уз саме локалне путеве на улазу у село Споредни путеви и јаруге

Босута

Поред моста код месне кацеларије У каменолому поред асфалтног пута према центру месне заједнице.

Гараши

Поред пута Белановица – Даросава на месту званом „Ражишта“ У Гарашком атару.

У четвртом реону поред пута ка „Карадиновићима“ и речици „Циганкуљи“ Поред регионалног пута Аранђеловац – Белановица.

Даросава

У реону Доња Варошица, код Три споменика на изласку из села

У реону Горња Варошица, на Крушику, на више локација

У реону Пештан – Брдо, поред магистралног пута

На Дишића правцу, на више локација у реону Пештан – Брдо, поред магистралног пута (Магарећа кривина)

У кориту Реке Пештан на више локација

М.З. „Стојник“

На локалитету новог рудника „Кошарна“ На потезу од „Кошарна“ према реону „ Брест“

На локалитету „ Лазина“ према засеоку „Црквине“ На Реци „Мисачи“код моста на путу према Аранђеловцу

На локалитету „ Дукић поток“ код економије

- Депонија на „Лучића потоку“ код „Орнице“.

Венчане

Код зграде „ Млина“ Поред гробља „ Дебељак“ поред пута за Аранђеловац

Више депонија поред локалних путева


Страна 149

Вукосавци У самом центру села у тзв. „Школском потоку“

Поред локалних путева и јаруга (више мањих локација)

Тулеж

На путу Тулеж – Стрмово (први реон)

На локалитету Блазнава на реци Турији (први реон) На локалитету „Маџарица“

На локалитету „Златан“ (трећи реон) Код Дома културе у Тулежу

На локалитету „Гај“ Горња Трешњевиц

По потоцима, јаругама и поред путева

Копљаре

На локацији „ Бело Поље“ (поток поред „Карауле“, поток на граници „ Бело поље“ и „Нови Крај“ тзв.“ Извори“)

На локалитету „Нови крај“

На локалитету „ Станишићи Крај“ На локалитету „Суморина“

На локалитету „Липар“ Буковик

Уреону „ Бановићи“ код трафо станице.

Код старе Железничке пруге Код ИЕП- а и „ Качерца“.

У центру села на две локације

Код Основне школе „Свети Сава“ на четри локације. У реону школе на две локације

У Реону Швабинац У Реону „Мала“

У реону „Филиповић – Јовановић“ на две локације. У реону „Мијајлово Поље“ на 4 локације

У реону „Радоњића крај“ на 3 локације.

Уз цео ток Реке „ Пештан“ Депоније уз бившу железничку пругу

9. БУКА У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ

9.1. Увод

Наши далеки преци живели су у околностима релативне тишине, коју су само повремено нарушавале рика животиња или звук грмљавине. Ерупције вулкана и земљотреси, који су праћени јаким звуцима, били су и временски и просторно веома ретке појаве. Због тога је чуло слуха човека, у еволутивном развоју, остало без довољно адекватних одбрамбених механизама против прејаких звучних надражаја.

Бука је специфичан облик загађења у савременом свету. Она је нежељен, непријатан или неочекиван звук и субјективан је доживљај, а то је карактеристика која је одваја од осталих загађивача животне средине.


Страна 150

Бука као проблем јавила се почетком урбанизације и становања у градовима.Бука озбиљан еколошки проблем постаје почетком 19 века,када је дошло до индустријске револуције. Савремени човек плаћа високу цену демографског, привредног и технолошког развojа.

Нагомилани проблеми у животној средини, а посебно у великим градовима, достигли су алармантан ниво, тако да се решења траже у оквиру науке која се зове Екологија = Заштита животне средине.

Графикон број: 1. - Утицај буке на чуло слуха

Бука је препозната као глобални проблем, а упозорења Светске здравствене организације о њеним штетним ефектима по здравље људи, никога нису оставила равнодушним, постала је предмет пажње међународне заједнице и надлежних националних институција. Посебан акценат се ставља на комуналну буку, која из године у годину има тренд пораста, а која врло често потиче од саобраћаја као доминантног извора.

Бука у животној средини је сваки нежелјени и штетни звук. Индикатор букеје сваки емитер нежељеног или шететног звука. То може да буде свски уређај,средство за рад, саобраћајно средство, инсталација постројења, технолошки поступак , електро - акустички уређај, људска активност. Изворима звука сматрају се покретни и непокретни објекти који под одређеним околностима генеришу звук, а такође и отворени и затворени простори за спорт, игру , плес, представе, концерте,слушање музике и сл.Kао и угостителски објекти, jaвне гараже , паркинг простори и др.

Индикатор буке је физичка величина којом се описује бука у животној средини, а везана је за штетни ефекат буке = негативни утицај буке на здравље људи и животну средине.Бука директно утиче на квалитет живота, смањује радну способност становништва, а дугорочно може довести до здравствених тегоба, поремећаја или обољења.

Бука предстваља сваки звук који код човека изазива субјективни осећај непријатности. Њу није могуће мерити, а оно што се може мерити јесте звук односно његова јачина. Звук је енергија која настаје када се честица због одређене побуде помакне и својом инерцијом преноси енергију на следећу честицу, која побудом следеће честице, домино ефектом, ствара звучни талас. Карактеристике звука су висина, боја и јачина. Бука је смеша односно комплекс тонова различитих по интензитету, фреквенцији и боји, а који изазива непријатни и узнемирујући слушни осећај.


Страна 151

Бука се сврстава у три најчешћа загађивача животне и радне средине (поред загађивача ваздуха и воде). Кроз непрекидан процес индустријализације и урбанизације, извори буке се свакодневно увећавају и ниво буке све чешће достиже праг ризика.

9.2. Извори буке у животној средини

Бука је звук који је непријатан за ухо. То је сваки непожељни звук, али довољно јак да би се издвојио од осталих. Осећај буке је субјективан и не доживљава се код свих људи на исти начин. Оно што је једној особи бука, то исто неко други на други начин прима.

Бука је непријатан састојак савременог живота, не само у урбаним и индустриским зонама, већ и у руралној средини.

Према месту настанка бука се дели на : - буку у радној средини, - бука у животној средини.

Бука у животној средини према пореклу настанка дели се на: - саобраћајну буку, - буку коју ствара индустрија , - уличну буку разног порекла, и - буку из домаћинства од разних уређаја и апарата.

Слика 1. Извори буке у животној средини

Извор:http//www.građevinarstvo.rs.

Бука представља све већи проблем, постаје све јача и несноснија, изазивајући многе штетне последице на здравље људи и на ефикасност рада.

У зависности од јачине буке, извршена је класификацијана четири степена према њеном утицају на људски организам. То су:


Страна 152

I степен- бука јачине 40-50 dB која изазива психичке реакције; II степен -бука јачине 60-80 dB изазива растројство вегетативног нервног система; III степена -бука јачине 90-110 dB условљава умањеност слуха; IV степена -бука виша од 120 db изазива повреде слуха и слушног апарата, зависно од година старости и стања нервног система.

Саобраћај је jедан од највећи криваца за пораст нивоа буке у животној средини, која расте у зависности од врсте и броја транспортних средстава, структуре саобраћајних средстава, брзине кретања, подлоге путева и пруга , локације путева и пруга и сл.

Друмски саобраћај, са аспекта његове развијености, бројности и основних карактеристика, знатно више ствара буку него железнички саобраћај.

У циљу смањеља буке у животној средини препоручује се измештање саобраћаја ван густио насењених градски зона и подизање звућних баријера.

Штетни ефекти буке

Бука је непожељан, али неминован нуспродукт модерне цивилизације и има значајан утицај на квалитет живота. Она није само еколошки проблем, већ представља непредвидиву опасност по здравље људи. Штетно дејство буке зависи од њених карактеристика (интензитет, спектар, сталност или испрекиданост, удари), тако и од експозиције, временске променљивости и усмерености буке и најзад и од индивидуалне осетљивости особе, која је тој буци изложена. Ризичну популацију чине новорођенчад, одојчад и деца до 6 година, старе и болесне особе, труднице, радно-активно становништво, слепе особе, алкохоличари и наркомани.

Зависно од интензитета, бука на човека може имати следеће утицаје: - Бука од 50 dB прекида сан, а ако дуже траје доводи до несанице, утиче на слух. - Бука од 50 до 60 dB изазива слабе психолошке ефекте као што су: нервоза, губљење

стрпљења, склоност ка испадима; - Бука од 60 до 90 dB ствара озбиљне психолошке и неуровегетативне сметње, доводи

до раста крвног притиска, убрзаног дисања, поремећаја регулације шећера у крви и поремећаја метаболозма;

- Бука изнад 90 dB доводи до оштећења слуха и код већине људи изазива тешке неуровегетативне сметње;

- Бука изнад 120 dB доводи до акутног оштећења слуха и изазива бол и разне непријатне сензације;

Бука преко 170 dB може да изазове смрт. Пошто је саобраћајна бука најприсутнија у урбаним срединама, њено штетно деловање се одражава на људе у околини саобраћајница, а такође и на људе унутар возила, односно на возаче и путнике.

Дејство буке на организам може бити:

- Аудитивно – дејство на чуло слуха - Неудитивно – дејство на све органске ситеме - Психогено способност учења и памћење;


Страна 153

Tабела број: 1- Зоне буке. Закон о заштити од буке у животној средини (Сл.гласник РС.бр.36/2009)

9.3. Заштита животне средине од буке

Стање и општи елементи политике Европске Уније и Републике Србије

Процењује се да је значајан број становника Европе изложен негативним ефектима буке у животној средини из различитих извора (саобраћај, индустрија, рекреативне активности, итд.) ,због чега бука представља један од главних локалних проблема животне средине са значајним последицама по здравље становништва. Ипак, тек 1993. године, Европска заједница је најавила промену политике у овој области у складу са релевантним решењима садржаним у Петом акционом програму.

Зеленом књигом Европске комисије (1996. г.) проблеми са буком су експлицитно дефинисани као проблеми животне средине чиме је отворена расправа о политици у области буке и даљим мерама. Утврђена су два правца деловања: општа политика у области буке (заједнички методи за процену изложености буци,установљавање заједничког индекса изложености буци, ограничавање преноса буке, размена информација и искустава, унапређивање кохерентности програма истраживања у области буке) и смањивање емисија на извору (друмски, железнички и ваздушни саобраћај и бука од опреме која се користи на отвореном простору).

Најзначајнији део политике ЕУ у овој области усмерен је ка смањивању буке путем увођења обавезних техничких стандарда за производе, односно путем


Страна 154

установљавања граничних вредности емисије за поједине производе (моторна возила, мотоцикли, авиони, кућни апарати, различита опрема, итд). Један од циљева утврђених у члану 7 т.1. Шестог акционог програма Заједнице у области животне средине односи се на смањивање броја људи који су дугорочно угрожени надпросечним нивоом буке а нарочито буке из саобраћаја.

9.3.2. Прописи ЕУ у области управљања буком

Листа прописа ЕУ у области буке обухвата 13 аката различите врсте. Општим карактерима Директива 2002/49/ЕЦ од 25. јуна, 2002. године, о процени и управљању буком у животној средини . Прописи ЕУ у области контроле буке из специфичних извора могу бити подељени у четири категорије којима су обухваћени извори буке из моторних возила, авиона, различитих уређаја и опреме у домаћинствима.

9.3.3. Преглед садржаја прописа ЕУ у области управљања буком

Општи циљ Директиве 2002/49/ЕЦ о процени и управљању буком је дефинисање заједничког приступа намењеног првенствено избегавању, спречавању или смањивању штетних деловања услед изложености буци у животној средини, укључујући сметње изазване буком. У том циљу ће се поступно спроводити следеће акције:

1. установљавање изложености буци израдом карата буке, заједничким методама процене држава чланица;

2. обезбеђивање да информације о буци уживотној средини и њеном деловању буду доступне јавности;

3. усвајање акционих планова од стране држава чланица, на основу резултата израде карата буке, а у сврху спречавања и смањивања буке у животној средини, а нарочито где нивои изложености могу изазвати штетна деловања на људско здравље, као и у циљу очувања квалитета буке у животној средини где је она добра.

Осим тога, Директива требада створи основу увођењу мера Заједнице за смањење буке коју емитују највећи извори, нарочито путничка и железничка возила и инфраструктура,летелице, спољашња и индустријска опрема и покретне машине (члан 1). “Букау животној средини” је дефинисана као нежељени или по здравље штетни звук у спољашњем простору изазван људским активностима, укључујући буку коју емитују превозна средства, путнички, железнички и ваздушни саобраћај као и буку из подручја с индустријским делатностима, као што су оне утврђене у Прилогу I. Директиве Већа 96/61/ЕЗ од 24. септембра, 1996. године, о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (члан 3. а). Директива се примењује на буку којој су људи изложени посебно у градским урбаним подручјима, у јавним парковима или другим тихим подручјима у агломерацији, у тихим подручјима у природи, поред школа, болница и других зграда и подручја осетљивих на буку. С друге стсране, Директива се не примењује на буку коју изазива особа изазивач буке, буку од свакодневних активности домаћинстава, буку коју изазивају комшије, буку на радном месту, буку унутар превозних средстава или буку од војних активности у војним подручјима (члан 2).

Неколико најзначајнијих обавеза држава чланица односе се на: обавезу да одговарајућим нивоима именују надлежне власти и тела одговорна за примену Директиве, укључујући власти надлежне за:


Страна 155

1. израду и, где је то релевантно,одобравање карата буке и акционих планова за агломерације, главне путеве, главне железничке правце и главне ваздушне луке;

2. прикупљање карата буке и акционих планова. (члан 4); 3. обавезу примене индикатора буке (Lden I Lnight), како је наведено у Прилогу I.,за

припрему и ревизију израде стратешких карата буке у складу с чланом 7., односно примену постојећих националних, односно додатних индикатора буке (члан 5);

4. методе процене (члан 6); 5. израду стратешких карата буке (члан 7); 6. израду акционих планова (члан 8); 7. информисање и консултовање јавности о излагању буци, њеним ефектима и

мерењима која се предузимају ради решавања проблема буке , у складу са релевантним одредбама Архушке конвенције (члан 9); сакупљањеи објављивање података (члан 10), итд.

Прилози који прате Директиву су:

- у Прилогу I прописани су индикатори буке, - у Прилогу II методе процене буке, - у Прилогу III методе процене штетног деловања буке, - у Прилогу IV минимални захтеви за израду стратешких карата буке, - у Прилогу V минимални захтеви за акционе планове и - у Прилогу VI подаци који се шаљу Комисији.

9.3.4. Моторна возила

Директива Савета 70/157/ЕЕЦ од 6. фебруара, 1970. године, о уједначавањуправа држава чланица у вези са допустљивим нивоом звука и издувним системом моторних возила, има за циљ да обезбеди спровођење правила Заједнице у погледу буке из возила.

Примењује са на било које моторно возилo намењено за друмски саобраћај, које има најмање четири точка, чијa максимална пројектована брзина прелаз и 25кm/h, осим возила на шинама,пољопривредних и шумских трактора и мобилних машина.

Директива утврђује лимите за ниво буке механичких делова и издувних система возила која су у питању. Тај лимит се креће од 74 dB(А) за моторна возила до 80 dB(A) заостала возила.

Посебне дозвољене вредности утврђене су одвојено за аутомобиле, возила јавног транспорта и возила за превоз робе.

Графикон број: 2. Процењени проценат популације који је изложен различитим нивоима буке у средини .


Страна 156

9.3.5.Авионски саобраћај

Директива 2002/30/ЕЗ о установљавању правила и процедура у погледу увођења оперативних ограничења буке на аеродромима Заједнице. Има више циљева који се односе на прописивање правила ради увођења оперативних огничења којима се смањују нежељени ефекти буке; обезбеђивање захтева унутрашњег тржишта; унапређивање капацитета аеродрума у складу са захтевима у области животне средине; обезбеђивање мера ради остваривања максималних користи за животну средину на трошковно ефикасан начин, итд. (члан1).

Државе чланице имају обавезу да обезбеде рад органа (тела) која су одговорна за питања која Директива регулише (члан 3). Такође, обавезне су да усвоје уједначени приступ код решавања проблема буке у ваздушним лукама на њиховој територији и треба да размотре могућност примене финансијских инструмената. Код разматрања оперативних ограничења надлежна тела треба да узму у обзир вероватне трошкове и користи од разних расположивих мера као и специфичне карактеритике поједине ваздушне луке. Такве мере, или комбинацијемера, не смеју ограничавати више него што је потребно и не смеју бити дискриминаторкес обзиром на националност или идентитет ваздушног превозника или произвођача ваздухоплова. Оперативна ограничења на основу радних карактеристика се заснивају на нивоу буке ваздухоплова у складу са поступком издавања потврде дефинисаним Додатком 16.

9.3.6.Бука коју изазива опрема која се користи на отвореном простору

Директива Европског парламента и Савета бр. 2000/14/ЕЦ о усклађивању прописа држава чланица у вези са емисијом буке у животну средину коју изазива опрема која се користи у отвореном простору,се примењује на машине које се користе у отвореном простору дефинисанечлановима 12. и 13., односно набројане у Анексу I.

Директива прописује различите обавезе и права у односу на следећа питања:стављање на тржиште (члан 4 и 5), слободу кретања (члан 6), усаглашеност и обележавање (члан 7, 8, 9, 10, 11), оцењивање усаглашености и одређивање тела надлежних за процедуру процене усаглашености (члан 14, 15), прикупљање података о буци (члан 16), извештавање (члан 20), итд.

У анексима се, поред дефинисања опреме на које се односи Директива, дају се детаљнији подаци које декларација о усклађености мора да садржи, прописују методе за мерење јачине буке коју емитују ове машине, прописују модели обележавања (“ЦЕ”) усаглашености и означавања гарантованог нивоа снаге буке, детаљније уређује унутрашња контрола, унутрашња контрола производње са проценом техничке документације и периодичне провере, верификација, обезбеђивање квалитета, прописује минимум критерија које државе чланице треба да узму у обзир при нотификацији тела, итд.

9.3.7. Усклађивање националних прописа Републике Србије са прописима Европске Уније

За област буке у животној средини надлежни су Министарства poљопривреде и заштите животне средине и Агенције за заштиту животне средине.


Страна 157

Основни извор националног права у области буке је Закон о заштити од буке у животној средини („Службени гласник РС” бр.36/09 I 88/10), који делимично преноси Директиву 2002/49/ЕЗ о процени и управљању буком у животној средини.

Поред закона о заштити од буке у животној средини, област заштите од буке уређена је Законом о ваздушном саобраћају(„Службени гласник РС”, бр. 73/2010). Овоме треба додати и техничке прописе за моторна возила и машине.

9.4. Закон о заштити од буке у животној

9.4.1.Предмет закона

Овим законом уређују се:

- субјекти заштите животне средине од буке; - мере и услови заштите од буке у животној средини; - мерење буке у животној средини; приступ информацијама о буци; - надзор и друга питања од значаја зазаштиту животне средине и здравље људи.

Одредбе овог закона не односе се на: - буку која настаје на радном месту и радној околини,; - буку која настаје у превозном средству, буку која потиче од војних активности на

армијским полигонима; - активности на заштити од елементарних непогода; - природних и других удеса, - буку од активности у домаћинству или буку из суседног домаћинства, - као и на буку којој су изложени они који је стварају.

9.4.2 Заштита животне средине од буке

Заштита животне средине од буке обезбеђује се утврђивањем услова и преду -зимањем мера заштите које су део интегралног система заштите животне средине и односе се на:

1. просторно, урбанистичко и акустичко планирање; 2. звучну заштиту; 3. стратешку процену утицаја планова и програма, односно процену утицаја

пројеката на животну средину, као и на издавање дозволе за изградњу и рад постројења, односно обављање активности;

4. прописивање граничних вредности буке у животној средини; 5. производњу, промет и употребу извора буке; 6. акустичко зонирање; 7. израду стратешких карата буке; 8. израду акционих планова заштите од буке у животној средини; 9. мерење и оцену буке у животној средини; 10. процену штетних ефеката буке на здравље људи и животну средину; 11. информисање јавности о буци и њеним штетним ефекaта животној средини.

9.4.3. Субјекти заштите животне средине од буке на територији Републике Србије

Субјекти заштите животне средине од буке на територији Републике Србије, у оквиру својих овлашћења, јесу:

1. Република Србија; 2. аутономна покрајина;


Страна 158

3. општина, град, односно град Београд (у даљем тексту: јединица локалне сам оуправе);

4. привредна друштва, правна лица и предузетници која у обављању привредне делатности емитују буку (у даљем тексту: правна и физичка лица);

5. научне и стручне организације и друге јавне службе, удружења, грађани, друга правна и физичка лица.

Субјекти заштите животне средине од буке одговорни су за сваку активност или непредузимање мера којима се проузрокује изложеност буци изнад граничних вредности.

Правна и физичка лица која обављањем својих делатности утичу или могу утицати на изложеност буци дужна су да обезбеде:

- учешће у трошковима заштите од буке у животној средини у оквиру инвес тиционих, текућих и производних трошк ова;

- праћење утицаја своје делатности на буку; - спровођење одговарајућих мера заштите од буке, у складу са овим законом и

законом којим се уређује заштита животне средине.

Субјекти заштите животне средине од буке дужни су да међусобно сарађују, обезбеђују координацију и усклађивање у доношењу и спровођењу мера и одлука, у складу са овим законом и посебним законима којима се уређује заштита животне средине.

Република Србија остварује сарадњу у области заштите животне средине од буке са другим државама и међународним организацијама, а посебно са суседним државама за подручја уз државну границу .

9.4.4. Агенција за заштиту животне средине

Агенција за заштиту животне средине обезбеђује израду стратешких карата буке из надлежности Републике Србије, води и ажурира базу података из мониторинга буке у информационом систему заштите животне средине, у складу са законом којим се уређује заштита животне средине.

9.4.5. Јединица локалне самоуправе

Јединица локалне самоуправе послове у области заштите од буке обавља као поверене послове и то:

1. утврђује мере и услове заштите од буке, односно звучне заштите у плановима, програмима и пројектима, укључујући и оне на које даје сагласност у поступку стратешке процене утицаја, процене утицаја пројеката на животну средину, односно у поступку издавања интегрисане дозволе за рад постројења и активности;

2. врши акустичко зонирање на својој територији, одређује мере забране и ограничења у складу са овим законом;

3. обезбеђује израду стратешких карата буке из надлежности јединице локалне самоуправе;

4. доноси локални акциони план заштите од буке у животној средини , односно обезбеђује услове и стара се о његовом спровођењу;

5. обезбеђује финансирање мониторинга буке у животној средини на територији јединице локалне самоуправе;

6. врши надзор и контролу примене мера заштите од буке у животној средини.


Страна 159

Јединица локалне самоуправе својим актом одређује органе и службе надлежне за обављање послова из области заштите од буке и те послове обавља као повере послове.

9.4.6. Просторно и урбанистичко планираље , мера и услова заштите животне средине, са аспркта заштите од буке.

У просторним и урбанистичким плановима обезбеђују се мере и услови заштите од буке, а нарочито:

1. међусобни просторни распоред инфраструктуре, индустријских, стам-бених, рекреационих и других зона и објеката;

2. акустичко зонирање и утврђивање посебних режима коришћења тих подручја.

Пројекти, планови и програми на које се примењују закони којима се уређује поступак стратешке процене утицаја на животну средину, односно процене утицаја пројеката на животну средину морају садржати процену нивоа буке и мере заштите од буке у животној средини.

При пројектовању, грађењу и реконструкцији објеката саобраћајне инфра- структуре, индустријских објеката, стамбених, стамбенопословних и пословних објеката носилац пројекта дужан је да спроведе мере звучне заштите у складу са овим законом и другим прописима

9.4.7. Утврђивање испуњености услова заштите од буке

У поступку процене утицаја пројеката на животну средину предвиђају се могући непосредни и посредни штетни ефекти буке на животну средину.

У студији о процени утицаја на животну средину утврђују се услови и мере којима се штетни ефекти буке могу спречити, смањити или отклонити у складу са законом којим се уређује процена утицаја на животну средину.

Услови за рад постројења и активности за која се издаје интегрисана дозвола садрже мере заштите од буке у складу са законом којим се уређује интегрисано спречавање и контрола загађивања животне средине.

У поступку техничког прегледа и издавања употребне дозволе за пројекте за које није потребна израда процене утицаја на животну средину, за пројекте за које је израђена студија о процени утицаја на животну средину,односно издата интегрисана дозвола утврђује се испуњеност услова и мера заштите од буке, односно звучне заштите.

Машине, превозна средства, уређаји и опрема који се производе у Републици Србији или се увозе на територију Републике Србије морају, ради стављања у промет, односно употребу, бити усклађени са техничким прописима који се односе на гранични ниво буке под одређеним условима употребе, а подаци о буци у условима употребе морају бити означени на производу у складу са посебним прописима.

Мере заштите од буке везане за избор и употребу машина, уређаја, средстава за рад и превозна средства спроводе се применом најбољих доступних техника које су технички и економски исплативе, у складу са законом.

Извори буке који се користе за обављање делатности, а који се привремено користе или се трајно постављају у отвореном простору на нивоу тла, непокретне и покретне објекте или се користе на води или у ваздуху морају имати податке о нивоу звучне снаге коју емитују при прописаним условима коришћења и одржавања.


Страна 160

Организатори јавних скупова, забавних и спортских приредби и других активности на отвореном и у затвореном простору дужни су да у пријави за одржавање јавних скупова и активности доставе податке о мерама заштите од буке уколико употреба звучних и других уређаја може прекорачити прописане граничне вредности.

Мере заштите од буке одређује јединица локалне самоуправе на захтев организатора јавних скупова и активности.

У акустичким зонама може се забранити или ограничити употреба извора буке , односно обављање делатности и других активности које проузрокују буку изнад прописаних граничних вредности.

У акустичним зонама нивои буке не могу бити изнад прописаних граничних вредности за ту зону.

Акустичке зоне, мере забране и ограничења,одређује јединица локалне самоуправе.

9.5. Мониторинг буке у животној средини

Бука у животној средини је сваки нежелјени и штетни звук .Индикатор букеје сваки емитер нежељеног или шететног звука.

Индикатор буке је физичка величина којом се описује бука у животној средини, а везана је за штетни ефекат буке.Штетни ефекат је негативни утицај буке на здравље људи и животну средине.

Индикатори буке користе се у циљу утврђивања нивоа буке у животној средини, за процену и предвиђање нивоа буке и њених ефеката, израду стратешких карата буке и планирање мера заштите од буке.

Вредност индикатора буке у животној средини утврђује се применом метода мерења, прорачуна или процене, у складу са овим законом.

Забрањено је емитовање буке у животној средини изнад прописаних граничних вредности.

Граничне вредности исказују се индикаторима буке у складу са овим законом.

Влада Републике Србије, поступајући у складу са одредбама Закона о заштити од буке у животној средини („Сл.гласник“ РС бр. 36/2009 и 88/2010) прописала је подзаконска акта, којима је дефинисала, индикаторе буке, граничне вредности, методе за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини и на здравље људи, као и врсте и начин прикупљања податакапотребних за њихово оцењивање, а то су:

1. Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини,( „Службени глас-ник“ РС бр.54/92)

2. Правилник о методама мерења буке, садржини и обиму извештаја о мере-њу буке(„ Службени гласник“ РС бр. 72/10 )

3. Правилник о методологији за одређивање акустичких зона („Службени гла-сник“ РС бр.72/2010)

4. Уредба о индикаторима буке,граничним вредностима, методама за оцењи-вање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини („ Службени гласник“ РС бр. 75/10 )


Страна 161

5. SRPS ISO 1996-2 Описивање,мерења и оцењивање буке у животној среди-ни- одређивање нивоа буке у животној средини

Стратешка карта буке

Стратешка карта буке јесте карта која представља податке о нивоима буке на одређеном подручју и служи за процену укупне изложености буци одређеног подручја од различитих извора буке или за предвиђање укупне буке на неком подручју.

Стратешке карте буке за агломерације на територији јединице локалне самоуправе, као и за постројења и активности за које интегрисану дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе, израђује јединица локалне самоуправе.

Ирада стратешких карата буке јесте представљање података о постојећим или процењеним нивоима буке, укључујући прекорачења прописаних граничних вредности, броја људи изложених буци на неком подручју или броја домаћинстава изло-жених одређеним вредностима индикатора буке на одређеном подручју;

Гранична вредност буке јесте највиша дозвољена вредност индикатора буке . Граничне вредности могу бити различите за различите изворе буке, односно за ра-зличите акустичке зоне,као и за различите затворене и отворене просторе у којима бораве људи;

Стратешке карте буке ревидирају се најмање једном у пет година рачунајући од дана почетка њихове припреме.

Стратешке карте буке користе се као основа за израду акционих планова заш-тите од буке у животној средини и као средство за обавештавање јавности о нивоу буке у животној средини и њеним штетним ефектима.

Акциони планови заштите од буке у животној средини

Акциони планови заштите од буке у животној средини јесу планови који садрже мере заштите од буке и њених ефеката у животној средини, као и мере за смањење буке у случају прекорачења граничних вредности.

Акциони план за агломерације на територији јединице локалне самоуправе, као и за постројења и активности за које интегрисану дозволу издаје јединица локалне самоуправе израђује јединица локалне самоуправе.

Акустичко планирање јесте предузимање мера заштите од буке у будућности, као што су просторно планирање, пројектовање и планирање система саобраћаја, примена звучне заштите путем одговарајуће звучне изолације и звучних баријера, као и праћење нивоа буке коју емитују извори буке.

Акциони планови се разматрају и евентуално ревидирају у случају појаве значајних промена у постојећем нивоу буке у животној средини, а најмање сваке пете године.

9.6. Бука на територији општине


Бука се сврстава у три најчешћа загађивача животне и радне средине (поред загађивача ваздуха и воде). Кроз непрекидан процес индустријализације и урбани-зације, извори буке се свакодневно увећавају и ниво буке све чешће достиже праг ризика.


Страна 162

Бука на територији општине Аранђеловац према пореклу настанка можемо поделити на:

- саобраћајну буку, - буку коју ствара индустрија , - уличну буку разног порекла, и - буку из домаћинства од разних уређаја и апарата.

На подручју града Аранђеловца Институт за јавно здравље Крагујевац вршио је мерење комуналне буке у 2013 .години на 6 мерних места, и у 2014 .години на 5 мерних места .У 2015.години биће извршено мерење буке на 7 мерних места. Мерење се вршило у дневном ,вечерњем и ночном термину. Мерење је финансирала СО Аранђеловац из срестава Фонда за заштиту животне срдине,која су опредељенa за мониторинг.

Резултати мерења нивоа буке у животној средини у 2013 години Инатитут за јавно здравље Крагујевац, извештај бр: 01/В13 октобар 2013

1) Увод Мерење и елаборирање нивоа буке у животној средини спроведено је у Аранђеловцу дана 10. и 11.10.2013. године на задатим мерним местима, одређивањем меродавног нивоа буке за дан, вече и ноћ.

2) Методологија Мерење буке у животној средини извршено је на висини од 1,2 m do 1,5 m од површине

терена, на удаљености најмање 3,5 m од зидова објеката.

Мерење буке којој су изложене зграде у насељима вршено је на 1 do 2 m од фасаде.

Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и

тешких моторних возила.

3) Мерни уређаји За одређивање интензитета буке коришћени су следећи уређаји:

Мерило нивоа

звука

Кондензаторски

микрофон

Акустички

калибратор

Произвођач "Norsonic", Норвешка

"Norsonic", Норвешка "Norsonic", Норвешка

Тип NOR - 118 NOR - 1225

Norsonic Type

1251

Серијски број 31699 42361 31437

Мерни опсег 0-140 dB 15 – 146 dB

Фреквенција 3 Hz – 20 kHz 6,3 Hz – 20 kHz 1000,02 Hz

Граница

грешке класа 1 класа 1 класа 1

Најмањи

подељак 0,1dB

Ниво звука 114,02 dB

За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет. Калибарација је извршена пре и после самог мерења.


Страна 163

1. Индустријска зона , мерно место са травнате површине поред раскрнице путева,

који се укрштају из правца фабрике „Књаз Милош“ ка планини Венчац и пута из села

Бања ка Аранђеловцу, а на растојању од око 20 метара од центра раскрснице. Околни

простор је прекривен ниским и високим растињем и запуштеним тереном ка планини

Венчац.

2. Насеље „Ламеле“, мерно место је травњак између стамбених зграда. Околни простор

чине стамбене зградеса више од 5 спратова, паркинг и рерко високо растиње.

3. Раскрсница улица Кнеза Михаила и Јадранске, мерно место је простор код

аутобуског стајалишта. Околни простор чине објекти:паркинг за аутобусе, стамбено

пословни објекти и низ локала различите намене. Иза апарата је објекат напуштене

железничке станице и високо растиње.

4. Трг Венац слободе, мерно место је простор испред Градске општине у правцу улице

Кнеза Милоша. Околни просторчине објекат општине, троспратне стамбене зграде, низ

локала различите намене.

5. Парк Буковичка бања, мерно место је простор испре фонтане у парку, а у правцу

објекта Рехабилитационог центра. Околни простор чине пешачке стазе, травњаци и

високо растиње, објекат Старо здање и РХ центар

6. Болница мерно место је плато испред лабораторије за биохемију. Околни просотр

зграда и паркинг.

3.1 Опис потенцијалних извора буке 1. Буку праве аутомобили који се крећу околним улицама или се паркирају. 2. Буку праве аутомобили који долазе на паркинг и пролазници. 3. Буку праве аутомобили. 4. Буку праве аутомобили, пролазници и вода из оближње фонтане. 5. Буку праве пролазници и птице. 6. Буку праве аутомобили који долазе у болнички круг.

3.3 Метеoролошки услови током мерења

Пре одређивања нивоа комуналне буке добијени су и микроклиматски услови од локалне хидрометеоролошке станице, која је у саставу Републичког хидрометеоролошког завода: брзина ветра, температура ваздуха, релативна влажност ваздуха и ваздушни притисак. У мерним интервалима на мерном месту временске прилике нису могле да угрозе веродостојност мерења.

Табела бр. 1 Метеоролошки подаци

Микроклиматска мерења

10. 10. 2013. дан

10

. 10

. 2

01

3.

ве

че

10

.10

.-1

1.

10

. 20

13

. н

оћ

11.10. 2013. ноћ

Време мерења 09 – 12 h 13 - 16h 18 – 21h

23 – 02h

03 - 06h


Страна 164

5) Критеријуми дозвољених нивоа буке

Критеријуми дозвољених нивоа буке могу се сагледавати са два аспекта. Правилник о

методама мерења буке, садржини и обиму извештаја о мерењу буке ("Службени гласник

РС" бр.72/10), Закон о заштити од буке у животној средини „Сл. гласник РС“36/2009 и

SRPS ISO 1996-1 Део1: Основне величине и поступци SRPS ISO 1996-2 Акустика-Опис и

Брзина ветра ( m/s) 0,1 0,1 0,2 0,2 0,1

Температура (С) 18 25 19 15 11

Релативна влажност (%)

70 45 63 76 86

Атмосферски притисак (mbar)

976 979 983 987 981

Табела бр. 2 - Приказ мерења комуналне буке у два дневна, један вечерњи и два ноћна интервала


10. 10. 2013. дан

10. 10. 2013. вече

Нај

ви

ши

дн

евн

и,

веч

ерњ

и д

озв

ољ

ени

н

ив

о б

ук

е

(Сл

. гл

. РС

75

/10

)

10,11.10 2013. ноћ

11.10. 2013. ноћ

Нај

ви

ши

но

ћн

и

до

зво

љен

и н

ив

о

бу

ке

(С

л. г

л. Р

С 7

5/1

0)

09- 12h

13- 16h 18-21h 23-02h 03-06h

I мере

ње

II мерење

III мерење

VI мерење

V мерење

1.Индустријска Зона

62 60 59 55 61 50 45

2.Насеље Ламеле

52 50 44 55 41 41 45

3. Аутобуско

стајалиште 68 64 63 60 59 61 50

4. Трг Венац слободе

56 56 56 65 47 41 55

5.Парк Буковичке Бања

48 44 48 50 42 37 40

6.Болница 59 51 51 50 38 38 40


Страна 165

мерење буке животне средине-Део2: Прикупљање података у вези са наменом

земљишта.

Граничне вредности индикатора буке на отвореном простору, односе се на основне

индикаторе буке и на меродавни ниво буке

Као меродавни ниво спољашње буке Lreq,T у dB(A). Тумачење меродавног нивоа спољне

буке Lreq,T , у dBA SRPS ISO 1996-2 Акустика - Опис и мерење буке животне средине-

Део2: Прикупљање података у вези са наменом земљишта

Датим стандардима утврђује се начин акустичког зонирања простора према

намени.

6) Резултати мерења

Мерно место бр. 1.

Измерена бука, према временском току припада промењљивој буци, а према

фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена у динамици FAST не садржи

истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом.

Измерен је еквиваленти дневни ниво буке од 60 до 62 dB, вечерњи од 59 dB, а ноћни од

Граничне вредности буке

дан и вече ноћ

Боравишне просторије (спаваћа и дневна соба)

при затвореним прозорима

50 dB 40 dB

Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и

опоравилишта, школе, културно-историјски

локалитети, велики паркови

50 dB 40 dB

Туристичка подручја, кампови и школске зоне 50 dB 45 dB

Градски центар, занатска, трговачка,

административно-управна зона са становима,

зоне дуж аутопутева, магистралних и градских

саобраћајница

65 dB 55 dB

Пословно-стамбена подручја, трговачко-

пословна подручја и дечја игралишта

60 dB 50 dB

Чисто стамбено подручје 55 dB 45 dB

Индустријска, складишна и сервисна подручја и

транспортни терминали без стамбених зграда

на граници ове зоне бука

не сме прелазити

граничну вредност у

зони са којом се граничи


Страна 166

50 до 61 dВ. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан

број возила на сат лаких 318, тешких 63.

Мерно место број 2.

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада промењљивој

буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена у динамици FAST не

садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом.

Измерен је еквиваленти дневни нивои буке од 50 до 52 dB, вечерњи од 44 dB, а ноћни

до 44 dВ. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број

возила на сат лаких 106 и 6 тешких.






од 59 до 61 dВ. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан

број возила на сат лаких 785 и 61 тешких.

Мерно место бр. 4.




Измерен је еквивалентидневни ниво буке до 56 dB, вечерњи од 56 dB, а ноћни од 41 до

47 dВ. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број




буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена у динаници FAST не




број возила на сат лаких и тешких није било.







број возила на сат лаких 37 и 1 тешких.

7) Закључак

На мерном месту број 4 ( градско центар, главне саобраћајнице и раскрснице)

Дневни нивои буке не прелазе граничну вредност буке у животној средини на мерном месту Трг Венац слободе.


Страна 167

Вечерњи нивои буке не прелазе граничну вредност буке у животној средини на мерном месту Трг Венац слободе.

Ноћни нивои буке не прелазе граничну вредност буке у животној средини на мерном месту Трг Венац слободе.

На мерним местима број 1 и 2 (стамбена зона)

Дневни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на мерном месту број 1 индустријска зона, а не прелазе на мерном месту насеље Ламеле.

Вечерњи нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на мерном месту број 1 индустријска зона, а не прелазе на мерном месту насеље Ламеле.

Ноћни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на мерном месту број 1 индустријска зона, а не прелазе на мерном месту насеље Ламеле.

На мерном месту број 3 (пословно стамбена зона)

Дневни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, на мерном месту раскрсница улица Кнеза Михаила и Јадранске. Вечерњи нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, на мерном месту раскрсница улица Кнеза Михаила и Јадранске. Ноћни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, на мерном месту раскрсница улица Кнеза Михаила и Јадранске.

На мерном месту број 6 (зона одмора и рекреације, болничка)

Дневни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, на мерном месту болница, а не прелазе у Парку Буковичке бање. Вечерњи нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, на мерном месту болница, а не прелазе у Парку Буковичке бање. Ноћни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, не мерном месту Парк Буковчке бање, а не прелазе на мерном месту болница.

9.6.3.Резултати мерења нивоа буке у животној средини у 2014 години Институт за јавно здравље Крагујевац, извештај бр:01/В21 Децембар 2014

1) Увод Мерење и елаборирање нивоа буке у животној средини спроведено је у Аранђеловцу дана 25. и 26.12.2014. године на задатим мерним местима, одређивањем меродавног нивоа буке за дан, вече и ноћ.

2) Методологија

Датум Обрадио резултате мерења Овлашћено лице

25. 11. 2013. Јелена Ранковић, дипл. физичар др Небојша Ранковић


Страна 168

Мерење буке у животној средини извршено је на висини од 1,2 m do 1,5 m од површине

терена, на удаљености најмање 3,5 m од зидова објеката.

Мерење буке којој су изложене зграде у насељима вршено је на 1 do 2 m од фасаде.

Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и

тешких моторних возила.

3) Мерни уређаји

За одређивање интензитета буке коришћени су следећи уређаји:

Мерило нивоа

звука

Кондензаторски

микрофон

Акустички

калибратор

Произвођач "Norsonic", Норвешка

"Norsonic", Норвешка "Norsonic", Норвешка

Тип NOR - 118 NOR - 1225 Norsonic Type

1251

Серијски број 31699 42361 31437

Мерни опсег 0-140 dB 15 – 146 dB

Фреквенција 3 Hz – 20 kHz 6,3 Hz – 20 kHz 1000,02 Hz

Граница грешке класа 1 класа 1 класа 1

Најмањи подељак 0,1dB

Ниво звука 114,02 dB

За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет.

Калибарација је извршена пре и после самог мерења.

1.Висока технолошка школа, мерно место је травната површина код школе, а у правцу

улице Букуљске. Околни простор чине: наведена улица, лево и десно затрављена

површина са ниским растињем.

2.Раскрсница код ФК „Шумадија“, мерно место је спомен обележје Милошу

Обреновићу, у правцу раскрснице ул. Илије Гарашанина и Мишарске. Околни простор

чине: у правцу мерења поменута раскрсница, иза ње стамбено пословни објекат са

низом локала различитих намена, иза Мишарске улице стадион ФК „Шумадија“. Иза

апарата и десно парк са ретким ниским и високим растињем.

3.Аутобуска станица, мерно место је паркинг простор код аутобуског

стајалишта.Околни простор чине: у правцу мерења улице Кнеза Михаила и Јадранска,

иза њих стамбено пословни објекти (приземни и два спрата). Десно од апарата

једноспратни стсмбени објекат. Лево од апарата објекат атобуског стајалишта, иза

апарата високо растиње и запуштен простор некадашнег же.станице.


Страна 169

4.Кружни ток код Југопетрола, меерно место је травната површина поред „НИС“

пумпе, а у правцу кружног тока на око 20 метара од центра истог. Околни простор:у

правцу мерења кружни ток, у који се укључује четири улице, испред једноспратни

стамбени објекти са низом локала. Изаапарата објекат бензинске станице и ретко

високо растиње.

5. Раскрсница код циглане,мерно место је приватни посед, у правцу раскрснице пута

Аранђеловац -Топола и Аранђеловац - Орашац. Околни простор: у правцу мерења је

поменута раскрсница, затим објекат фабрике „Универзум Кубршница“. Иза апарата је

једноспратни стамбени објекат и благи успон у односу на посматрану раскрсницу.

3.1 Опис потенцијалних извора буке

1. Буку праве аутомобили који се крећу околним улицама или се паркирају. 2. Буку праве аутомобили који долазе на паркинг и пролазници. 3. Буку праве аутомобили. 4. Буку праве аутомобили, пролазници и вода из оближње фонтане. 5. Буку праве пролазници и птице. 6. Буку праве аутомобили који долазе у болнички круг.

3.3 Метеoролошки услови током мерења. Пре одређивања нивоа комуналне буке добијени су и микроклиматски услови од локалне хидрометеоролошке станице, која је у саставу Републичког хидрометеоролошког завода: брзина ветра, температура ваздуха, релативна влажност ваздуха и ваздушни притисак. У мерним интервалима на мерном месту временске прилике нису могле да угрозе веродостојност мерења.

Табела бр. 1 Метеоролошки подаци

Микроклиматска мерења

25. 12. 2014. дан

25. 12. 2014. вече

25.12.-26. 10. 2014.

ноћ

Време мерења 09 – 12 h 13 - 16h 18 – 21h 23 – 02h 03 - 06h

Брзина ветра ( m/s) 0,2 0,2 0,1 0,1

Температура (С) 1 8 4 2

Релативна влажност (%)

73 61 72 87

Атмосферски притисак (mbar)

999 994 990 992


Страна 170

Табела бр. 2 - Приказ мерења комуналне буке у два дневна, један вечерњи и два ноћна интервала


25. 12. 2014. дан

25. 12. 2014. вече

Нај

ви

ши

дн

евн

и,

веч

ерњ

и

до

зво

љен

и н

ив

о

бу

ке

(Сл

. гл

. РС

75

/10

)

25,26.12 2014. ноћ

Нај

ви

ши

но

ћн

и

до

зво

љен

и н

ив

о

бу

ке

(С

л. г

л. Р

С

75

/10

)

09- 12h 13- 16h 18-21h 23-02h 03-06h

I мерење

II мерење

III мерење

VI мерење

V мерење

1.

Технолошка школа

50 57 56 50 46 45

2.

Раскрсница код

ФК шумадија

64 66 65 65 55 55

3.


62 63 69 65 53 55

4.

Раскрсница код Југопетрола

63 62 62 65 51 55

5.


64 62 62 65 51 55

5) Критеријуми дозвољених нивоа буке

Критеријуми дозвољених нивоа буке могу се сагледавати са два аспекта

Правилник о методама мерења буке, садржини и обиму извештаја о мерењу буке

("Службени гласник РС" бр.72/10), Закон о заштити од буке у животној средини „Сл.

гласник РС“36/2009 и SRPS ISO 1996-1 Део1: Основне величине и поступци SRPS ISO

1996-2 Акустика - Опис и мерење буке животне средине - Део2: Прикупљање података у

вези са наменом земљишта.

Граничне вредности индикатора буке на отвореном простору, односе се на основне

индикаторе буке и на меродавни ниво буке.

Као меродавни ниво спољашње буке Lreq,T у dB(A)

Тумачење меродавног нивоа спољне буке Lreq,T , у dBA SRPS ISO 1996-2 Акустика

- Опис и мерење буке животне средине - Део2: Прикупљање података у вези са

наменом земљишта

Датим стандардима утврђује се начин акустичког зонирања простора према

намени.


Страна 171

Граничне вредности буке

дан и вече ноћ

Боравишне просторије (спаваћа и дневна соба) при

затвореним прозорима 50 dB 40 dB

Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и

опоравилишта, школе, културно-историјски

локалитети, велики паркови

50 dB 40 dB

Туристичка подручја, кампови и школске зоне 50 dB 45 dB

Градски центар, занатска, трговачка,

административно-управна зона са становима, зоне

дуж аутопутева, магистралних и градских

саобраћајница

65 dB 55 dB

Пословно-стамбена подручја, трговачко-пословна

подручја и дечја игралишта 60 dB 50 dB

Чисто стамбено подручје 55 dB 45 dB

Индустријска, складишна и сервисна подручја и

транспортни терминали без стамбених зграда

на граници ове зоне бука

не сме прелазити

граничну вредност у

зони са којом се граничи

6) Резултати мерења

Мерно место бр. 1. Висока технолошка школ





од 46 dВ Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број


Мерно место број 2.Раскрсница код ФК „Шумадија“





од 55 dВ. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број



Страна 172

Мерно место број 3. Аутобуска станица





од 53 dВ. Еквивалентни нивои буке су једнаки мер-одавном нивоу буке. Просечан број


Мерно место бр. 4. Раскрсница код Југопетрола




Измерен је еквиваленти дневни ниво буке од 62 до 63 dB, вечерњи од 62 dB, а ноћни до

51 dВ. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број

возила на сат лаких 281и 29 тешких.

Мерно место број 5. Раскрсница код циглане


буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена у динаници FAST не



до 562 dВ. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број

возила на сат лаких 244 и 31 тешких .

7) Закључак

На мерном месту број 2,3,4,и 5 ( градско центар, главне саобраћајнице и раскрснице) Дневни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на мерном месту број 2 ( раскрсница код ФК „ Шумадије“), а не прелазе граничну вредност буке у животној средини на оста-лим мерним местима код Југопетрола, Аутобуска станица и раскрсница код Циглане.

Вечерњи нивои буке не прелазе граничну вредност буке у животној средини на мерном местим : раскрсница код ФК“ Шумадија“, раскрсница код Циглане, а ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у жив-отној средини на мерном месту 3 Аутобуска станица.

Ноћни нивои буке не прелазе граничну вредност буке у животној средини на мерном: раскрсница код ФК „ Шумадија“ , раскрсница код Југопетрола и Аутобуска станица , а ПРЕЛАЗЕ граничну вред-ност буке у животној средини на мерном месту 5 раскрсница код Циглане у .

На мерним местима број 1(школска зона)

Дневни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на мерном месту број 1 Висока технолошка школа

Вечерњи нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на мерном месту број 1 Висока технолошка школа.


Страна 173

Ноћни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на мерном месту број 1 Висока технолошка школа .

У оквиру мониторинга за 2015 годину поновиће се мерење на мерним

местима из 2014 године. Резултати ће бити накнадно приказани.

10. ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ

10.1. Предговор ( увод )

Атмосфера, масе 5,13 x 1015t, је омотач који окружује Земљу до 970km висине, чији се састав током милијарди година непрекидно мењао, а велике промене су настале појавом органског света, нарочито биљака и развијенијих организама.

За живот је најважнији приземни слој атмосфере-тропосфера, 10-15 km висине, који се састоји од 78,08% азота, 20,95% кисеоника, 0,93% аргона око 0,036% CО2, варирајућег процента влаге и у веома малим количинама пратећих гасова: озона, водоника, азотних оксида, амонијака, метана, оксида сумпора, хелијума, криптона и др. Сви ови гасови су у динамичкој равнотежи. Присуство кисеоника у атмосфери је омогућио развој живог света на планети Земљи.

Међутим, интензивним развојем индустрије и технологије, активностима човека у производњи различитих добара и хране, дошло је до велике емисије штетних материја у атмосферу: гасова, аеросола и честица. У атмосфери се одвијају веома сложени трансформациони процеси при којима настају нове загађујуће материје које су често штетније од примарно емитованих полутаната. Атмосфера је медиј кроз који се загађујуће материје најбрже и најдаље транспортују и чијим посредством доспевају у остале медије на Земљи-хидросферу, литосферу и биосферу. Значајне су последице загађења атмосфере и њеног оптерећења са емитованим полутантима, посебно полутантима антропогеног порекла. То су, поред осталих, промене климатских услова на Земљи и природне катастрофе које то прате и оштећење озонског омотача земљине атмосфере. Планета Земља, наша животна средина, је јединствен систем са неограниченим бројем међусобно зависних процеса.

Гасови стаклене баште

За стварање услова на Земљи на којој је могућ живот, заслужни су пре свега сунчева радијација и атмосфера са гасовима кисеоником, азотом и гасовима као што су: угљен диоксид (CО2), метан (CH4), озон (О3), азот субоксид ( N2О), названи гасовима са „ефектом стаклене баште“.

Сматра се да око 30% соларне радијације која допре до Земље рефлектује се у свемир, док остатак пролази кроз атмосферу и загрева систем земљина површина - атмосфера. Наведени гасови, који се у атмосфери налазе у релативно ниским концентрацијама, познати као гасови стаклене баште, апсорбују део дуготаласног инфрацрвеног зрачења

Датум Обрадио резултате мерења Овлашћено лице

21. 1. 2014. Јелена Ранковић, дипл. физичар др Небојша Ранковић


Страна 174

које допире до земљине површине. Део тог зрачења се рефлектује од земљине површине у атмосферу кога задржавају наведени гасови. Ово делимично спречавање губитака топлотног зрачења Земље у космос, зове се природним ефектом стаклене баште.

Захваљујући ефекту стаклене баште, средња глобална температура ваздуха у приземном слоју атмосфере креће се око + 15°C. Уколико не би било ефекта стаклене баште тада би температура система земљина површина атмосфера била -18°C, што би онемогућило живот на земљи у облику који сада постоји. Дакле, ефекат стаклене баште није нов, то је природни феномен који постоји независно од човекових активности, тако да је његовом заслугом атмосфера топлија за 33°C, што је омогућило појаву живота на Земљи у форми коју данас познајемо.

Постоји читав низ једињења, са животним веком у атмосфери од 20, 100 или 500 година, који учествују у стварању ефекта стаклене баште, али према Оквирној конвенцији Уједињених нација о климатским променама (United Nations Framework Convention on Climate Change - UNFCC) као гасови стаклене баште који имају највећи утицај на овај ефекат су: угљен диоксид (CО2), метан(CH4), азотсубоксид(N2О), хидрогенфлуоровани угљоводоници (HFCс), перфлуороугљоводоници (PFCс) и сумпорхексафлуорид (SF6). Према Виновом закону таласна дужина на којој се емитује највећа снага рефлектованог зрачења Земљине површине износи 10,1 µm,а ови гасови имају способност апсорбције зрачења сличних таласних дужина.

Глобалне емисије гасова стаклене баште изазване људском активношћу су порасле од преиндустријског времена, са посебно израженим растом од 70% у периоду задње четири деценије. У овом периоду је годишња емисија CО2, као најважнијег гаса стаклене баште референтног за глобално загревање, SO2 порасла преко 80%, емисије метана преко 40%, емисије N2О преко 50% (углавном због употребе вештачких ђубрива), SO2 меродавног за стварање киселих киша такође преко 50%у односу на преиндустријски период.

Ово доводи до великих еколошких проблема који су сада постали очигледни и обичном човеку. Просечна температура у свету расте, што има за последицу угроженост многих биљних и животињских врста, као и све чешће појаве наглих климатских промена, јаких киша, ветрова разорне јачине и у подручјима које до скора нису имали изражене такве активности. Недавне елементарне непогоде у нашем најближем окружењу то недвосмислено потврђују. Такође у летњем периоду евидентан је пораст броја дана са изузетно високим температурама и преко 35° што условљава опет пораст потрошње енергије у летњем периоду за клима уређаје.

Протокол из Кјота уз protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change) је додатак међународном споразуму о климатским променама, потписан са циљем смањивања емисије угљен-диоксида и других гасова који изазивају ефекат стаклене баште. До сада га је потписало 170 држава и владиних организација (стање: децембар 2006). Протокол је ступио на снагу 16. фебруара 2005. године, када га је ратификовала Русија. Државе које су га ратификовале чине 61% загађивача.

Протокол је отворен за потписивање у јапанском граду Кјоту у организацији Конвенције Уједињених нација за климатске промене (UNFCCC), 11. децембара 1997. године. За његово ступање на снагу било је потребно да га ратификује најмање 55 држава и да државе које су ратификовале протокол чине најмање 55% загађивача. То се

http://sr.wikipedia.org/wiki/Zemaljski_Samit

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/wiki/Efekat_staklene_ba%C5%A1te

http://sr.wikipedia.org/wiki/Efekat_staklene_ba%C5%A1te

http://sr.wikipedia.org/wiki/2006

http://sr.wikipedia.org/wiki/16._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/2005.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%98%D0%BE%D1%82%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/11._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80



Страна 175

догодило 16. фебруара 2005. године када је Русија ратификовала Протокол. Србија је прихватила Кјото протокол 24. септембра 2007.године. Протоколом се смањује испуштање шест гасова који изазивају ефекат стаклене баште: угљен-диоксида, метана, азот-диоксида,флуороугљоводоника, перфлуороугљоводоника и хексафлуорида. У последњих неколико деценија повећале су се концентрације ових гасова у атмосфери због коришћења фосилних горива у индустрији, саобраћају итд, што је допринело глобалном загревањуи климатским променама. Сједињене Америчке Државе и неке мање државе одбиле су да ратификују Протокол из Кјота. Гринписсматра да је протокол поставио превише скромне циљеве којима се неће постићи већи помаци. Од 3. до 15. децембра 2007. године на острву Бали у Индонезији је одржана конференција Уједињених нација о климатским променама на којој је расправљано о будућности Кјото протокола.

Такође, Европска Унија је 2007. године је усвојила пакет под називом Енергија за свет који се мења и обавезала се једнострано на смањење емисије CО2 за 20% до 2020. године што ће бити резултат повећања енергетске ефикасности за 20% и 20% удела извора обновљиве енергије у комбинацији са другим енергијама.

Европска комисија представила је у јануару 2014. Нове енергетске и климатске циљеве за период до 2030.године-смањење емисије CO2за 40% и удео од 27% енергије из обновљивих извора. Комисијин предлог енергетске и климатске политике треба да потврде владе чланица ЕУ и Европски парламент.

Ове одлуке уколико се спроведу могу значајно утицати на смањење емисије штетних гасова и довести до успоравања темпа раста температуре услед човекових активности.

Сада је емисија штетних гасова у атмосферу за 18% нижа него 1990. Док је удео обновљивих извора енергије мањи од 13%.

С обзиром на то да су мали и велики градови директно и индиректно (кроз производе и услуге које користе грађани) одговорни за више од половине емисија гасова насталих као последица дјеловања ефекта стаклене баште, које су, опет, последица употребе енергије за активности човека.

С обзиром на то да многе активности везане за потражњу енергије и обновљиве изворе енергије, које је неопходно предузети како би се позабавило климатским поремећајима, спадају у надлежност локалне управе, или се не би могле постићи без њене политичке подршке то и овај документ који се односи на наш град представља без сумње значајан допринос укупној борби против глобалног загревања. Сматрамо да у нашим условима постоји значајан неискоришћен простор за смањење потрошње енергије, затим за смањење емисије гасова стаклене баште при постојећој потрошњи и коначно промоција обновљивих извора енергије представља начин да у неком будућем периоду остваримо напредак у озбиљном коришћењу “чисте” енергије.

10.2. Сектори енергетске потрошње општине

У складу са препорукама Европске комисије, сектори енергетске потрошње Општине су подељени на три основна сектора од којих се сваки даље дели на неколико подсектора: зградарство, саобраћај, јавна расвета.

http://sr.wikipedia.org/wiki/16._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/2005.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/24._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/Azot-dioksid

http://sr.wikipedia.org/wiki/Zemljina_atmosfera

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BF%D0%B8%D1%81




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B8


Страна 176

Зградарство

За све подсекторе зградарства општине Аранђеловац потребно је прикупити следеће податке: општи подаци о подсектору, укупна површина подсектора (m2), број објеката подсектора, укупна потрошња електричне енергије подсектора (КWh), специфична потрошња електричне енергије подсектора (КWh/m2), коришћењем следећих енергената (угаљ сви типови, огревно дрво, електрична енергија, природни гас и друго). До одговарајућих податак а можемо доћи користећи податке добијене на основу резултата последњег пописа, као и податке добијене одговарајућим анкетама. Чињеница је да ће увођење нових прописа везаних за обавезу да новоизграђени објекти буду најмање у класи C довести до великог смањења потрошње енергије, али то је без сумње дуг процес.

За потребе анализе енергетске потрошње сектор зградарства општине Аранђеловац треба поделити у три подсектора:

- зграде и просторије у власништву општине Аранђеловац - зграде за индивидуално породично становање-куће и зграде и етаже за

вишепородично становање-станови, - зграде и просторије комерцијалних и услужних делатности.

Једну зграду у власништву општине Аранђеловац треба прилагодити строгим захтевима нискоенергетске куће као пример и у циљу подизања свести о потреби бољег управљања енергетским ресурсима.

Саобраћај

Потрбно је одредити тачан број регистрованих возила на територији општине Аранђеловац, њихову структуру (путничка, лака теретна, тешка теретна, мотори-мопеди). Подаци о потрошњи и ангажовању возила могу се добити прикупљањем података од јавних предузећа и установа са подручја општине, као и одговарајућом анкетом.

Чињеница је да само осавремењавање возног парка, коришћење возила са смањеном потрошњом горива, а поготову хибридних аутомобила може довести до драстичног смањења потрошње горива. Тај процес ће код нас бити јако спор због економске ситуације у којој се земља налази.

Јавна расвета

Подручје које је под јавном расветом на територији општине Аранђеловац се стално проширује. Са друге стране одавно се врши замена живиних светиљки 125W одговарајућим натријумовим 70W и тај процес ће сиурно у наредном петогодишњем периоду бити завршен што представља велику уштеду електричне енегије од преко милион киловатчасова на годишњем нивоу. Овде треба размотрити и друге мере редукције потрошње везане за трајање расвете нарочито у зонама ван градског грађевинског земљишта, нелегална прикључења на мрежу и друго.

Сијалична места на нивоу општине (по типу)

Процена (комада)

HPL-N 125W 1100

HPL-N 250W 20


Страна 177

24%

3%

73%

БРОЈ СИЈАЛИЦА ПО ТИПУ, У СЕКТОРУ ЈАВНЕ РАСВЕТЕ

Број живиних сијалица

Број метал-халогених сијалица

Број натријумових сијалица

HPL-N 400W 5

CDM-T 70W 25

CDM-T 150W 50

Сијалична места на нивоу општине (по типу)

Процена (комада)

HPI-T Plus 400W E40 45

SON-T 70W E E27 3100

SON-T 150W E E40 150

SON-T 250W E E40 120

SON-T 400W E E40 50

10.3. Резултати и анализа анкетa-тренутно стање

Број сијалица по типу у сектору јавне расвете

Број живиних сијалица

Број метал-халогених сијалица

Број натријумових

сијалица

1125 120 3420

НАСЕЉЕ БРОЈ

УЗОРАКА

дрво (m3)

угаљ сушен

и (t)

угаљ сирови (t)

гас (Nm3)

угаљ камен

и (t) Аранђеловац 114 940 165 37,5 28730 3

Бања 8 92 30

Буковик 1 13 Букуља 1 30 10


Страна 178

Резултати и анализа анкете - зградарство

Анализа је спроведена на узорку од 114 анкетираних домаћинстава из Аранђеловца и на узорку од 73 сеоских домаћинства, као и на основу података Републичког завода за статистику “ Попис становништва, домаћинстава и станова у Србији 2011“ . Анкетом је утврђено да око осам процената односно 1000 домаћинстава користи струју за грејање. Подаци о потрошњи електричне енергије су егзактни и добијени од стране јавних предузећа. Што се тиче осталих енергената огревног дрвета и угља, добијени су анкетом на датом узорку.

- Укупна потрошња огрвног дрвета износи: 144.456,41m3 - Укупна потрошња угља износи: 25.096,12t - Енергетска вредност утрошеног гаса на годишњем нивоу износи: 10.065.902

Sm3 - Енергетска вредност утрошене активне електричне енергије умањена за

потрошњу јавне расвете износи: 207.011.496 kWh Укупна утрошена енергија у зградарству износи: 700.375.255 kWh

Енергетска вредност горива

Огревно дрво kWh

Сушени лигнит kWh

Гас kWh

Активна електрична

енергија kWh

267.243.360 132.507.510 93.612.889 207.011.496

Венчане 3 60 5

Врбица 11 147 20 3

Г.Трешњевица 3 46

Гараши 3 48 Даросава 11 215 23 17

Јеловик 2 69 Копљари 1 5 6

Мисача 4 135 10 Орашац 3 65 3

Прогореоци 3 30 24

Раниловић 7 140 20 7 Стојник 12 157 17

УКУПНО: 187 2192 333 64,5 28730 3


Страна 179

38%

19%13%

30%

ЕНЕРГЕТСКА ВРЕДНОСТ ГОРИВА

Огревно дрво

Сушени лигнит

Гас

Активна електрична енергија

Структура укупне потрошње електричне енергије на нивоу општине Укупна количина CO2 емитована у зградарству према правилнику о енергетској ефикасности у зградама износи на годишњем нивоу: 378.456t

Укупно емитовање CO2 на годишњем нивоу према правилнику о енергетској ефикасности у зградама

Услед утрошене електричне енергије (t)

Услед утрошеног огревног дрвета

(t)

Услед утрошеног сушеног лигнита

(t)

Услед утрошеног гаса (t)

274290 26.725 56.846 20595

Година Активна

(kWh) Реактивна

(kVArh) Фактор

снаге (cosf)

2011 200318481 78328837 0,93

2012 205936834 81668748 0,93

2013 206843294 78564538 0,93

Го

ди

на

Набавка кWh Набавка

АКТ kWh

Набавка kVArh Набавка

РЕА kVArh

Маx анг.

Снага kW

ВТ МТ ВТ МТ

2014 150155922 59682594 209838516 55846392 24138354 79984746 34656


Страна 180

73%

7%15%

5%

УКУПНA ЕМИСИЈА CO2 НА ГОДИШЊЕМ НИВОУ У ЗГРАДАРСТВУ

Услед утрошене електричне енергије

Услед утрошеног огревног дрвета

Услед утрошеног сушеног лигнита

Услед утрошеног гаса

Резултати и анализа анкете – саобраћај

Анкета за потрошену енергију у саобраћају спроведена је на истом узорку, што је уз податке о броју регистрованих возила у току 2014. из МУП-а и резултате пописа за пољопривредну механизацију дало следеће резултате:

ВРСТА ВОЗИЛА БРОЈВРСТА

ГОРИВА

ПРОСЕЧНА

ГОДИШЊА

ПОТРОШЊА(l)

УКУПНА

ГОДИШЊА

ПОТРОШЊА (l)

НАПОМЕНА

МОТОЦИКЛ 700.00 БЕНЗИН 100.00 70,000.00 ПРОЦЕНА

ФРЕЗА 678.00 ДИЗЕЛ 70.00 47,460.00 ПОПИС

КОМБАЈН 205.00 ДИЗЕЛ 1,000.00 205,000.00 ПОПИС

ТРАКТОР 2,943.00 ДИЗЕЛ 350.00 1,030,050.00 ПОПИС

4,560.00 БЕНЗИН 701.04 3,196,742.00 МУП И АНКЕТА

4,560.00 ДИЗЕЛ 1,055.00 4,810,800.00 МУП И АНКЕТА

4,292.00 ТНГ 784.88 3,368,705.00 МУП И АНКЕТА

АУТОБУС 36.00 ДИЗЕЛ 20,000.00 720,000.00 МУП

ТЕРЕТНИ САОБРАЋАЈ 1662 ДИЗЕЛ 5,000.00 8,310,000.00 МУП

АУТОМОБИЛ

Врста горива

Укупна количина (l)

Специфична енерг.вредност

(kwh/l)

Укупна енергетска

вредност kwh

ДИЗЕЛ 15,126,634 9.94 150,358,742

БЕНЗИН 3,266,742 9.00 29,400,648

ТНГ 3,368,705 7.22 24,322,050

Укупно: 21,762,081

204,081,44


Страна 181

70%

15%

15%

УКУПНА КОЛИЧИНА (l)

ДИЗЕЛ

БЕНЗИН

ТНГ

74%

14%

12%УКУПНА ЕНЕРГЕТСКА ВРЕДНОСТ kWh

ДИЗЕЛ

БЕНЗИН

ТНГ

74%

14%12%

ПОТРОШЕНА ЕНЕРГИЈА НА ГОДИШЊЕМ НИВОУ (КWh)

ДИЗЕЛ

БЕНЗИН

ТНГ

Врста горива

Потрошена енергија на годишњем

нивоу (KWh)

Специфична емисија

kgCO2/kwh

Укупна количина/емисија

(co2)t

Дизел 150,358,742 0.279 41,950

Бензин 29,400,648 0.257 7,556

Тнг 24,322,059 0.227 5,521

УКУПНО: 204,081,449 55,027


Страна 182

76%

14%10%

УКУПНА КОЛИЧИНА/ЕМИСИЈА (CO2)t

ДИЗЕЛ

БЕНЗИН

ТНГ

Јавна расвета

Укуппна потрошња у 2014. Години износила је 2.827.020kWh, што даје просечну снагу од 689kW, за планираних 4100h годишњег времена трајања расвете.

Иначе у протеклих десет година просечно је годишње постављано нових 300 натријумових светиљки високог притискаснаге 70W уместо живиних снаге 125 W, од тога 180 као инвестиционо одржавање, а 120 нових односно мрежа се у претходних десет година проширила за око 1200 светиљки инсталисане снаге 84 Kw.

То је годишње 9,9 kW снаге уштеда што уз рад од 4100h годишње даје 40590kWh. Помножено са бројем година респективно (9+8+7+6+5+4+3+2+1) то даје укупну уштеду у десетогодишњем периоду од 1826550 kWh. Ако овоме додамо и замену других типова сијалица живиних 400W, натријумовим 250W-25 у 2005-ој, односно 30 у 2006-ој години добијамо додатну уштеду од 257377,50 kWh.

Укупна уштеда остварена у протеклој деценији је 2083927,50 kWh.

Ефекат ширења градске мреже јавне расвете је поништио ефекта уштеда па су рачуни ѕа електричну енергију и укупна потрошња на приближном нивоу, Годишња емисија CO2 као последица рада јавне расвете износи: 3745,8 t CO2/год. Свакако да у оквиру могућих решења за уштеду како електричне енргије тако и за смањење емисије CO2, треба размотрити и увођење ЛЕД расвете.

Удео појединих сектора општине у потрошњи електричне енергије и у емисији CO2

Удео појединих сектора општине у емисији CO2 на годишњем нивоу (т)

Укупна количина CO2 емитована у зградарству 378,456

Укупна количина CO2 емитована у саобраћају 55,027

Укупна количина CO2 емитована у сектору јавне расвете 3,746

Укупно: 437,229


Страна 183

87%

12%

1%

УДЕО ПОЈЕДИНИХ СЕКТОРА ОПШТИНЕ У ЕМИСИЈИ CO2

Укупна количина CO2емитована у зградарству износи на годишњем нивоу (t)Укупна количина CO2емитована у саобраћају износина годишњем нивоу (t) Укупна количина CO2емитована у сектору јавне расвете износи на годишњем нивоу (t)

77,27%

22,42% 0,31%

УДЕО ПОЈЕДИНИХ СЕКТОРА ОПШТИНЕ У ПОТРОШЊИ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Укупна утрошена енергија у зградарству (kWh)

Укупна количина енергије утрошена у саобраћају (kWh)

Укупна утрошена енергија у сектору јавне расвете (kWh)

Удео појединих сектора општине у потрошњи електричне енергије

Укупна утрошена енергија у зградарству (kWh) 700,375,255

Укупна количина енергије утрошена у саобраћају (kWh)

204,081,440

Укупна утрошена енергија у сектору јавне расвете (kWh)

2,827,020 Укупно: 907,283,724


Страна 184

29%

15%

10%

23%

17%

3% 3%

УДЕО ПОЈЕДИНИХ ЕНЕРГЕНАТА У ПОТРОШЊИ ЕНЕРГИЈЕ

Енергетска вредност огревног дрвета на годишњем нивоу (kWh)

Енергетска вредност сушеног лигнита (kWh)

Енергетска вредност утрошеног гаса на годишњем нивоу (kWh)

Енергетска вредност утрошене активне електричне енергије (kWh)

Енергетска вредност утрошеног дизела (kWh)

Енергетска вредност утрошеног бенѕина (kWh)

Енергетска вредност утрошеног ТНГ-а (kWh)

Удео појединих енергената у потрошњи електричне енергије и емисији co2

Удео појединих врста енергената у потрошњи

Енергетска вредност огревног дрвета на годишњем нивоу (kWh)

267,243,360

Енергетска вредност сушеног лигнита (kWh) 132,507,510

Енергетска вредност утрошеног гаса на годишњем нивоу (kWh)

93,612,889

Енергетска вредност утрошене активне електричне енергије (kWh)

209,838,516

Енергетска вредност утрошеног дизела (kWh) 150,358,742

Енергетска вредност утрошеног бенѕина (kWh) 29,400,648

Енергетска вредност утрошеног ТНГ-а (kWh) 24,322,059

Укупно (kWh): 907,283,724


Страна 185

63%

6%

13%

5%10% 2% 1%

УДЕО ПОЈЕДИНИХ ЕНЕРГЕНАТА НА ГОДИШЊЕМ НИВОУ У ЕМИСИЈИ CO2

Услед утрошене електричне енергије (t)Услед утрошеног огревног дрвета (t)Услед утрошеног сушеног лигнита (t)Услед утрошеног гаса (t)

Услед утрошеног дизела (t)

Услед утрошеног бензина (t)

Услед утрошеног ТНГ-а (t)

Као што се види највећи извор енергије на територији општине представља огревно дрво (биомаса). Чак 29% процената урошене енергије на територији општине потиче од овог енергента. Са друге стране њено учешће у укупном загађењу је свега 6% ! Иако сагоревање огревног дрвета доводи до стварања CO2,овај угљеник потиче из дрвета које је у себе уградило CO2 иѕ атмосфере током свог животног века. Угљеник у огревном дрвету који чини око 50% њене суве материје део је атмосферског кружења угњеника,јер биомаса биљке апсорбује CO2 из атмосфере током целог живота. Након завршетка животног века биљке тај исти угљен-диоксид се враћа у атмосферу чиме се кружење комплетира.Ово све важи само у случају да потрошњу прати пошумљавање, па је огревно дрво тада заиста обновљиви извор енергије.

Такође видљиво је да гас у укупној енергетској потрошњи учествује са 10%, а у емисији штетних гасова свега са 5%.И ово гориво се може сматрати еколошким, као и ТНГ.

Са друге стране активна електрична енергија учествује са 23% у укупној потрошњи,а чак са 63% у емисији CO2 на територији општине. То је последица чињенице да је скоро

Удео појединих енергената на годишњем нивоу у емисији co2

Услед утрошене електричне енергије (t)

278,036

Услед утрошеног огревног дрвета (t) 26,725

Услед утрошеног сушеног лигнита (t) 56,846

Услед утрошеног гаса (t) 20,595

Услед утрошеног дизела (t) 41,950

Услед утрошеног бензина (t) 7,556

Услед утрошеног ТНГ-а (t) 5,521

Укупно (t): 437,229


Страна 186

80% производње електричне енергије потиче од термоелектрана које углавном користе угаљ и раде са веома малим коефициентом искоришћења око 30%-40%. Иако ово загађење не настаје на територији наше општине, већ у производним целинама- термоелектранама она се мора уважити, јер је загађење глобална појава. Нарочито је погубно по емисију штетних гасова коришћење електричне енергије за загревање објекаташто је код нас јако раширено због нереално ниских цена електричне енергије која је код нас нажалост одавно социјална, а не економска категорија. Да ствари буду горе, ту је и утрошена реактивна енергија која се не разматра у емисији CO2, али зато учествује у економском билансу код потрошача код којих се наплаћује, а то су сви буџетски корисници и третира се као неопходна пратећа потреба за рад потрошача, али при томе нема никакве директне економске користи од ње. Иако то није директан предмет овог пројекта треба радити на њеном елиминисању где год је то могуће мада наша дистрибуција има задовољавајући фактор снаге cosⱷ=0,93. И поред тога управо код буџетских корисника су највеће могућности за уштеду.

Остали енергенти се налазе по нивоу загађења негде између ових екстремних вредности.

Напомињемо да је и у сектору зградарства и у сектору саобраћаја у потрошњу због методологије прикупљања података укључена и индустрија и услуге што даје прилично верну слику о потрошњи на територији општине Аранђеловац. А јасно је да приоритет треба дати смањењу потрошње електричне енергије, јер ћемо тако доћи до највећег смањења емитовања гасова стаклене баште.

10.4. Редукција потрошње и смањење емисије штетних гасовa

Проблеми везани за потрошњу енергије у зградарству

Прва чињеница која се уочава је да се огромна количина енергије троши на грејање. Ово је последица чињенице да већина објеката на територији општине припада енергетском разреду класе E, F или G. То условљава велику потрошњу свих енергената који се за ту намену користе. Овде леже и највеће резерве за уштеду, али за то су потребна и највећа улагања тако да није реално очекивати да у овом сектору дође до великих побољшања у кратком року, па чак и средњерочно. Такође познато је да се набавком нових техничких уређаја енергетски знатно ефикаснијих од досадашњих, како електричних апартата тако и расвете могу постићи значајне уштеде у наредном периоду. Ту је и могућност смањења потрошње кроз едукацију становништва где такође постоје значајне резерве у постојећим навикама становништва. У супротном смеру од наведених је тенденција повећаних потреба становништва у смислу повећања броја одређених уређаја у домаћинствима: клима уређаји услед повећања летњих температура, лап-топови и остали видови рачунара и друго.

Могу се идентификовати следећи проблеми - слабости: - већина објеката на територији општине припада енергетском разреду класе E, F

или G, - Застарелост техничких уређаја у домаћинствима, - Примена застарелих типова светиљки, - Одсуство коришћења обновљивих извора енергије, - Недостатак повољних кредитних линија за грађане који желе да инвестирају у

побољшање енергетске ефикасности, - Превелико учешће реактивне снаге у потрошњи електричне енергије,


Страна 187

- Недовољно развијена свест о значају енергетске ефикасности,

Структура потрошње ел енергије код буџетских корисника

НАЗИВ ПОТРОШАЧА

Одобрeна

снага Kw

За обрачун

АКТ kWh

За обрачун

РЕА kVArh

Маx анг.

Снага kW

Економска школа 17,25 64978 0

Гимназија Милош Савковић 17,25 44724 0

О.ш. „Милош Обреновић“ 17,25 4065 0

О.ш. „Милош Обреновић“ 17,25 27791 0

О.ш.. „М. Илић Чича“ 34,5 71439 70348 7.83

Ос.шк. ЦШумадијски партизани“ 17,25 31839 0

Осн. Школа „Свети Сава“ 17,25 27375 0

Осн. Школа „Светолик Ранковић“ “ 116 77492 25296 51.04

Техничка школа „Милета Николић“

17,25 50694 0

Керамичка радионица 52 3144 3820 12.6

Спортска хала шумадија 600 304294 248496 140

Скупштина општине 70 150577 25187 101.44

Секретеријат но.со-е 17,25 0 0

Секретеријат за народну одбрану 17,25 25422 0 0

Сно савез за одбрану 17,25 1535 0

СО стара зграда 17,25 27151 0

ЈКП букуља - управна зграда 114,5 91320 20160 69,2

Стара водојажа 945 2181600 1288800 388,8

Брана Гараши - пумпе 533,33 1325304 877864 500

Комунално предузеће Нова брана 17,25 35391 0

Пумпа- ЈКП Букуља - Качер 245,33 513175 138607 202,88

Кро „Букуља“нова филтер станица 33,33 548566 138607 98,8

Пумпе-село бања-водице 26,95 57471 66537 25,652

Јкп „Букуља“постр. отп.вода 86,13 292928 518432 63,36

Отпадне воде - Даросава 40,2 63388 69167 51,36

Јкп„Букуља“ Танаска Рајића 25 140 38952 12024 59,12


Страна 188

Кратка анализа потрошње електричне енергије код буџетских корисника указује на чињеницу да постоје значајне резерве што се тиче уштеда у првом реду компензацијом реактивне снаге

Проблеми везани за потрошњу у саобраћају

Возни парк на територији општине, нарочито онај део у власништву грађана је јако стар и потрошња горива је далеко од оптималне. Сигурно да ће замена возила новијим моделима допринети смањењу емисије гасова стаклене баште. Треба пропагирати употребу нових типова аутомобила-хибридних са потрошњом до 2l на 100km, кроз набавке везане за буџетске установе. Такође треба наставити праксу да се централни део главне градске улице бар у летњем периоду прогласи бар у вечерњим сатима пешачком зоном.

Могу се идентификовати следећи проблеми - слабости: - застарелост путничких возила у власништву грађана, - потпуна застарелост пољопривредне механизације, - недостатак кредитних линија за набавку пољопривредне механизације, - Непостојање градске обилазнице којом би се изместио транзитни саобраћај ван

града, - непостојање пешачке зоне у строгом центру града - недовољна едукованост грађана о критеријумима набавке нових типова

аутомобила.

Проблеми везани за потрошњу електричне енергије у мрежи јавне расвете у општини Аранђеловац

Редукцији потрошње електричне енергије у мрежи јавне расвете се досада увек тежило у "ЈП за планирање и изградњу општине Аранђеловац". Међутим, због проширења мреже а самим тим и потрошње електричне енергије, неопходно је усвојити планске мере којима би се установили принципи редукције електричне енергије. Предлажемо да се усвоје следећи принципи:

Редукција јавне расвете током ноћних сати Потребно је расвету на неки од могућих начина редуковати током ноћних сати од 0-4 сата сваке ноћи.

Постојање нелегалног прикључења на мрежу јавне расвете Нелегално прикључивање на мрежу јавне расвете је потребно санкционисати. Управљање јавном расветом као и режимима уштеде обављају запослени у "ЈП за планирање и изградњу општине Аранђеловац" према усвојеном плану. У остваривању ових принципа јављају се препреке које су условљене реалним стањем на терену као и важећим прописима:

Проблем приступа мерним орманима Манипулације ограничавање трајања расвете је могуће само у оним орманима који су измештени из трафо станица, односно у онима који стоје као посебни прикључци на јавним површинама. Орманима за јавну расвету који се налазе у трафо станицама се, због присуства специфичне опреме, може прићи само у ограниченим временским интервалима и манипулације врше искључиво монтери електродистрибуције који могу постојећу опрему само да доведу у исправно стање. Другачији захвати се морају уговарати са електродистрибуцијом по посебном аранжману а то захтева детаљну


Страна 189

припрему за свако мерно место појединачно што је тешко применљиво због закона о јавним набавкама. Иако су операције које треба извести у трафо станицама релативно једноставне, због важећих прописа, закона и правилника о управљању рада дистрибутивним системом као и заштите на раду, ове операције у поменутим орманима је јако тешко извести.Стога се треба сконцентрисати на измештање ормана за јавну расвету изван трафо станица а приликом самог измештања предвидети у новим орманима и опрему за редукцију потрошње. Трошкови измештања МРО са свим потребним радовима и таксама варирају од места до места али се крећу око цене од 75.000,00 дин. У плану за 2014 је измештање 3 таква ормана.

Проблем недостатка проводника за секционисање На местима где се жели ограничење расвете а тај сегмент се напаја из ормана који напаја и сегмент где расвета треба да функционише у току целе ноћи, јавља се проблем недостатка довољног броја проводника на линији расвете. Овај проблем се не јавља свуда већ само на појединим местима. За превазилажење овог проблема је углавном потребно опремање линије расвете додатним надземним проводницима. Овај проблем се може превазићи одговарајућим улагањем у постављање додатних проводника.

Проблем недостатка простора у орманима Овај проблем се такође јавља на местима где се жели ограничење расвете а из истог ормана се напаја и сегмент где расвета треба да функционише у току целе ноћи беѕ редукцује. У тим орманима је потребно уградити додатну опрему која заузима простор који је обично врло ограничен. Овај проблем се може превазићи одговарајућим улагањем у одговарајуће преправке ормана или њихову замену пространијим орманима

Предлог мера

Израдити и усвојити правилник о јавној расвети. Овим правилником би били регулсани интензитети расвете, дужине трајања, процедуре поправки и изградње, коришћење дистрибутивних као и постављање нових стубова, зоне редуковане и нередуковане расвете, време трајања расвете на јавним игралиштима, установио би се механизам санкционисања самоиницијативног проширења мреже расвете у нежељеном правцу...

Установити редослед редукције потрошње на мерним местима где је потрошња значајна према усвојеним принципима и приступити изради годишњег плана редукције потрошње. .Према овом плану израдити појединачне спецификације опреме и радова. Уклопити ове радове и опрему у постојеће уговорене радове на јавној расвети или их уговорити као посебне радове.

Све ове радове треба радити паралелно са постојећим планом изградње и реконструкције јавне расвете где се одавно, светиљке са живином сијалицом (најчешће од 125W) мењају светиљкама са одговарајућом натријумовом сијалицом (од 70W) уз сличне светлосне услове. Овде треба најозбиљније раѕмотрити прелаѕак на LED расвету, јер је сличне светлосне услове могуће постићи са светиљкама снаге 43 W .

У најскоријем року је могућа уштеда на потрошњи редукцијом трајања расвете клизалишта и сегмената расвете у градском парку као и расвете тротоара у новореконструисаном делу главне улице. Нереконструисани део расвете у градском парку као и расвета клизалишта које вуку највећу потрошњу, раде преко целе ноћи што би требало редуковати али се овом орману не може прићи јер њиме располаже ЈП "Зеленило", док ЈП за планирање и изградњу плаћа утрошак енергије. Могућа је


Страна 190

интервенција у постојећем привременом орману уз инвестицију само у опрему и обезбеђено право приступа.

10.5. Обновљиви извори енергије

Аранђеловац се налази у непосредној близини рударског басена Колубара и ТЕ „Никола Тесла“. Сам град не располаже енергетским ресурсима, а угаљ и термоелектрана представљају без сумње најјефтинију, али и најпрљавију енергију што се тиче емисије гасова стаклене баште.

У самом граду постоји само једна мини.хидроелектрана која је одавно ван погона(1987), а припада ЈКП “Букуља”. У питању је трофазни асинхрони генератор снаге 160kW са уграђеном Френсисовом турбином произвођач Литострој Љубљана. Осим што њу треба ставити у погон, треба проверити постоји ли могућност постављања још неке мини хидроелектране на траси цевовода.

Такође, од скоро, у самом граду постоји једна мини соларна електрана снаге 24kW са планираном производњом од 28.580kWh на годишњем нивоу. Израђена је на крову зграде ветеринарске станице и пуштена у рад у новембру 2014. године. План производње по месецима у kWh је:

Електрана је, од прикључења до, закључно са месецом мартом 2015.год,

произвела и досада је предала нисконапонској мрежи 5.291 кWh, или по месецима:

Претходне радње:

Инвеститор је израдио главни пројекат објекта мини соларне електране и добио одобрење за градњу од општинске управе Аранђеловац.

Техничке улове а затим и одобрење за прикључење на дистрибутивну мрежу је добио од ЕД Аранђеловац.

Након завршених радова, добио је употребну дозволу од општинске управе, и обратио се захтевом за прикључење електране на мрежу.

ЕД Аранђеловац је извршила интерни технички преглед а затим и прикључење на мрежу. Инвеститор се, са потврдом ЕД Аранђеловац да је миниелектрана прикључена на мрежу, употребном дозволом и са решењем Министарства Енергетике о статусу повлашћеног произруководилацча, обратио ЕПС Снабдевању и склопио уговор о откупу електричне енергије за одговарајућу цену прописану за енергију добијену из ’’сунца’’.

Јан. Феб. Март Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец.

1100 1470 2380 3100 3150 3370 3230 3230 2510 2080 1440 998

Дец. Јан. Феб. Март

кW 12,74 15,44 19,54 21,97

кWh 708 798 1488 2297


Страна 191

Према уредби о мерама подстицаја за повлашћене произруководилацче електричне енергије (Сл.гласник РС 8/2013) откупна цена за соларне електране на објекту снаге до 30 кW је 20,66 c€/1кWh. Процењује се да је вредност ове инвестиције реда величине 1000 €/1кW, те се рок отплате инвестиције може калкулисати на око 5 година.

У будућности, све већу улогу играће соларна енергија и енергија ветра па у склопу тога треба размислити о изградњи технолошког парка (или еко центра) са мини соларном и мини ветроелектраном. Ово је важно због укупних навика, а и примене новог начина преноса енергије-дистрибуирани пренос уместо централизованог.

Очигледно је да ће у веома кратком року доћи до наглог пораста коришћења обновљивих извора енергије на територији општине и то из разлога наглог пада цена инвестиционог улагања са напретком технологије и повлашћених продајних цена енергије добијене из ових извора.

Могу се идентификовати следећи проблеми - слабости:

- Једина постојећа мини хидроелектрана није у функцији - Неискоришћеност хидропотенцијала комуналних водова - Одсуство примене обновљивих извора енергије - Неинформисаност становништва о погодностима примене обновљивих извора

енергије

10.6. Мере за редукцију потрошње енергије и емисије штетних гасова

По извршеној анализи потрошње свих енергената, даће се детаљна упутства везана за мерење и праћење потрошње енергије у циљу њеног смањења, економских уштеда и смањења емисије гасова стаклене баште. Такође дефинисаће се и начини праћења одговарајућих резултата. У задње четири године приметан је раст потрошње активне електричне енергије од око1% годишње. Ту треба пратити, како укупну потрошњу, тако и буџетске кориснике. Буџетске кориснике у односу просек у задње четири године, а укупну, у склопу укупних кретања у индустрији општине Аранђеловац. Нарочито треба пратити оне буџетске кориснике на којима буду извршене одређене инвестиције у циљу бољег праћења ефеката истих, и економске, а не само еколошке исплативости.

Напомена: Прикупљени су комплетни подаци о потрошњи електричне енергије на нивоу општине, комплетни податци о структури и количини светиљки јавне расвете уз комплетан план редукције потрошње у наредном периоду. Такође, прикупљени су комплетни подаци о потрошњи гаса, подаци о броју путничких и теретних возила и аутобуса. Подаци о броју трактора и осталих пољопривредних машина према попису, а док се за путничка возила до потрошње дошло анкетом, за теретни, аутобуски саобраћај и пољопривредне машине до података се дошло проценом. Потрошња огревног дрвета и угља добијена је анкетом спроведеном у Техничкој школи, Електродистрибуцији и ЈП- Дирекцији за изградњу града, на узорку од око 1,5% на нивоу броја домаћинстава и броја путничких аутомобила.


Страна 192

11. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

Увод За образовање и васпитање за заштиту животне средине са многих међународних скупова je наглашено да је образовање кључ опстанка. Mеђународна заједница је много пута потврдила своја опредељења за одрживи развој и одрживо управљање природним богатствима, а у центру пажње, као предуслов свега, опет је било образовање.

Програмом су дефинисани главни циљеви образовања: - омогућавање сваком појединцу да достигне свесност, знање, вештине, неопходне

да активно учествује у заштити и унапређивању животне средине и остваривању усклађеног развоја,

- стварање новог за животну средину пожељног понашања и животног стила, - развијање еколошке етике и еколошке културе, - јачање образовања и васпитања за заштиту животне средине за све, - унапређивање квалитета живљења.

Образовање за заштиту животне средине, односно, образовање за опстанак, односно, образовање за одрживи развој :

- мора обухватити све степене васпитања и образовања, од предшколског, преко основног и средњег до универзитетског, после-дипломског и перманентног. Треба га унети у све облике наставе у школи, у многоструке активности ван школе и ученичке организације;

- мора да се настави у радним организацијама, кроз стручно оспособљавање радника на појединим радним местима, како би се смањиле могућности угрожавања животне средине у радном процесу;

- не може се сводити на оспособљавање људи за пасивну заштиту, већ га треба усмеравати на позитиван однос, на оспособљавање грађана за плански развој средине са свим њеним ресурсима и људским творевинама;

- сазнања и схватања о животној средини морају се излагати у свим наставним предметима где је то могуће: у предмету познавања природе и друштва, билогији, хемији, физици и географији и др.; ово образовање је по својој суштини мултидисциплинарно и интерсекторско и омогућава управо интегративни приступ у процесу образовања и васпитања.

- наставни садржаји треба да обухвате проблематику целовито, уз наглашавање историјског или развојног приступа. Од изузетне је важности да се схвате човекове деструктивне моћи, ограниченост горива, рудног блага и земљишта и да се стекну сазнања о конкретним последицама које човек неким својим делатностима изазива у регионалним и планетарним размерама.

Еколошко образовање треба да буде саставни део образовно васпитног система, како формалног (институционалног), тако и неформалног. Циљ еколошког образовања би требало да буде обука свих узраста становништва у разумевању екологије као науке на којој се заснива одрживи развој и у оквиру тога заштита и унапређивање животне средине. Тиме ће се омогућити градња нових насеља и технологија по мери природе и по мери човека.

Ово образовање мора бити дубоко инкорпорирано у све сегменте друштва, почевши наравно од породице, током редовног школовања од предшколског образовања, преко


Страна 193

основне и средње школе, а затим на универзитету, укључујући и постдипломске и докторске студије.

Упоредо са институционалним образовањем потребно је да постоји и неформално образовање где важну улогу могу имати еколошке секције, друштва љубитеља природе и организације цивилног друштва (удружења). Посебна одговорност је на медијима, који морају имати и информативну и едукативну улогу и тако заокружити и допунити овај систем.

11.1. Преглед постојећег стања

Преглед постојећег стања у области образовања и развијања свести о заштити животне средине посматран је као јединствен проблем у две сфере:

- Формални видови образовања (предшколско, основно, среднје и високо образовање)

- Неформално образовање (ваннаставне активности, удружења, акције, пројекти)

Предшколско образовање

Припремни предшколски програм је постао обавезан од школске 2006/07. године.Према одредби члана 85. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени 60 гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04) припремни предшколски програм остварује се као програм припреме за полазак у основну школу у оквиру предшколског васпитања и образовања. У години пред полазак у школу, остваривање програма траје четири сата дневно, најмање шест месеци.

Предшколска установа "Дуга" Аранђеловац – број деце фебруар 2015 године

Јаслице Целодн. 3-5,5

ППП Целодн.

ППП 4 сата

Посебни програми

Укупно:

Објекат бр. гр.

Брoj деце

бр. гр.

Брoj деце

бр. гр.

Брoj деце

бр. гр.

Брoj деце

бр. гр.

Брoj деце

бр. гр.

Брoj деце

„Дуга 3 59 5 141 2 57 / / / / 10 257

ОШ И Гарашанин / / / / / / 2 29 / / 2 29

“Сунце” 2 39 5 129 1 35 2 44 / / 10 247

“Звончић” 1 17 3 82 1 23 2 44 / / 7 166

“Бубамара” 1 15 3 83 1 20 2 29 / / 7 147

„Осмех“ / / 1 53 1 14 1 22 / / 3 89

Даросава / / 1 23 / / 1 23 / / 2 46

Бања / / / / / / 1 16 / / 1 16

Буковик / / / / / / 1 12 / / 1 12

Венчани / / / / / / 1 9 / / 1 9

Стојник / / / / / / 1 8 / / 1 8

Орашац / / / / / / 1 13 / / 1 13

Раниловић / / / / / / 1 14 / / 1 14

Тулеж / / / / / / 1 12 / / 1 12

Општа болница / / / / / / 1 20 1 20

Специјална Болница

/ / / / / / 1 27 1 27


Страна 194

Развојна Група

/ / / / / / 1 5 1 5

Укупно

7 130

18 511 6 149 17 275 3 52 51 1117

Табела:Програми у ПУ

Припремни предшколски програм је део обавезног образовања и васпитања у деветогодишњем трајању. Овај програм је регулисан Правилником о општим основама предшколског програма.

Кроз област рада "Упознавање природне и друштвене средине" уграђени су следећи садржаји заштите животне средине:

- сазнавање о заједничким стаништима одређених биљака и животиња и њиховој повезаности у "ланце исхране"

- појам прилагођавања живих бића животним условима изграђен на једноставним примерима;

- сазнања о начинима на које човек утиче на животну средину и њиховим последицама;

- начини загађивања воде, земљишта и ваздуха, и поступци којима се загађење смањује или избегава;

- свест о користима које човек има од шума и начини да се оне чувају и обновљају; - сазнања о буци као еколошком проблему и начинима да се он реши; - познавање могућности да сваки појединац допринесе очувању животне средине - елементарно разумевање еколошке поруке "Мислите глобално, делујте локално" - развој поштовања и љубави према свему живом

Постављени циљеви се остварују кроз разноврсне активности, као што су: радионице, посматрање, разговори, организовање излета у природу и друге активности. Ипак, најпримеренија активност на овом узрасту је игра као најживотнија ситуација за учење. У Aранђеловачким обдаништима на еколошким садржајима се радило практично кроз све методике: ликовно васпитање, физичко васпитање, музичко васпитање, почетни математички појмови, развој говора, а наравно, највише у методици "Упознајмо околину".

Програми Трајање

Програм неге и васпитно-образ. рада са децом јасленог узр.

Целодневни (11 сати)

Програм васпитно-образовног рада са децом од 3-5,5 год.

Целодневни (11 сати)

Припремни предшколски програм Целодневни (11 сати)

Припремни предшколски програм 4 сата

„Хајде да се играмо“, посебан програм 3 сата, 2 пута нед.


Страна 195

Основна школа

Преглед основних школа – број ученика школске 2014-15 године

Назив школе I II III IV V VI VII VIII свега

„Милан Илић Чича“ 155 118 120 139 152 124 140 126 1047

„Светолик Ранковић“ 69 60 86 81 79 78 79 60 592

„Свети Сава“ 46 49 51 62 76 42 52 54 432

„Милош Обреновић“ 52 38 55 49 50 45 40 47 379

„Шумадијски партизани“

64 62 49 52 63 47 26 33 396

„Први српски устанак“ Орашац

19 16 22 23 21 16 19 20 156

„С. Поповић“ Даросава 19 30 18 23 20 31 28 20 189

„Душан Радоњић“ Бања 13 15 20 26 25 30 31 33 193

„В. Герасимовић“ Венчани

19 20 19 20 24 14 24 16 156

„Љ. Ненадовић“ Раниловићи

15 14 18 24 18 22 16 16 143

„Вук Караџић“ Стојник 11 6 11 13 15 16 8 10 90

свега 482 428 469 512 543 465 463 435 3773

Први циклус 1-4. Разред

Наставни програм у млађим разредима основне школе предвиђа посебне садржаје из области заштите и унапређивања животне средине у више предмета. Програмски садржаји су дати глобално. Наставнику је допуштено да програмске садржаје концентрише, актуелизира и конкретизује их. Они обезбеђују да се ученицима ненаметљиво пружају информације о вези човека и животне средине.

У првом циклусу основног образовања и васпитања, еколошки садржаји се често прожимају кроз скоро све наставне предмете, корелацијом. Ипак, највише су заступљени у наставним предметима Свет око нас у првом и другом разреду и Природа и друштво у трећем и четвртом разреду основног образовања и васпитања.

Свет око нас 1-2. разред – обавезан наставни предмет, фонд 72 часа (2 недељно) тј. 10,53% од укупног броја часова формирање елементарних појмова из природних и друштвених наука; подстицање дечјих интересовања, питања, идеја и одговора у вези са појавама, процесима и ситуацијама у окружењу у складу са когнитивно развојним способностима; подстицање и развијање истраживачких активности деце; подстицање уочавања једноставних узрочно последичних веза, појава и процеса, слободног исказивања својих запажања и предвиђања; развијање одговорног односа према себи и окружењу и уважавање других.

Природа и друштво 3-4. разред – обавезан наставни предмет упознавање себе, свог природног и друштвеног окружења и развијање способности за одговоран живот у њему стицање елементарне научне писмености,


Страна 196

развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавању њихове повезаности. ("Сл. гласник РС – Просветни гласник" бр 10/04 и бр. 3/06) фонд 72 часа (2 часа недељно) тј. 10% од укупног броја часова

Поред ова два предмета, у овом циклусу образовања еколошки садржаји се често прожимају кроз скоро све наставне предмете, корелацијом. Програмски садржаји су дати глобално, а наставнику је допуштено да програмске садржаје концентрише, актуелизује и конкретизује их. Један од посебних циљева и задатака планиран Правилником о наставном програму за први и други разред основног образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр.10/04) је развијање еколошке свести.

Други циклус 5-8. Разред

Биологија – до школске 2010/11. екологија се изучавала у 7. разреду, а од те школске године прелази у 8. разред (Просветни гласник бр. 6/07, бр. 5/08 и бр. 6/09) фонд 72 часа (2 недељно) тј. 7,69 % од укупног броја часова. Прописани циљеви реализују се кроз теоријске часове, као и часове вежби, и практичног рада ученика. Задаци наставе биологије у осмом разреду су: упознавање са појмом екологије и њеним значајем, са еколошким условима и њиховим значајем за живи свет, са основним типовима екосистема и животним условима у њима, развијање еколошке свести и еколошке културе, прихватање система еколошке организације у природи и односе у њима, спознаја о узајамним односима живих бића и животне средине и динамици односа материје и енергије,поимање континуитета одржавања екосистема, узрока и последица промена у њима, значаја еколошке равнотеже за одржање екосистема и положаја и улоге човека у биосфери.

Еколошки садржаји у старијим разредима основног образовања (од 5. до 8. разреда), односно у другом циклусу обавезног образовања, су заступљени осим у биологији и у предметима географија, хемија и физика.

Табела бр.34. Засупљеност еколошког образовања кроз наставне планове, разреде и појединачне обавезне и изборне предмете

Разред Обавезан предмет са еколошким садржајем

Изборни предмет са еколошким садржајем

Први разред Свет око нас Образовање за животну

средину Други разред Свет око нас Чувари природе

Трећи разред Природа и друштво Чувари природе

Четврти разред Познавање природе Чувари природе

Пети разред Биологија Географија

/

Шести разред Биологија /

Седми разред Биологија Физика Хемија

/

Осми разред Биологија, Географија, Физика, Хемија

/


Страна 197

Циљеви и задаци програма обавезних предмета у оквиру којих постоје еколошки садржаји

Наставни предмет Циљеви и задаци предмета Свет око нас 1 и 2 разред

Формирање елементарних појмова из природних и друштвених наука Подстицање дечјих интересовања, питања, идеја и одговора у вези са појавама, процесима и ситуацијама у окружењу у складу са когнитивно-развојним способностима Развијање одговорног односа према себи и окружењу и уважавање других итд

Природа и друштво (3. и 4. разред)

Упознавање себе, свог природног и друштвеног окружења и развијање способности за одговоран живот у њему Стицање елементарне научне писмености Развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности

Биологија - пети разред Ишчезавање и заштита биљака

Биологија - шести разред Степен угрожености животиња и заштита

Биологија - седми разред Наставна тема: човек, природа и друштво

Биологија - осми разред Садржаји из екологије и заштите животне средине су заступљени у свим областима

Географија - пети разред Заштита земљишта, атмосфере и воде од загађења

Геграфија - осми разред

Проблем ерозије земљишта, загађење ваздуха и заштита, језера и реке-загађење и заштита, проблеми заштите биљног и животињског света и унапређење шума

Физика - седми разред Заштита од буке

физика - осми разред Заштита од нуклеарног загађења и радиоактивног загађења Заштита од високог напона

Хемија - седми разред Заштита од загађења неорганским отпадом

Хемија - осми разред Загађење органским отпадом

Поред обавезних и изборних предмета у свим основним школама се одвијају ваннаставне активности повезане за заштитом животне средине и то пре свега кроз рад секција. Програми рада еколошких секција су саставни делови Годишњег плана рада школа и имају свој васпитни, образовни и подстицајни карактер.

Током рада еколошких секција обрађују се следеће теме: - Обележавање датума значајних за животну средину - Уређење школског дворишта и прилазних путева - Израда и постављање паноа са темом заштите животне средине - Сакупљање секундарних сировина


Страна 198

- Укључивање у акције локалне самоуправе итд

Еколошки садржаји су такође заступљени у часовина одељењске заједнице. У реализацији ових часова се полази од конкретне животне средине у којој ученици живе. То омогућавају ситуације у којима ученици сами долазе до закључака о потреби покретања одређених акција за заштиту и унапређење животне средине. У одељењској заједници се воде разговори о актуелним проблемима деградације животне средине. Ученици су креатори зидних паноа, изложби сувог ирезаног цвећа, .....

Средња школа

Као посебан наставни предмет, екологија се, први пут, појављује на нивоу средњошколског образовања, и то као наставни предмет у неким средњим стручним школама.

Најчешће се као посебан предмет појављује у трогодишњим образовним профилима, док се у четворогодишњим школама еколошки садржаји се изучавају у оквиру биологије.

Нажалост, у трогодишњим образовним профилима, екологија и заштита животне средине се изучава једном недељно у првој години што је свакако отежавајућа околност за редовно праћење и континуитет у настави. Слично, као и у основним школама, осим кроз предмет биологија, екологија и заштита животне средине, у великом броју подручја рада и образовних профила се проучавају у предметима географија, физика и хемија у зависности првенствено од занимања за које се ученици школују.

Преглед средњих школа – број ученика школске 2014-15 године

Назив школе I II III IV свега

Гимназија „Милош Савковић“ 119 120 118 150 507

Економска школа „Слободан Минић“

171 148 157 127 603

Техничка школа „Милета Николић“

190 139 178 152 659

свега 480 407 453 429 1769

Гимназија

Гимназија спада у групу опште образовних средњих школа, тако да се у њима екологија као посебан наставни предмет не појављује, али су еколошки садржаји заступљени кроз наставне предмете природних наука: хемије, биологије, физике, географије и по природи предмета И предмету својих проучавања на директан или индиректан начин су веома везани за еколошке садржаје. Наставни програми предмета природних наука у овој врсти школа добра су основа за наставак школовања на високошколским установама.

1. Биологија – 2. разред друштвено језичког смера – тема екологија, заштита и унапређење животне средине (16 часова - 22,22% од укупног фонда часова биологије)

2. Биологија – 4 разред природно математичког смера – тема екологија, заштита и унапређење животне средине (30 часова - 31,25% од укупног фонда часова биологије)


Страна 199

Средње стручне школе

Средње стручне школе у нашем средњошколском образовању покривају велики број подручја рада са широком лепезом образовних профила. Генерално гледано, у свим подручјима рада изучавају се садржаји из екологије. Заступљеност еколошких садржаја у наставним плановима и програмима зависи од тога који образовни профил је у питању и колика је његова блискост са природним наукама и екологијом.

У четворогодишним образовним профилима у готово свим подручјима рада садржаји везани за екологију проучавају се кроз општеобразовне предмете, док се кроз стручне предмете проучавају у оним образовним профилима који су директније везани за проблематику екологије и заштиту животне средине. Образовни профили у четворогодишњем образовању који су директно везани за заштиту животне средине нису тако бројни. Наводимо неке образовне профиле који су најдиректиније везани за заштиту животне средине: из подручја рада Хемија, неметали и графичарство – Техничар за заштиту животне средине, Техничар за индустријску фармацеутску технологију, Техничар у индустрији неметала. У овим образовним профилима највећи део наставних предмета (општеобразовних и стручних) има еколошке садржаје. У бројним образовним профилима у четворогодишњем трајању, који не школују кадрове који су на директан начин везани за изучавање природних закона и екологије, еколошки садржаји се изучавају углавном кроз опште образовне предмете (хемија, физика, биологија, географија).

У трогодишњим образовним профилима у готово свим подручјима рада, еколошки садржаји се изучавају кроз опште образовне предмете (хемија, физика, географија), а као посебан наставни предмет, такође као опште образовни, први пут се јавља на овом нивоу образовања под називом Екологија и заштита животне средине. У највећем броју образовних профила овај наставни предмет изучава се током једне школске године. У трогодишњим образовним профилима који су блискији тематици екологије, знања о заштити животне средине стичу се и кроз стручне предмете.

Наставни предмети са еколошки садржајима у средњем стручном образовању

Техничка школа

Екологија и заштита животне средине - 1. разред - техничар за компјутерско управљање - 36 часова (1 час недељно)

Екологија се проучава у првој или другој години школовања, у оквиру предмета биологија, у следећим образовним профилима:

Електротехничар енергетике, електротехничар рачунара, Машински техничар моторних возила са 35-37 часова (што чини 50% укупног градива биологије).

Напомена: образовни профили – оператер машинске обраде – оглед као занимање, скорије формирано, уопште нема екологију и заштиту животне средине, што се може сматрати великим пропустом приликом формирања фонда часова за овај образовни профил.

Техничар за заштиту животне средине је образовни профил који је директно везан за заштиту животне средине


Страна 200

У четворогодишњем школовању ученик се оспособљава за рад на следећим пословима: праћење, процена, евидентирање и управљање емисије штетних материја у технолошким процесима. Праћење интензитета коришћења сировина у производним процесима, учешће у контроли рада постројења, рад на контролним пунктовима и алармирање појаве загађујућих материја. Праћење испуштања загађивача у животну средину, праћење емисије штетних и опасних материја, старање о правилном складиштењу хемикалија и других отпадних материја. После завршеног школовања ученици су оспособљени да контролишу параметре у постројењима за пречишћавање воде, земљишта и ваздуха, да раде на заштити животне средине, управљању отпадом и рециклажи, систематизују и анализирају податке као и да извршавају проверу података о степену загађења животне средине,...

Слика: Мини лабораторија за теренску анализу земљишта

Подручја запошљавања овог образовног профила су: хемијска индустрија, рударство и металургија, пољопривреда и шумарство, производња енергије и прерада сирове нафте, прехамбена индустрија, текстилна индустрија, гумарска индустреија, саобраћај, прерада воде за пиће, прерада индустријских и отпадних вода, прерада и одлагање индустријског чврстог отпада, прерада и одлагање комуналног отпада, складиштење сировина и енергетика, рециклажа чврстог и течног отпада, припрема за транспорт штетних и опасних материја, агенције за заштиту животне средине, општинске и друге инспекцијске службе,...

Техничар за заштиту животне средине је образовни профил у којем се садржаји из екологије изучавају кроз стручне предмети у другој, трећој и четвртој години.

- друга година: - Извори загађења животне средине (2 часа недељно, односно 70 часова годишње ) - Испитивање тла,воде и ваздуха (2+3 часа недељно односно, 70 +105 часова годишње)

- трећа година: - Загађивање и заштита тла (2+1 часа недељно односно, 70 +35 часова годишње) - Прерада и одлагање чврстог отпада (2+1 часа недељно, односно, 70 +35 часова годишње)

- четврта година: - Загађивање и заштита ваздуха (2+1 часа недељно односно, 70 +35 часова годишње) - Загађивање и заштита воде (2+1 часа недељно односно, 70 +35 часова годишње) - Прерада и одлагање отпадних вода(2+1 часа недељно односно, 70 +35 часова годишње)

Економско - угоститељска школа

Образовни профили: економски техничар, биротехничар, правни техничар и финансијски техничар имају предмет биологија у коме је 35 часова (50% градива) посвећено екологији и заштити животне средине. Туристички техничари – биологија (74 укупно – 37 часова екологије) екологији и заштити животне средине, док банкарски службеник има предмет екологија и заштита животне средине са укупним фондом од 35 часова годишње (један час недељно).


Страна 201

Кувари, конобари, посластичари – имају предмет биологије, али је програм екологије (један час недељно, 37 на годишњем нивоу)

Кулинарски техничари (предмет је биологија 74 укупно, а 37 часова екологије).

Поред обавезне наставе у склопу осталих облика непосредног рад са ученицима у средњим школама постоје еколошке секције. План рада ових секција је саставни део Годишњих планова рада школе. План рада еколошке секције Техничке школе за школску 2014 -15. годину

САСТАНАК АКТИВНОСТ СЕПТЕМБАР: Конституисање секције; организовање рада;

Утврђивање начина и термина рада секције Обележавање дана без аутомобила

ОКТОБАР: Израда плана уређења школског дворишта; Посета Сајму екологије и козметике Посета козметичкој производњи детерџената „BEKAHEM“ Ваљево

НОВЕМБАР: Уређивање учионица и ходника школе одговарајућим паноима (цвеће)

ДЕЦЕМБАР: Уређење школе у духу Новогодишњих празника

МАРТ: Обележавање дана воде. Дан заштите шума Организовање излета поводом ових датума Посета планини Дивчибаре у сарадњи са Србија шумама ради активирања ученика у рад истих

АПРИЛ: Дан планете земље Посета фабрици „DAHLIA“ Београд Учешће на хуманитарној акцији

МАЈ: Активности на уређењу школског дворишта

ЈУН: Дан заштите животне средине План рада секције за наредну школску годину

Координатор: Весна Димитријевић, Зорица Бабић професори групе предмета хемијске струке

Еколошки садржаји треба да обезбеде да ученици кроз средњошколско образовања стекну еко-знања која ће им користити у обављању стручних послова, али и да након средњег образовања добијемо и еколошки образоване кадрове. Као и за ниво основног образовања неопходно је сачинити стандарде за сва подручја рада и све образовне профиле којима ће се јасно дефинисати која су то знања, умења и вештине којима ученици треба да овладају у току средњошколског образовања. Кадрови који се школују за образовне профиле везане за заштиту животне средине морају бити оспособљени да прате, мере и анализирају загађиваче животне средине и предузимају мере превенције и заштите.


Страна 202

Високошколске установе

Основни значај програма и активности за подизање нивоа високошколског еко-знања и вештина требало би да буде неговање визионарског, проблемског, интердисциплинарног, истраживачког, учесничког и радног приступа. Квалитетно васпитање и образовање младих утицаће на изграђивање вредносног система, што ће подстицати обликовање ставова на основу којих ће произићи позитивни обрасци понашања и одговорног доношења одлука. Из тога се закључује да је потрбно школовати високообразоване кадрове који ће у потпуности решавати проблеме везане за заштиту и очување животне средине.

Имајући у виду све већу потрбу за наведеним кадровима Висока технолошка школа струковних студија-Аранђеловац (у даљем тексту ВТШСС) је 2003. године отворила нови смер – Заштита животне и радне средине.

Сходно и новом Закону о високом образовању, школа је 2012. године акредитовала нове студијске програме на основним и специјалистичким студијама. Основне студије трају три године, а специјалистичке студије једну годину. У табели која следи биће приказани студијски програми основних и специјалистичких студија који се реализују на Школи.

Нивои студија и Студијски програми

Ниво студија Студијски програми Модули

Основне студије

Заштита животне средине Технолошко инжењерство Технологија воде

Технологија неметала

Информационе технологије

Менаџмент у туризму и угоститељству Дизајн

Дизајн индустријске и уникатне керамике

Дизајн и обрада камена

Специјалистичке студије

Заштита животне средине Одрживи развој и животна средина Управљање отпадом

Технологија воде Производња воде за пиће

Прерада отпадних вода Технологија неметала Нови керамички материјали

Конструкциона керамика У оквиру наведених студијских програма заступљени су и предмети који се односе на различите аспекте животне средине, а у зависности од програма који се реализује. Како се на студијском програму програм Заштита животне средине изучавају сви аспекти загађења и заштите животне средине то је у оквиру студија заступљен највећи број предмета који се односи на различите аспекте екологије као мултидисциплинарне науке и предмети који изучавају све аспекте животне средине.


Страна 203

У табелама које следе биће приказан фонд часова и предмети који су везани за животну средину. У посебним табелама биће дати сви студијски програми, како на основним студијама тако и на специјалистичким.

Заштита животне средине (основне студије)

Ниво студија Предмет Година Фонд часова


Основи животне средине

I 2+2

Заштита животне средине и одрживи развој

II 2+2

Микробиологија II 2+2

Заштита на раду II 2+2

Утицај саобраћаја на животну средину II 2+2

Градитељство и одрживи развој II 2+2 Аналитичкахемија III 3+3

Мониторингживотне средине III 2+2

Управљање отпадом III 2+2 Заштита вода III 2+2

Еколошки пројекти III 2+2 Заштита на раду II 2+2

Заштита од корозије III 2+2

Заштита животне средине (специјалистичке студије)

Модул Предмет Фонд часова Управљање отпадом

Систем заштите животне средине ои одрживи развој

2+2

Управљање отпадом и опасним материјама 2+2

Рециклажа и депоновање отпада 2+2 Интегрални приступ управљању отпадом 2+2

Управљање технологијом и операцијама 2+2 Заштита животне средине и информационе технологије

2+2

Рециклажа металних материјала и електронског отпада

2+2

Одабрана поглавља токсикологије 2+2 Одабрана поглавља микробиологије 2+2

Одрживи развој и животна средина

Концепт одрживог развоја и заштита животне средине

2+2

Процена утицаја пројеката и планова на животну средину

2+2

Примена ГИС-а у управљању животном средином

2+2

Пројектовање опреме у еколошком инжењерству

2+2


Страна 204

Управљање технологијом и операцијама 2+2

Заштита животне средине и информационе технологије

2+2

Градитељство и одрживи развој 2+2

Отпадне воде и животна средина 2+2

Технолошко инжењерство (основне студије)

Модул Предмет Година Фонд часова

Технологија неметла


I 2+2


Технологија воде


II 2+2

Заштита на раду I 2+2

Органска хемија II 2+2 Микробиологија III 2+2

Заштита вода III 2+2

Технологија пречишћавања отпадних вода и депоновање отпадног муља

III 2+2

Мониторинг животне средине

III 2+2

Рециклажа радиоактивних отпадних материја

III 2+2

Еколошки пројекти III 2+2

Заштита од корозије III 2+2

Технологија воде (специјалистичке студије)

Модул Предмет Фонд часова

Прерада отпадних вода

Технологија отпадних вода 2+2 Испитивање загађивача у животној средини 2+2

Систем заштите животне средине и одрживи развоја

2+2

Хемијске аналитичке методе у инжењерству 2+2 Управљање технологијом и операцијама 2+2

Заштита животне средине и информационе технологије

2+2

Одабрана поглавља микробиологије 2+2

Одабрана поглавља токсикологије 2+2

Технологија припреме воде 2+2 Систем заштите животне средине и одрживи 2+2


Страна 205

Производња воде за пиће

развој

Екологија копнених вода и биоиндикација 2+2

. Хемијске аналитичке методе у инжењерству 2+2

Одабрана поглавља микробиологије 2+2 Одабрана поглавља токсикологије 2+2

Информационе технологије

Ниво студија

Предмет Година Фонд часова



Заштита животне средине и информационе

II 2+2

Рециклажа металних материјала и електронског отпада

II 2+2


III 2+2

Менаџмент у туризму и угоститељству

Ниво студија

Предмет Година Фонд часова


Основи животне средине у туризму и угоститељству

I 2+2


III 2+2

Санитарна исправност хране и пића

III 2+2

Дизајн (основне студије)

Модул Предмет Година Фонд часова

Дизајн индустријске и уникатне керамика

Основе квалитета I 2+2

Заштита на раду III 2+2

Дизајн и обрада камена

Основе квалитета II 2+2

Технологија рестаурације камена

I 2+2

Заштита на раду III 2+2 У оквиру наведених предмета студенти савлађују теоријске и практичне основе и оспособљавају се да у оквиру будућих занимања адекватно примењују стечена знања.


Страна 206

Акценат треба ставити на студијски програм Заштита животне средине који у својим наставним садржајима посматра различите аспекте животне средине.

Такође, треба нагласити да наставни кадар Школе активно учествује у раду локалне самоуправе (кроз различите комисије), дајући стручни научни допринос у заштити животне средине.

Кроз различите пројекте наставно особље и студенти школе врше едукацију грађана, предшколаца, основаца и др. Кроз одличну сарадњу са средњим школама непрекидно су у контакту са наставницима који се у оквиру предмета баве заштитом животне средине, или су активни чланови еколошких секција, размењујући стручна знања и искуства. У оквру стручне праксе средњошколаца поједини наставници ВТШСС одржавају предавања ученицима са тематиком која са различитих аспеката посматра животну средину.

Свакако треба закључити да ову сарадњу између локалне самоуправе и др. Школских и предшколских установа треба наставити и проширити, а све са једним заједничким циљем: заштитити и oчувати човеково окружење.

Ваннаставне активности, удружења, акције и пројекти

Активности које су се спроводиле по вртићима су бројне и разноврсне: израда играчака од амбалаже; дечје представе; песме и рецитације о здравој храни; озелењавање површина у вртићу и околини; садња четинара у вртићу; сакупљање папирића по насељу; маскенбал – маске од пет амбалаже; сакупљање пет амбалаже и старог папира; сликање на тему заштите животне средине; излети до парка; извођење активности класификације отпада кроз игру и заштита животне средине итд.

По форми то су углавном радионице и перформанси лепих назива:

Оне су пажљиво осмишљене и деца у њима кроз разне видове игара, квизова, извођења представа, песмица, ликовних радионица врло активно учествују.

У свим основним школама се поред обавезних и изборних предмета одвијају ваннаставне активности повезане за заштитом животне средине и то пре свега кроз рад секција. Програми рада еколошких секција су саставни делови Годишњег плана рада школа и имају свој васпитни, образовни и подстицајни карактер. Током рада еколошких секција обрађују се следеће теме:обележавање датума значајних за животну средину, уређење школског дворишта и прилазних путева, израда и постављање паноа са темом заштите животне средине, сакупљање секундарних сировина, укључивање у акције локалне самоуправе и акције еколошког савеза.

Поред обавезне наставе у склопу осталих облика непосредног рад са ученицима у средњим школама постоје еколошке секције.

Програм еколошке секције је усмерен на васпитање и образовање у заштити и унапређењу животне средине.Програмом рада секције су предвиђене одговарајуће активности којим се обележавају значајни еколошки дани:

Еколошки савез Аранђеловац основан је 1990. године као невладина, непрофитабилна и нестраначка организација, основано ради остваривања циљева у области заштите животне средине. Према важећем Закону друштво је регистровано као Удружење грађана са истим циљем.


Страна 207

Циљеви Удружења су дефинисани за унапређивање животне средине, едукацију грађана, а посебно мале деце и младих о значају чувања и заштите животне средине, организовање активности на рехабилитацији угрожених подручја, као и јавно залагање за промену коришћења и чувања природних ресурса и подизање јавне свести у погледу поступања са отпадним материјалима.

Приоритет у раду еколошког савеза је подизање еколошке свести о значају заштите и очувања животне средине. Обезбеђење адекватних техничко-просторних услова и укључивње што већег броја чланова доприноси омасовљавању савеза и стварање услова за деловаље организације.

Резултати рада Савеза најбоље се мере учешћем у многим пројектима и акцијама које су у области заштите животне средине спроведене. Ради остваривања својих циљева удружење:

- Прикупља и обрађује научну и стручну литературу у области животне средине и

одрживог развоја; - Организује, само или у заједници са другим организацијама, стручне скупове,

саветовања, семинаре и друге облике едукације у области заштите животне средине;

- Објављује књиге и друге публикације о питањима која се односе на заштиту животне средине, у складу са Законом;

- Организује просветне раднике и друге стручњаке за рад на едукацији деце, омладине и грађана у области заштите животне средине и за спровођење активности на заштити и унапређењу природе;

- Организује волонтерске акције за чишћење и заштиту природе, пошумљавање и озелењавање угрожених делова насеља и њихове околине;

- Сарађује са Универзитетима, школама, стручним удружењима и другим организацијама у земљи и иностранству које се баве заштитом животне средине.

11.2. Приказ главних проблема у образовању

Проблеми у формалном образовању

Проблеми на које се не може брзо и ефикасно утицати са локалног нивоа: - Непостојање стратешког приступа у имплементацији образовања о животној

средини - Неусклађен и недовољан број наставних предмета и садржаја који се односе на

заштиту животне средине. - Садржаји из заштите животне средине се не проучавају у континуитету, већ само

у одређеним разредима, и то често као изборни предмети

22. септембар Европски дан без аутомобила

18. октобар Дан пешачења

11. децембар Дан планина

22. март Светски дан воде

22. април Дан планете Земље

5. јун Светски дан заштите животне средине

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%B1%D0%B5%D0%B7_%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D0%B5%D1%88%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5


Страна 208

- Неусклађеност уџбеника и наставних програма ***************************************** Проблеми који се могу решавати на локалном нивоу:

- споро и недовољно стручно усавршавање васпитача, учитеља и наставника у области заштите животне средине

- некоординисан рад еколошких секција на локалном нивоу - слаба информисаност о доступности постојећих образовних материјала и

програма које припремају и реализују еминентне светске и домаће институције (УНИЦЕФ, ЕРСТЕ фондација, РЕЦ, Министарство просвете, ...)

- недовољна мотивисаност за активну партиципацију и решавање еколошких проблема у непосредном окружењу

*****************************************

Проблеми у неформалном образовању:

- неразвијена свест грађана о значају заштите животне средине - недовољно учешће јавности у доношењу одлука и побољшању приступа

подацима о животној средини (непознавање Закона о информацијама од јавног значаја, Архунске конвенције,...)

- недовољна финансијска средства за подржавање пројеката и програма невладиних организација

- недовољна сарадња локалне самоуправе и невладиних организација - непостојање часописа из области заштите животне средине намењених како

деци тако и одраслима - недовољна медијска пажња (заступљеност у радијским и телевизијским

емисијама) - непостојање јединственог едукативно-информативног центра као базе података

и иницијалне организације - недовољна едукованост стручњака у организацијама загађивача, новинара и

запослених који спроводе Закон на локалном нивоу

*****************************************

11.3. Закључак

Полазећи од чињенице да област заштите животне средине, са позиције савременог поимања те појаве, представља један од основних постулата националног интереса земље, упућује, да једино темељна промена односа човека према околини обезбеђује даљи напредак људског друштва. У том смислу круцијалну улогу има васпитање и образовање за заштиту животне средине. Стратегија васпитања и образовања за заштиту околине треба да обезбеди: схватање да образовање за заштиту животне средине траје цели живот створи осећај одговорности за стање околине почев од локалне самоуправе до самог врха, да предузме одговарајуће правне мере, осигура свима тачне и потпуне информације, истиће начела одрживог развоја, развија партнерство свих релевантних учесника и користи све расположиве ресурсе и истражује најоптималније методе у васпитању и образовању за заштиту животне средине и примењује их.


Страна 209

Можемо констатовати да и поред тога што екологија као посебан наставни предмет није заступљен у систему обавезног образовања, постоји континуитет у изучавању еколошких садржаја од предшколског узраста до краја основног образовања и васпитања. Колико ће еколошки садржаји бити заступљени у изборним, слободним и факултативним активностима зависи доста и од афинитета и заинтересованости појединих наставника, као и школе у целини.

12. ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ СТАНОВНИШТВА ОПШТИНЕ

ЗА ПЕРИОД 2010 – 2014.г.

Организовано и планско праћење масовних незаразних болести у Шумадијском округу обавља се од 1996.године пре свега кроз Регистар за рак а касније и кроз Регистар за акутни коронарни синдром и Популациони регистар за шећерну болест а према методологији Центра за контролу и превенцију незаразних болести Института за јавно здравље Србије.

Према званичним подацима из 2012.г. општина Аранђеловац је у посматраном периоду имала 47.764 становника, односно сам град 24.797 становника, док је број социјалних осигураника износио 43.368. У оквиру праћења оболевања и умирања становника ове општине последњих пет година се од стране наше здравствене установе спроводе скрининзи (тестови за рано откривање болести код популације одређеног узраста и пола у одређеном времену) према одређеним болестима карактеристичним по својој учесталости и значају за патологију становништва овог подручја, пре свега болести као што су:

1. депресија ( код лица старијих од 18 година ) 35.240 лица 2. дијабет тип II ( код лица старијих од 35 година ) 27.434 3. кардиоваскуларне болести ( мушкарци старији од 35 година) 9.814 лица 4. кардиоваскуларне болести ( жене старије од 45 година) 7887 лица 5. рак дебелог црева ( код лица старијих од 50 година) 14.536 лица 6. рак грлића материце ( код жена старијих од 26 година)

12.150 ца 7. рак дојке ( код жена старијих од 50 година) 6.553 лица

Према подацима Института за јавно здравље Крагујевац и Регистра за малигне неоплазме за Шумадијски округ водеће локализације малигних неоплазми у овом региону у периоду 1996.-2000.г. биле су следеће:

Код мушкараца: Код жена:

Плућа/бронх 61,4% дојка 78,8%

Простата 13,1% колон-ректум 21,0%

Колон-ректум 33,6% плућа- бронх 12,6%

Мокраћа бешика 20,8% материца 12,0%

Желудац 12,5% желудац 6,0%

Усна дупља-фаринкс 9,5% оваријум 9,4%


Страна 210

Бубрег 2,85 грлић материце 27,6%

Нон Ходжкин 3,6% Нон Ходжкин 3,3%

Панкреас 7,0% Панкреас 4,0%

Јетра 9,7% мокр.бешика 6,7%

Леукемија 6,6% леукемија 4,8%

Друге локализације 117,5% друге локализације 93,6%

Из напред наведеног може се закључити да је стопа инциденције малигних тумора у шумадијском округу за наведени период износила 272,2% код мушкараца односно 258% код жена. За општину Аранђеловац та стопа износила је код мушкараца 213-355 % а код жена 166,8-276,2 %. За општину Топола стопа инциденције износила је код мушкараца 176,9-207.7% а код жена 147,6-184,1%. Из напред изнетог видљиво је да је код мушкараца рак плућа водећи узрок оболевања и умирања док је код жена то рак дојке.

У периоду 2010.-2014.године на територији општине Аранђеловац од малигних болести пријављено је укупно 381 оболелих лица, док је од масовних незаразних болести пријављено 196 лица. Стопа инциденције код малигних оболења у односу на претходно приказан период (1996-2000.г.) сада је знатно већа и износи 458,49% или 77,51% више оболелих. Код мушкараца највећи број оболелих и умрлих регистрован је од рака плућа и бронхија (86), док је код жена то рак дојке (58). Посматрано по локализацији то су следеће неоплазме:

1. рак плућа и бронха 86

2. рак дојке 58

3. рак колоректума 47 4. рак материце 32

5. рак коже 21

6. рак простате 19 7. рак желуца 19

8. рак мокраћне бешике 18 9. леукемија 12

10. рак бубрега 8 11. рак ларинкса 7

12. остале локализације 11

Од масовних незаразних болести највише пријављених је од бронхијалне астме, инфаркта миокарда, хипертензије и шећерне болести , што се уклапа у тренд оболевања и у другим регионима Србије. У односу на период 1996 – 2000.г. видљив је тренд пораста обољевања код свих малигних болести а посебно код рака плућа и колоректума код мушкараца и рака дојке и материце код жена.

Такође, наставља се тренд обољевања од кардиоваскуларних оболења, исхемијског обољења мозга са претећим можданим ударом и шећерне болести и других метаболичких оболења. Насупрот томе у посматраном периоду региструје се значајан пад оболевања од заразних болести ( изузев грипа и варичеле ).


Страна 211

Све стопе оболевања и умирања од масовних незаразних болести расле су у посматраној популацији са узрастом.

Утицај животне средине на тренд оболевања је свакако неизбежан и водећи фактор у настајању многих болести. У том правцу у наредном периоду свакако требало би посветити већу пажњу, уз неизбежну могућност интервенције, свугде где је то могуће а посебно када су у питању основни животни параметри средине као што су: квалитет ваздуха, ниво комуналне буке, исправност пијаће воде, правилна диспозиција отпадних материја, зоохигијена и фитохигијена у градској и сеоској средини, стање флоре и фауне на подручју општине, сагледавање и превенција од елементарних непогода и несрећа и последица од истих, превенција и едукација болести зависности код омладине, популаризација свих видова здравог начина живота, ширења културе пропагирања значаја очувања животне средине у школској средини од најмлађих узраста. У Аранђеловцу, 15.07.2015.г. припремио:

Dr Душан ВУЈНОВИЋ, спец. епидемиологије

Здр.центар АРАНЂЕЛОВАЦ

13. ИНФОРМИСАЊЕ

13.1. Увод

Начело информисања и учешћа јавности је једно од основних начела заштите животне средине и једно од основних демократских принципа, према коме свако има право да буде обавештен о стању животне средине и да учествује у поступку доношења одлука чије би спровођење могло да утиче на животну средину. На тај начин је омогућено грађанима да дају свој допринос у остваривању бољег живота и здравог животног окружења. С друге стране, укључивање шире јавности у процес доношења одлука, као и спровођење и праћење политике животне средине и њених циљева, неопходан је предуслов за одговорну и ефикасну јавну управу. Заштита животне средине је трећи приоритет ЕУ и преко 30% свих обавеза Србије у смислу хармонизације закона и приближавања Европској унији односи се на ову област. У Србији је недовољно промовисано учешће јавности у одлукама које се тичу заштите животне средине.

Код одлучивања на националном нивоу, одлуке по правилу доноси представничко тело, односно парламент, као главни законодавни орган, и то је најчешће закон, ређе неки други акти (нпр. просторни план или стратегије, које усваја парламент на предлог владе, и други плански акти).

Опште одлуке може донети и влада, као највиши орган извршне власти, а то су различите уредбе и правилници, као и стратегије и други планови и програми који нису у надлежности парламента.

Регионалне и локалне власти такође могу доносити одлуке општег карактера. У овом случају, увек је скупштина органа власти та која доноси одлуку. У одређеним случајевима дешава се да субјекти са јавним овлашћењима - на пример јавна предузећа, доносе одлуке од општег интереса.


Страна 212

Предмет учешћа јавности су и појединачне одлуке у области заштите животне средине. Ово је дефинисано Чланом 6. Архуске Конвенције чији назив гласи „Учешће јавности у доношењу одлука о посебним активностима“. Посебне активности најчешће обухватају разне промене у простору - изградњу одређених јавних и приватних објеката, пројеката за које се ради процена утицаја на животну средину пре давања одобрења за изградњу.

Учешће (партиципација) јавности у доношењу одлука, заједно са општим правом гласа, родном равноправношћу, социјалним и другим правима, једна је од великих тековина широког покрета демократизације из друге половине XX века и остваривања начела Опште декларације УН о правима човека из 1948. године. Нарочити замах учешћа јавности у доношењу одлука о заштити животне средине подстакнут је након узастопних великих међународних конференција, почевши од 70-их година XX века, и доношења бројних међународно-правних докумената, од којих се по утицају посебно истиче Конвенција о доступности информација, учешћу јавности у одлучивању и доступности правосуђа у питањима која се тичу животне средине, позната и као Архуска конвенција, из 1998. године. Све ове тековине почивају на претпоставци потребе за сталним укључивањем што ширег круга непрофесионалне јавности и тзв. обичних људи у политички процес и доношење опште обавезујућих одлука, као једине гаранције за спречавање рата и изградњу света у којем су мир, живот и искорењивање сиромаштва најважнији друштвени циљеви.

Право на здраву животну средину, право на благовремено и истинито обавештавање о питањима од јавног значаја и стању животне средине, као и обавеза и право да штите животну средину грађанима Републике Србије гарантовано је Уставом Републике Србије. У складу са принципима Архуске конвенције, јавност има права на приступ информацијама, учешће у поступку одлучивања о питањима животне средине пре доношења коначних одлука, као и на правну заштиту. Закон о потврђивању конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине („Службени гласник РС – Међународни документи” број 38/09), донет 2009. године, док су закони који омогућавају примену одредаба Конвенције донети 2004. и 2009. године. Благовремено и истинито информисање јавности представља и веома битан сегмент неформалног образовања грађана и један од начина развијања јавне свести о стању животне средине, о принципима и значају очувања животне средине. То доприноси подизању свести и нивоа знања грађана које је неопходно за њихово квалитетно и сврсисходно учешће у процесу доношења одлука.

13.2. Постојеће стање

У складу са Законом о заштити животне средине (Сл.гл.РС, број: 135/2004, 36/2009, 72/2009, 43/2011) сви субјекти заштите животне средине, дужни су да међусобно сарађују, обезбеђују координацију и усклађивање у доношењу и спровођењу одлука. У општини Аранђеловац регистровано је једно еколошко удружење под називом „Еколошки савез“. Сарадња у области заштите животне средине за сада је на задовољавајућем нивоу.

Чињеница је да грађани не познају довољно и не користе своја права да одлучују о питањима која се тичу заштите животне средине. Највећи део информација јавности је доступан на интернет сајту општине, али треба имати у виду да велики број грађана нема компјутер, односно да је мали проценат грађана који активно и свакодневно користе интернет.


Страна 213

Локална средства јавног информисања, односно регионална, објављују информације из области екологије, али не у довољном континуитету и обиму. Информисање, као значајан сегмент неформалног образовања становништва о проблемима у животној средини, још увек је парцијално, и често сензационалистичко. На територији општине Аранђеловац не постоје часописи који се баве заштитом животне средине, као ни дечија штампа где се поклања већа пажња темама из области животне средине. Број и квалитет написа у дневној и периодичној штампи је и даље на незадовољавајућем нивоу. Иако постоје посебне радио и телевизијске емисије (Државни канал РТС1, Радио Београд 2 итд.), не може се рећи да медији поклањају довољно пажње овој тематици. Посебно важан вид популарисања заштите и унапређивања животне средине су и информативно-едукативни центри у заштићеним природним добрима (ради се на њиховом успостављању).

Одлуком о Општинској управи општине Аранђеловац, послови заштите животне средине обављају се у оквиру Одељења за имовинско правне послове, урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне послове.

Јавност рада и приступ информацијама у Одељењу, обезбеђују се системом активног информисања грађана путем саопшетња за јавност која се пласирају преко различитих средстава информисања (медији, интернет презентације), а постоји и стална двосмерна комуникација са грађанима путем организовања јавних расправа. Информисање и обавештења јавности о заказаним презентацијама, могућношћу увида у докуметацију и заказаним јавним расправама врши се путем градских огласа, на званичној веб презентацији општине Аранђеловац и давањем огласа у штампаним медијима.

Предметна документација се пре заказивања јавне расправе ставља на увид јавности о чему се јавност обавештава путем огласа на званичној веб презентацији општине Аранђеловац и качењем огласа на огласним таблама у згради општинске управе општине Аранђеловац. Заинтересованост шире јавности за учешће на овим јавним расправама је генерално, веома мала, тако да оне у већини случајева представљају формалност. Последњих година приметан је известан пораст интересовања шире јавности за реализацију појединих врста пројеката који могу имати утицаја на животну средину и то углавном на пројекте базних станица мобилне телефоније, чија изградња или постављање на стамбеним објектима изазива повећану пажњу јавности. Ово интересовање јавности је локализовано на групе које су под директним утицајем реализације пројекта (станари зграде на којој је планирано постављање базне станице).

С обзиром да је на пословима заштите животне средине само један запослени, образована је Радна група за израду Програма, акционог и санационог плана заштите животне средине општине Аранђеловац, у оквиру које се врши организовање бројних едукативних и других акција и програма који су усмерени на јачање свести о значају животне средине, као и подстицање, успостављање и остваривање сарадње свих субјеката заштите животне средине, ради решавања приоритетних проблема у области заштите животне средине.

У сарадњи са представницима Месних заједница, удружења, образовно васпитним установама, јавним и приватним предузећима, Радна група је у претходном периоду посебну пажњу посветила обележавању значајних еколошких датума, као што су: 22. март – светски Дан воде, 22. Април - Дан планете Земље, 5. јун - Светски дан заштите



Страна 214

животне средине, 22. Септембар – Дан без аутомобила, 18. Октобар - Дан пешачења и 11. Децембар –Дан планина.

У периоду од од 20. априла до 11. јуна 2015.године, организована је акција такмичарског типа „САКУПЉАЈ ЧЕПОВЕ – ИДИ НА ИЗЛЕТ“, у којој је учестовало 5085 учесника из еколошких секција образовно васпитних установа и током које је сакупљено 469,3кг пластичних чепова. Еколошке секције које су сакупиле највише чепова, као награду, добиле су једнодневни излет на Дивчибаре.

Такође, организоване су акције едукативног типа о енергетској ефикасности, штампање и подела едукативних брошура, одржане радионице на тему заштите животне средине и предузете многе друге активности усмерене на подизање нивоа еколошке свести.

13.3. Циљ и задаци

Јачање свести о значају заштите животне средине обезбеђује се кроз систем образовања и васпитања, усавршавања у процесу рада, јавног информисања и популаризације заштите животне средине. Низак ниво свести о животној средини и недовољно учешће јавности у претходном периоду намеће потребу да се у програмском периоду обезбеде сви услови за ефикасно учешће јавности у припреми и спровођењу политике заштите животне средине на територији општине Аранђеловац. Почетне активности биће усмерене на успостављање ефикасног информационог система и предузимање свих активности у циљу подстицања свести и учешћа јавности. Реализацији овог циља ће допринети и интезивнија сарадња између свих субјеката заштите животне средине. Сви субјекти заштите животне средине треба да прате конкурсе и да се укључују у домаће и међународне пројекте који имају за циљ успостављање информационог система, едукацију и учешће јавности. Програм информисања и едукације јавности реализоваће се организовањем тематских манифестација, промотивних акција, радионица, обележавањем важних еколошких датума, израдом промотивног и едукативног материјала.

14. АКЦИОНИ ПЛАНОВИ (план активности за реализацију)

Акциони планови за спровођење програма заштите животне средине општине Аеанђеловац, дати су у посебном документу.


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D0%B5%D1%88%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1


Страна 215

15. ПРИЛОЗИ

Прилог 4.1 Скупштина општине Аранђеловац Радна група за израду Програма акционог и санационог плана заштите животне средине општине Аранђеловац Технички тим за област Квалитет вода на територији општине Аранђеловац _____________________________________________________________________ (Назив месне заједнице) _____________________________________________________________________

(Упитник попунио: име и презиме и функција)

УПИТНИК Циљ попуњавања упитника је добијање информација које су у вези са животном средном ваше месне заједнице.

Подаци ће се користити за израду Програма акционог и санационог плана заштите животне средине општине Аранђеловац.

Молимо Вас да одвојите мало времена и попуните овај Упитник.

ПИТАЊА I ОПШТА ДЕМОГРАФИЈА 1. Број становника (према попису из 2011.) __________________

2. Број домаћинстава (према последњем попису) __________________

ДОМАЋИНСТВА И ПРИВРЕДА

1. Број домаћинстава која имају индустријске погоне (мала предузећа) ____________

2. Број домаћинстава која имају пољопривредне објекте – фарме (стоке, живине и друго) ____________

3. Број домаћинстава која имају услужне објекте – угоститељство, трговина, занатске радње, ауто сервиси и друго ____________

ПОКРЕТАЧКИ ФАКТОРИ


Индустријски објекти свих врста (назив и број)

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

Пољопривреда

Пољопривредни објекти свих врста (назив и број)

________________________________________________________________________


Страна 216

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

Услужне делатности

Угоститељство, занатске радње, трговина, верски објекти и друго (назив и број)

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

Јавне службе

Образовање, здравство, култура, спорт, туризам, администрација и друго (назив и број)

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

II ПОСЕБНА

ВОДОТОКОВИ

1. Реке (назив)

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

2. Потоци (назив)

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

3. Језера

Број

*природна _________________

**вештачка _________________

4. Баре (назив)

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

ВОДОСНАБДЕВАЊЕ

1.Водни објекти Број

*Фабрика за производњу воде

за пиће __________

**Резервоар воде за пиће __________

***Водозахват __________


Страна 217

2. Начин снабдевања водом за пиће

а) објекат за централно снабдевање становништва водом за пиће - водовод


* градски __________

** сеоски __________

б) објекти за индивидуално снабдевање становништва водом за пиће - бунари

*копани _________

**побијени _________

***бушени __________

в) каптирани природни извори и приватни водовод _____________

3. Број јавних чесми _____________

4. Број домаћинстава која имају бунаре, а не користе их као објекте за индивидуално

снабдевање водом за пиће _________

5. Број домаћинстава која редовно проверавају квалитет воде за пиће из бунара које

користе као изворе водоснабдевања __________

ОТПАДНЕ ВОДЕ

1. Генератори отпадних вода Број

1.1Комуналне

*домаћинства ____________

**јавне службе ____________

***услужне делатности ____________

1.2 Индустријске

Све врсте индустрија ___________

1.3 Пољопривредне

Сви пољопривредни објекти – фарме стоке и живине и други ____________

2. Третман отпадних вода

2.1 Постројење за пречишћавање комуналних отпадних вода ____________

2.2 Постројење за предтретман индустријских отпадних вода ____________

2.3 Постројење за предтретман пољопривредних отпадних вода ____________

3. Место испуштања отпадних вода

3.1 Комуналне

3.1.1 Домаћинства Број

*главни колектор (у канализацију) _____________

**септичке јаме

-прописно изграђене _____________

-непрописно изграђене _____________


Страна 218

*** на/у земљиште _____________

****површинске токове – реке, потоке, канале и друго _____________

3.1.2 Индустрија



прописно изграђене _____________

непрописно изграђене _____________

*** на/у земљиште _____________


3.1.3 Пољопривреда





*** на/у земљиште ____________


3.1.4 Услужне делатности





*** на/у земљиште _____________


3.1.5 Јавне службе





*** на/у земљиште _____________


ХВАЛА НА САРАДЊИ!

ПРИЛОГ 4.2 Скупштина општине Аранђеловац


Страна 219

Радна група за израду Програма акционог и санационог плана заштите животне средине општине Аранђеловац Технички тим за област Квалитет вода на територији општине Аранђеловац

_____________________________________________________________________ (Назив предузећа)

_____________________________________________________________________ (Упитник попунио: име и презиме и функција)

УПИТНИК Циљ попуњавања упитника је добијање информација које су у вези са третманом

индустријских сирових отпадних вода које генеришете у току технолошког производног система.

Подаци ће се користити за израду Програма акционог и санационог плана заштите животне средине општине Аранђеловац.

Молимо Вас да одвојите мало времена и попуните овај упитник. Напомена: Назив предузећа подразумева индустријског постројења – металски сектор и производња од неметалних минерала, пољопривредна делатност – фарме, кланице и друго, прерада камена и мермера – каменорезачке радње, млевење камена и здравство. Отпадне воде које генеришу и третирају/нетретирају и транспортрују су, у овом Упитнику, сирове отпадне воде. ПИТАЊА

1) Заокружите сирове отпадне воде које генеришете и евакуишете.

санитарне отпадне воде које настају као последица физиолошких потреба запослених и одржавања простора - објеката у којима бораве запослени

индустријске отпадне воде које настају као последица технолошког процеса расхладне радиоактивне метеорске од прања бетонских и асвалтних површина у кругу производног погона; дренажне воде

2) Да ли имате постројење за пречишћавање сирове отпадне воде? а) Да б) Не

3) Ако имате, да ли је у функцији? а) Да б) Не

4) Ако је у функцији - пречишћавате сирову отпадну воду, заокружите степен пречишћавања.

1. I степен (примарно пречишћавање) 2. II степен (секундарно пречишћавање) 3. III степен (терцијално пречишћавање) 4. IV степен (кватернерно пречишћавање)

5) Који од два приступа пречишћавања сирових отпадних вода је у вашем случају: 1. предтретман 2. јединствено пречишћавање

6) Наведите или допишите место испуштања (испусте) пречишћене сирове отпадне воде.


Страна 220

1. примарни колектор (јавна канализација) 2. секундарни колектор (унутрашња канализација) 3. индустријски колектор 4. индивидуалне септичке јаме 5. водопропусне септичке јаме са упојним бунаром 6. водоток 7. земљиште 8. канал 9. поток 10. ___________________________________________________________________

7) Ако не пречишћавате, заокружите или допишите место испуштања (испусте) сирове отпадне воде.

1. примарни колектор 2. секундарни колектор 3. индустријски колектор 4. индивидуалне септичке јаме 5. водопропусне септичке јаме са упојним бунаром 6. водоток 7. земљиште 8. канал 9. поток 10. ___________________________________________________________________

8) Заокружите или допишите место евакуације метеорских (атмосферских отпадних вода, кишних вода, оборинске воде) вода.

канализациони систем водоток канал мелиоративни канал

9) Да ли вршите систематско мерење квалитета сирове отпадне воде? а) Да б) Не

10) Ако вршите, доставите лабораторијске анализе за 2012, 2013 и 2014. годину.

11) Да ли вршите систематско мерење количина сирове отпадне воде? а) Да б) Не

12) Ако вршите систематско мерење количина сирових отпадних вода, попуните доле приказану табелу.

Количина сирове отпадне воде Година м3/дан

мин. макс. средња вредност

13) Ако не вршите систематско мерење количина, наведите процењене годишње количине сирових отпадних вода које генеришете и транспортујете. _________________ (м3/час) _____________________ (м3/год.)

ХВАЛА НА САРАДЊИ.


Страна 221

ПРИЛОГ 5.1. Стање ваздуха

1. Пол:

а) мушко б) женско

2. Узраст:

а)15- 25 б)25– 55 в) 55 и више

3. Занимање:

а)ученик – студент

б)запослен

в)пензионер

г)земљорадник

д)остало

4. Место пребивалишта:

а) градско подручје Аранђеловца

б) сеоско подручје Аранђеловца

5. Да ли је по Вашем мишљењу ваздух у општини Аранђеловац загађен?

а) да 2. не 3. нисам сигуран/а

6. Највећи загађивачи ваздуха на територији општине Аранђеловац, по Вашем

мишљењу су: (наведите од 1 до 5, највећи загађивач број 1 итд...):

а) индустрија_______

б) саобраћај________

в) ложишта_________

г) алергени_________

д) остало___________

7. Долазак, боравак и обављање послова у Аранђеловцу обављам:

а) возилом

б) пешке

в)јавним превозом

8. Колико дневно употребљавате возило?

а) до 60 мин

б) више од 60 мин

в) више од 120 минута

г) не употребљавам возило

9. Да ли користите бицикл?

а) да

б) не

10. Наведите разлог због чега користите / не користите бицикл:

______________________________________________________________________

11. По Вашем мишљењу највеће слабости и проблеми због којих долази до загађења

ваздуха су:

_____________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

12. Предложите мере заштите ваздуха од загађења:

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________


Страна 222

______________________________________________________________________

* Хвала на издвојеном времену *

ПРИЛОГ 6.1.


Страна 223

ПРИЛОГ 6.2


Страна 224


Страна 225

ПРИЛОГ 6.3


Страна 226

ПРИЛОГ 6. 4 Структура земљишног фонда на територији општине Аранђеловац 1982.г.

Назив 1982.г. ( ха

) Структура (

% )

Оранице и баште 18.398 49 %

Воћњаци 2.697 7,9 %

Виногради 678 1,8 %

Ливаде 2.818 4,7 %

Укупно обрадиво 24.861 -

Пашњаци 1.776 4,7 %

Укупно пољ.површине

26.637 -

Шуме 8.938 23.8 %

Укупно пр.земљиште

35.575 -

Неплодно 2.014 5,4 %

Укупно површина 37.589 100 %

Структура пољопривредне производње 1982.г.

Житарице 12.719 63,1 %

Индустријско биље 95 0,5 % Повртарско биље 1.925 9,5 %

Крмно биље 3.658 18,1 % Пашњаци 1.776 8,8 %

Укупно : 20.173 100 %

Пољопривредна механизација 1982.г.

Број трактора 1.357

Самоходне косачице-жетелице

150

Култиватори 308

Комбајни 60

Прскалице 43

Пумпе за наводњавање 61

Запрежна возила 2777


Страна 227

ПРИЛОГ 6.5


Страна 228

ПРИЛОГ бр.7.1. Преглед врста птица Буковичке Бање и њихов миграторни, национални и међународни статус заштите:

Ред. број

Назив врсте Миграторни статус Национална заштита Међународна заштита

1 Фазан Phasianus colchicus МГ - Л ЗЛ-л -

2 Питоми голуб Columba livia f.d. ГС - -

3 Голуб гриваш Columba palumbus ГС ЗЛ-л СПЕЦ-e

4 Гугутка Streptopelia decaocto ГС ПР -

5 Кукавица Cuculus canorus ГСел ПР -

6 Ћук Otus scops ГСел ПР СПЕЦ-2

7 Мала ушара Asio otus ГС ПР -

8 Шумска сова Strix aluco ГС ПР СПЕЦ-e

9 Зелена жуња Picus viridis ГС ЗЛ-т СПЕЦ-2

10 Велики шарени детлић Dendrocopos major ГС ЗЛ-т -

11 Средњи шарени детлић Dendrocopos medius ГС ПР СПЕЦ-e

12 Градска ласта Delichon urbica мГСел ЗЛ-т СПЕЦ-3

13 Кос Turdus merula ГС ЗЛ-т СПЕЦ-е 14 Велика сеница Parus major ГС ЗЛ-т -

15 Обична сива сеница Parus palustris ГС ЗЛ-т СПЕЦ-3

16 Сеница плавић Parus caeruleus ГС ЗЛ-т СПЕЦ-е

17 Бргљез Sitta europaea ГС ЗЛ-т -

18 Дугокљуни пузић Certhia brachydactyla мГС ПР СПЕЦ-e

19 Сврака Pica pica ГЦ ЗЛ-л -

20 Сојка Garrulus glandarius ГС ЗЛ-л -

21 Чавка Corvus monedula ГС ЗЛ СПЕЦ-e

22 Гачац Corvus frugilegus ГС ЗЛ-л -

23 Сива врана Corvus cornix ГС ЗЛ-л -

24 Чворак Sturnus vulgaris ГС ЗЛ-т СПЕЦ-3

25 Домаћи врабац Passer domesticus ГС ЗЛ-т СПЕЦ-3

26 Обична зеба Fringilla coelebs ГС ЗЛ-т СПЕЦ-е 27 Црногрла стрнадица Emberiza cirlus ГС ПР СПЕЦ-e

Легенда: С - станарица; СГ - станарица-гнездарица; ГСел – гнездарица-селица; Л – луталица; М – врста у сеоби или пролазу. Уз миграторни статус (С;СГ; Л и П) стоје мала слова: д – доказан миграторни статус врсте у парку; в – вероватан и м - могући миграторни статус врсте у парку. Скраћенице за национални и међународни значај заштите су: ПР – врста заштићена као природна реткост Србије; ЗЛ - врста заштићена Законом о ловству Србије; л - ловна дивљач заштићена ловостајем; т – врста трајно заштићена ловостајем; СПЕЦ–2 – врста чији је статус заштите неповољан у Европи и њене главне популације се налазе у Европи; СПЕЦ-3 - врсте чији је статус заштите неповољан у Европи, али њене се главне популације налазе изван Европе; СПЕЦ-е – врста чији је статус заштите повољан у Европи и њене главне популације се налазе у Европи.

ПРИЛОГ бр. 7.2. Мапа екслоатационих поља и површина на којима се врши експлоатација камена на планини Венчац. ПРИЛОГ бр.10.1.


Страна 229

Општинскау праваАранђеловац

Радна група за израду програма, акционог и санационог плана заштите животне средине

општине Аранђеловац

бр.06-3/2015-01-3

08.01.2015.година

АНКЕТНИ ЛИСТ Насеље: __________________________

1. Тип објекта :

a. индивидуална стамбена зграда,

b. стан,

c. пословни простор (непотребно прецртати)

2. Површина објекта: ____________ m2

3. Површина која се греје :____________ m2

4. Количина енергента на годишњем нивоу :

1. Огревно дрво (врста _________________ количина _______________m3

2. Угаљ (тип ____________ количина ___________ t

3. Гас :__________ Nm3

4. Електрична енергија :_____________kWh

5. Остало : __________________________________________

5. Возило у власништву :

a. возило 1

1) Тип __________________ и годиште __________

2) Врста горива ________________ и потрошња на 100km _______________

3) Пређени километри на годишњем нивоу __________

b. возило 2

1) Тип __________________ и годиште __________



c. возило 3

1) Тип __________________ и годиште __________



НАПОМЕНА: Поштовани суграђани подаци су нам потребни да би што боље сагледали енергетски биланс потрошње у нашој општини и у другу сврху неће бити коришћени. Унапред Вам се захваљујемо на сарадњи и разумевању.

ПРИЛОГ 11.1.


Страна 230

АНКЕТА ПОШТОВАНИ СУГРАЂАНИ, ПОПУЊАВАЊЕМ АНКЕТНОГ ЛИСТИЋА ПОСТАЈЕТЕ ДЕО ТИМА ЗА ИЗРАДУ ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОПШТИНЕ

ARAНЂЕЛОВАЦ.

Овим планом се утврђују најважнији проблеми у области животне средине и израђују акциони планови за њихово решавање. Резултати анкете помоћиће нам да заједно решимо проблеме у нашој општини.

ВАШЕ МИШЉЕЊЕ О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НАШЕ ОПШТИНЕ ЈЕ ДРАГОЦЕНО!

1. Да ли мислите да су проблеми животне средине у нашем окружењу:

а) Веома опасни б) Опасни ц) Уобичајени д) Безначајни е) Не знам

2. Који су по Вашем мишљењу најзначајнији проблеми животне средине у општини Аранђеловац? (наведите распоред 10 приоритета стављањем броја 1 уз проблем који сматрате да је највећи, броја 2 за онај који је до њега и тако редом до 10)

.....Загађење ваздуха ..... Комунални отпад (сакупљање, депонија, дивља сметлишта) ..... Загађење пореклом од индустрије ..... Опасан отпад и опасне материје (индустријски, медицински, кланични) ..... Загађење површинских и подземних вода (воде за пиће) ..... Загађење земљишта и ерозија ..... Урбанистичко планирање ..... Стање зелених површина ..... Саобраћајна бука ..... Уништавање и неконтролисана сеча шума ..... Уништавање биљног и животињског света ..... Јонизујуће и нејонизујуће зрачење ..... Саобраћајна инфраструктура - регионални путеви, градске саобраћајнице ..... Неадекватно еколошко информисање ..... Неадекватно еколошко образовање ..... Квалитет животних намирница ..... Остало – шта? :_______________

3. Ко ВАС највише загађује: (заокружите шта мислите) а. Индустрија б. Саобраћај ц. Отпадне воде д. Грађани е. Остали

4. Како се по Вашем мишљењу могу решити еколошки проблеми? (заокружите највише два одговора) а. Образовањем и васпитање б. Јачањем медицинских служби ц. Казненом политиком д.Информисањем и подизањем нивоа свести


Страна 231

е. Ефикаснијом инспекцијском контролом ф. Остало – шта?:________________ 5. Да ли сте задовољни решавањем проблема отпада на територији општине?

a) Да б) Не ц) Делимично

6. Да ли треба организовано сакупљатити отпад и у сеоским месним заједницама?

а) Да б) Не 7. Да ли би добровољно радили на решавању еколошких проблема у вашој општини или МЗ? (заокружити да ли би) а. Да б. Не ц. Можда д. Понекад 8. Како видите своју општину за 10 - 15 година? а. Шта треба променити? ________________________________________________________________________________________________________________________________ б. Шта треба заштити и сачувати?_________________________________________________________________________________________________________________________ ц. Шта треба изградити ново?_____________________________________________________________________________________________________________________________

9.Пол: (заокружити припадност) а. Женски б. Мушки

10.Радни статус: (заокружити припадност) а. Ученик, студент б. Запослен ц. Пензионер д. Земљорадник е. Остало 11.Образовање: (заокружити припадност) а. Неписмен б. Основно образовање ц. Средње д. Више и високо образовање 12.Године старости: (заокружити припадност) а. Од 15 - 18

б. 18 - 25

ц. 25 - 35

д. 35 - 45

е. 45 - 55

ф. 55 и више

13.Део општине (насеље, село) у ком живите _________________________________


Страна 232

16. КОРИШЋЕНИ МАТЕРИЈАЛИ

Прописи:

1) Закон о заштити животне средине, „Службени гласник Републике Србије”, 135/2004 ; 36/2009; 36/2009 – др. закон, 72/2009 – др. Закон и 43/2011 – одлука УС;

2) Закон о заштити животне средине, „Службени гласник Републике Србије”, 135/2004; 36/2009; 36/2009 – др. закон, 72/2009 – др. Закон и 43/2011 – одлука УС;

3) Закон о водама, „Службени гласник Републике Србије“, 46/1991; 53/1993; 67/1993; 48/1994; 54/1996 и 101/2005;

4) Закон о заштити ваздуха „Службени гласник Републике Србије“ број 36/09;

5) Закон о рударству и геолошким истраживањима, „Службени гласник Републике Србије“ број 88/11 од 22.11.2011. године;

6) „Закон о заштити животне средине Републике Србије“;

7) Законом о заштити животне средине „Службени гласник Републике Србије“ бр.104/04;

8) Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине „Службени гласник Републике Србије“, број:104/04;

9) Закон о управљању отпадом „Службени гласник Републике Србије“ број: 36/09;

10) Закон о заштити од буке у животној средини „Службени гласник Републике Србије”: број 36/09 и 88/10ч

11) Закон о заштити животне средине „Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 и 43/11 – одлука Уставног суда,

12) Закон о дивљачи и ловству, „Службени гласник Републике Србије” број 18/10;

13) Закон о планирању и изградњи „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 - одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 - одлука УС, 50/13 - одлука УС, 98/13 - одлука УС, 132/14 и 145/14,

14) Уредба о категоризацији водотока, „Службени гласник Републике Србије“, 5/1968;

15) Уредба о класификацији вода, „Службени гласник Републике Србије“, 5/1968;

16) Правилник о опасним материјама у води, „Службени гласник Републике Србије“, 31/1982;

17) Правилник о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивaња, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података, „Службени гласник Републике Србије”, 91/2010;

18) Правилник о начину и минималном броју испитивања квалитета отпадних вода, „Службени гласник Републике Србије ”, 47/1983; 13/19884;

19) Правилник о методама и минималном броју испитивања квалитета отпадних вода, „Службени гласник Социјалистичке Републике Србије”, 47/1983 и 13/1984;

20) Правилник о опасним материјама у водама, „Службени гласник Социјалистичке Републике Србије”, 31/1982;

21) Правилник о условима који морају да испуњавају предузећа и друга правна лица која врше одређену врсту испитивања квалитета површинских и подземних вода, као и испитивање квалитета отпадних вода, „Службени гласник Републике Србије”, 41/1994 и 47/1994;

22) Правилник о хигијенској исправности воде за пиће, „Службени лист Савезне Републике Југославије”, 42/1998 и 44/1999;


Страна 233

23) Правилник о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања, „Службени гласник Републике Србије”, 92/2008;

24) Правилник о опасним материјама које се не смеју уносити у воде, „Службени лист СФРЈ”, 3/1966 и 7/1966;

25) Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих биљака, животиња и гљива „Службени гласниик Републике Србије“ број 5/10 и 47/11;

26) Правилник о поступању са отпацима који имају својство опасних материја „Службени гласник Републике Србије“ број:12/95 итд;

27) Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини, „Службени гласник Републике Србије“ број 54/92;

28) Правилник о методама мерења буке, садржини и обиму извештаја о мерењу буке „Службени гласник Републике Србије“ број 72/10 ;

29) Правилник о методологији за одређивање акустичких зона „Службени гла-сник“ РС бр.72/2010;

30) Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини, „Службени гласник Републике Србије“ број 54/92;

31) Уредба о индикаторима буке,граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини „Службени гласник Републике Србије“ бр. 75/10;

32) Водопривредна основа Републике Србије, „Службени гласник Републике Србије“, 11/2002;

33) Министарство пољопривреде и заштите животне средине (2012), Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара: Анекс-природни ресурси и добра, стање и процена утицаја на животну средину

34) Национални програм заштите животне средине;

35) Национална листа индикатора „Службени гласник Републике Србије“ број 37/2011;

36) Програм заштите животне средине града Београда, Јануар 2015;

37) Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011;

38) Национални план заштите животне средине Републике Србије;

39) Регионална развојна агенција „Срем“ (2012), „Истраживање потенцијала расположиве биомасе за производњу биогаса на територији општине Стара Пазова и Рума“;

40) „Службени гласник општине Аранђеловац“ број 63/014;

41) Стратегија одрживог развоја општине Аранђеловац 2010 – 2015;

42) Програм мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја општине Аранђеловац за 2015. годину „Службни гласник Републике Србије“ број 67 од 09.03.2015.године;

43) Републички завод за статистику (2012), Попис пољопривреде 2012;

44) Просторни план општине Аранђеловац – Генерални план „Аранђеловац 2006“ (предлог плана);


Страна 234

Коришћени стручни радови и остали материјал:

1) Катанић М. (2014): „Неопходност реконструкције водоводног постројења у Аранђеловцу“, Специјалистички рад, „Висока технолошка школа струковних студија-Аранђеловац“, Аранђеловац;

2) Ђурић Л. (2013): „Загађивачи, извори загађивања и загађујуће материје реке пештан на територији општине Аранђеловац“, Стручни рад, Специјалистичке струковне студије, „Висока технолошка школа струковних студија-Аранђеловац“, Аранђеловац;

3) Бибин С. (2013): „Неодрживо и одрживо снабдевање неминерализованом и минерализованом водом за пиће становништва општине Аранђеловац“, Семинарски рад, Специјалистичке струковне студије, „Висока технолошка школа струковних студија-Аранђеловац", Аранђеловац

4) Плескоњић Ј. (2014): „Одрживо коришћење и заштита изворишта минералне воде“, „Kњаз Милош“ АД, Семинарски рад, Специјалистичке струковне студије, „Висока технолошка школа струковних студија-Аранђеловац“, Аранђеловац

5) Плескоњић Ј. (2014): „Одрживо коришћење и заштита изворишта минералне воде“, „Књаз Милош“ ад, Семинарски рад, Специјалистичке струковне студије, „Висока технолошка школа струковних студија-Аранђеловац“, Аранђеловац;

6) Плескоњић Ј. (2015): „Постојеће стање, идентификација слабости и акциони план прикупљања и третмана отпадних вода на територији општине Аранђеловац“ - Семинарски рад, Специјалистичке струковне студије, „Висока технолошка школа струковних студија - Аранђеловац“, Аранђеловац;

7) РАДИН Д. (2015): „Снабдевање водом за пиће на територији општине Аранђеловац – постојеће стање, идентификација слабости и акциони план за отклањање идентификованих слабости“, Семинарски рад - Специјалистичке струковне студије, „Висока технолошка школа струковних студија-Аранђеловац“, Аранђеловац;

8) Анђелковић Т. (2007), „Хемија животне средине I“, Универзитет у Нишу; 9) Проф. др Миладин Шеварлић (2015), Пољопривредно земљиште у Републици

Србији, специјална студија Пописа пољопривреде (2012), Републички завод за статистику;

10) Проф. др Милун Бабић (2009), „Развој постројења за производњу биогаса у малим пољопривредним сеоским фармама на територији општине Крагујевац“ ;

11) Привредна комора Београда, „Шансе за развој органске производње у Србији“ 12) „Национално удружење за развој органске производње Serbia organica“ (2015),

„Органска пољопривреда“; 13) Д. Томашевић, дипл. инж. рударства (2015), „Извештај о оштећеним јавним

инфраструктурним објектима и водотоковима са приобаљем на територији општине Аранђеловац током поплава 2014. године“; Комисија за процену штете од поплава;

14) Дејан Росић дипл. инж. пољопривреде (2015), „Предлог оперативног плана за одбрану од поплава за воде II реда на територији општине Аранђеловац у 2015. године“ , Одељење за привреду и друштвене делатности општине Аранђеловац,

15) Весна Милошевић дипл. инж. хортикултуре, Анкица Ускоковић дипл. инж. пољопривреде (2015), „Извештај о узорковању и хемијској анализи пољопривредног земљишта на територији општине Аранђеловац за 2014. године“, Пољопривредна стручна и саветодавна служба Крагујевац,


Страна 235

16) Марија Живановић дипл. инж. пејзажне архитектуре (2008), „Рекултивација деградираног земљишта код површинске експлоатације“,

17) Агенција за заштиту животне средине (2013), „Катастар депонија“, 18) Весна Алексић дипл. биолог, инспектор за заштиту животне средине (2015) „Извештај

о резултатима мониторинга квалитета земљишта на територији општине Аранђеловац“ , Институт за јавно здравље из Крагујевца;

19) Сања Михаиловић, Завршни рад „Градска бука у центру Аранђеловца изазвана саобраћајем“, „Висока технолошка школа струковних студија – Аранђеловац“ (2015) Аранђеловац;

20) Јелена Алексић,завршни рад „Еколошки аспекти саобраћајног система“, „Висока туристичка школа струковних студија београд“ (2015), Београд;

21) Жељко Ђуришић „Обновљиви извори енергије “- ЕТФ Београд; 22) „Врсте биљака и животиња значајне за заштиту природе у ЕУ”, (2014) издавач:

„Протего“; 23) „Водич кроз ЕУ политику Животна средина“ ,(2010), Београд; 24) Универзитет у Новом Саду, „Факултет техничких наука“- Департман за инжењерство

заштите животне средине: „Утврђивање састава отпада и процене количине у циљу дефинисања стратегије управљања секундарним сировинама у склопу одрживог развоја Републике Србије“, Нови Сад, (јун 2009);

25) ИПА програм за прекограничну сарадњу Србија-Бугарска (2011), „Како направити сопствено биогас постројење“, агенција за економски развој-Костинброд;

26) „Институт за јавно здравље Крагујевац“, резултати испитивања квалитета воде на постројењу за пречишћавање отпадне воде у Аранђеловцу;

27) „Институт за јавно здравље Крагујевац“ - Резултати испитивања квалитета воде са јавних чесми Аранђеловац,

28) Техничка документација ЈКП ,,Букуља“, Аранђеловац;

29) Агенција за заштиту животне средине (2012): Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2011. Године;

30) Агенција за заштиту животне средине (2013): Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2012. Године;

31) Институт за јавно здравље Крагујевац (2015): Азвештај о испитивању квалитета ваздуха на подручју општине Аранђеловац

32) Институт за јавно здравље Крагујевац (2014): Испитивање квалитета ваздуха „Беаз - Плус" д.о.о. Аранђеловац, Рисовачки пут бб,

32) Одељење за привреду и друштвене делатности општине Аранђеловац (2015): Извештај о броју регистрованих пекара, пржионица, роштиљница и печењара на територији општине Аранђеловац;

33) Ад „Електропорцелан“ (2015): Извештај о мерењу емисије штетних и опасних материја из фабрике,

34) Одељење за инспекцијске послове; Комунална инспекција општине Аранђеловац; Извештај о извршеној контроли изведених радова на уништавању амброзије и корова на површинама јавне намене насељеног места Аранђеловац бр. 355-сл./2015-06 од 15.07.2015. године.

35) Институт за јавно здравље Крагујевац, (2014): Пројекат: „Кад порастем бићу здрав“ ;


Страна 236

36) Инспекција за заштиту животне средине, Одељење за инспекцијске послове општине Аранђеловац: Извештај о резултатима мониторонга и оцењивању квалитета ваздуха амбијента, на погону и коповима предузећа доо „Оmya Venčac“ на планини Венчац, општина Аранђеловац, Број: 501-109/2015-06 од 03.07.2015.године.

37) Институт за заштиту на раду, Нови Сад, Извештај о утврђивању квалитета ваздуха, „Бања Комерц“ Бекамент доо бр. 02 – 1416/1 од 15.05.2014;

38) МД ,,Пројект институт“ д.о.о., Извештај о мерењу емисије загађујућих материја, Бања Комерц Бекамент д.о.о., бр. L – 210/04, 26.04.213 и бр. L – 546/10 од 22.10.2012;

39) Комисија за израду предлога Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Аранђеловац (2015), „Годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Аранђеловац“, Службени гласник општине Аранђеловац број 67 од 09.03.2015. године;

40) Одељење за привреду и друштвене делатности општине Аранђеловац (2015);

41) Годишњи извештаји Ловачког удужења „Букуља“;

42) Извештај Министарства рударства и енергетике број: 310-02-00163/2015-02 од 12.02.2015. о издатим одобрењима за експлоатацију на територији општине Аранђеловац;

43) „Шумско-привредна основа“, документа Ј.П. „Србија шуме“, (2010); „Парк Буковичке бање“,-„Студија заштите“, аутор: „Завод за заштиту природе Србије“

44) „Инфоплан“ друштво са ограниченом одговорношћу за планирање, пројектовање, аутоматску обраду података и инжењеринг, Аранђеловац, 2006.

Часописи и интернет странице

1) Часопис „Заштита природе“ број 64/1,1014; број 6371-2,2013. Wеб-sitе Владе Републике Србије;

2) „Waste Mangement“;

3) Часопис „Build“, број 8;

4) Web-site „Агенција за заштиту животне средине“ - (http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=202&akcija=showXlinked);

http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=202&akcija=showXlinked

Documents

Ђ ¥ sajt, novo/PROGRAM ZZS Arandjelovac 12.10.2015..pdfза одрживи развој и заштиту животне средине ... 3. Душица Поповић, дипл.инг.саобраћаја