1
Субота 14. новембар 2015. [email protected] 09 НАУКА На-Светском-научном-форуму- одржаном-прошле-недеље-у- Будимпешти,-посвећеном-односу- науке-и-политике,-председник- Мађарске-Јанош-Адер-говорећи- о-климатским-променама- истакао-је-да-је-наука-та-која- треба-да-дигне-глас-толико- да-цео-свет-примети-и-упути- политичаре-како-да-реше- те-проблеме-- WSF-2015 Спе- ци- јал- но-за-По- ли- ти- ку- из-Бу- дим- пе- ште- С едми Светски научни форум (WSF) одржан је прошле недеље у Будимпе- шти ради сагледавања свеобухватне моћи науке у данашњем времену. Овај бијенални догађај сматра се јед- ним од највећих научних скупова на свету, оку- пљајући политичаре, научнике и представнике приватног сектора из готово стотину земаља са идејом повезивања научне заједнице са инду- стријом и доносиоцима одлука. Поред обележа- вања међународне године Светлости, на скупу се највише дијалога водило на две теме: гово- рило се о одрживости, са жељом да се доприне- се дијалогу УН о „Развојној агенди после 2015”, која, између осталог, има за циљ смањење сиро- маштва, заустављање ширења заразних болести попут ХИВ-а и АИДС-а, и пружање универзал- ног основног образовања. Разговарало се о по- стигнутим резултатима и изазовима са којима су суочени државни апарати како би ови амби- циозни циљеви постали реалност. Друга тема биле су комуникације – разма- тране су могућности ефикасне размене ин- формација. Али говорило се и односу науке и политике. На пленарној седници одржаној последњег дана форума председник Мађар- ске Јанош Адер, обраћајући се делегатима у парламенту, нагласио је да је неопходно да се сви сакупа фокусирају на глобалне изазове, ко- ји су иницирани променама са којима се сва- кодневно суочавамо у свету. Говорећи о кли- матским променама, он је истакао да је наука та која треба да дигне глас толико да цео свет примети: „Уколико је потребно, наука треба да укључи аларм и упути нас како да решимо проблеме. Наша будућност зависи од тога ка- ко гледамо, како утичемо на то да и други ви- де, и како тумачимо изазове са којима се суо- чава наша планета.” Скупу су обратила и Ирина Бокова, генерална директорка Унеска. Она је упозорила да „живи- мо у доба ограничених ресурса, и зато морамо да урадимо много више у сфери одрживе енер- гије, људске инвентивности и креативности, а то значи да наука треба да изнедри нова реше- ња. Могућност да развијамо међусобни дија- лог, и сарађујемо данас је већа него икада, али такви су и изазови. Наука је област која пове- зује економију, животну средину али и соци- јалне димензије одрживог развоја. То значи да нам је потребна јака наука која покрива разне дисциплине.” Председник Светског научног форума и пред- седник Мађарске академије маука, професор Ласло Ловач нагласио је да је наука та која омо- гућава да се боримо против глади и болести, да се суочимо са растућом потребом за енергијом, која повезује људе и омогућава брзу комуни- кацију, као и социјалну и економску основу за квалитетнији живот већег број људи. Учесници најзначајније пленарне сесије фо- рума на тему односа науке и политике изнели су различита виђења положаја науке у проце- су доношења значајних одлука за свет у коме живимо. Тако професор Патрик Канингам са Тринити колеџа у Даблину сматра да владе теже да сма- њују буџете за науку, да политичари често гледа- ју на ствари краткорочно и траже брза решења. Абдул Хамид Закри, саветник за науку преми- јера Малезије, рекао је да свет политике треба да разуме да је наука у ствари машина за еко- номски напредак. Владимир Шука, руководилац Центра за истраживање Европске уније, приметио је да приликом доношења политичких одлука треба осим могућности и вредности сагледати и чиње- нице. Пошто је наука усмерена само на чиње- нице, она треба да буде укључена у доношење политичких одлука од самог почетка. Гордон Макбин, председник Интернационал- ног савета за науку, фокусирао се на улогу науч- них саветника. „Посао саветника није да говори политичарима шта да раде, већ да их упути на алтернативе и укаже на оно шта те алтернати- ве могу да пруже.” Професор Питер Глукман, саветник за науку премијера Новог Зеланда, сматра да је стицање што већег поверења свих који одлучују у науку, од пресудне важности. Али, то се не решава та- ко што ћете наметнути људима прегршт науч- них доказа: „На основу мог искуства саветника премијера, развијање поверења друштва у нау- ку делом се састоји у томе да се сваком друштву пружи право да само одлучи како ће употребити науку”, рекао је Глукман, иначе председавајући пленарне сесије о односу науке и политике. Један од учесника из Србије, Ивана Гађански, која је на овај скуп дошла јер је номинована од стране Српске академије наука и уметности и Глобалне академије младих научника, има пре- стижну каријеру. У кратком говору, овде у мађарском парла- менту, покушала је да на пластичном примеру објасни однос науке и политике: – Употребила сам централни нервни систем као метафору, где су мозак они који доносе по- литичке одлуке, а мишићи су људи који проводе све у праксу, а како мозак и мишићи морају да комуницирају, то чине преко неурона, а то су у овом случају научници. Пре свега млади науч- ници… важни неурони у тој сигнализацији. Ов- де је било присутно много младих научника, ви- ше него икада до сада. Организатори су имали жељу да се укључе млади научници у доношење одлука. Тако да је један од циљева Глобалне ака- демије младих научника и оснивање национал- них академија младих научника, и надамо се да ћемо је покренути ускоро у Србији. У оквиру Светског научног форума млади на- учници из целог света имали су засебне сесије на којима су предлагали своје идеје како да се побољша комуникација између политичара и научника. Тим младих стручњака разних науч- них дисциплина, у коме је била Ивана Гађански, предложио је да се направи платформа. Она би окупљала младе научнике који би радили на де- финисању послова будућности, што је и један од циљева одрживог развоја. – У данашњем мултидисциплинарном при- ступу науци појављују се нове дисциплине, и отвара се питање који начин учења је за то по- требан. С обзиром на то да већ постоји јаз у опи- су занимања које траже фирме и онога које је стечено образовањем, треба синхронизовати потребе индустрије са новим образовним про- филима. Наравно, не у свим научним области- ма. Јер, више није довољно да наука постоји ра- ди науке, већ да би помогла целом друштву, то је била и основна порука овог форума. - Ми- ли- ца-Мом- чи- ло- вић „Посао-научног- саветника-није- да-говори- политичарима- шта-да-раде,- већ-да-их-упути- на-алтернативе- и-укаже- на-оно-шта- те-алтернативе- могу-да-пруже” Наука-треба-да-укључи-аларм Ива- на-Га- ђан- ски:- Фаб-лаб-у-Пет- ни- ци Др Ивана Гађански докторирала је неуро- физиологију на престижном немачком Уни- верзитету Георг-Август у Гетингену. Затим је добила Фулбрајтову стипендију и отишла на Колумбија универзитет у Њујорку, где је почела да се бави ткивним инжењерингом. По повратку у Србију почела је да ради у Центру за биоинжењеринг (Био-Ирц) у Крагу- јевцу, и да предаје на Биолошком факултету, и на Универзитету Метрополитен у Београ- ду. Осим академске каријере, има сопстве- ни „стартап”. Покренула је пројекат женског предузетништва у биотехнологији и непро- фитну организацију „Фаб-лаб иницијатива”. Наша научница, која је и координаторка недавно формираног „Фаб-лаба Петница”, објашњава како је овај пројекат замишљен: – Фаб-лабови су (енг. fabrication laboratory) радионице за дигиталну фабрикацију у који- ма је „могуће направити практично све”. Први фаб-лаб је направљен на Универзитету МИТ у САД, а касније су се проширили по целом свету. Блиско су повезани са универ- зитетима, научним институцијама, школама са једне стране и са индустријом и „старта- пима” са друге стране. „Фаб-лаб Петница” је едукативни фаб-лаб што значи да је, пре свега, усмерен на обуку ђака, студената и наставника. У оквиру про- јекта одржаћемо низ практичних курсева, о томе како се користи дигитална фабри- кација, али и да објаснимо везу фаб-лабова са предузетништвом. Према последњим подацима 2/3 школа у Србији нема своју лабораторију за физику, биологију, хемију. Желимо да се ученици и наставници обуче како сами да направе опрему за научне екс- перименте, односно мини фаб-лабове и да почну да размишљају предузетнички. Ирина-Бокова,-Ласло-Ловач-и-Јанош-Адер-на-форуму-у-Будимпешти Обраћање-Иване-Гађански-учесницима-WSF-2015---Фото-WSF-–-SCIFORUM.HU/MTA.HU Н еко је давно рекао: изгу- бљени дани сличе умрлим пријатељима и познаници- ма којих се с болом сећамо, али који опомињу да прео- стале пријатеље сусрећемо с више па- жње и уважавања. Изгубљена битка у времену, изгу- бљена је битка на свим осталим по- љима. Ево шта је још речено: „Не примај на нежне очи сан пре него си промислио о сваком свом чи- ну тога дана, шта си чинио? Шта си пропустио да учиниш? Почевши од првог чина, пођи редом и за зло себе покори, за добро се развесели. Тако ради и у томе се вежбај” (Питагора). „Заиста, лоше чините што ленчари- те и мало пишете. Ви сте почетник у пуном смислу те речи и не смете за- боравити, по цену смртне казне, да је сваки данашњи рад велико богат- ство за будућност. Ако сада не буде- те научили своју руку и свој мозак на дисциплину и убрзани марш, за три- четири године биће касно” (Чехов у писму једном пријатељу). „Глас времена довикује човеку: Ко- рачај напред. Време постоји ради чо- вековог напредовања и усавршавања” (Чарлс Дикенс). Човек прегажен временом постаје незадовољан и оптерећен. Организо- вање властитог духа и талента, вође- ње економије времена, њему је више него драгоцено. Не остављати ства- ри за после, јер је „овај данашњи дан све што имаш”. Дневно је свакоме на располагању онолико часова колико су, рецимо, имали духовни горостаси Стојан Новаковић, Никола Тесла, Јо- ван Цвијић и Јован Скерлић. Шта се све може урадити у „мало живота”? Александар Велики је са 33 године створио једно од највећих царстава у историји. Декарт је у 17. години по- ставио методе за свој рад. Исак Њутн је са 25 година открио законе кретања и поставио теорију гравитације. Хај- зенберг је са 23 године открио квант- ну механику, а са 25 поставио прин- цип неодређености. Пушкин је са 28 година аутор дела оноликог и онаквог колико и какво други оставе сазревши и остаревши. Еварист Галоа је са 20 година, само годину пре но што је оти- шао са овог света, оставио за собом математичку заоставштину уграђену у темеље савремене алгебре, теорије група и теорије бројева. Моцарт је са 12 година признати виртуоз на неко- лико инструмената. Наполеон Бона- парта је са 24 године постао генерал, са 27 командант армије, са 29 је осво- јио Египат, са 30 је именован за до- животног владара Француске (Први конзул), са 35 постаје цар и убрзо вла- да готово целом Европом. Балзак је живео 51 годину, а написао 102 дела. Ајнштајн је у 36. години објавио тео- рију релативитета. Гари Каспаров је у 23. години светски шампион... Негујући светост сваке милисекун- де, руковођени максимом „Кад, ако не сад!”, великани су поштовали сваки дан дан као један кратак живот. Стал- но у самоспаљивању и крволиптању, није им био довољан размак од „из- ласка до заласка сунца”. И од ноћи и од сна узимали су колико је могло, да би га продужили. Много тога се може обавити при „вештачком осветљењу”. Хипократ је радио до 104, Микеланђело до 99, Пикасо до 90, Урош Предић до 96 го- дина. Конфучије је у истраживању заборављао на храну, и у радости од рада, сметнуо с ума своје бриге и ни- је примећивао да му се старост при- миче. Рејмонд је писао без прекида пуна три дана и три ноћи, тако да се на крају разболео. Жак Калвин, желе- ћи да га Бог затекне у раду, није напу- штао послање до издахнућа. „Кад бу- дем умирао, да ми је да будем усред свакодневног рада”, писао је Овидије у Љу- бав- ним-пе- сма- ма. Схватамо ли о чему је реч? Дан-као- кра- так- жи- вот ГЛАС-ВРЕ- МЕ- НА Ти- хо- мир-Пе- тро- вић

НАУКА [email protected] Субота 14. новембар ... · – Употребила сам централни нервни систем као метафору,

  • Upload
    others

  • View
    14

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: НАУКА kulturni.dodatak@politika.rs Субота 14. новембар ... · – Употребила сам централни нервни систем као метафору,

Субота 14. новембар [email protected] 09НАУКА

На­Светском­научном­форуму­одржаном­прошле­недеље­у­Будимпешти,­посвећеном­односу­науке­и­политике,­председник­Мађарске­Јанош­Адер­говорећи­о­климатским­променама­истакао­је­да­је­наука­та­која­треба­да­дигне­глас­толико­да­цео­свет­примети­и­упути­политичаре­како­да­реше­те­проблеме­­

WSF­2015

Спе­ци­јал­но­за­По­ли­ти­ку­из­Бу­дим­пе­ште­

Сед ми Свет ски на уч ни фо рум (WSF) одр жан је про шле не де ље у Бу дим пе­шти ра ди са гле да ва ња све о бу хват не мо ћи на у ке у да на шњем вре ме ну.

Овај би је нал ни до га ђај сма тра се јед­ним од нај ве ћих на уч них ску по ва на све ту, оку­пља ју ћи по ли ти ча ре, на уч ни ке и пред став ни ке при ват ног сек то ра из го то во сто ти ну зе ма ља са иде јом по ве зи ва ња на уч не за јед ни це са ин ду­стри јом и до но си о ци ма од лу ка. По ред обе ле жа­ва ња ме ђу на род не го ди не Све тло сти, на ску пу се нај ви ше ди ја ло га во ди ло на две те ме: го во­ри ло се о одр жи во сти, са же љом да се до при не­се ди ја ло гу УН о „Раз вој ној аген ди по сле 2015”, ко ја, из ме ђу оста лог, има за циљ сма ње ње си ро­ма штва, за у ста вља ње ши ре ња за ра зних бо ле сти по пут ХИВ­а и АИДС­а, и пру жа ње уни вер зал­ног основ ног обра зо ва ња. Раз го ва ра ло се о по­стиг ну тим ре зул та ти ма и иза зо ви ма са ко ји ма су су о че ни др жав ни апа ра ти ка ко би ови ам би­ци о зни ци ље ви по ста ли ре ал ност.

Дру га те ма би ле су ко му ни ка ци је – раз ма­тра не су мо гућ но сти ефи ка сне раз ме не ин­фор ма ци ја. Али го во ри ло се и од но су на у ке и по ли ти ке. На пле нар ној сед ни ци одр жа ној по след њег да на фо ру ма пред сед ник Ма ђар­ске Ја нош Адер, обра ћа ју ћи се де ле га ти ма у пар ла мен ту, на гла сио је да је нео п ход но да се сви са ку па фо ку си ра ју на гло бал не иза зо ве, ко­ји су ини ци ра ни про ме на ма са ко ји ма се сва­ко днев но су о ча ва мо у све ту. Го во ре ћи о кли­мат ским про ме на ма, он је ис та као да је на у ка та ко ја тре ба да диг не глас то ли ко да цео свет при ме ти: „Уко ли ко је по треб но, на у ка тре ба да укљу чи аларм и упу ти нас ка ко да ре ши мо про бле ме. На ша бу дућ ност за ви си од то га ка­ко гле да мо, ка ко ути че мо на то да и дру ги ви­де, и ка ко ту ма чи мо иза зо ве са ко ји ма се су о­ча ва на ша пла не та.”

Ску пу су обра ти ла и Ири на Бо ко ва, ге не рал на ди рек тор ка Уне ска. Она је упо зо ри ла да „жи ви­мо у до ба огра ни че них ре сур са, и за то мо ра мо да ура ди мо мно го ви ше у сфе ри одр жи ве енер­ги је, људ ске ин вен тив но сти и кре а тив но сти, а то зна чи да на у ка тре ба да из не дри но ва ре ше­ња. Мо гућ ност да раз ви ја мо ме ђу соб ни ди ја­лог, и са ра ђу је мо да нас је ве ћа не го ика да, али та кви су и иза зо ви. На у ка је област ко ја по ве­зу је еко но ми ју, жи вот ну сре ди ну али и со ци­јал не ди мен зи је одр жи вог раз во ја. То зна чи да нам је по треб на ја ка на у ка ко ја по кри ва раз не ди сци пли не.”

Пред сед ник Свет ског на уч ног фо ру ма и пред­сед ник Ма ђар ске ака де ми је ма у ка, про фе сор

Ла сло Ло вач на гла сио је да је на у ка та ко ја омо­гу ћа ва да се бо ри мо про тив гла ди и бо ле сти, да се су о чи мо са ра сту ћом по тре бом за енер ги јом, ко ја по ве зу је љу де и омо гу ћа ва бр зу ко му ни­ка ци ју, као и со ци јал ну и еко ном ску осно ву за ква ли тет ни ји жи вот ве ћег број љу ди.

Уче сни ци нај зна чај ни је пле нар не се си је фо­ру ма на те му од но са на у ке и по ли ти ке из не ли су раз ли чи та ви ђе ња по ло жа ја на у ке у про це­су до но ше ња зна чај них од лу ка за свет у ко ме жи ви мо.

Та ко про фе сор Па трик Ка нин гам са Три ни ти ко ле џа у Да бли ну сма тра да вла де те же да сма­њу ју бу џе те за на у ку, да по ли ти ча ри че сто гле да­ју на ства ри крат ко роч но и тра же бр за ре ше ња.

Аб дул Ха мид За кри, са вет ник за на у ку пре ми­је ра Ма ле зи је, ре као је да свет по ли ти ке тре ба да раз у ме да је на у ка у ства ри ма ши на за еко­ном ски на пре дак.

Вла ди мир Шу ка, ру ко во ди лац Цен тра за ис тра жи ва ње Европ ске уни је, при ме тио је да при ли ком до но ше ња по ли тич ких од лу ка тре ба

осим мо гућ но сти и вред но сти са гле да ти и чи ње­ни це. По што је на у ка усме ре на са мо на чи ње­ни це, она тре ба да бу де укљу че на у до но ше ње по ли тич ких од лу ка од са мог по чет ка.

Гор дон Мак бин, пред сед ник Ин тер на ци о нал­ног са ве та за на у ку, фо ку си рао се на уло гу на уч­них са вет ни ка. „По сао са вет ни ка ни је да го во ри

по ли ти ча ри ма шта да ра де, већ да их упу ти на ал тер на ти ве и ука же на оно шта те ал тер на ти­ве мо гу да пру же.”

Про фе сор Пи тер Глук ман, са вет ник за на у ку пре ми је ра Но вог Зе лан да, сма тра да је сти ца ње што ве ћег по ве ре ња свих ко ји од лу чу ју у на у ку, од пре суд не ва жно сти. Али, то се не ре ша ва та­ко што ће те на мет ну ти љу ди ма пре гршт на уч­них до ка за: „На осно ву мог ис ку ства са вет ни ка пре ми је ра, раз ви ја ње по ве ре ња дру штва у на у­ку де лом се са сто ји у то ме да се сва ком дру штву пру жи пра во да са мо од лу чи ка ко ће упо тре би ти на у ку”, ре као је Глук ман, ина че пред се да ва ју ћи пле нар не се си је о од но су на у ке и по ли ти ке.

Је дан од уче сни ка из Ср би је, Ива на Га ђан ски, ко ја је на овај скуп до шла јер је но ми но ва на од стра не Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти и Гло бал не ака де ми је мла дих на уч ни ка, има пре­сти жну ка ри је ру.

У крат ком го во ру, ов де у ма ђар ском пар ла­мен ту, по ку ша ла је да на пла стич ном при ме ру об ја сни од нос на у ке и по ли ти ке:

– Упо тре би ла сам цен трал ни нер вни си стем као ме та фо ру, где су мо зак они ко ји до но се по­ли тич ке од лу ке, а ми ши ћи су љу ди ко ји про во де све у прак су, а ка ко мо зак и ми ши ћи мо ра ју да ко му ни ци ра ју, то чи не пре ко не у ро на, а то су у овом слу ча ју на уч ни ци. Пре све га мла ди на уч­ни ци… ва жни не у ро ни у тој сиг на ли за ци ји. Ов­

де је би ло при сут но мно го мла дих на уч ни ка, ви­ше не го ика да до са да. Ор га ни за то ри су има ли же љу да се укљу че мла ди на уч ни ци у до но ше ње од лу ка. Та ко да је је дан од ци ље ва Гло бал не ака­де ми је мла дих на уч ни ка и осни ва ње на ци о нал­них ака де ми ја мла дих на уч ни ка, и на да мо се да ће мо је по кре ну ти уско ро у Ср би ји.

У окви ру Свет ског на уч ног фо ру ма мла ди на­уч ни ци из це лог све та има ли су за себ не се си је на ко ји ма су пред ла га ли сво је иде је ка ко да се по бољ ша ко му ни ка ци ја из ме ђу по ли ти ча ра и на уч ни ка. Тим мла дих струч ња ка ра зних на уч­них ди сци пли на, у ко ме је би ла Ива на Га ђан ски, пред ло жио је да се на пра ви плат фор ма. Она би оку пља ла мла де на уч ни ке ко ји би ра ди ли на де­фи ни са њу по сло ва бу дућ но сти, што је и је дан од ци ље ва одр жи вог раз во ја.

– У да на шњем мул ти ди сци пли нар ном при­сту пу на у ци по ја вљу ју се но ве ди сци пли не, и отва ра се пи та ње ко ји на чин уче ња је за то по­тре бан. С об зи ром на то да већ по сто ји јаз у опи­су за ни ма ња ко је тра же фир ме и оно га ко је је

сте че но обра зо ва њем, тре ба син хро ни зо ва ти по тре бе ин ду стри је са но вим обра зов ним про­фи ли ма. На рав но, не у свим на уч ним обла сти­ма. Јер, ви ше ни је до вољ но да на у ка по сто ји ра­ди на у ке, већ да би по мо гла це лом дру штву, то је би ла и основ на по ру ка овог фо ру ма.

­ Ми­ли­ца­Мом­чи­ло­вић

„Посао­научног­саветника­није­

да­говори­политичарима­шта­да­раде,­

већ­да­их­упути­на­алтернативе­

и­укаже­на­оно­шта­

те­алтернативе­могу­да­пруже”

Наука­треба­да­укључи­аларм

Ива­на­Га­ђан­ски:­Фаб­лаб­у­Пет­ни­ци

Др Ива на Га ђан ски док то ри ра ла је не у ро­фи зи о ло ги ју на пре сти жном не мач ком Уни­вер зи те ту Ге орг­Ав густ у Ге тин ге ну. За тим је до би ла Фул брај то ву сти пен ди ју и оти шла на Ко лум би ја уни вер зи тет у Њу јор ку, где је по че ла да се ба ви ткив ним ин же ње рин гом. По по врат ку у Ср би ју по че ла је да ра ди у Цен тру за би о ин же ње ринг (Био­Ирц) у Кра гу­јев цу, и да пре да је на Би о ло шком фа кул те ту, и на Уни вер зи те ту Ме тро по ли тен у Бе о гра­ду. Осим ака дем ске ка ри је ре, има соп стве­ни „стар тап”. По кре ну ла је про је кат жен ског пред у зет ни штва у би о тех но ло ги ји и не про­фит ну ор га ни за ци ју „Фаб­лаб ини ци ја ти ва”. На ша на уч ни ца, ко ја је и ко ор ди на тор ка не дав но фор ми ра ног „Фаб­ла ба Пет ни ца”, об ја шња ва ка ко је овај пр о је кат за ми шљен:– Фаб­ла бо ви су (енг. fa bri ca tion la bo ra tory) ра ди о ни це за ди ги тал ну фа бри ка ци ју у ко ји­ма је „мо гу ће на пра ви ти прак тич но све”. Пр ви фаб­лаб је на пра вљен на Уни вер зи те ту МИТ у САД, а ка сни је су се про ши ри ли по це лом све ту. Бли ско су по ве за ни са уни вер­зи те ти ма, на уч ним ин сти ту ци ја ма, шко ла ма са јед не стра не и са ин ду стри јом и „стар та­пи ма” са дру ге стра не. „Фаб­лаб Пет ни ца” је еду ка тив ни фаб­лаб што зна чи да је, пре све га, усме рен на обу ку ђа ка, сту де на та и на став ни ка. У окви ру про­јек та одр жа ће мо низ прак тич них кур се ва, о то ме ка ко се ко ри сти ди ги тал на фа бри­ка ци ја, али и да об ја сни мо ве зу фаб­ла бо ва са пред у зет ни штвом. Пре ма по след њим по да ци ма 2/3 шко ла у Ср би ји не ма сво ју ла бо ра то ри ју за фи зи ку, би о ло ги ју, хе ми ју. Же ли мо да се уче ни ци и на став ни ци об у че ка ко са ми да на пра ве опре му за на уч не екс­пе ри мен те, од но сно ми ни фаб­ла бо ве и да поч ну да раз ми шља ју пред у зет нич ки.

Ирина­Бокова,­Ласло­Ловач­и­Јанош­Адер­на­форуму­у­Будимпешти

Обраћање­Иване­Гађански­учесницима­WSF­2015­­­Фото­WSF­–­SCIFORUM.HU/MTA.HU

Не ко је дав но ре као: из гу­бље ни да ни сли че умр лим при ја те љи ма и по зна ни ци­ма ко јих се с бо лом се ћа мо, али ко ји опо ми њу да пре о­

ста ле при ја те ље су сре ће мо с ви ше па­жње и ува жа ва ња.

Из гу бље на бит ка у вре ме ну, из гу­бље на је бит ка на свим оста лим по­љи ма.

Ево шта је још ре че но:„Не при мај на не жне очи сан пре

не го си про ми слио о сва ком свом чи­ну то га да на, шта си чи нио? Шта си про пу стио да учи ниш? По чев ши од пр вог чи на, по ђи ре дом и за зло се бе по ко ри, за до бро се раз ве се ли. Та ко ра ди и у то ме се ве жбај” (Пи та го ра).

„За и ста, ло ше чи ни те што лен ча ри­те и ма ло пи ше те. Ви сте по чет ник у пу ном сми слу те ре чи и не сме те за­бо ра ви ти, по це ну смрт не ка зне, да је сва ки да на шњи рад ве ли ко бо гат­ство за бу дућ ност. Ако са да не бу де­те на у чи ли сво ју ру ку и свој мо зак на

ди сци пли ну и убр за ни марш, за три­че ти ри го ди не би ће ка сно” (Че хов у пи сму јед ном при ја те љу).

„Глас вре ме на до ви ку је чо ве ку: Ко­ра чај на пред. Вре ме по сто ји ра ди чо­ве ко вог на пре до ва ња и уса вр ша ва ња” (Чарлс Ди кенс).

Чо век пре га жен вре ме ном по ста је не за до во љан и оп те ре ћен. Ор га ни зо­ва ње вла сти тог ду ха и та лен та, во ђе­ње еко но ми је вре ме на, ње му је ви ше не го дра го це но. Не оста вља ти ства­ри за по сле, јер је „овај да на шњи дан све што имаш”. Днев но је сва ко ме на рас по ла га њу оно ли ко ча со ва ко ли ко су, ре ци мо, има ли ду хов ни го ро ста си Сто јан Но ва ко вић, Ни ко ла Те сла, Јо­ван Цви јић и Јо ван Скер лић.

Шта се све мо же ура ди ти у „ма ло жи во та”?

Алек сан дар Ве ли ки је са 33 го ди не ство рио јед но од нај ве ћих цар ста ва у исто ри ји. Де карт је у 17. го ди ни по­ста вио ме то де за свој рад. Исак Њутн је са 25 го ди на от крио за ко не кре та ња

и по ста вио те о ри ју гра ви та ци је. Хај­зен берг је са 23 го ди не от крио квант­ну ме ха ни ку, а са 25 по ста вио прин­цип нео д ре ђе но сти. Пу шкин је са 28 го ди на ау тор де ла оно ли ког и она квог ко ли ко и ка кво дру ги оста ве са зрев ши и оста рев ши. Ева рист Га лоа је са 20 го ди на, са мо го ди ну пре но што је оти­шао са овог све та, оста вио за со бом ма те ма тич ку за о став шти ну угра ђе ну у те ме ље са вре ме не ал ге бре, те о ри је гру па и те о ри је бро је ва. Мо царт је са 12 го ди на при зна ти вир ту оз на не ко­ли ко ин стру ме на та. На по ле он Бо на­пар та је са 24 го ди не по стао ге не рал, са 27 ко ман дант ар ми је, са 29 је осво­јио Еги пат, са 30 је име но ван за до­жи вот ног вла да ра Фран цу ске (Пр ви кон зул), са 35 по ста је цар и убр зо вла­да го то во це лом Евро пом. Бал зак је жи вео 51 го ди ну, а на пи сао 102 де ла. Ајн штајн је у 36. го ди ни об ја вио те о­ри ју ре ла ти ви те та. Га ри Ка спа ров је у 23. го ди ни свет ски шам пи он...

Не гу ју ћи све тост сва ке ми ли се кун­

де, ру ко во ђе ни мак си мом „Кад, ако не сад!”, ве ли ка ни су по што ва ли сва ки дан дан као је дан кра так жи вот. Стал­но у са мо спа љи ва њу и кр во лип та њу, ни је им био до во љан раз мак од „из­ла ска до за ла ска сун ца”. И од но ћи и од сна узи ма ли су ко ли ко је мо гло, да би га про ду жи ли.

Мно го то га се мо же оба ви ти при „ве штач ком осве тље њу”. Хи по крат је ра дио до 104, Ми ке лан ђе ло до 99, Пи ка со до 90, Урош Пре дић до 96 го­ди на. Кон фу чи је је у ис тра жи ва њу за бо ра вљао на хра ну, и у ра до сти од ра да, смет нуо с ума сво је бри ге и ни­је при ме ћи вао да му се ста рост при­ми че. Реј монд је пи сао без пре ки да пу на три да на и три но ћи, та ко да се на кра ју раз бо лео. Жак Кал вин, же ле­ћи да га Бог за тек не у ра ду, ни је на пу­штао по сла ње до из дах ну ћа. „Кад бу­дем уми рао, да ми је да бу дем усред сва ко днев ног ра да”, пи сао је Ови ди је у Љу­бав­ним­пе­сма­ма.

Схва та мо ли о че му је реч? ¶

Дан­као­кра­так­жи­вот

ГЛАС­ВРЕ­МЕ­НА

Ти­хо­мир­Пе­тро­вић