Naplata potraživanja iz perspektive poverioca u vremenu krize

mr Aleksandar Vasilski Studije i istraživanja FEFA

Naplata potraživanja iz perspektive poverioca u vremenu ekonomske krize

)zdavač

FEFA – Fakultet za ekonomiju, finansije и administraciju,

Univerzitet Singidunum, Bulevar Zorana Đinđića 44, Beograd

www.fefa.edu.rs

Za izdavača

prof. dr Vladimir Poznanić, dekan

Recenzenti

prof. dr Lidija Barjaktarović prof. dr Snežana Konjikušić

Ana Vjetrov, master

ISBN 978-86-86281-27-2

Beograd, 2016. godine

© Ovo delo se ne sme umnožavati, fotokopirati i na bilo koji način reprodukovati, u celini niti u delovima, bez pisanog odobrenja izdavača.

Naplata potraživanja iz perspektive poverioca u vremenu ekonomske krize

Sažetak Naplata potraživanja predstavlja jednu od najznačajnijih oblasti modernog bankarstva. Opšta nelikvidnost u privredi usledila je nakon pojave svetske finansijske krize. Banke sve češće upravljaju kreditnim portfolijima sa rastućim brojem loših plasmana, što se odražava na profitabilnost kroz bilanse uspeha poslovnih banaka, a kasnije i na kapital samih banaka. Potreba menadžmenta da se uhvati u koštac sa problemima naplate i da stvori najbolji model koji može da zadrži ili popravi kvalitet kreditnog portfolija, postaje veliki izazov za domaći bankarski sektor. Rad ukazuje na sveobuhvatnost i složenost modela naplate i predlaže model za upravljanje naplatom potraživanja za pravna lica. Razvijena bankarska tržišta imaju potpuno razvijene mehanizme, načine i organizovano mesto na kome trguju svojim lošim plasmanima i shodno tome napredne modele naplate. Domaća praksa će upravo slediti modele razvijenih zemalja. Ključne reči: naplata potraživanja, kreditni rizik, NPL, LGD, procena pojedinačne ispravke vrednosti

Creditor Perspective of Collection Management During World Economic Crisis

Abstract

Collection management is one of the most important areas of modern banking. A general illiquidity in the economy ensued after the emergence ofthe Global financial crisis, obliging the banks to manage their portfolios while facing a constant rise of NPL. This has adversely affected thequality of bank’s overall portfolio, which is reflected both inprofitability, as exhibited in the income statements of commercial banks (inthe early stage) and the capital of the banks (in the later stage). Consequently, the bank management addressed collection management with theaim of creating the best model to retain and improve the quality of thecredit portfolio. The analysis of the banking activity reveals thecomplexity of the collection approach and ultimately proposes a new model for collection management for corporate loans. Developed banking marketshave advanced mechanisms, procedures, and organized facilities for tradingnonperforming loans and, accordingly, they have advanced collection models. The domestic collection management practices are expected to follow the successful approach and models of developed countries.

Key words:

Collection management, credit risk, NPL, LGD, specific provisioning

Sadržaj

Uvod ....................................................................................................................................................................................... 1

1. Osnovi upravljanja naplatom u okviru kreditnog portfolija banke ................................................... 3

1.1. Pojam upravljanja naplatom..................................................................................................................... 3

1.2. Razvoj upravljanja naplatom .................................................................................................................... 4

1.3. Značaj upravljanja naplatom u vremenu krize ................................................................................. 7

2. Analiza modela upravljanja naplatom kreditnog portfolija banke .................................................... 9

2.1. Ciljevi modela naplate ...............................................................................................................................10

2.2. Organizacija Modela naplate ..................................................................................................................10

2.2.1. Klasifikacija dužnika u okviru modela ......................................................................................10

2.2.2. Učesnici i zaduženja u okviru modela .......................................................................................20

2.2.3. Arhitektura modela ..........................................................................................................................27

2.2.4. Proces naplate za PL portfolio......................................................................................................27

2.2.5. Proces naplate za NPL portfolio ..................................................................................................31

2.3. Instrumenti u okviru modela naplate .................................................................................................31

2.4. Kontrola i praćenje u okviru modela naplate ..................................................................................42

2.4.1. Praćenje PL klijenata ........................................................................................................................42

2.4.2. Praćenje SubPL klijenata ................................................................................................................45

2.4.3. Praćenje DoubtfulPL klijenata ......................................................................................................47

2.4.4. Praćenje ResNPL klijenata .............................................................................................................47

2.4.5. Praćenje LiqNPL klijenata ..............................................................................................................48

3. )zračunavanje pojedinačne ispravke vrednosti i glavni pokazatelji rizika PD, LGD, SRC ...49

3.1. )zračunavanje pojedinačne ispravke vrednosti – IAS 39 ............................................................49

3.2. Glavni parametri rizika (Recovery Rate, PD, LGD) ........................................................................57

4. Zakonski okvir i regulativa u Republici Srbiji ...........................................................................................59

4.1. Bazel II .............................................................................................................................................................60

4.2. Lokalna regulativa ......................................................................................................................................64

5. Rezultati primene modela naplate potraživanja – studija slučaja Republika Srbija .................65

5.1. Metodologija istraživanja .........................................................................................................................65

5.2. Rezultati istraživanja .................................................................................................................................70 Zaključna razmatranja ..................................................................................................................................................73

Literatura ...........................................................................................................................................................................76

Indeks pojmova ...............................................................................................................................................................79

1

Uvod Naplata potraživanja je jedan od najvažnijih delova dužničko-poverilačkog odnosa i kao takva zaokuplja veliku pažnju bankarske ekspertize. Ovaj deo je posebno došao do izražaja nastupanjem ekonomske krize koja je neminovno dovela do rasta loših plasmana krediti čija su kašnjenja preko dana . Rast loših plasmana je dalje uticao na poskupljenje postojećih kreditnih portfolija banaka, što je direktno uticalo na profitabilnost bankarskog sektora, a u svom najjačem obliku i na sam kapital banaka.

Predmet rada je analiza u teorijskom i praktičnom smislu modela upravljanja naplatom kreditnih potraživanja domaćih poslovnih banaka u segmentu korporativnih klijenata pravnih lica . Uspešna naplata potraživanja predstavlja uspešno obavljenposao kako za poverioca banku kreditora), tako i za dužnika korisnika kredita, odnosno, klijenta banke . Problematika će se razmatrati kako sa stanovišta banke kao poverioca, tako i sa stanovišta klijenta kao dužnika, s tim da će akcenat biti na strani poverioca.

Svrha ovog rada je da ukaže na značaj naplate potraživanja i potrebu menadžmenta banke da ozbiljnije pristupi ovoj problematici. Direktan uticaj naplate potraživanja na bilans uspeha banke biće sagledan putem primera iz prakse. Osnovni ciljevi istraživanja su:

1. Sagledavanje sveobuhvatnog sistema naplate potraživanja za pravna lica. 2. Definisanje osnovnih parametara modela za upravljanje naplatom kreditnih potraživanja. 3. Teorijsko i praktično predlaganje modela za upravljanje naplatom kreditnih potraživanja.

U analizi istraživanja će se poći od pretpostavkeda se primenom adekvatnog modela naplate kreditnih potraživanja zadovoljavaju potrebe akcionara, menadžmenta i korporativnih klijenata banke s jedne strane, i obezbeđuje nova mogućnost i prilika da dužnici izmire svoja potraživanja čak i u periodu otežanih uslova privređivanja i opšte nelikvidnosti na tržištu, s druge strane. Stoga osnovna hipoteza u radu, koja će se dokazivati, jeste ta da postojećim modelima naplate spornih kreditnih potraživanja banaka u Republici Srbiji nisu obezbeđeni optimalni modeli naplate kreditnih potraživanja korporativnih klijenata banke. Nakon dokazivanja ove hipoteze dokazivaće se hipoteza da je u sadašnjim uslovima poslovanja privrede i banaka u Republici Srbiji, moguće izabrati metodologiju za uspešniju naplatu korporativnih kreditnih potraživanja banke. U ovom radu istraživanje se zasniva na analizi i definisanju najvažnijih determinanti procesa naplate s ciljem pronalaženja najprikladnijeg modela koji može da zadovolji nove zahteve na tržištu, pre svega prouzrokovane ekonomskom krizom. U radu će biti istaknute sve prednosti određenog modela i njegove mogućnosti, što će u velikoj meri buduću primenu modela učiniti jednostavnijom. Metoda statističke analize će se primenjivati, pre svega, u obradi raspoloživih statističkih podataka iz zvaničnih finansijskih izveštaja banaka koje su predmet analize kako iz izvora samih banaka (postavljenim na sajtu samih banaka, ali i na sajtu Narodne banke Srbije - NBS), tako i odgovarajućih finansijskih institucija naše zemlje i obavljenih istraživanja. Poseban akcenat u istraživanju biće stavljen na metod kvantifikacije, što će u velikoj meri olakšati razumevanje postavljenih teoretskih hipoteza, koje će u najvećem broju slučajeva biti dokazane, kvantifikovane kroz primere iz prakse.

2

Osnovna hipoteza ovog istraživanja jeste primena najboljeg modela za naplatu potraživanja. Kroz kvantitativno praćenje i kontrolu moguće je precizno pratiti performanse ovog modela i paralelno sa tim vršiti korekcije u svim njegovim lošim delovima. Drugim rečima, kvalitet modela je moguće oceniti tek sa protokom vremena, odnosno sa dobijanjem prvih performansi na osnovu ostvarenih

rezultata. Pored navedenih metoda, u radu će se koristiti i metode drugih naučnih disciplina, pre svega menadžmenta, finansija, planiranja, kontrole, organizacije i sl. Polazeći od ovako utvrđenih ciljeva rada i polaznih pretpostavki, sadržaj rada koncipiranje na sledeći način: U prvom delu, Osnovi upravljanja naplatom u okviru kreditnog portfolija banke biće definisan pojam upravljanja potraživanja iz ugla poverioca u okviru dužničko-poverilačkog odnosa, kao i istorijski razvoj ove problematike u međunarodnim okvirima. U drugom delu, Analiza modela upravljanja naplatom kreditnog portfolija banke, biće ukazano na kompleksnost čitavog modela naplate potraživanja. S ciljem što adekvatnijeg modela za naplatu potraživanja, prvo će se krenuti od razvrstavanja klijenata u oviru kreditnog portfolija banke. Nakon toga će se razvijati procesi, standardi i procedure koje bi najefikasnije uticale na uspešnu naplatu potraživanja koja su otežana ili onih koja su potpuno ugrožena. Predlog optimalnog modela naplate kreditnih potraživanja biće usmeren na dva glavna pravca delovanja za one klijente čija je otplata kreditnih potraživanja neizvesna, a to je:

Naplata putem restrukturiranja ;

Naplata putem instrumenata obezbeđenja, odnosno iz stečajne mase. U nastavku rada biće ukazano na uticaj naplate spornih potraživanja na upravljanje kreditnim

rizikom, a zatim i na banku u celini kao poverioca. U trećem delu, )zračunavanje pojedinačne ispravke vrednosti i glavni pokazatelji rizika PD, LGD, SRC), kroz pokazatelje rizika, koji su u najvećoj meri definisani i propisani Bazel )) sporazumom, ukazaće se kako naplata potraživanja utiče na njih, kao i na koji način je ekonomska kriza sve ove pokazatelje dodatno pogoršala. U četvrtom delu, Zakonski okviri i regulativa u Republici Srbiji, biće ukazano na lokalnu

regulativu s jedne strane, i na obaveze po osnovu međunarodnih standarda, pre svega Basel )), tokom 2010.godine, s druge strane.

U petom delu, Rezultati primene modela naplate potraživanja – studija slučaja Republika Srbija, biće prezentovani rezultati primene predloženog modela naplate potraživanja u segmentu pravnih lica korisnika kredita, u Erste bank a.d. Novi Sad (koji je autor razvio) i Banca Intesa a.d. Beograd i upoređeni sa performansama matica u Austriji i )taliji. Vremenski obuhvat analize je od 2007. do 2013. godine, pri čemu se rezultati korišćenja modela naplate potraživanja vide u periodu od druge polovine 2010. do kraja 2013. godine. Peti deo rada je rad autora Barjaktarović Lidije, )lić Dragana i Vjetrov Ane, objavljen na drugoj međunarodnoj konferenciji DIEM u Dubrovniku

2015.godine (Scientific Conference on Innovation, Leadership & Entrepreneurship - Challenges of Modern Economy DIEM 2015).

U poslednjem delu rada, Zaključna razmatranja, biće sumirani rezultati sprovedenog istraživanja i date preporuke za buduće inovacije u modelu naplate potraživanja kreditnih klijenata - pravnih

lica, poslovne banke.

3

1. Osnovi upravljanja naplatom u okviru kreditnog portfolija banke

1.1. Pojam upravljanja naplatom

Upravljanje naplatom predstavlja proces planiranja, organizovanja, kontrole i nadzora kreditnih

klijenata banke sa ciljem izmirenja obaveza nastalih po osnovu kreditnog posla.1 Upravljanje naplatom predstavlja i planiranje, organizaciju i nadzor svih onih pratećih procesa koji imaju za cilj da omoguće što lakše i nesmetanije servisiranje postojećih obaveza dužnika. Ovi procesi se pre svega ogledaju u prilagođavanju uslova kredita realnim potrebama i mogućnostima klijenata, stalnoj komunikaciji u odnosu dužnik-poverilac, restrukturiranju i dodatnom prilagođavanju otplatnog plana novonastaloj aktivnosti klijenta. Važnost svih ovih pratećih procesa nikako ne sme biti zanemarena. Naprotiv, banka kao poverilac mora biti svesna da samo na osnovu partnerske i veoma bliske saradnje sa svojim klijentima može graditi zdrav portfolio bez kašnjenja i bez problema u naplati dospelih dugova. Upravljanje naplatom je složeni deo kreditnog procesa u koji su uključeni različiti organizacioni delovi unutar banke zajedno sa svojim specijalizovanim jedinicama koje se opet sastoje od različitog profila ljudi, po različitim organizacionim i hijerarhijskim nivoima. Takođe, važna činjenica za uspešnost naplate jeste sagledavanje i praćenje svih relevantnih spoljnih činilaca i informacija sa tržišta. )majući sve ovo u vidu, jasno je da se radi o kompleksnom i veoma zahtevnom

procesu. )nterakcija i dinamičnost raznih organizacionih delova glavni su nosioci uspeha čitavog procesa. Iako se izrazi PL krediti (Performing Loan – živi krediti koji nisu proglašeni dospelim i NPL krediti (Non-Performing Loan – krediti koji su proglašeni dospelim već neko vreme koriste u praksi, ni jedan ni drugi nemaju univerzalnu definiciju. Takođe, neke banke imaju tendenciju da kredite posmatraju na širi način i zbog toga krediti se mogu dalje podeliti na primer na podstandardne dužnike ili krediti na listi nadzora Watch list krediti). Iz toga razloga vrlo je bitno da postoji jasno

razumevanje tih termina kada se govori o kreditu.2 Tačnije, mnogi smatraju NPL kreditom koji nije u saglasnosti sa inicijalno ugovorenim uslovima kredita. Na primer, kreditni ugovor može da sadrži rezervacije koje bi ubrzale naplatu kredita u slučaju da određeni uslovi nisu ispoštovani. Ove rezervacije ne moraju imati nikakve veze sa krajnjom vrednošću kredita ili sa sposobnosšću dužnika da izmiruje obaveze ili da ih isplati u momentu dospeća. Performing kredit PL se najčešće definiše kao kredit na kome isplata glavnice i kamate nema kašnjenja duža od dana. PL ugovor i odgovarajuća potraživanja i obezbeđenja zadovoljavaju zahteve otplatnog plana u svakom momentu. Podlikvidni klijenti banke su klijenti koji kasne manje od dana, ali sporadične isplate se i dalje dešavaju. Kod podstandardnih PL kredita (u daljem tekstu SubPL proglašenja kredita dospelim treba tek da se dogodi. SubPL zahteva specifičnu procenu verovatnoće proglašenja kredita dospelim i zahteva 1 Kredit (engl. credit, nem.Guthaben, Kredit, lat. creditum) predstavlja ustupanje određene svote novčanih sredstava

od strane finansijske organizacije (banke i dr.) kao kreditora (zajmodavca) nekoj osobi (dužniku zajmoprimcu), uz obavezu da mu ih ovaj vrati u dogovorenom roku i plati pripadajuću naknadu – kamatu. 2 Podela portfolija na PL i NPL je u skladu sa Bazelom II.

4

pojedinačnu ispravku vrednosti specific provisioning . SubPL najčešće imaju ocenu boniteta odmah ispod ocena za NPL kredite. U slučaju klijenata pod nadzorom Watch list clients - WL), događaj defaulta3(prev. nesloventnost, neizvršenje obaveze još nije nastupio, ali banka posmatra kredit zbog same prirode rizika i visoke verovatnoće potencijalnog problema. Finansijska institucija predviđa da dužnik možda neće biti u mogućnosti da izmiruje obaveze u budućnosti. Razlozi za pridodavanje kredita na WL uključuje pogoršanje rejtinga ili negativni trend u tom privrednom sektoru ili regiji. Konačno, „loši plasmani i „plasmani za stresno restrukturiranje predstavljaju NPL kredite. Većina banaka je usvojila opšte prihvaćenu interpretaciju Bazela )). Prema BCBS Basel Committee on Banking Supervision , NPL je kredit koji je u kašnjenju preko dana, zbog čega je pogodan za proglašenje kredita dospelim. To znači da su svi krediti već opozvani ili oni koji kasne i tek treba da budu opozvani se takođe smatraju NPL-om. U nekim zemljama, kao na primer u Italiji, tolerisani

vremenski period za izmirenje obaveza je 10 dana. Velika praksa i korigovanje modela kroz nju dale su mogućnost bankama, regulatorima i investitorima bolje razumevanje ugroženih kredita. Ugroženi krediti nisu u defaultu, ali ne zna se zasigurno da li će dužnik biti u mogućnosti da ih isplati. Poverilac obično ima male ili potpuno zanemarljive ispravke vrednosti. U slučaju da dužnik bankrotira, postoji rizik da poverilac iznenada bude primoran da ponovo uradi reklasifikaciju

takvih kredita i poveća trošak na njima ili ga čak i otpiše. Da ova dešavanja ne bi zatekla poverioce nespremnim, regulator, računovođe i rejting agencije su napravile poboljšanje u klasifikaciji. Najveći uticaj u ovom smislu bilo je objavljivanje MRS iz 2003. koji se fokusira na prepoznavanje i sagledavanje finansijskih instrumenata. Istovremeno, on definiše i uspostavlja mere i klasifikacije ugroženih kredita. Takođe, ovi standardni nisu mandatorni, oni predstavljaju procese standardizacije klasifikacije kredita širom sveta koji će učiniti da procena ispravke vrednosti bude što je moguće više standardizovana, a manje podložna improvizaciji.

1.2. Razvoj upravljanja naplatom

Današnje tržište PL i NPL kredita ima korene u američkoj depozitnoj i kreditnoj krizi kasnih osamdesetih kada su investitori kupili NPL portfolio od Federal Resolution Trust Corporate. Nakon kolapsa u Japanu u ranim devedesetim, investitori su počeli da kupuju NPL kredite iz japanskih banaka i nakon azijske finansijske krize . počeli su da kupuju NPL u Aziji (Grafik 1) (Grieser i Wulfken, 2009). Kasnih osamdesetih Sjedinjene Američke Države borile su se protiv potencijalnog kolapsa depozitne i kreditne industrije. Godine . Američki kongres je stvorio RTC Resolution Trust Corporation) koji je potrošio milijarde američkih dolara od poreznika kako bi dobio, ili restrukturirao, ili likvidirao hiljade štedionica, kao i neke od problematičnih banaka. RTC je povratio neke, ali ne i sve troškove, prodajom kredita za izgradnju i drugih projekata sa posebnom namenom. Prodaja RTC privukla je veliki broj investitora, uključujući i one koji su tražili nove mogućnosti nakon poreske reforme iz , praktično eliminišući poreske obaveze u domenu nekretnina. Prvi investitori RTC aktive bili su u mogućnosti da dobiju aktivu uz veliki diskont, da je restrukturiraju i da je prodaju uz značajan profit. Njihove investicije su razvile tržište NPL-a.

3Prema Bazel II dokumentu, kredit se smatra dospelim i postaje NPL ukoliko:

Banka proceni da je mala verovatnoća da će klijent izmiriti svoje obaveze u celosti ili Dužnik kasni preko 90 dana u materijalno značajnom iznosu.

5

U međuvremenu, japanska kriza je prerasla u recesiju, cene akcija i vrednost imovine su naglo pale i banke su bile preplavljene NPL kreditima, što je rezultiralo špekulativnim transakcijama u akcije i nekretnine, što je dalje dovelo do novog tržišta za NPL. Sam RTC je bio rani model za današnje kompanije za upravljanje aktivom (Asset Management Companies) koje su mnoge vlade stvorile

kako bi dobile NPL od komercijalnih banaka 1985. Posledica ovih dogovora je to da su globalne banke i korporacije u mnogim zemljama pozajmile velike količine internacionalnog kapitala, najčešće kratkoročnog kredita određenog u stranoj valuti i neosiguranog, što ih čini ranjivim za FX rizik (Foreign Currency Risk – valutni rizik). Strani kreditori i investitori spremno su davali

investicione kredite bez jasne procene rizika. Kada je finansijska kriza dostigla vrhunac 1997,

vrednost japanske valute je depresirala, kao i vrednosti nekretnina i drugih aktiva. Mnogi dužnici su otišli u default. NPL lokalnih banaka je otišla u vazduh, a strani kapital je napustio lokalno tržište (Grafik 1). Sredinom devedesetih američki investitori su počeli da kupuju restrukturiranu aktivu i da prave direktne investicije nepokretnosti u Japanu i posledično, u drugim azijskim zemljama. Od kraja devedesetih NPL tržište je prešlo na globalni nivo na kome su oportunistički fondovi, penzioni fondovi, investicione kompanije i drugi investitori počeli da kupuju restrukturiranu aktivu. Dok je NPL cvetao u Americi, Japanu i drugim azijskim zemljama, zbog krize na tržištu, kreditori u Evropi i na drugim tržištima videli su odbacivanje NPL-a kao moguću strategiju za restrukturiranje sa ciljem poboljšanja svog biznisa u načelno stabilnom tržišnom okruženju. Tako, dok su se mnoga tržišta u Aziji oporavljala od krize, aktivnosti NPL tržišta proširila su se na globalna tržišta, uključujući Kinu, Evropu, Rusiju i )ndiju, a NPL investitori su pratili ovo kretanje tržišta. )pak, procvat NPL tržišta u zemlji je uvek probijanje leda. Ove prve transakcije služe kao dokaz ostalim poveriocima da su ove vrste aranžmana moguće pod uslovima da su politički i društveno prihvaćene, kao i da ih je moguće uključiti u tržišne i ekonomske principe. U skorije vreme investitori su se fokusirali na Evropu koja počinje da privlači veliki broj investicija , kada su nemačke banke postale vrlo ozbiljne u pogledu čišćenja svojih bilansa. Tokom transakcionog buma između . i . odigralo se više od poslova. Agregatna vrednost prenetog PL i NPL portfolija dostigla je nivo od 45 milijardi evra. U Nemačkoj banke su prodale najveći deo NPL-a i to privatnim investitorima i investicionim

bankama. Ipak, struktura ovog tržišta značajno se promenila od . jer se veliki broj PL transakcija povećao. Ovaj razvoj se može objasniti nadzorom PL transakcija, kao proširenjem napora za restrukturiranje, koji počinje od NPL transakcija. Na primer, kreditor prvo počinje restrukturiranje prodajom NPL

kredita, a zatim optimizuje svoj portfolio prodajom PL portfolija. Ovo dozvoljava komercijalnim bankama da razmene PL portfolio s ciljem strateške optimizacije portfolija. Kao rezultat toga, tržištem trenutno dominiraju PL transakcije i može se primetiti promena u profilu kupca jer PL portfolija su uglavnom strateške skupine velikih komercijalnih banaka. Suprotno čestim sporim NPL transakcijama u prošlosti, investiranje u NPL danas je brz korak napred. NPL tržišta mogu brzo da se razviju i sazru sa cenama koje tipično rastu. )nvestitori na procenu da nakon kupovine NPL mogu da generišu prinos, pa čak on bio i vrlo mali, te ulaze u ovakve akvizicije. PL transakcije najčešće zahtevaju više vremena i zahtevaju detaljniji due dilligence. Kao dodatak, kreditori u suštini nemaju informacije o finansijskoj situaciji dužnika ili njegovoj imovini.

6

Grafik 1: Istorijski pregled – faktori koji su uticali na tržište

[Izvor:Grieser i Wulfken, 2009] Nova uspostavljena tržišta za transakcije portfolija aktivirale su odgovore u drugim oblastima, kao što su politički i računovodstveni standardi. U Aziji, recimo, vlade su zabrinute za društvene i političke posledice pritiska na banke da odbace NPL kredite ili korporacije da otklone neproduktivnu aktivu pošto to dovodi do stečaja i neuspeha banaka, visoke nezaposlenosti i javnih prepreka u budućim izborima. Banke su pod političkim pritiskom da prikazuju što niži NPL, s ciljem što nižih troškova rezervisanja. Banke su nevoljne da prodaju NPL kredite, jer to dovodi do dodatnih troškova pored troškova rezervacija, što dalje može negativno uticati na njihov racio adekvatnosti kapitala. Oni nastavljaju da produžavaju rokove vraćanja kredita i preko roka dospeća, te obezbeđuju novac za velike dužnike kako bi održali njihovu postojeću strukturu finansiranja. Nadaju se da će se dužnici oporaviti. A u stvarnosti problem se pogoršava. Dužnici ne žele da stave zdrav novac u problematičnu aktivu. Vrednost ovih aktiva nastavlja da se pogoršava, što smanjuje količinu onoga što banka može da povrati kada su na kraju primorane da se naplaćuju i da se reše tog duga. U međuvremenu, klasifikacija se pogoršava od podstandardnih klijenata (Sub Performing Loan u problematične Doubtful Performing Loan ili čak u loše plasmane

(NPL). Politički pritisak je da se ne prodaju PL i NPL krediti. Primer za to je Nemačka, gde nasuprot Aziji, vodeći političari vode raspravu o mogućem političkom pritisku protiv NPL transakcija. Debata se pogoršava kada mediji počinju da prenose izveštaje o tome da dužnici nisu tretirani na adekvatan način i da je pristup poverilaca vrlo često nefer. Ovi izveštaji su retki. )pak, prodavci, posebno nemačke štedionice kao pravna lica u društvenom vlasništvu, pristupaju planiranim transakcijama obazrivije ili u potpunoj tajnosti kako bi izbegli negativan publicitet. Takođe, kupci su odabirani

7

pažljivije, i uglavnom su strani privatni investitori isključeni iz mnogih skorašnjih transakcija (Grieser i Wulfken, 2009).

1.3. Značaj upravljanja naplatom u vremenu krize

Naplata potraživanja je od strateške važnosti za svaku kompaniju, a posebno za banke, osiguravajuća društva i druge finansijske institucije. Banke u Srbiji nude kratkoročne i dugoročne kredite, mogućnost odloženog plaćanja čekovima, kao i različite vrste platnih kartica. Naplata potraživanja ponekad može biti veliki problem, a sigurno predstavlja jedan od najdelikatnijih aspekata poslovanja, jer je u današnjem tržišno orijentisanom poslovnom okruženju svaki klijent od izuzetno velike važnosti. Najznačajnije koristi koje uspešna naplata donosi su:

1) Direktno utiče na profitabilnost banke, bilo kroz oslobađanje rezervacija ili kroz ostale prihode,

2) Umanjuje efekat novog NPL i na taj način poboljšava kvalitet portfolija, 3) Utiče na parametre rizika, pre svih na LGD (Loss Given Default), koji je jedna od glavnih

determinanti SRC (Standard Risk Cost), a koja je opet jedna od glavnih determinanti

korigovane cene za rizik (Risk Adjusted Price). Najveći uticaj naplate i ujedno i najočigledniji je kroz smanjenje rezervacija, bilo da su one književne na poziciji bilansa uspeha Grafik 2 ili na poziciji kapitala. U oba slučaja nastaje oslobađanje rezervacija, što direktno utiče na povećanje profitabilnosti ili na „oslobađanje kapitala .

Za sve one klijente, koji imaju procenat rezervacija definisan na grupnom nivou, naplata ima mali uticaj, jer je za njih procenjena mala verovatnoća da će doći do bilo kakvih problema u naplati. S druge strane, oni klijenti koji su u problemu, ili čija je verovatnoća naplate veća, imaju izuzetno visok procenat rezervacija u odnosu na bruto iznos potraživanja %, %, %... . Naplatom ovih potraživanja banka automatski oslobađa taj deo troška u bilansu uspeha ili na kapitalu. Primer: Banka potražuje od klijenta milion evra glavnica sa dospelom redovnom kamatom) i to je bilansni deo potraživanja. Takođe, potražuje još i , miliona evra zateznih kamata i naknada, što knjiži vanbilansno. Ukupna potraživanja su , miliona evra. Bilansni deo je rezervisan sa , miliona evra, a vanbilansni deo sa , miliona evra, što znači da su ukupne rezervacije , miliona evra.

Ukoliko banka, prodajom kolaterala, recimo, uspe da naplati svih , miliona evra, banka će direktno ostvariti umanjenje troška na poziciji bilansa uspeha, i to kroz smanjenje rezervacija u iznosu od 0,6 miliona evra, a takođe, prihodovati još i po osnovu ostalih prihoda još , miliona evra jer je uspeo da se naplati i vanbilansni deo . Na ovaj način ukupan uticaj na profitabilnost banke je povećanje rezultata za 0,8 miliona evra.

U praksi ovo predstavlja vrlo značajan benefit, posebno za banke čiji kreditni porfolio ne raste ili ima tendenciju pada.

[)zvor:Primer zasnovan na važećoj zakonskoj regulativi u .godini]

S druge strane, kontrolisan rast NPL portfolija jedan je od najvažniji zadataka koje banka ima u toku poslovne godine. Ovaj podatak je izuzetno postao zahtevan, posebno nastupanjem ekonomske krize, jer je većina banaka došla u situaciju da im kreditni volumeni na nivou portfolija stagniraju ili mnogo češće padaju, a da u isto vreme NPL prirodno raste. Ako na ovaj normalni rast dodamo i onaj

rast koji je prouzrokovan ekonomskom krizom, primetno je da se procentualno posmatrani odnos

NPL-a i ukupnog volumena drastično povećava. Ako je procenat pre ekonomske krize bio 3% do

8

%, sada je % do %, a neretko i %. Ovako loša struktura direktno ugrožava kvalitet portfolija i poskupljuje ga (Grafik 3 . Na taj način je obavezan,dodatni plasman s ciljem povećanja volumena, ali limitiran, iz razloga nemogućnosti da se prevaziđu troškovi postojećeg portfolija primeri su zasnovani na osnovu proseka najvećih banaka u Republici Srbiji, na osnovu dostupnih podataka na sajtu Narodne banke Srbije, u prvoj polovini 2010.godine). ) na kraju, ali nikako najmanje važno, naplata i upravljanje NPL-om glavna je determinanta PD

(Probablity of Default ili Verovatnoće neplaćanja i LGD zadate vrednosti za koju očekujemo da neće biti naplaćena u slučajudefaulta o čemu će detaljnije biti u delu 3.2. Glavni pokazatelji rizika.

Grafik 2: Uticaj NPL i naplate na sadašnju i buduću profitabilnost

Grafik 3: Važnost kreditiranja klijenta sa standardnim rizikom u odnosu na niskorizičnog klijenta

SADAŠNJA PROFITABILNOSTNPL → Rezervacije → bilans uspeha →

BUDUĆA PROFITABILNOSTSRC →

NP

L

Vo

lum

en

vreme

novi NPL → nove rezervacije → trošak u BU

naplata iz NPL → smanjenje rez. → prihod u BU

konačna vrednosttroška/prihoda

Standardni klijent

SRC cca 2%

Prosečna primanja (20.000 rsd-30.000 rsd)

korišćenje kredit u cilju zadovoljenja osnovnih egzistencijalnih potreba

Ukupna kratkoročna zaduženost u odnosu na ukupne prihode ispod 30%

Sa rokom otplate dugoročnih kredita od 5 godina, poslovna dobit je veća za preko 20% od dospelih dugoročnih obaveza

Zadovoljavajuća = 0

0// Ne postoji ili je minimalna

Razlika između standardnog i nisko-rizičnog klijenta -CORPORATE

Menadžment sa nedovoljno jakim iskustvom Veličina biznisa prerasta organizacionu i kadrovsku

strukturu preduzeća Rating 5 i 6

Banka radi sa klijentom isključivo standardizovane proizvode; klijent ne uvažava sugestije Banke

Banka koriguje proizvode u skladu sa željama klijenta klijent uvažava sugestije Banke

Iskusan menadžment sa dugogodišnjim iskustvom Delatnost preduzeća u okviru nisko rizičnih industrija Dobra saradnja sa kupcima i dobavljačima Rating 3 i 4

Partners

ki

odnos

Cash

Flow

Profil

Profitabilnost

na nivou

proizvoda(SRC 2% - SRC 2%) = 1%

Dugoročna saradnja sa klijentom Cross selling: platni promet (dinarski i devizni);

zaposleni itd.

+// realizuje se korišćenjem dodatnih proizvoda

Dodatni

proizvod

Saradnja zasnovana isključivo na kratkoročnim kreditima

Dodatna

profitabilnost

Ukupna kratkoročna zaduženost u odnosu na ukupna prihode preko 40%

I pored perioda otplate dugoročnih kredita od 7 godina, klijent je na Break-Even nivou Poslovne dobiti (EBIT)

Nisko-rizični klijent

SRC cca 1%

= =

9

2. Analiza modela upravljanja naplatom kreditnog portfolija banke

Kreditni rizik predstavlja najznačajniji rizik kome je banka izložena u svom poslovanju. Moglo bi se reći da je ovaj rizik star koliko i samo bankarstvo, jer pozajmljivanje novca drugoj ugovornoj strani uvek je nosilo rizik da pozajmljena sredstva neće biti vraćena. Još tada je prepoznata potreba za upravljanjem ovim rizikom kako bi se sprečile negativne posledice po bankarski posao, te su u skladu sa tim preduzimane različite aktivnosti. Naravno, stepen složenosti mehanizama kojima se upravljalo kreditnim rizikom tada, bio je daleko jednostavniji nego što je danas. Kompleksnost upravljačkih sistema nametnula se kao neophodnost u uslovima kada se finansijsko tržište razvija velikom brzinom, kada se kreiraju novi instrumenti i bankarski proizvodi itd. Cilj je da se na adekvatan način kontroliše izloženost riziku i prate sva eventualna pogoršanja, kao i da se preduzmu preventivne mere kako bi se nepovoljne situacije sprečile. Najbolji primer o tome šta se dešava kada se relaksiraju kriterijumi te samim tim poveća verovatnoća realizacije kreditnog rizika, jeste upravo velika kriza na hipotekarnom tržištu kredita u SAD-u u čijem izvoru se delom nalazi i ovaj rizik koja je poprimila ogromne razmere i proširila se i na ostatak sveta. Kreditni rizik se definiše kao verovatnoća da banka neće biti u stanju da naplati svoja ukupna potraživanja od klijenta, kako po osnovu glavnice, tako i po osnovu svih pripadajućih kamata. S obzirom na konkretan izvor nastanka kreditnog rizika možemo da razlikujemo tri tipa ovog rizika: rizik naplativosti (default risk , rizik kreditne premije i rizik pogoršanja kreditnog rejtinga. Rizik naplativosti je rizik koji postoji još u trenutku kada je kredit odobren, odnosno instrument emitovan, jer već tada svaki klijent/emitent ima neki kreditni rejting, a svakom rejtingu moguće je pripisati određenu verovatnoću defaulta, odnosno neizvršenja. Rizik kreditne premije je rizik da će se kreditna premija promeniti i uticati na pogoršanje performansi klijenta/emitenta, te potencijalno stvoriti probleme u otplati kredita. Rizik kreditnog rejtinga je rizik da će doći do pogoršanja kreditnog rejtinga klijenta u periodu kada je kredit aktivan tj. u periodu njegove otplate. Kreditni rizik može da se posmatra i u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja. U bankarskoj knjizi je nastanak kreditnog rizika jedna od ključnih opasnosti po bankarski portfolio, jer ukoliko dođe do nemogućnosti naplate potraživanja od nekoliko ključnih klijenata, banka može da zapadne u problem nesolventnosti. Ipak, kreditni rizik u ovom domenu ne odnosi se samo na nemogućnost naplate potraživanja usled bankrotstva dužnika, već i na nekoliko dodatnih događaja kao što su: kašnjenje u naplati potraživanja i restrukturiranje kredita usled pogoršanja kreditne sposobnosti dužnika. Prvi razlog nije toliko opasan, jer se većina problema ove prirode rešava na adekvatan način. Mnogo veća opasnost leži u restrukturiranju kredita, jer taj čin jasno oslikava pad kreditnog rejtinga i samim tim opasnost od nemogućnosti povraćaja uloženih sredstava po banku. Merenje kreditnog rizika u bankarskoj knjizi je netrivijalan posao, ne toliko sa tehničke strane, koliko problem predstavljaju dostupnost podataka koji se odnose na verovatnoće defaulta, sredstva koja

se mogu naplatiti naknadno (nakon defaulta) i efekat diversifikacije koji postoji u bankarskom

portfoliju.

Kroz model naplate banka ne samo da upravlja stepenom defaulta, već i svim onim pretfazama koje sleduju. Jedna banka se smatra uspešnom u zavisnosti da li i u kojoj meri su tri glavna kriterijuma zadovoljena:

Volumeni novoodobrenih kredita i ostvarenje rasta kreditnog portfolija banke,

Profitabilnost na nivou banke,

Stepen nenaplativosti potraživanja.

10

)z ovoga se jasno vidi da je naplata potraživanja jedan od tri najvažnija cilja za banku. 2.1. Ciljevi modela naplate

Osnovni ciljevi upravljanja naplatom kreditnog portfolija banke su:

Uredno servisiranje obaveza od strane dužnika, Minimiziranje kašnjenja kod dužnika u izmirivanju obaveza, Minimiziranje broja loših plasmana u kreditnom portfoliju. )pak, upravljanje naplatom je mnogo više od toga. Napredni ciljevi upravljanja naplatom kreditnog

portfolija banke su:

Usklađivanje dodatnih troškova na problematičnim klijentima sa naplatom potraživanja od problematičnih klijenata, s ciljem što manje volatilnosti troškova na bilans uspeha banke, Predviđanje potencijalnih problema i alokacija budućih troškova. Upravljanje naplatom za svoj napredni cilj podrazumeva da troškovi jedne godine rastu

progresivno, i to od 0 do zacrtanog broja za tu godinu. Jedino kroz konstantan trošak moguće je i bolje predviđanje ukupnog rezultata banke. Volatilnost ovih troškova je nepoželjna. 2.2. Organizacija Modela naplate

2.2.1. Klasifikacija dužnika u okviru modela

Postoji veliki broj kriterijuma po kojima se dužnici jednog portfolija mogu razvrstati. Neki od osnovnih kriterijuma podele dužnika u okviru kreditnog portfolija banke su na osnovu: )zloženosti, Privredne grane,

Ročnosti, Ocene boniteta klijenta (rating),

Diversifikacije po korpama kašnjenja četiri najčešće korpe kašnjenja su: kašnjenja do dana, kašnjenja od do dana; kašnjenja od do dana i kašnjenja preko dana. Svojim kreditnim politikama banke pokušavaju da definišu ciljeve koji predstavljaju najoptimalniju diversifikaciju portfolija, imajući u vidu sopstvene potrebe, tržišne parametre i zakonske okvire. Jedan od primera dobro definisanog portfolija na osnovu kriterijuma izloženosti, privredne grane, ročnosti, kreditnog rejtinga i diversifikacije po korpama kašnjenja je prikazan Tabela 1, 2 i 3).

11

Tabela 1: Diversifikacija portfolija po izloženosti

Tabela 2: Diversifikacija portfolija po privrednim granama

Izloženost u mln EUR

Kriterijumi diversifikacije Iznos % Max odstupanje %

Najveća izlože ost 10 2% 25 5%

Najveća grup a izlože ost 19 4% 50 10%

Top izlože osti 55 11% 75 15%

Top 5 grup e izlože osti 65 13% 75 15%

Top izlože osti 100 20% 100 20%

Top 5 grup e izlože osti 65 13% 100 20%

Ukup a izlože ost porfolia 500 100% min 500 100%

Industrije u mln EUR

Kategorija Iznos % Max odstupanje %

Trgovina 140 28% 100 20%

Proizvodnja 110 22% 150 30%

Izgradnja 45 9% 50 10%

Rentiranje nekretnina 25 5% 25 5%

Restorani 20 4% 25 5%

Telekomunikacije 20 4% 25 5%

Rudarstvo 25 5% 25 5%

Ostalo 20 4% 25 5%

Agrobiznis 70 14% 50 10%

Kreditne institucije i osiguranje 15 3% 25 5%

Energetsko snabdevanje 10 2% 25 5%

Ukupno 500 100% min 500

12

Tabela 3: Diversifikacija portfolija po ročnosti

U kontekstu naplate potraživanja dve su ključne determinante kvaliteta portfolija i njene diversifikacije:

Ocena boniteta klijenta – rejting,

Kašnjenje, odnosno raspodela klijenata po korpama kašnjenja. Rejting klijenta, odnosno ocena njegovog boniteta, predstavlja verovatnoću da će klijent izmirivati svoje obaveze o roku dospeća. Rejting svakog klijenta sastoji se iz dve najvažnije komponente (Grafik 4 , i to Barjaktarović, :

Kvantitativni deo rejtinga,

Kvalitativni deo rejtinga.

Kvalitativni deo rejtinga se odnosi na ocenu boniteta klijenta zasnovanu na njegovim finansijskim izveštajima. To nije ništa drugo nego ponderisan prosek određenih racio pokazatelja, i to onih za koje se na osnovu istorijskih podataka zaključilo da najbolje oslikavaju verovatnoću da će klijent zapasti u probleme, odnosno u nemogućnost da izmiruje obaveze Barjaktarović, . )zvori informacija za kvantitativnu analizu klijenta su: godišnji izveštaji privrednog subjekta bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, aneks , kvartalni izveštaji privrednog subjekta, računovodstvo troškova, projekcije privrednog subjekta, konsolidovani izveštaji privrednog subjekta, revizorski izveštaj privrednog subjekta, kvalifikovano ili nekvalifikovano mišljenje trećih lica i reputacija revizora.

Bilansi privrednog subjekta su osnova finansijske analize, utvrđivanja kreditne sposobnosti koju vrši banka. Bilans je knjigovodstveni oblik prikazivanja sredstava i izvora sredstava u formi dvostrukog pregleda. Karakterišu ga odgovarajuća forma, sadržina i način prikazivanja. Zakonodavac propisuje formu bilansa, sadržaj i način prikazivanja. Sadržaj bilansa je prikaz sredstava i izvora sredstava. Način prikazivanja sredstava i izvora sredstava karakteriše globalnost podataka i vrednosno izražavanje, odnosno bilans privrednog subjekta obuhvata i na prikladan način preko novčanih jedinica izražava celokupnost stanja, promena i odnosa koji su njime obuhvaćeni. Stoga se bilans koristi za izražavanje stanja i rezultata aktivnosti privrednog subjekta.

Ročnost u mln EUR

Kategorija Iznos % Max odstupanje %

do 1 godine 225 45% 200 40%

od 1 do 3 godine 100 20% 100 20%

od 3 do 5 godina 25 5% 100 20%

preko 5 godina 150 30% 100 20%

Ukupno 500 100% min 500

13

Bilans stanja obuhvata i izražava stanje raspoloživih i angažovanih sredstava i njihovih izvora po kvalitetu i strukturi na tačno određeni dan bilansiranja obično je to poslednji dan kalendarske godine).

Bilans uspeha obuhvata i izražava nivo poslovne uspešnosti u periodu za koji se uspešnost izražava obično za period kalendarske godine . Bruto bilans obuhvata i izražava sve promene u periodu bilansiranja, i to u bruto iskazu obično kraći vremenski intervali od godinu dana . Zbog toga, bruto bilans je veoma značajan analitički instrument. Banke preferiraju da ga pribave od klijenta tokom poslovne godine, kako bi sagledale

stvarno stanje poslovanja privrednog subjekta.

Uvažavajući prethodno navedeno, možemo zaključiti da se od bilansa zahteva da ispuni sledeće karakteristike: bilansnu jasnost, bilansnu istinitost, bilansnu kontinualnost, bilansnu uniformnost,

bilansnu konciznost i bilansnu integralnost.

Stavljanjem u odnos bilansnih pozicija jednih prema drugima, odnosno jednih finansijskih

parametara sa drugima, sagledavaju se mnogo traženiji pojedini finansijski aspekti poslovanja privrednog subjekta, što u stvari predstavlja osnovnu suštinu racio analize, koja dalje determiniše sam kvantitativni deo rejtinga.

Racio brojevi predstavljaju odnose jedne bilansne pozicije prema drugoj izražene u prostoj matematičkoj formuli. Bitno je napomenuti da su ovi odnosi od izuzetnog značaja za ocenu finansijskog statusa privrednog subjekta, kao i za ocenu upravljanja privrednim subjektom.

U zavisnosti od toga čemu treba da služe, svi racio brojevi se mogu klasifikovati u nekoliko srodnih grupa finansijskih pokazatelja. Međutim, za potrebe finansijske analize najčešće se koriste sledeće osnovne grupe pokazatelja koje se izvlače iz bilansa stanja i bilansa uspeha, a to su:

Pokazatelji (racia) likvidnosti– pod likvidnošću se smatra sposobnost privrednog subjekta da u roku može da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. Najčešće korišćeni pokazatelji likvidnosti su: koeficijent trenutne likvidnosti, koeficijent perspektivne likvidnosti, koeficijent optimalne likvidnosti, koeficijent opšte likvidnosti i koeficijent smanjene (rigorozne) likvidnosti.

Pokazatelji (racia) solventnosti– solventnost predstavlja sposobnost privrednog subjekta da

sa ukupnim sredstvima podmiri sve obaveze, pod pretpostavkom da sve one dospevaju u istom trenutku. Najznačajnija racija solventnosti su: koeficijent strukture kapitala, koeficijent doprinosa pozajmljenih izvora pokriću aktive, koeficijent pokrića rashoda na ime kamata i koeficijent sigurnosti dugoročnih poverilaca.

Pokazatelji (racia) aktivnosti– obuhvataju sve relevantne odnose između prihoda i rashoda, s jedne strane, i pojedinačnih i ukupnih ulaganja u poslovna sredstva, s druge strane. Najčešće se primenjuju sledeći koeficijenti: koeficijent obrta dobavljača, koeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta kupaca, koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava, koeficijent

neto obrtnih sredstava, koeficijent obrta fiksnih sredstava, koeficijent obrta sopstvenih

sredstava, koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava.

Pokazatelji (racia) rentabilnosti– jesu težnja privrednog subjekta da ostvari što povoljniji finansijski rezultat tj. dobit u odnosu na angažovana sredstva, odnosno rentabilnost predstavlja „moć zarađivanja privrednog subjekta, (parcijalni izraz efikasnosti poslovanja, s jedne strane, i parcijalno merilo efikasnosti upravljanja, s druge strane . Najčešće korišćeni pokazatelji rentabilnosti jesu stopa prinosa na poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena sredstva.

14

Pokazatelji racia ekonomičnosti– princip poslovanja čijom se primenom u praksi ostvaruje maksimalna vrednost proizvodnje ili usluga, sa minimalnim troškovima sva tri elementa proizvodnje – rada, sredstava za rad i predmeta rada (parcijalni izraz efikasnosti poslovanja preduzeća . Najčešće korišćeni pokazatelji ekonomičnosti su: pokazatelji poslovne ekonomičnosti i pokazatelji ukupne ekonomičnosti.

Kvalitativni deo rejtinga podrazumeva sve one faktore koji nisu deo finansijskog stanja preduzeća, a tiču se privrede, menadžmenta, tržišta, kao i dosadašnjeg poslovanja klijenta. Pod dosadašnjim poslovanjem klijenta podrazumeva se dosadašnja kreditna istorija klijenta u izmirivanju obaveza prema poveriocima, bile to banke ili dobavljači. Ovo je jedan od vrlo važnih faktora prilikom određivanja ne samo kvalitativnog dela rejtinga, već i ukupnog rejtinga klijenta Barjaktarović, . Pored dana kašnjenja, kao jedne od determinanti kvantitativnog dela rejtinga, ovaj deo ocene boniteta klijenta obuhvata: vlasničku strukturu, menadžment privrednog društva, strategiju privrednog društva, analizu privredne grane u kojoj privredno društvo obavlja delatnost, analizu tržišne pozicije privrednog društva, poslovni ciklus u kome se nalazi privredno društvo i SWOT analizu.

Izvori informacija za kvalitativnu analizu privrednog subjekta su: publikacije kompanije, informacije od menadžmenta, novinski članci, informacije od prodaje odnosno konkurenata, izveštaji drugih finansijskih institucija, izveštaji državnih institucija, internet i interne baze

podataka same banke.

Analiza vlasničke strukture privrednog subjekta obuhvata sledeće kategorije:

Strukturu grupe (povezanih lica), odnosno ko je krajnji vlasnik privrednog subjekta,

Mogućnost, odnosno snaga upravljanja i kontrole nad privrednim subjektom,

Strategiju krajnjeg vlasnika,

Podršku vlasnika privrednom subjektu, koja može biti: finansijska, upravljačka i know-how transfer. Bitno je sagledati da li je podrška vlasnika privrednog subjekta usmerena na veštačko uveličavanje troškova, ili transferne cene, ili rasprodaju imovine, Kakvo je iskustvo banke sa ostalim članovima grupe povezanim licima , Strukturu kapitala - ukoliko je većinski kapital državni, odnosno društveni, razmotriti izglede za privatizaciju i konačan ishod privatizacije.

Kvalitet menadžmenta predstavlja bitnu komponentu kvalitativne analize klijenta, a podrazumeva sagledavanje sledećih karakteristika: dosadašnji rad i prethodna zaposlenja, iskustvo u privrednoj grani u kojoj se nalazi privredni subjekt, sposobnost, ličnost, otvorenost, obrazovanje, ujednačene veštine, lični kontakti poznanstva , odnosi sa osnivačem i strategija kako samih menadžera, tako i samog privrednog subjekta u domenu upravljanja ljudskim resursima). Bitno je naglasiti da bez obzira na privrednu granu ili stanje u kojem se trenutno nalazi preduzeće, ljudi su ti kojima banka daje novac(poverenje je osnov za kreditni odnos – ili se veruje ili se ne veruje menadžmentu .

Rizik privredne grane u kojoj klijent obavlja delatnostvrlo je bitan za donošenje odluke o kreditu, naročitu u vreme ekonomskih kriza. Prema M. Porteru potencijal generisanja gotovine u oblasti

delovanja privrednog subjekta zavisi od:

Mogućih potencijalnih ulazaka novih igrača na tržište,stanje uslova ulaska – pretnja potencijalnog ulaska određena je ulaznim barijerama, reakcijom postojećih učesnika,

15

ekonomijom obima, zahtevima za ulaganje u konkurentnu privrednu granu, pristupom prodajnim kanalima, pristupom tržištu nabavke, uređenošću samog tržišta i patentima,

Strukture i broja kupaca i dobavljača,pregovaračka snaga snabdevača i pregovaračka snaga kupaca – pregovaračka moć kupaca se sagledava kroz sledeće parametre: koncentracija, odnosno brojnost kupaca, povezanost sa ukupnim troškovima klijenta, uticaj na profit klijenta, standardizovani proizvodi koji se nude, mogućnost za brzo integrisanje, rizik zakasnele integracije i dugoročni ugovori sa kupcima. Pregovaračka moć dobavljača se sagledava kroz: koncentraciju, odnosno brojnost dobavljača, supstitute koji postoje, troškove zamene dobavljača i dugoročne ugovore sa dobavljačima. Generalno, možemo zaključiti da je i za sagledavanje kupaca i za sagledavanje dobavljača klijenta bitno uvažiti sledeće: da li ih je mnogo ili malo, da li postoji neumerena izloženost prema jednom kupcu, odnosno dobavljaču, koliko je laka zamena kupaca, odnosno dobavljača, da li postoje zaključeni dugoročni ugovori, koji su uslovi plaćanja, odnosno naplate definisani kupoprodajnim ugovorima, koliko se često koriste kompenzacije za naplatu potraživanja i koliko je kupaca, odnosno dobavljača na strani izvoza odnosno na strani uvoza sagledati mogućnost prirodnog hedžinga ,

Postojanja supstituta proizvodakoji proizvodi ili prodaje klijent koji je predmet analize,

pritisak supstitut proizvoda. Trebalo bi imati u vidu da je supstitut proizvod sa istom

funkcijom,

Konkurencije u okviru privredne grane i nivoa rivaliteta među postojećim kompanijama,intenzitet rivalstva među postojećim proizvođačima u grani. Konkurencija

podrazumeva sagledavanje: brojnosti konkurenata, heterogenosti, odnosno homogenosti

konkurenata, strategije konkurenata, rasta privredne grane, kapaciteta konkurenata i

stepena diferencijacije. Prilikom sagledavanja rizika privredne grane, bitno je da kreditni službenici banke razumeju privrednu granu u kojoj posluje privredni subjekt, zatim da prepoznaju u kojoj fazi životnog ciklusa se trenutno nalazi privredna grana i da li je izražena cikličnost, odnosno sezonalnost u obavljanju delatnosti.

Tržišna pozicija, odnosno tržišna snaga klijenta, određena je sledećim parametrima: tip tržišta monopol, oligopol, diversifikovano... , tržišno učešće, faza razvoja tržišta da li raste, stagnira ili opada , jedinstvena prednost klijenta mora biti diferencirana nivoom tržišnog uređenja, deviznim rizikom u svakodnevnom poslovanju i mogućnošću prirodnog hedžinga.

Poslovna strategija privrednog subjekta ukazuje gde je trenutno i kuda želi da ide.Ukoliko bankarski službenik želi da sazna gde se trenutno nalazi privredni subjekt, trebalo bi da sagleda poziciju proizvoda privrednog subjekta , životni ciklus proizvoda, lanac vrednosti, stvaralačku strategiju i ključne veštine privrednog subjekta. Prilikom sagledavanja pravca kretanja, odnosno kuda želi da ide privredni subjekt koji je podneo zahtev za kredit, bankarski službenik bi trebalo da sagleda instrumente za planiranje, dugoročni poslovni plan i pouzdanost projekcija povezanih s budućim rastom i razvojem . U praksi poverioci, kao i neki bankarski službenici, imaju pogrešna shvatanja, kao što su na primer Barjaktarović, :

)suviše veliki da bi bankrotirali - trebalo bi imati u vidu da nije baš sve tako sjajno, jer postoje veliki klijenti koji su propali, kao što su: Enron najveća kompanija za proizvodnju električne energije), Holzmann jedna od najvećih građevinskih kompanija u Nemačkoj , United Airlines nekada najveći avio-prevoznik u SAD-u), 4 banke u Srbiji (Jugobanka,

Beobanka, Beogradska i Invest banka), Fresh&Co nekada vodeći proizvođač sokova u Srbiji itd,

16

Vlada će se založiti za njih- možda i hoće, ali ovo nije poenta prilikom odobravanja kredita, jer banka želi da joj se kredit vrati iz prihoda iz redovnog poslovanja klijenta, Dobar i ambiciozan proizvodni, odnosno trgovinski program, zanemarena likvidnost i

finansijski pokazatelji,

Apsolutno ciljni klijent – bez adekvatnih obrazloženja, Odlični efekti unakrsne prodaje- otvaranje računa i promet preko računa, kupovina i prodaja deviza, oročenje sredstava, otvaranje akreditiva, korišćenje platnih kartica itd., Odlični novi projekat, poslovna linija, proizvod, itd. bez sagledavanja efekata na buduće

prihode i rashode privrednog subjekta.

Kreditna sposobnost klijenta predstavlja mogućnost vraćanja finansijske obaveze u budućnosti, i podrazumeva Barjaktarović, :

Spremnost odnosno revnost (karakter) klijenta,

Sposobnost odnosno solventnost klijenta da potraživanja gotovina, kapital, kapacitet tržišta, odnosno kolateral pretvori u novac na odgovarajući dan.

Grafik 4: Kvantitativni i kvalitativni deo rejtinga

Bez obzira na interne metode koje su banke individualno razvile ili kupile od rejting agencija, tri

rejting skale su najpoznatije: Moody's, S&P i Fitch (Tabela 4).

Kvantitativni rating Kvalitativni rating

Finansijski pokazatelji Me adž e tIndustrija Tržište… Kaš je ja

Dosadaš ja istorija…

RATING

17

Tabela 4: Rejting skale

Dug rok Kratak rok Dug rok Kratak rok Dug rok Kratak rok

Aaa AAA AAA Najbolji

Aa1 AA+ AA+

Aa2 AA AA

Aa3 AA- AA-

A1 A+ A+

A2 A A

A3 A- A-

Baa1 BBB+ BBB+

Baa2 BBB BBB

Baa3 BBB- BBB-

Ba1 BB+ BB+

Ba2 BB BB

Ba3 BB- BB-

B1 B+ B+

B2 B B

B3 B- B-

Ba1 BB+ BB+

Ba2 BB BB

Ba3 BB- BB-

B1 B+ B+

B2 B B

B3 B- B-

Caa1 CCC+ Z ačaja rizikCaa2 CCC Extre o šekulativ oCaa3 CCC-

CC

C

C DDD

/ DD

/ D

Špekulativ a oce a

Mala verovat oća aplate

"Default"

Opis

Visoka kategorija

Iznad sredine

Ispod sredine

Nije investiciona ocena

Špekulativ a oce a

Nije investiciona ocena

Fitch

CCC

/

C

B

B

F1+

F1

F2

F3

D

Ca

/

C

Moody's S&P

P-1

P-2

P-3

Not prime

B

A-3

A-2

A-1

A-1+

B

18

Takođe, data je i skala interno razvijena od Erste banke Tabela 5).

Tabela 5: Primer - Rejting skala razvijena od strane Erste Group-e

Na osnovu ovih rejting kategorija, izdvaja se potreba na podelu klijenata u dve velike grupe,

odnosno na:

Likvidne klijente banke - čije poslovanje je dovoljno za servisiranje obaveza,

Nelikvidne klijente banke - klijente čije poslovanje nije omogućilo vraćanje inicijalno ugovorenih obaveza i zahteva definisanje novih uslova vraćanja obaveza s jedne strane ili naplate potraživanja iz sekundarnih izvoda otplate, najčešće instrumenata obezbeđenja, s druge strane.

Likvidni klijenti banke su oni klijenti koji uredno izmiruju obaveze, kao i oni klijenti koji imaju kašnjenja koja nisu duža od dana. Nelikvidni klijenti banke su oni kod kojih je nastupio default. U skladu sa Bazelom )) dva događaja mogu da budu okidač za tretiranje klijenta kao NPL, a to su:

Kreditna situacija smatra da je mala verovatnoća da će klijent isplatiti sve svoje kreditne obaveze,

Kašnjenja preko dana u materijalno značajnom iznosu.

Likvidne i nelikvidne klijente banke možemo dalje podeliti na sledeće potkategorije Grafik 5):

1) Likvidni klijenti banke - PL

Standardni dužnici (standard debtor) – PL; dužnici koji ne kasne, Podstandardni dužnici (substandard debtor) – SubPL; dužnici koji imaju kašnjenja, ali čija kašnjenja nisu značajna i koji nemaju značajnih pogoršanja u svom poslovanju; Neizvesni dužnici (doubtful debtor) – DoubtfulPL; dužnici koji imaju značajna kašnjenja i/ili imaju značajnih pogoršanja u svom poslovanju;

Erste rating Definicija Moody's Standard & Poor's

1 Izuzet o s až o Aaa AAA

2 Veo a s až o Aa1/Aa2/Aa3 AA+/AA/AA-

3 S až o A1/A2/A3 A+/A/A-

4a Gornja srednja ocena Baa1 BBB+

4b Srednja ocena Baa2 BBB

4c Niža sred ja oce a Baa3 BBB-

5a Nesigurno Ba1 BB+

5b Nesigurnije Ba2 BB

5c Veoma nesigurno Ba3 BB-

6a Osetljivo B1 B+

6b Veoma ocetljivo B2 B

7 Posebna napomena B3 B-

8 Nestandardno Caa1/Ca CCC/CC

R1 Potpuna otplata malo verovatna C C

R2 Kaš je je preko 90 da a D D

R3 Reprogramiranje D D

R4 Gubitak D D

R5 Stečaj D D

19

2) Nelikvidni klijenti banke - NPL

Nelikvidni klijenti banke u procesu restrukturiranja (restrucruting NPL) – ResNPL;

Nelikvidni klijenti banke u procesu stečaja ili naplate iz drugih instrumenata obezbeđenja Liquidation NPL) – LiqNPL.

Likvidni klijenti banke (PL) Nelikvidni klijenti (NPL)

PL SubPL DoubtfulPL ResNPL LiqNPL

Grafik 5: Podela kreditnog portfolija na PL i NPL Standardni dužnici (standard debtor) – PL su svi oni dužnici koji ne kasne. To su uredni klijenti koji redovno servisiraju svoje obaveze. Kvalitet kreditnog portfolija je bolji ukoliko je učešće ovog dela portfolija veći. Na ove klijente se najčešće primenjuje uobičajeni nadzor koji zahteva jednom godišnje proveru stanja i performansi preduzeća. Ovo se radi kroz redovne godišnje izveštaje o reodobrenju klijentove izloženosti. Podstandardni dužnici (substandard debtor) – SubPL su dužnici koji imaju kašnjenja, ali čija kašnjenja nisu značajna i koji nemaju značajnih pogoršanja u svom poslovanju. Prema dužnicima koji se nalaze u ovoj kategoriji treba pristupiti sa velikom pažnjom, jer upravo ovaj deo portfolija predstavlja klijente koji u budućnosti mogu biti svrstavani u loše plasmane. Njihov nadzor, analiza i praćenje biće neki od najvažnijih kriterijuma rasta loših plasmana u okviru kreditnog portfolija banke. Ovu grupu klijenata najčešće generišu dva tipa preduzeća: oni koji imaju jednokratni problem usled realnih okolnosti na tržištu ili unutar preduzeća i one čiji problem nije jednokratne prirode, već je nastao usled nemogućnosti klijenta da uskladi svoje novčane prihode sa novčanim odlivima po osnovu kredita. Što se tiče prve kategorije, banka mora tim klijentima jasno staviti do znanja kroz pismenu opomenu da je klijent dužan da izmiri dospele obaveze u najkraćem roku i da ubuduće banka neće tolerisati kašnjenja u izmirivanju obaveza. Veličina klijenta i njen značaj za banku biće neki od glavnih kriterijuma za formiranje strategije prema klijentu. Neizvesni dužnici doubtful debtor) – DoubtfulPL su dužnici koji imaju značajna kašnjenja i/ili imaju značajnih pogoršanja svog poslovanja, ali čija kašnjenja još nisu preko dana. Ovi klijenti imaju ocenu svog boniteta najlošiju na rejting skali. Kao što je ranije ukazano,, najvažnija komponenta te ocene jeste finansijsko stanje preduzeća koje se sagledava kroz njegove finansijske izveštaje. Ovi klijenti su predmet veoma strogog praćenja,kako poslovanja, tako i urednosti u izmirivanju svojih obaveza. Ovi klijenti su najčešće predmet grupne ispravke prednosti general provisioning , ali ukoliko se ukaže potreba i proceni da u veoma kratkoj budućnosti ovi klijenti moraju biti proglašeni dospelim i dobiti tretman loših plasmana, mogu biti i predmet pojedinačne ispravke vrednosti (specific provisioning). )z sve prethodno navedenog mogu se zaključiti glavni kriterijumi za određivanje kategorije klijenata u zavisnosti da li oni pripadaju PL ili NPL portfoliju (Tabela 6). Za PL kreditni portfolija

dva su kriterijuma: rejting, dani kašnjenja i ekspertno mišljenje zasnovano na individualnoj

20

proceni Sektora upravljanja rizikom . Za NPL kreditni portfolio takođe dva su kriterijuma: restrukturiranje ili naplata iz instrumenata obezbeđenja, odnosno stečaja. Tabela 6: Klasifikacija klijenata u okviru PL i NPL

2.2.2. Učesnici i zaduženja u okviru modela

Glavni subjekti u kreditno-dužničkom odnosu su poverioci banke i dužnici preduzeća . Banke predstavljaju jednog od glavnih učesnika na finansijskom tržištu. Centralne banke upravo preko poslovnih banaka sprovode monitorno kreditnu politiku u upravljaju njome. Banka je vrlo

kompleksna finansijska institucija sa velikim brojem organizacionih jedinica i različitim profilom ljudi. U kontekstu naplate potraživanja kao i sagledavanja ukupnog kreditnog rizika, moguće je definisati nekoliko sektora odeljenja koja su kritična za ovaj proces Grafik 7). To su:

1) Sektor za kreditiranje privrede

2) Sektor upravljanja rizikom

Sektor upravljanja kreditnim rizikom (Corporate Credit Risk Management), Sektor upravljanja kolateralom (Collateral Management), Sektor upravljanja naplatom (Collection Management).

3) Nosioci odluka u kreditnom poslu, najčešće Kreditni odbor, 4) Sektor pravnih poslova i sektori i odeljenja podrške.

Grafik 6: Učesnici procesa kreditiranja pravnih lica u okviru banke Sektor za kreditiranje privrede predstavlja jedan od najvećih i najznačajnijih delova kreditnog procesa. Oni su pokretači i tvorci glavne aktivnosti banaka – kreditiranja. Osim toga što su zaduženi za „donošenje novog biznisa u smislu pridobijanja novih klijenata vrlo su važni i za dalji odnos i život kredita u okviru kreditnog portfolija banke. Ovo su zaposleni koji imaju odnos sa klijentima,

PL SubPL Doubtful PL ResNPL LiqNPL

Rating 1 - 7 1 - 7 8 R3 R

Da i kaš je ja do 15 dana od 15 do 60 dana preko 15 dana - -

Restruktuiranje - - -Stresno

restruktuiranje-

Likvidacija - - - -Naplata iz

o ez eđe ja

Učes ici i icijal og kreditira ja Učes ici PL portfolia Učes ici NPL portfolia

Sektor upravljanja kreditnim rizikom

Sektor upravljanja kolateralom

Sektor aplate potraživa ja

Sektor za kreditiranje privrede

21

koji mora biti zasnovan na poverenju, profesionalizmu, lojalnosti i posvećenosti. Ovo je sektor koji odslikava banku na tržištu i pravi njen imidž. Upravo zbog pomenute blizine i dobrog poznavanja klijenta, ovaj sektor ima veoma veliki značaj i u slučajevima kada preduzeće upadne u probleme i nastupi otežano izmirivanje obaveza. Upravo u takvim situacijama Sektor za kreditiranje privrede treba u saradnji sa klijentom proaktivno, veoma konstruktivno i što jednostavnije, da pronalazi nove načine za rešavanje novonastalih problema. Vrlo opasno je da u takvim momentima banka nominuje novog čoveka ili sektor koji će se baviti novonastalom situacijom, ali isto tako ponekad je nužno tome pristupiti. Naime, Sektor za kreditiranje privrede je odgovoran za inicijalno plasiranje sredstava u smislu dovođenja klijenata, analize i predloga), ali isto tako ima i odgovornost u okviru naplate potraživanja sve dok klijent nije migrirao u NPL portfolio. U tom momentu gubi potpunu nadležnost i odgovornost Grafik . )zuzetno je važno da od tog momenta ljudi sa posebnim znanjima i veštinama preuzmu klijenta. Glavna zaduženja u okviru Sektora za kreditiranje privrede su:

Aktivno praćenje individualnog portfolija koje sprovodi stručni saradnik – insistirati na pristupu da odgovoran stručni saradnik mora imati vrlo blizak odnos sa klijentom, s ciljem što bržeg delovanja i eventualne prevencije problema.

Davanje inicijative za akcije koje se dešavaju prema klijentu – ovde se pre svega misli da

primenu procedure naplate: telefonsko upozorenje, pismena opomena, itd.

Davanje predloga za rešavanje postojećeg ili potencijalnog problema klijenta; ovo se može sprovesti bilo kroz predlog strategije prema klijentu, bilo kroz sam kreditni zahtev (o ovome će biti reči nešto kasnije .

)zrada redovnih i vanrednih reodobrenja, kao i potencijalno izrada mesečnih lista za klijente pod nadzorom (ukoliko za to ima potrebe);

Daje inpute za EWS (Eary Warrning System) model;

Daje argumentaciju za (ne)transfer klijenata u NPL deo portfolija. Sektor upravljanja rizikom jedna je od najvažnijih pozadinskih funkcija u okviru banke. U okviru kreditnog rizika, a pre svega onog rizika koji je povezan s individualnom analizom, praćenje i odlučivanje na nivou klijenta moguće je podeliti u tri segmenta:

Rizik inicijalnog kreditiranja,

Rizik u okviru naplate potraživanja, Rizik kolaterala.

Treba ukazati na to da je rizik kolaterala sastavni deo rizika inicijalnog kreditiranja i rizika u okviru naplate potraživanja i kao takav mora biti veoma dobro organizovan. Rizik kolaterala, iako ne primarna stvar u okviru ukupnog kreditnog rizika, predstavlja stub na kome se oslanja u velikoj

meri kreditni rizik u celini. Kolaterali ne utiču na sam rejting klijenta, iz razloga što je on ocena boniteta klijenta, gde se pre svega misli na ocenu kvaliteta poslovanja klijenta. Ipak, ocena kolaterala vrednost, utrživost, namena itd. mogu se tretirati prilikom ukupne rizičnosti samog plasmana. Tako neke domaće banke kombinuju ocenu boniteta sa ocenom obezbeđenja, s ciljem određivanja ukupne ocene rizičnosti plasmana. Na ovaj način, praktično različiti plasmani, u zavisnosti od njihovog transakcionog rizika, imaju i različitu ocenu. Upravo takav princip primenjuje i NBS koja pored određivanja ocene boniteta klijenta na osnovu finansijske situacije i kašnjenja klijenta, razlikuje i adekvatne i prvoklasne instrumente obezbeđenja (kolaterala). Iz ovog razloga, na jednom klijentu imamo nekoliko različitih ocena.

22

Glavna zaduženja u okviru Sektora upravljanja rizikom su: Definisanje strategije prema klijentu,

)zveštavanje i praćenje klijenata u naplati – ovo se odnosi pre svega na izveštaje na portfolio nivou,

Proračun rezervacija, kako na grupnom, tako i na individualnom nivou, Preuzimanje kompletnih zaduženja za najlošiji rejting klijenta u okviru PL dela portfolija, Važna uloga u procesu odlučivanja prilikom delovanja na klijente, pri čemu se procenat učešća u samoj odluci povećava pogoršanjem ocene klijenta, Definisanje procedure za naplatu potraživanja – kako u PL, tako i u NPL delu portfolija. Zaduženja u okviru NPL dela portfolija su u najvećoj meri odgovornost Sektora upravljanja rizikom.

Ovaj deo portfolija obuhvata klijente sa najlošijim rejtingom u okviru PL dela portfolija, kao i sve one klijente koji su predmet loših plasmana. U okviru ovog dela portfolija stručni saradnik za upravljanje kreditnim rizikom ima nekoliko različitih mogućnosti i opcija kojima može pristupiti prilikom naplate potraživanja praksa Erste bank a. d. Novi Sad):

Reprogram,

Pokretanje postupka prinudne naplate protiv dužnika ili solidarnih dužnika, Pokretanje stečajnog postupka, Prodaja potraživanja trećim licima, Preuzimanje imovine dužnika, Preuzimanje duga,

Pokretanje parničnog postupka, Pokretanje izvršnog postupka, Pokretanje postupka naplate vansudske izvršne hipoteke, Pokretanje postupka naplate iz vrednosti založene pokretne imovine, Proglašenje lošeg plasmana dospelim,

Otpis duga. Sektor upravljanja rizikom, u okviru naplate potraživanja u granicama NPL dela portfolija, ima mogućnosti da samostalno preduzima sledeće korake: Pokreće ili daje nalog Sektoru pravnih poslova za pokretanje postupka prinudne naplate, prijave potraživanja u stečajni ili likvidacioni postupak, za pokretanje parničnih ili izvršnih postupaka i drugih postupaka pred nadležnim organima koji imaju za cilj rešavanje problematičnih plasmana i vodi te postupke, u zavisnosti od složenosti predmeta, a na osnovu procene direktora Direkcije loših plasmana. Sektor pravnih poslova je ovlašćen da na osnovu sopstvene procene predmet zadrži na postupanju kod sebe, odnosno da ga ustupi eksternim advokatskim kućama sa kojima banka sarađuje uz saglasnost direktora Direkcije loših plasmana. U slučaju da Direkcija loših plasmana sama pokreće i vodi gorenaznačene postupke, dužna je najkasnije u roku od dana da dostavi obaveštenje o pokretanju

postupaka naplate Sektoru pravnih poslova, zajedno sa svim podacima o predmetu potrebnim za unošenje u evidenciju postojećeg sistema, Zaključuje ugovore o pristupanju dugu i svaki drugi ugovor koji ima za cilj naplatu potraživanja, Pregovara sa klijentom, solidarnim dužnicima o rešavanju problematičnog plasmana, Aktivno pronalazi potencijalne kupce za sredstva izvršenja na kojima se vrši naplata problematičnih plasmana,

23

Aktivno pomaže klijentu u pronalaženju potencijalnih kupaca za drugu imovinu klijenta na kojoj nije uspostavljena hipoteka, odnosno zaloga, a iz čije kupoprodajne cene klijent

namerava da naplati dug ili deo duga koji ima prema banci. Zaduženja Sektora upravljanja rizikom u okviru NPL dela portfolija mogu biti sistematizovani u tri dela: restrukturiranje, likvidacija i izveštavanje Grafik 7).

Grafik 7: Zaduženje u okviru Sektora upravljanja rizikom za NPL deo portfolija4

U zavisnosti od faze u kojoj se nalazi klijent (analiza, strategija, primena i praćenje), posao je podeljen u dva sektora koja najviše učestvuju u tom procesu. Na osnovu sledeće tabele ukazaće se da je pripadnost portfolija kao i organizacija na niskom nivou. Glavna zamisao procesa je da dokaže gotovo podjednako učešće Front i Back officea u okviru PL portfolija (Tabela 8 i Grafik 8).

Tabela 8.

4 Rejting 7 i 8 su dva najlošija rejtinga u okviru PL dela portfolija, određeno prema rejting skali Erste Group-e.

Restruktuiranje Likvidacija Izveštavanje - poslovni repogram/refinans - naplata iz stečaja - izveštaj o kašnjenjima - monitoring 7 i 8 klijenata - naplata iz obezbedjenja - EWS izveštaj - Watch liste - prodaja biznisa - WO izeštaji - stresni reprogram/refinans - prodaja potraživanja - Upravljanje provisioningom

- Pomoć prilikom budgetiranja

Zaduženja

PL SubPL DoubfulPL ResPL LiqPL Total

40% 80% 50% 34%

60% 20% 50% 66%

40% 20% 12%

60% 80% 88%

70% 54%

30% 46%

40% 20% 12%

60% 80% 88%

55% 55% 30% 0% 0% 28%

45% 45% 70% 100% 100% 72%

28%

72%

28%

72%

Front office Back office

100% 100%Analiza

Strategija

Implementacija

Monitoring

Collection management

100% 100% 100%

100%100%

90%

100%

Raspodela posla izmedju Front i Back office-a

PL vs NPL

pripadnost portfoliu 100%

PL vs NPL

organizaciona pripadnost

55%

45%

10%

46%

54%

100% 100%

0%

100%

100%

24

Tabela 8 i Grafik 8: Raspodela posla naplate potraživanja između Sektora kreditiranja privrede i Sektora upravljanja rizikom – u okviru PL dela portfolija posao je podeljen gotovo na jednake delove, dok je u NPL delu portfolija u potpunosti u odgovornosti Sektora upravljanja rizikom. Što se tiče same organizacione pripadnosti, slična je situacija kao i sa pripadnošću portfolija; podaci su prikazani procentualno i grafički.

Preduzeća predstavljaju srce finansijskog restrukturiranja (Grafik 9 . Najviše bi trebalo uraditi upravo u preduzeću i sa njegovim biznisom kako bi restrukturiranje napravilo zaokret u poslovanju. Preduzeće je pravni subjekt koji sa sobom donosi svoje stejkholdere i njihove vrlo često različite interese. U slučajevima kada nastupi restrukturiranje, ponovni odnos između stejkholdera i poverilaca mora da bude ponovo uspostavljan na nekim novim osnovama. U praksi, ovaj proces zna da bude dug i veoma kompleksan. Stoga je vrlo važno u startu znati interes i ciljeve svih stejkholdera preduzeća.

Grafik 9: Preduzeće je srce finansijskog restrukturiranja

PREDUZEĆE

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Analiza Strategija Impementacija Monitoring

Sektor za kreditiranje privrede Sektor upravljanja rizikom

25

Uzroci zbog kojih preduzeće može zapasti u problem su raznoliki i u početku nije ih lako ni identifikovati. Ipak, u samoj strukturi svih klijenata, kojima je restrukturiranje potrebno ili koji su

zapali u probleme u servisiranju svojih obaveza, neki se pokretači jasno izdvajaju Grafik 10) dosadašnjoj praksi i iskustvu autora : 1) Menadžment, 2) Tržište pre svega, ovde se misli da konkurenciju , 3) Finansije,

4) Ostalo.

Grafik 10: Najčešći uzroci propasti preduzeća

Iz ovoga jasno proizlazi da je jedan od glavnih nosilaca novonastalih problema upravo menadžment. Prilikom ulaska u restrukturiranje, promena menadžmenta može biti vrlo teško i bolno pitanje s kojim se moraju suočiti akcionari. Ukoliko je dijagnoza novonastalih problema jasno ukazala na to, ova uvek nepopularna, mera mora biti što pre sprovedena. Ovde dodatno treba ukazati i na vrlo česte situaciji u domaćoj privredi, u kojoj su vlasnici ujedno i menadžment preduzeća. U takvim slučajevima, ma koliko bili značajni poveriocima, ubediti vlasnike da su loši menadžeri graniči se sa nemogućim. Banke su često jedan od najvećih poverilaca u kompaniji, bilo da je u pitanju jedna banka ili se radi o više banaka u okviru jednog preduzeća. Za razliku od drugih poverilaca, bankama je davanje kredita glavni biznis. Kada se kompanije susretnu sa finansijskim poteškoćama, banke bi trebalo da budu spremne da preuzmu proaktivan pristup u rešavanju novonastale situacije. Za banku kao poverioca vrlo je bitan odnos i pristup na dva fronta:

Sa drugim bankama poveriocima jednog preduzeća grupe povezanih preduzeća , Prema samom preduzeću.

35%

30%

20%

15%

Me adž e t Tržište Finansije Ostalo

26

Nema razloga da se banke odvajaju od ostalih poverilaca istog preduzeća, ali najčešće je baš to slučaj. To je i razumljivo, imajući u vidu da su ovo poverioci koji imaju uvek najveće sličnosti u svojim interesima. Ono što ujedinjuje banke kao poverioce jeste njihova izloženost prema klijentu. One banke koje imaju veliku izloženost u poređenju sa strukturom njihovog portfolija , velikom brzinom ujedinjuju se sa zajedničkim ciljem. Uvek one banke koje imaju mali deo u ukupnom pulu kredita mogu da budu, ali nisu obavezni nosilac procesa restrukturiranja i oživljavanja biznisa. Ukoliko je dosta banaka u igri, ovaj proces može biti vrlo spor, ponekad isuviše. Naime, banke važe za veoma konzervativne igrače na tržištu i neretko su vrlo spore u svojim inicijativama, odlukama i sprovođenju. Ako na ovo dodamo i činjenicu da gotovo sve banke na domaćem tržištu imaju svoje centrale (matice) van Srbije i da se za veće izloženosti, posebno one u sferi restrukturiranja, moraju obraćati svojim headquarteima centralama u inostranstvu, proces je još sporiji. Razvijene zemlje uvode koordinatore, odnosno posrednike koji su specijalizovani da se bave

koordinacijom i usaglašavanjem čitavog procesa u odnosu banka – poverilac (Grafik 11 . U domaćoj praksi to su najčešće zaposleni banke, i to one koja ima najveći interes u rešavanju novonastalog problema. U slučajevima manjih klijenata i ne tako velike izloženosti banke, ovaj način funkcionisanja se pokazao kao dobar, pre svega jer ne pravi dodatni trošak preduzeću koje se u svakako našlo u problemima. S druge strane, ovakav način funkcionisanja sa velikim izloženostima kod velikih preduzeća, može biti vrlo spor, nedovoljno konkretan i bez jasne vizije. U takvim slučajevima prisustvo koordinatora, koji će biti eksterni profesionalac, dobrodošlo je. Uspešan koordinator je fer, pouzdan, častan, dosledan, profesionalan i efikasan. Glavni zadaci koordinatora su:

Stabilizacija poslovanja preduzeća u meri u kojoj je to moguće, Koordinacija aktivnosti između banaka i samog preduzeća, Sagledavanje strukture kreditne izloženosti, Sakupljanje i distribucija relevantnih informacija svim banka koji se nalaze u pulu,

Usaglašavanje svih banaka, kao i usaglašavanje grupe banaka sa ostalim poveriocima, Učestvovanje u direktnim pregovorima između banaka i poverilaca, Pomaganje preduzeću u definisanju strategije izlaska i problema.

Grafik 11: Uticaj koordinatora Drugi učesnici u procesu naplata Najvažniji učesnici u procesu restrukturiranja jesu banke i preduzeća, i savetnici sa svake strane. )pak, ima i drugih stejkholdera koji imaju direktan interes u rešavanju problema finansijskog restrukturiranja. Najveći broj njih ima pasivnu ulogu, ako situacija ne zahteva drugačije. U teoriji svi stejkholderi bi trebalo da budu uključeni u proces restrukturiranja i svaki bi trebalo da se pita. )pak, u praksi situacija diktira na koji način i koji će stejkholderi biti direktno uključeni. Stejkholderi koji mogu imati interes u rešavanju problema preduzeća su: Kupci,

Privredna granaa u kojoj preduzeća posluje, Konkurencija,

Interesi poverioca Kordinator I teresi duž ika

27

Država i jedinice lokalne samouprave, Društvo u celini. Eksterni savetnici takođe čine druge učesnike u procesu. Ovo su najčešće konsultantske kuće, revizorske kuće, softverske kuće i dr.

2.2.3. Arhitektura modela

Svaka kuća stoji na svom temelju. Nema uspešnog modela bez jasne konstrukcije. Organizacija samog procesa predstavlja stub i osnov daljeg razvoja i unapređenja ovog procesa. Organizacija je pre svega postavljena na bilateralnoj osnovi između poverioca banke i dužnika. Ali, isto tako mora biti postavljena i multilateralno, pre svega ka samom tržištu, uvažavajući sve regulatorne promene koje se na njemu događaju. Ipak, arhitekturu modela je pre svega važno postaviti unutar same organizacione strukture banke (Grafik 12).

Grafik 12: Naplata potraživanja u okviru NPL portfolija

2.2.4. Proces naplate za PL portfolio

Proces naplate moguće je podeliti u dve odvojene celine koje su međusobno vrlo zavisne i uslovljene. Podela je izvršena prema delovanju poverilaca na:

Procese i akcije koji se dešavaju unutar banke i koji kao konačan cilj imaju akciju prema klijentu,

Procese i akcije koji deluju na klijenta.

Ova dva procesa imaju za cilj da klijentu što jasnije i nedvosmislenije predstave poziciju banke i njenu nameru kao poverioca. Proces unutar banke može biti fluktuirajući u odnosu na to kakvi su ponašanje klijenta i urednost njegovog izmirivanja, ali drugi proces koji se odnosi na samu akciju

poverioca prema klijentu mora uvek biti dosledan i ravnomeran (Grafik 13).

Grafik 13: Proces unutar banke vs Proces prema klijentu

SERVIS WO izveštavanje

Collection & WO department

EWS izveštaj

Kašnjenja Cor + Mic

Watch ListsSumljivi likvidni klijenti banke (Doubtful PL)

Pod-likvidni klijenti banke (SubPL)

Likvidni klijenti banke (PL)

Restructuring Liquidation Reporting and Analysis

NPL restruktuiranje (Res NPL)

Prinudna naplata iz likvidacije ili kolaterala

praće je, oratoriju , a aliza, odlučiva je, AKCIJA, praće je, odlučiva je...

uvek ujed ače , ko ziste ta i edvos isle pristup

Proces u okviru banke

Proces prema klijentu

28

Prvi proces u okviru banke se može podeliti u nekoliko faza Grafik 14):

Kategorizacija naplate postojećih klijenata u portfoliju,

Praćenje i prepoznavanje problema, Predlog za analizu,

Analiza,

Odlučivanje, Primena nove odluke,

Ponovno praćenje.

Grafik 14: Proces naplate u okviru PL portfolija

Kategorizacija je prvi deo ovog procesa, u kojem se automatski dodaje jedna od pomenutih kategorija za naplatu PL, SubPL, DoubtfulPL, ResNPL i LiqNPL . Kategorizacija se vrši na osnovu dva parametra, a to su rejting i dani kašnjenja. Ovo je početna faza za dalje tretiranje klijenata u okviru portfolija koji je predmet naplate. Praćenje i prepoznavanje problema jedna je od najznačajnijih faza u rešavanju problema u okviru PL portfolija. Ova faza treba da ukaže koji su to klijenti koji su zaista problematični i koji imaju povišen stepen verovatnoće neizmirenja obaveza, a koji su to klijenti čija kašnjenja ili minorni problemi nisu značajni, već su prolazne prirode. U ovoj fazi se u velikoj meri vrši i optimizacija čitavog procesa, jer upravo na ovaj način, ukoliko su filteri dobro postavljeni, čitav proces može biti efikasan i izuzetno brz. S druge strane, suviše rigidni kriterijumi čitav proces mogu za zaguše i učine ga neproduktivnim. Ovo je faza koja je nazvana uočavanje problema i pokretač procesa jer je upravo taj trenutak kada se određuje input čitavog procesa. )nput procesa pored ove faze čini i prethodna faza – kategorizacija klijenata.

U onom momentu kada su se iskristalisali svi problemi ili oni koji su potencijalni, pristupa se fazi analize. Stručni saradnici u ovog fazi pristupaju analizi, bilo kroz predlog strategije, ili kreditni zahtev u zavisnosti na koji način je problem detektovan, što je predstavljeno u tabeli br. . Ova analiza mora biti brza, jasna, ali ne preduhitrena u smislu zaključaka koji se donose. Sledeća faza je proces odlučivanja. U zavisnosti od same analize, odlučivanje može biti u okviru Odbora za kašnjenje ili Kreditnog odbora Tabela 9 . Odbor za kašnjenje je telo koje je formirano sa posebnom namenom a to je donošenje odluka za klijente u naplati. Cilj ovog tela je da odluke donosi brzo i efikasno, uzimajući u obzir sve relevantne podatke, činjenice i analize. Telo je formirano od zaposlenih iz dva organizaciona dela-sektora: Sektor za poslove kreditiranja i Sektor upravljanja rizikom. Ovo telo nema ovlašćenja da donosi odluke sa kojima se menja bilo koji bitni deo ugovora

prema klijentu; za taj deo je odgovoran kreditni odbor.

Kategorizacija

Praće je i prepoznavanje

problema

Predlog za

analizuAnaliza Odlučiva je

Implementacija

nove odlukeNPL

Uspeš a PL aplata i rešava je proble aNeuspeš aPL naplata

29

Tabela 9: )nput procesa, analiza i odlučivanje za PL portfolio

Proces sprovođenja i primene odnosi se na pregovaranje sa klijentom i sprovođenje odluke u delo. Ovaj proces zna da bude vrlo dug i neizvestan. )pak, ono što je od presudnog značaja jeste da banka ne sme odustajati od svojih principa i da mora sprovesti definisanu odluku. Jedino na taj način moguće je zadržati doslednost u odnosu prema klijentu. Još jednom treba naglasiti da će proces primene biti utoliko lakši, ukoliko je sama analiza urađena kvalitetno, jer upravo u toj fazi zadatak stručnih saradnika jeste da analiziraju sve aspekte problema. Poslednja faza u okviru procesa povezanih s PL portfoliom odnosi se na proces praćenja. U ovom procesu, klijent kroz svoju istoriju treba da pokaže koliko su prethodne akcije i delovanje banke bili svrsishodni. Ukoliko nakon promene inicijalno ugovorenih uslova kreditiranja klijent nema kašnjenja i primećuje se stabilizacija biznisa, proces prilagođavanja potraživanja novonastalim uslovima može se smatrati uspešnim. U suprotnom, ukoliko i pored svih preduzetih akcija klijent nastavi da neuredno izmiruje svoje obaveze, proces prilagođavanja nije uspešan. Kvalitet samog izveštavanja ima izuzetno veliki značaj, dakle, ne samo u pretfazi, kada je neophodno detektovati potencijalno problematične klijente, već i u postfazi, kada svi oni klijenti, na koje je banka dodatno reagovala, moraju biti praćeni od strane poverioca (Tabela 10). O samim izveštajima i načinu praćenja biće reči nešto kasnije. Tabela 10: Primena i praćenja procesa u okviru PL portfolija

Kategorija

klijenata

Uočavanje problemai pokretač procesa Analiza Odlučivanje

EWS model Predlog strategije Odbor za kašnjenjaRedovna reodobrenja Kreditni zahtev Kreditni odbor

Novo kreditiranje Kreditni zahtev Kreditni odbor

Vanredne situacije Predlog stategije/Kreditni odbor Odbor za kašnjenja/Kreditni odbor

EWS model Predlog strategije Odbor za kašnjenjaRedovni sastanci Predlog strategije Odbor za kašnjenja

Redovna reodobrenja Kreditni zahtev Kreditni odbor

Novo kreditiranje Kreditni zahtev Kreditni odbor

Vanredne situacije Predlog stategije/Kreditni odbor Odbor za kašnjenja/Kreditni odbor

Redovno reodobrenje Kreditni zahtev Kreditni odbor

Vanredno reodobrenje Kreditni zahtev Kreditni odbor

Masečne nadzorne liste Kratak pregled Odbor za kašnjenjaRedovni sastanci Predlog strategije Odbor za kašnjenja

Vanredne situacije Predlog stategije/Kreditni odbor Odbor za kašnjenja/Kreditni odbor

PL

DoubtfulPL

SubPL

Kategorija

klijenataOdlučivanje Implementacija Monitoring

Odbor za kašnjenjaKreditni odbor

Odbor za kašnjenjaKreditni odbor

Izveštaj o kašnjenjuMesečne nadzorne liste

Izveštaj o DoubtfulPL

Poslovna linijaSub PL Izveštaj o kašnjenjima

Odbor za kašnjenjaKreditni odbor

Poslovna licija

Sektor upravljanja rizikomDoubtfulPL

PL Poslovna linija Izveštaj o kašnjenjima

30

Drugi proces, proces prema klijentu je visokostandardizovan i može imati odstupanja samo u slučajevima odluke Kreditnog odbora. Na ovaj način se postiže doslednost i omogućava podjednako tretiranje svih klijenata banke, bez preverencija njihove važnosti na portfolio. Prema klijentu je moguće preduzeti jedan od tri pristupa: Standardizovan pristup,

Nestandardizovan pristup,

Individualni pristup.

Standardan pristup za klijente u okviru PL portfolija:

Prva usmena opomena klijentu – datum dospeća + dana, Prvo pismeno upozorenje – datum dospeća + dana; Aktiviranje kolaterala ostali instrumenti obezbeđenja , odnosno blokada računa klijenta – datum dospeća + dana, Dalje aktiviranje kolaterala, odnosno blokada računa jemaca i svih povezanih lica – datum dospeća + dana, Drugo pismeno upozorenje – datum dospeća + dana, Prva opomena – 45+ dana, ali po potrebi to se može uraditi i ranije, Opomena o prodaji nepokretnosti – + dana, ali po potrebi to se može uraditi i ranije pod uslovom da je kredit u potpunosti proglašen dospelim.

Za odstupanje ovog procesa i tretiranje klijenata prema vanrednom pristupu potreban je predlog

Sektora za kreditiranje privrede i saglasnost Sektora upravljanja rizikom. Za odstupanje ovog

procesa i tretiranje klijenata prema individualnom pristupu potrebna je odluka kreditnog odbora.

Vanredni pristup za klijente u okviru PL portfolija:

Prva usmena opomena klijentu – datum dospeća + dana; Prvo pismeno upozorenje – datum dospeća + dana, Aktiviranje kolaterala ostali instrumenti obezbeđenja odnosno blokada računa klijenta – datum dospeća + dana, Dalje aktiviranje kolaterala, odnosno blokada računa jemaca i svih povezanih lica – datum dospeća + dana, Drugo pismeno upozorenje – datum dospeća + dana, Prva opomena – + dana ali po potrebi to može uraditi i ranije, Opomena o prodaji nepokretnosti – + dana, ali po potrebi to može uraditi i ranije pod uslovom da je kredit u potpunosti proglašen dospelim.

Za odstupanje ovog procesa i tretiranje klijenata prema individualnom pristupu potrebna je odluka

kreditnog odbora.

Individualni pristup za klijente u okviru PL portfolija – za ove klijente potrebna je odluka kreditnog odbora u kojoj se definišu neki potpuno drugi uslovi. Kroz odluku kreditnog odbora biće napravljen konačni predlog strategije prema klijentu. Odstupanja od ove strategija dalje nema. )ndividualni pristup ne sme da se primenjuje na portfolio nivou, već sve da bude samo izuzetak i da se primenjuje isključivo za strateški bitne klijente koji imaju visokoizražen rezultat kako na banku, tako i na tržište u celini.

31

2.2.5. Proces naplate za NPL portfolio

Proces naplate u okviru NPL dela portfolija vrlo je teško standardizovati. Vrlo je veliki broj predmeta koji odstupaju i čija rešenja nisu direktno povezana sa standardima. )pak, samo kao kostur celog procesa treba istaći tri pravca: 1) Moratorijum – predmet analize i razmatranja strategije,

2) Sprovođenje odluke donete u pravcu naplate iz oživljavanja biznisa i kredita reprogram, restrukturiranje kredita, restrukturiranje biznisa itd.),

3) Sprovođenje odluke da se ide na naplatu iz kolaterala.

2.3. Instrumenti u okviru modela naplate

Za potpuno sagledavanje mogućnosti sa kojima poverioci nastupaju neophodno je sagledati proces inicijalnog kreditiranja, odnosno momenat nastanka dužničko-poverilačkog odnosa. Prilikom analiziranja i samog odobravanja kredita poverioci kreću od dve pretpostavke koje ujedno predstavljaju i dva moguća izvora vraćanja kredita i izmirenja obaveza, a to su:

1) )zmirenje obaveza iz generisanog novčanog toka iz poslovne aktivnosti, odnosno iz samog biznisa, tzv. primarni izvor otplate (CF1);

2) )zmirenje obaveza iz instrumenata obezbeđenja, tzv. sekundarni izvor otplate (CF2).

Primarni biznis (Core business predstavlja glavni izvor prihoda i mogućnost vraćanja kredita. Banke prilikom odlučivanja da li određeno preduzeće kreditirati ili ne najveći akcenat stavljaju na biznis klijenta, odnosno procenu da li je redovna aktivnost klijenta dovoljna da izmiruje

potencijalne obaveze. Kriterijume kreditiranja svaka banka definiše u skladu sa svojom kreditnom politikom. Ipak, ovi standardi mogu biti na neki način standardizovani na određeni način predlog autora na osnovu prakse u Sektoru za upravljanje rizikom):

1) Opšti zahtevi Minimalni kvalitativni kriterijumi:

Klijent je registrovan u Srbiji,

Finansijski izveštaji – klijent je u obavezi da dostavi finansijske izveštaje za minimum godine zvanični izveštaj na kraju godine kao i preliminarni izveštaj, Rizik privredne grane– shodno opštim pretpostavkama, ne očekuje se,definisano u .

poglavlju kao ograničena privredna grana,

Blokiran račun – nije blokiran duže od uzastopnih radnih dana ili ukupno radnih dana u poslednjih 12 meseci,

Krivični dosije vlasnika, Nema dospelih a neizmirenih potraživanja dužih od kod poslovne banke u poslednjih 12

meseci)

Dodatne kvalitativne pretpostavke: Dostavljanje finansija za sve ili izabrane članice grupe povezanih društava; Istorijat vlasnika – lica ili društava koji kontrolišu klijenta; Unakrsna garancija cross guarantee od svih ili izabranih članova grupe povezanih društava.

32

Minimalni kvantitativni kriterijumi:

Min. standard prihoda – bez negativne fluktuacije u prethodne godine koja je veća od 10%;

Min. standard dobiti – bez smanjenja margine dobiti veće od % margina operativnog i neoperativnog profita pre plaćanja kamate i poreza na prihod EB)T i operativnog i neoperativnog profita pre plaćanja kamate i poreza na prihod i pre odbijanja depresijacije i amortizacije) i pozitivna neto dobit,

Min. standard kapitala – min. kapital je 10 hiljada evra, bez smanjenja kapitala u poslednje 3

godine.

Zabranjene vrste transakcija:

Špekulativni poslovi. Dugoročni krediti bez efektivnog pokrića.

2) Finansijski zahtevi Opšte finansijske pretpostavke podeljene su u dve kategorije na osnovu nivoa poslovnih prihoda u poslednjem zvaničnom bilansu uspeha Tabela 11 do 16):

a) Klijenti sa prihodima <10 miliona evra (prikazano tabelom 11 i 12) i

b) Klijenti sa prihodima >10 miliona evra (prikazano tabelom 13 i 14). Matrica opštih finansijskih pretpostavki5:

a) Klijenti sa poslovnim prihodima manjim od 10 miliona evra: Tabela : Kratkoročni plasmani klijenti sa prihodima < miliona evra

Rejting Kratkoročni dug/promet Pokrivenost kolateralom

3 < 40% min 20%

4 < 30% min 20%

5 < 25% min 20%

6 < 20% n/a

7 < 10% n/a

8 - -

Napomena: Kreditni standardi za kratkoročne plasmane utvrđeni su raciom kratkoročni dug/ukupni poslovni prihod. Povećanje ovog racija od % prihvatljivo je samo kada je zadovoljeno pokriće kolateralom definisano u 3. koloni.

5 Izuzetak su krediti pokriveni gotovinom, overdraft (prev. prekoračenje po tekućem računu) i plasmani malog rizika

(tenderske i činidbene garancije)

33

Tabela 12: Kratkoročni plasmani klijenti sa prihodima < miliona evra

Rejting DSCR6 Kapital/dugoročni dug Kolateral/ukupna izloženost

3 1,1x 100% min 20%

4 1,1x 85% min 35%

5 1,2x 80% min 45%

6 1,3x 65% min 60%

7 1,3x 60% min 75%

8 - - -

Primer: za rejting , ako je kapital/dugoročni dug %, pokriće kolaterala mora biti min. %.

b) Klijenti sa poslovnim prihodima većim od miliona evra: Tabela 13: Kratkoročni plasmani klijenti s prometom > miliona evra

Rejting Kratkoročni dug/prihod Kolateral/ukupna izloženost

3 < 45% min 20%

4 < 35% min 20%

5 < 30% min 20%

6 < 25% min 30%

7 < 15% min 30%

8 - -

Napomena: Kreditni standardi za kratkoročne plasmane utvrđeni su raciom kratkoročni dug/promet. Povećanje ovog racija od % prihvatljivo je samo kada je pokriće kolateralom definisano u . koloni.

6 (EBITDA – kapitalni izdaci (CAPEX) – porez – dividende – vanredni rashodi) / godišnja glavnica (svi krediti osim

revolvinga i overdrafta) + kamata

34

Tabela 14: Kratkoročni plasmani klijenti sa prihodima preko miliona evra

Rejting DSCR7 Kapital/dugoročni dug

Kolateral/ukupna izloženost 3 1,1x 100% min 15%

4 1,1x 85% min 30%

5 1,2x 80% min 35%

6 1,3x 65% min 55%

7 1,3x 60% min 70%

8 - - -

Napomena: Kreditni standardi dugoročnih kredita utvrđeni su DSCR-om, kapitalom/dugoročnim dugom i efektivnim pokrićem. Pokriće kolaterala može nadoknaditi kapital/dugoročni dug sa izuzetkom od %.Primer: za rejting , ako je kapital/dugoročni dug %, pokriće kolaterala mora biti min. 55%

Posebni krediti (projektno finansiranje za predgradnju, za prodaju, za iznajmljivanje i hotele)

prikazani su tabelom 15 i 16.

Tabela 15: Uslovi za projektno finansiranje

Proizvodi Predgradnja Za prodaju Za iznajmljivanje Hoteli

Kapital % % % %

LtV tržište - % % %

EBITDA Margina EB)TDA/godišnja glavnica)

- - >2x >2x

Pokrivenost kamatom - -

DSCR - - , ,

7(EBITDA – kapitalni izdaci (CAPEX) – porez – dividende – vanredni rashodi) / godišnja glavnica (svi krediti osim

revolvinga i overdrafta) + kamata

35

Tabela 16: Hipotekarni krediti

Rejting dodatni depozit

u %

maks. iznos

kredita u 000

EUR

Pokriće kolateralom

3 0% 1.500 1:2,5

4 10% 1.500 1:2,5

5 15% 1.500 1:2,5

6 20% 500 1:3

7 25% 500 1:3

Upravo ove kriterijume treba revidirati, u slučaju nastanka problema, odnosno u slučaju otežanog vraćanja dospelih obaveza. Jedan od najvažnijih zadataka naplate potraživanja jeste da se nova situacija na tržištu i u poslovanju klijenta uskladi sa njegovim obavezama. Ovo je pristup koji donosi najviše benefita kako poveriocima, tako i samom dužniku. Prilikom reprogramiranja, prethodno definisani standardi se spuštaju, i to najčešće do break-even margine. Ispod toga, poslovno restrukturiranje nema smisla i vrlo se retko odobrava.

Ovde treba voditi računa da nije svaki poslovni reprogram dobar reprogram. Naprotiv, poverioci su neretko u situaciji da sa reprogramom guraju stvari pod tepih i da samo odlažu problem, stvarajući tako dodatni trošak za banku sa protokom vremena u kome nije ništa urađeno. )z tog razloga, pre

bilo kakvog biznisa reprograma treba dobro izvagati i odgovoriti na pitanje: da li i dalje kao

poverilac verujemo u ovaj biznis? Ovom pitanju, naravno, mora prethoditi veoma ozbiljna i detaljna

kreditna analiza.

Sekundarni izvori otplate, kao što i samo ime sugeriše, služe da se poverioci naplate u slučaju propadanja primarnog biznisa, odnosno primarnog izvora otplate. Svi instrumenti koji služe banci kako bi ona obezbedila sekundarnu sigurnost mogu se rezimirati na sledeći način: Kolaterali nekretnine (Tabela 17),

Kolaterali pokretnosti (Tabela 18),

Kolaterali jemstva (Tabela 19),

Kolaterali potraživanja i prava Tabela 20),

Ostali kolaterali (Tabela 21).

Kolaterali nekretnine predstavljaju najčešći oblik sekundarnog obezbeđenja.

36

Tabela 17: Kolaterali nekretnine

Vrste kolaterala Definicija Pravne pretpostavke

Poslovne zgrade

hipoteka - založno pravo na nekretnini koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama teret se knjiži u C -

teretnom listu)

izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra (kao dokaz vlasništva

procena ovlašćenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana

založna izjava sudski overena

rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja

polisa osiguranja u korist banke

Privatne kuće

hipoteka - založno pravo nad nekretninom koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama teret se knjiži u C -

teretnom listu)

izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra kao dokaz vlasništva

procena ovlašćenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana

založna izjava sudski overena

rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je

vidljivo sprovođenje obezbeđenja

polisa osiguranja u korist banke

Stanovi hipoteka - založno pravo nad nekretninom koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama teret se knjiži u C -

teretnom listu)

izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra kao dokaz vlasništva

procena ovlašćenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana

založna izjava sudski overena

rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja

polisa osiguranja u korist banke Skladišni prostor

hipoteka - založno pravo nad nekretninom koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama teret se knjiži u C -

teretnom listu)

izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra kao dokaz vlasništva

procena ovlašćenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana

založna izjava sudski overena

rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja

polisa osiguranja u korist banke

37

Proizvodni pogon hipoteka - založno pravo nad nekretninom koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama teret se knjiži u C -

teretnom listu)

izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra kao dokaz vlasništva

procena ovlašćenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana

založna izjava sudski overena

rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja

polisa osiguranja u korist banke

Poljoprivredno zemljište, zasadi i slično

hipoteka - založno pravo nad nekretninom koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama teret se knjiži u C -

teretnom listu)

izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra kao dokaz vlasništva

procena ovlašćenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana

založna izjava sudski overena

rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja

polisa osiguranja u korist banke Građevinsko zemljište

hipoteka - založno pravo nad nekretninom koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama teret se knjiži u C -

teretnom listu)

izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra kao dokaz vlasništva

procena ovlašćenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana

založna izjava sudski overena

rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja polisa

osiguranja u korist banke

Poslovne zgrade, Privatne kuće, Stanovi, Skladišni prostor, Proizvodni pogon

hipoteka na objektu u

izgradnji, finansiranje

izgradnje putem Projektnog

finansiranja EBNS - založno pravo na nekretnini koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama/katastru upisano na osnovu pravosnažnog Rešenja o odobrenju za izgradnju (teret se knjiži u C - teretnom listu)

izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra kao dokaz vlasništva

procena ovlašćenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana

založna izjava sudski overena

rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja

polisa osiguranja u korist banke Oprema i mašine

založno pravo – obezbeđenje koje se stiče upisom u Registar zaloga a na osnovu Ugovora o

zalozi

izvod iz poslovnih knjiga (inventarnog

lista) vlasnika pokretnosti, iz kog je vidljiv tačan opis pokretnosti i njihovih identifikacionih oznaka - ne stariji od 7

dana

procena ovlašćenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i nije starija od

60 dana

Ugovor o zalozi

Rešenje APR o upisu zaloge

polisa osiguranja u korist banke

38

Zalihe založno pravo – obezbeđenje koje se stiče upisom u Registar zaloga a na osnovu Ugovora o

zalozi

izvod iz poslovnih knjiga (inventarnog

lista) vlasnika pokretnosti, iz kog je vidljiv tačan opis pokretnosti i njihovih identifikacionih oznaka ili Skladišnica od javnog skladišta - ne starija od 7 dana

Ugovor o zalozi

Rešenje APR o upisu zaloge

koji se vodi u Registru preduzeća

polisa osiguranja u korist banke

Vozila založno pravo – obezbeđenje koje se stiče upisom u Registar zaloga a na osnovu Ugovora o

zalozi

vrednost vozila određena je iznosom fakture u slučaju kupovine novog vozila ili procenjena od strane sudskog veštaka

saobraćajna dozvola

Ugovor o zalozi

Rešenje APR o upisu zaloge

polisa osiguranja u korist banke

Plovila

založno pravo – kolateral koji se stiče zaključenjem sporazuma pred sudom i

upisom u Registar brodova

izvod iz registra plovila kod nadležne lučke kapetanije

procena ovlašćenog sudskog veštaka – ne

starija od 60 dana

sporazum pred sudom

rešenje nadležne lučke kapetanije o sprovedenom kolateralu

polisa osiguranja u korist banke

Osnovno stado založno pravo – obezbeđenje se stiče upisom u Registar zaloga a na osnovu Ugovora o

zalozi

izvod iz poslovnih knjiga ili zapisnički konstatovan popis

veterinarska potvrda o zdravstvenom stanju životinja

Ugovor o zalozi

Rešenje APR o zasnivanju zaloge

polisa osiguranja u korist banke

Tabela 18: Kolaterali pokretnosti

Vrste kolaterala Definicija Pravne pretpostavke Oprema i mašine

založno pravo – obezbeđenje koje se stiče upisom u Registar zaloga a na osnovu Ugovora o

zalozi

izvod iz poslovnih knjiga (inventarnog

lista) vlasnika pokretnosti, iz kojeg je vidljiv tačan opis pokretnosti i njihovih identifikacionih oznaka - ne stariji od 7

dana

procena ovlašćenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i nije starija od 60

dana

Ugovor o zalozi

Rešenje APR o upisu zaloge

polisa osiguranja u korist banke

39

Zalihe založno pravo – obezbeđenje koje se stiče upisom u Registar zaloga a na osnovu Ugovora o

zalozi

izvod iz poslovnih knjiga (inventarnog

lista) vlasnika pokretnosti, iz kog je vidljiv tačan opis pokretnosti i njihovih identifikacionih oznaka ili Skladišnica od javnog skladišta - ne starija od 7 dana

Ugovor o zalozi

Rešenje APR o upisu zaloge

koji se vodi u Registru preduzeća

polisa osiguranja u korist banke

Vozila založno pravo – obezbeđenje koje se stiče upisom u Registar

zaloga a na osnovu Ugovora o

zalozi

vrednost vozila određena je iznosom fakture u slučaju kupovine novog vozila ili procenjena od sudskog veštaka

saobraćajna dozvola

Ugovor o zalozi

Rešenje APR o upisu zaloge

polisa osiguranja u korist banke

Plovila

založno pravo – kolateral koji se stiče zaključenjem sporazuma pred sudom i

upisom u Registar brodova

izvod iz registra plovila kod nadležne lučke kapetanije, procena ovlaštenog sudskog veštaka – ne

starija od 60 dana

sporazum pred sudom

rešenje nadležne lučke kapetanije o sprovedenom kolateralu

polisa osiguranja u korist banke

Tabela 19: Kolaterali jemstva

Vrste kolaterala Definicija Pravne pretpostavke

Jemstvo Fizičko lice - jemac se

obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ako to ovaj ne učini, jemac je supsidijarni dužnik

Ugovor ojemstvu zaključen između poverioca i jemca sudužnika

Lično solidarno jemstvo – jemac platac

Fizičko lice solidarno garantuje za dug dužnika, a prema njemu poverilac ima ista prava kao i prema dužniku, tj. odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu

Ugovor o solidarnom jemstvu zaključen između poverioca i jemca sudužnika

Korporativno

solidarno jemstvo –

jemac platac

Pravno lice solidarno garantuje za dug dužnika, a prema njemu

poverilac ima ista prava kao i prema dužniku, tj. odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu

Ugovor o solidarnom jemstvu zaključen između poverioca i jemca sudužnika

40

Garancija Garancijskog

fonda Srbije (GFS) –

bezuslovna

Po toj garanciji, GFS se obavezuje po garanciji da će izmiriti obavezu po dospeću ako treće lice ne ispuni obavezu, ako su zadovoljeni svi zahtevi utvrđeni u garanciji

pismena izjava o jemstvu sa klauzulama „na prvi poziv i „bez prigovora , bez

dodatnih uslova

Garancija Garancijskog

fonda Srbije (GFS) –

uslovna

Po toj garanciji, GFS se obavezuje po garanciji da će izmiriti obavezu po dospeću ako treće lice ne ispuni obavezu, ako su zadovoljeni svi zahtevi utvrđeni u garanciji

pismena izjava o jemstvu, uz ispunjenje

dodatnih uslova

pismena potvrda SGF-a o namenskom korišćenju kredita, ako se kontaktira

Jemstvo Republike

Srbije i Narodne banke

Srbije

RS/NBS solidarno jemči za dug dužnika, te prema njima poverilac ima ista prava kao i prema dužniku

Ugovor o solidarnom jemstvu zaključen između poverioca i jemca, bez dodatnih uslova

Tabela 20: Kolaterali potraživanja i prava

Vrste kolaterala Definicija Pravne pretpostavke

Cesije Prenos potraživanja s poverioca na treće lice novog poverioca uključujući i sva

sporedna prava (hipoteke,

zaloge, pravo na kamate i sl.)

Ugovor o cesiji sklopljen između poverioca i trećeg lica novog poverioca , uz obaveštenje dužniku o izvršenoj cesiji Zaloga na potraživanje založno pravo – obezbeđenje koje se stičeupisom u Registar

zaloga a na osnovu Ugovora o

zalozi

vrednost potraživanja

Ugovor o zalozi

Rešenje APR o upisu zaloge

Asignacija Upućivanjem asignacijom jedno lice, uputilac (asignant) ovlašćuje drugo lice, upućenika asignat da za njegov račun izvrši nešto određenom trećem licu, primaocu uputa asignatar , a ovoga ovlašćuje da to izvršenje primi u svoje ime

Ugovor o asignaciji sklopljen između asignanta, asignata i asignatara

Preuzimanje duga Dug se preuzima ugovorom između dužnika i preuzimaoca na koji je pristao poverilac

Ugovor o preuzimanju duga između dužnika i preuzimaoca duga uz saglasnost poverioca (potpis poverioca

na ugovoru)

41

Pristup dugu Ugovorom u koji stupaju poverilac i treće lice, kojim se treće lice obavezuje poveriocu da će ispuniti njegovo potraživanje od dužnika, treće lice stupa u obavezu pored dužnika

Ugovor o pristupu dugu sklopljen između poverioca i pristupaoca dugu

Polise osiguranja

kredita

Vrsta osiguranja gde banka

osigurava plasmane kod osiguravajućih društava ili drugih finansijskih institucija koje su dužne da ispune obaveze klijenta u slučaju nastupanja osiguranog slučaja

Ugovor o osiguranju sklopljen između banke i osiguravajućeg društva ili druge finansijske institucije za osiguranje određenih vrsta kredita

prijava kredita osiguravajućem društvu, odnosno finansijskoj instituciji (ukoliko

je tako ugovoreno)

osigurani iznos koji će se uključiti na osnovu kreditnog limita osiguravača

Polisa osiguranja

NKOSK-a

Vrsta osiguranja gde banka osigurava potraživanja po osnovu stambenih kredita kod

Nacionalne korporacije za

osiguranje stambenih kredita,

po kojima NKOSK mora da izmiri osigurana potraživanja prema banci pošto se desi osigurani događaj i pošto se zadovolje predviđeni zahtevi

pismeno obaveštenje Korporacije koje se ostavlja Banci na memorandumu

korporacije, potpisano od strane ovlašćenog lica i overeno pečatom korporacije predstavlja polisu osiguranja

pod uslovom da su premija osiguranja i administrativni troškovi po odnosnom kreditu plaćeni korporaciji Bankarske garancije Bankarskom garancijom banka

izdavalac se obavezuje prema korisniku garancije da će mu za slučaj da mu treće lice ne ispuni obavezu iz osnovnog posla o dospeću izmiriti obavezu. Korisnik garancije

dostavlja i izjavu da ugovorna

obaveza nije ispunjena

pismena garancija s klauzulama „na prvi

poziv i „bez prigovora , bez dodatnih

uslova

оsigurani iznos koji će se uključiti na osnovu kreditnog limita Banke

Tabela 21: Ostali kolaterali

Vrste kolaterala Definicija Pravne pretpostavke

Vlastita menica Kod vlastite menice izdavalac

(trasant) se svojim potpisom obavezuje da će sam kao glavni dužnik isplatiti poveriocu remitentu menični iznos

potpisana menica sa klauzulom „bez

protesta

menična izjava ovlašćenje koje izdavalac daje poveriocu kako bi

poverilac bio u mogućnosti da je popuni u skladu sa odredbama pravnog posla

koji je bio temelj za izdavanje menice)

42

Trasirana vlastita

menica

Kod vlastite trasirane menice

izdavalac (trasant) sam sebe

imenuje trasatom

potpisana menica sa klauzulom „bez

protesta

menična izjava ovlašćenje koje izdavalac daje poveriocu kako bi poverilac bio u mogućnosti da je popuni u skladu sa odredbama pravnog posla

koji je bio temelj za izdavanje menice)

Avalirana menica Menično jemstvo koje daje fizičko ili pravno lice da će ceo iznos menice ili jedan njen deo biti isplaćen, a daje se potpisom na licu menice i to rečima „per aval ili kao

jemac

potpisana menica sa klauzulom „bez

protesta uz akcept ako se radi o

trasiranoj ili vlastitoj trasiranoj menici

menična izjava ovlašćenje koje izdavalac daje poveriocu kako bi poverilac bio u mogućnosti da je popuni u skladu sa odredbama pravnog posla

koji je bio temelj za izdavanje menice)

potpis jemca na licu menice ispod oznake „per aval ili kao jemac

Ugovorno ovlašćenje Ugovorno ovlašćenje čiji je zakonski osnov predviđen Zakonom o platnom prometu,

predstavlja instrument obezbeđenja plaćanja kojim dužnik-pravno lice ovlašćuje poverioca da u slučaju neizmirenja obaveze o dospelosti izvrši naplatu iznosa dospele obaveze sa računa pravnog lica.

dužnik izdaje ovlašćenje u dva primerka i podnosi ih svojoj banci na overu, jedan primerak zadržava banka dužnika, a drugi dužnik uručuje poveriocu

kada obaveza dospe za plaćanje, poverilac ovaj primerak ovlašćenja uz nalog za naplatu podnosi banci dužnika radi naplate sa računa dužnika

2.4. Kontrola i praćenje u okviru modela naplate

Kontrola i praćenje u okviru modela biće razmatrani pojedinačno u okviru PL portfolija i NPL portfolija.

2.4.1. Praćenje PL klijenata

U ovu grupu ubrajaju se svi oni klijenti koji ne kasne ili koji kasne a ne duže od dana, istorijski posmatrano.

Na ove klijente deluje EWS model (Early Warning System Model), odnosno model ranog prepoznavanja problematičnih klijenatakoji za cilj ima da proaktivno deluje i da ukazuje na probleme pre njihovog vidljivog delovanja, što znači pre nastajanja kašnjenja. U ovu grupu ubrajaju se svi oni klijenti koji nisu u kašnjenju ili čija kašnjenja u prethodnom periodu nisu bila značajna do dana . Analiza ovih klijenata treba da pokaže koji su to klijenti koji potencijalno mogu imati problema u servisiranju svojih obaveza. Sa ciljem predviđanja potencijalno problematičnih klijenata razvijen je EWS model koji identifikuje potencijalne probleme i ukazuje da je potrebno izvršiti dalje analize. Na ovaj način deluje se proaktivno na postojeće klijente banke radi rešavanja problema pre njihovog nastanka.

43

U EWS modelu su inkorporirane dve analize:

Kvantitativna

Kvalitativna.

Kvantitativna analiza predstavlja promene koje su nastupile kod klijenta, a koje mogu u velikoj meri ugroziti vraćanje kredita, kao i samo poslovanje klijenta. Svi rani znaci upozorenja mogu biti podeljeni u pet glavnih kategorija:

Kategorija I – nagle promene ponašanja klijenta, Kategorija II – podaci sa tržišta, Kategorija III – problemi u poslovanju,

Kategorija IV – znaci prevare.

U nagle promene ponašanja klijenata ubrajaju se: )znenadno povećanje korišćenja kreditnog limita, )znenadno značajno smanjenje iznosa na tekućem računu,

Konstantno ponavljani zahtevi za povećanje granica limita , Čudno ponašanje klijenta, Klijent nije dostupan za sastanak,

Obavljanje manje od planiranog obima poslovanja,

Velika neslaganja između suvlasnika, Agresivni menadžment u pogledu preuzimanja rizika.

U podatke sa tržišta ubrajaju se: Negativne vesti iz poslovnog okruženja, Nedostatak shvatanja realnosti i promenjenog poslovnog okruženja, Kvalitet proizvoda ugrožava status firme, Glavni defekti proizvoda u privrednoj grani utiču na klijenta, Buduće ili trenutno suđenje ugrožava firmu, Glavni kupci su pod restrikcijom, pritiskom itd.

Lokalna ili strana politika drastično ugrožavaju poslovanje firme. U probleme u poslovanjuubrajaju se:

Revizori imaju negativno mišljenje o kreditnoj sposobnosti klijenta ili odbijaju da daju mišljenje, Značajni i konstantni problemi sa likvidnošću, Konstantno opominjanje klijenta za dospelu ratu,

Zahtev za moratorijum,

Protest menice,

Politika druge banke postaje mnogo restriktivnija,

Očekivana insolventnost, Opadanje eksternog rejtinga za dva stupnja do non – investment.

U znake prevare ubrajaju se:

Provera pronevere,

Negativna kampanja,

Početak krivične istrage protiv vlasnika/firme.

44

Tabela 22: Određivanje zona na osnovu kvantitativnih pokazatelja

Kriterijumi

finansije starije od 30 dana finansije do 30 dana

Zona

broj bodova ponder broj bodova ponder

Pripadnost portfoliju

Crvena zona

od 0 do 35 bodova

Žuta zona

od 36 do 50 bodova

Zelena zona

od 51 do 100 bodova

Privredna grana 0 - 5 5% 0 - 5 5%

Rejting 0 - 5 5% 0 - 5 5%

Kreditna istorija Kašnjenje aktuelno 0 - 20

40%

0 - 15

30% Kašnjenje istorijsko 0 - 20 0 - 15

Blokade (aktuelno) 0 - 20

40%

0 - 15

30%

Blokade (istorijske) 0 - 20 0 - 15

Finansijski pokazatelji Potraživanja / T/O 0 - 2,5

10%

0 - 7,5

30%

(STL + Obaveze) / T/O 0 - 2,5 0 - 7,5

WC / T/O 0 - 2,5 0 - 7,5

LTL / EBIT(DA) 0 - 2,5 0 - 7,5

45

Kvalitativna analiza predstavlja portfolio analizu na osnovu istorijskih pokazatelja. Istorijski podaci mogu biti interni podaci iz sistema banke i eksterni podaci sa tržišta Tabela 22).

Interni pokazatelji su:

Dani kašnjenja, Rejting,

Delatnost,

Promet preko banke.

Eksterni pokazatelji su:

Blokade računa, Finansijski podaci (T/O8, GPM9, EBIT10, NP11, Total assets12, EQ13, STL + LTL14,

Receivables15, Payables16, Inventories17).

Na osnovu kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma svi kreditni klijenti banke podeljeni su u tri

zone prema stepenu rizika:

Crvena zona – najrizičniji klijenti portfolio, Žuta zona – zona srednjeg rizika,

Zelena zona – zona niskog rizika.

Na osnovu ovih analiza odgovorno lice za EWS model, u okviru Direkcije za upravljanje rizikom za pravna lica, prosleđuje Sektoru poslova sa pravnim licima one klijente za koje se analizom utvrdilo da su potencijalno rizični. Na osnovu ovog spiska Sektor poslova sa pravnim licima pristupa hitnoj izradi aplikacije za reodobrenje koja pored detaljne analize dosadašnjeg poslovanja klijenta treba da sadrži konkretne predloge za rešenje novonastalih problema. Review aplikacija se prosleđuje dalje na Sektor upravljanja rizikom, a zatim i na odgovarajući nivo odlučivanja. 2.4.2. Praćenje SubPL klijenata

Praćenje SubPL dela portfolija, odnosno svih onih klijenata koji kasne u izmirivanju svojih obaveza do 90 dana, zastupljena je praksa dok gotovo svih banaka. Ovo su klijenti koji pokazuju

znake problema i njima se pridaje vrlo velika pažnja. Ipak, u ovu grupu klijenata retko se ubrajaju i oni klijenti čija kašnjenja nisu značajna i dešavaju se jednokratno. S druge strane, imamo i one klijente koji kasne mali broj dana, ali se ta kašnjenja ponavljaju iz meseca u mesec i posledice su ozbiljnih problema u poslovanju. Kako napraviti razliku između klijenata koji kasne i opasni su za stvaranje novog NPL i onih koji nisu kandidati za NPL?

8 T/O – Turn over - Ukupni poslovni prihod

9 GPM – Gross Profit Margin – bruto profitna marža

10 EBIT – Earning Before Interest and Taxes – poslovna dobit

11 NP – Net Profit – neto rezultat (posle poreza)

12Total Assets – ukupna aktiva

13 EQ – Equity – kapital

14 STL + LTL – Short Term Loan + Long Term Loan – kratkoročni krediti + dugoročni krediti

15Receivables – pozicija potraživanja prema kupcima iz bilansa stanja

16Payables – pozicija obaveza prema dobavljačima iz bilansa stanja

17Inventories – pozicija zaliha iz bilansa stanja

46

U okviru klijenata koji kasne napravljene su korpe kašnjenja i one su najčešće podeljene na sledeći način Grafik 15):

Klijenti koji kasne do 30 dana,

Klijenti koji kasne od 30 do 60 dana,

Klijenti koji kasne od 60 do 90 dana,

Klijenti koji kasne preko 90 dana – NPL deo portfolija.

Grafik 15: Struktura klijenata u kašnjenjima po korpama Ono što je dalje važno za analizu klijenata u kašnjenju jeste njihova migracija, odnosno seljenje iz jedne korpe u drugu. Migracije ukazuje koliko se klijenata u datom periodu popravilo, a koliko

njih je povećalo dane kašnjenja. Najveća procena, naravno, ostaje u statusu nepromenjeno. Pokazatelj koji ovu migraciju računa se naziva Roll Rate (Tabela 16).

Grafik 16: Primer Roll Rate broj klijenata vs izloženost

<30 dana7%

30-60 dana2%

60-90 dana3%

>90 dana8%

nema kašnjenja80%

<30 Days 30-60 days 60-90 days >90 days no delays

< 30 dana 30-60 dana 60-90 dana > 90 dana < 30 dana 30-60 dana 60-90 dana > 90 dana

< 30 dana 81.9% 9.7% 4.2% 4.2% < 30 dana 74.4% 11.8% 8.2% 5.7%

30-60 dana 50.0% 27.8% 5.6% 16.7% 30-60 dana 28.9% 34.2% 25.5% 11.5%

60-90 dana 33.3% 0.0% 16.7% 50.0% 60-90 dana 41.0% 0.0% 29.1% 29.9%

> 90 dana 10.0% 0.0% 5.0% 85.0% > 90 dana 20.0% 0.0% 8.0% 72.0%

OSTVARENO

(izloženost)

mart 2010

decembar

2009

OSTVARENO

(broj klijenata)

mart 2010

decembar

2009

47

Ciljevi definisani Roll rateom uvek idu u pravcu da migracija klijenata u lošiju korpu treba da bude jednaka migraciji klijenata u bolju korpu. Bez obzira na to koliko veliki bio ovaj procenat, bitno je da onaj procenat pogoršanja bude jednak procentu poboljšanja. )z tog razloga, targetiran roll rate izgleda kako je prikazano Grafikom br. 17.

Grafik 17: Targetiran Roll rate

2.4.3. Praćenje DoubtfulPL klijenata

Klijenti koji se ubrajaju u ovaj deo portfolija predstavljaju klijente na vratima NPL-a. Ovo su

klijenti koji su rangirani sa najlošijim PL rejtingom i veoma često su predmet individualne procene rezervacija (specific provisioning). Ovi klijenti su predmet posebnog nadzora i praćenja Sektora upravljanja rizikom. Pored redovnih godišnjih reodobravanja, ovi klijenti imaju i kvartalne i po potrebi mesečne izveštaje. Kroz ove, pre svega individualne izveštaje, prati se poslovanje najlošijih PL plasmana. Kriterijumi koji se ubrajaju u ovu kategoriju imaju ili vrlo lošu finansijsku poziciju prezentovanu kroz završne račune, ili učestala i velika kašnjenja, blokadu računa, značajne informacije o stanju na tržištu i drugo. 2.4.4. Praćenje ResNPL klijenata

)zuzetno je važno u okviru naplate NPL portfolija napraviti razliku između one naplate koja dolazi iz novooporavljenog biznisa klijenta i onog koji nastaje usled naplate iz kolaterala. Za sve one klijente, na kojima je urađen stresni reprogram, radi se mesečno izveštavanje kašnjenja. Ukoliko klijent nema kašnjenja u narednom periodu od do meseci, reprogram se može tretirati uspešno. Upravo ovakav slučaj jeste osnov za promenu rejtinga klijenta i njegovu migraciju nabolje.

< 30 dana 30-60 dana 60-90 dana > 90 dana

< 30 dana <10%

30-60 dana >10% <5%

60-90 dana >5% <1%

> 90 dana >1%

CILJ

(broj klijenata i

izloženost)

mart 2010

decembar

2009

48

2.4.5. Praćenje LiqNPL klijenata

Praćenje LiqNPL portfolija podrazumeva naplatu na osnovu instrumenata obezbeđenja. )zveštaj treba na nivou portfolija da pokaže koliko je Recovery Rate RR na nivou portfolija naplaćen iz instrumenata obezbeđenja, odnosno iz CF . Potom izveštaj treba da pokaže koje je prosečno vreme koje možemo u budućnosti očekivati za naplatu NPL-a. Podatak koji se uvek posmatra jeste procentualno učešće ResNPL u ukupnoj strukturi NPL portfolija. Na ovaj način prati se učešće reprogramiranih kredita u odnosu na ukupni NPL portfolio. U ovom delu je takođe vrlo važno postaviti gruba pravila igre za rokove u kome je realno naplatiti ova potraživanja. Praćenje se radi na portfolio nivou u najvećem broju slučajeva, ali neretko, i po proceni Sektora upravljanja rizikom, može se raditi i na individualnom nivou. Jedni od najznačajnijih pokazatelja ne samo portfolija loših plasmana, već i čitavog kreditnog portfolija banke jesu: NPL pokrivenost (NPL coverage) i NPL % (procenat NPL u odnosu na

ukupna kreditni portfolio) (Grafik 18 i 19).

Grafik 18: Najvažniji pokazatelji naplate: volume vs naplata u poređenju sa budžetiranim ciframa

-5.000

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

35.000

40.000

45.000

31.03.2009. 30.06.2009. 30.09.2009. 31.12.2009.

-5.000

5.000

15.000

25.000

35.000

45.000

New NPL 2010 Collection 2010 Total NPL

Budget new NPL 2010 Budget collection 2010 Total budget NPL

49

Grafik 19: Najvažniji pokazatelji naplate: volumen loših plasmana vs NPL coverage18

3. )zračunavanje pojedinačne ispravke vrednosti i glavni pokazatelji rizika PD, LGD, SRC)

Naplata potraživanja ima direktan uticaj na profitabilnost banke upravo kroz trošak rezervacija. Najveći i samim tim i najvažniji generator troška po osnovu rezervacija su individualne procene rezervacija koje će detaljno biti objašnjene u delu . . )zračunavanje pojedinačne ispravke vrednosti. U drugom delu poglavlja biće reči o najvažnijim pokazateljima rizika, pre svih PD, LGD, SRC. 3.1. )zračunavanje pojedinačne ispravke vrednosti – IAS 39

Direktan uticaj NPL portfolio ima na profitabilnost banke kroz trošak rezervacija Loan Loss Provisioning . Trošak rezervacija nastaje usled procene banke da određeni deo potraživanja neće naplatiti u budućnosti. Drugim rečima, banka za taj deo potraživanja koja je rezervisala smatra da će knjižiti kao gubitak u narednom periodu.

Upravo iz ovog razloga procena rezervacija, posebno za NPL deo portfolija, od izuzetne je važnosti. Na ovaj način Sektor upravljanja rizikom, upravlja ukupnim pulom rezervacija sa kojim smatra da se može pokriti budući gubitak kreditnog portfolija. )zračunavanje pojedinačne ispravke vrednosti predstavlja svođenje ukupne naplate bilo iz redovnog biznisa preduzeća, bilo iz instrumenata obezbeđenja ili stečaja u narednom periodu, na sadašnju vrednost koristeći efektivnu kamatnu stopu kao diskontni faktor. Procenjeni nenaplaćeni deo glavnog duga predstavlja pojedinačnu ispravku vrednosti. Ukupna očekivana vrednost naplate ima, dakle, dva izvora:

Redovna aktivnost preduzeća – Novčani tok CF i )nstrumenti obezbeđenja ili stečaj – Novčani tok 2 (CF2)

18

NPL coverage – pokrivenost ukupnih rezervacija nad ukupnim volumenom loših plasmana

38.30935.56139.554

32.92832.707

91,91% 91,79%

106,54%111,76%

96,15%

11,50% 10,49%11,56%12,39%

11,05%

0

10.000

20.000

30.000

40.000

06'09 09'09 12'09 03'10 06'10

in 1

000 E

UR

WO

volu

me

-25%

0%

25%

50%

75%

100%

125%

150%

NP

L c

overa

ge r

atio %

NP

L%

of

Lim

it

Work-out Volume NPL coverage ratio NPL % of limits

50

Redovna aktivnost preduzeća – Novčani tok predstavlja još jednu od procene boniteta preduzeća. Na osnovu ove procene, banka na osnovu trenutne situacije u preduzeću, kao i projekcije njenog poslovanja, donosi odluku u kojem periodu će preduzeće biti u mogućnosti da izmiruje obaveze prema kreditu i koliko dugo će to moći da čini. Jasno je da je ova procena boniteta preduzeća specifična i značajno rigoroznija od inicijalne procene rizika preduzeća – onog u kome je preduzeće inicijalno ušlo u kreditni portfolio banke. Nova analiza ima nekoliko suštinskih pitanja: 1) Da li je menadžment sposoban da upravlja preduzećem?

2) Da li je preduzeće blokirano i od drugih poverilaca u iznosu koji je teško dostižan za dužnika?

3) Da li preduzeće i dalje ima tržište i u kojoj meri je odnos sa njim ugrožen?

4) Da li su finansijske projekcije minimalno na prelomnoj tački Break Even point)?

5) Kakve su struktura i vrednosti kolaterala? Nakon analize ovih pitanja banka je u mogućnosti da proceni perspektivu ovog biznisa, kao i mogućnost vraćanja kredita. Novi plan servisiranja obaveza banka može sprovesti sa klijentom na dva načina:

Kroz zvaničan reprogram, Kroz tzv. tihi reprogram. Zvaničan reprogram predstavlja potpisivanje novog ugovora od strane klijenta i od strane

banke. U ovog ugovoru definišu se novi uslovi kredita: iznos, rok, kamata, kolateral itd. Kada je više poverilaca u pitanju i kada banke imaju velike izloženosti, ovakav način je gotovo obavezan. Ono je visokoformalan način koji svim učesnicima daje dozu sigurnosti i jasan pregled nove situacije. S druge strane, ovaj način je spor i često zahteva i po nekoliko meseci pregovora kako multilateralnih, tako i bilateralnih, koji mogu da preduzeću oduzmu u tom periodu pregovaranja status na tržištu i na neki način udalje ga od tržišne utakmice. S druge strane, tihi reprogram predstavlja dogovor sa klijentom, bez ugovora. Ovaj način se najčešće uspostavlja u odnosu mala preduzeća – banka. Način je vrlo efikasan i brz za primenu. Glavni nedostatak je taj što nije standardizovan i često podleže promenama u toku same primene, što dovodi u pitanje njegovo izvršenje. Oba načina su kontrolisana kroz strogi nadzor najčešće mesečni u narednom periodu od do meseci. Ukoliko u tom periodu klijent nema kašnjenja i sve obaveze izmiruje u skladu sa

novim ugovorom-dogovorom, reprogram se smatra uspešnim. )nstrumenti obezbeđenja ili stečaj – Novčani tok predstavlja procenu naplate po osnovu instrumenata obezbeđenja koji su banci na raspolaganju. Banka ovde najčešće raspolaže hipotekama na nepokretnostima, zalogama na pokretnim stvarima, opremi, ugovorima o potraživanju u robi ili menicama, bilo datim kao fizičko lice, pravno lice – jemac ili datim od strane samog preduzeća. Procena novčanog toka vrši se tako što se procenjuje period u kome banka očekuje da će uspeti da proda predmetnu nepokretnost ili pokretnost i po određenoj ceni u budućnosti. Neki bliži kriterijumi ipak moraju da postoje. S obzirom na novonastalu situaciju na tržištu pogođenim ekonomskom krizom, banke se sve više okreću konzervativnim procenama naplate. Veliki pritisak na tržište nekretnina i sa druge strane, nedostatak investicionih aktivnosti, uslovili su da se nepokretnosti, kao i pokretnosti prodaju vrlo teško uz velike diskonte.

51

)z tog razloga predlaže se model uz pomoć kojeg će se na najadekvatniji način proceniti realna naplata lošeg plasmana iz instrumenata obezbeđenja. Model ima za cilj da koriguje i adekvatno proceni dva segmenta naplate:

Iznos – tačnije kolika i kakva korekcija procenjene vrednosti kolaterala od strane procenitelja je potrebna ako je uopšte potrebna ; Rok – tačnije, vreme koje je realno da se poverilac iz instrumenata obezbeđenja naplati. Radi adekvatne procene iznosa koji je realno naplatiti u realnom periodu svi čvrsti kolaterali

mogu biti podeljeni u pet kategorija prema dosadašnje prakse i iskustva autora u oblasti upravljanja rizikom u banci):

Kuće i stanovi u vlasništvu fizičkih ili pravnih lica, Poslovni prostori,

Proizvodni pogoni i fabrike,

Magacinski prostori,

Oprema i mašine, Roba. Najveću vrednost od čvrstih kolaterala imaju kuće i stanovi, pre svega jer su ova tržišta i najrazvijenija i činjenice da je za njima najčešće i najveća tražnja. Potkriterijumi koji omogućavaju bolju procenu vrednosti u okviru ovih prethodno definisanih jesu: kvalitet kolaterala, razvijenost regiona, razvijenost tržišta i stanje kolaterala. Kvalitet kolaterala predstavlja ocenu kolaterala zasnovanu na njegovoj kategoriji, pa tako kuće i

stanovi imaju ocenu 100%, poslovni prostor 70%, proizvodni pogon 50% itd.

Razvijenost regiona opredeljuje stepen teritorijalne razvijenosti oblasti na kojoj se kolateral nalazi. Prvu kategoriju razvijenosti čine najrazvijenija područja u koje se ubrajaju gradovi Beograd i Novi Sad. Drugu kategoriju čine gradovi preko . stanovnika, a to su: Čačak, Užice, Subotica, Niš, Kragujevac, Kraljevo itd . Treću kategoriju čini preostali region Republike Srbije. Razvijenost tržišta ima za cilj da ukaže koliko je određeno tržište nepokretnosti ili pokretnosti koja je predmet prodaje razvijeno ili da li ono uopšte postoji. Visokorazvijeno tržište je tržište stanova u Beogradu, niskorazvijeno tržište je tržište usko specijalizovane opreme za reciklažu gume. Stanje kolaterala predstavlja građevinsko stanje i vrednost nepokretnosti, odnosno starosnu i

funkcionalnu vrednost pokretnosti. U narednoj tabeli je napravljena matrica na osnovu utvrđenih kategorija i potkategorija Tabela 23 i 24).

52

Tabela 23: Maksimalni ponderi za procenu iznosa i roka očekivane naplate polazna procena je od strane Ovlašćenog procenitelja

Tabela 24: )zračunate maksimalne vrednosti nove vrednosti kolaterala

Stan/Kuća Poslovni prostor Proizvodni pogon Magacin Mašine i oprema Roba

Kvalitet kolaterala 15% max 100% max 70% max 50% max 50% max 20% max 10%

Razvijenost regiona 35% max 100% max 80% max 70% max 70% max 50% max 30%

Razvijenost tržišta 35% max 100% max 70% max 30% max 50% max 50% max 30%

Stanje kolaterala 15% max 100% max 100% max 70% max 80% max 80% max 30%

min 2 godine min 2 godine min 3 godine min 3 godine min 2 godine min 6 meseci

max 5 godina max 5 godina max 5 godina max 5 godina max 3 godine max 1 godinaRok

IZNOS

ROK

Ponderi Stan/Kuća Poslovni prostor Proizvodni pogon Magacin Mašine i oprema Roba

15% 100% 70% 50% 50% 20% 10%

35% 100% 80% 70% 70% 50% 30%

35% 100% 70% 30% 50% 50% 30%

15% 100% 100% 70% 80% 80% 30%

15% 11% 8% 8% 3% 2%

35% 28% 25% 25% 18% 11%

35% 25% 11% 18% 18% 11%

15% 15% 11% 12% 12% 5%

100% 78% 53% 62% 50% 27%

Konačni procenti primenljivi na procenjenu vrednost kolaterala

53

Maksimalni ponderi za stanove i kuće su % u svakoj kategoriji kolaterala. Kategorije učestvuju sa 15%, 35%, 35% i 15% u ukupnoj strukturi (Tabela 25).

Tabela 25: Stanovi i kuće po kategorijama kolaterala

Maksimalni ponderi za poslovni prostor su 70%, 80%, 70% i 100% po potkategorijama kolaterala

(Tabela 26).

Tabela 26: Poslovni prostor po kategorijama kolaterala

1. Stan/KućaKvalitet kolaterala Razvijenost regiona Razvijenost tržišta Stanje kolaterala

15% 35% 35% 15%

Kvalitet kolaterala 100%

Visoko razvijen region 100%

Srednje razvijen region 80%

Nisko razvijen region 60%

Visoko razvijeno tržište 100%

Srednje razvijeno tržište 80%

Nisko razvijeno tržište 60%

Dobro stanje 100%

Loše stanje 50%

Primer:

Kuća procenjena: 1,000,000

Visoko razvijen region, nisko razvijeno tržište i u dobrom stanju, naplativo za 2 godineKorigovana vrednost procene: 86% 860,000

PV: 697,995 69.8%

2. Poslovni prostor

Kvalitet kolaterala Razvijenost regiona Razvijenost tržišta Stanje kolaterala

15% 35% 35% 15%

Kvalitet kolaterala 70%

Visoko razvijen region 80%

Srednje razvijen region 60%

Nisko razvijen region 40%

Visoko razvijeno tržište 70%

Srednje razvijeno tržište 60%

Nisko razvijeno tržište 50%

Dobro stanje 100%

Loše stanje 50%

Primer:

Kuća procenjena: 1,000,000

Visoko razvijen region, nisko razvijeno tržište i u dobrom stanju, naplativo za 2 godineKorigovana vrednost procene: 71% 710,000

PV: 576,252 57.6%

54

Maksimalni ponder za proizvodni pogon su 50%, 70%, 30% i 70% (Tabela 27).

Tabela 27: Proizvodni pogon po kategorijama kolaterala

Maksimalni procenti za magacin su 50%, 70%, 50% i 80% (Tabela 28).

Tabela 28: Magacin po kategorijama kolaterala

3. Proizvodni pogon

Kvalitet kolaterala Razvijenost regiona Razvijenost tržišta Stanje kolaterala

15% 35% 35% 15%

Kvalitet kolaterala 50%

Visoko razvijen region 70%

Srednje razvijen region 50%

Nisko razvijen region 30%

Visoko razvijeno tržište 30%

Srednje razvijeno tržište 20%

Nisko razvijeno tržište 10%

Dobro stanje 70%

Loše stanje 30%

Primer:

Kuća procenjena: 1,000,000

Visoko razvijen region, nisko razvijeno tržište i u dobrom stanju, naplativo za 2 godineKorigovana vrednost procene: 46% 460,000

PV: 373,346 37.3%

4. Magacin

Kvalitet kolaterala Razvijenost regiona Razvijenost tržišta Stanje kolaterala

15% 35% 35% 15%

Kvalitet kolaterala 50%

Visoko razvijen region 70%

Srednje razvijen region 50%

Nisko razvijen region 30%

Visoko razvijeno tržište 50%

Srednje razvijeno tržište 30%

Nisko razvijeno tržište 10%

Dobro stanje 80%

Loše stanje 50%

Primer:

Mašina procenjena: 1,000,000

Visoko razvijen region, nisko razvijeno tržište i u dobrom stanju, naplativo za 2 godineKorigovana vrednost procene: 48% 475,000

PV: 385,521 38.6%

55

Maksimalni procenti za mašine i opremu su %, %, % i % Tabela 29).

Tabela 29: Mašine i oprema po kategorijama kolaterala

Maksimalni procenti za robu su 10%, 30%, 30% i 30% (Tabela 30).

Tabela 30: Roba po kategorijama kolaterala

5. Mašine i opremaKvalitet kolaterala Razvijenost regiona Razvijenost tržišta Stanje kolaterala

15% 35% 35% 15%

Kvalitet kolaterala 20%

Visoko razvijen region 50%

Srednje razvijen region 30%

Nisko razvijen region 10%

Visoko razvijeno tržište 50%

Srednje razvijeno tržište 30%

Nisko razvijeno tržište 10%

Dobro stanje 80%

Loše stanje 40%

Primer:

Mašina procenjena: 1,000,000

Visoko razvijen region, nisko razvijeno tržište i u dobrom stanju, naplativo za 2 godineKorigovana vrednost procene: 36% 360,000

PV: 292,184 29.2%

6. Roba

Kvalitet kolaterala Razvijenost regiona Razvijenost tržišta Stanje kolaterala

15% 35% 35% 15%

Kvalitet kolaterala 10%

Visoko razvijen region 30%

Srednje razvijen region 20%

Nisko razvijen region 5%

Visoko razvijeno tržište 30%

Srednje razvijeno tržište 20%

Nisko razvijeno tržište 5%

Dobro stanje 30%

Loše stanje 10%

Primer:

Mašina procenjena: 1,000,000

Visoko razvijen region, nisko razvijeno tržište i u dobrom stanju, naplativo za 2 godineKorigovana vrednost procene: 18% 182,500

PV: 148,121 14.8%

56

Na osnovu ovih pokazatelja možemo zaključiti koji je minimum a koji maksimum za određenu kategorije kolaterala (Tabela 31 i Grafik 20).

Tabela 31: Skala vrednosti prema kategoriji kolaterala

Grafik 20: Najveća vrednost kolaterala i najmanja vrednost kolaterala izračunata za potrebe procene ispravke vrednosti Procena naplate iz stečaja kao i procena naplate iz redovnog biznisa, da li putem reprograma kredita ili putem restrukturiranja čitavog biznisa, predmet je individualne procene i vrlo ju je teško kvantifikovati. Na kraju, sabiranjem sadašnje vrednosti očekivane naplate iz CF i sadašnje vrednosti CF dobija se iznos koji banka očekuje na naplati po osnovu potraživanja. Ostatak do iznosa ukupnog potraživanja, predstavlja rezervacije – odnosno pojedinačnu ispravku vrednosti datog plasmana.

Kategorije kolaterala Najveća vrednost Najmanja vrednost

Stan/Kuća 100% 65%

Poslovni prostor 78% 50%

Proizvodni pogon 53% 26%

Magacin 62% 29%

Mašine i oprema 50% 16%

Roba 27% 7%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

Sta /Kuća Poslovni prostor Proizvodni pogon Magacin Maši e i opre a Roba

Najveća vred ost Najmanja vrednost

57

naplata CF +CF + pojedinačna ispravka vrednosti = ukupan iznos potraživanja pojedinačna ispravka vrednosti = ukupan iznos potraživanja – (naplata CF1+CF2) Pojedinačna ispravka vrednosti ili pojedinačne rezervacije sastoji se iz nominalne i diskontovane stope rezervacija. Nominalna stopa rezervacija predstavlja odnos između očekivane naplate iz CF i CF u odnosu na ukupnu izloženost. Diskontovana stopa rezervacija predstavlja dodatak na nominalnu stopu koja je posledica diskontovanja očekivane naplate na sadašnju vrednost. Nominalne rezervacije + Diskontovane rezervacije = Ukupne rezervacije

Primer 1: Ukoliko je trenutno stanje duga po osnovu glavnice milion evra, očekivana naplata u narednom periodu 200.000 evra iz CF1 i 400.000 evra iz CF2 (ukupno 600.000 evra), a diskontovana vrednost ove očekivane naplate je . evra, situacije je sledeća:

Nominalne rezervacije = 1 milion evra – 0,6 miliona evra = 0,4 miliona evra (40%)

Diskontovane rezervacije = 1 milion evra – 0,4 miliona evra – 0,45 miliona evra = 0,15 miliona evra (15%)

Ukupne rezervacije = nominalne + diskontovane = 0,4 miliona evra + 0,15 miliona evra

= 0,55 miliona evra

Ukupne rezervacije = 1 miliona evra – 0,45 miliona evra = 0,55 miliona evra (55%)

Primer 2: Ukoliko je trenutno stanje duga po osnovu glavnice miliona evra, očekivana naplata u narednom periodu nema iz CF1, a 0,9 miliona evra iz CF , a diskontovana vrednost ove očekivane naplate je , miliona evra, situacije je sledeća:

Nominalne rezervacije = 2 miliona evra – 0,9 miliona evra = 1,1 milion evra (55%)

Diskontovane rezervacije = 2 miliona evra – 1,1 milion evra – 0,7 miliona evra = 0,2 miliona evra (10%)

Ukupne rezervacije = nominalne + diskontovane = 1,1 milion evra + 0,2 miliona evra

= 1,3 miliona evra (65%)

Ukupne rezervacije = 2 miliona evra – 1,3 miliona evra = 0,7 miliona evra (65%)

[Izvor: Primeri kreirani na osnovu prakse rada autora u sektoru rizika i aktuelne regulative i uslova poslovanja u Republici Srbiji u 2010.godini ]

3.2. Glavni parametri rizika (Recovery Rate, PD, LGD)

Stopa povraćaja Recovery rate), u daljem tekstu RR, ima presudnu ulogu u proceni i ceni kreditnog

rizika i ovaj pokazatelj se nikako ne sme zanemariti – kako u delu finansijskog modeliranja, tako i u delu empirijskog istraživanja. RR je manje poznat pokazatelj rizika od PD ili LGD, ali njegova važnost je izuzetno velika. Naredni primer upravo to pokazuje:

58

Pretpostavka je da je EAD (Exposure at Default) 1 mln EUR, da je PD 2%, a RR 50%.

EL = EAD * PD* (1-RR) = 1 mln EUR * 2% * 50% = 10.000 EUR Ukoliko se pođe od pretpostavke da nije dovoljno precizno procenjen RR i da treba da uslede korekcije na %, račun je sledeći: EL= EAD * PD* (1-RR) = 1 mln EUR * 2% * 30% = 6.000 EUR Razlika je očigledna sa . evra na . evra. Upravo na ovaj način je dokazana važnost i

potreba da za adekvatnom procenom LGD-a, odnosno RR-a.Banka je ta, koja s ciljem optimizacije poslovanja i što boljeg i profitabilnijeg biznisa, mora da vodi računa o svakom delu svoje troškovne strane (primer kreiran na osnovu prakse rada autora u sektoru rizika i aktuelne regulative i uslova

poslovanja u 2010. godini).

Dalje, SRC (Standard Risk Cost predstavlja prosečni očekivani trošak rizika za nastupajuću godinu ili procenjeni dodatak koji je potrebno kalkulisati u proceni budućih defaulta. Drugim rečima, SRC je procena ispravke vrednosti za naredni period od godinu dana. Ovaj pokazatelj se računa na sledeći način: SRC = PD * LGD. )majući u vidu da na ovaj način naplata direktno utiče na očekivane troškove rizika u narednom periodu, kao i činjenicu da je SRC jedan od glavnih delova za izračunavanje premije rizika kod svakog kredita (Risk Adjusted Price , nesporna je važnost SRC sa jedne strane, i uticaj LGD, odnosno naplate, s druge strane.

Actual Risk Cost ARC je ostvareni trošak rizika. U idealnim slučajevima, ARC bi trebalo da budu isto što i SRC, ali u praksi to nikada nije tako. Ono što je vrlo važno jeste to da srednjoročno i dugoročno prosečan ARC ne odstupa značajno od SRC-a. Ukoliko su odstupanja značajna ili dešavaju se određeni vremenski period, neophodno je napraviti korekcije SRC upravo u onom pravcu koji sugeriše istorijski ARC Tabela 32).

Tabela 32: Glavni pokazatelji rizika – hipotetički primer

[Izvor: Primer kreiran na osnovu prakse rada autora u sektoru rizika i aktuelne regulative i uslova poslovanja u Republici Srbiji u 2010. godini ]

Corporate

Ukupna izloženost

Rezervacije

NPL

NPL Coverage Ratio

Default rate

Standard Risk Cost

Rezervacije/Izloženost

3.19% 3.49% 3.44% 3.23% 2.90%

10.21% 10.39% 10.55% 10.97% 10.35%

95.98% 95.61% 95.99% 91.60% 93.45%

6.37% 6.98% 6.88% 6.45% 5.80%

457,805 461,661 470,211 472,676 506,665

476,980 482,879 489,868 516,047 542,199

31.12.2009. 30.01.2010. 28.02.2010. 31.03.2010. Budžet 2010

4,482,898 4,441,534 4,456,374 4,307,029 4,896,072

59

4. Zakonski okvir i regulativa u Republici Srbiji Zakonske okvire treba gledati ponovo u dva smera: one koji se tiču samog reprogramiranja, bilo kredita bilo i kompletnog biznisa, ili onog koji se tiče naplate iz instrumenata obezbeđenja. Zakonom o stečaju aktuelan u . godini , zakonodavac je definisao način na koji se postupak naplate rešava po principu automatizma. Stečajni upravnik, koji sada predstavlja novi menadžment firme, odlučuje o dva moguća pravca daljeg rada i poslovanja preduzeća. S druge strane, već je ukazano da loši plasmani utiču na profitabilnost poslovnih banaka, a zatim i na sam kapital. U osnovi Bazel II je definisan minimum kapitala koji je potreban da bi banke mogle da

odgovore na sve rizike u svom poslovanju. Poslovne banke u Srbiji su dobro kapitalizovane i iz tog razloga nije bilo značajnijih potresa na sam kapital poslovnih banaka, već je potres tangirao pre svega profitabilnost. Narodna banka Srbije je svojim Predlogom odluke o adekvatnosti kapitala

definisala okvire do kada poslovne banke moraju da sprovedu i prvi put izveste o svom portfoliju u

skladu sa Standardizovanim pristupom Bazel II sporazuma. S ciljem jačanja stabilnosti finansijskog sistema kao i harmonizacije sa propisima Evropske unije, Narodna banka Srbije kao supervizor banaka, usvojiće i omogućiti primenu standarda Bazelskog komiteta za bankarsku superviziju – Bazel II.

Bazelski komitet za bankarsku superviziju u daljem tekstu: Komitet , osnovan . godine, čine supervizori banaka iz 13 zemalja (uključujući države članice G . )majući u vidu značaj poslovanja i supervizije banaka u kontekstu očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i posredno čitave ekonomije, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, osnovni cilj Komiteta jeste unapređenje kvaliteta supervizije banaka u svetu. U svrhu ostvarivanja ovog cilja Komitet razvija i unapređuje preporuke i standarde supervizije. Nakon velikih finansijskih kriza tokom osamdesetih godina, uz težnju da relevantna regulativa i uslovi poslovanja banaka na globalnom bankarskom tržištu budu izjednačeni, . godine Komitet je formulisao Bazel ) standarde. Osnovna novina Bazela ) bilo je uvođenje pojma adekvatnosti kapitala kao funkcije kreditnim rizikom ponderisane aktive banaka.

Iako je Bazel I predstavljao značajan pomak u upravljanju rizicima i superviziji banaka, vremenom su njegovi nedostaci došli do izražaja: zasnovan je na knjigovodstvenim, a ne na tržišnim vrednostima; akcenat je na kreditnom riziku, dok su tržišni rizici i operativni rizik izostavljeni iz analize; u oceni kreditnog rizika nema razlike između dužnika različitog kvaliteta i rejtinga i konačno, Bazel ) nije adekvatno sagledavao rizičnost i efekte upotrebe modernih finansijskih instrumenata.

Neki od nedostataka Bazela I, posebno oni koji se tiču tržišnog rizika, otklonjeni su putem izmene i dopune preporuka . i . godine, i to kroz uvođenje novog instrumenta za ocenu tržišnog rizika banke – VaR (Value at Risk . Međutim, neotklonjeni nedostaci i dalji razvoj delatnosti banaka uslovili su višegodišnji rad Komiteta i nastanak novih preporuka i standarda . godine (International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards), poznatih pod nazivom

Bazel.

60

Osnovne ideje Bazela I uglavnom su inkorporirane u aktuelne domaće propise i praksu iz oblasti supervizije19, koji su stupili na snagu 1. jula 2008. godine,20 a predstavljaju značajan korak ka primeni Bazel II standarda.

Standardi Bazel )) organizovani su u tri međusobno povezane celine – tri stuba (pillars):

Stub 1 definiše principe minimalne adekvatnosti kapitala banke. Za razliku od tržišnog rizika, tretman kreditnog rizika doživeo je veliku promenu u odnosu na Bazel ) i njegove dopune, pre svega u pogledu značaja koji se pripisuje kvalitetu dužnika u oceni kreditnog rizika. Novina je i eksplicitno uključivanje operativnog rizika u analizu adekvatnosti kapitala banke, kao i mogućnost primene naprednih pristupa za kreditni i operativni rizik. Stub 2 definiše principe procesa supervizije adekvatnosti kapitala, kao i modela i metodologija koje banka koristi za upravljanje rizicima. Specifičnosti svake banke, procena rizika za koje nije predviđen kapitalni zahtev u okviru stuba npr. rizik likvidnosti, rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi, strateški rizik itd. , procena rizika koji nisu u potpunosti obuhvaćeni stubom npr. rizik koncentracije, rizik druge ugovorne strane, rezidualni rizik

itd.), kao i njihov uticaj na adekvatnost kapitala, analiziraju se kroz stub 2. Supervizor očekuje da će banka održavati adekvatnost kapitala na nivou većem od minimalnog koji je definisan stubom 1), odnosno na nivou koji odgovara rizicima kojima je konkretna banka izložena. Svrha ovog stuba je i da obezbedi osnovu za preventivnu intervenciju supervizora.

Stub 3 definiše principe tržišne discipline kroz obavezu banke da relevantne informacije o rizicima i kapitalu banke, koje ostalim učesnicima na tržištu omogućavaju ocenu upravljanja rizicima i kapitalom od strane banke, budu javno dostupne.

4.1. Bazel II

U julu 1988. godine Bazelski komitet za bankarsku superviziju promovisao je set preporuka sa ciljem utvrđivanja minimalnog nivoa kapitala za multinacionalne banke. Preporuke su delimično bile motivisane i željom da se utvrde standardi koje će banke na globalnom planu staviti u ravnopravniji položaj u vezi sa visinom kapitala. Na primer, u to vreme japanske banke su držale znatno manje kapitala, za razliku od ostalih banaka. To je imalo za posledicu da cene kredite japanskih banaka budu znatno jeftinije od ostalih banaka.

Bazelski standardi nisu pravne obaveze po svojoj snazi. Šta više, one su izraz dobre prakse, potvrđene od strane supervizorskih kuća iz raznih zemalja sveta, koje su se složile da će primeniti

ove standarde u njihovim zemljama - bilo kroz menjanje legislative, bilo kroz primenu u

regulatornoj praksi. U Evropi, na primer, standardi su primenjeni putem direktiva o adekvatnosti

visine kapitala.

19

Odluka o adekvatnosti kapitala banke „Službeni glasnik RS“ br. 57/2006, 116/2006, 56/2007; Odluka o upravljanju rizicima „Službeni glasnik RS“ br. 57/2006, 86/2007; Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke „Službeni glasnik RS“ br. 57/2006, 116/2006. 20Odluka o adekvatnosti kapitala banke „Službeni glasnik RS“ br. 129/2007; Odluka o pravljanju rizicima banke „Službeni glasnik RS“ br. 129/2007; Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke „Službeni glasnik RS“ br. 129/2007; Odluka o upravljanju rizikom likvidnosti banke „Službeni glasnik RS“ br. 129/2007.

61

Bazelski komitet preporučuje da kapital mora iznositi najmanje % u odnosu na visinu izloženosti portfolija banke, merenu ponderima rizika. Plasmani sa različitim rizicima se množe sa pripadajućim ponderom za dati stepen rizika. Na primer, za obveznicu emitovanu od strane države, ponder rizika iznosi %, dok za obveznicu emitovanu od stane preduzeća, ponder iznosi 100% nezavisno od procenjene rizičnosti samog preduzeća-zajmotražioca. Ovaj pristup je imao za rezultat da obezbeđeni zajam plasiran preduzeću rejtinga AAA klase bude meren istim koeficijentom rizika, kao i neobezbeđeni zajam plasiran preduzeću rejtinga BBB klase. Ova neosetljivost na rizik standarda Bazela ) rezultirala je time da banke sele zajmovne plasmane ka rizičnijim grupama, kako bi ostvarile veće premije za rizik, sa istim iznosom kapitala. Ne iznenađuje činjenica da banke posmatraju pravila sa stanovišta maksimizacije prihoda na kapital. No, i pored ovog propusta u kvantifikovanju rizika, može se reći da je u to vreme Bazel ) bio prepoznat kao dobar kompromis. Tada tehnologija menadžmenta kreditnog rizika nije bila toliko sofisticirana za neki senzitivniji pristup utvrđivanju minimuma kapitala. Stoga je bio potreban kakav-takav pristup, koji bi zaustavio

dalju tendenciju smanjivanja kapitala banaka.

Od tada, proces alokacije kapitala prema pojedinačnim kreditima postaje više sofisticiran, budući da mnogo banaka koristi IRB pristup (Internal rating Base approach). Zajmovi za kreditiranje poslovnih

aktivnosti, rangiraju se u skali od 1 do 10, gde pozicija 1 odgovara rejtingu AAA, dok pozicija 10 odgovara otpisivanju potraživanja po osnovu zajma.

Neke banke idu dalje pa koriste podatke o distribuciji gubitaka iz prošlosti. Na temelju toga procenjuju se varijansa i prosek oko kojeg se gubici kreću za svaku rejting klasu. Na taj način može biti ustanovljena verovatnoća distribucije gubitaka.

U . godini Bazelski komitet je odlučio da unapredi standarde donošene . godine, u svetlu promena koje su imale uticaj na globalno upravljanje bankama. Prepoznate su prednosti naučnog pristupa menadžmentu kreditnog rizika i dat je podstrek korišćenju sofisticiranih tehnika menadžmentu kreditnog rizika koji omogućavaju održavanje nivoa kapitala na nižem nivou. Porast korišćenja kreditnih derivata omogućava bankama da ograniče izloženost po osnovu plasmana, po pojedinim zajmotražiocima, privrednim granama, odnosno zemljama. Banke plaćaju male provizije drugoj strani koja preuzima rizik u slučaju neizvršenja obaveza zajmotražioca. Derivati su primer novih tehnika koje se razvijaju, a druge se koriste kolaterizaciju i sekjuritizaciju.

Bazel )) preporučuje trirazličita pristupa prilikom utvrđivanja minimuma kapitala:

Standardni pristup(standardise approach), koji u osnovi ima Bazel I, sa preciznijom kategorizacijom rizika, odnosno adekvatnih koeficijenata. Ovaj pristup omogućava bankama da koriste i eksterno rangiranje i prepoznaje smanjenje rizika usled korišćenja različitih oblika obezbeđenja.

IRB pristup (Inernal Rating Based approach koji može biti: - Osnovni IRB pristup (Foundation Internal Rating based approach) omogućava bankama

da razviju sopstveni sistem rangiranja, uključujući utvrđivanje stope verovatnoće neizvršenja obaveza, ali sa stopom LGD, odobrenom od strane supervizora; - Napredni IRB pristup(Advanced IRB approach) koji podrazumeva utvrđivanje kapitala i parametara rizika PD i LGD u režiji banke.

Banka koja primjenjuje IRB pristup mnogo je osetljivija na rizik nego ako se primjenjuje standardni pristup. Tim pre, što malo povećanje rizika, po )RB pristupu zahteva veće kvote dodatnog kapitala. Stoga, banke sa )RB pristupom mogu izbegavati rizičnije plasmane. Banke koje pak koriste pristup nisu osetljive na rizik kao banke koje primenjuju )RB pristup, te mogu preuzimati rizičnije

62

plasmane, sa relativno manje zahtevanog kapitala. Kao rezultat toga rizičnija aktiva će se koncentrisati kod banaka sa standardnim pristupom, jer će zahtevati relativno manje kapitala. Manje rizična aktiva će cirkulisati kod banaka koje primjenjuju )RB pristup, što će im omogućavati da drže kapital na relativno niskom nivou. Odatle se može izvući zaključak da celokupni sistem može držati niži nivo kapitala od neophodnog. Zbog koncentracije većeg rizika, banke koje koriste standardni pristup mogu postati osjetljivije na negativna kretanja u ekonomiji.

Ovo je posebno značajno kod zemalja u razvoju, gde će banke zbog veće rizičnosti zajmotražioca kao i zbog odsustva informacione podrške koristi standardni pristup. Zemlje u razvoju će morati da razviju doslednost sistem rangiranja, koji će biti osnova za ponderisanje aktive. Moderno bankarstvo je na premisi da je manje rizično držati portfolio koji se sastoji od većeg broja zajmovnih plasmana, nego imati samo jedan plasman. S obzirom na to da će neki zajmotražioci dospeti u stanje defaulta, njihovi gubici mogu se pokriti prihodom ostvarenim od ostalih zajmova.

Kreditni rizik je najbitniji rizik kome su banke izložene, budući da je kreditna aktivnost primarna za većinu banaka. Kreditni rizik nastaje kao mogućnost da zajmotražilac neće realizovati obaveze u ugovorenom roku i obimu.

Faktori koji utiču na kreditni rizik mnogobrojni su, a mogu se podeliti na idiosinkratske i sistematske. )diosinkratski rizik predstavlja mogućnost lošeg menadžmenta samog preduzeća-zajmotražioca. Sistematski se tiče opštih faktora kao što su pogoršanje tržišnih uslova, rastuća inflacija, negativne kursne razlike ili povećanje konkurencije. Kreditni rizik proizlazi iz klasičnog kreditiranja, garancija i kreditnih derivata.

Uređivačka tela kontrolišu nivo rizika koje banke preuzimaju u poslovanju. Banke moraju dostavljati podatke o najvećih plasmana, kao i informacije o svim plasmanima koje prevazilaze % kapitala banke. Mada najbitnija činjenica je da regulatorna tela u našem slučaju Narodna banka Srbije zahtevaju držanje kapitala od strane banaka na nivou, adekvatnom procenjenom kreditnom riziku.

Parametri koji utiču na kreditni rizik izražavaju se kroz formulu:

EL = EAD x PD x LGD

EL (Expected Loss) – očekivani gubitak, EAD (Exposure at Default) – preostala potraživanja u stanju defaulta, PD (Probabilty of Default) – verovatnoća neizvršenja obaveza,

LGD (Loss Given Default) – gubitak usled neizvršenja obaveza. Smatra se da bi najadekvatnije značenje termina default bilo neizvršenje kreditnih obaveza. Shodno tome, termin loss bi podrazumevao konkretne gubitke, koje proizlaze iz defaulta.

Preostala potraživanja u stanju defaulta EAD kao što samo ime govori, predstavljaju iznos glavnice sa pripadajućom kamatom koje banka još nije naplatila kroz proces amortizacije zajma u trenutku kad je zajmotražilac dospeo u stanje defaulta.

63

Verovatnoća neizvršavanja obaveza jeste verovatnoća da zajmotražilac neće izvršiti obaveze po osnovu zajma. Verovatnoća se procenjuje na osnovu frekvencije neizvršenja obaveza kod kredita sa sličnim parametrima rizika procena samog rizika zajmotražioca, kolateral, garancije).

Gubici usled neizvršenja obaveza LGD - banke često uzimaju kolateral, odnosno obezbeđuju se kreditnim derivatima, tako da gubici ne bi bili % od preostalih potraživanja u stanju defaulta

(EAD).

U zavisnosti od pristupa koji se želi primeniti (standardizovani ili IRB), za primenu Bazela II moraju se poštovati značajne pretpostavke. Kao podrška rangiranju moraju postojati od supervizora priznate agencije za rangiranje. Odnosno, u samim bankama treba da postoji razvijen sistem

rangiranja, standardizovan i potvrđen od strane supervizora. Banke moraju razvijati interne baze podataka koje će im omogućiti izračunavanje svih neophodnih pokazatelja rizika, odnosno parametara rizika. Baza podataka mora sadržati podatke prikupljene najmanje godina unazad. Pored baze podataka, mora postojati i programska podrška u smislu adekvatnih softvera, za kalkulisanje minimalno potrebnog kapitala. Takođe, banka mora obrazovati kadrove koje će upravljati kreditnim rizikom.

)majući u vidu da je uvođenje Bazel )) standarda jedan od prioriteta i lokalnog regulatora, NBS, kao

supervizora banaka, u okviru Sektora za kontrolu poslovanja banaka, formirana je posebna radna grupa za uvođenje preporuka i standarda Bazel )) u daljem tekstu: Radna grupa koja je, u operativnom smislu, zadužena za proces uvođenja Bazel )) standarda u Srbiji.

S ciljem efikasne primene, Komisija za kontrolu banaka je na predlog Radne grupe usvojila Strategiju uvođenja Bazel )) standarda u daljem tekstu: Strategija i operativni plan aktivnosti uvođenja Bazel )) standarda u daljem tekst: Operativni plan . Dinamično okruženje, aktuelna i buduća dešavanja na finansijskim tržištima širom sveta uslovljavaju potrebu praćenja novonastalih okolnosti. U tom smislu, Strategija i Operativni plan, odnosno aktivnosti Radne grupe, biće blagovremeno, po potrebi, izmenjeni i dopunjeni.

S obzirom na to da se radi o značajnom i kompleksnom procesu, tokom procesa sprovođenja i primene posebna pažnja biće posvećena saradnji sa bankama i Udruženjem banaka Srbije (UBS),

supervizorima drugih zemalja i relevantnim institucijama.

Narodna banka Srbije je, u okviru procesa uvođenja Bazel )) standarda u Srbiji, pripremila Nacrt odluke o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i Nacrt odluke o izveštavanju o adekvatnosti kapitala banke sa izveštajima i pratećom metodologijom za popunjavanje izveštaja o adekvatnosti kapitala banke, kao i izmene i dopune Uputstva o izveštajima banaka u delu koji se odnosi na velike izloženosti sa dodatnim izveštajima i pratećom metodologijom za popunjavanje dodatnih izveštaja koji se odnose na velike izloženosti banke.

Trenutno su dostupna tri nacrta objave od strane NBS, a to su (NBS, 2010):

Nacrt odluke o upravljanju rizicima banke,

Nacrt odluke o objavljivanju podataka i informacija banke,

Nacrt odluke o adekvatnosti kapitala ovom odlukom se uređuje način izračunavanja kapitala banke, pokazatelja adekvatnosti kapitala i kapitalnih zahteva za kreditni, tržišni i operativni rizik primenom osnovnih i naprednih pristupa predviđenih Bazelskim standardima).

64

4.2. Lokalna regulativa

Privredno pravo (2010):

1) Likvidacija Likvidacija privrednog društva sprovodi se kada društvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza. U slučaju da se likvidacija sprovodi na osnovu odluke društva, odluku moraju doneti:

Ortačko društvo – jednoglasnom odlukom svih ortaka, ako osnivački akt nije predvideo odlučivanje većinom glasova; Komanditno društvo – jednoglasnom odlukom svih komplementara, ako osnivački akt nije

predvideo odlučivanje većinom glasova; Društvo s ograničenom odgovornošću – odlukom koju donosi skupština članova najmanje većinom od ukupnog broja glasova članova; Akcionarsko društvo – odlukom koju donosi skupština akcionara najmanje većinom od

ukupnog broja glasova akcionara. Odluka o pokretanju postupka likvidacije privrednog društva registruje se i objavljuje u Registru privrednih subjekata. Društvo dostavlja poznatim poveriocima pisano obaveštenje o pokretanju postupka prestanka društva likvidacijom. Društvo može preduzimati samo poslove vezane za sprovođenje likvidacionog postupka, koji su nužni za likvidaciju društva. Nove poslove društvo ne može preduzimati. U postupku likvidacije dividende se isplaćuju i imovina društva se raspodeljuje ortacima, članovima, odnosno akcionarima tek pošto se plate sva potraživanja poverilaca.

2) Stečaj Stečajni postupak se može sprovesti kao bankrotstvo ili reorganizacija nad stečajnim dužnikom pravnim licem ili preduzetnikom koji je nesposoban za plaćanje. Kroz bankrotstvo se poverioci namiruju prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, a kroz reorganizaciju na način i pod uslovima predviđenim planom reorganizacije. Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca ili stečajnog dužnika. Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima čine: novčana sredstva stečajnog dužnika na dan pokretanja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka. Stečajni poverioci su svrstani u isplatne redove, tako da se poverioci nižeg isplatnog reda namiruju tek pošto se namire poverioci višeg isplatnog reda. Poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja. Zakonom su utvrđeni sledeći isplatni redovi:

Prvi isplatni red: troškovi stečajnog postupka; Drugi isplatni red: neisplaćene neto zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iznosu

minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i

65

neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka; Treći isplatni red: potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri

meseca pre pokretanja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih (koji su svrstani u drugi isplatni red);

Četvrti isplatni red: potraživanja ostalih poverilaca. 5. Rezultati primene modela naplate potraživanja – studija slučaja Republika Srbija )majući u vidu da je osnovna svrha dobro postavljenog i primenjenog modela naplate kreditnih potraživanja CMM – Collection Management Model smanjenje nivoa problematičnih kredita, čija visina direktno utiče na profitabilnost banke kroz nivo rezervacija, u nastavku su će biti predstavljeni rezultati primenjenih CMM u poslovanju Banca Intesa a.d. Beograd (BI) i Erste bank a.d. Novi Sad EB , u periodu od . do . godine. Dalje će isti biti upoređeni sa ostvarenim rezultatima grupa kojima pripadaju ove dve banke, u Italiji (Intesa San Paolo Group / IG) i Austriji

(Erste group / EG , u istom vremenskom periodu. Bitno je istaći da su oba CMM primenjena u drugoj polovini . godine. Svrha analize je da se utvrdi da li postoje značajne razlike u lokalnim i globalnim performansama obe bankarske grupacije, posmatrajući nivo profitabilnosti, nivo rezervacija i kvalitet kreditnog portfolia, na osnovu primenjenih CMM. Obe analizirane bankarske grupacije, )G i EG, prisutne su u centralnoj i istočnoj Evropi (CEE –

Central and Eastern Europe . One su vodeći tržišni igrači u merdžerima i akvizicijama CEE regiona, tako da je uspostavljanje risk menadžment procedura ključno u trenutku započinjanja posla u preuzetoj banci. Svrha ovog istraživanja jeste da se utvrdi uticaj primenjenog CMM na poslovanje konkretne banke, i da se sagleda uspešnost u odnosu na performanse tržiša gde posluje. Ključni indikatori posmatranja su NPL, CAR (Capital Adequacy Ratio – koeficijent adekvatnosti kapitala) i

ROE (Return on Equity – prinos na kapital). Ovo istraživanje su sproveli prof. dr Lidija Barjaktarović, Dragan )lić i Ana Vjetrov tokom . godine. Rezultati rada pod nazivom: Results of applied collection management model - Serbian case prezentovani su na drugoj međunarodnoj konferenciji u Dubrovniku – DIEM, "Scientific Conference on Innovation, Leadership & Entrepreneurship - Challenges of Modern Economy", u organizaciji

Ekonomskog fakulteta u Dubrovniku, oktobru 2015.godine.

5.1. Metodologija istraživanja

Obe bankarske grupacije primenile su CMM u 2010. godini u skladu sa svojom organizacionom strukturom i tipom klijenata sa kojim sarađuju korporativni klijenti – pravna lica). Elementi oba

CMM su: ciljevi, organizacija, arhitektura, instrumenti, kontrola i praćenje u okviru modela prikazano tabelom broj . Svrha ovog istraživanja jeste da se utvrdi da li postoje razlike između lokalnih i globalnih performansi banaka u okviru različitih bankarskih grupacija i da se uporede sa sveukupnim indikatorima uspešnosti bankarskih sektora zemalja gde posluju.

66

Tabela 33: Elementi CMM modela – EG i IG

Elementi EG IG

Ciljevi 1) Uredno servisiranje obaveza od strane dužnika, 2) Minimiziranje kašnjenja kod dužnika u izmirivanju

obaveza,

3) Minimiziranje broja loših plasmana u kreditnom

portfoliju.

Organizacija

1) Klasifikacija dužnika

2) Učesnici Rejting klijenta i korpe kašnjenja; Sektor za rad sa pravnim

licima, Sektor za upravljanje

rizikom (Direkcija za

upravljanje kreditnim rizikom

pravnih lica, Direkcija za

upravljanje kolateralima,

Direkcija za naplatu potraživanja , Kreditni odbor, Pravni sektor i Back Office

(kreditna administracija);

Segmentacija klijenata i korpe kašnjenja klaster podaci ; Sektor za rad sa pravnim

licima, Sektor za upravljanje

rizikom (Direkcija za

upravljanje kreditnim rizikom

pravnih lica, Direkcija za

upravljanje kolateralima,

Direkcija za naplatu

potraživanja , Work-out,

Pravni sektor;

PL i NPL klijenti su glavni predmet kontrole i praćenja u okviru CMM.

Ocena boniteta klijenta se sastoji iz kvantiativne i kvalitativne

analize. Kvantitativna analiza predstavlja promene koje su se već desile i koje mogu da utiču na regularnu otplatu kredita iz poslovnih prihoda. Rani signali prepoznavanja problema u otplati kredita mogu se kategorisati na sledeći način: nagle promene u ponašanju klijenta, podaci sa tržišta, problemi u poslovanju i znaci prevare).

Kvalitativna analiza predstalja portfolio analizu istorijskih

podataka. Istorijski podaci mogu biti internog i eksternog karaktera. )nterni indikatori su: dani kašnjenja, rejting, privredna grana i promet preko računa poslovne banke. Eksterni indikatori su: blokade računa, finansijski podaci (poslovni prihod, bruto profitna margina, EBIT, neto profit, ukupna aktiva, kapital, kratkoročni krediti u korišćenju, dugoročni krediti u korišćenju, potraživanja, obaveze, i sl.

Arhitektura Banka (kreditor) i klijent – pravno lice korisnik kredita; Proces naplate potraživanja PL i NPL kredita; Instrumenti Izvori otplate kredita mogu biti: prihodi iz osnovnog posla

kojim se klijent bavi tzv. primarni izvor otplate kredita (CF1) i

naplata iz prodaje kolaterala tzv. sekundrani izvor otplate

kredita (CF2).

67

Kontrola i praćenje Svi kreditni klijenti banke se

dele u 3 zone u skladu sa

nivom preuzetog rizika:

1) crvena zona – visoko rizični klijenti; žuta zona – klijenti

srednjeg rizika,

3) zelena zona – klijenti

najnižeg rizika.

Osnovni princip je kontinuirano unapređenje procesa CMM. Ključne inicijative za korporativne klijente su:

1-90 dana–Rana naplata potraživanja PL

90-180 dana - Meka naplata

(NPL)

90-180 dana –

Restrukturiranje & dogovrena

prodaja imovine klijenata koja

nije u funkciji osnovnog posla

(NPL)

180 + dana – Restrukturiranje

pod intenzivnim nadzorom

(NPL)

180 + dana – Pravno izvšrenje (NPL);

Kampanja se sastoji u utvrđivanju: ciljne grupe kreditnih kijenata, konkretnih

inicijativa koje se preuzimaju i praćenje po odgovarajućim parametrima i indikatorima

rizika.

68

Instrumenti Izvori otplate kredita mogu biti: prihodi iz osnovnog posla

kojim se klijent bavi tzv. primarni izvor otplate kredita (CF1) i

naplata iz prodaje kolaterala tzv. sekundrani izvor otplate

kredita (CF2).

Kontrola i praćenje Svi kreditni klijenti banke se

dele u 3 zone u skladu sa

nivom preuzetog rizika:

1) crvena zona – visoko rizični klijenti; žuta zona – klijenti

srednjeg rizika,

3) zelena zona – klijenti najnižeg rizika.

Osnovni princip je kontinuirano unapređenje procesa CMM. Ključne inicijative za korporativne klijente su:

1-90 dana – Rana naplata potraživanja PL

90-180 dana - Meka naplata

(NPL)

90-180 dana –

Restrukturiranje & dogovrena

prodaja imovine klijenata koja

nije u funkciji osnovnog posla

(NPL)

180 + dana – Restrukturiranje

pod intenzivnim nadzorom

(NPL)

180 + dana – Pravno izvšrenje (NPL);

Kampanja se sastoji u utvrđivanju: ciljne grupe kreditnih kijenata, konkretnih

inicijativa koje se preuzimaju i praćenje po odgovarajućim parametrima i indikatorima

rizika.

[)zvor: B), ; Barjaktarović i dr., ; Barjaktarović i dr., ] Oba CMM imaju iste ciljeve. Dalje, obe grupacije, u okviru organizacije, klasifikuju dužnike i učesnike, pri čemu su dani kašnjenja ključni za razvoj oba modela. Razlika je u samoj klasifikaciji klijenta, odnosno, EG koristi rejting klijenta (individualna procena risk menadžera , dok )G primat daje tipu klijenta u smislu visine prihoda, vlasniške strukture i geografske prisutnosti . Učesnici u CMM su slični. Glavna razlika proizilazi iz načina interne organizacije banke bankarske grupe . Takođe, obe bankarske grupe koriste kvantitativnu i kvalitativnu analizu za ocenu boniteta klijenta. Međutim, i ovde dolazi do izražaja značaj sektora za upravljanje rizikom. Glavni zadaci ovog sektora su: restrukturiranje, likvidacija ili stečaj, i izveštavanje i praćenje.

69

Arhitektura i instrumenti oba CMM su identična. Takođe, postoje određene sličnosti kod kontrole i praćenja oba CMM. Ključna stvar sektora za upravljanje rizikom jeste kontinuirano praćenje kvaliteta kreditnog portfolia, preduzimanje preventivnih mera za naplatu konkretnih kreditnih potraživanja, i spremnost da se unaprede same procedure naplate. EG kreditne klijente u zavisnosti od rizičnosti deli u tri zone: crvenu, žutu i zelenu. Visokorizični kreditni klijenti se nalaze u crvenoj zoni. Srednje rizični kreditni klijenti se nalaze u žutoj zoni. Niskorizični kreditni klijenti se nalaze u zelenoj zoni. Pošto je utvrđen rizični profil klijenta, preduzimaju se odgovarajuće mere, kako bi se kreditno potraživanje naplatilo. Risk menadžer je nadležan za utvrđivanje rizičnog profila klijenta, da blagovremeno reaguje za klijente čiji se rejting pogoršava - na način da inicira sastanak sa problematičnim kreditnim klijentom preko zaduženog saradnika iz sektora za poslove sa privredom i traži rešenje kako da se plasman naplati. Dalje, IG organizuje na permanentnoj osnovi kampanje unapređenja naplate kreditnih potraživanja za ciljnu grupu kreditnih klijenata PL i NPL , na lokalnom i na regionalnom niovu. Ključni parametri kampanje su: visina ukupne kreditne izloženosti i trenutni nivo rezervacija. Očekivani ključni indikatori uspešnosti kampanje ogledaju se u: niovu smanjenih i/ili izbegnutih rezervacija, visini NPL-a koji se vratio u PL deo kreditnog

portfolia. Sve banke predmet našeg istraživanja koriste intene modele za upravljanje kreditnim rizikom. Dalje,

banke u Srbiji i IG koriste Bazel II pravila, dok EG Austrija koristi regulativu Bazel 2,5. Razlozi za izbor ovih banaka u istraživanju su sledeći: autori su radili u ovim bankama u Srbiji i bili uključeni u razvoj CMM, obe bankarske grupe su prisutne u istim zemljama u Evropi s tim što )G ima veću mrežu u svetu – na kontinenata , obe bankarske grupacije imaju sličaj broj klijenata –

EG ima 17 miliona, dok IG oko 19 miliona prema podacima dostupnim u godišnjim izveštajima obe bankarske grupe za .godinu. Takođe, izveštaji ukazuju da ove dve bankarske grupe imaju različit odnos prema osiguranju, kao ulaganju, odnosno vrsti posla kojim se bave. )G osiguranje drži kao sopstveni posao, dok je EG prodalo svoje društvo za osiguranje (Wiener Staditsche). Pošto su utvrđene sličnosti i razlike u postavljenim modelima, kao i istaknuti razlozi izbora posmatranih banaka, dalje će se utvrditi kakvi su rezultati primene oba CMM. Stoga se koriste sledeće ključne indikatori uspešnosti primene CMM: NPL % , CAR, ROE i kvalitet kreditnog porfolia. Takođe, će se nivo NPL, CAR i ROE uporediti sa prosekom bankarskog sektora u Austriji, )taliji i Srbiji. Ograničenje analize je različita primena risk menadžment regulative u poslovanju banaka, u smislu da banke u Srbiji vode računa o CAR, dok u Evropskoj Uniji o Core Tier 1 ratio. To znači da će se Core Tier 1 ratio smatrati da je CAR za EG i IG. Kvalitet kreditnog porftolia razlikuje sledeće korpe u regulativi bankarskog sektora Republike

Srbije: zdravi krediti - PL, krediti u kašnjenju past due lonas), podstandardni (substandard loans),

restrukturirani krediti (restructured loans) i neizvesni krediti (doubtful loans . U skladu sa važećom regulativom u Srbiji prve tri kategorije kredita (PL, past due loans, substandard loans) se nalaze u PL delu kreditnog portfolia koji se naplaćuje sa kašnjenjem do dana. Predmet dalje analize će biti EB i B) zato što postoje relevantne informacije u godišnjim izveštajima ovih banaka, dok za matice isti

nisu dostupni. )zvori podataka su godišnji izveštaji lokalnih banaka i njihovih grupacija predmet analize, izveštaji koji se objavljuju po osnovu zahteva definisanih Stubom Bazela )) B) i EB , izveštaji o kontroli poslovanja banaka Narodne banke Srbije i izveštaji Međunarodnog monetarnog fonda )MF , dostupni na njihovim sajtovima, u periodu od 2007. do 2013. godine. Važno je istaći da postoji značajna razlika u kvalitetu objavljenih informacija u zvaničnim izveštajima analiziranih banaka. Na primer, u slučaju banaka koje posluju u Republici Srbiji, utvrđeno je da EB ima bolje organizovan i više otvoren rad Sektora za upravljanje rizikom u

70

poređenju sa B), na osnovu dostupnih podataka u vezi preuzetih rizika i načina upravljanja istim. Takođe, grupni izveštaji sadrže informaciju o većem broju indikatora profitabilnosti i rizika kao što su neto kamatna margina, Cost to Income Ratio, Loan to Deposit Ratio, Core Tier 1 ratio, Tier 1 ratio, Total Capital Ratio, Risk Weighted Assets), u poređenju sa izveštajima ćerki banaka u Srbiji. Dalje, )G izveštava o kvalitetu kreditnog porfolia po korpama kašnjenja, što nije slučaj sa EG. ) na kraju, postoji razlika u segmentaciji klijenata, u smislu kriterijuma koji se koristi.

Sve prethodno pomenuto predstavlja ograničenja analize. Međutim, predloženi indikatori za dalju analizu zajednički su za obe banke u Republici Srbiji i dostupni u godišnjim izveštajima o poslovanju posmatranih banaka.

5.2. Rezultati istraživanja

Analiza pokazuje da su obe banke u Republici Srbiji ostvarile bolji rezultat u upravljanju kreditnim rizikom u poređenju sa sektorom, počevši od . godine grafik . Takođe, obe banke su imale rast kreditnog porfolia npr. B) je imala pet puta veći nivo odobrenih kredita u poređenju sa EB , pri čemu su krediti plasirani pravnim licima značajno veći nego plasmani fizičkim licima npr. B) je imala četiri puta veći nivo plasiranih kredita pravnim licima u poređenju sa EB . Dalje, nivo NPL-a i ROE je na zadovoljavajućem nivou, dok je CAR na nivou bankarskog sektora Republike Srbije. Na kraju, može se konstatovati da je B) uvela bolji CMM, zato što je ostvarila niži nivo NPL-a u odnosu na EB i ceo bankarski sektor Republike Srbije Barjaktarović i dr., .

Grafik 22: Uporedni prikaz nivoa NPL (u %) BI, EB i bankarskog sektora Republike Srbije

[Izvor: BI, 2007-2013; IG, 2007-2013; EB, 2007-2010; EG, 2007- ; B), ; Barjaktarović i dr., 2015; NBS, 2007-2013] Ukoliko analizu proširimo na grupni nivo grafik 23 , možemo konstatovati da je NPL grupe niži od onoga što banke ćerke imaju u Srbiji. Pri čemu postoje razlike u ostvarenim rezultatima, kao rezultat primenjenih CMM. IG je primenila bolji CMM, zato što je nivo NPL-a niži. Takođe, )G ima niži nivo NPL-a od celog bankarskog sektora Italije (dok EG ima nivo NPL-a iznad proseka bankarskog sektora Austrije . Na kraju, B) ima niži nivo NPL-a u poređenju sa )G od . godine.

0

5

10

15

20

25

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

NPL level %

BI EB Serbia banking sector

71

Grafik 23: Uporedni prikaz nivoa NPL-a (%) EG, IB i bankarskih sektora Italije i Austrije

[Izvor: IG, 2007-2013; EG, 2007-2010; IMF, 2015] Ukoliko analiziramo profitabilnost, možemo konstatovati da ROE ima opadajući trend na grupnom nivou, a rastući na lokalnom nivou u Srbiji . Razlozi se nalaze u različitim primenjenim risk menadžment propisima i samom riziku zemlje gde se obavlja poslovanje. Međutim, bitno je istaći da sve analizirane banke imaju bolje rezultate profitabilnosti od bankarskih sektora gde posluju (grafik

24 . B) je ostavarila ROE od , %, dok je EB ostvarila , % što je više od proseka bankarskog sektora Republike Srbije, od , % u . godini. Možemo zaključiti da primenjeni CMM u obe grupacije rezultira boljom profitabilnošću u odnosu na bankarske sektore u zemljama predmet analize, odnosno Srbije, Italije i Austrije.

Grafik 24: Uporedni prikaz ROE (%) BI, EB, EG, IG i bankarskih sektora Italije, Austrije i Srbije

[Izvor: BI, 2007-2013; IG, 2007-2013; EB, 2007-2010; EG, 2007-2010; NBS, 2007-2013; IMF, 2015 ]

Ukoliko razmatramo CAR (grafik 25 , možemo uočiti da banke kao predmet analize u Republici Srbiji imaju višu vrednost ovog indikatora u proseku % , od grupe u okviru koje posluju u proseku 11%). Glavni razlozi se odnose na za razliku u primeni risk menadžment regulative i mogućnosti za plasman viška novčanih sredstava, što je određeno nivoom razvijenosti finansijskog tržišta.

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

NPL level %

EG Austria IG Italy

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

ROE %

EG Austrian banking sector IG Italian banking sector

72

Grafik 25: Uporedni prikaz CAR (%) BI, EB, EG, IG i bankarskih sektora Italije, Austrije i Srbije

[Izvor: BI, 2007-2013; IG, 2007-2013; EB, 2007-2010; EG, 2007-2010; NBS, 2007-2013; IMF, 2015 ] Kvalitet kreditnog portfolia obe banke u Republici Srbiji je na zadovoljavajućem nivou grafik 26). Najveći deo odobrenih kredita se nalazi u delu zdravog kreditnog portfolia gde se potraživanja naplate u roku od dana od datuma dospeća rate kredita. Takođe, kao rezultat primene CMM u . godini, može se videti da je B) imala viši nivo restrukturiranih kredita u poređenju sa EB. Međutim, EB je imala viši nivo doubtful loans od . godine. Posledično, ovo se može uzeti kao glavni razlog zašto je B) imala niži nivo NPL-a u poređenju sa EB u periodu analize Barjaktarović i dr., 2015; BI, 2007-2013, EB, 2007-2013).

Grafik 26: Uporedni prikaz kvaliteta korporativnog kreditnog portfolia (u %) BI I EB u periodu od

2007. do 2013. godine

[Izvor: BI, 2007-2013; EB, 2007-2010; NBS, 2007-2013] Posledično, sprovedeno istraživanje pokazalo je da efikasno primenjen CMM obezbeđuje zdrav kreditni porfolio i zadovoljavajući nivo profitabilnosti banke. Takođe, na grafiku 26 se može videti, da PL, standardni krediti i substandard loans predsavljaju najveći deo ukupnog kreditnog porfolia, što upućuje na dobar kvalitet aktive B) i EB. Pri čemu, doubtful loans imaju opadajući trend, koji je ispod proseka bankarskog sektora. BI je imala 6,67% NPL-a, dok je EB ostvarila viši nivo NPL-a od , %, što je i dalje ispod proseka bankarskog sektora Republike Srbije u 2013. godini (21,4%). Na

kraju, može se zaključiti da su oba analizirana CMM razvijena, postavljena i primenjena na odgovarajući način, odnosno u funkciji razvoja optimalne strukture korporativnog kreditnog

porfolia i da su na grupnom nivou mnogo uspešnije primenjeni nego na loklanom.

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

CAR %

BI EB Serbia banking sector

0

2

4

6

8

10

12

14

16

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

CAR %

EG Austrian banking sector IG Italian banking sector

0

20

40

60

80

100

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Quality of credit portfolio BI

Performing loans Standard loans Substandard loans

Restructured loans Doubtful loans

0

20

40

60

80

100

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Quality of credit portfolio EB

Performing loans Standard loans Substandard loans

Restructured loans Doubtful loans

73

Zaključna razmatranja Naplata potraživanja utiče na profitabilnost banke i kapital, preko cene proizvoda, troška rezervacija i odbitne stavke kapitala. Iz ovoga jasno se vidi da je nesporan značaj naplate potraživanja u ukupnom kreditnom poslu. Ekonomska kriza koja nije samo pogodila finansijski sektor, već i samu privredu, dodatno je istakla važnost ove oblasti i ukazala na neophodnost korekcija modela za naplatu potraživanja. Studija je ukazala da naplata potraživanja ima dva moguća pravca delovanja: naplatu iz restrukturiranja bilo kredita ili čitavog poslovanja i naplatu iz sekundarnih izvora otplate kojima banka raspolaže zahvaljujući instrumentima obezbeđenja koja uzetih u momentu uspostavljanja kreditnog odnosa. Ukazano je da ova dva načina delovanja treba razmatrati i primenjivati tokom čitavog kreditnog života klijenta, a ne samo u momentu kada se klijent zadesi u kašnjenju preko dana. Sveobuhvatnost naplate i proaktivan pristup su neophodni činioci kvalitetnije i uspešnije naplate potraživanja. Studija je uvela EWS model (Early Warining System čiji je zadatak da predvidi potencijalne probleme i to kod onih klijenata koji nisu u fazi kašnjenja u izmirivanju obaveze. Na ovaj način proaktivno se vrši pritisak na klijente sa idejom da se u što je moguće većoj meri zaustavi rast loših plasmana i na taj način omogući što kvalitetniji kreditni portfolio. Model je takođe ukazao na izuzetnu važnost u samoj klasifikaciji klijenata koji se nalaze u portfoliju. Osnovna podela je urađena na likvidne klijente banke PL portfolio i nelikvidne klijente banke NPL portfolio).

Likvidni klijenti banke su oni klijenti koji uredno izmiruju obaveze, kao i oni klijenti koji imaju

kašnjenja koja nisu duža od dana. Nelikvidni klijent banke su oni kod kojih je nastupio default, bilo on izazvan procenom banke i nemogućnošću servisiranja obaveza klijenta, bilo izazvan kašnjenjem preko dana. Likvidne i nelikvidne klijente banke su dalje podeljeni na potkategorije:

1) Likvidni klijenti banke - PL

Standardni dužnici standard debtor) – PL; dužnici koji ne kasne, Podstandardni dužnici substandard debtor) – SubPL; dužnici koji imaju kašnjenja, ali čija kašnjenja nisu značajna i koja nemaju značajnih pogoršanja u svom poslovanju, Neizvesni dužnici doubtful debtor) – DoubtfulPL; dužnici koji imaju značajna kašnjenja i/ili imaju značajnih pogoršanja svog poslovanja;

2) Nelikvidni klijenti banke - NPL

Nelikvidni klijenti banke u procesu restrukturiranja (restrucruting NPL) – ResNPL;

Nelikvidni klijenti banke u procesu stečaja ili naplate iz drugih instrumenata obezbeđenja Liquidation NPL) – LiqNPL. Što se tiče samih procesa unutar ovog modela, oni su podeljeni u dva dela koji su međusobno vrlo povezani i zavisni. Podela je izvršena prema delovanju poverioca, odnosno banke, na: Procese i akcije koji se dešavaju unutar banke i koji kao konačan cilj imaju akciju prema

klijentu,

Procese i akcije koji deluju na klijenta.

74

Cilj ova dva procesa jeste da klijentu što jasnije i nedvosmisleno predstave poziciju banke i njenu nameru kao poverioca. Proces unutar banke može biti fluktuirajući u odnosu na to kako je ponašanje klijenta i urednost njegovog izmirivanja, ali drugi proces koji se odnosi na samu akciju

prema klijentu od strane poverioca mora uvek biti dosledan i ravnomeran. Procesi i organizacija ovakvog modela prilično su komplikovani, upravo iz razloga što je uključeno više sektora, sa većim brojem odeljenja i sa velikim brojem ljudi, različitih profila, znanja i veština. Pored činjenice da je finansijsko tržište Srbije i dalje plitko i da mnogi njegovi delovi nisu dovoljno razvijeni, ukazano je na nemogućnost primene međunarodne prakse na lokalno tržište. Tržište na kome se trguje NPL kreditima ili čitavim portfoliom nije razvijeno u Srbiji i nemoguće ga je zbog toga porediti sa razvijenim tržištima u Nemačkoj ili Japanu. )pak, prostora za napredak ima. Osnova ovog rada je bila da ukaže da celovitost i kompleksnost čitavog modela naplate koji ne podrazumeva samo naplatu loših plasmana krediti preko dana kašnjenja , već podrazumeva mnogo širi aspekt naplate: ranu fazu naplate, naplatu u fazi kašnjenja, naplatu za problematične klijente, naplatu putem restrukturiranja i naplatu putem likvidacije ili stečaja. Upravo na ovaj način moguće je postaviti model naplate i primeniti ga na nivou poslovanja banke, s ciljem što bržeg i adekvatnijeg rešenja u odnosu dužnik-poverilac. Uvođenje modela treba prvo da prođe fazu definisanja ciljeva putem pokazatelje naplate. Preduslov ovoga je da se sistemski omogući izračunavanje ovih pokazatelja uz adekvatan istorijski niz podataka. Samo one najrazvijenije poslovne banke u ovom momentu imaju mogućnost izračunavanja svih važnih pokazatelja rizika. )pak, uvođenjem Bazel )) standarda, na inicijativu lokalnog regulatora putem novog Predloga odluke o adekvatnosti kapitala, u velikoj meri će ubrzati razvoj ovog segmenta kod poslovnih banaka. Kada se definiše cilj, tj. ono što se želi postići modelom naplate, kreće se u samu primenu, odnosno uvođenje modela. Nakon Uvođenja definišu se glavne procedure. Poslednja faza jeste kontrola koja se sprovodi putem istih onih pokazatelja koji su definisani u samom startu uvođenja. Poređenjem istorijskih podataka onih pre uvođenja modela i novih podataka onih nakon uvođenja modela jasno se mogu videti efekti novouvedenog modela. Naplata potraživanja ima izuzetno veliki uticaj i na rezervacije. Upravo je naplata ta koja indirektno određuje grupne rezervacije general provisioning) i direktno određuje pojedinačne rezervacije (specific provisioning . Na taj način, adekvatna procena naplate i uspešna naplata nakon toga, garantuju pouzdan i precizan kvalitet samih rezervacija koji svoj uticaj imaju kako na bilans uspeha

banaka, tako i na njihov kapital. Posebno je važna procena naplate za pojedinačne rezervacije, imajući u vidu njihov značajniji udeo u ukupnom pulu rezervacija. )zračunavanje pojedinačne ispravke vrednosti predstavlja svođenje ukupne naplate bilo iz redovnog biznisa preduzeća, bilo iz instrumenata obezbeđenja ili stečaja u narednom periodu, na sadašnju vrednost koristeći efektivnu kamatnu stopu kao diskontni faktor. Procenjeni nenaplaćeni deo glavnog duga predstavlja pojedinačnu ispravku vrednosti. Ukupna očekivana vrednost naplate ima

dakle dva izvora:

Redovna aktivnost preduzeća – Novčani tok CF i )nstrumenti obezbeđenja ili stečaj – Novčani tok CF . Uvođenjem Bazel )), poslovne banke u Srbiji će biti u mogućnosti da preciznije i kvalitetnije prate

naplatu potraživanja. U radu je dokazano da naplata potraživanja direktno utiče na glavne parametre rizika, a pre svih na DR (Default Rate) i LGD (Loss Given Default). Sa dovoljno dugim vremenskim serijama i uvođenjem kasnije i )RB pristupa, poslovne banke će biti u mogućnosti same da određuju i definišu ove parametre i na taj način približe se međunarodnoj praksi.

75

) na kraju, ali nikako najmanje važno, naplata potraživanja predstavlja ogledalo čitave kreditne politike jedne poslovne banke. Ona nije samo proizvod dobro definisanih ulaznih parametara rizika i standarda kreditiranja, već i ogledalo unutrašnjeg funkcionisanja velikog broja sektora uključenih u kreditni posao. )z ovoga proizlazi da je uspešna naplata jednaka ukupnom kreditnom poslu, od momenta otvaranja partije do momenta njenog gašenja, i kao takva predstavlja vrednost poslovne banke i njenog kreditnog portfolija na tržištu.

76

Literatura

1. Ben Larkin, Restructuring and Workouts: Strategies for Maximising Value, Globe Law and

Business, 2008.

2. Stuart C. Gilson (Author), Edward I. Altman (Foreword), Creating Value Through Corporate Restructuring: Case Studies in Bankruptcies, Buyouts, and Breakups, Wiley,

2010. 3. Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

4. Barjaktarović, L., )lić, D., Vjetrov, A., RESULTS OF APPLIED COLLECTION MANAGEMENT MODEL – SERBIAN CASE, Proceedings Dubrovnik International Economic Meeting "Scientific Conference on Innovation, Leadership & Entrepreneurship - Challenges of Modern Economy" DIEM 2015 (2015a), p.22-33

5. Barjaktarovic, L., Ilic, D. Markovic, M, Collection Managment Model for Corporate Customers of Serbian Banks, The book of proceedings, 2nd International Scientific

Conference of IT and Business-Related Research "Synthesis 2015", Belgrade, April 16-

17, 2015 (2015) 6. Barjaktarovic, L., Popovcic-Avric, S., Djenic, M, Collection management as curtail part of

credit risk management during the crisis, 8th AFE 2011 Conference Samos, Greece, p.

182-191 7. Jeremić, Z., Finansijska tržišta, Univerzitet Singidunum FFMO, Beograd, 2003.

8. Zoran Jeremić, Tržište akcija u Srbiji, Ekonomist media group, Beograd, 2009.

9. Edward I. Altman, Edith Hotchkiss, Corporate Financial Distress and Bankruptcy: Predict and Avoid Bankruptcy, Analyze and Invest in Distressed Debt , 3rd Edition, Wiley, 2005

10. Institutional Investor Journals, Turnaround Management II: A Guide To Corporate Restructuring, Euromoney International Investor, 2010

11. Simon Grieser and Jorg Wulfken, Performing and Non-Performing Loans Across the World: A Practical Guide, Euromoney Institutional Investor, 2009

12. Barać S., (adžić M., Stakić B., )vaniš M., Poslovno bankarstvo, Univerzitet Singidunum,

FFMO, Beograd, 2005.

13. Bazel )) Međunarodna saglasnost o merenju kapitala i standardima kapitala, Udruženje

banaka Srbije, Beograd, 2007.

14. Bessis Joel, Risk management in banking, McGraw-Hill, 2002.

15. Bjelica V., Bankarstvo, teorija i praksa, Stylos,Novi Sad, 2001.

16. Vujović R., Upravljanje rizicima i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

17. Krstić B., Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Niš, . 18. Mishkin S. F., The economics of Money, Banking, and Financial Markets, eight edition,

Pearson Education, Boston, 2007.

19. Rejda G., Principles of Risk Management and Insurance, 10th Edition, Addison Wesley,

Boston, USA, 2008.

20. Skipper H. D., Kwon W.J., Risk Management and Insurance, Perspectives in Global Economy, Blackwell Publishing, Malden, Ma, USA, 2007.

21. (adžić M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.

22. Cvetinović M., Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2008.

23. Altman E & Kishmore V, Financial Analysts Journal, Nov/Dec 1996 pp 56-62: Almost everything you wanted to know about recoveries on Defaulted Bonds

24. Asarnow E & Edwards D, Risk Management Associates: Journal of Commercial Lending,

March 1995: Managing Loan Loss on Defaulted Bank Loans: A 24-year Study 25. Basel Committee on Banking Supervision, The Internal Ratings-Based Approach –

77

Supporting Document to the new Basel Capital Accord, January 2001, www.bis.org

26. Caouette J, Altman E & Narayanan P, Managing Credit Risk – The Next Great Financial Challenge, Wiley, 1998

27. Crosby P & Bohn J, Modeling Default Risk, (MoodysKMV Document), Revised 2001

(available at www.kmv.com)

28. Francis J, Frost J & Whittaker J. (eds), Handbook of Credit Derivatives, McGraw - Hill,

1999.

29. Galai D, Crouhy M, & Mark, M, Risk Management, McGraw-Hill, 2000.

30. Gupton G, Moody’s Investors Service Global Credit Research, November 2000: Bank Loan

Loss Given Default

31. Jokivuolle E & Peura S, A Model for Estimating Recovery Rate and Collateral Haircuts for Bank Loans, Bank of Finland Discussion Papers, February 2000.

32. Ong M, Internal Credit Risk Models, Capital Allocation and Performance Measurement,

Risk Books 1999.

33. Vuković D., Međunarodna finansijska arhitektura, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 3 i 4, Beograd, 2006.

34. Trifunović A., Principi korporativnog upravljanja u bankama u svetlu pravno-regulatornog okvira u Srbiji, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. i , Beograd, 2009.

Interne procedure i pravilnici banke:

1. Interna pravila ocenjivanja rizika klijenata i formiranja rezervi, Erste bank a.d. Novi Sad,

2010.

2. Katalog kolaterala – Pregled kategorija kolaterala, Erste bank a.d. Novi Sad, 2010.

3. Katalog proizvoda sektora za poslove sa pravnim licima, Erste bank a.d. Novi Sad, 2010.

4. Kreditne politike, Erste bank a.d. Novi Sad, 2010.

5. Metodologija za adekvatno identifikovanje i merenje kreditnog rizika koji proističe iz uticaja promene kursa dinara na finansijsko stanje dužnika i način upravljanja finansijskim rizikom,

Erste bank a.d. Novi Sad, 2010.

6. Opšte odredbe i uslovi za odobravanje kredita sektoru poslova sa pravnim licima katalog proizvoda), Erste bank a.d. Novi Sad, 2010.

7. Uputstvo za odobrenje kredita pravnom licu – Minimalni standardi, Erste bank a.d. Novi Sad,

2010.

8. Radically strengthen Problem & Deteriorated loans management within the Group (power

point presentation), Banca Intesa a.d. Beograd, 2012.

9. Rating manuel, Erste Group, 2009.

10. Work-out procedures – Holding Level, Erste Group, 2010.

Internet linkovi

2. Annual reports and Disclosure of data and information (3rd Pillar of Basel II) of Banca

Intesa a.d. Belgrade for the period of 2007 to 2013 [dostupno na sajtu:

www.bancaintesabeograd.rs/ datum pristupa 02.02.2015]

3. Annual reports and Disclosure of data and information (3rd Pillar of Basel II) of Intesa

San Paolo Group for the period of 2007 to 2013 [dostupno na sajtu: www.

http://www.group.intesasanpaolo.com/scriptIsir0/si09/eng_index.jsp/ datum pristupa

02.02.2015]

78

4. Annual reports and Disclosure of data and information (3rd Pillar of Basel II) of Erste

Bank a.d. Novi Sad for the period of 2007 to 2013 [dostupno na sajtu:

www.erstebank.rs/ datum pristupa 02.02.2015]

5. Annual reports and Disclosure of data and information (3rd Pillar of Basel II) of Erste

Group for the period of 2007 to 2013 [dostupno na sajtu: www.

http://www.erstegroup.com/en; datum pristupa 02.02.2015.]

6. Basel Commitee on Banking Supervision, Internal Convergence of Capital Measuremenet

and Capital Standards, A Revised Framework Comprehensive Version, Bank for

International Settlements, Basel, June 2006, http:/www.bis.org/

7. International Monetary Fund, Financial Soundness Indicators, [dostupno na sajtu:

http://elibrary data.imf.org/ Report.aspx? Report =4160276 &Country=122; datum

pristupa 02.02.2015.]

8. Narodna banka Srbije – Propisi u 2010.godini [dostupno na sajtu:

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/20/index.html, datum pristupa 01.06.2010.]

9. Narodna banka Srbije – Kontrola banka (2007-2013), [dostupno na sajtu:

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/55/index.html, datum pristupa 01.06.2015.]

10. Evropska komisija (CRD) [dostupno na sajtu:

http://ec.europa.eu/internal_market/bank/regcapital/index_en.htm, datum pristupa

01.06.2015.]

11. Komitet evropskih bankarskih supervizora (CEBS) [dostupno na sajtu: http://www.c-

ebs.org datum pristupa 01.06.2015.]

79

Indeks pojmova

Default Nesloventnost, neizvršenje obaveze

NPL portfolio

Loši plasmani

Non-Performing Loan – klijent nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze.Odnosi se na klijente čija su potraživanja procenjena kao potraživanja koja imaju malu verovatnoću naplate ili potraživanja čiji su dani kašnjenja u plaćanju dospelih obaveza preko 90 dana.

PL portfolio Performing Loan – klijent je u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze.

Ovedraft Prekoračenje po tekućem računu

Zaloga

Stvarno pravo poverioca na nekoj stvari založnog dužnika na osnovu koga se on može namiriti iz založene stvari a u slučaju da dužnik ne izmiri obavezu o dospelosti. Stiče se upisom u nadležni registar. Hipoteka – Zaloga na nepokretnosti založnog dužnika. Hipoteka je zasnovana provođenjem iste u registru nepokretnosti, odnosno upisom u teretni list.

Jemstvo

Po ugovoru o jemstvu, jemac se obavezuje prema poveriocu da će ispuniti važeću i dospelu obavezu dužnika ako dužnik to ne učini. Solidarno jemstvo (jemac

platac)

Vrsta jemstva u kome poverilac ima ista prava i prema glavnom dužniku i prema jemcu fizičkom ili pravnom licu , što znači da poverilac može da zahteva plaćanje i od glavnog dužnika i od jemca placa. Cesija

Prenos potraživanja sa poverioca na neko treće lice novog poverioca , uključujući sva sekundarna prava hipoteka, zaloge, pravo na kamate itd.)

Zaloga na potraživanja

Pravo na namirenje iz založenog potraživanja ukoliko dužnik ne izmiri obavezu po dospelosti. Nastaje upisom u Registar

zaloge a na osnovu ugovora o zalozi.

Asignacija

Upućivanjem asignacijom jedno lice, uputilac asignant ovlašćuje drugo lice, upućenika asignat da za njegov račun izvrši nešto određenom trećem licu, primaocu uputa asignatar , a ovoga ovlašćuje da to izvršenje primi u svoje ime. Preuzimanje duga

Dug se preuzima shodno ugovoru između dužnika i primaoca za koga je poverilac dao saglasnost.

Pristup dugu

Po ugovoru između poverioca i trećeg lica, po kome se ta strana obavezuje prema poveriocu da će ispuniti njegovo potraživanje od dužnika, treće lice preuzima obavezu pored dužnika. Akcije

(artije od vrednosti akcionarskog društva, koje predstavljaju deo akcijskog kapitala kojim akcionar učestvuje u preduzeću. Komercijalni papiri

Kratkoročne hartije od vrednosti koje izdaje određeno preduzeće, u određenom iznosu, sa određenom kamatom i datumom dospeća. Obveznice Dugoročne hartije od vrednosti koje izdaje Ministarstvo

80

državne obveznice i korporativne obveznice)

finansija Republike Srbije ili određeno preduzeće, u određenom iznosu, sa određenom kamatom i datumom dospeća. Trezorski zapisi

Kratkoročne hartije od vrednosti koje izdaje Ministarstvo finansija Republike Srbije, u određenom iznosu, sa određenom kamatom i datumom dospeća. Blagajnički zapisi

Kratkoročne hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije ili neka druga banka, u određenom iznosu, sa određenom kamatom i datumom dospeća. Garancije

Po garanciji, izdavalac se obavezuje da korisniku garancije izmiri obavezu po dospeću ako treće lice ne ispuni tu obavezu, ako se zadovolje zahtevi utvrđeni u garanciji. Skladišnica

Skladišnica je sredstvo obezbeđenja koje izdaje javno skladište/magacin. Potvrđuje da je roba primljena za čuvanje u skladištima i da pripada strani koja ju je tamo ostavila na čuvanje. Prenosiva je na banku, sa svim svojim pravima uključujući vlasništvo . Polisa osiguranja kredita

Vrsta osiguranja gde banka osigurava date kredite kod osiguravajućih društava osiguravača ili drugih finansijskih institucija sa kojima je sklopila ugovore o osiguranju, po kojima osiguravač mora da izmiri osigurana potraživanja prema banci pošto se desi osigurani događaj i pošto se zadovolje predviđeni zahtevi.

Polisa osiguranja NKOSK

Vrsta osiguranja gde banka osigurava potraživanja po osnovu

stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje

stambenih kredita, po kojima NKOSK mora da izmiri osigurana potraživanja prema banci pošto se desi osigurani događaj i pošto se zadovolje predviđeni zahtevi. Polisa životnog osiguranja

sa likvidnom vrednošću

Vrsta osiguranja gde se polisa životnog osiguranja određene osobe vinkulira u korist banke. Vrednost koja se uzima je

likvidna vrednost polise, odnosno vrednost koja bi se dobila u slučaju aktiviranja polise. Vlastita menica

Hartija od vrednosti kod koje se izdavalac (trasant) svojim potpisom obavezuje da će sam kao glavni dužnik isplatiti poveriocu remitentu menični iznos. Trasirana menica

(artija od vrednosti kod koje izdavalac trasant nalaže drugom licu trasatu da plati menični iznos poveriocu remitentu , a ako ga to lice ne plati, on sam će je platiti. Trasiranu menicu mora akceptirati trasat.

Trasirana vlastita menica

Hartija od vrednosti kod koje izdavalac (trasant) sam sebe imenuje dužnikom trasatom dakle vuče»menicu na sebe. Takvu menicu mora akceptirati (potpisati na mestu akcepta) sam dužnik.

Avalirana menica

Menično jemstvo koje daje fizičko ili pravno lice da će ceo menični iznos ili jedan njen deo biti isplaćen, a daje se potpisom na licu menice i to rečima per aval , kao avalistaili

kao jemac.

Ugovorno ovlašćenje

(Zakon o pl. prometu)

Ugovorno ovlašćenje, čiji je zakonski osnov predviđen Zakonom o platnom prometu, predstavlja instrument

81

obezbeđenja plaćanja kojim dužnik-pravno lice ovlašćuje poverioca da u slučaju neizmirenja obaveze o dospelosti izvrši naplatu iznosa dospele obaveze sa računa pravnog lica.

Administrativna zabrana

Administrativna zabrana je dokument koji je overen i potpisan od strane poslodavca, kojom dužnik daje saglasnost da se radi naplate potraživanja poverioca zapleni deo njegove plate i da se direktno isplati poveriocu, na način određen u tom dokumentu.

EL Expected Loss Očekivani gubitak

EAD

Exposure at Default - Kreditna izloženost iznos kreditnog duga u trenutku kada klijent ne može da izvršava svoje obaveze

EDF Expected Default Frequency KMV’s PD - Očekivana učestalost neizvršenja kreditne obaveze

EDP Expected Default Probability Moody’s PD -Očekivana verovatnoća neizvršenja kreditne obaveze

EED Exposure in the Event of Default (UGD)-Kreditna izloženost u trenutku kada klijent ne može da izvršava svoje obaveze

EWS Model Early Warning System Model - Model ranog prepoznavanja problematinčnih kreditnih klijenata

IRB

Internal Ratings-based Approach-Interni model za merenje izloženosti riziku, odnosno za utvrđivanje rezervi u kapitalu banke

LGD

Loss given Default. Sometimes referred to as Loss in the Event of Default (LIED). Typically expressed as a proportion of nominal. Equivalent to (1–Recovery Rate). – Gubitak nastao usled nemogućnosti da klijent ispunjava svoje obaveze

M Maturity - Preostala ekonomska ročnost plasmana u trenutku nastupanja defaulta

PD

Probability of Default (EDF). Is independent of time, and can have several variants (i.e. actual, forward, cumulative), but usually refers to the 1 year rate.-Verovatnoća neispunjenja obaveza klijenta

UGD

Usage Given Default (EED). Typically expressed as a percentage of committed lines. - Kreditna izloženost u trenutku kada klijent ne može da izvršava svoje obaveze, u odnosu na ceo odobreni kreditni limit

UL

Unexpected Loss. This can be either a measure of volatility of expected loss, or a capital-oriented measure of some of the loss distribution tail. - Neočekivani gubitak

WL Whach list credits or clients - Krediti na listi nadzora ili Klijenti

pod nadzorom

82