ДР ПАВЛЕ МИЛИЋЕВИЋРАВНОГОРСКА ОМЛАДИНА У ПОКРЕТУ ДЈЕНЕРАЛА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА 1941-1945.

НИП „Погледи”, Крагујевац, 2003.

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР ................................................................................................ 11

ПРВИ ДЕО: ОРГАНИЗАЦИЈА РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ

Омладина у Београду у предвечерје Другог светског рата ................. 35Први контакти српске демократске омладине са Равногорским покретом ............................................................................................................. 37„Омладинска организација ДМ“ ............................................................... 39Југословенска равногорска омладина (ЈУРАО) ................................... 40Период до формирања омладинских Штабова ЈУРАО у Србији ....... 46ЈУРАО Ош 1001 ........................................................................................... 49Омладински Штаб ЈРО 501 ......................................................................... 52Омладински Штаб ЈРО 601 ......................................................................... 53Период од конгреса ЈУРАО ...................................................................... 56Омладински Штаб 501 после конгреса ..................................................... 60Организација Сокола у Београду ............................................................. 61Демократска омладина ............................................................................... 63школа за пропаганду у Браји’има ........................................................... 64

ЗАПИСИ О ОМЛАДИНСКОМ КОНГРЕСУ У ПРАЊАНИМАМарко Крстић: Омладински конгрес у Прањанима ............................ 67Сећања на конгрес ....................................................................................... 68Миодраг Ивковић: Омладински конгрес ................................................ 69Миодраг Ивковић: Омладински конгрес (елаборат) ........................... 71Димитрије Ђорђевић: Конгрес у Прањанима ....................................... 74Звонимир Вучковић: Омладински конгрес ............................................ 75

РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНА У ЈЕДИНИЦАМАЗлатиборски корпус .................................................................................... 76Јаворски корпус ............................................................................................ 77Први равногорски корпус ........................................................................... 77Други равногорски корпус ......................................................................... 78Ваљевски корпус .......................................................................................... 78Горска краљева гарда .................................................................................. 79Авалски корпус ............................................................................................. 79Омладински Штаб 501 ............................................................................... 81Варварински корпус .................................................................................... 82Колубарски корпус ...................................................................................... 82Руднички корпус ........................................................................................... 82Церски корпус .............................................................................................. 84Млавски корпус ............................................................................................ 84Смедеревски корпус .................................................................................... 85Делиградски корпус ..................................................................................... 85

Ђачки батаљон ............................................................................................. 86Омладински Штаб Команде Војводине ................................................... 87Формирање Ударног одреда Ош ЈРО 1001 у околини Бора .............. 87Босна и Херцеговина .................................................................................. 88Романијски корпус ....................................................................................... 91Дрински корпус ............................................................................................ 93Мајевички корпус ........................................................................................ 94Требињски корпус ....................................................................................... 95Невесињски корпус ..................................................................................... 96Равногорска омладина у Црној Гори ...................................................... 96Равногорска омладина Динарске четничке области .......................... 102

ЖЕНСКА РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНАСрбија ........................................................................................................... 107Црна Гора .................................................................................................... 107Лимско-санџачка област .......................................................................... 107Северна Далмација .................................................................................... 108Босна ............................................................................................................. 109Југословенска организација равногорки (ЈУОРА) ............................ 109Женска равногорска организација санитета (ЖРОС) ...................... 113Документа о ЂРОС-у у Рудничком корпусу ....................................... 116Равногорке у београдској организацији ............................................... 117

ДРУГИ ДЕО: ГЕСТАПО ПРОТИВ РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ

Организација Гестапоа у Београду за време окупације Србије 1941-1944. године ...................................................................................................... 119Специјална полиција Управе града Београда 1941-1944. године ..... 121Трагедија припадника Равногорског покрета и припадника КЈВуО по затворима и стратиШтима од 1941. до 1946. године ................................ 122Припадници Равногорског покрета у концентрационом логору Маутхаузен ....................................................................................................... 128Немачки извешај од 1. јула 1943. Операције против Михаиловића ................................................................. 130

ТРЕЋИ ДЕО: НАЈБОЉИ ОМЛАДИНЦИ

ДР ВОЈИН АНДРИЋБиографија .................................................................................................. 135Извод из саслуШања др Војина Андрића у Гестапоу ........................ 136Др Војин Андрић у Делиградском корпусу ......................................... 138Организација хапШења војводе Косте Пе’анца .................................. 141штампарија у Алексинцу ......................................................................... 142Др Војин Андрић у Босанској голготи ................................................. 143Прва равногорска олимпијада ................................................................. 145

:ЛАНЦИ ДР ВОЈИНА АНДРИЋА Свеже хумке наше узданице .................................................................... 146Смисао партизанске револуције ............................................................. 146Ми пут свој знамо ....................................................................................... 149

МИХАИЛО НАУМОВИЋЈаворац .......................................................................................................... 151Зоран Хођера> Прва омладинска бригада „Михаило Наумовић“ ... 154Структура и борбе Прве омладинске бригаде .................................... 155

ЧЕТВРТИ ДЕО: СВЕДОЧЕЊА ОМЛАДИНАЦА

Илија Стевановић ...................................................................................... 159Светозар Филиповић о Миодрагу Кренцеру ....................................... 164Миодраг Кренцер ....................................................................................... 165Милорад М. ДраШковић и Бранко Лазић Омладински Штаб 501 равногорске омладине .................................... 170

ПРИЛОЗИ

ПРИЛОГ БР. 1

Ратна преписка владике Николаја и Драже Михаиловића ............... 173

ПРИЛОГ БР. 2

БЕОГРАДСКА РАВНОГОРСКА ОРГАНИЗАЦИЈАНастанак организације .............................................................................. 179Истакнуте личности .................................................................................. 180Гестапо против „Валтера“ ....................................................................... 184Радио станица „506“ ................................................................................... 188

ПРИЛОГ БРОЈ 3

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР МАУТХАУЗЕНПодземне пећине ........................................................................................ 189На радилишту команде шлиер ............................................................... 192Две године у логору ................................................................................... 194Размишљања у ноћи .................................................................................. 195Последњи дани мог друга Тоше .............................................................. 199Последњи дани логора смрти .................................................................. 206Саслушање Франца Цирајса, команданта логора Маутхаузен ........ 210Логори смрти .............................................................................................. 218Минимум психо-физичке егзистенције ................................................. 230

ПРИЛОГ БРОЈ 4

ДОКУМЕНТА ........................................................................................... 233Саслушања омладинаца у Гестапоу и Удби ......................................... 279

ДОКУМЕНТА (ФАКСИМИЛИ) .......................................................... 325

ФОТОГРАФИЈЕ ....................................................................................... 353

ПРЕДГОВОР

Рођен сам 1924. године у Сарајеву, а стално место боравка по рођењу било нам је у Београду. Мој отац је, иначе, завршио факултет у САД-у и као добровољац је дошао на Солунски фронт. У млађим данима живота био сам члан Сокола и Скаута, затим и Омладинске секције Српског културног клуба, где сам био задужен за прикупљање чланарине међу друговима, учлањивање нових чланова у Омладинску сецију, као и растурање и продају омладинског часописа „НОВА СРБАДИЈА“ у II београдској гимназији. У СКК-у сам редовно пратио предавања наших старијих

чланова проф. др Страњаковића, Војводе Илије Бирчанина, др Младена Жујовића, Драгише Васића, Војина Андрића, проф. др Јустина Поповића и других...У демонстрацијама 25. и 27. марта 1941. године учествовао сам активно, нарочито 25. марта 1941, што сам описао у додатном прилогу. Тада сам повео демонстрације из ИИ мушке гимназије према граду око 15 часова са друговима Стојаном Протићем и Савом Констатиновићем.Ево како се то десило.Уторак, 25. март 1941. године, спарни дан у Београду. У дворишту ИИ мушке гимназије, у Поенкареовој улици, све зуји и ври од несташлука и галаме средњошколаца пред почетак наставе у 13,30 часова. Чудна нека напетост у атмосфери, повезана са политичким догађајима у Европи и сталним разговорима и препричавањима, да ће можда Југославија приступити силама Осовине, а против свих слободољубивих и демократских земаља, донела је неку узнемиреност међу омладином која се преносила од старијих.Некако непосредно пред почетак наставе, око 13,20 часова, на великој тераси суседне зграде, где је била новинска кућа „Политика“, појавили су се штампарци-графичари те њихове смене која је морала да изда ванредни број „Политике“ о потписивању срамног Пакта Југославије са силама Осовине. Ти људи су нам бацали са те терасе огромне бале пакета тога ванредног издања у наше двориште, једне за другим у великим количинама. Истог тренутка схватили смо о чему је реч, као да смо прочитали текст, дограбили смо све те примерке „Политике“, направили ломаче у дворишту, као и на оба коша од статива за кошарку. Истовремено на великим пак-папирима смо цртали ћумуром карикатуре Хитлера и на стативама их палили. Све је то било пропраћено виком, псовкама и грђењем наше владе и појединих издајника. Маса омладине је, као у трансу, певала државну химну, националне песме и позивала на отпор издајничкој влади. Тога дана нам је из „Политике“ помагао и стари домар „Бабо“ Ковачевић, а дежурни новинар је био Нешовић.У школском дворишту је тада било и кувало као у гротлу вулкана, од вике, галаме, негодовања, протеста, ватре, дима и велике огорчености омладине Београда... Узалуд су професори, г. Николајевић и, тада млад суплент, г. Станић, као и остали, настојали да нас приволе да идемо на наставу, убеђујући да се смиримо.Од нашег домара гимназијског, са И спрата из једног ћошка, преко пута професорске канцеларије, узели смо државну заставу и изнели је у двориште. Тог тренутка је узбуђење достигло максимум патриотског напона, тако што се маса омладине сакупила под заставу, и као вихором понети, кренули смо на улицу. По изласку из зграде гимназије, кренули смо трком носећи високо заставу, на десно, Поенкареовом улицом ка вароши, Кнежевом споменику, уз галаму велике пратње омладинаца.Но, већ се неко био постарао да јави Управи града - полицији, тако да смо се срели са жандармима, који су излазили из отворених „марица“ са шлемовима на главама, и полицијским писарима. То је било на углу Дечанске и Поенкареове улице. Јурнули су на нас и разбили нам групу, тако да смо се распршили на три стране: лево уз Дечанску, назад ка гимназији и десно ка Ратничком дому (сада Дом војске Југославије). Ја сам у групи за десно, а ту је била и застава, са Савом Константиновићем (отац му је тада био у влади!) и Стојаном Протићем. Међутим, сада се појављује нови аутобус - отворена „марица“ из правца Ратничког дома, искачу жандари хитро према нама, насрћу на нас тројицу водећих са заставом, добијамо батине по реду: једном шамар, другом мотку по леђима, а трећи је добио цокулом по доњем делу леђа. Наравно, ту су нам одузели заставу. То се десило тачно на углу Скадарске улице према ул. Кнеза Павла (сада 29. новембра). Ја сам побегао низ ту улицу, завио према Ратничком дому и даље према Народном позоришту, Споменику и Теразијама, где смо се поново скупљали; они тврдокорни који су остали после разбијања групе од стране жандара.Трчали смо преко Теразија, ту је већ било међу грађанством јурњаве. Код Старог двора у Краља Милана улици је моја група скренула десно Девојачком улицом, низ степенице, да бисмо провалили капију за улаз у ИИИ женску гимназију и ушли унутра. Ту нас је већ било прилично. Када смо ушли у квадратно двориште била је гробна тишина, настава је трајала уредно као да се ништа није дешавало. Но, то су били нижи разреди гимназије. Тада смо се на сред дворишта загрлили и сложно запевали „Боже правде...“ и остале националне песме. Након тога се на свим прозорима појавише ученице и професорке, а ми смо се растурили по ходницима, упадали у одељења, узимали дневнике и бацали их кроз прозоре, а гимназијалке терали напоље из разреда. Направили смо хаос уз објашњење о потписивању срамног пакта од стране наше владе са Немачком!Немајући много времена, јер нам је полиција била за петама, напустили смо ИИ и ИИИ женску

гимназију, али су они већ били обавештени и гимназија је била већ празна и напуштена. Кренули смо даље па Крунском и Милешевском до Војводе Драгомира, где је била В женска гимназија. Ту смо исто урадили, упадали смо у одељења и избацивали дневнике уз објашњавање о догађајима.По улицама већ увелико хаос, јурњава и демонстрације. Спушта се полако ноћ над Београдом, а он ври, улице су пуне света, сви хрле ка центру. На Теразијама и Кнез Михаиловој улици непрегледне масе света, промукле и презнојене од замора и одушевљења. Разни говорници, позиви на устанак, песме, пароле. Однекуд се створио и гуслар у црногорској националној одори, носе га на раменима све до Кнез Михаилове улице. Воде га на први спрат изнад пасажа у сред улице, постављају га на прозор. Он гусла у националном епосу, маса се љуља, у делиријуму.Сећам се да је било говора, да ће се у случају ратне опасности омладина пребацивати за Грчку и западне земље. Но, од тога није било ништа, јер су се даљи догађаји ређали „без возног реда“.Следећи дан, 26. март, је такође био продужетак исте атмосфере делиријума по улицама, док је 27. март био једино могући завршетак тога патриотског и спонтаног националног бунта.Од 25. марта па све до иза пуча време је било стало, није било ни дана ни ноћи, све је било заустављено у један велики трен, историјски тренутак поноса српског народа, који је то скупо платио, али је остао неукаљана образа.Бомбардовање Београда 6. априла 1941. доживео сам у Трнској улици бр. 21, где сам са родитељима становао. Зграда је била оштећена од разорне и запаљиве бомбе. Кућу смо били напустили и отишли у „бежанију“ у околна села око Београда. Отац се пријавио на мобилизацију, био је заробљен у Сарајеву и одведен у заробљеништво. Непосредно по окупацији наше земље од стране Немаца, налазили смо се ми чланови СКК и расправљали о ситуацији у коју смо били доведени и како ћемо саботирати окупаторе! Наши кућни пријатељи, официри, који се нису предали Немцима - капетан Александар Саша Михајловић (Авалска 11), капетан Валентин Вертич (Нишка 19) и други - долазили су повремено код нас. Врло брзо је дошао глас до нас о - непредатој војсци која је по брдима и планинама са оружјем! Већ лета 1941. године сам био као веза за пренос поште и повезивање појединаца. Пунктови су били у Авалској улици (Саша Михајловић), Стојана Протића улица (Серафим Поповић „Неготинац“ капетан Миленко Рељић) као и у Драгачевској улици Никола Божић „Лола“. Ми омладинци смо одржавали курирске везе и разносили набављене материјале потребне за радио станице (батерије обичне и анодне, тастере, лампе за радио апарате, старе радио апарате, кофере са конзервама које су стизале од Баџака и Стефановића из унутрашњости). Радили смо и за „братимску помоћ“ - то се односило за породице страдалих официра и заробљеничке породице. Растурали смо летке по Београду, по кућним касетама, биоскопима, позориштима... Тако смо масовно растурали летак - „Истина о Дражи Михаиловићу“ - то смо прекуцавали преко индига на писаћој машини - до изнемоглости, као и први летак са Равне Горе са позивом у борбу за слободу и борбу против окупатора (слика четника са пушком на планини, у шуми, са подигнутом пушком у вис).Тоша Тадић и ја смо били укључени у рад са Лолом Божићем у Драгачевској улици бр. 23. То је био Об. проп. Штаб „909-10“ - Горског штаба бр. 2 Београда - Цивилни део! Шеф тога је био Никола Божић „АРТУР“ (под шифром). Нас двојицу је на предлог Војина Андрића Бате и уз сагласност Саше Михајловића одредио да радимо у Об. Проп. одељењу истога штаба. Поред тога, обављао сам редовне састанке са групама из ИИ мушке беогр. гимназије, затим из Трговачке академије у Цетињској улици, као и накнадно повезане групе омладинаца матураната из ИИ м. гимназије који су остали „без везе“ (група Романа Сондермајера, њих око 30 матураната). Веза је била у улици Мајке Јевросиме - „Мијушковић“ - а повезао сам је ја, као „Мића“. По преласку из ИИ м. гимназије (по задатку) у гимназију Краља Александра у Прокопу (Београд), са Стојаном Столетом „Кефом“ Стевановићем (Његошева ул.) радио сам на проширењу омладинске организације 501. (Ал. Саша Николић „Бундева“, Огњановић Драгића „Аба“, Ђурић Милан, Драгољуб Вељковић, Лазар Белић „Бели“, Мирослав Лазић, Павле Костић, Радмило Ристић и други... Још поседујем спискове из тога доба, оделења ВИИ и ВИИИ разреда.)С јесени 1942. године, на једном састанку Цивилнога штаба са „АРТУРОМ“, решено је да од омладинаца у Штабу - буду као представници, и то: Тодор Тадић, за Омладински штаб 501, а Павле Милошевић за ОШ 1001, с тим да и даље обављају све своје досадашње обавезе у Цивилном штабу Команде Београда. Поред тога, ја сам био повезан и са групом из ИИ београдске гимназије (Радољуб Јефтић) где сам био довео и Бранислава Милетића. Ту сам групу напустио јер сам био исувише заузет одмах по преласку у гимназију Краља Александра у Прокопу!

Повремено смо ми омладинци имали и мало опасније задатке: према плану града Београда по секторима рејона - означивати бункере, и то прецизно: веће као кућице, а мање бункере као кругове. На Бановом брду смо лоцирали немачку противавионску батерију. На картама смо означавали станове виших официра и гестаповаца, као и веће гараже.Организација је била постављена по ланчаном систему „тројки“, с тим што је у сваком одељењу била основна „тројка“ и даље се развијала. Трудили смо се да на дискретан начин у свакој прилици прикажемо прави национални отпор мрском непријатељу - окупатору и његовим сарадницима! Тако, када је спремана прослава за Св. Саву 1942. године, најављено је да ће доћи изасланик министра просвете Јонића, иначе великог присталице Димитрија Љотића. Већина нас организованих певали смо у хору и са „великим задовољством“ смо се спремали да га дочекамо! Диригент хора је био иначе један миран професор и имао је и на припремама хора велике муке са нама! Наиме, када смо припремали српску химну „Ој Србијо, мила мати...“ при рефрену: „Где милине вечно трају...“, ми смо упорно сваки пут певали: „Где слободе вечно трају...“ и то нарочито наглашено и потенцирано баритонима и басовима. Колико год да нас је враћао и молио, јадан професор се избезумљивао, тако да је чак позвао директора проф. Шћепановића и његовог заменика, иначе нашега разредног старешину професора Ацу Поповића. Морали смо пред њима певати поново, но без обзира на њихову присутност ми смо још јаче и громкије певали: „Где Слободе вечно трају...“. Директор се тресао и викао, а проф. Поповић је био строго озбиљан, од среће му је играо образ што има такве ученика, а ми смо га иначе обожавали. Наравно, дошао је и тај дан Светосавске прославе, дошао је био и тај изасланик дотичнога министра, сала је била украшена теписима, а ми смо из свег грла отпевали наш рефрен... Сво време сам гледао у проф. Ацу Поповића који је блистао од среће, док је директор проф. Шћепановић дрхтао и убледио... Изасланик министров није ни приметио замену те велике речи, која је за Србију тада много значила.Сви састанци група одржавани су по становима, где је дискутовано о задужењима, ситуацији... Расправљало се о појединцима у разреду, као и о растурању материјала, итд. Имали смо спискове свих одељења. У неким ситуацијама захтевало се од омладинаца да прате неке сумњиве људе или посматрају на смену ко улази у поједине зграде или станове, као и састајалишта где долази омладина. Затим, пренос материјала, писање парола. Брошуре и леци са терена су били читани и растурани, као и достављани по касетама по становима у зградама. Увек је постављана и контрола за извршавање задатака. Била је одређена група за набавку радио материјала. Имали смо контакт са организацијом Сокола, Скаута, Хришћанске заједнице младих људи.Др Војин Андрић, председник Омлад. секције СКК у Београду, Теразије 5, а са станом у улици Краљевића Томислава бр. 50, где је на спрату имао канцеларију, наставио је са својим радом под окупацијским условима у духу нашега заноса из СКК.Непосредно по нашем сазнању да се један део наше војске успротивио капитулацији и дошао на Равну Гору са ђенералштабним пуковником Дражом Михаиловићем на челу отпора мрском непријатељу - прва група омладинаца: Војин Бата Андрић, Миме Матић и Ђукић Бранислав „Качерац“, као претходница СКК, успоставља контакт, већ јуна 1941, са устаницима. Омладинац Ђукић Бранислав их је водио преко Маљена до Равне Горе. Ту је зачела прва права клица и контакт, као и почетак организованог, озбиљног и систематског рада за Београд, остале градове по унутрашњости - за сву омладину Србије! Дражине прве речи су биле, уз добродошлицу: „Чудило ме је где сте и до сада били!?“По доласку са Равне Горе, почиње рад на окупљању и организацији почетних пунктова, у ширину, а такође војне и цивилне групације.Већ крајем маја 1941. одлазе илегално на Равну Гору два елитна ђенералштабна официра, браћа Бошко и Жарко Тодоровић, обојица мајори, на саветовање са Дражом, стављајући му се на расположење. Затим су се ређале групе од 2-3 официра, који су одвојено путовали возом све до Кадине Луке, где их је чекала веза до Горског штаба на Равној Гори. Све је то ишло из Београда, који је био спреман да прихвати ОТПОР према непријатељима! Након тога је ђенер. мајор Жарко Тодоровић проглашен за првог команданта Команде Београда - Горског штаба бр. 2! Затим ђеншт. мајор Жарко Тодоровић преузима Команду свих Северних покрајина (ГШ 133), с тим што води сву Обавештајну службу Београда и директно се везује за ВК ЈВуО, а командант Београда постаје судски п.пук. Душан Манојловић Тоза, у заједници са ђеншт. мајором Радославом Ђурићем. Мајор Жарко Тодоровић је за команданта проглашен а не постављен, што говори да овај покрет још није имао везу са Лондоном.

Једно кратко време је био врло активан у београдској организацији и вршилац дужности команданта у Београду, коњички капетан Серафин Поповић „Неготинац“, а исто тако и као главни стожер за везе у Београду. Ђенералштабни мајор Радослав Ђурић био је командант ГШ бр. 2 од јуна 1941. све до априла 1942, а од тада до 18. маја био је постављен за команданта ГШ бр. 110 (Јужна Србија). Мајор Р. Ђурић је 18. маја 1944. пребегао партизанима - НОВЈ, јер је требао бити ухапшен од ЈВуО и одведен на суђење у ВК ЈВуО. Капетан Серафим Поповић „Неготинац“, био је в. д. команданта ГШ бр. 2, 1941. године, а такође и начелник штаба у Београду. Повучен је за делегата ВК ЈВуО за Србију у другој половини 1943. године.Судски п. пуковник Душан Манојловић био је командант Београда, војне организације ДМ, од краја 1941. године до почетка 1942, када је ухапшен и одведен у заробљеништво, заробљенички кажњенички логор у СТРИЈУ у Померанији.Мајор Р. Ђурић, док је био командант ГШ бр. 2, развио је своју обавештајну службу која је била изванредно организована, тако да се дуго одржавала и после његовог премештаја у ГШ бр. 110, и он ју је и даље користио за себе као главни обавештајни извор. Пријатељица мајора Р. Ђурића, троструки шпијун Вера Пешић и њена мајка Анђа убијене су од стране ЈВуО у току маја 1944. у Сијаринској Бањи, где су живеле. Њена мајка је била саучесник на шпијунском раду. Вера је радила и званично за Гестапо (БдС), Специјалну полицију, партизане - НОВЈ (веза Миливоје Перовић!), као и за четничку организацију и ЈВуО (мајор Ђурић). Иначе, Вера Пешић је разведена жена полицијског писара Мила Крчевинца, а мајка јој је живела у Сијаринској Бањи. Радила је у МУП-у код Тасе Динића и била је у интимним односима са генералом Бадером, затим са Живојином Ђурићем, нач. округа у Лесковцу, где је радила као лични секретар. После 1941. године стално је виђана у друштву гестаповаца и познатог немачког шпијуна Крзнарића. Била је запослена код немачког пропагандног одељења. Постоји доказни материјал, писма из архиве мајора Ђурића!Из београдске групе мајора Р. Ђурића био је и кап. Ненад Митровић „ГУСТАВ“. Доцније је по Ђурићевом предлогу преузет од ВК ЈВуО. Са Ненадом Митровићем радила је и његова вереница Олгица Вучковић, Таковска бр. 9/ИИ, док је Ненад становао у истој згради, само на првом спрату. Олгица му је служила као његов главни сарадник и као курир. Н. Митровић је одмах по доласку из заробљеништва био повезан са организацијом ДМ у Београду. Новембра 1941. он је са пук. Браном Пантићем организовао састанак Драже Михаиловића, преко др Матла, официра Вермахта/Абвер, са немачким војним представницима - за 11. новембар 1941. године од 19,15 часова до 20,35 часова, у кафани у селу Дивци код Ваљева. Н. Митровић је ухапшен септембра 1942. од Гестапоа, па пуштен, и непосредно потом поново ухапшен. Октобра месеца 1942. Митровић је заједно са Олгицом и њеном мајком стрељан у Јајинцима. Крајем 1941 године почетак илегалног рада београдског подземног штаба изгледао је овако:- Браћа ђш. мајори Бошко и Жарко Тодоровић, ђш. мајор Рад. Ђурић, п. пук. Манојловић „Тоза“ (стан на Славији, први састанци!);- Начелник Штаба - капетан Поповић Серафим, „Неготинац“, „Сегед“, „Сегединац“ (стан Стојана Протића 50);- Набављач радио материјала: пор. Вјекослав Фаркаш;- За саботаже и прислушкивање: инж. пор. Зоран Васиљевић (радио у Београду, телеф. централи);- Организација омладине: др Војин Андрић (студенти, гимназије, соколи, скаути);- Орган. помоћи финансијске: коњ. пор. Александар Саша Николајевић (прва пошиљка новца из Турске);- Веза са трговцима, скупљање новчане помоћи: вазд. кап. Бративоје Урошевић (консп. „Матић“);- Снабдевање: Стојан Станислав, кап. затим гл. интендант на Равној Гори;- Обавештајна служба: Ђш. мајор Жарко Тодоровић и Алекс. Саша Михајловић;- Техничка служба, упућивање људи на терен: пор. Жика Лазовић припрема водича, везе, преноћишта, снабдевање до места;- Контра обав. служба: студент Влатко Пашић.Ради лакшег рада Београд је био подељен на реоне и секције.Ми омладинци смо у почетку радили на обав. проп. раду, као и на вези између војне и цивилне службе. Предавали смо шифроване депеше за терен куририма, и радили на дешифрирању депеша са терена, за центар „Џ“, за „Лолу“! Сећам се да смо једнога дана 1942. Војин, Тоша и ја у башти код Николе Божића у Драгачевској ул. 23, закопали две повеће лименке - конзерве са документацијом (део поверљиве архиве Власте Петковића из Цивилног штаба Београда!), што је

после лета, 1943. било проваљено од стране Гестапоа и заплењено, после хапшења Николе Божића (ухапшен 17.6.1943, у затвору у бункеру Ратничког дома, затим у Истражном затвору ГСПО-а (Гестапољ) у Краља Александра 5; транспортован у логор на Бањицу, и одатле у заробљенички логор у Мосбургу. Живео у емиграцији, у Паризу где је и умро 4. новембра 1988). Тоша Тадић је такође ухапшен непосредно после Божића, и то је пао на задатку са групом која је радила на организацији и набавци радио материјала, њих 6+1 (Миомир Илић, Младен Прван, Љубиша Николић, Даница Радовић, Мирослав Церовић, Тадић Тодор и Михајло Богдановић. Група је била проказана од стране Зорана Маринковића, техничара у Сименсу, сарадника Гестапоа!). Од те групе су Тадић, Николић и Церовић отпремљени за КЛ Маутхаузен; Тадић је умро у Маутхаузену, а Николић и Церовић су преживели. Церовић је умро у Паризу пре пар година. Остали су пуштени на слободу. Најзад, после месец дана ухапшен сам и ја. Но, о томе доцније!Шта смо још радили у окупираном Београду у вези „илегале“!Сећам се да ми је „Саша“ на самом почетку рада дао налог да се увучем у групу омладинаца - добровољаца Црвенога крста, који су радили на пријему пакета за наше заробљенике у Немачкој! То се налазило у великом холу Ратничког дома, све док нас нису одатле избацили због адаптације саме зграде за главни ГЕСТАПО. После су нас пребацили у зграду Цр. крста у Симину улицу. Задатак је био у следећем: прецизно преписивати адресе и шифре логора за наше официре и војнике по Немачкој (на пр. Офлаг XIII Б-Нирнберг, Офлаг ВБ Офенбург, Сталаг III итд....). Све сам то свакога дана предавао даље!Скицирање на мапама Београда: касарне, бункере, војне команде, адресе виших официра, станове са именима денунцијаната који су радили за Гестапо. Акције лепљења плаката, писање по зидовима и излозима. Дељење и растурање летака („Истина о ДМ“) и брошура, које је у прво време писао само Војин Бата Андрић. Преноси материјала, контакти са куририма са терена и на терен. Одржавање веза са „приградским тереном: Авалом, Сопотом, Обреновцем“. Нарочито је активна веза била са пор. ваздух. М. Којићем, командантом бригаде у Колуб. корпусу, („Петером“), и Серафимом Поповићем Неготинцем. У наш Об. центар су стизали Извештаји о стрељањима ДМ присталица као и упућивању на принудне радове по Немачкој (Одавић). Та 1943 година је нарочито и изузетно била „врела“ по питању хапшења и разбијања покрета ДМ припадника. Неколико штабова београдских (војних и цивилних) бивају разбијени, остали беже у „шуму“; разбијају и омл. организације. Највећи могућ ударац је било хапшење (17.3.1943) ђенералшт. мајора Жарка Тодоровића, са већом групом официра, шефа целокупне Об. службе, бившег и једнога од првих команданата Београда и команданта Север. покрајина (био је са мном заточен у Маутхаузену - сада живи у Француској). Његово консп. име било је „Валтер“ шеф Г. Штаба ДМ 133 (користио је и имена „Крстић“, „Бане“ и др). Његова група је имала и своје радио станице у Београду под шифром „506“, коју су водили инг. Томашевић, Јакшић Тихомир, Хрга Бранимир и Зечевић Богољуб, на мансарди у ул. Кр. Александра 94. Немци су стрељали Томашевића и Јакшића, 19.4.43. а Спасоја Ђорђевића и Зечевића 26.12. Њихово хапшење је извршено још 28.12.1942.На предлог мога непосреднога Команданта Горског штаба 2 ЈВуО мајора Александра Саше Михајловића, добио сам писменом НАРЕДБОМ унапређење за целокупан мој рад за ЈВуО од стране Врховног команданта армијског ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића - 26. марта 1943, у чин резервног поднаредника, као дотадашњи редов ђак.Немачко Управно заповедништво Србије, започиње „врућу“ годину за ДМ покрет још својим дописом од 8.1.1943, да је извршена акција против присталица ДМ-покрета у Обреновцу и околини, и да су сви похапшени спроведени за Београд. Том приликом је ухапшено 44 лица, од СС-Хауптштурмфирера БРАНТА, из београдског БдС-а (Бефелсхабер дер Сицхерхеитсполизеиунд Сицхерхеитсдиенст - Заповедништво полиције сигурности и службе безбедности) - где је био шеф одсека ИВ одељења, за припаднике ДМ покрета, док је један од главних иследника био чувени Фриц Милер, СС-Оберштурмфирер. Од те групе неки су стрељани а неки послати на принудни рад у Немачку. Тада су страдали и инг. Лука Шпартаљ и инг. Гачић; гестаповци су их стрељали.У тим врућим месецима 1942/3, по наређењу Саше Михајловића, Тошу Тадића и мене пребацују на омлад. штабове, с тим што смо требали да отклонимо нека трвења и несугласице између ОШ 501 и ОШ 1001. Сашина намера је била да нас мало заштити од „врућих“ задатака, а и било је доста старијих официра који су били неангажовани. Но и поред тога, у фебр. 1943, у Карађорђевој ул, угао са ул. Краља Марка, у књижари Yелебџић, са пристанком истога, уз накнаду (фунте!), са шефом ОШ 1001, Богданом „Боцком“ Милутиновићем и В. Р. Пашићем: - на гештетнеру сам штампао први број „Омлад. билтена Равне Горе“ (на 12 страна, формата А/4, 29х21, а матрице су

биле донете са терена). Тај књижар, Јеремија Џелебџић, је био наш човек, припадао је ДМ покрету, а како сам чуо доцније, по доласку из логора и затвора, он је био у ЦНК Београда 1944 године! Одштампане листове смо сутрадан, са једним амалином, који је имао колица, пренели у Крунску ул. бр. 10, где смо несметано слагали странице и хефтали бројеве. Тај возач, амалин, је добио велику награду - мислим да у животу није био тако плаћен! Штос је био у томе, што је поред ове зграде, Крунска бр. 10, где смо то радили, била „Зборашка“ војна команда, у Крунској бр. 12, где је промет био велики! Сутрадан су били бројеви распоређени, за курире, за терен и за растурање по Београду. По Београду у три правца: од Вуковог споменика - улицом краљ. Марије, затим ул. Краља Александра и од Славије - па све до Калемегдана (великог и малог!) по касетама за писма у зградама. Било је организовано за ту акцију доста омладинаца - наравно уз контролу! Тако исто је било и за „акцију 1918“, писање по зидовима и лепљење малих лепљивих етикета у Кнез Михаиловој улици.Крајем 1942/43. углавном смо били сконцентрисани на гимназије, где смо од В-ВИИИ разреда имали, по ланчаном систему тројки, повезане омладинце, са ВОТ-ом (врховном омладинском тројком) за гимназију. Поред тога било је и других независних група које смо повезивали. Тако је била и група из ул. Мајке Јевросиме, у којој су били Роман Сондермајер и Драгиша Мијушковић, свр. матуранти. Групу је раније водио др. Чакаревић. Пошто је др Чакаревић морао да оде на терен, онда је мени наређено да водим ту групу. Ту је било око 20-30 омладинаца. Ми смо се састајали преко Мијушковићевог телефона и углавном смо се налазили на Калемегдану. Ја сам се ту појављивао као „Мића“, и сећам се задњега виђења, непосредно пред моје хапшење када сам им предао један пакет са урољеним шифрованим депешама и револвер са буренцетом и мецима, по који је требао неко да дође! Имали смо спискове свих гимназија, по одељењима, са јасним политичким опредељењима појединаца.Заборавих да напоменем да је Војин Андрић са Мимом Матићем још јуна 1941. био код Драже на Равној Гори. Причајући о том сусрету, ми смо у Београду били одушевљени, и добили смо нови замах и импулс за рад. Помало смо се били тргли и уплашили за Војина, јер је на доставу шефа „Ц-отсека“ Љотићевог „Збора“ - Зорана Вуковића (упућену ГСПоу и Спец. полицији), као и на једну анонимну руком писану доставу - био ухапшен, и то од Сп. Пол. од 8.11.941 до 14.11.941, па пуштен, и накнадно поново ухапшен од Гестапоа, од 26.11.941 до 29.11.941. Након тога се крио код Ник. Божића - Лоле у Драгачевској 23, и свога рођака у Невесињској ул. бр. 2 на спрату, тако да није смео да иде у свој стан у Краљ. Томислава 50.Шифрирање и дешифрирање сам још одмах био научио у Бранковој ул. бр. 21 на ИИ спрату, код Бате Јанковића. Тадић и ја смо једини од омладинаца имали контакте са групама - Сокола, Скаута, Хришћ. Зајед. младих људи и др.Из контраобавештајног одсека наше службе скренута нам је пажња да проверимо доласке групе омладинаца у кафану „Мала Мадера“ на углу Краља Александра, а преко пута цркве Св. Марка. По озбиљно схваћеном задатку обавестили смо даље: да је то пункт обавештајне групе српскога Гестапоа, где су долазили гимназијалци - денунцијанти и предавали писмене извештаје кога треба ухапсити и ко ради за ДМ покрет! То је водио чувени немачки агент, иначе љотићевац, и бивши нач. Штаба код Косте Пећанца, Војвода Ртањски и Војвода Вршке чуке, Радомир Раша Арсенијевић, зубар. Он је становао преко пута кафане у свештеничкој згради (Краља Александра 17/И спрат, десно, а имао је на предњој страни зграде продавницу алкохолних пића, где су преношени извештаји. Тај Раша је био званично евидентиран у БДС/Бгд у картотеци Гестапоа као „ВМ“ (Вертрауенс Манн). ВМ је поверљива личност, повереник, агент, денунцијант, конфидент). Он је имао консп. ознаку ВМ - Р 13. Запазили смо да тамо долази један омладинац, који је имао и легитимацију од ДМ Штаба за Србију - да је „инспектор“, и да има права да организује за покрет ДМ! Све је то било одмах хитно шифровано, послато за терен. То се све дешавало већ у пролеће 1943. Непосредно смо добили хитан шифровани одговор са терена: „Како се усуђујемо да тако гадно блатимо нашега старијег омладинца, који ужива неограничено поверење!“ Но, наша провера и сумња се обистинила, јер је тај исти - Наум Тасић из Варварина - са неограниченим поверењем већ увелико радио за Гестапо и провалио је целу групу!Што се тиче рада са Омл. штабом - ЈРО 1001 у Београду, могу да кажем да су ту били јако зрели и радни омладинци, и то је била једна од стварно активних омладинаца групација. Они су први били организовани - још од јуна 1941. год. По систему ланчаном тројки, са основном - ВОТ - ЈРО ОШ Београда (Врх. Омл. Тројка Београда: 1) Јововић Георгије „Фриц“, 2) Радивојевић Драгослав „Руди“

и 3) Милошевић Павле „Енглез“. Тај, ОШ ЈРО 1001, је био јако активан и добро организован и комуницирао је са скоро свим значајним пунктовима на терену. Постоје у ист. архивама документација, депеше и акта, о комуникацији са ген. Трифуновићем, мај. Ђурићем, ВК ЈВуО, мај. Петровићем и пор. Којићем и другима, за разлику од других ОШ, који су деловали у Београду, а ограничавали се само на састанке и идеолошка предавања, такозвано „пасивно одржавање“. Било је ту по мало и суревњивости и завидности, као и мале нетрпељивости, која није могла да се избегне у опхођењу. Тадић и ја смо велику непријатност имали због тога, покушавајући, да те ситуације не дозволимо. Нисмо много успевали у томе. Тадић је више радио са ОШ ЈРО 501, јер је за њега био задужен.Недостојно равногорцу, још и „инспектору ДМ Покрета“, бахато понашање, пијанчење по кафанама тог омладинца из Варварина, Наума Тасића, сина имућнога трговца, иначе одомаћеног Београђанина, привукло је пажњу нашега контраобав. одсека, те смо се упустили у авантуру да контролишемо његово кретање и поступке. И дошли смо до фантастичних података, тако да се наша сумња обистинила: потврђен је његов контакт са станом зубара Раше Арсенијевића у Кр. Александра ул. бр. 17. Чак се и дан-данас сећам скице коју су омладинци скицирали: опис и цртеж где се налази радња испред зграде, затим скица до првога спрата десно где се налазио његов стан, и скица просторије са галеријом за скупљање денунцијаната, преко пута улице, кафане „Мале Мадере“! На жалост то је већ било исувише касно! Били смо већ сви такорећи под пратњом и присмотром!ОШ ЈРО 1001 почео је да функционише још лета 1941, тако да је почетком 1942. званично добио, преко п.пук Павловића, који је тада био нач. Штаба Врх. команде - писмено овлашћење да формира Омладинску Врховну команду - „ОШ 1б“ (право на печат, мат. фин. помоћ, орган. устројство и слободу деловања). Формиран је одред и први званични командант је био Владета Јовановић. То је све било договорено са кап. Ђурђевићем на састанку у манастиру Љубостињи, где је био и Богдан „Боцко“ Милутиновић у својству шефа штаба - ОШ 1б. Иначе се Б. Милутиновић познавао од пре рата са пук. Дражом Михаиловићем, из Марибора, где је Дража био као командант места, а Богдан је живео у кући свога стрица инг. Наумовића, директора „Цинкарне“ и председника православне општине. Пук. Михаиловић је редовно долазио у ту кућу у посете. Ту су се редовно састајали сви виђенији Срби који су живели у Марибору.Наредбом из ВК ЈВуО, ген. Михајловића, нов. 1942, формирају се званично ОШ ЈРО - 501, 601 и 1001, као и 701 и 808 (за ЦГ и БиХ). Тако да је територијално ОШ 1001 припао под јурисдикцију мај. Р. Ђурићу, који је од самога почетка и помагао исти ОШ! Организационо су биле по свим градовима у Србији формиране групе ОШ 1001, а нарочито у Нишу и Алексинцу! У Београду је била најсолидније постављена велика и радна формација ОШ 1001, и најбројнија по величини и броју организованих. Поред тога, није било ни једне установе, предузећа или држ. надлештава и институција где нисмо имали наше људе који су нас обавештавали. У Београду је била чврсто постављена организациона шема, која је неприкосновено функционисала.Најзад, стиже шифрирана депеша из ОШ 1001, да ће доћи са терена руководство Штаба, да би расправили ситуацију! Сада се дешавају незамисливи детаљи:Омладинац Наум Тасић - „инспектор за ДМ покрет“, спроводи Б. Милутиновића, шефа ОШ, затим Н. Р. Пашића, заменика шефа ОШ, од Ниша, свраћају у Доњи Катун код нашега човека - сељака Живковић Борисава - где се одмарају неколико дана и остављају 2 куфера пуних документације и најзад продужују за Београд.У Београду, Н. Тасић са пуно поверења од стране руководства (без присуства нас из београд. организације) организовао је дочек на жел. станици - два фијакера и пратња два агента из крим. полиције, иначе наших људи! Стан је био обезбедио код свог старог пријатеља Ђукановић Драгана, учитеља, који је становао са мајком удовицом, која је тренутно била на путу у унутрашњости. Његов старији брат радио је у Нац. служби у Бору. Стан је био испод Каленићеве пијаце, у Церској ул. бр. 9, у дворишној згради на И спрату. Зграда прилично заклоњена и мирна. Ту су стигли пред „полицијски сат“ по мраку, Богдан, Пашић, Н. Тасић, као и сељак Живковић Борисав. Раскомотили су се и ставили на сто: гомилу шифрованих депеша, печат ОШ, нотесе са свим шифрама целе организације, поступком за шифрирање и дешифрирање, затим велики револвер СТАYЕР и пар шаржера, као и доста енгл. фунти итд... Непосредно је неко закуцао и јавио се старији брат Драгана Ђукановића, који је дошао на одсуство из Бора, Милан Ђукановић. Уз мало објашњење сели су и разговарали, док се Н. Тасић играо са револвером, због чега га је неколико пута опоменуо Богдан Милутиновић! Непосредно иза тога револвер у руци Н. Тасића је уз страшан прасак у поноћ

опалио! Но, то је био знак за гестаповце, у договору са Тасићем, да груну на врата са машинкама и пиштољима уз дреку и вику! Гестаповци су се неко време раније сакупили и блокирали суседне зграде и дворишта. По упаду у стан, везали су их све и сваког су стављали у засебна кола, да се не би договарали. Запамћено је следеће: при упаду у стан један од гестаповаца, фолксдојчер, извали Тасићу: „Шта ћеш ти ту?!“ Никола Пашић каже да се у аутомобилу сетио да у џепу има слику своје веренице, па је хитро појео, да и њу не би ухапсили! Цело то друштво је одведено у зграду главног Гестапоа у Ратнички дом, на први спрат.По хапшењу ове прве групе, 10/11. јула 1943, дошла је на ред и следећа. Укупно је ухапшен 21 припадник руководства омл. организације. Наредних дана и недеља скупили су гестаповци још преко 80 људи, само из Београда. По унутрашњости је такође кренуло са хапшењима, поготову после заплењене архиве и хапшења сељака из Доњега Катуна - Живковић Борисава. Чак је и сам Н. Тасић, по пуштању из затвора (после недељу дана) хапсио по Београду и ишао по унутрашњости те хапсио лица за која је знао да су радили за Организацију. Та групна хапшења су била трагедија за ухапшенике, јер колико год да су се трудили појединци да ћуте и „не причају“, нашли су се појединци који су били лабилни и причали, чак и што су можда претпостављали за некога нешто! У унутрашњости је такође била поразно разбијена Омл. Организација, па чак и везе са старијима, цивилима и војним лицима. Цени се да је тада страдало, што стрељаних што упућених на принудне радове по Немачкој (нарочито у КЛ МАУТХАУЗЕН!) неколико стотина припадника ДМ Покрета.Када се само сетим како је било дивних младића који су и из Београда стизали у Рибариће на ЗАКЛЕТВУ, на Ђурђев дан и ОСВЕЋЕЊЕ ЗАСТАВЕ на Илин дан 1942. године, испод старога храста уз чинодејствовање проте Јовановића из Шиљеговца!Тога злокобнога летњега дана, ноћу 10/11. јула 1943. године, била је практично уништена београдска омладинска организација, захваљујући провали омладинца из Ћићевца Наума Тасића!Уочи мога хапшења, 11. јула у 04 сата изјутра, 1943. године, нисам могао дуго да заспим. Сећам се да сам слушао Григову свиту „Пер Гинт“, нарочито „Солвајкс Лиед“ и у „Пећини Горскога Цара“, те сам некако заспао. Тргло ме је звоно на улазним вратима, убрзани груби кораци до моје собе, блесак батеријске лампе упрт у моје очи уз претњу пиштољем и речи: „Ја, дас ист ЕР“! То су биле речи главног иследника Милера, које је упутио преводиоцу СС-манн-у фолксдојчеру Алфреду Марковићу Алфију, његовом пратиоцу. Из тога сам одмах схватио да сам био праћен и згодном приликом приказан и глав. иследнику анти ДМ групе за Гестапо Милеру. Овај преводиоц ме је одмах питао - да ли говорим немачки? Наравно да сам одговорио - НЕ! Ту сам добио много у времену за одговоре. Уследио је овлашни претрес, а и да су детаљисали, не би нашли ништа, јер сам пар дана пре тога изнео из куће све компромитујуће ствари. Тада ми је кроз мисли пролазило како су хтели да ми подметну и велики, сасвим нови „Њалтер“ као и кесицу са 30 енглеских фунти! Но, то нисам хтео ни да пипнем, а камо ли да примим на везу. Тај Н. Тасић је након тога био озваничени агент код Раше Арсенијевића, за Београд и Србију, али регистрован за Јагодину (испостава Гестапоа!).Тада се обукох, пољубих мајку у лице и руку, док је Милер то забезекнуто гледао! Стрпаше ме у луксузну отворену лимузину. Милер ме понуди цигаретом - наравно, одбио сам! Јутро прохладно, празне улице, још је „полицијски час“. Ауто стаде пред зграду Ратничког дома, злокобно изгледа, дугачка СС-застава са мртвачком главом обасјана рефлекторима и раскреченим СС-овцима стражарима на степеништу главног улаза. Попеше ме на спрат. У шпалиру дуж ходника постројени и окренути уз зид, одвојени једно од другог на по два метра - све позната лица - ЈРО ОШ са терена и ОШ Омладине Београда, заједно са нашим провалником и сарадником Гестапоа Н. Тасићем. Иза нас, шета СС-ман са пиштољем и пази да не разговарамо! Један по један улазимо у претпоследњу собу у ходнику лево, ту је идентификација и уписивање, а затим лево се отварају врата огромне собе. У углу испред прозора велики писаћи сто, за којим седе руководиоци Гестапоа: СС пук. Сатлер и сс пук. Веинман, затим сви руководиоци сва 4 одсека и пододсека са свим персоналом, нарочито цео ИВ анти ДМ одсек са мај. Брантом и пор. Милером и осталим персоналом. То је било за њих сензационално откриће, јер непосредно пре наше групе је ухапшен цивилни и војни штаб Београда, тако да је СС генерал Мајснер тим поводом обавестио Врховну СС централу у Берлину и ОКВ о дефинитивном разбијању Покрета ДМ у Београду (поседујем копију).Испред тога великога писаћег стола и прозора који гледа директно у Дечанску улицу са првога спрата, тога свежега летњега јутра, био је мањи округли сто и фотеља, за којом је седео крупни и предебели, српска продана душа, најглавнији агент за Гестапо, „збораш“ Радомир Раша

Арсенијевић.По уласку у ту просторију Арсенијевић је из своје документације представљао поименице све редом „бандите“ уз псовке и грдње, да смо издајице свога народа. Поред њега на другом столу је била гомила заплењеног материјала: печат, шифр. писма, бележнице са шифрама, фунте итд... Један од фолксдојчера ме запита: „Еј, дечко, дај ми кључ!“, мислећи да ће ме збунити у тој гужви. Мртав хладан сам се ухватио за оба џепа, и рекао да немам кључеве, јер ми је при претресу све одузето! Само ме је мрско погледао и рекао - марш напоље! После су нас склонили из ходника. Мене су спустили у подрум зграде доле, у такозване бункере, и одмах су избацили сламарицу. Ту сам провео десетак дана, па су ме онда превезли у истражни ГСП затвор у Краља Александра бр. 5, у собу бр. 25, задњу заједничку ћелију у подруму. Ту, у истражном затвору, већ су били сви распоређени по ћелијама, као и денунцијант целе групе Н. Тасић, који је био у подруму у ћелији бр. 23. Једино њега су ошишали до главе да би био убедљивији ухапшеник, а заборавили су да му скину ручни сат! Њега су пустили из затвора 20.7.1943. године (након 9 дана!), и већ следећих дана је хапсио по Београду, на улицама, када би неког препознао! О пооштреним саслушањима код СС пор. Милера, иначе Пруса по пореклу, не треба много говорити. Сећам се да су ме увијеног у ћебету вукли, преко високих косих степеница, са ивицама обложеним гвозденим профилима, тако да су ми цео кичмени стуб набили и истругали, после добијених батина. Наша подрумска соба је била у нивоу нешто мало изнад дворишта са прозором. Лево и десно су биле даске са сламом, а на зиду према дворишту је стајао један радијатор који сам ја користио, да станем на њега и гледам у двориште ко долази и одлази, као и ко из других ћелија иде на обавезну шетњу преко дана - тако да сам знао и гледао све затворенике при шетњама. Понекад сам и нешто са познатима и разговарао! Моје највеће изненађење је било тога јутра када су ме довели у ћелију бр. 25, када сам у дну ћелије угледао нашега команданта ђенералшт. мајора Жарка Тодоровића. Наравно, направили смо се да се не познајемо! Ипак смо се и у затвору сналазили - када смо ишли на дневну шетњу у двориште, Жарко и ја смо носили „киблу“ у дно дворишта, па би се ту слободно напричали. Након десетину дана мајора Жарка су одвели. Судбина је хтела да смо се поново срели, и то у КЛ МАУТХАУЗЕНУ, где смо даље наставили да причамо о нашим судбинама.Једног дана, а то је било 25. септембра 1943, затворски кључари - изводили су из ћелија са спратова групе људи са стварима. Скочио сам одмах, и имао шта да видим - то су били све моји из Омлад. штаба, њих дванаест на броју! Очекивао сам и мене да прозову. Међутим, врата се отворише и уз махање рукама они нестадоше. Нешто ме је стезало у грудима! Нисам ни помислио да их више никада нећу видети, јер су отишли на свој последњи пут, на стрелиште у Јајинце! То су били:1. Милутиновић Богдан, „Боцко“, студ. технологије, 1919.2. Јововић Георгије, „Фриц“, дипл. правник, 1919.3. Радивојевић Драгослав, „Руди“, студ. права, 1920.4. Инг. Жакула Душан, „Лент“, 1915.5. Вукић Душан, „Пресбиро“, чин. 1910.6. Живковић Борисав, земљор.7. Коњиковић Винко, „Хенрих“, чин. 1911.8. Коларић Конрад, дипл. правник, „Фар“ 1919.9. Стевановић Милорад, „Турчин“, 1922.10. Бранковић Аца „Аца“,11. Поповић Петар „Конзул“, 1906.12. Иван Радосављевић, 1914.Наиме, по сазнању и по увиду у Гестапо документацију, која се слободно ставља на расположење сваком по постојећим архивама, у Београду ових задњих година, накнадно сам дошао до следећих истина:Септембра 1943. Гестапо је закључио сва саслушања ове омлад. групе, и СС - Преки суд за Гестапо, у саставу:СС пук. др Шефер, као председник,СС мајор др Виман, поротник,СС капетан Хаусдинг, поротник,СС пор. Милер, као заступник оптужбе,СС п.оф. Франчези, као тумач,

донео је следећи закључак: „Да се цела група омладинаца упути на тешки принудни рад у Немачку до краја рата!“Међутим, у међувремену, по наређењу из ВК ЈВуО, издато је наређење да се по трећи пут изврши и покуша ликвидирати Раша Арсенијевић, јер два покушаја до сада су била безуспешна! Овога пута је то успело, и у првој половини септ. 1943. је зликовац Р. Арсенијевић је ликвидиран на путу од Ћуприје према Јагодини! О томе детаљу је и сам ђенерал Дража Михаиловић на своме саслушању у Београду рекао: „Ја сам издао наређење да се убије зликовац војвода Ртањски!“ То наређење је извршио пор. Видић Милун „Емило“, на служби код мајора Раусављевића „Рауса“. Он је са својим људима ликвидирао Рашу Арсенијевића у његовим приватним колима, добијеним од Немаца. Тога пута је и Н. Тасић требао да иде са Рашом за Зајечар, али није отишао. Тај догађај је изменио Одлуку СС-Прекога суда, па су из прве групе од 21 ухапшеног омладинца, њих 12 одредили за стрељање - ради одмазде.То се десило 25. септембра 1943. године, када су их из ћелија истражнога затвора у Краља Александра бр. 5 извели са стварима у двориште, затим затворском „марицом“ одвезли у логор на Бањици, где су их поскидали у доњи веш, одузели им ствари и, без евиденције, повезали жицом и затим угурали у камион са цирадом, одвезли у село Јајинце крај Београда и стрељали у току преподнева! Слава им! Нека им је лака српска земља! То је била група Богдана Милутиновића „Боцка“, студента, шефа ОШ ЈРО 1001! (Конспиративна имена, Боцкова: Драгољуб Савовић, Братољуб Савовић, Драган Симић, Петар Ивић, Јовановић Милутин, Бошко...)У првој групи ухапшених омладинаца, на дан 10/11. јула 1943. године - ОШ ЈРО Бгд 1001, био је 21 омладинац: од њих је 12 омладинаца стрељано, затим 3 омладинца су пуштена на слободу - кући: Гавровић Илија „Ика“, 1925. (29.7.1943) гимназ. Васић Павле, 1926, уч, Тргов. академије (29.7.43), Ђукановић Милан, 1921, чин. (28.9.1943).Један омладинац је упућен на слободни рад у Немачку: Милетић С. Бранислав, 1925, гимназијалац (у Дортмунд, 29.9.1943. г.)У конц. логор на Бањицу су упућени и одређени за принудни рад у Немачку 3 омладинца - пребачени на Бањицу 29.9.1943. године:1. Пашић Р. Никола, студент, 26.12.1918 (консп. име: Спасоје Петковић, грађ. предузимач). Он је 6.10.1943. побегао из логора са Бањице заједно са кап. Нешком Недићем и мајором Илијом Орељом.2. Милошевић Павле, 1924, матурант („Енглез“, „Мића“, „Звонко“. Упућен са логора на Бањици у КЛ МАУТХАУЗЕН 29.10.1943 са групом од 267 Југословена на принудни рад.3. Ђукановић Драган, 1923, ђак учит. школе; упућен са Бањице у КЛ МАУТХАУЗЕН, 29.10.1943, где је и убијен 8.2.1944. г.(На дан 6.10.1943. године из логора на Бањици побегли су:1. Орељ Илија, капетан 6 класе, припадник ЈВуО2. Нешко Недић, акт. поручник, припадник ЈВуО3. Никола Пашић, чиновник, припадник ОШЈРО 1001и још седам стражара бањичког логора, припадника СД страже, са наоружањем. Од сражара познати су: наредник Стојан Благојевић из Попадића, Радомир Томић из Великог Поља, каплар Љубомир Ђукић и Рајко Моловић из Београда. Благојевић, Моловић и Ђукић су распоређени у Тамнавску бригаду поручника Ратка Перића. Моловића су, као курира, Немци заробили 2. маја 1944. и одвели на присилни рад у Немачку. Никола Пашић је неко време после бекства остао у селу Зуце, јер је имао ангину, а после одлази на трен.Изводи из бањичке књиге логорских заточеника:БЛ 6639 ОРЕЉ ИЛИЈА - капетан И, неожењен пензионер, рођен 9.3.1895. у Травнику, Босна, родитељи: Данило и Јања Несторовић, боравио у Београду, Сазонова 71, у логору од 12.7.1942. године, ухапшен од УГБ 29.5.1943. одведен од УГБ - па враћен 16.9.1943. (СЈТ/6639/ИВ.) (ОРЕЉ ИЛИЈА, мајор ЈВуО је емигрирао у УСА, где је и умро.)БЛ 16707 НЕШКО НЕДИЋ, активни поручник, неожењен, рођен 10.7.1914. у селу Лелићу, срез Ваљевски, родитељи: Иванко и Станка Христивојевић, боравио у Ваљеву - Косанчићев венац 44, у логору од 16.9.1943, ухапшен од СС, на дан 6.10.1943. побегао из логора.БЛ 17198 ПАШИЋ НИКОЛА, чиновник у „Петролу“, рођен: 26.8.1918. у Паризу, неожењен, родитељи Радомир и Катарина Зотос, живи у Београду, Крунска 10, у логору од 29.9.1943, од СС ухапшен на дан 6.10.1943. побегао из логора.И на крају у тој групи је био и Наум Тасић, као 21. у групи, који је пуштен кући - на слободу 29.7.1943

г., да би наставио свој рад за Гестапо и Рашу Арсенијевића. Хапсио је људе по улицама и градовима по унутрашњости! Из ове групе је Гавровића Илију и Васића Павла, сачекао при пуштању из затвора (истога дана!) 29.7.1943, и приморао их је да оду до канцеларије Р. Арсенијевића у ул. Кр. Александра 17, где су их наговарали да раде за „националну ствар!“ - за агентуру Гестапоа! Наравно да су то они одбили, изговарајући се на болести!!! Најважније је било гестаповцима да ухапсе прву групу од 6 омладинаца у ул. Церској: Милутиновић Богдана, Пашић Николу, Живковић Борисава, Ђукановић Драгана и Милана и денунцијанта Наума Тасића! Посебно су их возили у колима до централе Гестапоа. Затим су по списку наставили следећих дана и то по групама по Београду, по установама и институцијама, да би потом наставили и по градовима у унутрашњости. Према тачним списковима и орган. шемама су хапсили по градовима и селима, слали на стрељања у Ниш и Београд, као и преко Бањице за КЛ МАУТХАУЗЕН. (О томе посебна документација са именима!)По доласку у логор Бањицу, после евиденције (Милошевић Павле, БЛ 17192), спровели су нас 29 из истражнога затвора у карантинске бараке у дворишту логора. Након бекства Н. Пашића, Нешка Недића и Илије Ореља, нас су све из карантинских барака пребацили у велике собе у згради логора. Тада је настао пакао, Управа логора и Немци су подивљали због бекства. На великим турелама - стражарама на угловима кружних високих зидова бањичког логора - били су фелџандарми са митраљезима, а кроз логор су такође патролирали фелџандарми. Стално су упадали у собе и прозивали за стрељање, спроводећи застрашујућу дисциплину.Сећам се једнога детаља који ми је моја мајка по доласку из свих логора на крају испричала. Августа месеца су се скупиле породице похапшених јула 1943. и решили да траже аудијенцију код генерала Недића. После доста дужег одбијања, Недић се удостојио да прими једну делегацију мајки, где је била и моја мајка. Примио их је стојећи и набусито, једва да је и саслушао. Прекинуо је био излагање и рекао: „Шта ви мислите, то су бандити, издајице наше Србије! Њих треба све пострељати, а вас све затворити као таоце на Бањицу!“ Аудијенција није трајала ни пет минута, избацио их је напоље!Непосредно по доласку на Бањицу, једно јутро нас је прозвао кључар и спровео горе у зграду на И спрат, испред канцеларије српског управника г. Вујковића! Ту нас је постројио и нешто смо чекали! Отворише се Вујковићева врата, изађе Вујковић и по злу чувени СС-мајор др Јунг. Приђоше нам и Вујковић нас из једног списка прозва по имену. Реферише др Јунгу, између осталог: „Ово је део елите омлад. београдског штаба, ово је Нешко Недић командант Дражиног одреда...“ Исто рече и за мај. Ореља, затим за Одавића који је био до скора Вујковићев заменик у логору Бањица, а сада затвореник и припадник омлад. организације. Иначе, мени је то било други пут да видим тог егзекутора јајиначких стрељаних жртава, које је он по завршеним стрељањима довршавао са метком у главу, ако још дају знаке живота. Када сам био у истражном затвору Гестапоа, при првом његовом обиласку ћелија, упао је у ћелију и упитао ме: Ду бледе Хунд, њарун бист ду хиер? На то сам ја у ставу мирно одговорио немо раменима, а тада ми је он опалио један врући шамар да сам се срушио!О страхотама живота на Бањици, живота сталне неизвесности - да ли ће у следећој прозивци прозвати и мене? - немогуће је речима испричати. То је био сабирни логор за целу Србију, одакле су углавном полазиле групе за стрељање, принудни рад у Немачку, или ретко на слободу. То велико губилиште српскога народа однело је заувек високи број припадника покрета ДМ, заробљених и претходно мучених од стране окупатора и његових квислинга. Преко 95% затворених на Бањици били су ухапшени од стране Гестапоа, а 90% по линији припадности Равногорском покрету. Исти тај однос је био и код стрељаних.Генерал Дража Михаиловић, из записника са суђења 1946, каже: „На стратишту у Јајинцима, по мом рачуну и извештајима, стрељано је преко 114.000 људи. Тражио сам да се то објави преко радио Лондона, али савезници никад то нису хтели, те жртве да објављују“ (стенограм - изводи са суђења 1946).Затим, 29.10.1943. одвојено је 267 заточеника из логора са Бањице за транспорт за Немачку. Били смо постројени испред зграде у дворишту напред. Управник Вујковић и персонал, српски и два Немца, били су ту присутни, а сам Вујковић је одржао кратак говор, величајући Хитлера, Немце и Недића - „како нам је омогућио Велики Немачки Рајх да изађемо из логора и да идемо да помогнемо у изградњи Нове Европе. Требамо да будемо захвални свима њима за то!“ Кренули смо пешице, изнурени и малаксали, са куферима и пакетима, преко Бањице, доле према Кошутњаку, на железничку станицу у Топчидеру, на споредан колосек у фургоне. Успут сам успео да бацим

писамце које је један дечко узео и однео до моје мајке, која је дошла до Топчидера, тако да сам успео да је видим, и да зна да сам отишао за Немачку. Ситуација у фургону - сточним вагонима - ствари, пакети, једна половина стоји док друга половина седи, и обратно, тако до следећега јутра када је воз кренуо - у непознато. Ишли смо данима, пуштали су нас повремено, воз би се зауставио на празним пољима, и уз обезбеђење са војницима, пуштали су нас на вршење нужде. Мој задатак је био, као „школарца“, да успут видим и шта пише на спроводници на вагону. Тамо је писало: Вилфлеинздорф беи Њиен. То је било мало месташце покрај Беча. Наша радост је била заиста велика. Рачунали смо: или ћемо код сељака да радимо или у неком предузећу. Тако смо Тоша Тадић и ја решили да се пријавимо као сељаци! Пролазили су дани, па Будимпешта, па Беч. Ту у Бечу смо се дуго задржали. Питам ја спроводника, једнога старца: „Зашто стојимо тако дуго“? Он каже, не можемо вас изручити овде (Вилфлеинздорф) јер су пре вас дошли Енглези у ту бараку тог логора! Након тога видимо да се цепају старе налепнице, спроводне, на вагонима, и лепе се нове. Воз је кренуо даље, а ми смо од муке закукали „да морамо да вршимо нужду“, и тако на празној ледини ван Беча, изађосмо напоље! Ја кренух право на налепницу, а на њој написано готицом - МАУТХАУЗЕН! Али, то ми ништа није казивало, мало ми је било хладно око срца, не знам зашто, али ме моји из вагона нападоше, „ајде, школарац, преведи нам то, шта значи тај назив? Сећам се да сам мудровао и ипак рекао - то му дође као „мрке куће“, „тамне куће“, у том смислу нешто. Но после тога смо се некако снуждили. Ишли смо даље у тишини, воз је лагано клопарао, а ја опет на дежурном месту, гледам кроз прозор и реферишем. Природа божанствена, предели се обасјавају сребрнастим плаветнилом пријатне сунчане јесени. Пролазимо кроз чиста сеоска насеља. Одједанпут, видим неке чудне људске фигуре у штрафтастим оделима и капама, и исписаним бројевима по њима, јако мршавим и необријанима. Након тога видим и СС-овце са пушкама на рукама како их чувају. Скоро заборавих да кажем да су се стражари на нашој возној композицији променили у Бечу, док смо чекали. Од Београда до Беча су нас спроводили ЊЕХРМАЦХТ војници редовне војске, а од Беча су нас преузели млади СС-мани! Ти војници који су нас довели до Беча били су у ствари на одсуству са рускога фронта и имали смо „миран третман“ од њихове стране целим путем, чега сада већ није било. Уз ларму, вику и цику, као и батине кундаком, делили су правду, што је све ишло у прилог суморног предвиђања, тако да смо сви ћутали и били на опрезу. Све чешће виђамо шарено штрафтасто обучене људе, за које претпостављамо да су тешки криминалци и робијаши који уз тучу истоварују вагоне са шинама и цементом. Тако да падају под теретом џакова и шина, а за то време их СС-мани немилосрдно ударају и пуштају псе на њих! Нисмо ни помислили да ћемо у најскорије време бити ми у њиховој ситуацији! Да, добро се сећам, био је то 5. новембар 1943. године, када се наша возна композиција полако заустављала пред једном јако лепом минијатурном и чистом железн. станицом на којој је крупним словима, црно обојеном „готицом“, било исписано: М А У Т Х А У З Е Н ! Схватисмо да је то било наше место опредељења! Композиција стаде... у том из широке гвоздене капије станичне зграде иза које је било озидано затворено двориште, из камиона искочише СС-овци са машинкама и пушкама и чопором паса - вучјака, који су заједно урлали и лајали у хору, и устремили се и направили оквирни шпалир око отвореног појединачног вагона! Тада ускаче СС-овац са жилом на тло вагона отворених врата и удара жилом лево и десно, већ уходаним темпом. Ми испадамо око њега избегавајући ударце колико можемо, устројавају нас по четворо у колону, док нас пси са стране уједају и гризу уз бесомучну цику и лајање. Ми јадни застрашени, измучени, без кондиције са стварима у којима има и провијанта коју носимо из Београда, скупљене тешком муком и откинуте од устију наших најмилијих, јер смо живели бедно за време окупације. Вукли смо тешке куфере са провијантом. Пошто су нас постројили и за тили час средили у строј, кренусмо кроз симпатичну али хладну малу варошицу... Ту доживесмо да нас мештани пљују, ритају ногама, гађају каменицама и погрдно нас називају. Око нас СС-мани са пушкама и керовима. Иза нас камиони, исто са СС-манима.Прођосмо и ту улицу мале варошице и тај режирани сценарио наше трагедије... Идемо ка путу који води кроз шумицу и лаку узбрдицу... Тада поново настаде пакао и почетак Дантеовог деветог круга пакла... Одједном, поново СС-овци подивљаше, скинуше пушке почеше да нас немилосрдно кундаче, пустили псе, они нас гризу и уједају, вика и цика - поента, да испуштамо куфере и наше пакете, које СС-овци из камиона скупљају за себе! Крвави и поцепани држимо још нешто мало уз велику муку, не знајући шта нас даље чека. Ишли смо још мало уз брдо, стигосмо на плато и ту се указа велика

камена грађевина која је одскакала својим страшним изгледом и крупноћом, уоквиреном електричном жицом и са два велика оџака из којих је непрекидно куљао сиво-црни дим у небо, правећи уз то разне фигуре! Остадосмо запањени изгледом уз чудан укус ваздуха помешаног са димом из тих оџака... Нисмо ни знали да су то крематоријуми! Стигосмо до великих окованих и широких врата, изнад којих је на луку био велики немачки орао са Хитлеровим симболом НАЦИ партије, као и две куле са митраљезима и СС-овцима. Отворише се те двери и затворише се за нама. Скренуше нас десно, испред купатила. Паде наређење: бацај све ствари на једну гомилу у кружном трку, скидај све са себе и силази низ степенице у бетонску просторију, где су били тушеви. Ту су нас ошишали, обријали, дезинфиковали из неколико аутоматских потеза; затим је следовало - кипућа вода, па ледена вода, а израчунато је тако да се не можеш нигде склонити! Добисмо гаће, кошуљу и дрвене ципеле са мушемом и истераше нас напоље. Већ је падао мрак, хладна јесен и поче да ромиња снег са кишом! Остадосмо да чекамо напољу док се сви нису изређали. Одведоше нас у карантин у Блок ЏВИИ. Ту смо опет напољу стајали, промрзли и укочени. Тада настане немогућ терор од стране Немаца-криминалаца који су били персонал на Блоку. Требало је да нас науче на команде, а затим да нас у две собе од бараке сложе тако да сви станемо у њих. То су постигли уз батине тако да смо морали лећи на страну, глава једног доле другог горе, уз максималну збијеност једног уз другог. Онда су нас поново истерали напоље на „егзерцир“ у колони 10х10, како су захтевали СС-мани због обавезног пребројавања 3 пута дневно, на Апел-плацу (зборном месту у самом логору, односно у карантину у самом ограђеном дворишту дотичнога Блока). Тако је било данима, та врста „егзерцира“. Онда су нас једнога дана истерали на главни Апел-плац, где су били неки виши официри СС и неки цивили-инжењери. Ту смо ишли у колони један по један, а они су одвајали крупније и снажније, као и старије. Како сам ја био ситан, мене су одвојили у мању групу, и ја приметих да сам остао потпуно сам, без мојих сапатника са Бањице, које су одвојили у другу групу. Приметих да је један пом. писар који евидентира Словенац-логораш, ја му приђем плачним гласом да ме спасе и убаци у групу са мојима Бањачарима. Беше то стари логораш, Бруно Гердович, који ми је то учинио. Десетог нов. 1943 је већ била спремна група заточеника и кренула је великим „марицама“ за РЕДЛ-ЦИПФ, мало месташце са чувеном пиваром и брдом. Радна филијала централног логора МАУТХАУЗЕНА, под шифром СЦХЛИЕР (поштанске ознаке: А.К.Пу. - Арбеитскомандо Пуцхлеим). Ту се форсирано радило по 12 сати на радилишту а затим 12 часова на изградњи логора. Цело брдо је ископано за постројење тајне фабрике за В2 (В= почетно слово од Вергелттунгсњаффе - тајно војно оружје). Цело брдо изнад пиваре је изровано са великим тунелима и све дебљим слојем цементирано, са постављеним инсталацијама и армираним такорећи целим брдом са везом за довод железнице. Иначе то мало село чувено по пиву - Зипфер Биер - се налазило 6 км северно од великог ауто пута Салцбург-Линц, и 46 км од Салцбурга. Ту сам неколико пута доживео животне кризе од слабости и неухрањености. Био сам и у логорској „болници“ са флегмонама и абсцесима - од авитаминоза. У пролеће сам био у ситуацији да сам као потпуно изнемогао (35 кгр!) из амбуланте, без свести, на трагама са већ умрлима, пребачен „марицом“ за централу у МАУТХАУЗЕН. После су ми причали моји Бањичари да су ми доносили у порцији „супе“, а да сам ја држао порцију у рукама и да нисам знао шта треба да радим са порцијом и супом! Глад!У МАУТХАУЗЕНУ, када су ме „истресли“ из кола на бетон, ја сам се пред крематоријумом освестио од удара по бетону, и почео да се теглим и извлачим од оних лешева поред мене. Ту су ме пронашли, онако голог, са бројем преко груди мастиљавом оловком написаним (Ј 38529), наши људи: тих дана је из засебног затвора у самом МАУТХАУЗЕНУ био пуштен мој београдски први командант ђенералшт. мајор Жарко Тодоровић, иначе и сапатник из истражног затвора у Београду, затим браћа Суботићи (главне везе за мајора Дангића у Београду, адвокати из Пашићеве ул. у Београду), затим др Пађен, па пор. Воја Поповић, проф. из Ваљева, заменик Нешка Недића; кап. Ћирковић, пор. вазд. Ивановић и други. Уз помоћ проф. Подлахе и главне писарнице већ као старог логораша су ме извукли да не одем полужив у крематоријум. Сваког дана су ми доносили по пола следовања мизерне логорашке исхране, тако да сам се брзо повратио и стао на ноге. То највише дугујем драгоме Жарку и Воји Поповићу! Накнадно су ме пребацили на Ревир-болницу, испод главних зидина логора, а опет у жицама. Ту сам радио као помоћни болничар, захваљујући знању француског и немачког језика.И ту, у тешким условима Дантеовог деветог круга пакла, показали смо свима да смо достојни величини и ширини РАВНОГОРСТВА и нашега РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА, и да смо даље ширили,

према свима Југословенима, наш алтруизам и хуманост.Поновно моје битисање у Централи је било од доласка из Редл-Зипфа 4.6.1944. па све до одласка за пом. команду радни логор ЕБЕНЗИ дана 16.11.1944. Пошто сам радио немачку војну тајну, тј. В2, то је цела та команда у МАУТХАУЗЕНУ била изолована од осталих заточеника, били смо на Изолиерт Блок ВИИ на Ревиеру у логорској болници. Тада долази хитно наређење из Берлина, од Химлера, да се сви који могу да ходају пребаце за логор у ЕБЕНЗИ (у тунелима тајна фабрика за синтет. бензин) где је замишљено да се у случају да Немачка изгуби рат сви логораши централе МАУТХАУЗЕН ликвидирају у тим дугачким тунелима, што је и покушано почетком маја 1945. године, али није успело. Ту сам поново имао једну животну кризу, коју сам пребродио тако што сам рескирао, као оболео од дизентерије, да побегнем од радне команде са апел плаца у логорску болницу и то уз помоћ преко Француза проф. др Жилбера Драјфуса, који је раније био са мном на Ревиеру у МАУТХАУЗЕНУ. Он ми је помогао да останем у болници као пом. лекара, и излечим се од смртне болести у логору - дизентерије! Ту сам некако животарио и чекао да ли ће нас побити, да ли ће прво доћи Руси или Американци.То је било јако важно, јер су у овом логору од Југословена били углавном симпатизери партизана и неколико скојеваца и чланова партије, који су дошли задњим транспортима из бањичкога логора.Шестог маја 1945. године, дошло је ослобођења од стране америчке војске, у 14,30 часова! У логору је била страшна слика: гомиле и брда лешева, уствари костура, разбацаних свуда и маса гладних који су лутали незнано куда и блејали као овце! У логору није било ни једнога листа, гранчице, травке, ни корена биљака... Пред крематоријумом су били лешеви сложени као пре рата на дрварама и гомиле у форми набацаних лешева у брда! Колоне гладних су ишле у село, доводиле стоку, ту је клали и одмах пекли - и халапљиво јели, да би колико сутра ту на лицу места и умрли! Ту сам остао да радим у америчком 139 Медицал. Цорпс В армије.Тачно средином јуна цео транспорт Југословена је репариран и прелазимо границу, када нас у Крањској Гори хапси КНОЈ на пријаву наших сапатника још са Бањице (Зечевић Љубомир, Бајић Милош и Папакоча Мирослав). Хапсе нас 12, сви припадници ДМ-покрета са врло кратким, али тешким оптужбама. То су:1. Лазар Танић, капетан друге класе, логораш Ј 22976,2. Поручник Милан Поткоњак, логораш Ј 25454,3. Драгомир Дражић, логораш Ј 38438,4. Морнарички кадет Борис Крмпотић, логораш Ј 98942,5. Миливоје Васић, логораш Ј 38642,6. Сава Божовић из Београда, логораш 13550, стрељан у Шапцу 1946,7. Борко Миљковић из Крагујевца, логораш Ј 14084,8. Павле Милошевић, матурант, логораш Ј 38529,9. Ђорђе Ђорђевић, студент, логораш Ј 96562,10. Власта Петричевић, чиновник, логораш Ј 38573,11. Чедомир Марковић, студент, логораш Ј 3850912. Драги Мишић, чиновник, логораш Ј 98705.У Београду је 1998-2000. изашла књига „Документи из историје Југославије (М. Зечевић, Ј. Поповић) у четири тома. У другом тому, на страни седам, а под бројем 4776, је моје име. То је „списак лица за која је државна комисија утврдила и потврдила да су вршили ратне злочине“!Дакле, комунисти су нас ухапсили 15. јуна 1945. године. Транспорт одлази даље према Београду, а нас затварају у подруму зграде. Моја оптужба је била следећа:„Милошевић Павле, матурант, члан омлад. штаба ДМ, у логору активни ДМ припадник, члан штаба ДМ у логору. У логорској болници радио као пом. лекара и убијао комунисте са бензин ињекцијама“.Те оптужбе нам је прочитао командант места и залепио коверту! Оптужба не за стрељање, него да те ставе на атомску бомбу! Око поноћи пред подрумом чује се мноштво корака и пијани гласови. Отварају се врата, а напољу репетирају руске шмајсере и стављају округле шаржере. Улази чупави, гологлави са црним брковима, раздрљен, са набаченим шињелом, полит. комесар мајорског чина - мајор Симо Дубајић, са црним брковима „а ла Хитлер“, у свој својој величини, тада чувени зликовац и егзекутор наших људи у Словенији. Поче редом: ко си, па шта си, ко су твоји, одакле си итд... па редом у круг! Ми одговарамо и убеђујемо га да смо логораши из МАУТХАУЗЕНА, показујемо металне бројеве на руци, обријане главе са штрафтом на њој. Један од нас је имао чак и робијашку блузу на себи, штрафтасту, али је све то било узалуд. Он поче да маше ковертом и каже: „Мени је речено да сте ви банда ухваћена по шумама Словеније и да вас

треба побити!“ После још убеђивања, у једном моменту, тетурајући, се извали: „Море, носите се у Србију нека вас они имају на души!“ Оде, залупи врата за собом, викну на војнике да одступе и одоше у мркли мрак! То беше још један комплетан логор МАУТХАУЗЕН који смо тада доживели и преживели!Сутрадан, чекао нас је отворен велики камион са 10 војника, сви са по 15-16 година. Везаше нас жицом, два по два и кроз средину, и рекоше нам да смо похватана банда по Словенији и да ће нас убити ако се померамо! Даље следе затвори у Марибору, Љубљани, па у Загребу, где нас по улицама пљују и називају четницима. У Загребу нас утерују у сточни вагон. Ту нас пресвлаче пошто су војници били боси и скоро голи. Долазимо у Београд, односно Земун, па преко понтона за Београд. То је било 20.6.1945. година. Звезда упекла усред поднева, ми везани дођосмо до затвора ОЗНЕ на Обилићевом венцу. Затим следује самица у поткровљу, па саслушања и сликања (ен фаце ет профил - што кажу!); рукопис и евиденција за картотеку са отисцима свих прстију и шака! Војни суд: смртна казна, па 20 година робије и - после пар месеци пуштен по амнестији!Године 1946. сам уписао Медицински факултет и по завршетку студија сам радио као болнички лекар специјалиста интерниста. Сада сам пензионер.

Марта 2003. годинеУ БеоградуДр Павле Милошевић

ПРВИ ДЕО

ОРГАНИЗАЦИЈА РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ

ОМЛАДИНА У БЕОГРАДУ У ПРЕДВЕЧЕРЈЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГА РАТА

Права слика политичког стања се одигравала на Београдском универзитету (БУ), уствари сцена политичке активности целе земље. У току је било рађање режима србијанских политиканата: Јефтића, Стојадиновића и Цветковића, који су заводили неку делимичну диктатуру, док се на БУ рушила аутономија и слобода мисли. Тада се на БУ оснива „УЈЕДИЊЕНА СТУДЕНТСКА ОМЛАДИНА“ - УСО, састављена од легалних омладинских група:- Омладине Радничке странке,- Демократске странке,- ХСС-а,- Социјалистичке странке (др Живка Топаловића),- Земљорадничке странке,- КПЈ(и СКОЈ),- ЈНС (Пере Живковића - Југосл. национ. странка).На неколико година пред рат, постаје све компликованији однос између Срба и Хрвата, као и све замршенији однос власти и опозиције у Србији. У школама и БУ је деловала комун. омладина - СКОЈ, љотићевци - профашистички „ЗБОР“ (Задружна борбена организација рада), демократска омладина, земљорадничка омладина Српског културног клуба (СКК).Комунисти наступају са паролом „бранићемо земљу“, али је после потписивања пакта СССР-Немачка (23.8.1939) дошло до опадања комунистичког утицаја на српску омладину због

дефетистичког става КПЈ.Љотићевци-Збораши су слабије утицали на српску омладину због своје профашистичко-националсоцијалистичке идеолошке пребојености.Демократска и земљорадничка омладинска странка одвајају се од комуниста и УСО.Бановина Хрватска образована је августа (26.8.1939), а то је историски почетак разбијања Југославије.Од 1938. године, УСО има за циљ борбу против режима, очување аутономије на БУ, и организовање и политичко васпитање омладине студентских маса.Споразумом од 26.8.1939. са ВЛАТКОМ МАЧЕКОМ (ХСС), дошло је до раскола у УСО.Радикали (Лазе Марковића) први излазе из УСО, јер је Лаза Марковић пришао влади Драгише Цветковића - одобравајући споразум Цветковић-Мачек од 26.8.1939.Демократска и Земљорадничка омладина заузимају оштар став према том споразуму, и стају на линију СКК, који заузимају бескомпромисни став према споразуму Цветковић-Мачек!Сем неслагања по питању унутрашње политике долази до разних размимоилажења и на плану спољне политике, углавном поводом СССР, према коме су се „народни студенти“ (омладина КПЈ!) били пуни одушевљења и апсолутог одобравања, док су остале политичке групације биле резервисане па чак и скептичне.Споразум СССР са Немачком (23.8.1939), тиме је још више допринео. Тај догађај доводи до нове поставе и констелације међу предратном омладином - стварајући три блока:ПРВИ БЛОК - УСО, која остаје као групација. Састојала се од омладине КПЈ и неколицине студената проглашеним ренегатима, из свих полит. клубова који су се не делећи став својих званичних група остали на позицијама „народних студената“, тј. КПЈ!ДРУГИ БЛОК - омладина Демократске странке, Земљорадничка омладина, ЈНС омладина, и омладина СКК (која се полако претвара у политичку формацију).ТРЕЋИ БЛОК - група омладине Љотићевог „ЗБОРА“ и „ОРНАС“-а (Организација национ. студената БУ).Ни један од ова три Блока, међусобно не колаборира и свако има своју стратегију и тактику рада:ПРВИ БЛОК - настоји да друга два блока доведе до колаборације, те да их прогласи фашистичким.ДРУГИ БЛОК - покушава да придобије јавност стварајући сукоб између првог и трећег блока, те да сва зла припишу борби крајњих екстремистичких снага.ТРЕЋИ БЛОК - не бира средства и крваво са полицијом и плаћеним олошем се обрачунава са првим и трећим блоком.У таквом политичком превирању међу интелектуалном омладином улазимо у Други светски рат и са таквима односима снага. Рат није изменио у много чему постојећу ситуацију:ПРВИ БЛОК - је стао на страну комуниста.ДРУГИ БЛОК - је апсолутно одобравао, сарађивао и активно учествовао у раду покрета отпора ДМ - ЈВуО, као припадници ЈРО.ТРЕЋИ БЛОК - је помагао владу Милана Недића и СДК (Српски добровољачки корпус - Димитрија Љотића - „ЗБОР“).Такође треба споменути и још једну групу омладине, тј. део омладине која је себи ставила у задатак да по сваку цену, рат и окупацију, преживи, нигде се не ангажује, и ни за какав идеал се не залаже. Као и увек и свуда тих пасивних елемената било је и у прошлом рату (1915-1918). Било је од таквих омладинаца и оних који су се проводили по баровима и кафанама на коцки, заједно са окупатором и квислинзима.Што се пак ЉОТИЋЕВАЦА тиче, они су били једна политичка групација која је за време окупације1941-1945. обукла војну униформу у циљу одржавања реда после сламања отпора у Србији 1941. године, од стране немачкога окупатора.Идеолошки су били везани за Хитлерову „Нову Европу“, а против западног парламентаризма, капитализма, комунизма и јеврејства.Љотићевци нису деловали ван Србије, односно нису учествовали у рату против савезничких јединица - што се иначе усташама догодило у борби против совјетске армије 1944/1945. у Северној Хрватској, као и у самој Русији 1942/1943. године, а поред тога и што су објавили рат западним савезницима.Најљући противници ДМ-ЈВуО јединица били су одреди СДК-Љотићевог ЗБОРА. Љотићевци удружени са комунистима највише су денунцирали симпатизере ДМ покрета окупаторским властима и ГЕСТАПО-у.

ПРВИ КОНТАКТИ СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ СА РАВНОГОРСКИМ ПОКРЕТОМ

Српска демократска омладина оријентисана српски и демократски, настављајући традицију ранијих генерација носила је идеју борбе за ослобођење и уједињење Српства, и чим је сазнала да се на Равној Гори налазе делови непредате војске са ђенералшт. пуковником Драгољубом Дражом Михаиловићем на челу, ради организовања отпора окупатору - дошла је преко својих представника у везу са њим.Ту вест у Београд је пренео својим друговима из Омладинске секције Српског културног клуба - Бранислав Ђукић, студент родом из Доње Топлице/Мионица, а са станом у Ваљеву. Ђукић је ухапшен у Ваљеву 2.12.1942. на улици после полицијског часа - после 9 часова -, својом несмотреношћу од стране немачке патроле. Приликом претреса нађена је код њега цедуља сумњивог садржаја, на основу које је спроведен за Београд и Гестапо, био је пребачен у логор на Бањици и 26.12.1942. је стрељан у Јајинцима као припадник ДМ покрета. Предмет у Гестапоу се водио као: „ДМ-курир“.Драган Ђукић је био један од организатора ОС СКК у Београду. Био је студент права и активно је радио у Секцији и организовању у Србији. Од краја маја је активно радио на повезивању појединих група на терену око Ваљева са пор. Нешком Недићем, проф. Војом Поповићем, као и са Драгутином Валтером, четн. оф. из Лајковца/Ћелије и војводом Каменицом. Неколико пута је спроводио неке из покрета преко с. Планинице за Равну Гору.Душан Ђукнић „Качерац“, студент родом из Белановице, такође члан ОС СКК пред рат, тада са пребивалиштем у Белановици, већ је крајем маја 1941. био у вези са Штабом ДМ на Равној Гори. Крајем маја је већ по њега дошао са Р. Горе „Тарас“ са фијакером-чезом да га води код Драже, знајући за његов активни рад у СКК - у пред рат.Омладинци из Београда сазнали су за отпор непредате ЈВ на Равној Гори преко Ђукића и Ђукнића. Били су одређени од омладинаца Војин Андрић и Мима Матић да иду на тај састанак. Састали су се са пор. Нешком Недићем, Војом Поповићем и Душком Ђукнићем у Љигу. Међутим, неко је јавио да су Немци дошли у Љиг и тај састанак је прекинут. Недић, Поповић и Ђукнић су отишли на једну страну, док су Андрић и Матић отишли на жел. станицу на воз и отишли за Милановац. Тамо су се јавили на везу исто код омладинца Белића. Са Белићем су много причали о Равној Гори и потреби заједничког отпора против окупатора. Белић им је обезбедио два бицикла и објаснио пут до Равне Горе - преко Прањана право путем до Р. Горе! Сутрадан су њих двојица кренула на тај пут и стигли у току дана на одредиште. Тамо су затекли п.пук. Драг. Павловића, мајора Миодрага Палошевића, кап. Милојка Узелца „Тараса“, пор. Ратка Мартиновића, док се Дража тада налазио у Струганику. Ту су преспавали а сутрадан је дошао и Дража и након дугог разговора уговорено је следеће:- да рад на организовању омладине у Београду прими Војин Андрић, као представник омладине у покрету отпора пук. Михаиловића,- да се Андрић и Матић врате за Београд и наставе рад на организовању омладине,- да дођу у везу са београд. штабом - Командом Београда,- да пошаљу омладинце на Равну Гору.Прву групу омладинаца, која је пошла из Београда за Равну Гору сачињавали су: Милорад Матић „Мима“ и Милан Гавриловић, студенти. Група је дошла до Крагујевца, није могла даље да се пробије и морала се вратити за Београд.Другу групу сачињавали су: Лазар Максимовић, Александар Станојевић „Станча“ и Ладислав Бакош, Србин из Боке Которске. Ова група је стигла на Р. Гору и била је предодата на рад мајору Палошевићу.Убрзо за представника омладине на Р. Гори био је одређен и као курир - Бранислав Ђукић, студент, рођен 1921. у Мионици. (Он је током полицијског часа, после 9, ухапшен у Ваљеву на улици; у yепу му је пронађеана сумњива цедуљица, па је одведен у Београд и у Гестапоу регистрован као „ДМ курир“; стрељан је 26. децембра 1942. у оквиру мера одмазде.)Овакво стање остаје све до новембра 1942. због немачког напада на Равну Гору децембра 1941. Тада, новембра 1942, омладински представници из Србије дошли су у Штаб ВК ЈВуО у селу ЛИПОВУ (Црна Гора). Ту је на заједничким конференцијама, којима су од стране ВК ЈВуО присуствовали пук. Михаиловић, Драгиша Васић, др Стеван Мољевић, мајори Остојић и Лалатовић, дат је омладини дефинитивни статус - РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ и решено је:

1) да се формирају Омл. штабови - 501, 1001, 601, 707 и 808,2) да се ради координирања омлад. рада одреде два омлад. представника при ВК ЈВуО: Војин Андрић и Лазар Максимовић.

„ОМЛАДИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ДМ“

До стварања омладинске организације ДМ дошло је средином 1941. године, како се види из документације и саслушања припадника покрета ДМ из заплењене архиве БЛС/БГД - Гестапоа.У саслушању пред Гестапом омладинац „ГЈ“ (Георгије Јововић) о почецима свог илегалног рада каже следеће:„Средином 1941, казао ми је Боцко, да би било добро основати омладинску организацију која би била довољно јака да би после окупације преузела на себе борбу против комуниста на факултету. Ја сам се приволио сарађивати на оснивању овакве омлад. организације. Тада су организацији припадали, које сам ја познавао: обојица браће Пашић-Никола и Влатко, Бата Јанковић, а доцније и инж. Жакула којега сам ја у пролеће 1942. увео у организацију. Први задатак ове мале групе био је изградити програм како би се он предложио Штабу!“Иза овог „Боцковог“ рада био је кап. Власта Ђорђевић, који је био повезан са још неким омладинцима, које је такође упућивао на рад око стварања омладинске организације ДМ, као на пример Наума Тасића! Овога је кап. Ђорђевић повезао са „Боцком“, који му је дао задатак да ради на стварању организације у Варварину. У свом саслушању пред Гестапоом „НТ“ (Наум Тасић) наводи да је омл. организација требало да има следеће функционере: три особе за одељење пропаганде, три за постављање веза и три особе за обавештајну службу.„Боцко“ Милутиновић у своме саслушању тврди да га је кап. Ђорђевић позвао к себи и рекао да је у главном Штабу договорено о оснивању ДМ омлад. организације. Каже да је на овој конференцији био присутан кап. Ђорђевић, ппук. Павловић и Владета Јовановић. Како ми је кап. Ђорђевић рекао, а и сам сам видео из неког писма, Владета Јовановић је био врховни вођа новоосноване омлад. организације за читаву Југославију.Ознака организације тада је била - „Иб“... На основу првих разговора ова омл. организација требала је бити изграђена по војничким правилима“. Та организација је деловала од маја 1941. године.

ЈУГОСЛОВЕНСКА РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНА (ЈУРАО)

Када се већ одвијао овај рад на успостављању омладинске организације, издао је Дража Михаиловић - 6. септембра 1942. године - наређење свим командантима о стварању организације - „Југословенска равногорска омладина“ - или „ЈУРАО“. У уводном делу наређења каже се да је омладина - „у овом рату подбацила у свом националном стремљењу“, а да је узрок томе дотадашње занемаривање омладине, те се констатује „да се омладина мора у најкраћем року окупити, придобити, васпитати у духу Равне Горе и правилно употребити. Да се овим радом омладина мора извести на прави пут, дајући јој пуно полета у раду, уз предочавање да једино пуним залагањем и свесрдним радом на равногорској идеји може са себе да спере љагу коју јој нанеше комунисти...“ (ВК-0-4).Даље се наређује:„1) Да се разради формација за организацију омладине на војничкој основи и одмах приступи извршењу исте;2) Да се спреми програм за морално и национално васпитање омладине у духу југословенске равногорске идеје;3) Рок за формирање омладинских јединица 1. децембар 1942. године“.Читава ова организација замишљена је као војно-територијална, па се у „општим одредбама“ наређења каже следеће:„1) У састав Југ. равногорске омладине улазе сва мушка деца од 8 до 15 година и младићи од 15 до 20 година старости закључно, који су остали до сада исправни;2) Организација омлад. јединица има се извршити на чисто војничкој основи;3) Јединице Југ. равног. омладине формираће се по срезовима и надзор над њима вршиће

командант бригаде у споразуму са среским командантом“.Овде је предвиђено формирање посебних јединица - „Узданице“ - деце од 8 до 15 година и посебних јединица - „Заточника Отаџбине“ - младића од 15 до 20 година. Као највиша јединица предвиђена је бригада састављена од батаљона „Узданице“ и „Заточника“ - јачине зависно од броја батаљона.Наређењем је била предвиђена и настава за омлад. јединице. Она се састојала из војне и опште наставе. У програму војне наставе биле су обухваћене основне војничке радње са пушком и без пушке, основни појмови и потребе обавештајне службе и основни појмови из службе везе. Циљ опште наставе био је да се што пре „васпитају у војничком и националном правцу у духу равногорске идеје“ све омлад. јединице. У ту сврху посебно је разрађен програм васпитања школске и сеоске омладине. О томе се у поменутом наређењу каже:„Школска омладина се васпитава путем:1 - Школске наставе.2 - Похађања цркве, више но што је уобичајено.3 - Обавезним националним часовима у школи сваког дана пола часа или два три часа недељно.4 - Предавањима које имају да код омладине пробуде осећање за све што је свето и узвишено, добро и лепо.Сеоска омладина:1) Села и националне забаве.2) Поуке и упрошћена корисна предавања.Већ у првим тренуцима стварања овако замишљене јединствене омлад. организације - ДРАЖА је наишао на тешкоће које су долазиле услед постојања и даљег деловања омлад. организације ппук. Павловића и његових сарадника. У вези тога ДРАЖА је 3. октобра 1942. године упутио ппук. Павловићу депешу, у којој између осталог каже:„Известите хитно какву сте то Врховну команду омладине образовали. Зашто сте мењали основе наше организације и тиме унели пометњу. Зашто ме о томе нисте известили... Где се налази Врховни штаб омладине и ко га сачињава. Резултат - ужасна пометња“. (Л-11-843).Истога дана јавља и мајору Р.Ђурићу Херману:„Никакву омладинску Врховну команду нисам поставио нити је признајем. Пажљиво то расформирајте, да не дође код омладинаца до још веће пометње“ (Д-11-842).Тих дана, крећући се по Србији, стигли су у Штаб мајора Ђурића чланови Омладинске Врховне команде 1б, а међу њима и Боцко Милутиновић. Депешом од 30. октобра 1942 године, мајор Ђурић (Горски Штаб 110 - „Херман“), обавештава ДРАЖУ о њиховом доласку и каже следеће:„Код мене су дошли омладинци из бивше омладинске Врховне команде. Међу њима је и Милутиновић „Боцко“, студент технике, а Ви лично познајете његову породицу (још од пре рата када је ДРАЖА био командант у Марибору). Према његовој изјави он ради од мај/јуна прошле године (1941). Они су ми послали 15 омладинаца. Организовали су омладинце по свим местима Србије. Имају везу са југосл. националистима у Загребу где их је око две хиљаде. Даље у Војводини и Словенији постоје омладинци потпуно оријентисани нашом линијом“. (Д-ЏИИ-2410)У наставку депеше се каже:„...Да би се једном решило питање омладине, ја предлажем да се од постојећих омладинаца образује један национални одбор омладински, непосредно под Вама. Његов задатак пропаганда наших идеја међу омладином, у градовима окупљање омладинаца и оспособљавање за рад на терену. Директиву за рад на пропаганди међу омладином да дате Ви Одбору и да исти прође кроз специјални курс. Оспособљене омладинце Одбор Вама да стави на расположење, а Ви да их ставите у везу са реонским командантима и на расположење за рад на терену и за курирску и обавештајну службу и другу њихову употребу за време главне акције. На овај начин покупили би омладину под нашу заставу и попунили празнину недостатка интелектуалаца у нашим редовима (Д-ЏИИ-2411).Неколико дана после тога ДРАЖА је примио депешу од ппор. Милорада Васића - који је до новембра 1942. радио на стварању омладинске организације на терену ИИ равногорског корпуса - у којој овај изјављује спремност за рад по новим упутствима и каже следеће:„У случају да не желите да се даље називамо Штабом или да обухватамо целу територију Југославије, молим да примите овај предлог: Омладинска делегација Врховне команде са правом организовања. Спремни смо за даљњи рад и молимо за даља наређења“.Да би ликвидирао организациону збрку, ДРАЖА у Упутству за организацију и рад ЈУРАО-а -

упућеном ђенералу „Др Оњи“ - М. Трифуновићу, команданту Србије, 17. новембра 1942 године - је званично укинуо дотадашњи ВРХОВНИ ОМЛАДИНСКИ ШТАБ и одредио на територији Србије три омладинска штаба: 501, 601 и 1001, а такође је речено да је при ВК ЈВуО формиран „Одсек за организацију и рад Југословенске равногорске омладине“.У овом Упутству јасно су предвиђени задаци и рад омладинске организације, те се у вези тога каже следеће:„Циљ је организација ЈУРАО окупљање и васпитање омладине нашега народа у равногорском духу... Рад у градовима састоји се у илегалном спровођењу организације планским повезивањем омладинаца по систему тројки и то: у средњим школама, четама радне службе, студентској и радничкој омладини. Рад у селима састоји се у раду омладинаца по бригадама под руководством команданата бригада.Задаци омладине су:а) пропаганда,б) веза,в) обавештајна служба...“ (ВК-0-10).Даље се у Упутству каже да се рад на пропаганди у градовима састоји у спровођењу „равногорске идеје“ путем „омладинског билтена Равне Горе“, умножавањем пропагандног материјала достављеног од стране Одсека за организацију и рад ЈУРАО-а, као и издавање омладинских листова, одржавањем тајних састанака - курсева, састанака и предавања.Рад на пропаганди у селима углавном је требало спроводити преко омладинаца при бригадама. Упутством је било предвиђено да ови омладинци својим радом и понашањем - „поврате изгубљено поверење народа у своју омладину“, да сеоску омладину васпитавају у „националном равногорском духу“ - „упућујући народ на наше светле традиције наше националне историје“.„Одсек за организацију...“ вероватно није ни био формиран, јер је ДРАЖА и убудуће лично издавао Упутства за рад ЈУРАО, а у депешама мајору Р. Ђурићу, ген. Трифуновићу и ппор Васићу - он каже следеће:„Код мене образујем ц е н т р а л н у управу свих омладинских организација. Омладински штабови наслањају се на следеће наше команде:ЈУРАО 501 - ппор Лазар Јовановић,ЈУРАО 601 - Владета Јовановић - на ген. Трифуновића,ЈУРАО 1001 - Богдан Милутиновић - на мај. Ђурића „Херман“-а.Никакве разлике међу њима нема сем броја Штаба!У Црној Гори је ЈУРАО - 808, а у Босни и Херцеговини ЈУРАО - 701. Главни задатак по варошима на пропаганди, курирској и обавештајној служби, а на терену: помоћ у пропаганди под вођством команданата бригада и корпуса, курирска и обав. служба.Никакав раздор не сме бити, све је сконцентрисано на мене!ПРИПАДНОСТ ЈЕДНОМЕ БРОЈУ ШТАБА ЈУРАО, НЕ ЗНАЧИ РИВАЛСТВО...“ (Д-14-812)ДРАЖИНО лично руковођење овом организацијом види се из депеше коју је он 21. јануара 1943. године упутио ОШ ЈУРАО 1001, где се ка-же следеће:„За сада лично управљам свим групацијама омладине јер стварно има пет ОШ ЈУРАО, од којих су два ван Србије. Кад будем образовао Омладински директоријум, наредићу упућивање представника из сваке групације. Засада постоје ЈУРАО 501, 601, 1001, 701 и 808.Из ДРАЖИНЕ депеше упућене 1. марта 1943. пуковнику Остојићу види се његова интервенција око повезивања омлад. штабова и организација на терену и појачавања пропагандног рада:„Данас пошло одавде 23 омладинаца под командом ппор. Бранка Булатовића, а са њиме иде и Јакша. Ови омладинци образују пропагандну групу коју не треба растурати. Употребити их за пропаганду на терену где је најпотребније. Дајте им итинерер за рад у Херцеговини. Група је састављена од омладинаца из Шумадије, Црне Горе и Боке. Нека им Јевђевић омогући пребацивање аутомобилима од Гацког до Вас пошто долазе до Гацког...Доставите ми план и потребно време за вођење пропаганде, да бисмо их после свршетка посла у Херцеговини послали даље. Доведите их у везу са омладинцима из Сплита да сарађују са њима у Херцеговини. Узећете на себе бригу и старање о њиховој исхрани, а ја сам им дао и новаца. Везивати их на војничке јединице у погледу исхране. Употребите их за пропаганду кроз јединице и у народу.“ (Д-22-915 и 916).За пропаганду међу омладином служили су и леци и омладински листови. У документима се налазе и два броја листа „Омладински билтен Равне Горе“, којег је издавао ОШ ЈРО 1001. Први број тога

листа штампан је у Београду поч. марта 1943. у књижари Yелебџића, у Карађорђевој улици. Из докумената који се односе на рад организације ЈУРАО у 1943. може се закључити, да је цео тај период протекао у напорима за учвршћење ове организације и пропаганди међу омладином.Дража је 28. децембра 1943. наредио командантима корпуса да се изаберу и пошаљу делегати за омладински Конгрес. Тамо се каже:„У првој половини јануара одржаће се омладински Конгрес у циљу обједињавања рада свих омлад. организација и избора Централног омладинског комитета. Сви команданти корпуса послаће на овај конгрес из сваког корпуса по два омладинца који да одговарају условима:1 - Да донесу пуномоћје команданта корпуса2 - Да су доба старости од 18 до 30 година3 - Да су ђаци односно студенти - интелектуалци4 - Да су од оних који раде на терену5 - Да буду стварно представници омладинаца на терену и варошима са којима су у вези6 - Да су до сада својим радом стекли поверење омладинаца и команданата корпуса...Послати представнике из Јужне Србије, са Косова, Срема, Војводине, Санџака, Ц. Горе, Херцеговине, Далмације, Лике, Хрватске и Словеније. Из удаљених крајева могу се узети из редова избеглица. Да буду заступљени представници досадашњих штабова - 501, 601, 1001 и по могућству 701 и 808. Сви штабови да пошаљу своје претставнике са својим пуномоћјима... Потребни су нам и бугарски представници. Гранични корпуси уколико могу наћи интелектуалце нека их пошаљу. Ово ће најбоље моћи Тимочки корпус или посредништвом нишке групе корпуса. Представници досадашњих штабова да сви понесу реферате о досадашњем раду, бројном стању и условима за даљни рад...“ (Ц-0-9)Значај одржавања Конгреса ДРАЖА је истакао у депеши упућеној 21. јануара 1944. године генералу Трифуновићу, Саши Михајловићу и ОШ ЈУРАО. Тамо се каже следеће:„Да би се спровео што ефикаснији рад међу омладином и извршило уједињавање свих омладинских снага у УЈЕДИЊЕНУ ДЕМОКРАТСКУ ОМЛАДИНУ ЈУГОСЛАВИЈЕ, на челу са централним Одбором, који је одабрао тројицу делегата из своје средине да га заступају у ВК ЈВуО и руководе целокупним омлад. радом на територији Југославије, образована су три омладинска горска штаба, који одговарају трима федеративним јединицама, а који ће опет поделити на онолики број штабова колико има покрајина. Штабови имају печат ЈВуО и налазе се под непосредном командом ВК ЈВуО...При сваком корпусу образују се Омладински центри на челу са најспособнијим омладинцем, кога одређује ОШ у сагласности са командантом корпуса. Центри имају за задатак да појачају пропаганду у народу, међу борцима и омладином, и рад са сеоском и градском омладином. Директиве за рад примаће од Омл. Штаба за ту Покрајину, који стоји у директној вези са ВК ЈВуО од које прима све инструкције и наређења...Команданти корпуса и друге старешине имају да пруже све могућности за рад омладинским центрима. Омладинце који раде у центрима ослободити других дужности. Команданти ће ставити центрима на расположење сву интелектуалну и сеоску омладину. У финансијском погледу омладинске центре при корпусима издржаваће корпуси из својих средстава, а омлад. штабови ће добијати од ВК ЈВуО потребна средства, а чланови ОШ ЈРО имају право коришћења свих радио станица ЈВуО“. (Л-Ц14-698)Конгрес је одржан на територији И равногорског корпуса, у времену од 14. до 16. јануара 1944. године. На њему је изабран Омладински Национални комитет и из његовог састава одређена су три делегата као представништво ЈУРАО при ВК ЈВуО и то: ПАВЛЕ ПЕШИЋ, НИКОЛА ПАШИЋ и МИЛОРАД ДРАШКОВИЋ!О овоме је ДРАЖА обавестио команданте депешом од 24. фебруара 1944. године.Представништво ЈУРАО при ВК ЈВуО - ГОРСКИ ШТАБ Б - издало је више упутстава од којих се у документима налазе упутства бр. 2 - за образовање релејне курирске службе и бр. 3 - за образовање сеоских омлад. одбора, издата вероватно убрзо по конгресу (ВК-0-15).Упутство бр. 2 предвиђа образовање „на терену сваког корпуса релејних курирских станица за пренос и растурање пропагандног материјала ВК ЈВуО“ за које се људство узима од омладинаца. Унутрашње релејно преношење материјала требало је да уреди сваки омладински центар корпуса посебно.Упутством бр. 3 одређује се успостављање омлад. сеоских одбора на челу са старешинама одбора. Дужности ових одбора одређене су на следећи начин:

„1. Ширење проп. материјала омлад. центра (вести, листови, леци).2. Пропаг. рад на селу у границама њихове могућности. Овај проп. рад имао би за циљ да што већи број сеоских омладинаца веже за ствар Равногорске идеје отпора, да их свесно веже за Југословенску војску и сузбије утицај партизанске и немачко-недићевске пропаганде, као и да подигне дух и морал.3. Учествују у приредбама, хоровима, зборовима, који се организују на терену корпуса и да помажу при њиховом извођењу.4. Обавештајна служба (о кретању непријатеља, партизана и њихових јатака).5. Прибављање података о неделима која су извршили окупатори и његове слуге, као и партизани.6. Да врше курирску службу омладинског центра“. (ВК-0-15)

ПЕРИОД ДО ФОРМИРАЊА ОМЛАДИНСКИХ ШТАБОВА ЈУРАО у СРБИЈИ

Средином 1941. године почело се на терену Србије са радом на стварању Омладинске организације ДМ.По директивама кап. Власте Ђорђевића - иза кога је стајао ппук. Павловић - започело је повезивање четнички оријентисаних омладинаца. Међу главним и првим носиоцима ове активности били су: Богдан Милутиновић „Боцко“, браћа Никола и Владислав Влатко Пашић, Владета Јовановић и њихови пријатељи.Кап. Ђорђевић је са Милутиновићем, поред осталих повезао и Наума Тасића из Варварина (пр. чин. рођен 28.12.1921. отац Јанаћко, мајка Милосија рођ. Ивић). На саслушању у Гестапоу Н. Тасић је изјавио да је од Б. Милутиновића добио наређење за рад на стварању омлад. организације, те је у том циљу придобио своје пријатеље: Србу Миладиновића, Јову Димитријевића и Иву Живановића. Како се тамо даље наводи, од марта до половине 1942. г. рад се споро развијао и оживео је тек доласком Б. Милутиновића у Варварин, када га је Н. Тасић упознао и повезао са Србом Миладиновићем, Јовом Димитријевићем, Ивом Живановићем - сви из Варварина, затим Добривојем Петковићем и Пером Радовановићем из Ћићевца и из Ражња Предрагом Цемовићем и Михајлом Марковићем.Према извештају команданта Г. Штаба ЏИИ рез. мајора Д. Маринковића - овај ГШ ЏИИ спроводио је организацију у срезовима: Расинском, Моравском, Алексиначком, Сокобањском, Ражањском, Добричком и Прокупачком. ГШ је ликвидиран од окупатора у јесен 1942, а командант Л. Маринковић, мајор, послат је у концентрациони логор Маутхаузен где је мучки убијен - упућеном ДРАЖИ 19. маја 1942. године, на овој територији радило се на постављању омладинске организације ДМ, која је била нарочито јака у Алексинцу и имала је чак и наоружани омладински одред. Тамо се каже следеће:„1. - Омладинска организација у Алексинцу формирала је свој наоружани одред под називом „Одред смрти“, наоружан са 2 тешка митраљеза, 8 пушкомитраљеза, 70 пушака, 100 бомби и 50.000 метака.Ова омл. организација броји 150 чланова, од којих су 20 девојака.И поред тога ова омл. организација основала је и своје секције у Соко-Бањи и Ражњу са по 30 чланова, али се наоружање секција за сада не зна.2. - Иницијативом команданта 12. Љотићевог одреда, на дан 9. априла ухапшени су: вођа омлад. организације - Владета Јовановић и чланови - Димитријевић Божидар, Стојановић Петар, Стевановић Радивоје и Милосављевић Борисав, свештеник и члан организације. У току вођене истраге и поред примене батина нису успели ништа да сазнају о организацији нити да изнуде ма и најмање признања.Именовани су пуштени из затвора интервенцијом овога Штаба - Г.Ш.ЏИИ.3. - Овај ГШ са своје стране издао је наређење команданту „Одреда смрти“ да са одредом остане у месту прикривен и да у даном моменту предузме власт у самом Алексинцу...Поред групе Б. Милутиновића, браће Пашића и њихових пријатеља, на стварању омладинске организације ДМ у Београду, радили су и чланови Омладин. секције Српског културног клуба. У једном њиховом извештају ДРАЖИ од почетка септембра 1942. овако су представљени резултати дотадашњега рада:„1. Под врховним руководством г. мајора Драгише Васића, известан број (око 20) омладинаца-студената упућено је до сада у разне бригаде и у том смислу радиће се и даље.

2. У Београду је омладинска организација спроведена на најефикаснији начин. Средњошколци су организовани у тројке на чисто завереничкој бази. Број већ организованих београдских средњошколаца износи 200-250 и повећава се свакодневно.3. У скоро свим четама радне службе ми имамо известан број омладинаца, исто тако конспиративно организованих, а већи број наших омладинаца - интелектуалаца отишли су као четовође сеоских чета у Поморавље. Свим тим омладинцима стављено је у задатак да пронађу равногорске команданте појединих сектора Србије, да би им се ставили на расположење у случају потребе или у даном тренутку.Главна места радне службе где има наших омладинаца су: Велико Градиште, Младеновац, Јагодина, Београд, Милановац, Обреновац, Богосавци.4. У извесним градовима у унутрашњости имамо приличан број идеолошких истомишљеника, само што они нису организовани ко што би требало, у првом реду због Омладинског штаба 1Б, који својим овлашћењима ствара забуну и нама који смо без овлашћења онемогућују рад. Највише омладинаца имамо у следећим градовима: Г. Милановцу, Чачку, Краљеву, Ивањици, Јагодини, Свилајнцу, Младеновцу, Љигу, Ужицу, Ваљеву, итд...5. Да би што више омладинаца оспособили за пропагандни рад одржали смо у Београду неколико идеолошких курсева кроз које је прошло неколико десетина студената и гимназијалаца. Исто тако ради стварања равногорског јавног мнења међу омладином, стално се израђују и круже леци и брошуре, само на жалост без ширих размера због недостатка материјала (гештетнера, матрица, хартије, финансијских средстава итд...).6. У договору са г. кап. Серафимом Неготинцем, који је био командант одреда омладинаца СКК испод Космаја у припремању је формирање ђачке бригаде у околини Београда, којој би припадали сви они наши истомишљеници, који се још сада не могу повући на терен и који би у даном тренутку били мобилисани (С-0-7).Жалбе на „О. Штаб 1б“, одражавају неслагање и суревњивост између официра и цивила - што је нарочито карактерисало организацију ДМ у Београду - пошто је иза СКК стајао Драгиша Васић а иза „О. Штаба 1б“ - ппук. Павловић. Поводом ових неслагања у поглављу „Ловци у мутној води“, у извештају се каже следеће:„Ствар која у многоме отежава рад на придобијању и повезивању омладинаца, то су разни појединци, групице и групе, који организују омладину у име ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА. У Београду постоји низ људи који се хвале тобожњим „овлашћењима“ за тај рад, а на терену огромну збрку прави група синова Раде Пашића - Б. Милутиновић, који имају овлашћење писмено од ппук. Павловића да образују Врховни Омладински Штаб и који као „О. ШТАБ 1б“ ЈВуО имају свој печат, издају наредбе и овлашћења, постављају омладинске обласне команданте, издају летке и на тај начин немајући никог од присталица, а својим лошим моралним квалификацијама доводе на чело омладине равногорске људе без икаквих способности одбијајући од покрета најбољи и најагилнији део национално исправних омладинаца“.Овим радом омладинаца око СКК руководио је Војин Андрић, који је пре рата био на челу Омлад. секције СКК, а у овом периоду се налазио у Београду све до одласка код ген. Трифуновића 8.12.1942. на планину Гоч. В. Андрић је све до тада био у Цивилном штабу Београда („Јозеф 2“) и у Обавештајној групи 909/10, којом је руководио Никола Божић-Лола „Артур“. Од омладинаца из СКК ту су били: Тодор Тадић као кординатор за ОШ ЈРО 501 и Павле Милошевић као координатор за ОШ ЈРО 1001, одређени испред Цивилног штаба Београда и ОБ групе 909/10, ради координирања рада и сарадње и уклањања несугласица.Као што је поменуто, и после ДРАЖИНОГ нарђења од 6. септембра 1942. о формирању омладинске организације ЈУРАО - „Омладинска Врховна команда“, односно „Омладински штаб 1-б“, наставио је са својим радом, придржавајући се Упутстава ппук. Павловића. О раду чланова овога штаба говори се у депешама које је 2. новембра 1942. упутио п.пор. Милорад Васић. Тамо се каже:„Чланови Омладинског штаба раде илегално од 15.8.1942 г. по овлашћењу ппук Павловића - строго пов. бр. 2. и упутства ген. Трифуновића-Дроње, и то:Владета Јовановић, који је био командант Омлад. почасног одреда Драже Михаиловића на Јастребцу и који се у катастрофи „ГШ 12“ у целини извукао, а који се налази на челу овога штаба. Затим Александар Матић , Богдан Милутиновић, Никола Пашић и Светозар Јанковић који су радили у Београду од маја 1941. године.Овај штаб је до сада обишао три корпуса: мајора Ђурића, мајора Кесеровића, бивши Горски штаб 12, бившу 12-ту и бригаду 25. - Организовао је области: Крушевац, Ниш, Ужице, Београд, Шабац и

Банат (Д-ЏЏИИИ-2623).У наредној депеши о циљу и методу овога штаба каже се следеће:„Циљ штаба је организовање целокупне омладине од 15 до 25 година и организовању упутити на бригаде, а осталу стално обавештавати, контролисати и подстрекавати до момента мобилизације. Овај метод централизације омгућава брзо прикупљање омладине у окупираној територији у покрету Дражиних! Давање личног примера омладинске способности ради духовног вођства. Упућивање што брже и што више организатора у бригаде које немају могућности ни времена да ово саме успешно и брзо уреде“.П.пор. М. Васић је даље јавио да овај ОШ ЈРО 1001 - „има 20 омладинаца и добиће ускоро и своју радио станицу“ - за коју моле шифру.

ЈУРАО ОШ 1001

Као што је већ речено, ДРАЖА је својим наређењем од 17. новембра 1942. године, за рад и организацију омладине предвидео територији Србије три омладинска штаба: 501, 601 и 1001.Међутим, он је још 31. октобра 1942. упутио ген. Трифуновићу и мајору Ђурићу депешу, којом одређује формирање ОШ ЈРО 1001, па је, вероватно и формирање друга два штаба наредио пре 17. новембра 1942.Из депеше коју је ДРАЖИ упутио Владета Јовановић 14. новембра 1942. види се да је територија Србије подељена на 14 области, са обласним омладинским шефовима на челу. Тамо се каже:„Од Дроње сам добио један део упутстава за организацију омладине и то за сада по варошима. Територија Србије је издељена на 14 области на којима се поставља омладински обласни шеф који посматра рад среских повереника те области. Обласни шеф формира Омл. штаб и подређен је штабу ОШ ЈРО 1001 (Д-ЏЏИВ-2905).Одговарајући мајору Р. Ђурићу на његову депешу од 30. октобра 1942. у којој га овај обавештава о доласку омладинаца из „бивше омладинске Врховне команде“, ДРАЖА му је сутрадан одговорио следеће:„Услуга омладинаца из градова веома је драгоцена, примам их са великим задовољством и то на следећем основу: образују посебно тело под мојом командом. Носе назив: ЈУГОСЛОВЕНСКА РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНА“, скраћено - ЈУРАО. Штаб омладинаца који се јавља „Херману“ носи број - 1001. Печат натпис: Југословенска равногорска омладина, штаб бр. 1001. Веза преко Вас или још боље преко Доктора Оње (ген. Трифуновић). Њихов задатак пропаганда наше идеје по градовима, у целој Југославији, у тесној вези са нама и по мојим инструкцијама, прикупљање омладинаца и упућивање на терен у наше јединице за курирску обавештајну и пропагандну службу... Војничка обука омладинаца нека се врши код „Хермана“ - мајора Ђурића. Пошто је представништво омладинаца сада код Хермана, то нека им Херман да све потребне информације и инструкције за пропаганду и обавештајну службу за место у коме живе. Херман нека им да посебну шифру и нека ми ту шифру достави... Они ће се убудуће обраћати - Доктору Оњи - за личне и курирске везе, а у радио вези са мном. Нека створе посебну шифру за везу са својим подчињеним деловима. (Д-14-1508 до 1510).Овај штаб је 24. новембра 1942. обавестио ДРАЖУ да се поступило по његовим наређењима и упутствима за рад и да је шеф штаба Богдан Милутиновић, студент технике, а његов помоћник Светозар Јанковић, студент права. Даље се каже:„Као представници омладинаца који су се истицали својом непартиском опредељеношћу, и који су формирали после рата искључиво по Вашим идејама, ушли смо у Врх. штаб Омладинске команде, за коју нисмо знали а је ненадлежно постављена“. (Д-ЏЏВ-3139)У наредним депешама каже се да су примљене директиве за рад од Хермана и да се наставља рад у местима у којима имају повереника: Београду, округу Београдском: у варошима и селима срезова са седиштем у Сопоту, Младеновцу, Смед. Паланци, Великом Орашју, Умци, Нишу, Соко Бањи, Рашкој, Александровцу, Крушевцу, Лесковцу, Куршумлији и Прокупљу. Затим се каже да су преко команданта ИИ косовског корпуса и његових сарадника - „ступили у везу са омладинцима са његовог подручја“.Поделом територија Србије на три омладинска штаба чланови ОШ 1001 осетили су се погођеним, јер су њихове претензије биле далеко веће, па су 24. новембра 1942. упутили ДРАЖИ следећу депешу:

„Из Вашег радиограма број 1812 сазнали смо да сте формирали на територији Централне Србије, поред нашега штаба још два штаба ЈУРАО. Да не би дошло до мешања компетенције у нашим потпуно организованим областима, већ годину дана са нашим повереницима, то Вас молимо одмах хитно потврдите компетенцију штаба 1001 на горе наведеним областима и да циркуларом обавестите како се не би поновила забуна, изгубила код другова воља за рад, јер смо их на основу Вашега расписа за Доктора Оњу и Хермана број 1508-9 обавстили и дали им нова упутства“.У одговору на ово ДРАЖА својом депешом од 9. децембра 1942. доставио следеће:„Продужите рад докле год можете да допрете саобразно досад издатим упутствима од моје стране. Много поздрава ЧИЧА! Штабови ЈУРАО разликују се само по броју - идеја иста за све!“ (Д-17-2031) Иако нема одређених података о територији на којима се простирала надлежност овога штаба - према територији која је била одређена за штабове ОШ 501 и ОШ 601, може се видети да је надлежност овога била за Источну, Јужну Србију и Македонију, те је - према томе ДРАЖИНО дозвољавање 1001 да делује и на територијама других ОШ представљало извесни изузетак.У депеши упућеној ДРАЖИ 18. јануара 1943, ЈУРАО ОШ 1001 констатује следеће:„Од формирања ЈУРАО приступили смо планском раду у смислу Ваших инструкција. Резултати који су до сада постигнути су задовољавајући. Рад се за сада углавном спроводи по градовима како би на пролеће располагали добрим кадром за рад по селима, тј. по бригадама“. (Д-ЏЏЏИ-366)У продужетку ове депеше каже се да ће се „проблем ударних група по градовима“ моћи са успехом решити - „чим буде постојала могућност и за добављање оружја“.Дража 24. фебруара 1943. упућује следећу депешу ОШ ЈРО 1001:„Вароши треба држати под нашом пропагандом док војна организација изводи се веома тајно због прогона. Интелектуалцима који Вам се обраћају реците да буду спремни да ступе у националне редове“. (Д-22-775)Активност ОШ 1001 знатно је умањена после хапшења већег броја његових чланова које је ГЕСТАПО (БДС-Бгд) извршио почетком јула 1943. у Београду. У вези тога ЈУРАО ОШ 1001 доставља ДРАЖИ депешом од 29. јула 1943. године следеће:„Вршећи своју дужност до краја, не упуштајући се у интриге, већ радећи по Вашем принципу - „рад, и само рад“, ухапшени су од стране ГЕСТАПОА: Богдан Милутиновић „Боцко“, шеф ОШ 1001, Никола Пашић, шеф пропаганде истога ОШ ЈРО 1001 и још неколико омладинаца из београдске, варваринске, параћинске и јагодинске организације“. (Д-ЏЏЏВИИ-6040)Омладинац Никола Пашић је 6. октобра 1943. побегао из бањичког конц. логора са кап. Нешком Недићем, мај. Илија Орељом и седам стражара бањичког логора.Те ноћи, приликом провале ОШ ЈРО 1001, од поноћи 10. јула до 04 сата изјутра 11. јула 1943. ухапшен је у Београду 21 члан ОШ ЈРО 1001, а у исто време су хапшени омладинци у унутрашњости Србије. Око 80-120 омладинаца. Хапшење је уследило провалом омладинца из Варварина - Наума Тасића, који је радио за ГЕСТАПО (БДС-Бгд) преко главног српског агента - сарадника ГЕСТАПОА - Радомира Раше Арсенијевића.Почетком децембра 1943. због сталних покрета овога штаба, као и ситуације у том делу Србије, мајор Ђурић је предложио ДРАЖИ да се ОШ 1001 пресели једним делом са његовог реона. ДРАЖА је ово прихватио, те је 13. децембра 1943. доставио следећу депешу команданту Варваринског корпуса кап. Марку Музикравићу (од нов. 1943. до јан. 1944. који је дошао на тај положај у својству делегата ВК ЈВуО да би средио стање у корпусу) и п. пук. Јеши Симићу:„Омладински штаб ЈРО 1001 са реона мај. Ђурића прећи ће на реон Варваринског корпуса у коме случају се стављају под команду Варваринског корпуса. Технички одсек ОШ 1001 отићи ће на реон Делиградског корпуса и тамо, на заплењеној штампарији коју су омладинци ОШ 1001 изузели из Алексинца, штампати пропагандни материјал за ппук Ђурића, исто тако и за Делиградски и Варварински корпус“. (Д-30-560)ОМЛАДИНСКИ ШТАБ ЈРО 501

Надлежност Омладинског штаба 501 простирала се на следећу територију: Авалски корпус са Београдом, Посавско-тамнавски корпус, Космајски корпус, Смедеревски корпус, Пожешки корпус, Ваљевски корпус, Церски корпус, Златиборски корпус, И равногорски корпус, ИИ равногорски корпус - као што се то види из ДРАЖИНИХ наређења од 15. августа 1943. године. Уз наређење ген. ТРИФУНОВИЋУ за организацију ЈУРАО, ДРАЖА му је доставио и састав омл. штабова:ЈОВАНОВИЋ А. ЛАЗАР, студент, био је шеф ОШ ЈРО 501, а чланови такође студенти:

МИЛОРАД М. ДРАШКОВИЋ,МИЛОРАД М. МАТИЋ,ЛАЗАР М. МАКСИМОВИЋ,ДРАГОЉУБ М. ПАВЛОВИЋ,МИЛОРАД ПОПОВИЋ,ПРЕДРАГ МИЛАНОВИЋ, иЈОВАН МИЛЕТИЋ.У почетку, крајем 1942, формиране су групице са омладинцима у Београду, од по неколико омладинаца са руководећим, проверено национално исправним (нарочито ако је био пред 1941. годину члан ОС СКК). Доцније су се организовали по тројкама, а „ВОТ“ (Врховна омладинска тројка) је била од 3 омладинца задужена за целу секторску групацију и то за пропаганду, санитет и курирску службу, као и за обавештајну службу. У Београду се почело са организовањем омладине по гимназијама (од ИВ до ВИИИ разреда), са матурантима и студентима као водећима.ЈОВАНОВИЋ ЛАЗАР, шеф ОШ ЈРО 501, се са штабом одмах по формирању сместио на терену И жичке бригаде, о чему се у депеши команданта ове бригаде, упућене ДРАЖИ 10. јануара 1943. године, каже следеће:„...ОШ ЈРО 501 у пуном саставу ради од 11. децембра 1942. године. Стална лична веза са ‘ДИТРИХОМ’ (ген. ТРИФУНОВИЋ) успостављена. ОШ ЈРО 501 за сада ужива гостопримство п.пор. „ТАНАСКА“ (МИЛОРАД ВАСИЋ, командант И жичке бригаде). Сходно командантовим упутствима извршено укључивање раније организованих омлад. група у ЈУРАО. Одзив омладинаца за слање у бригаде врло добар. Слање делимично отежано моменталним поремећајем на појединим територијама бригаде услед страшног прогона од стране непријатеља. Молимо да ОШ ЈРО 501 носи ознаку ‘СИГФРИД’ и да се одобре радио шифре послате преко ‘ПИЛА’. Радио веза преко ‘ТАНАСКА’.“После краћег боравка на овој територији, ЈОВАНОВИЋ ЛАЗАР је са ОШ прешао у Трстенички срез, о чему обавештава ДРАЖУ 15. фебруара 1943. године следећом депешом:„ОШ ЈРО 501 премештен у околину Трстеника. Сва упутства и наређења молимо слати преко ‘ДИТРИХА’. Наш курир са опширним Извештајем о раду на путу“.Крајем 1943. године, овај О. штаб налазио се на територији Делиградског корпуса.У циљу обезбеђења тајности организације овај ОШ је 12. јануара 1943. г. издао упутство, у коме се каже:„Не поверавајте се непознатима...Пазите како и коме прилазите...Пазите ко су родитељи ваших другова...Не носите собом никакве спискове...На свим врстама скупова пазите шта говорите...Знајте да ГЕСТАПО има специј. одељење за контролу средњих школа...“Како се види из извештаја команданта овога штаба, упућеног ДРАЖИ 21. фебруара 1943 године, наређење ВК о успостављању радио и курирске везе са њом је извршено.Уз овај извештај, командант ЈОВАНОВИЋ је поднео и предлог за организацију курирске везе Београд - ВК ЈВуО, у коме се предвиђа правац:Каона - Котража - Негбина - Боровача - Јабука - Шаховићи - Мојковац - Колашин.Траса је подељена на секторе и то: Драгачево - ВК ЈВуО, Драгачево - Штаб 1а, Штаб 1а - Београд, Драгачево - Београд.Даље се у предлогу предвиђа образовање сталних курирских станица, обезбеђење курира итд.

ОМЛАДИНСКИ ШТАБ ЈРО 601

У документу од 17. новембра 1942. године ДРАЖА доставља следећи састав овога штаба ЈРО 601:Шеф ОШ ЈРО 601 - ЈОВАНОВИЋ Б. ВЛАДЕТА студент, син свештеника из Великог Шиљеговца.Чланови ОШ 601 - РАДИБРАТОВИЋ К. РАТКО, богослов,МАТИЋ М. АЛЕКСАНДАР, хемичар,ТАДИЋ М. ДОБРИЛО, студент,КРЕМИЋ В. МИЛУТИН, студент.Међутим, према депеши коју је ВЛАДЕТА ЈОВАНОВИЋ упутио ДРАЖИ 12. новембра 1942, види се

да је овај од ген. ТРИФУНОВИЋА дотле већ добио нека упутства за рад. Тамо се каже следеће:„За детаљнију организацију сам добио наређење од „ДРОЊЕ“ (ген. ТРИФУНОВИЋ), да ћу добити од ВАС преко моје станице. Шифру, позивни знак и време рада за станицу сам добио. Кроз неки дан ће моја станица прорадити, а за то време наређења ми шаљите преко п.пор. ВАСИЋА. Доделите ми материјалну помоћ, која ми је неопходна, јер сам без средстава“.Организациона збрка и слабости организације дошли су до израза у раду овога штаба, како по питању реона његовога деловања, тако и по садржини његовога рада.Нема података о томе која је територија била предвиђена за рад Штаба 601, али је она - како ће се из даљег излагања видети - захватила и део Западне Србије и Стари Рас, а у другој половини 1943. омладинци овог штаба налазили су се и на територији Делиградског корпуса.Рад овога штаба је доста критикован од стране „ДРОЊЕ“, ЛАЛАТОВИЋА и осталих команданата са терена. Била је велика афера са неким омладинцима у Делиградском корпусу, тако да су неки били и лишени слободе. Из докумената се види, да су у пропагандном раду штаба 601 одржавани састанци и омладински зборови, коришћене су ноћне забаве и посела, на којима су одржавана предавања и певане четничке песме.Омладински штаб 601 је издавао и билтен „БОРАЦ“, чији је први број изашао априла 1943. године, а други 1. јула 1943. године. Садржину чланака чини популарисање покрета ДМ, нарочито међу сеоском омладином, уз обећања о бољем животу после рата.Руководиоци и припадници Омладинског штаба 601 у Нишу и Алексинцу били су:1. - БОБАН МАКАТАР и његова сестра били су организатори нишке омладине. Деца Александра Макатара, шефа жел. станице „Црвени крст“ , свирепо су раскомадана од стране комуниста у Нишу, 1945. године.2. - Сеоски омладинци: СВЕТА МИЛЕНКОВИЋ, МАРКО МАРКОВИЋ и МИЋА ЈОВАНОВИЋ. Сво троје су осуђени на дугогодишњу робију од стране комуниста 1945. године.3. - ДАНКО АНИЋ, ђак-гимназиста. Сада живи у Аризони, САД.4. - БРАНИСЛАВ „МУША“ СТАНКОВИЋ из Алексинца - погинуо у борби са комунистима.5. - ПЕТАР СТОЈАНОВИЋ „ПЕРА ЛУВЕР“ из Алексинца, сада живи у Аустралији.6. - МИОДРАГ ПОПОВИЋ, ђак из Алексинца.7. - НИКОЛА СИНЂЕЛИЋ, ђак, погинуо у борби са комунистима.8. - РАНКОВИЋ ПРЕДРАГ, ђак, син свештеника из села Малче, недалеко од Ниша, сада живи у Аустралији.9. - ЂОРЂЕВИЋ ДАНИЛО ДАНЕ, ђак, сада живи у Енглеској.10. - ПЕТРОВИЋ ДАРКО „ЂАКЧЕ“ из Ниша - стрељан од комуниста у Нишу.11. - НИКОЛИЋ ПЕТАР-ПЕРИЦА, сада живи у САД-у.12. - Пор. ДУШАН ТОДОРОВИЋ - ДУЛЕ и ВЕСЕЛИНОВИЋ ЖИВОЈИН - вође нишке омладине у борби са комунистима. Свуда омиљени, а нарочито међу сеоском омладином белопаланачког среза.13. - ПЕТКОВИЋ ДОБРИВОЈЕ „БИВА“, свршени матурант.14. - Арт. пор. ТАНАСИЈЕ РАДОЈЧИЋ „ТАСА“, звани „БРАДИЛО“, који је био тешко болестан у емиграцији у Немачкој. Вероватно је до сада и умро!15. - ДАНИЦА ИВКОВИЋ, свр. матуранткиња, кћи доктора Ивковића из Алексинца, активни члан ОО алексиначке групе. Стрељана од комуниста 1944/45 г. у Нишу.16. - БОРИС МИЛОСАВЉЕВИЋ, вероучитељ гимназије у Алексинцу.17. - Проф. СИНИША, професор алексиначке гимназије.18. - ЦВЕРКО ПЕТРОВИЋ, апсолвент из Прћиловице.19. - ЈАНКОВИЋ „ДАДИ“, трговац из Алексинца, финансирао покрет.20. - СВЕТИСЛАВ ПЕТРОВИЋ, апсолвент из Прчиловице.21. - ДРАГИША БОЈОВИЋ.22. - МИЛЕТА ЖИВКОВИЋ, студент из Житковца.23. - Мајор МАРТИНОВИЋ, из СДС-а.24. - ДИМИТРИЈЕВИЋ С. ФИЛИП „ФИЋА“, пуковник, командант СДС у Нишу.25. - ИВОШЕВИЋ инг. ДУШАН, из Београда, Љутице Богдана 38.26. - МИЛОШЕВИЋ МИРОСЛАВ „ЖАБАЦ“, матурант алексиначке гимназије, вођа омлад. групе у Алексинцу, тада 21 годину.27. - МАРКОВИЋ МИХАЈЛО „МИКА“ из Ражња.28. - „МИША“ студент из Лесковца - члан „ВОТ“-е у Алексинцу (Лесковац, водио групу од 24

омладинаца у Бор са задатком да повеже омладину и радништво у Бору и групише у одреде у Бору, пошто је Бор требао да буде нападнут (средином 1943 г.).29. - „СЕЉА“.30. - ПАУНКОВИЋ АРСЕНИЈЕ, банкарски чиновник у Белој Цркви, тада 28 год.31. - ЈОВАНОВИЋ, из Соко Бање.32. - ДИМИТРИЈЕВИЋ БОЖИДАР, члан ДМ организације из Алексинца.33. - „МУСА“, из села Пардик, делегат ЈРО код п. пор ВАСИЋА.35. - МАРКОВИЋ, индустр. из Ражња, помаже ДМ покрет.36. - СТАНКОВИЋ АЛЕКСАНДАР, припадник омл. тројке.37. - ЖИВАНОВИЋ АРСЕНИЈЕ, из Црвене Реке код Беле Паланке, организатор ОО у Белој Паланци, тада 28 година.38. - МАЛИНКИЋ ЖИКА, из Бочине срез Варварин, члан ОО.39. - „ЗОРАН“, повереник, веза између организације Сокола (ВОЈНОВИЋ) и МИЛУТИНОВИЋ БОГДАНА „БОШКА“ шефа ОШ 1001.40. - ЖИВКОВИЋ БРАНА, ученик учит. семинара, повереник ОО.41. - ДИМИТРИЈЕВИЋ ЈОВА, члан ОО, из Варварина.42. - ПОПОВИЋ ГМИТРА МИОДРАГ, ђак. 18 година тада, из Алексинца.43. - ЈОВАНОВИЋ ВЛАДЕТА, из В. Шиљеговца, стан у Алексинцу, руководиоц ОО у Алексинцу.44.- ДИМИТРИЈЕВИЋ БОЖИДАР „БОБА“, студент из Алексинца.45. - ДАНИЛОВИЋ СЛОБОДАН „ЛОТАР“, ђак из Алексинца.46. - СТЕФАНОВИЋ РАДИВОЈЕ „СИМИ“, Алексинац, свр. матурант.47. - СТАНКОВИЋ БРАНИСЛАВ, „МУСА“, студент, Алексинац.48. - СТЕФАНОВИЋ АЛЕКС. РАДИВОЈЕ, из Јагодине, 21 годину, пол. писар, Јагодина.49. - ИГНАТОВИЋ МИОДРАГ „МИСКИ“, курир између БОБЕ и мајора КЕСЕРОВИЋА.50. - ЛИСИНСКИ, трговац у с. Соко Бањи.51. - ЈОВИЋ МАРКО, из села Гредатина.52. - ПЕТРОВИЋ ЦВЕТКА СВЕТИСЛАВ, 20 година тада, из Прћиловице а живи у Житковцу, матурант.53. - Пор. ДРАЖА ПЕТРОВИЋ из села Доњи Љубес.54. - Пор. НАЈДАН РАДИЧЕВИЋ.55. - ЖИВКОВИЋ МИЛЕТА, студ. технике из Житковца.ВЛАДЕТА ЈОВАНОВИЋ, руководиоц омладинског одреда у Алексинцу стављао је печат ОО са следећим текстом: „Брдски штаб омладине у Југославији бр. 601“!

ПЕРИОД ОД КОНГРЕСА ЈУРАО

У сагласности са оним што је решено и на Конгресу ЈУРАО у Прањанима 13. и 14. јануара 1944, ДРАЖА је 15. јануара године издао упутство за образовање „ГОРСКОГ ОМЛАДИНСКОГ ШТАБА ЗА СРБИЈУ“, које у целости гласи:„Да би се спровела преко потребна повезаност и идеолошка сагласност целокупне Равногорске омладине, образује се на територији Србије ЈЕДАН ОМЛАДИНСКИ ГОРСКИ ШТАБ, чији је број 501 и који ће, ради ефикаснијег рада, бити подељен на неколико делова. Дужности и функције штаба, односно његових делова су следећи:1. - да се свуда омладинска организација постави на солидну основу било да се систем организације спроводи постављањем омладинаца при корпусима бригадама и батаљонима, или образовањем омладинских јединица при истим;2. - да у сагласности са командантом корпуса образује омлад. центар при корпусу, односно поставља омладинце при корпусима и бригадама. (Ранијим расписом објашњен је састав и функција омл. центара при корпусима);3. - да обједињује и појачава пропаганду, односно да на основу инструкција ВК ЈВуО, израђује плански ефикасан и документован пропагандни материјал, који ће достављати свим омлад. центрима при корпусима, преко прецизно израђених релејних веза. На тај начин постићи ће се толико потребно унифицирање све омладинске равногорске пропаганде;4. - сталним везама са свим омл. центрима при корпусима, штаб ће развити солидну обавештајну документациону службу, која ће моћи да користи како општем сазнању ствари и појава, тако и

документованој пропаганди;5. - да образују идеолошке равногорске курсеве које ће посећивати поједини омладинци из корпуса и градова и на којима ће се постизати идеолошка изграђеност неупућених омладинаца;6. - да нарочиту пажњу обрати образовању исправних омладинаца села и по градовима на конспиративној бази, њиховом идеолошком изграђивању за све функције на терену и граду;7. - да способне или оспособљене омладинце интелектуалце шаље на терен, корпус или бригаде где су ови потребни;8. - да на основу инструкције ВК ЈВуО, доставља омлад. центрима при корпусима, сва упутства и елаборате које прими од ВК, тако да ће на тај начин он бити центар велики за везу тих омладинаца при корпусима или из градова;9. - да организује један или више летећих наоружаних пропагандних одреда, који ће ићи по терену, држати омладинске зборове приредбе, дизати дух, делити пропагандни материјал и стварати или појачавати организацију омладине;10. - да организују добру курирску службу ради преношења свег пропагандног материјала.Да би могао да одговори свим горе побројаним дужностима, штаб за Србију биће подељен на неколико делова од којих ће сваки у свом одређеном сектору вршити све горе побројане функције. На челу сваког појединог сектора Омладинског Горског штаба за Србију, налазиће се један од чланова штаба који ће за вршење горе поменутих функција добити специјално овлашћење ВК ЈВуО са назначењем радне територије и који ће за свој рад бити непосредно одговоран ВК ЈВуО“.Овај штаб носио је назив „ШТАБ 501“, као што се из докумената види, а омладински центри при корпусима уз овај број имали су и број штаба свог корпуса (на пр. 501/80).Поред стварања УДОЈ-а на Конгресу у Прањанима извршена је и реорганизација омлад. рада у смислу васпостављања шест омлад. штабова, чији су команданти истовремено били чланови Централног одбора УДОЈ-а.Штаб „Б“ сачињавали су омладински делегати при ВК.Штаб Б-1 је ранији штаб 501, проширен новим корпусима.Штаб Б-2 налазио се у И равногорском корпусу и имао је за надлежност још два корпуса.Штаб Б-3 делао је у граничним корпусима Западне Србије.Штаб Б-4 (део некадашњег штаба 501), добио је два корпуса Шумадије.Штаб Б-5 добио је Источну Србију.Дводневно радно заседање Конгреса у Прањанима завршило се усвајањем Резолуције и стварањем новог омладинског тела.У Резолуцији су били изложени:- основни борбени циљеви омладине,- истакнута жеља за обнављањем државе разорене од сила осовине,- одато пуно признање акцији и ставу Драже Михаиловића, као верном тумачу схватања и жеља српског народа,- изражена је једнодушна осуда партизанског покрета под вођством генер. секретара КП Јосипа Броза-Тита, због цепања јединственог анти-окупаторског отпора, изазивања и разбуктавања грађанског рата, нестручне војничке акције која проузрокују непотребне жртве и јасне жеље за искључивом комунистичком доминацијом у земљи,- помиње се оснивање - Уједињене демократске омладине Југославије - (УДОЈ), која је убудуће требало да говори у име целокупне омладине под командом Драже Михаиловића,- изабран је Централни одбор УДОЈ-а од 17. чланова, као и 3 омладинска делегата (двојица од њих из штаба 501), који су убудуће имали да се налазе стално при Врховној команди, ради координисања целокупног омладинског рада.Омладинци су лета 1943. године изашли на терен И равног. корпуса те су сматрали да је сазрело време да се изврше промене. То је било у времену када се и ДРАЖА одлучио за конгрес у селу БА. Даље, 27. децембра 1943. у селу Оровици на Медведнику, капетан Звонко Вучковић са неколико омладинаца у присуству једног од водећих чланова штаба ЈРО 1001 и представника демократске омладине Марка Крстића, поднео је ђенералу Михаиловићу предлог о сазивању Омладинског конгреса. Омладинци борци из И равногорског корпуса примили су на себе целокупну организацију и припрему конгреса. Конгрес је одржан у највећој просторији села Прањана, у механи поред друма, недалеко од Г. Милановца. Присуствовали су представници свих омладинских штабова, омладинци борци из разних корпуса Србије, Босне, Црне Горе и Македоније. Био је присутан Дражин делегат - генерал Трифуновић, као и инг. Владо Предавец, доцније члан Центр. нац.

комитета.Чињеница је да је српска омладина поднела огромне жртве у току овога рата и да се највећи део омладине борио у оквиру националног покрета отпора ДМ. Али је чињеница да је српска омладина, која је у покрет ђенерала Михаиловића, унела сву снагу своје младости, храбрости и одушевљења, била највећим делом недовољно идеолошки припремљена да одговори задацима које је пред њу поставила вишеструка окупација и грађански рат. Омладина је у покрет отпора ушла спонтано и масовно. Већ у тим данима на почетку организују се штабови ЈУРАО-а у Србији и Црној Гори (1001, 501, 601, 701, 808), као и илегална организација Демократске омладине. Преко веза са људима из СКК, чији су и сами били чланови, а који су у прво време играли водећу улогу у ВК, Омлад. штаб 501 постао је у неку руку повлашћена организација.То је било несрећно време нездравих тенденција, које су се огледале на Омладинском конгресу у ШАХОВИЋИМА, децембра 1942. године.На самом конгресу у Прањанима 1944. године, дошло је до јасног диференцирања мишљења по техничким, националним и политичким питањима. Углавном се водила борба око два горућа питања: Југославија и демократија. Тек на изричита упутства ВК ЈВуО, малобројни недемократски елементи на Конгресу пристали су на оснивање УЈЕДИЊЕНЕ ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - УДОЈ-а.Поред УДОЈ-а и његовог Централног одбора, у који су ушли, поред осталих, Марко Крстић, Никола Пашић и Миливоје Васић (иначе студ. права, био је из Омладинске бригаде И равногорског корпуса), овај омлад. конгрес се бавио и питањем војничке организације омладинских центара.Омладинска војничка организација, као и политичка, добила је своју аутономију. Ради лакшег организовања теренског рада, били су образовани покрајински војни омладински штабови (конспиративна ознака „Б“).Општа жеља је била да иступ са овог конгреса буде једногласан, какав ће две недеље доцније бити онај у селу БА.Резолуција на омладинском конгресу у Прањанима поставила је јасно слободарску и демократску линију борбе српске омладине у покрету отпора ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА!У томе је значај и величина Омладинског конгреса у Прањанима. Конгрес се завршио победом оних који су се залагали за што ширу платформу. Конгресу је био присутан и амерички капетан Мусулин, Американац српског порекла, који је том приликом рекао: „Диктатуре су највећи непријатељ човечанства, па ма са које стране долазиле!“Конгресу у Прањанима присуствовало је око 100 омладинских делегата из разних делова Србије, било је доста и припадника омл. штаба 501 са М. Драшковићем, који је између осталих и говорио. Тога 14. јануара село Прањани се орило од четничких песама, а нарочито „Од Тополе па до Равне Горе...“Две недеље после конгреса у Прањанима, био је конгрес у селу БА, на коме је створена „Југословенска демократска народна заједница“, на дан Св. Саве, 27. јануара 1944 године („ЈУДЕНАЗА“). МИЛОРАД М. ДРАШКОВИЋ и Б. СТРАЊАКОВИЋ - („Бранко Лазић“) челници О.Ш. 501 и чланови СКК, о политичко-организационој ситуацији након Омл. конгреса у Прањанима и Конгреса у селу БА, пишу:„Након тих Конгреса је било завршено једно поглавље историје српске омладине у покрету ДМ, и отворено једно ново у коме више није формално постојао ОШ 501. То ново поглавље се временски поклапа са одржавањем, после формирања „ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ“, Конгреса у селу БА.Ми омладинци смо били, заједно са великим бројем других, војних и цивилних делегата, ПРОТИВНИ ЗВАНИЧНОЈ ЛИНИЈИ КОНГРЕСА, на коме нам је изгледало да другоразредни представници политичких странака, који су дотле са четничком борбом имали само симболичну везу, желе да преузму вођство и самим тим даду Равногорском покрету друкчију линију и садржај.Једино наша дисциплинованост и оданост Дражи Михаиловићу спречили су нас да на Конгресу дамо јавну одушку свом незадовољству (да још додамо да у овоме не само нисмо били усамљени, већ смо делили мишљење многих старијих, укључујући ту и најближе сараднике Драже Михаиловића, како на терену тако и у Централном националном комитету). И на крају, Конгрес у с. Прањанима, био је последњи догађај у коме је О.Ш. 501 иступио као такав! Сложени догађаји који су се огромном брзином дешавали током 1944. године, сугерирају закључак да је општа равногорска борба - па самим тим и даља судбина ОШ 501 - током 1944. године, већ била осуђена на пропаст.

Техеранска конференција представљала је смртан ударац покрету Драже Михаиловића а сваки месец 1944. године значио је нов корак ка коначној катастрофи!“

ОМЛАДИНСКИ ШТАБ 501 ПОСЛЕ КОНГРЕСА

После Конгреса у Прањанима, овај штаб носио је назив „ОШ 501“, а омладински центри при корпусима уз овај број имали су и број штаба свог корпуса.У саставу ОШ 501 помињу се:Александар Јовановић - поручник, као командант,Милорад Драшковић,Бранислав Страњаковић („Бранко Лазић“),Драган Павловић,Димитрије Ђорђевић иРадослав Драшковић.Поред ових као чланови се помињу:Ратко Радибратовић,Милорад Поповић („Даба“),Андрија Милојевић, из Београда,Топлица Анђелковић,Јован Милетић.Као чланови ОШ 501, даље се помињу следећи студенти из Београда:Миле Илић,Марко Крстић,Радован Чудовичанин („Чанин“),Миодраг Јовановић.Што се тиче седишта овога штаба, података о томе има само из фебруара 1944. године, када је оно било на територији ИИ равногорског корпуса. У вези канала за ОШ 501, из једнога документа се види:„Канал возом ишао је на Лапово-Краљево и даље ка Чачку, а сувим преко смедеревског, И шумадијског, ИИ равногорског и даље до Штаба 501!“ Подела овога штаба на „неколико делова“, како је то одређено Дражиним упутством од 15. јануара, почела се одмах спроводити. Тако је Дражином наредбом за 15. фебруар 1944. год., за рад на територији Златиборског, Пожешког и Дринског корпуса био одређен члан ОШ 501 - РАТКО РАДИБРАТОВИЋ. Овај је одмах по доласку на терен формирао и свој штаб, који се звао - „ГОРСКИ ШТАБ Б/3“.ТОПЛИЦА АНЂЕЛКОВИЋ омладинац и члан ОШ 501 био је одређен за рад у Источној Србији.На подручју Београда са околином деловао је ОШ 501/1. Овај штаб се налазио у априлу 1944. године, на територији Авалског корпуса, са командантом П. МАРКОВИЋЕМ, а његови чланови су били: Миле Драшковић, Бран. Страњаковић, Емил Јосифовић и Димитрије ЂорђевићШтаб ЈУРАО Б/4 деловао је, вероватно, на територији Шумадијске групе корпуса. Ово се може закључити по листу „Млада Шумадија“ чији је четврти број изашао 1. априла 1944. год. На заглављу стоји да је „Орган равногорске омладине Групе шумадијских корпуса“, а са стране пише „ЈУРАО Б/4“. Заменик команданта овога штаба био је СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ, а „за команданта“ се потписује С. СИМИЋ који 5. маја 1944. пише команданту Левачког среза, капетану Живојину Жунићу „Вини“ („СОКО“), следеће:„...Наш летећи одред је на путу у Гружи, где ће се сакупити и сви омладинци овога корпуса. Тамо ће се одржати свечана прослава уранка и Ђурђевдана“.О овом одреду неки „Кардан“ („Карчан“ Радивојевић?) пише кап. ЖУНИЋУ, 8. маја 1944. године, следеће:„По командантовом наређењу формиран је Ђачки летећи пропагандни одред који броји 15 људи и који има за циљ одржавање зборова са одређеним програмом по целој територији групе корпуса“.

ОРГАНИЗАЦИЈА СОКОЛА У БЕОГРАДУ

ВЛАДИМИР БЈЕЛАЈЧИЋ био је у старој Југославији први заменик старешине Соколског савеза,

чији је старешина био престолонаследник Петар ИИ. Вероватно да је преко Бјелајчића организација ДМ успоставила са соколима блиске односе третирајући их као своје припаднике. Дража је преко појединих команданата, као на пр. Оцокољића, добијао податке о томе да се соколи у Београду стављају на расположење организацији ДМ, па је код свог београдског штаба интервенисао да се са њима успостави веза.Тридесетог септембра 1942. ДРАЖА је послао свом београдском штабу следећу депешу:„Иако Вам се организација ‘бр. 1’ (Соколи) ставља више пута на расположење, ви нисте ништа до сада у том погледу урадили. Организација ‘бр. 13’ поново се жали на то. Предузмите потребно и известите“.Како га из Београда нису по томе ништа извештавали, ДРАЖА је поново 3. октобра 1942. интервенисао у истом смислу наглашавајући важност да се организују соколи, а десет дана после тога, он обавештава Г.Ш. бр. 2 да је у Београду „јачина Сокола укупно 1600“, да „сваки кварт има своју вежбаоницу“, и у „сваком кварту по 100 чланова обвезника“.Мајор Радослав Ђурић имао је такође преко својих обав. органа у Београду податке о соколима, па је 22. децембра 1942. обавестио ДРАЖУ о следећем:„Соколско вођство из Београда нема везу нити инструкције за рад. Мишљења сам да се користе као соколска целина, и да само дају везу појединим командантима реона са вођством у тим крајевима. Команданти да их користе према локалним приликама као борце, обавештајце, курире и друго јер су сигурни национални елемент“.У марту 1943. генерал Трифуновић, који је тада одржавао везе са Београдом, питао је ДРАЖУ:„Са соколима не знам како си урадио. Јесу ли они Срби или Југословени?“Затим је у следећој депеши предложио да соколи уђу у борачке формације као борци, а „подмладак у ЈУРАО, као соколска секција“.Дванаестог јуна 1943, ДРАЖА је јавио КЕСЕРОВИЋУ, следеће:„Координација рада са Соколима у Београду постоји!“Обавештајно одељење Команде Београда јавља 15. новембра 1943. да у Београду постоји организација СОКОЛА - 2.000 организованих испод 20 година - подељена на реоне и да имају честе састанке. „Ово је једина солидна организована национална организација способна да се стави у покрет за релативно кратко време; њу сачињава омладина високе националне свести, готова за највећу жртву!“ - пише у извештају. Вођство ове организације сачињава „тројка“:1. Инг. Света Вучковић, шеф службе у Дир. трамваја и осветлења у Београду (ухапшен од Гестапоа и послат у КЛ Маутхаузен),2. Адв. Душан Јовановић, чин. Аграрне банке3. Милош Роксандић, чин. Општине београдске.(Инг. Светомир Вучковић, службеник у Београду, касније са станом у улици Булевар Нар. армије бр. 1, из села Сипића, Крагујевац, рођен је 6.4.1902. године. Био је проваљен и ухапшен од стране Гестапоа. Био је у логору на Бањици, а затим је транспортован 5. новембра 1942. године за МАУТХАУЗЕН, где је стигао 9. новембра 1942. У КЛМ је регистрован под логор. бројем 14.075. У том транспорту са Бањице било је 188 заточеника Срба, припадника ДМ-покрета: официра, подофицира, адвоката, држ. чиновника, студената и омладинаца, и других занимања. Доста дуго је радио у једној од горих радних команди, Централнога логора - Гузен И и Гузен ИИ, у каменоломима. Ту је погинуло 2.000, а прошло је 3.000 Срба.)

ДЕМОКРАТСКА ОМЛАДИНА

„Демократска омладина“ је уствари продужетак Студентског демократског клуба, који је био аутономан у оквиру Демократске странке - Љубе Давидовића и Милана Грола.Извршни Одбор ДС-омладине донео је одлуку 6.2.1943. године, да известан број чланова изађе на терен - „у шуму“.Неколико ових младића стигло је у Таковски срез одмах по објављивању расписа Врховне команде с јесени 1943. године. Међу њима су били:ЛАЗАРЕВИЋ, студент права из Београда, ухваћен пре него је стигао у Таково,ДОБРИЦА ЂОРИЋ, из Београда студент права,МАРКО КРСТИЋ, студент права из Београда,

МИЛИВОЈЕ ВАСИЋ, студент права из Београда,ЗОРАН ХОЂЕРА, свр. матурант из Београда,ИВАН ПАЈИЋ, студ. медицине из Београда (др „Вања“),СЛОБОДАН ПОЛЕКСИЋ, свр. матурант из Београда,БРАНИСЛАВ МАТИЈЕВИЋ, из Рудничког краја,ВЛАСТА С,МИХАЈЛО НАУМОВИЋ, студент из Београда,МИЛЕТА ИВКОВИЋ, Београд,БРАЦА БОРИСАВЉЕВИЋ.Неколико дана после доласка омладинаца на терен, стигла је и једна група млађих политичких људи из престонице:ДИМИТРИЈЕ ЛАЗАРЕВИЋ, адвокат из Београда,АНДРА ПОЛЕТИ, адвокат из Београда,ГЕРА ГЕРАСИМОВИЋ, адвокат из Београда,БАТА КОСТИЋ, новинар из Београда,МИЛАН ВЕРКИЋ, инжењер из Београда.Сви су ови помогли да се при штабу организује Пропагандно одељење и покрене „РАВНОГОРСКА МИСАО“- орган И равногорског корпуса. Ускоро је издат и први број гласила „Омладинска Реч“.Одмах по изласку на терен И равногорског корпуса, чланови омлад. организације дали су се у акцију повезивања са сеоском омладином. Бројно стање је стално расло, да је већ после неколико недеља постојала могућност за образовање једне омладинске бригаде.За команданта новообразоване омл. бригаде био је одређен артиљер. поручник ЖИВОТА КАПЕТАНОВИЋ, родом из села Грабовице, одмах изнад Горњег Милановца. Прва жртва те јединице био је студент техн. МИХАЈЛО НАУМОВИЋ „НУМА“. На захтев свих из јединице, бригада је од тога дана носила његово име.У исто време погинуо је и студент права ИВАН ЛАЗАРЕВИЋ, син дипломате и књижевника БРАНКА ЛАЗАРЕВИЋА, а рањен је и ЗОРАН ХОЂЕРА. Крајем 1943. године, због обучавања омладине у ратним вештинама, образовна је у Брајићима под управом мајора МИОДРАГА ПАЛОШЕВИЋА Школа за официрске кандидате. Две класе од око 50 омладинаца уврштене су у ову шумску војну академију. Демократска омладина имала је следећу публицистику:- МАРТ 1944. године - ДО покрећу штампани лист „Омладинска реч“ која постаје обласни орган „УДОЈА“ за Западну Србију.- ЛЕТО 1944. године - штампају се следеће свеске у оквиру мале библиотеке Омлад. Штаба Б/2:- И Конгрес УДОЈА,- „Истина о устаничком покрету“,- „Америчка штампа о нама“,- „О својини“,- „Социјализација“,- „Нацрт уређења будуће Југославије“,- „Омладинске корачнице“.- Поч. септембра 1944. представници ОШ Б/2 покрећу у заједници са пропагандом И равногорског корпуса дневни лист „Слобода“.

ШКОЛА ЗА ПРОПАГАНДУ У БРАЈИЋИМА

Ту школу је организовао ВК ЈВуО, у Брајићима, на територији И равногорског корпуса, 2. марта 1944. године. Из ВК ЈВуО је наређено п. пук. МИРКУ ЛАЛАТОВИЋУ:„Јавите ФЕЛИКСУ (ЗВОНКУ ВУЧКОВИЋУ, команд. И равн. корпуса) да омладинце и интелектуалце, који треба да дођу из Београда код њега у школу за пропаганду, прихвати и изводи војничку обуку, по програму за курс инструктора, све док од нас не добије програм. Програм за школу за пропаганду ради се, и доставиће се ФЕЛИКСУ, чим га завршимо.“Фебруара 1944. године, ДРАЖА издаје овлашћење рез. пор. ДОБРИВОЈУ БОГДАНОВИЋУ „да може прикључити интелектуалце из Београда за проп. курс, после кога ће се распоређивати на терену за спровођење пропаганде за потребе ВК ЈВуО“.

Седмог маја 1944. године пор. БОГДАНОВИЋ се обратио Штабу ВК ЈВуО да изда две легитимације обвезницима „МИЛОШУ ЈОВАНОВИЋУ и ВУКОМАНУ АРАЧИЋУ, свршени матур. Београд, који имају да се упуте на терен ради довођења већ припремљених група интелектуалаца, намењених образовању идеол. пропагандног курса, за потребе ВК ЈВуО“.ВК ЈВуО је издала тражене објаве с напоменом пор. БОГДАНОВИЋУ, да се „убудуће за све потребе обраћа команданту капетану МАЈИ БАТРИЋЕВИЋУ, односно команданту школе“.Јовановић (1923) и Арачић (1924) су били матуранти Мушке гимназије Краља Александра И, пете генерације 1941. у Прокопу. Патриотски настројени, припадали су покрету Дража Михаиловић од првих дана окупације.Арачић је имао несрећу да после извршеног задатка обиласка Патријарха Дожића и Епископа Николаја Велимировића у заточеништву у манастиру Војловици иза Панчева, налети на Немце. Препливавши Дунав на обали у Београду, ранили су га немачки војници „дум-дум“ метком - отворени прелом бутне кости. Предали су га Гестапоу, затим у логор на Бањицу и даље у притвореничко одељење при Војној болници. Умро је од сепсе 30. октобра 1944. Сахрањен је у Београду. Синовац Владике Николаја Велимировића - Јован Велимировић, доцније Владика Шабачки, био је заједно затворен са Патријархом Дожићем и Владиком Николајем Велимировићем и манастиру Војловици.Владика Јован је причао Владики Атанасију Јевтићу, следеће:„Омладинац Вуле Арачић је ступио у контакт у манастиру Војловици са нама конфиниранима и поред обезбеђења од стране Немаца и српских агената - неопажено! Вуле нас је убеђивао да говори у име покрета, и после инсистирања да му се поверимо и пристанемо - он одустаје од намере за договор са нама за организовано бекство“. У затворској болници при Главној војној болници на одељењу је био шеф др Новаковић и кћи др Вуловића, Вера (доцније лекар-анестезиолог), која о задњим данима нашега Вулета каже:„Отац ме је склонио те јесени на крају рата и запослио у Гл. војној болници. Једнога дана су ме позвали да превијемо једнога болесника и очистимо му рану, уз анестезију са омбредановом маском, са етером. Ја сам тада у томе рањенику препознала мога даљег рођака - Вулета Арачића. Његова рана је била страшна - отворени прелом леве бутне кости, вероватно од експлозивног метка, а била је и прилично загађена. Знам да сам се том приликом и онесвестила. Неколико дана нисам радила, и када сам дошла у болницу - Вулета више није било! А под Београдом су прашиле ‘каћуше’! Следе подаци које је аутору дао инг. Милан Јовановић „Геџа“, школски друг Вулета Арачића из ЏИ београдске мешовите гимназије у Прокопу и касније из официрске школе у Брајићима. Вуле је прикопчао „Геџу“ 1942, као и Дулета Игњатовића. Били су у „тројци“, а Вуле је руководио. Непосредно је био прикопчан и Иван Михајловић (Вирга). Водили су групу омладинаца (састанци, леци, новине, брошуре, проп-материјали). Марта 1944, били су на обуци у Бубањ потоку, две недеље, па су се вратили у Београд. Маја 1944, одлазак на терен. Веза у Горњем Милановцу, затим пешице до Такова и околних села, и даље ка Равној Гори! Тамо их је примио лично ДРАЖА! На Равну Гору их је водио Влатко Пашић, студент из Београда. У групи је било 10 омладинаца из Београда. Ту са ДРАЖОМ су били инг. Владимир Предавец и адвокат Звонко Бегић. Са Равне Горе су се спустили у с. Брајиће, где је било преко 100 омладинаца, у школи за официре. Ту се уствари спроводила обука - теоретска настава за будуће официре и руководиоце. У тој школи командант је био инж. п. пук. Тодоровић, а главни предавач је био мајор Нешић. Били су распоређивани по околним селима код мештана. На обуци дању су учили нападање, а ноћу одбрану и општу стратегију. Била су ту још два поручника, који су били у управи те школе, који су одржавали ред и дисциплину, као и егзерцир и командовање. Након три месеца, полагали су испит пред војном комисијом: З. Вучковић, Палошевић, Драгиша Васић.После испита, јула 1944. добили су распоред, диплому о завршеном курсу као и чин резервног потпоручника. Теренски распоред су добијали према рођењу, односно познавању краја. На том завршном курсу био је и Аца „Јарац“ (др Аца Обрадовић).Игњатовић Душан - Дуле, је преживео и студирао у Загребу рударство, радио је у тузланском басену, умро је пре десетак година. Инг. Јовановић „Геџа“ био је распоређен у своме крају - Аранђеловцу, у корпусу Горске краљеве гарде, код Николе Калабића. Био је код Рајка Крсмановића „Чиче“, команд. батаљона, из Брђана, а ја сам био командир чете код команданта бригаде кап. „Бате“.

Вукоман Арачић је био распоређен око Гроцке, где је командант био неки Драгослав. Дуле Игњатовић је био код Звонка Вучковића у Такову.Крајем августа разишли су се стари другари: Вуле, Геџа и Дуле - сваки је отишао на свој терен!Космајски корпус капетана Бојовића, 15-19. септембра 1944. бива затворен кружно, од партизана и уништен. Ту је погинуо Д. Бојовић. У Аранђеловцу је тада побијено око 3.000 људи од стране крајишника партизана. Партизани су редом убијали, жене и децу, старе људе а нарочито припаднике ДМ-покрета. За Вулета Арачића је „Геџа“ чуо да је тешко рањен, и да је умро у болници у Београду.

ЗАПИСИ О ОМЛАДИНСКОМ КОНГРЕСУ У ПРАЊАНИМА

МАРКО КРСТИЋ: ОМЛАДИНСКИ КОНГРЕС У ПРАЊАНИМА

„Извршни одбор Подземног покрета отпора Демократске омладине се још првих година отпора залагао за бољу и ефикаснију организацију омладине у покрету ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА и био против националистичких претеривања у војним јединицама, њен положај је незавидан, јер се углавном борила у штабним четама корпуса, трпећи самовољу појединих команданата. Јесени 1943. припадници Демократске омладине, који су се налазили на терену И Равногорског корпуса, у штабној чети капетана Звонка Вучковића, предузели су кораке у циљу сазивања Омладинског конгреса и били спремни да буду домаћини.Никола Пашић (који је радио у радио-станици „Демократска Југославија“ - Ђуре Ђуровића) прихватио је са одушевљењем идеју. Тражила се сагласност и Омладинског штаба 501 (углавном чланова Српског Културног Клуба“). Предвиђени састанак у Субјелу, 17. децембра 1943 године, није одржан због одсуства његових представника! Тада је делегација Демократске омладине одлучила да са Николом Пашићем, јединим чланом Омладинског штаба 1001 на слободи, оде у ВК ЈВуО!Сви предлози представника Демократске омладине били су прихваћени, као и онај о стварању омладинских бригада по примеру И Омладинске бригаде, која ће доцније носити име студента технике поч. Михаила Наумовића.На конгресу је изгласана РЕЗОЛУЦИЈА коју су поднели делегати из И равногорског корпуса (сви из Демократске омладине) и Никола Пашић, чији је предлог о јединственој политичкој организацији омладине за читав покрет ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА био усвојен, као и назив „УЈЕДИЊЕНА ДЕМОКРАТСКА ОМЛАДИНА ЈУГОСЛАВИЈЕ“. Изабран је и Централни комитет, у који су ушли, међу осталима:ЛАЗА ЈОВАНОВИЋМИЛОРАД ДРАШКОВИЋМИОДРАГ - МИМЕ МАТИЋ (из СКК)ДОБРИЦА ЂОРИЋМИЛИВОЈЕ ВАСИЋДУШАН ЖАРКОВ, иМАРКО КРСТИЋ (из Демократске омладине)НИКОЛА ПАШИЋ и други...Већ 15. јануара 1944 године, ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ је потписао наредбу о војној и пропагандној реорганизацији омладине. Укинути су досадашњи омладински штабови и створен је јединстен штаб за Србију под ознаком „Б“.Некадашњи Омл. Штаб 501 је претворен у Омлад. Штаб Б1 са командантом ЛАЗОМ

ЈОВАНОВИЋЕМ, док је Демократска омладина добила Штаб Б2, на челу са МАРКОМ КРСТИЋЕМ.Требало је да се оснују и други штабови, међу којима и за Војводину, за чијег је команданта био предложен ДУШАН ЖАРКОВ.Омладински Штаб Б2 је руководио организацијом у И и ИИ Равногорском, као и Ваљевском корпусу“.(Цитат из писма МАРКА КРСТИЋА, команданта И омладинске бригаде „МИХАИЛО НАУМОВИЋ“, из Париза.)

СЕЋАЊА НА КОНГРЕС

РАТНА година 1943. ближила се крају. Месец децембар. Делегација демократске омладине са терена И равногорског корпуса стигла је у село Оровицу под Медведником, где се у то време налазио ВК ЈВуО. 27. децембра била је примљена код ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА. У малој и хладној сеоској соби започео је разговор о приликама у омладини. МИХАИЛОВИЋ је пажљиво слушао. Представник демокр. омладине је изразио забринутост поводом општег развоја прилика у земљи, као и чињенице да ни омладина ни сам покрет немају још, баш у том пресудном тренутку, заједнички општи програм који би одговарао савременим условима борбе. Он се даље жалио на недовољну повезаност и јединство међу омладинским групама и критиковао национална и политичка застрањивања која су на појединим теренима долазила до изражаја. Развој прилика је наметао потребу истицања народног и демократског карактера покрета отпора, одлучну борбу за Југославију, федерацију и дубоке социјално-економске реформе после рата. Демократска омладина је нарочито оштро осуђивала покушаје националистичких кругова да читав хрватски народ изједначе са усташким покретом.Усред ових излагања, у собу је ушао генерал Трифуновић. Разговор је застао. МИХАИЛОВИЋ је сачекао да овај узме место за столом, па се окренуо представнику демокр. омладине и са благим хумором додао: „Наставите само. Он је сигуран човек!“ Сви су се присутни слатко насмејали, па и сам ген. Трифуновић.Саслушавши до краја мишљење представника Дем. омладине, МИХАИЛОВИЋ је рекао да су му познате разлике у схватањима које постоје у покрету и омладини, али је изразио истовремено наду да ће ускоро бити на демократски начин донесен општи програм и формулисани политички и друштвени циљеви народног покрета. Подвлачећи изричито потребу да се што више истакне стварни народни и демократски карактер покрета МИХАИЛОВИЋ је у једној краткој реченици сажео своју мисао:„Знате, лично сматрам да су диктатуре непрактичне за наш народ, као што је наш народ непрактичан за диктатуре!“ - Данас се рат води против свих диктатура, те је и наш интерес и наша дужност да тој општој борби свим снагама допринесемо.По његовом мишљењу, не постоје и неће постојати никакви услови да се, рецимо, Равногорски покрет претвори после рата у политичку странку. Исто тако је јасно дао до знања да по завршеном рату не мисли да се лично бави политиком. О свима овим питањима говорио је не само са убеђењем него и на начин који је одговарао умереном, благом и културном човеку, патриоти и демократи.Разговор се потом пренео на конкретни план о сазивању И Омладинског Конгреса у Прањанима на терену И Равногорског корпуса. Овај план је припремала делегација Демокр. омладине после саветовања са Николом Пашићем, једним од преосталих представника Омладинског штаба 1001.МИХАИЛОВИЋ је прихватио предлоге Демократске омладине и одлучно рекао: „Диктирајте! Распис о сазивању Омладинског конгреса биће одмах послат свима корпусима“. На примедбу представника Демократске омладине да би требало ипак претходно обавестити и омладински штаб 501, јер постоји опасност да овај одбије да учествује на Конгресу. МИХАИЛОВИЋ је одбацио: „Телеграфираћу Лази (Л. Јовановић командант штаба 501 ЈУРАО!). Они ће ме послушати“. Тако је и било.Шести Омладински конгрес је одржан 14. и 15. јануара у Прањанима, десетак дана пре народног конгреса у селу БА. На том конгресу је створена УЈЕДИЊЕНА ДЕМОКРАТСКА ОМЛАДИНА ЈУГОСЛАВИЈЕ која је обухватила све омладинске групе и организације, донета је РЕЗОЛУЦИЈА о циљевима омладинске борбе, као и створени услови за доцније стварање омладинских штабова и првих омладинских посебних јединица.

(НАША РЕЧ, Лондон, бр. 86, јуни-јули 1957, страна 5, непотписани чланак.)

МИОДРАГ ИВКОВИЋ: ОМЛАДИНСКИ КОНГРЕС

Чињеница је да је српска омладина поднела огромне жртве у току овога рата. Чињеница је да се највећи део омладине борио у оквиру националног покрета отпора. Али је чињеница да је српска омладина, која је у покрет ђенерала МИХАИЛОВИЋА унела сву снагу своје младости, много храбрости и одушевљења, била највећим делом недовољно идеолошки припремљена да одговори задацима које је пред њу поставила вишеструка окупација и грађански рат.Нездрав национално-политички живот у предратној Југославији оставио је своје последице и на најмлађе српске генерације. За разлику од оних из 1914 - 1918, ове су у борбу ушле са толико разноврсности у погледима на старе државне и друштвене оквире и са толико магловитих и нестварних појмова за оно „боље“ - што су се сви у основи слагали да мора да се извојује на место старе трулежи - да је било потребно пуне три године да се нађе прави пут и постави коначна линија омладинске борбе.Омладински Конгрес у Прањанима означио је ову историјску прекретницу.Омладина је у покрет ушла спонтано и масовно. Већу тим првим данима организују се штабови југословенске равногорске омладине - УРАО (701 и 808 у Црној Гори и 1001 и 501 у Србији) и илегална организација демократске омладине - углавном око извесних група које су пре рата дејствовале у српској омладини.Преко веза са људима из б. Српског културног клуба, чији су и сами били чланови, а који су у прво време играли водећу улогу у ВК ЈВуО, омладински штаб 501 постао је у неку руку повлашћена организација.То је било несрећно време нездравих тенденција које су се огледале на Омладинском конгресу у ШАХОВИЋИМА, децембра 1942. године и донкихотовских планова у којима се Србија ширила од Триглава до Егејског мора а суседни народи исчезавали као преко ноћи пред најездом великосрпских „осветника“. Да би парадокс био већи југословенску равногорску омладину носила је шовинистичка велокосрпска група око омладинског штаба 501. Демократска омладина је одбила да уђе у ову комбинацију иза чијег имена није видела ништа сем празне фразе, националног вербализма и недемократских тенденција једне групе.Тежина настале ситуације отрезнила је међутим многе. Око ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА налазили су се нови људи. Већ су биле вршене припреме за Конгрес у БА. У идеолошкој борби на два фронта, између нацизма и комунизма, покрета ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА заузимао је одређени демократски став.Двадесет седмог децембра 1943. године у селу Оровици на Медведнику, у присуству Николе Пашића, једног од водећих чланова штаба ЈРС - 1001 представник Демократске омладине и данашњи председник Централног одбора Српске демократске омладине, МАРКО КРСТИЋ поднео је ђенералу МИХАИЛОВИЋУ предлог о сазивању омладинског конгреса. Омладинци борци И равногорског корпуса примили су на себе целокупну организацију и припрему.Конгрес је одржан 14. и 15. јануара у селу Прањанима недалеко од Горњег Милановца. Присуствовали су представници свих омлад. штабова, омладинци борци из разних корпуса Србије, Босне, Црне Горе и Македоније, као и представници словеначке и бугарске омладине. У раду конгреса узео је и учешћа и инг. ВЛАДИМИР ПРЕДАВЕЦ, доцнији члан ЦНК.На самом конгресу дошло је до јасног диференцирања мишљења по техничким, националним и политичким питањима. Може се мирно рећи да се водила борба око два горућа питања: Југославија и демократија. Тек на изричита упутства ВК ЈВуО, малобројни недемократски елементи на конгресу пристали су на оснивање УЈЕДИЊЕНЕ ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - УДОЈ-а! (поред Уједињене демократске омладине Југославије и њеног Централног Одбора, у који су ушли, поред осталих МАРКО КРСТИЋ, НИКОЛА ПАШИЋ, МИЛИВОЈЕ ВАСИЋ, овај Омладински конгрес бавио се питањем војничке организације омладинских центара. Омладинска војничка организација као и политичка, добила је своју аутономију. Ради лакшег теренског рада, били су образовани покрајински војни омладински штабови. Они су добили своју нову конспиративну ознаку „Б“! Општа жеља је била да иступ са овог конгреса буде једногласан, какав ће две недеље доцније бити и онај у селу БА.

РЕЗОЛУЦИЈА на Омладинском конгресу у Прањанима поставила је јасно слободарску и демократску линију борбе српске омладине у покрету отпора ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА! То је била велика победа младих дем. снага, први светао зрак у тешком времену окупације и грађ. рата у коме су разноврсне страсти распириване до крајњих граница. Од тог тренутка иницијатива у омладини је у рукама оних који су у борби српског народа видели његову вечиту тежњу ка слободи и демократском национализму. У томе је значај и величина Омладинског конгреса у Прањанима.(НАША РЕЧ, Лондон, бр. 17, страна 24.)

МИОДРАГ ИВКОВИЋ: ОМЛАДИНСКИ КОНГРЕС (ЕЛАБОРАТ)

Из докумената који се односе на рад организације ЈУРАО у 1943. години може се закључити, да је цео тај период протекао у напорима за учвршћење ове организације и пропаганди међу омладином.Двадесет осмог децембра 1943. године ДРАЖА је наредио командантима корпуса да се изаберу и пошаљу делегати за омладински Конгрес. Тамо се каже:„У првој половини јануара 1944. г. одржаће се Омлад. конгрес у циљу обједињавања рада свих омладинских организација и избора централног омлад. комитета. Сви команданти корпуса послаће на овај конгрес из сваког корпуса по два омладинца, који да одговарају условима:1. - да донесу пуномоћје команд. корпуса2. - да су доба старости од 18-30 година3. - да су ђаци односно студенти интелектуалци4. - да су од оних који раде на терену5. - да буду стварно представници омладинаца на терену и варошима са којима су у вези6. - да су до сада својим радом стекли поверење омладинаца и команданта корпуса...Послати представнике из Јуж. Србије, са Косова, Срема, Војводине, Санџака, Ц. Горе, Херцеговине, Далмације, Лике, Хрватске и Словеначке. Из удаљених крајева могу се узети из редова избеглица. Да буду заступљени представници досадашњих штабова 501, 601, 1001, по могућству 701 и 808 из Ц. Горе. Сви штабови да пошаљу своје представнике са својим пуномоћјима...Потребни су нам и бугарски представници. Гранични корпуси уколико могу наћи интелектуалце нека их пошаљу. Ово ће најбоље моћи Тимочки корпус или посредништвом Нишке групе корпуса. Представници досадашњих штабова да сви понесу реферате о досадашњем раду, бројном стању и условима за даљи рад...“Значај одржавања конгреса ДРАЖА је истакао у депеши упућеној 21. јануара 1944. г. генералу Трифуновићу, Саши Михајловићу и Омл. штабу 501. Тамо се каже следеће:„Конгрес омладине има да буде израз свих наших жеља и тежњи, не само у садашњости већ и у будућности. Његови закљуци има да буду широки и далеки, као што су увек биле широке груди и као што су увек били далеки видици нашег народа. Наша омладина неће и не сме да заостане за својим великим прецима. Она има на њих да се угледа, али далеко даље него што су они ишли. Стога учешће на конгресу треба да буде засновано што шире...На њему ваља да узму учешћа не само српске него и све хрватске и словеначке, па и бугарске омладинске скупине. Не смеју да изостану ни муслимани, јер њиховим учешћем хоћемо да истакнемо религиозну толеранцију којом је наш народ увек био прожет. Како је Хрвата, Словенаца и Бугара па и муслимана на нашем ближем подручју највише окупљено у Београду, то ви требате да нађете, приберете и окупите и на конгрес пошаљете што више тих омладинских скупина“.КОНГРЕС је одржан на територији И равногорског корпуса, у времену од 14. до 16. јануара 1944. године. На њему је изабран ОМЛАДИНСКИ НАЦИОНАЛНИ КОМИТЕТ и из његовог састава одређена су три делегата као представништво ЈРО при ВК ЈВуО, и то:ПАВЛЕ ПЕШИЋНИКОЛА ПАШИЋМИЛОРАД ДРАШКОВИЋ.О овоме је ДРАЖА обавестио команданте депешом од 24. фебруара 1944. године, у којој се каже даље следеће:„Да би се спровео што ефикаснији рад међу омладином и извршило уједињавање свих омлад.

снага у уједињену демократску омладину Југославије на челу са Централним одбором који је одабрао тројицу делегата из своје средине да га заступају у ВК ЈВуО и руководе целокупним омладинским радом на територији Југославије образована су три омладинска горска штаба који одговарају трима федеративним једиицама, а којиће се опет поделити на онолики број штабова колико има покрајина. Штабови имају печат ЈВуО и налазе се под непосредном командом ВК ЈВуО...„Присваком корпусу образују се омл. центри на челу са најспособнијим омладинцем, кога одређује Омлад. штаб у сагласности са командантом корпуса. Центри имају за задатак да појачају пропаганду у народу, међу борцима и омладином, и рад са сеоском и градском омладином. Директиве за рад примаће од омлад. штаба за ту покрајину, који стоји у директној вези са ВК ЈВуО од које прима све инструкције и наређења...Команданти корпуса и друге старешине имају да пруже све могућности за рад омлад. центрима. Омладинце који раде у центрима ослободити других дужности. Команданти ће ставити центрима на расположење сву интелектуалну и сеоску омладину. У финансијском погледу омладинске центре при корпусима издржаваће корпуси из својих средстава, а омлад. штабови добијаће од ВК ЈВуО потребна средства, а чланови омлад. штабова имају право коришћења свих радио станица ЈВуО“.Представништво ЈРО при ВК ЈВуО - ГОРСКИ ШТАБ Б - издало је више упутстава, од којих се у документима налазе упутства бр. 2 - за образовање релејне курирске службе и р. 3 - за образовање сеоских омлад. одбора, издата, вероватно, убрзо по Конгресу.УПУТСТВО бр. 2 предвиђа образовање „на терену сваког корпуса релејних курирских станица за пренос и растурање пропаг. материјала ВК“, за које се људство узима од омладинаца. Унутрашње релејно преношење материјала требало је да уреди сваки омлад. центар корпуса посебно.У УПУТСТВУ бр. 3 одређује се успостављање омлад. сеоских одбора, на челу са старешинама одбора. Дужности ових одбора су на следећи начин:„1. Ширење проп. материјала омлад. центра (вести, листови, летци).2. Пропаг. рад у селу у границама њихове могућности. Овај пропаг. рад имао би за циљ да што већи број сеоских омладинаца веже за ствар равногорске идеје отпора, да их свесно веже за Југ. војску и сузбије утицај партизанске и немачко-недићевске пропаганде, као и да подигне дух и морал.3. Учествује у приредбама, хоровима, зборовима, који се организују на терену корпуса и да помажу при њиховом извођењу.4. Обавештајна служба (о кретању непријатеља, партизана и њихових јатака).5. Прибављање података о неделима која су извршили окупатори и његове слуге, као и партизани.6. Да врше курирску службу омлад. центра.Додатак:Чланови омл. руководства при ВК ЈВуО - Омладински Национални Комитет - Пешић, Пашић и Драшковић су маја 1944. године упућени у Источну Србију да би организовали рад на пропагандној радиофонској станици. Омладинске организације су потом биле утопљене у ДМ - оперативне јединице.(Елаборат Ивковића на Конгресу; из заплењене архиве ЈВуО од стране НОВЈ 1944. године)

ДИМИТРИЈЕ ЂОРЂЕВИЋ: КОНГРЕС У ПРАЊАНИМА

Омладина Демократског клуба, активна на терену Западне Србије, на коме се уједно налазио и Штаб ВК ЈВуО, предложила је почетком јануара 1944 године, да се пре Светосавског конгреса у селу БА одржи Омладински Конгрес у Прањанима. ДРАЖА је овај предлог прихватио и конгрес је одржан 13. и 14. јануара 1944 године. Конгресу нисам присуствовао јер сам тада био на удаљеном Ртњу и утиске могу изнети само према ономе што ми је касније казивано. За председника конгреса био је изабран ЛАЗАР ЈОВАНОВИЋ, командант штаба 501, а један од главних говорника био је Милорад Драшковић. Он је изнео веру у српски народ и западне савезнике и изразио оданост југословенској држави реформисаној на српским и демократским основама. Био је то програм који су заступале и српске странке у Југословенској влади у Лондону. Резолуција Конгреса осудила је комунистички покрет оптужујући га за расцеп у отпору и изазивање грађанског рата. Конгрес је донео Одлуку о оснивању УЈЕДИЊЕНЕ ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (УДОЈ) са

Централним одбором од 17 омладинаца од којих су три водећа делегата (Милорад Драшковић, Бранислав Страњаковић и Милоје Васић) били прикључени ВК ЈВуО ради координације укупног омладинског рада. Тада нисам ни помишљао да ће ова одлука имати утицаја и на моју судбину јер сам био придодат овој тројци.Организација УДОЈ-а била је расподељена између шест центара прикључених корпусима и бригадама у Србији. Поред старих центара основани су нови, који су сви заједно дејствовали при команди београдске групе корпуса у Авалском, Космајском, Опленачком (Краљева гарда), Тамнавско-колубарском, Рудничком, Шумадиском, Варваринском и Косовском корпусу. У условима илегалног рада тешко је рећи колико је омладинаца било окупљено у акцијама штаба 501. Преко сеоских организација, месних челника и њихових заменика, затим омладинаца укључених у батаљоне било је повезано, према процени коју сам сачинио одмах после рата уз помоћ тадашњих учесника, најмање 600 омладинаца.(Из књиге „Ожиљци и опомене“)

ЗВОНИМИР ВУЧКОВИЋ: ОМЛАДИНСКИ КОНГРЕС

„Тако рећи без задржавања сам стигао у Прањане. Пред кућом у којој је био смештен штаб корпуса сачекала ме је група омладинаца. Захтевали су да их упутим у ВК ЈВуО, јер су хтели да траже одобрење за организацију омладинског скупа за који су већ практично извршили све потребне припреме. Био сам изненађен овом збиља необичном случајношћу. Нико у корпусу није знао зашто ме је ђенерал МИХАИЛОВИЋ позвао на Пашину Раван. Прихватио сам њихов предлог раширених руку, не само зато што ми је овакав развој пријао, него и зато што ми је ишао на руку у односу на задатак који ми је предстојао.У ствари одмах сам схватио да омалдински састанак може послужити као генерална проба за Конгрес народних представника, који је требало организовати негде у Таковском срезу.По моме мишљењу, чланови Демократске омладине оправдано су сматрали да њихови другови из СКК још увек монополишу право да говоре у име целокупне српске омладине. Сама чињеница, да је неколико њих већ дуже времена било у шуми, није им на то давала право јер је у окупираној земљи огромна већина српског народа, старијих и млађих, свако на свој начин, доприносио отпору како је најбоље могао и умео.Вероватно је да су омладинци, који су прошлога лета изишли на терен И равногорског корпуса, сматрали да је сазрело време да се изврше промене. Као што сам рекао, пука је случајност да су своје захтеве испољили тачно у исто време кад се ђенерал ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ одлучио на такав корак.Још истога дана, са неколико њих вратио сам се у ВК. Нисам био ни мало изненађен, што се ДРАЖА одмах сложио са њиховим предлозима. Да је било више времена сигурно би им посветио више пажње, јер је било очигледно да му је пријао додир са младим људима и свежим идејама. Задржао их је на ручку уз протестна мрмљања неких његових сарадника, да смо већ доста утрошили на млаћење празне сламе.Тако је десетак дана после овог састанка, на иницијативу људи из Демократске омладине, 13. и 14. јануара 1944. године одржан Конгрес омладински у највећој просторији села Прањана, у механи поред друма.Отварању конгреса присуствовао је и ДРАЖИН изасланик, ген. Трифуновић Мирослав и члан ЦНК, инж. Владимир Предавец. Конгрес се завршио победом оних који су се залагали за што ширу платформу. Три младића са три прилично различита мишљења изабрани су у ОДБОР, који је имао за дужност да у ВК ЈВуО координира политички и пропагандни рад свих омладинских јединица и група. У тај ОДБОР тројице ушао је студент права МИЛИВОЈЕ ВАСИЋ из Омлад. бригаде И равногорског корпуса.Амерички кап. ЂОРЂЕ МУСУЛИН није, као његове британске колеге, избегао позив да тих дана буде са нама. Он је чак морао и нешто да каже кад су га присутни на то натерали срдачним аплаузом. Парафразирајући омладинску паролу речима: ‘Диктатуре су највећи непријатељи човечанства, па ма са које стране долазиле’, ЂОРЂЕ је завршио свој говор напрезајући се да нас убеди да и његови у Вашингтону исто тако мисле. На жалост, тада није био у стању да нам објасни зашто онда супротно чине“.(Извод из књиге „Сећања из рата“.)

РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНА У ЈЕДИНИЦАМА

ЗЛАТИБОРСКИ КОРПУС

РАТКО РАДИБРАТОВИЋ је 22. фебруара 1944. године одржао састанак са омлад. представницима овога и осталих корпуса којима је био задужен. Том приликом је био састављен и „Меморандум“ за команданте корпуса у којем се подвлачи важност рада омлад. организације и истиче се потреба стриктног придржавања Дражиних упутстава при томе раду.На истом терену одржан је омладински курс, који је почео 25. фебруара 1944. године, а завршио се 5. марта. На курсу је било 100 омладинаца који су потом раздељени по екипама за рад на терену. Екипама је руководио ДРАГОЈЛО ЂУКИЋ.У овоме корпусу омладински центар и омладински штабови при бригадама имали су своје ознаке састављене од свог броја горског штаба, коме се додавало „Б“. Тако се у Радибратовићевом извештају команданту корпуса од 7. јуна 1944. године, каже следеће:„Горски штаб Б/3 сходно упутствима ВК ЈВуО на својој радној територији, корпусу Златиборском, формирао је Омладински центар и Омлад. штабове при бригадама. Они ће носити своје бројеве:1) Центар при корпусу Златиборском број 18/Б2) Штаб при бригади Златиборској број 134/Б3) Штаб при бригади Ужичкој број 135/Б4) Штаб при бригади Рачанској број 136/Б“.На крају овога извештаја каже се да центар при корпусу има и своју дилетантску групу „Јован Петровић“, коју води омладинац НЕНАД МИТРОВИЋ.Радибратовић је формирао и једну пропагандну екипу од омладинаца са терена која је одлазила и на терен суседних корпуса.

ЈАВОРСКИ КОРПУС

Од руководиоца омлад. организације помиње се само учитељ ЈЕЗДИМИР Б. ЂУКИЋ, који у свом извештају о раду, упућеном команданту корпуса 25.8.1944. године, каже следеће:„Одређен сам од команданта корпуса и овлашћен од команданта бригаде да организујем целокупно омладинско људство среза Моравичког и да га васпитам у идеолошком, културно-васпитном и моралном погледу. О томе подносим свој извештај. Рад на организовању и идеолошком васпитању омладине сада је баш најзгодније. Сада се врши војничка обука омладине и идеална је прилика да се са њом упоредо врши идеолошка-културно-просветна и морална обука.Наређено ми је да сарађујем упоредо са војничким инструкторима п.нар. АЛЕКСИЈЕВИЋЕМ на реону 1. и 3. батаљона и наредником АYИЋЕМ на реону 2. и 4. батаљона. Свуда где они изводе обуку идем и ја, и радим са омладинцима.Петнаестог јуна 1944. био сам у Приличкој општини са омладинцима које је обучавао АЛЕКСИЈЕВИЋ. Ту сам одржао омладинцима три предавања:1) ‘Наша организација, њен циљ и задаци’.2) ‘Ко су комунисти, ко је Тито и њихова жеља да униште српски народ’.3) ‘Дража као истински вођа ИИИ народног устанка’.Читање пропагандног материјала. Певање четничких песама. Разговори са појединцима“.

ПРВИ РАВНОГОРСКИ КОРПУС

Двадесет другог фебруара 1944. године, доставио је МАРКО КРСТИЋ следећу депешу ДРАЖИ:„У И равногорском корпусу успостављен је Омладински центар. Са радом се већ почело. Релејне станице биће успостављене. Обавестите ме када, како и одакле ће пропагандни материјал стизати на наш терен. У раду имамо пуну потпору команданта корпуса“.Из једнога документа, датираног 3. септембра 1944, види се да је постојала И омладинска бригада

„Михаило Наумовић“ у којој је в.д. команданта био наредник-ђак МАРКО КРСТИЋ, а в.д. начелника штаба рез. пор. МИХАИЛО БАЛНОЖАН-СКОЧАЈИЋ.У мају 1944. године корпус је имао већ Омладински батаљон, те ВК ЈВуО ово истиче као пример доброг рада на спровођењу омлад. организације, у својој депеши од 25. маја 1944. године.Из овлашћења команданта корпуса ЖИВОРАДУ МАРЈАНОВИЋУ, ученику ВИИИ разреда гимназије, види се да је он био задужен организацијом омладине у чачанској гимназији. Тамо се каже:„По завршеној организацији у гимназији, именовани ће организацију спровести и у граду код омладине, која је ван школе. По завршеној овој организацији формираће чачанску ђачку чету равногораца... Како у организацији тако и у ђачкој чети има да влада апсолутна дисциплина војничка и послушност. Омладинац када једном ступи у организацију и упозна се са њеним тајнама више не може изаћи из организације.“

ДРУГИ РАВНОГОРСКИ КОРПУС

Рад на формирању омладинске организације по одлукама омлад. Конгреса у Прањанима, почео је још 15. фебруара 1944. године. У томе се у депеши МАРКА КРСТИЋА упућеној ДРАЖИ 22. фебруара 1944, пише:„Народном Омлад. конгресу ИИ равногорског корпуса који је одржан 15. о.м. извршио сам организацију омладине. Дао сам прва упутства за рад. Створен је омлад. центар. Спроведена је реорганизација омладинског рада у Краљеву и Чачку. Релејне курирске станице биће у најскоријем времену успостављене. Почетни резултати добри. Обећавају успех“.У једном документу од 5. марта 1944. г. као шеф Омлад. центра ИИ равногорског корпуса помиње се С. М. ШИБАЛИЋ, а као „шеф омладине“ И љубићке бригаде ЛАЗАР ВАСИЉЕВИЋ. Овим документом одређен је матурант ЂУРЂЕ НИКИТОВИЋ за повереника омладине у 2. батаљону љубићке бригаде, па је, вероватно, у том периоду постављено руководство омлад. организације и у осталим јединицама.Почетком марта 1944. батаљонским омладинским повереницима достављено је упутство „о дужности сеоских омлад. одбора“, да би им могли пружити помоћ и организовати рад на терену.Ближих података о раду на терену има само са територије И љубићке бригаде, који показују живу пропагандну делатност: одржане су конференције са представницима омладине, предавања, итд...

ВАЉЕВСКИ КОРПУС

Према наређењу команданта корпуса, упућеном командантима бригада 18. марта 1944. године, може се закључити да је реорганизација по новим упутствима спроведена у марту. Тамо се каже да је „на дан 13. марта 1944. године са представником омладинског центра извршен избор Омладинског центра за овај корпус. Овде се даље каже да Омладински центар при штабу чине:МИЛОШ МИЛОСАВЉЕВИЋ, матурант, као командант,БРАНИСЛАВ ДРАГИЋЕВИЋ, матурант, члан,ВОЈИСЛАВ ЛАЗИЋ, матурант, члан,БУДИМИР ДАМЈАНОВИЋ, ђак, као члан.Омладинско вођство у Колубарској бригади, чинили су:ЖИВОРАД ЈАНКОВИЋ, студент, командант,МИОДРАГ ЈОКСИМОВИЋ, матурант, као члан,МИРОЉУБ ГРУИЧИЋ, матурант, као члан.Вођство Ваљевске бригаде:РАДЕНКО ЂОРЂЕВИЋ, командант, ђак,МИЛАН АЛЕКСИЋ, матурант, члан,ПРЕДРАГ ОБРАДОВИЋ, матурант, члан.Вођство Подгорске бригаде:ВОЈИМИР РАКИЋ, командант, студент,ЦВЕТИН ПАВЛОВИЋ, ђак, члан,АЛЕКСА ЈАНКОВИЋ, ђак, као члан.

Из наређења команданта среза Тамнавског, упућеног командантима општина 3. септембра 1944, може се видети како се у том периоду одвијао пропагандни рад омлад. организације на терену. Тамо се каже:„Национални одбори ће издавати сугестије сеоским омладинцима да предано помажу рад органа пропаг. секција сами ће у овом предњачити. Зборовима које држе сеоски омладинци да присуствује и један члан сеоских националних одбора коме ће бити дужност да својим ауторитетом одржава пристојан ред на састанку.Председници сеоских нац. одбора по добијању проп. материјала остављаће увек по један примерак и предавати га сеоском омладинцу, који ће на наредним састанцима омладинаца читати“.

ГОРСКА КРАЉЕВА ГАРДА

Из извештаја члана Омладинског центра при штабу Гарде ЉУБОМИРА ЂОРЂЕВИЋА, упућеног МОЉЕВИЋУ 18. јуна 1944. године, види се да је „за интелектуалну омладину Опленачког корпуса“ одржан „идеолошко-равногорски курс“.Предмети су били: национална историја, стварање Југославије, Хрвати, Равна Гора, Социјално-политички програм Равне Горе, црква, партизани, „Збор“, реторика, рад у народу, итд...

АВАЛСКИ КОРПУС

Из извештаја команданта корпуса, упућеног ДРАЖИ 6. марта 1944. године, види се да је омладинска организација у корпусу била врло активна. Тамо се каже:„Нарочито је велика пажња обраћена на обуку регрута и омладинску организацију. Свуда по батаљонима, бригадама и у корпусу постоје омладинци-интелектуалци упућени из штаба ОШ 501 за идеолошко припремање омладине у равногорском духу. Ови омладински делегати иду стално од села до села одржавајући састанке и зборове. Сем идеолошке припреме врше се у велико и војничке припреме са омладином...У свакој бригади постоје омладинска позоришта која иду по целој бригади дајући представе за омладину...Омладинци издају свој лист ‘Млади Равногорац’, који се приликом ових представа дели. Умножавање овог листа врши се гештетнерима и другим средствима за умножавање“.Према извештају истог команданта од 4. маја омладинска организација је „била спроведена у потпуности“. Тамо се каже следеће:„При корпусу је образован Омладински центар. При свим бригадама и при свим батаљонима постоје омладинци интелектуалци. По свима селима постављени су омладински челници. По већим селима образоване су омладинске тројке, као у селима Умка, Рипањ, Врчин и Гроцка. Омладинци интелектуалци оспособљени за излагање револуционарне Равногорске идеологије сакупљају сеоску омладину и држе им часове, на којима им читају и тумаче поједине чланке из наших листова... Омладинци овога корпуса издају и два своја листа: ‘Млади Равногорац’ и ‘Глас Авале’.“У извештају од 19. маја 1944. г. командант корпуса каже да је после бомбардовања Београда дошло на његов терен 19 омладинаца, и даље:„Ови омладинци образовали су свој штаб са задатком да на територији овога корпуса образују пропагандну групу, пропагандни центар и обавештајни центар. У сарадњи са омладинском организацијом Авалског корпуса спровешће контролу и рад међу избеглицама-омладинцима...“Како је изгледао рад на терену види се из извештаја „референта за пропаганду“ АЛЕКСАНДРА ТЕОФИЛОВИЋА, из „врховне омладинске тројке“ (ВОТ) у Врчину, којег је упутио омладинском центру при штабу корпуса 16. септембра 1944. године. Тамо се каже:„Извештавамо тај центар о раду омладинске врховне тројке (ВОТ) из Врчина у времену од 6. септембра до 16. септембра 1944. године и то:- Рад на организацији.Организована је дилетантска позоришна група која даје комаде из народног живота за народ...- Рад на пропаганди.Дељење летака који се добијају из центра врши се по ранијем упутству. И ми сами штампамо и

умножавамо поједине летке које примамо од вас и који наилазе на добар одзив...- Рад на обавештајној служби.За обавештајну службу постоји један центар који као тајни важи и за војну организацију, а за обавештајце су узети само омладинци. Пошто је то тајна обавештајна служба, то обавештајци имају везу само са једним од чланова обавештајног центра, а један другога не знају, тако да и над њима може успешно да се врши контрола. Ради се по крајевима из којих су узети по један два младића и они свакога дана подносе извештаје о свему шта се деси у њиховом реону“.Према извештају „вође врховне омладинске тројке“ ДУШАНА ПЕТРОВИЋА, упућеном 15. септембра 1944. године Омладинском центру при штабу корпуса, био је започет „идеолошко-обавештајни курс“, вероватно при штабу неке бригаде, те је прекинут услед - „погибије двају Немаца“!

ОМЛАДИНСКИ ШТАБ 501/1

Као што је раније поменуто, овај штаб деловао је од почетка 1944. године у Београду и ближој околини, на челу са командантом П. Марковићем и члановима: Милетом Драшковићем, Браниславом Страњаковићем (Бранко Лазић), Емилом Јосифовићем и Димитријем Митом Ђорђевићем.Нема ближих података о организационој структури овога штаба, али се из наредбе „шефа пропагандне групе ОШ 501/1“ Александра Јовановића, од 6. јула 1944. године види постојање нижих штабова: ЈУРАО и/1, и/2 и и/3. Овде ЈОВАНОВИЋ наређује следеће:„Да се у свом раду припадници организације придржавају принципа потпуне тајности и дискреције...Да свуда и на сваком месту преносе наше вести, шире наше идеје и растурају наш пропагандни материјал.Да се труде да сазнају што више о раду наших непријатеља (Немаца, љотићеваца, партизана-комуниста) и да обавештавају о свему што чују и запазе, јер су сви припадници организације чланови наше О.К. службе (обавештајно-контролне).“Овај штаб је у априлу 1944. године прешао на територију Авалског корпуса и - као што је већ поменуто - његови чланови су продужили обавештајно-пропагандни рад, оријентишући се у својој активности и даље претежно на територију Београда.Овај штаб имао је у Београду формиран „И ђачки београдски батаљон“, који је у априлу 1944. године подељен на „активирани део“, који се са ОШ 501 налазио на терену Авалског корпуса и „неактивирани део“, који се налазио у Београду.Петог августа 1944. године, командант батаљона „ЂУРЂЕ“ предложио је команданту О. штаба 501 да се - „у моменту немачке капитулације и ослобођења Београда“, „активирани део“ употреби за разоружање Немаца и наоружање једне бригаде од „национално исправних омладинаца“ а „неактивирани део“, да у том периоду врши обавештајну службу, ради борбе против „негативних елемената“ који ће покушати „да створе анархију“. Ово је командант ОШ 501 усвојио.Како се види из упутног акта, што га је уз послати материјал шеф пропаганде овога штаба упутио „омладинском челнику“ ОШ и/3, пропагандна активност била је врло обимна, јер се поред листа „РАВНОГОРАЦ“ и других доставља и више разних летака. Тамо се даље каже:„Материјал равномерно расподелити на омладинце и омладинке. По један примерак задржати у обе архиве, а када добијете за цело село по један примерак он, после читања и кружења нек остане у архиви омладинаца. Омладинци нека излепе ‘Живео Дража’ и летке ‘Титова војска у расулу’ на видним и пролазним местима“.Издаван је лист „НЕБОЈША“, чији је двоброј 7-8 био за јули-август, а број 9 изишао је 17. септембра 1944. године.

ВАРВАРИНСКИ КОРПУС

Да је и у овоме корпусу извршена реорганизација рада са омладином после омладинског конгреса у Прањанима јануара 1944. године, види се по упутном акту што га је 24. фебруара 1944. године достављао са пропагандним материјалом М. ЈАКОВЉЕВИЋ команданту И беличке бригаде. У заглављу акта стоји „ЈУГОСЛОВЕНСКА РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНА ШТАБА /59“, што значи да је постојао Омладински центар овога корпуса, којим је руководио ЈАКОВЉЕВИЋ, пошто изнад

његовог потписа стоји „ЈУРАО /59“.

КОЛУБАРСКИ КОРПУС

Из извештаја шефа омладинског центра овога корпуса ЖИКЕ ПЕТРОВИЋА упућеног команданту 30. маја 1944. године, види се да је постојао организован рад по ДРАЖИНИМ новим директивама. О активностима овога Омладинског центра на терену, тамо се каже:„Што се тиче нашег рада, ми се налазимо подељени у две групе, једна обилази западни део среза, а друга источни, и за три дана прећићемо целу бригаду. Када се састанемо са ВОЈОМ, послаћемо вам заједнички исцрпан извештај о обилажењу територије Посавско-тамнавске бригаде и о нашем раду на њој“.Петнаестог августа 1944 године као „шеф Омлад. центра ОШ 501/78“, тј. овога корпуса, потписује се Р. В. СОНДЕРМАЈЕР, који наређује долазак омладинаца на неки састанак у селу Стубленицу.

РУДНИЧКИ КОРПУС

Почетком марта 1944. године командант корпуса доставио је шефу пропаганде наређење ВК ЈВуО о формирању омладинских центара и одбора, наређујући му да по овоме поступи.МИТАР БАОШИЋ је пришао извршењу овога задатка, што се види по зборовима одржаним у томе циљу. Осмог априла 1944. године основан је Омладински центар корпуса, чији је број био 501/80. Поводом тога начелник штаба корпуса упутио је овога датума наређење командантима бригада и батаљона, у коме се тражи од старешинског особља да шефу овога центра, поднареднику-ђаку ПРЕДРАГУ Ч. МИЛАНОВИЋУ, студ. права, као и свим његовим сарадницима, „излазе у сусрет по свим тражењима и захтевима која се односе на поверени им посао“.Као што се види из извештаја управника школе у Белановици МИОДРАГА Б. ИЛИЋА, он је по командантовом наређењу извршио „организацију и формацију војних јединица од ђака“ ове основне школе.Из извештаја шефа овога центра команданту корпуса од 1. маја 1944. године, види се како је била постављена и функционисала омладинска организација на терену. Тамо се најпре говори о пропагандном раду центра који се одвијао кроз састанке, идеолошке курсеве, издавање списа итд... Даље се каже да је у целом корпусу створена „мрежа извршних и контролних органа, која ће омогућити да се свуда истовремено и једнообразно ради“. Основна ћелија је сеоска врховна омладинска тројка (ВОТ), коју чине: челник - који руководи њеним радом; референт за пропаганду - који је сем пропаганде задужен и уништавањем Недићевог пропагандног материјала, немачког и „зборашког“ материјала, и - као трећи члан тројке референт за обавештајну службу, о коме се каже следеће:„Обавештајац је апсолутно свуда тајан да би могао што ефикасније радити. Он било личним шпијунирањем, било стварањем једног малог обавештајног апарата од најпоузданијих сеоских омладинаца има да прокљуви комунистички подземни рад, да открива њихове јатаке и прикупља конкретне доказе против њих, да открива њихове канале за растурање пропагандног материјала, да проналази скривено оружје и то све доставља своме претпостављеном. Задатак му је да уочава и разне неправилности у раду нижих војних старешина сеоских, тако да командант батаљона путем тих података има потпуно јасну слику о свом потчињеном и апсолутну контролу над њим“.Даље се каже да је над сеоском тројком омладинац при „батаљону који је свуда интелектуалац и даје упутства тројкама, контролишући њихов рад и одржавајући лични контакт са њима“. Контролу над њиховим радом, пак, врши „омладинац при бригади“, који је повереник центра за ту бригаду. На крају се наводе следећи органи центра:„КАЧЕРСКА БРИГАДАОмлад. при бригади: НИКОЛИЋ ТОДОР, свр. матурант,1. батаљ.: НИКИЋ СЛАВКО, свр. матур.2. батаљ.: МИОЧИНОВИЋ ПЕТАР, свр. матур.3. батаљ.: ЛАУДАНОВИЋ МИЛОШ, свр. матур.4. батаљ.: ЈОВАНЧЕВИЋ МИЛОРАД, свр. матур.5. батаљ.: ИЛИЋ ЖИВОРАД, свр. матур.

ЛАЗАРЕВАЧКА БРИГАДАОмлад. при бригади: није постављен.1. батаљ.: НИКЧЕВИЋ ПЕТАР, уч. гимн.2. батаљ.: КРЏАЛИЋ ПЕТАР, свр. матур.3. батаљ.: УБАВИЋ ДИМИТРИЈЕ, свр. матур.4. батаљ.: ГАВРИЛОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, свр. матур.5. батаљ.: ЈОВИЋ БРАНКО, свр. матур.Постојала је и „омладинска полиција“ чији је шеф у „месту 35“ био МИЛОШ ДАШЕВИЋ. Овоме је „челник градске ВОТ 35“, 20. јула 1944. године упутио примерак листе, у које је требало ДАЧЕВИЋ да унесе податке о избеглицама из Београда. Тамо се каже да Дачевић овај посао обави преко „својих реонаца“.У мају 1944. године почео је излазити орган овога центра десетодневни лист „ОМЛАДИНСКИ ГЛАСНИК“. Такође је издаван и билтен „ПРЕГЛЕД ШТАМПЕ“.

ЦЕРСКИ КОРПУС

По листу „СРПСКИ ВЕРДЕН“, органу поцерске равногорске омладине, може се закључити да је у овом корпусу исто деловала омладинска организација. Двоброј 5 и 6 овога листа изашао је у септембру 1944. године.

МЛАВСКИ КОРПУС

Командант корпуса доставио је командантима бригада тек 18. априла 1944. године ДРАЖИНО наређење о оснивању равногорских омладинских центара. Наређење о образовању омладинских центара при бригадама пренето је тек у другој половини маја 1944. године.По наређењу команданта 2. млавске бригаде, упућеном командантима општина 18. августа 1944. г., изгледа да омлад. организација није имала већег утицаја ни угледа. Тамо се каже и следеће:„1) Национални одбори нека упозоре у сваком селу омладинце да треба уредно да долазе на зборове које заказују омладинци за везу са омладинским центром корпуса, да треба пажљиво да саслушају читање материјала.2) Сваком омладинском збору треба увек да присуствују или командир омладинске чете или његов заменик или неко друго лице које би својим присуством обезбедило потребну тишину и пажљивост“.

СМЕДЕРЕВСКИ КОРПУС

Командант корпуса наредио је тек 10. јула 1944. године командантима бригада и срезова да приступе формирању омладинске организације. Тамо се каже следеће:„Организација се има спровести преко команданта места који ће одредити команданта омладине дотичног села... Командант места ће одредити отреситије и способне младиће који ће бити упућени на вежбу ради обуке, исти ће по повратку са вежбе вршити дужност десетара у омладинској организацији. Слање ових омладинаца вршиће се по претходном наређењу команданта корпуса.Месни одбор за пропаганду при ЈУГОСЛ. РАВНОГОРСКОМ ОДБОРУ, стараће се о пропаганди међу омладинцима. Приликом сваког састанка одржати предавање у националном духу, како је то већ раније наређено. Достављени пропагандни материјал обавезно прочитати пред стројем омладинаца (новине, леци, брошуре)“.Руководиоци омлад. организације у овоме корпусу били су вероватно: ВЛАД. МАРКОВИЋ и НИКОЛА М. ЧАНАК. Ово се види по акту којег они упућују команданту корпуса 13. јула 1944. године, у чијем заглављу стоји - „ЈУГОСЛОВЕНСКА РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНА - СЛОБОДНЕ СРПСКЕ ПЛАНИНЕ“. Тамо они, „на основу стања затеченог у општинама: Лугавчини, Осипаоници и Добром Пољу“, предлажу да се обука омладинаца одвоји од обуке регрута, и да се у том циљу претходно оспособе кроз курсеве омладинске старешине. Тамо се каже:

„Команда Смедеревског корпуса могла би да организује петнаестодневне течајеве, које би посећивали омладинци. Избор омладинаца би се вршио с обзиром на националну исправност, способност и имовно стање омладинаца. Школа за оспособљавање десетара била би негде у Јасеничком округу, где постоје економске могућности. Омладинце би требало сместити све заједно. Сваки течај одржавао би се на другом месту, ради што веће тајности.Настава би се изводила на познавање оружја, руковање истим, као и осталим. Командант корпуса би прописао план о војничкој изобразби, док би пропаг. чета у заједници са месним интелектуалцима преузела на себе старање о идеолошкој изградњи омладинаца“.

ДЕЛИГРАДСКИ КОРПУС

У извештају команданта корпуса, упућеном ДРАЖИ 10. марта 1944. године, о раду на омладинској организацији, каже се следеће:„У селу Шарбановцу налази се школа за омладинце под командом пор. Г. БОНYУЛОВИЋА. Ту су скупљени сви омладинци из целог Бањског среза. Свих 126 на броју стручно се васпитавају кроз војну обуку, коју држе официри, а идеолошку, кроз курсеве које држи др ВОЈИН АНДРИЋ у духу директива, које смо донели још током прошле године из ВК ЈВуО. Од њих ће се по свршеном курсу образовати једна пропагандна јединица од 30-40 људи, који ће кроз позоришне комаде, предавања и песме, кроз села и вароши ширити нашу идеју. Остатак ћу растурити по осталим батаљонима. У Ражанској бригади то је већ спроведено и пропагандна група омладинаца функционише беспрекорно. Сад то спроводим у Бањској бригади, а потом ћу исто у Алексиначкој и Моравској, чим се акција заврши“.

ЂАЧКИ БАТАЉОН

Као што се из претходног излагања види, делатност омлад. организације ДМ у корпусима на територији Србије знатно се повећала у 1944. години. Међутим, нема података о овој делатности по повлачењу из Србије. После повлачења из Србије један део руководства омладинске организације пребацио се у Истру код ЂУЈИЋА, јер се у његовој наредби од 14. фебруара 1945. године, каже следеће:„Новодошле четнике из ОШ 501 ВК ЈВуО, распоређујем у покретну пропагандну групу и то: ђака наредника БРАНКА БУЗОЛИЋА, МИЛАНОВИЋ ЉУБОМИРА и РАДОЈЕВИЋ МИЛАНА богослова... Храну именованима издати од 12. фебруара 1945, када су дошли у овај штаб, па даље како следује“.Од ђака и чланова омлад. организације из Србије који су се налазили с јединицама у Босни, ДРАЖИНОМ наредбом од 14. фебруара 1945. године формиран је ђачки батаљон. Тамо се каже следеће:„Досадашње коришћење и употреба ђака по нашим јединицама ишла је само на штету опште ствари и наше школоване омладине, која у будућности треба да прими озбиљно време државног живота. У жељи да је изградим и припремим за будуће задатке, решио сам се да од свих ђака наших јединица образујем Ђачки батаљон при школи која ће се ускоро формирати. Ради тога:НАРЕЂУЈЕМ:1. - Да се од свих омладинаца ОШ 501 и ђака који се налазе у нашим јединицама и као ђаци сматрају, формира Ђачки батаљон.2. - Да командант Ђачког батаљона поред редовне дужности буде коњички пуковник г. МИОДРАГ П. ПАЛОШЕВИЋ...“Даље се каже да батаљону - чија се јачина предвиђа до 150 људи - „има да се обезбеди и организује касарнски живот“.

ОМЛАДИНСКИ ШТАБ КОМАНДЕ ВОЈВОДИНЕ

Први подаци о раду омладинске организације односе се на почетак 1944. године. Јануара 1944. године одржан је састанак у Панчеву, на коме су били присутни: ЉУБОМИР МИХАИЛОВИЋ, ДУШАН ПОПОВ, ДУШАН БАРЈАКТАРЕВИЋ, СТЕВАН КАНАЧКИ и ЗЛАТАН МИЛОРАДОВИЋ, те су тада образовали „омладински форум“, а у даљем раду још четири тројке.Наредбом команданта Војводине од 8. фебруара 1944. године, постављен је за шефа „Омлад. штаба команде Војводине“ - ЈОВАН ЦРНОГОРАЦ. У наредби се каже да ће овај отпочети рад на организацији омладине по директивама које су примљене од ВК ЈВуО. Овај штаб носио је назив „Омладински горски штаб 13“.У документу од 22. јула 1944. године, каже се да је при штабу команде Војводине формирана ЛЕТЕЋА ОМЛАДИНСКА БРИГАДА, са командантом поруч. ДРАГОМИРОМ ЂУРИЋЕМ, и да је њен задатак „да служи као центар за окупљање омладинаца, који би се у датом моменту слали по територији Војводине на задатке предвиђене за омладинску акцију“. Касније је ова бригада пришла одреду п.пор. МИРКА МАЛЕШЕВИЋА.Расулом јединица команде Војводине по повлачењу јединица ЈВуО, вероватно је престала и делатност ОШ 13, јер о њему даље нема података.

ФОРМИРАЊЕ УДАРНОГ ОДРЕДА ОШ ЈРО 1001 У ОКОЛИНИ БОРА

Крајем 1942. и у току пролећа 1943, у ОШ ЈРО 1001 радило се интензивно на организацији и формирању илегалног Омладинског војног одреда у околини Бора. То је било у координацији са п. пук Пилетићем, мај. Р. Ђурићем, мај. Сашом Михајловићем и у саглашношћу са ВК ЈВуО и Дражом Михаиловићем, а на предлог ОШ ЈРО 1001. Идеја је била да се са омладинцима из Београда и унутрашњости, а нарочито из Лесковца, а са добровољним јављањем, формира омладинска војна јединица. Одређени локалитет - околина Бора, је био изванредни терен са могућношћу широког пропагандног рада, како са омладином тако и са осталима. Ту је била стационирана Омладинска национална служба рада генерала Недића, као и заробљенички логори Пољака-официра и Руса војника. Поред тога, та омлад. војна јединица би имала у позадини заштиту национ. војних одреда ЈВуО, који су на тим теренима Источне Србије били прилично масовни и јаки.Преко 40 омладинаца је било у току лета 1943. доведено у групама у околину Бора. Као главни организатори из Лесковца су се истицали Миша Минић (шеф ВОТ-е), свршени матурант, и Миодраг Лазаревић, такође свршени матурант, док је главни организатор и одговоран за ту целу организацију био Влатко Пашић, студент из Београда.Приликом провале и хапшења ОШ ЈРО 1001 у Београду, и накнадних акција Гестапоа заједно са Рашом Арсенијевићем и Наумом Тасићем у Бору и околини, прва пала жртва од групе омладинаца из те војне омлад. формације је био омладинац Слободан Миљковић из Лесковца, који је покушао да побегне из транспорта. Миша Минић и Лазаревић су успели да побегну, с тим што је М. Минић прешао у илегалу и побегао на терен код мајора Р. Ђурића, док су Лазаревића ухапсили и спровели за Београд у логор на Бањици, а одатле за конц. логор МАУТХАУЗЕН, где је умро 28.7.1944. године. Од официра је био ухапшен Матијевић из Варварина, којега су убили у затвору Гестапоа у Ратничком дому при ислеђивању. Један део омладинаца се скривао по хомољским шумама, да би се накнадно пријавио у одреде на томе терену. Још неки омладинци су при хапшењу убијени:1. Весел Рајф, 1921, Кос. Митровица,2. Јовановић Василије, матурант, 1923, Лесковац,3. Стефановић Стојан, студент, 1920, Лесковац,4. Николић Станоје, матурант, 1920, Лесковац.Ови омладинци су стрељани на дан 25.9.1943. године у групи 12 омладинаца Београда, за одмазду убијенога агента Радомира Раше Арсенијевића и подагента Душана Никодијевић. Тада је у Јајинцима стрељано укупно 142 заточеника бањичкога логора. Страшна и тужна је судбина Миодрага Лазаревића. Било је то крајем јула месеца 1943, када су Лазаревића транспортовали из Радне команде Шлиер (Редл-Ципф), у централни логор МАУТХАУЗЕН, и пребацили га у болнички део - Ревир, у јако тешком стању исцрпљености и крајње опште слабости. Он је био толико слаб да није могао ни да се покреће, нити да говори. Како је радио у Радној команди, где се радило на немачкој војној тајни (ракете „Фау 2“) то је био на „Изолир Блоку ВИИ“ - изолована барака од

осталих барака болнице. При једној контроли есесоваца за одабирање за „опоравилиште“ и „санаторијум“, издвојен је за „опоравилиште“ и одведен. Лазаревић је одведен у експериментални СС-замак, где је убијен у гасној комори и спаљен у крематоријуму, недалеко од Маутхаузена. То је био по злу чувени замак ХАРТХАЈМ, где су се школовали СС-овци за командни кадар, и изучавали све могуће начине мучења и убијања.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Рад на стварању Омладинске организације на територији Босне и Херцеговине почео је изгледа у октобру 1942, јер из тог периода датира прво наређење у том погледу које је мајор ПЕТАР БАЋОВИЋ, командант Источне БиХ, доставио 18. октобра 1942. г. командантима корпуса и бригада, а којим је пренео наређења ВК ЈВуО о формирању омладинске организације, од 6. септембра 1942. г. Тих дана је ДРАЖА, у свом писму Добросаву ЈЕВЂЕВИЋУ, који је био у звању политичког делегата при Команди Ист. БиХ, нагласио у тачки 8 писма од 8. окт. 1942 г, важност стварања омлад. организације:„Као нарочито важно питање, истичем потребу што брже организације омладине у духу нарђења које сам послао БАЋОВИЋУ. Ми морамо показати пуно разумевање за омладину што пре је зграбити у своје руке и васпитати у националном духу тако, да омладина буде способна за преузимање тешких задатака који је очекују у будућности. Омладини треба предочити, да је она дужна да се потпуно заложи и да својим радом докаже да заиста представља УЗДАНИЦУ и ЗАТОЧЕНИКЕ ОТАЏБИНЕ и да ће бити на висини да продужи национални рад и вођење државних послова, када се ми старији будемо повукли на одмор. Нарочиту пажњу треба посветити избору старешинског особља код јединица омладине и предузети потребне мере за потпуно искоришћавање свих интелектуалаца, пошто је било доста чучања по страни и посматрања нашега рада. По овоме се договорите са БАЋОВИЋЕМ и подузмите све потребно да се сви интелектуалци позову на рад и да им се дају улоге“.Да би помогла рад на стварању омл. организације у БиХ, ВК ЈВуО, упутила је тамо МИЛИВОЈА ЈОЈИЋА и мајора ПАНТИЋА, који су имали и задатке инспекцијског карактера.Омладинска организација на територији БиХ стварана је на истим принципима као и она у Србији и другим крајевима - у духу наређења и упутстава ВК ЈВуО, што се види из неколико наређења издаваних у том погледу.Међутим, и поред свих настојања да се организовање омладине спроведе у што краћем року, нису постигнути неки виднији резултати сем на терену мањег броја јединица. Због тога је мајор ПЕТАР БАЋОВИЋ 14. марта 1943. г. интервенисао код својих команданата корпуса и бригада на следећи начин:„...Ова Команда до сада није добила ниједан извештај о успеху рада ове организације сем од Команди:К. 638 (Височка бригада)К. 743 (Требињска бригада)К. 797 (Билећка бригада)К. 721 (Столачка бригада)К. 754 (Љубинска бригада).Стога по пријему овога наређења оне команде које то до сада нису учиниле, одмах да приступе организацији омладине.Команданти корпуса и бригада морају имати на уму да је омладина носиоц и снага сваке организације а специјално четничке. Ноторна је чињеница да је партизански покрет имао толико импулса и полета само због тога што су његово бреме, смернице, организацију и оружане акције водили омладинци оријентисани улево. Онда је неоспорно тачно колика је важност да се конструктивне способности ове омладине употребе за успех четничке организације. Тек са њезином активном сарадњом четн. организација добиће потпуну снагу. Нарочиту пажњу обратити на интелектуалну омладину и сврстити је у наше редове.“У истом наређењу БАЋОВИЋ се критички осврће на дотадашњи рад пропагандних одбора и секција, и даје директиву да се за њихове чланове узимају припадници ЈУРАО, како би се њихов рад првенствено оријентисао међу омладином. У том смислу БАЋОВИЋ каже следеће:„Пропаганда ће највећу пажњу обратити омладини. Она мора да јој ласка, да је храни Српством.

Треба да се развије њезина воља за учествовање у војничким организацијама и спровођењу идеја равногорског покрета. Све ће ово постићи само једна интензивна и у равногорском смислу оријентисана пропаганда. Отуда и излази њезин огроман значај. После часова из војничке обуке увек има да се скупљеним омладинцима држе пропагандна предавања и то од најбољих стручњака...“Уз ово БАЋОВИЋЕВО наређење достављена су јединицама и два програма: за извођење војничке обуке и за „духовно васпитање и пропаганду код Југосл. равног. омладине“, на основу којих је требало организовати војничко и идејно-политичко васпитање омладине.При Команди Ист. БиХ постојао је крајем 1942. и поч. 1943. г. Омл. штаб ЈУРАО, који је имао број ОШ ЈРО бр. 701. Из докумената се може видети само то да је ОШ 701 радио на терену Херцеговине, о чему ЗАХАРИЈЕ ОСТОЈИЋ извештава ДРАЖУ 15. фебруара 1943. и каже да „ЈРАО 701 ради у Херцеговини врло добро!“ Даље се из докумената види (мај-јуни 1944. г. да је при Команди Ист. БиХ и даље постојао ОШ 701, као и из извештаја којег је упутио ПЕТРУ БАЋОВИЋУ 17. јануара 1944. МИТАР МИТРОВИЋ, члан Централног одбора ЈУРАО 701, а у којему се између осталог каже:„...Ви сте упознати са нашим радом. Члан ЦО ЈУРАО 701 - МИТАР МИТРОВИЋ обишао је Херцеговину, Ист. Босну и један део Србије. Он је том приликом добио детаљно упутство од госп. министра ДМ и једно специјално наређење од 24. марта 1943. које је Вама показао сада већ покојни брат МИРКО КОМНЕНИЋ, за време Вашег боравка у Билећи 30. марта 1943. г. Од тада је изгубљена свака директна веза са ВК ЈВуО“.У истом овом допису помиње се као члан ОШ ЈРО 701. ппоруч. РАКО ЛАЛИЋ. Међутим, о раду ОШ 701 нема скоро никаквих података у документима, али се из једне ДРАЖИНЕ депеше, упућене ПЕТРУ БАЋОВИЋУ 24. јануара 1944. г. види да је овај ОШ у том периоду функционисао и да је имао задатак да се повеже са Штабом 808 у Црној Гори и мајором САВОМ ВУКАДИНОВИЋЕМ, који је тада био делегат ВК ЈВуО у Црној Гори.Приликом одржавања омлад. конгреса у јануару 1944. г. као омлад. делегати присуствовали су неки омладинци - избеглице из Босне, што би се дало закључити из ДРАЖИНЕ депеше од 1. јануара 1944. г. упућене командантима Златиборског и ИИ равногорског корпуса, у којој се каже:„У Ужицу и Чачку има омладинаца Босанаца. Пронађите их као представнике омладинаца из Босне за Омладински конгрес у Прањанима“.Према наређењу ЗАХАРИЈА ОСТОЈИЋА, команданта Истакнутог дела Штаба ВК ЈВуО, које је он издао 1. фебруара 1944, требало је да се „у вези резолуције - ВЕЛИКОГ НАЦИОНАЛНОГ КОНГРЕСА РАВНОГОРАЦА - и издатих упутстава од стране ВК ЈВуО“ организује уз сваки сеоски и општински равногорски одбор по једна секција ЈУОРА (Југ. орган. равногорки) и ЈУРАО, а сваки срески равн. одбор да има срески одбор ових организација. Нема података о томе како је ово наређење спроведено у дело на терену, али по свему судећи нису у том погледу постигнути неки виднији резултати, иако је ОСТОЈИЋ формирао „покретну екипу ЈУОРА (Југословенска организација равногорки - прим. ред) и ЈУРАО“ - како он то каже у својој депеши ДРАЖИ.Крајем јуна 1944. одржан је ОМЛАДИНСКИ КОНГРЕС ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ, којему је присуствовало преко 150 омладинаца.

РОМАНИЈСКИ КОРПУС

У појединим јединицама и на терену рад омлад. организације није давао подједнаке резултате, а они су најчешће зависили од активности појединих оперативних команданата у том погледу, који су и били главни носиоци делатности и на том сектору организације ДМ. Судећи према расположивим документима омлад. организација је најуспешније деловала на територији РОМАНИЈСКОГ КОРПУСА. Поред пропаганде усмерене на придобијање и окупљање омладине, активност ове омлад. организације била је у пропагандном погледу усмерена на хрватско и муслиманско становништво у циљу његовог придобијања за покрет ДМ. Тако се у писму ЂОРЂА МИЛИНКОВИЋА, шефа Обав. службе Рајловачког батаљона Сарајевске бригаде и представника Омл. ирганизације Рајловачке ипштине, упућеном 17. марта 1943. г. шефу Равног. омлад. одбора при И сарајевској бригади СТЕВАНУ ГАЛИЋУ, између осталог каже следеће:„Примио сам оне летке што ви спремате за Хрвате, муслимане и домобране. Ја ћу се постарати да ове летке доставим до дотичних“.

Шеф омлад. одбора при И сарајевској бригади био је СТЕВАН ГАЛИЋ, а са Сарајевом као веза био му је КОЈО ГАЗИВОДА, који је био руководиоц омл. организације у кошевској општини, што се закључује из писма од 9. септембра 1943, које ГАЗИВОДА упућује ГАЛИЋУ:„Радио вести које си ми упутио, послао сам где треба, летке из Команде 430 (Романијски корпус) на исти начин“.Један од функционера омл. организације на територији Романијског корпуса био је ЧЕДА ПУПАВАЦ, који је 26. августа 1943. извештавао СТЕВАНА ГАЛИЋА о томе да је успоставио везу са деловођом општине у ПАЛАМА, ранијим деловођом код ДОБРОСАВА ЈЕВЂЕВИЋА, те да ће покушати да га искористи „у неким стварима“. У наставку извештаја ПУПАВАЦ каже да је преко једног поверљивог човека са ПУСТОПОЉА предузео мере да успостави везу са бар једним „легијашем“, тј. припадником муслиманске легије (милиције), „како би преко њега могао деловати на њих“, тј. легионаре.ПУПАВАЦ је радио и по обав. линији, као и СТЕВАН ГАЛИЋ и ВЛАДА ЂЕРИЋ.Изгледа да је омл. организација на терену И сарајевске бригаде била најактивнија. Тако се наредбом команданта те бригаде похваљују због активности у пропагандном раду и организовању омладине следећа лица:БОРО МИКАЧИЋ, ђак ВИИ р. гимн.ЧЕДО ПУПАВАЦ, дипл. техничарДРАГАН БАСАРА, ђак ВИИ р. гимн.ВАСО РАЈИЋ, ђак грађ. школе,МИЛАН РАЈИЋ, четник ИИИ батаљона И сарајевске бригаде,ИЛИЈА МИЋОВИЋ, деловођа Озренске општине,ТЕОФИЛО НИКОЛИЋ, војни свештеник,ОЛГА КУРИЛИЋ, учитељица.У циљу придобијања омладине приређиване су и ноћне омладинске седељке са краћим програмом, који се најчешће састојао из читања прогласа упућених омладини, рецитације и сл. Ради веће популаризације омлад. организације, омлад. одбор при И сарајевској бригади практиковао је и додељивање помоћи из својих средстава сиромашним четницима, што је путем наредби команданта бригаде и корпуса истицано за пример међу војском и народом.У циљу оспособљавања руководећих кадрова, омлад. организација са територије Романијског корпуса упућивала је поједине омладинце на курсеве, који су одржавани при суседним корпусима. Тако се у документима налази списак 25 омладинаца Калиновачке бригаде, упућених на курс у РУДО, а вероватно је да су на том курсу учествовали и омладинци из осталих бригада овога корпуса.Крајем 1944. на територији РОМАНИЈСКОГ КОРПУСА, формиран је Омл. штаб бр. 201, али о његовом саставу и делатности нема података. Према једном писму неког РАДОМИРА, упућеном 23. децембра 1944. СТЕВАНУ ГАЛИЋУ, изгледа да је овај штаб имао шири делокруг рада од територије Романијског корпуса, јер се у том писму у вези тога каже:„Можда си већ чуо да је недавно основан Омлад. штаб бр. 201 који има за задатак да организује и идејно окупи омладину овога дела Босне. Тај штаб је састављен од нас омладинаца који се налазимо овде у СРЕДЊЕМ. Штаб је почео са радом на терену, а ових дана смо издали први број нашега гласила - ‘МЛАДА БОСНА’.“Штаб бр. 201 постојао је и почетком 1945, што се види из дописа п.пор. МИОДРАГА МИТИЋА, упућеног шефу Омлад. центра бр. 201:„Према указаној потреби, а у циљу стварања инструктора за руковођење радом позоришних секција Вашег Центра, упутите позоришном одсеку ПРОПАГАНДЕ ВК ЈВуО омладинце: СЕРГИЈА МАНТУЛУ и ДРАГАНА БАСАРУ. Именовани ће остати при позоришном одсеку док не буду оспособљени за функцију инструктора...“

ДРИНСКИ КОРПУС

На територији ДРИНСКОГ КОРПУСА, омлад. организација се у документима први пут појављује 3. фебруара 1944. г. и то у писму које је под тим датумом послао СИНИША К. МИЋОВИЋ, неком доктору у ВК ЈВуО. У писму се каже следеће:„Ја на територији нашег среза вршим организацију ЈУРАО и ЈУОРА. Организовао сам једну

покретну групу мешовиту од мушкараца и девојака јер девојке су неопходне за ЈУОРА. Ово сам учинио по нарђењу Чика Бранка (ЗАХАРИЈА ОСТОЈИЋА) и сваки наш рад он лично контролише и по повратку са терена њему лично подносим извештаје. Успехе имамо у сваком погледу а да је то тачно можете преко станице питати и Чика Бранка (ОСТОЈИЋА)! Молим Вас уколико располажете са проп. материјалом, новинама или другим по овом куриру пошаљите“.СИНИША МИЋОВИЋ је припадао Омлад. штабу 601, који је деловао на територији Западне Србије, па је прешао у Босну, после неког хапшења и ислеђења унутар ОШ. По доласку је додељен на рад у Босни, због чега он у наведеном писму моли „доктора“ из ВК ЈВуО (вероватно Војина Андрића) да га разреши од дужности у Омл. ш. 601 и да му одреди дужност коју ће вршити - „као и назив под којим ће водити покретну групу и под којим бројем“.С. МИЋОВИЋ је поред осталог радио и на формирању омл. батаљона на територији ДРИНСКОГ КОРПУСА, што се види из једног документа: „Стварање омл. батаљона ЈУРАО од годишта 1927. и 1928. при Дринском корпусу.На територији сваког среза има да се организује по један омл. батаљон од горе наведеног годишта где ће се омладинци обучити руковањем оружја као и другим војничким вежбама (предвојничко образовање).Организацију ће водити шеф омл. секције који врши дужност и команданта батаљона до избора другог.Командант ЈУРАО је СИНИША К. МИЋОВИЋ, наредник-ђак који ће издавати наређења о организацији батаљона.“С. МИЋОВИЋ је био у контакту и са ПЕТРОМ БАЋОВИЋЕМ, који га препоручује ДРАЖИ на следећи начин:„Наш омладинац СИНИША МИЋОВИЋ, који ради у нашој организацији предано и пожртвовано, жели да га примите. Молим Вас да га примите и његовом излагању поклоните пуно поверење. МИЋОВИЋ води једну групу омладине, која нам служи верно и одано. Поверите му специјалне задатке без ичије контроле. Молим Вас да их помогнете материјално“.МИЋОВИЋ је касније постављен за шефа омл. центра Дринског корпуса на којој дужности је остао до 25. децембра 1944. г. када га је заменио п.пор. ДАРКО НИКОЛИЋ.Омлад. центар Дринског корпуса издавао је разне летке, радио-вести и др. пропагандни материјал, а такође и лист „ЗИДНЕ НОВИНЕ“.На територији Дринског корпуса одржана су у току 1944. г. 4 омлад. течаја.ПРВИ је одржан у јуну 1944. Према писму команданта ДРИНСКОГ корпуса упућеном 30. маја 1944. г. капетану БАКИЋУ, у вези с тим каже се следеће:„Шаљем ти омладину ЈУОРА и ЈУРАО Фоче, Чајнича и Горажда, с тим да се смести, храни и пази, а оне који буду за курс, да поп СЛАВКО ПОПОВИЋ, са осталим наставницима одржи курс од 15 дана. Са њима се може придружити на курс и ко од црногорске омладине“.ДРУГИ течај почео је рад 20. јула 1944. г. у селу ШТРБЦИМА и на њему је учествовало преко 150 омладинаца.ТРЕЋИ течај завршио је рад 12. августа, а одржан је у ВАРДИШТУ и имао је назив „МЛАДА БОСНА“.ЧЕТВРТИ течај почео је рад 14. августа у РУДОМ и требало је да траје до 2. септембра 1944. али је услед надирања јединица НОВЈ на ту територију морао бити прекинут. Изгледа да је свим овим течајевима руководио поп СЛАВКО ПОПОВИЋ, а наставници су, поред њега, били СИНИША МИЋОВИЋ и ДАРКО НИКОЛИЋ. Течајевима су били обухваћени углавном омладинци са територије Источне Босне, а организовани су по наређењу ЗАХАРИЈА ОСТОЈИЋА.

МАЈЕВИЧКИ КОРПУС

На територији МАЈЕВИЧКОГ КОРПУСА, такође је функционисала омлад. организација, па се из докумената види да је и тамо одржан један ОМЛАДИНСКИ КУРС у јулу 1944. г. У вези одржавања тога курса командант Мајевичког корпуса је 4. јула наредио командантима бригада и срезова и команданту округа, следеће:„Сви команданти бригада упутиће овој команди најдаље до 10. о.м. све ђаке гимназијалце који се налазе као четници код тих јединица. Исти ће код ове команде посетити одређени курс како би се као способни упутили на поједина места да организују и поведу нашу омладину...“

Командант овога курса био је пор. РАДИВОЈЕ БАЊИЧИЋ, а његов помоћник п. пор. БРАНКО МИРКОВИЋ. Наставници су били: наред. ВЛАДИМИР КОВАЧЕВИЋ, др МИЛОРАД КОСТИЋ, судија ПЕТАР КОЈИЋ, проф. СРЂАН БАКАЈЛИЋ и п.пор. БРАНКО МИРКОВИЋ.

ТРЕБИЊСКИ КОРПУС

На територији ТРЕБИЊСКОГ КОРПУСА, било је такође покушаја формирања и активирања омлад. организације, али изгледа - иако се вероватно не располаже са свим документима из те области - да у том погледу није било виднијих резултата. О томе говори наређење команданта БИЛЕЋКЕ бригаде које је 21. новембра 1942. упућено командантима батаљона:„Контролом рада преко одговорних лица утврдио сам да наређење ове команде строго пов. бр. 39 од 24. окт. 1942. г. није спроведено у дело, негде никако, а негде површно. Стога поново наређујем да команданти батаљона лично простудирају наведено наређење са свима прилозима да одмах и најхитније предузму потребно да се наређење спроведе у живот и изврши организација равногорске омладине...“Затим се у наведеном наређењу говори о начину организовања омладине у духу директива ВК ЈВуО из чега се види да су и на територији овога корпуса чињени покушаји да се те директиве спроведу у живот.Изгледа да је на територији овога корпуса највише успеха у раду са омладином имала ТРЕБИЊСКА БРИГАДА, судећи бар према ономе што каже шеф просветног одсека ове бригаде у своме извештају команданту ТРЕБИЊСКОГ КОРПУСА од 15. фебруара 1943. године:„...Иако организација равногорске омладине није потпуно изведена због разлога које сам вам навео у извештају стр. пов. бр. 62 од 12. јан. 1943, ипак се са омладином радило. По свим батаљонима ове бригаде одржавају се састанци повремени са омладинцима, врше се војне вежбе, приређују свечаности и посела, који имају циљ да се омладина што боље васпитава у равногорском духу... Са једном дружином омладинаца који се налазе на служби при штабу ове бригаде, спремам нови програм за идућу приредбу, која ће нарочито бити посвећена равногорцима. С том дружином обићи ћу сва седишта наших батаљона, као и по које забаченије јединице. Просветни одсек ове бригаде све ће више да посвећује пажњу равногорској омладини... Чим се изврши постављање старешина равногорских јединица, чији вам списак данас упућујем рад ће да се развије и да уроди добрим плодом“.

НЕВЕСИЊСКИ КОРПУС

На територији НЕВЕСИЊСКОГ КОРПУСА изгледа да је у погледу омл. организације била слична ситуација као и код Требињског корпуса. Из докумената се види само то да је у првој половини 1943. г. постојао Одсек ЈУРАО при Команди Мостарског среза, чији је штаб био М. МИЛОВИЋ, као и то да је делатност ове омл. организације била углавном сведена на прикупљање санитетског материјала за потребе борбених јединица.Тек од јула 1944. датира документ из којега се види постојање Команде Невесињског омладинског одреда, што је вероватно одговарао формацији омлад. бригаде. Командант овог одреда био је наредник САВ. БУДОЛИЋ, који је 16. јула 1944. г. доставио командантима оперативних батаљона Невесињске бригаде следећи допис:„У вези наређења команданта 210 (Невес. корпус) а сходно наређењу ВК ЈВуО и команданта 200 (Команда Ист. Босне и Херцеговине), а у духу упута за организовање омл. одреда на бази Равногорског покрета, сви команданти оперативних батаљона као најпозванији дужни су свим силама настојати као и све остале војне и цивилне четничке власти, да се наша омладина о којој је до сада врло мало вођено рачуна, избави из овога вртлога, те окрене на прави пут и рад у духу РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА. Зато ће команданти оперативних батаљона у свим њиховим захтевима потпомагати око организовања омладине.“

РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНА У ЦРНОЈ ГОРИ

Нема података да је на територији Црне Горе било икаквог покушаја за стварање омладинске организације ДМ све до 20. септембра 1942. године. Тада је ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ доставио командантима корпуса и бригада наређење ВК ЈВуО од 6. септембра 1942. г. у вези формирања омлад. организације, према коме је и спровођена организација на територији Команде ЛИМСКО-САНЏАЧКИХ четничких одреда.На територији која је била непосредно под командом ђенерала БЛАЖЕ ЂУКАНОВИЋА, команданта ГЛАВНЕ НАЦИОНАЛНЕ КОМАНДЕ ЗА ЦРНУ ГОРУ, тј. на територији срезова: Цетињског, Барског, Никшићког, Даниловградског и дела Подгоричког, било је извесних организационих специфичности у стварању омлад. организације. Тако се у „Правилнику Секције за национално васпитање и пропаганду“, који је издат од Главног национ. одбора на Цетињу 26. октобра 1942, у погледу омлад. организације каже следеће:„Секција за нац. васпитање и пропаганду са среским и општинским пододборима дужна је извршити национ. организацију омладине и народа. Организовање се има извршити на овај начин:а) Мушка омладина од навршене 15. г. до навршене 20. године старости у организацију под називом: „НАЦИОНАЛНА ОМЛАДИНА“.б) Омладина оба пола школске и нешколске у селима заједно а у варошима подвојено од пуне 7. до навршене 15. г. старости под називом: „НАЦИОНАЛНИ ПОДМЛАДАК“.Циљ био да се онемогући утицај комунистичке и стране пропаганде. Из „Програма рада за национално васпитање омладине“ који је издала ЂУКАНОВИЋЕВА „Секција за нац. васпитање и пропаганду“ 20. октобра 1942, то се најбоље види:„Школску омладину - омладину оба пола и без обзира на године васпитавати у духу продубљивања нац. свести и уздизања нац. поноса на ону висину на којој су били наши ветерани из минулих ратова - развијати осећај личне части, достојанства, чојства и поштења, скромности, соц. правде, братства, истрајности у националном раду и солидарности. То су особине које мора поседовати човек новога доба које долази, а то су уједно најјачи бедеми о које ће се сломити свака комунистичка или страна пропаганда“.Независно од БЛАЖА ЂУКАНОВИЋА и његових команданата, формирана је 1942. г. на Цетињу омлад. организација под именом „ЛИГА МЛАДИХ ЉУДИ“, о којој мајор БОРИВОЈЕ С. РАДУЛОВИЋ извештава ДРАЖУ, септембра или октобра 1942, на следећи начин:„Ова ‘ЛИГА’ већ до данас има својих присталица око 2.000 људи - нарочито корисно ради на спречавању зеленаштва и комунизма онамо где им је центар, тј. у барском и цетињском срезу, мада има својих огранака и у осталим деловима Ц. Горе и Боке. Сматрам да би правила ове ‘ЛИГЕ’ требало акцептирати, члановима дати упутства за рад тим пре што ‘ЛИГА’ проповеда интегрално југословенство преко српства, стоји на монархистичком уређењу земље и сматра за свога шефа министра војске армијског ђенерала г. ДРАЖУ МИХАИЛОВИЋА“.Са организацијом „ЛИГЕ МЛАДИХ ЉУДИ“ био је чврсто повезан ШТАБ 808, који је у почетку имао претежно обавештајни карактер. Овај штаб је био повезан непосредно са ДРАЖОМ, којему је, у своме извештају од 1. нов. 1942, предложио да се као руководство „ЛИГЕ МЛАДИХ ЉУДИ“ образује тзв. „ДИРЕКТОРИЈУМ“.ДРАЖА се сложио са предлозима у погледу руководеће улоге ШТАБА 808 у омлад. организацији на територији Црне Горе, јер у депеши од 21. нов. 1942. поред руководећих омл. штабова у Србији, помиње и штаб 808 као омлад. руководство за Црну Гору.Мада се ни на једном извештају ОШ 808 не потписује нико од његових припадника, ипак се може закључити да је његов оснивач и шеф био мајор БОРИВОЈЕ С. РАДУЛОВИЋ, а да су му припадали још и пор. МИЛАДИН ПЕРОВИЋ и п.пор. ДУШАН РАДОЊИЋ.Делокруг рада ОШ 808 ограничавао се на срезове Цетињски и Барски и Боку Которску, а у своме раду и организацији служио се јако конспиративним методама.У циљу чвршћег повезивања четничке омладине и усмеравања њене делатности у духу линије организације ДМ, одржане су две ОМЛАДИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА са територије Црне Горе, Боке и Санџака. Прва је одржана у ШАХОВИЋИМА 30. новембра, 1. и 2. децембра 1942. г. Конференцији су присуствовали мајор ЗАХАРИЈЕ ОСТОЈИЋ - као изасланик ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА, мајор ЂОРЂЕ ЛАЗИЋ - као изасланик Нац. одбора са Цетиња и мајор ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ. Конференцију је отворио ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ, па је по његовом предлогу изабрана управа, у коју су ушли:председник - МИЛАН БАНДОВИЋ (Санџак)

п.председници - ВУКАШИН БОЈОВИЋ (Андријевица)- МИХАИЛО БУРИЋ (Подгорица)секретари - ЈОВАН ЈОВАНЧЕВИЋ (Беране)- ПЕТАР ДАБАНОВИЋ (Подгорица)оверачи записничари - др МИЛЕ МИКИЋ (Шавник)МИХАИЛО АНДРИЋ (Б. Поље)МИЛАДИН ПЕРОВИЋ (Цетиње)ОТАШ МЕДЕНИЦА (Колашин)РАДУЛЕ ОСТОЈИЋ (Жабљак)МИЛОШ ЈОВОВИЋ (Даниловград)РИСТО ПЕСТОРИЋ (Бока) ипоп М. ЈОВОВИЋ (Никшић).Главно питање које је дискутовано на овој конференцији било је: „Облик државне владавине, а поред њега питања: привреде, просвете, вере и цркве, војске, штампе, чиновника, лекара, пропаганде, аграра и др... У закључцима ове конференције, која је названа „ПРВОДЕЦЕМБАРСКОМ“, каже се између осталог:„Да будућа наша држава треба да буде наследна и уставна монархија - Краљевина Југославија, којом ће владати ЊВ Краљ ПЕТАР ДРУГИ из династије КАРАЂОРЂЕВИЋА и у којој ће ЧЕТНИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА, у сагласности са круном бити за известан период времена, потребна за потпуну обнову и препород земље, једини носилац целокупне државне власти у земљи...На територији својина је зајамчена, а њен обим мора се ограничити законом у општем интересу.На територији будуће државе живеће само Срби, Хрвати и Словенци. Националних мањина неће бити“.Све закључке потписали су представници појединих срезова и то:Шавничког - Вукашин Врачар, наст. грађ. школеБеранског - Батрић Ћоровић, проф.Жабљачког и Дурмиторског: - Благоје М. Јанковић, учитељДаниловградског - Мирко ВојводићАндријевичког - Драгутин КитовићПодгоричког - др Војин Перовић и- Михаило М. Бурић, студ. припр.Цетињског - Михаило Радовић, адв. припр. и- Миладин Перовић, студ. поручникКолашинског - Радош Томашевић, дипл. правникБококоторског - Ристо Песторић, трговацБјелопољског - Вуксан Ј. Мрдак, дипл. правникБарског - Петар Дабановић, новинарНикшићког - инг. Радомир Прелевићзатим - Милош Н. Јововић, проф.- Никица Јововић, вероучитељВукашин М. Бојовић, као и п. предс. конференције- Јован М. Јованчевић, судија као секр. конференцијеи други предст. Беранског среза.Пошто је на овој конференцији „остављено у дужност частништву и напред наведеним делегатима да у Колашину донесу закључке у продужењу овог записника“, 4. децембра 1942. г. одржана је у КОЛАШИНУ - „ДРУГА ОМЛАДИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА НА ТЕРИТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ, БОКЕ И САНЏАКА“, чији записник у целости гласи:„Присутни су:Командант Л.С.Ч. Одреда ПАВЛЕ ЂУРИШИЋНач. штаба Л.С.Ч. Одреда РАДОМИР ПОПОВИЋИзасланик ВК ЈВуО ‘Раде Перишин’ - Рудолф ПерхинекПотпредседн. конференц. ВУКАШИН БОЈОВИЋ (Андријевица)МИХАИЛО БУРИЋ (Подгорица)Секретари ЈОВАН ЈОВАНЧЕВИЋ (Беране)ПЕТАР ДАБАНОВИЋ (Бар)Оверачи записника МИЛОШ ЈОВОВИЋ (Д. Град)

РИСТО ПЕСТОРИЋ (Бока)НИКИЦА ЈОВОВИЋ (Никшић).У духу остварења закључака ПРВОДЕЦЕМБАРСКЕ конференције састали су се поново четнички интелектуалци - омладинци и једногласно решили да се оснује Омладинска интелектуална секција четничке организације на територији Ц. Горе, Боке и Санџака, па је у ту сврху једногласно решено да се оснује Централна Секција са седиштем у Колашину и среске по срезовима: колашински, андријевички, берански, бјелопољски, шавнички, жабљачки, цетињски, никшићки, даниловградски, подгорички, боко-которски и барски.У Централну секцију су ушли:ЈОВАН ЈОВАНЧЕВИЋ, судија, БеранеПЕТАР ДАБАНОВИЋ, новинар, БарРАДОШ ТОМАШЕВИЋ, правник, КолашинМИХАИЛО РАДОВИЋ, дипл. правник, ЦетињеУ среске секције су ушли:Колашински- БРАНКО ДРЉЕВИЋ, медицинарОТАШ МЕДЕНИЦА, чин.МИЛАН ШЋЕПАНОВИЋ, правникАндријевичкиМИЛУН ЛЕКИЋ, правникДРАГУТИН КИЋОВИЋДРАГИША ЋУЛАФИЋПАВЛЕ АЛЕКСИЋБеранскиЂОРОВИЋ БАТРИЋ, проф.МИЛО ЋУЛАФИЋ, правникБОЖО ДЕЛЕВИЋ, правникБОЖИДАР БУЛАТОВИЋ, проф.МИРКО БАРОВИЋ, свештеникБјелопољскиМИЛАН БАНДОВИЋ, срески командантМИХАИЛО АНДРИЋ, правникВУКСАН МРДАК, правникРАДИСАВ БАБОВИЋ, свештеникБОГДАН КРШИКАПА, правникШавничкиЛАЗАР КАРАЏИЋВУКАШИН ВРАЧАР, проф.УРОШ ЖУГИЋЖабљакОСТОЈИЋ РАДУЛЕ, судијаДУШАН БАРАНИНБЛАГОЈЕ ЈАНКОВИЋ, учитељЦетињскиРАДОМАН ДУШАНРАДОЊИЋ ДУШАНЛАЗАРЕВИЋ БРАНКОНикшићкиНИКИЦА ЈОВОВИЋинг. ПРЕЛЕВИЋ РАЈКОСАВИЋ ВОЈОДаниловградскиМИРКО ВОЈВОДИЋЈОВОВИЋ МИЛОШ, проф.ЈОВАН ИВОВИЋ, директорПодгорички

МИХАИЛО БУРИЋБОШКО ВУКЧЕВИЋ, МИХАИЛО ДРАГОВИЋ и ЈАНКО ПИЛЕТИЋБококоторскиРИСТО ПЕСТОРИЋМИЛО ПИЛЕТИЋМАКСИМ ЗЛОКОВИЋБарскиВАСИЛИЈЕ ГОЈНИЋАНДРИЈА ВУКОСАВОВИЋМИЋО ИЛИЧКОВИЋЈедногласно је решено да срески одбори буду при среским командама ради једнообразности послова. О задацима основаних Одбора говорили су МИЛУН ЛЕКИЋ, РУДОЛФ ПЕРХИНЕК и ТОМАШЕВИЋ РАДОШ.За овим је решено да Централна секција остане у КОЛАШИНУ, а срески одбори пођу у своје срезове ради рада на терену.О В Е Р А В А Ј УсекретарЈов. М. Јованчевић, ср.Други п. председникМих. Бурић, ср.Оверачи: Ристо Песторић, Никица Јововић, Милош Јововић.“Нема података о томе да ли се ОШ 701, који је углавном деловао на терену Херцеговине, повезао према ДРАЖИНОЈ директиви од 24. јануара 1944. г. са ОШ 808, али се из већ цитираног извештаја шефа ОШ 701 МИТРА МИТРОВИЋА, упућеног ПЕТРУ БАЋОВИЋУ 17. јануара 1944. г. види да је овај ОШ још пре ДРАЖИНЕ директиве деловао на једном делу територије Црне Горе. О томе се у извештају каже следеће:„Ситуација у Ц. Гори није ни мало ружичаста. Треба много рада, пожртвовања и организационог смисла. Поред комуниста, који су још увек главни противници, ЉОТИЋЕВЦИ узимају све више маха. Њихови водећи људи су:ВАСО АНЂУШИЋ, из ПодгорицеВЛАЈКО ВЛАХОВИЋ, проф. из ЦетињаДр ДУШАН ДОБРИЛОВИЋ, лекар из Никшићаи још неколико људи из појединих вароши!Ових дана долази србијанска војска, бар тако се мисли. Са њима долази и батаљон ‘Бијелих орлова’ - Димитрија Љотића. То је сигурно екипа интелектуалаца за пропаганду. Због тога домаћи љотићевци последњих дана почињу чак и са терором, да би бар неког придобили. Ми смо у ‘ЈУРАО ОШ 701’ имали срж омладине док је све остало било уз нас. Сад су љотићевци почели силом помоћу власти да се намећу. На општем омладинском збору у Никшићу од 700 присутних омладинаца и омладинки - за њих је било око 60 и то: 15 љотићеваца, око 10 италијанских шпијуна а остатак италиј. курве и другог талога.“У Боки Которској постојала је - „Бокешка национална равногорска омладина“, која је у 1944. години издавала и лист „МЛАДИ СЛАВЕН“.

РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНА ДИНАРСКЕ ЧЕТНИЧКЕ ОБЛАСТИ

Због слабости покрета ДМ у Хрватској и непостојања његових војних јединица, сем на територији ДИНАРСКЕ четничке области (Северне Далмације, Лика, Кордун, Горски Котар и део Западне Босне), стварање омл. организације није имало никаквог успеха изван ове територије, мада су у том смислу чињени извесни покушаји од омл. Штаба 1011. То се види из депеше коју овај штаб упућује ДРАЖИ 13. новембра 1942. године, а у којој се каже:„Како је Југославија услед окупације растргнута међу поједине народе, то је јединствени рад веома отежан. За сада одржавамо повремену везу са загребачком омладином“.На територји ДЧО, омладинска организација спровођена је у духу нарђења и упутства ВК ЈВуО, али са извесним специфичностима. Тако је формација „ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ

ДИНАРСКЕ ЧЕТНИЧКЕ ОБЛАСТИ“ била постављена на следећи начин:„И - Сходно упутама равног. статута сва мушка омладина од 8-20 година на територији једне бригаде формира се у Омлад. бригаду по батаљонима, четама, водовима и десетинама. Посебно заточници а посебно узданице, те сви заједно чине Омладинску бригаду.ИИ - Сва женска омладина од 8 па на више на територији једне бригаде формира се у батаљоне, чете, водове и десетине, а заједно са мушком омладином формирају комбиновану Омлад. бригаду.ИИИ - Команданти Омл. бригада су бригадни национални повереници, а уколико је национални повереник старији човек онда се за команданта омл. бригаде поставља један омладинац.ИВ - Омл. бригада на територији једнога корпуса формирају Омл. корпус.В - Команданти Омл. корпуса су национални повереници корпуса уколико су омладинци, а уколико то нијесу поставља се за команданта један омладинац.ВИ - ШТАБ Омл. корпуса формира се од: команданта, помоћника, ађутанта и једне омладинке.ВИИ - За територију ДЧО формира се штаб ЈУРАО, који ће бити потчињен лично команданту ДЧО - ВОЈВОДИ (О.Н.П.О. = Омл. национ. пропаг. одбор). Тај штаб ће у заједници са ОНПО, по упутствима и нарђењима Војводиним да води омладина и стара се о њеној организацији и васпитању.ВИИИ - Штаб ЈУРАО ДЧО чине: командант, помоћник, ађутант и једна омладинка.ИЏ - Штаб ЈУРАО ДЧО поставља командант ДЧО - Војвода на предлог ОНПО.Џ - Команданте Омл. корпуса и бригада поставља Штаб ЈУРАО ДЧО.ЏИ - Команданте Омл. батаљона и командире чета поставља командант Омл. корпуса у споразуму са Штабом ЈУРАО ДЧО а воднике и десетаре поставља командант Омл. бригаде у споразуму са командантима батаљона.ЏИИ - Ова формација ЈУРАО ДЧО ступа на снагу када је Војвода одобри и потпише“.Војвода ЂУЈИЋ је усвојио ову формацију, и на основу ње је био организован рад омл. организације на територији ДЧО.Почетком 1943. г. ЂУЈИЋ је упутио у јединицу једну омлад. делегацију на челу са рез. пор. МИЛИВОЈЕМ В. ЈОЈИЋЕМ, која је имала задатак да врши организацију ЈУРАО. Вероватно да се на ову делегацију односи ЂУЈИЋЕВО наређење од 1. јануара 1943. г. а које је доставио командантима батаљона, а у којему се каже следеће:„На подручју тога батаљона упућени су делегати који ће извршити организацију ЈУРАО. Преко својих командира чета и сеоских главара као и Ви лично продужићете пуну потпору да се ова организација правилно и чим пре спроведе.“Командант батаљона је у исто време и командант ове организације на свом подручју, која чини и предлоге преко своје надлежне бригаде за постављање командног особља ове организације.Командант батаљона стараће се о потребној прехрани, преноћишту и оружаној пратњи докле се будну бавили на њиховој територији. Делегати су снабдевени пуномоћјем за овај рад те специјалног изасланика, који су дужни показати командантима батаљона и командирима чета, а који ће приликом рада упознати командно особље са циљевима и радом ове организације.Команданти батаљона су дужни сваких 15 дана подносити своје извештаје командантима својих бригада о раду и успесима ове организације“.Осамнаестог јануара 1943. поднео је МИЛИВОЈЕ ЈОЈИЋ извештај Војводи ЂУЈИЋУ о свом досадашњем раду на спровођењу омлад. организације„У вези Вашег овлашћења датог ми под бр. 40 од 10. јануара 1943. г. подносим следећи извештај:Са одабраним сарадницима омладинцима обишао сам пдручје Косовске бригаде Петра Мркоњића и на подручјима истих спровео организацију ЈУРАО, како следи:КОСОВСКА БРИГАДА1) Косовски батаљон „Заточеника“ - 2 чете са 4 водова и „Узданица“ 2 чета са 6 водова2) Житнички батаљон, „Заточеника“ 1 чете са 2 вода и „Узданица“ 2 чете са 5 водова.3) Врбнички батаљон. „Заточника“ 2 чете са 4 вода и „Узданица“ 2 чете са 4 вода.4) Рађански батаљон. „Заточника“ 1 чета са 4 вода и „Узданица“ 1 чета са 2 вода.Бригада ПЕТРА МРКОЊИЋА1) Стрмички батаљон. „Заточника“ 1 чета са 2 вода и „Узданица“ 1 чета 2 вода2) Голубићски батаљон. „Заточника“ 1 чета са 2 вода и „Узданица“ 1 чета и 2 вода3) Бендерски батаљон. „Заточника“ 1 чета са 3 вода и „Узданица“ 3 чете и 6 водова4) Батаљон Пађане. „Заточника“ 1 чета са 3 вода и „Узданица“ 2 чете и са 4 вода.У осталим местима која су слободна организовање омладине је у току. Интересовање омладинаца

је велико и полет снажан, само им треба дати подршку и бити са њима у сталном контакту, рад је контролисан од стране команданта војно четничких одреда, под чијим надзором има да се врши обука, нарочито она, војног карактера.Командно старешинство напред наведених формација посебним актом предложићу“.У омл. организацији ДЧО била је заведена пракса да омладинци приликом ступања у њене редове полажу заклетву (Книн).И у омл. организацији ове области била је уведена војничка обука и тзв. духовно васпитање. Обзиром на овакве задатке и карактер организције, за руководиоце омл. јединица постављени су резервни официри и подофицири, а у недостатку ових постављани су омладинци. Према расположивим документима види се да је командант Омл. бригаде 502. корпуса био БОШКО ЂУЈИЋ, а команданти батаљона НИКОЛА Н. КНЕЖЕВИЋ, ПЕТАР Ђ. ВУКОВИЋ и ЈОВО С. МАРТИЋ. В.д. команданта Жагровићског Омл. батаљона такође на терену овога корпуса био је ДРАГАН БЈЕЛИЋ, а његов помоћник ЂУРО БЈЕЉА.Такође се у документима налазе и спискови припадника омл. организације села Дрниша, Житнића и Доње Кричке, затим села Отишића, као и списак равног. омладине у Скрадину и Павасовићима.Према документима о омл. организацији, који датирају из 1943, види се да је тежиште рада на стварању омл. организације било углавном на селу. Такође има података да су покушаји у том правцу чињени, сем Книна, и у другим градовима. Из раније цитиране Дражине депеше види се да је у Сплиту постојала нека група четничких омладинаца са којом је требало да се повеже група омладинаца на челу са п.пор. БРАНКОМ БУЛАТОВИЋЕМ, која је била упућена на рад по омладинској линији у Херцеговину.У Шибенику је постојао Комитет националне омладине, који је био тесно повезан са Проп. одсеком ДЧО и Пододбором четника у Шибенику. Из писма које је АЦА БЉАЈИЋ упутио Пропаг. одсеку ДЧО, почетком 1943, види се да је овај комитет спроводио конспиративан рад и да се у преписци служио шифром, која је у прилогу овога писма достављена. У том писму се каже следеће:„Молимо да сва упутства, наредбе и материјал шаљете на следеће адресе: Гојко Секулић - крај православног гробља, Светозар Секулић - нови пут испод Шубићевца, Александар Бљајић - Плишац 13 б.Молимо да имате стално на уму да смо ми тајна организација и да таквом желимо стално остати (будући да то одговара овдашњим приликама) те према томе у односима са нама узмете одговарајуће мере“.Крајем јуна 1943. овај комитет почео је издавати свој лист „СРБОБРАН“, који је излазио месечно.На челу комитета налазио се је ГОЈКО СЕКУЛИЋ, а он је потписивао извештаје Штабу ДЧО, којим га обавештава о изласку „Србобрана“.Прота КРСМАНОВИЋ упућује ЂУЈИЋУ, у августу 1943, једно писмо, приликом одласка групе омладинаца из Шибеника на терен, и каже:„Наша омладина је листом кренула тамо у твоје редове. Надам се да ће скоро и село да следи стопама градских омладинаца. Посвети овој омладини особиту пажњу. Оспособи је да као нарочити борбени одред, у одлучном часу долети овамо и прослави четнички барјак, који ће примити из мојих руку. Ово ће ти писмо уручити наш вредни омладинац СЕКУЛИЋ ГОЈКО, са којим долазе његови другови БАЈИЋ Д. АЛЕКСАНДАР и КОВАЧ П. АНТОНИЈЕ, које ти најтоплије препоручујем и молим, да их као њихове другове, који пре њих тамо стигоше, искористиш при организовању омладине у разним логорима и командама, а нарочито у ЖИТНИЋУ, који треба чим пре да постане матицом и полазном тачком за сва кретања и експедиције према мору“.Омладинска организација ДЧО издавала је и лист „ГЛАС НОВЕ ОМЛАДИНЕ“, који је био један од њених главних органа. У архиви је сачуван двоброј 4-5, који је изишао 6. јануара 1944. г. Поред осталих, у овом броју листа објављени су и следећи чланци:„Комунисти - највећи непријатељи Српства“,„Комунизам и јеврејство“,„Школована омладина - жртва комуниста“,„Наш народ и комунизам“ и др.Шеснаестог јануара 1944. године одржан је на Косову код Книна састанак - „ОМЛАДИНАЦА - ПРОПАГАНДИСТА СА ТРОМЕЂЕ“, којему су присуствовали:Петар Добријевић, шеф. пропаганде ДЧО,Милан Зелић, Младен Мимица (Лика),Слободан Зелић, Божидар Цуца (Врлика),

Бошко Рељановић, Никица Зукановић (Врлика),Синиша Ченић (Житнић), Ђоко Драгичевић (Турић),Бранко Ђујић (Пађане), Урош Кошчица (Врлика),Милош Сунара, Војо Манојловић (Житнић),Милорад Кецман (из пука „Гаврило Принцип“),Иле Ђујић (Топоље), Срђан Беадер (Житнић),Ђоко Шеган (из Косовског корпуса),Срето Ковачевић, Богдан Ковачевић (Врлика),Бошко Ђујић, Душко Ракетић (Баљци),Андрија Поповић (из Косов. корпуса),Свето Растовић (Книн),Свето Торбица, Бошко Вујатовић и Никица Дамјановић из (Голубића),Никола Брибојан, Милош Вученић (Косово),Никица Цвијетић (Врлика), Драгутин Рајчевић (Рамљане),Милимир Поповић (Баљци), Душан Поповић и Војин Беадер (Житнић).Омладинска организација ДЧО издавала је и лист „ГЛАС СРПСТВА“ у чијем заглављу стоји да је - „лист националне омладине са Тромеђе“.У „Гласу Српства“ поред осталих чланака, објављено је и следеће:„Митинг српске националне омладине са ТромеђеНа други дан Васкрса одржан је на Далматинском Косову митинг српске националне омладине са Тромеђе. На митинг је дошла омладина из свих крајева као и представници омладине из свих крајева ове области (Бос. Крајине, Лике и Далмације).На митингу је учествовало око 5.000 омладинаца и омладинки. Митингу су присуствовали војни и цивилни представници ДЧО“.Затим се у том напису говори о програму митинга и наглашава да ће тај дан, тј. 17. април 1944, остати као - „велики датум у историји српске Тромеђе“.О истом овом митингу, командант ДЧО, поп МОМЧИЛО ЂУЈИЋ обавештава ДРАЖУ депешом од 30. априла 1944, у којој се о томе каже следеће:„У једној боровој шуми на Далматинском Косову на други дан Ускрса био је КОНГРЕС наше омладине са подручја ДЧО. На Конгресу је било преко 4.000 омладинаца...“

?ЕНСКА РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНА

Још пре наређења Драже Михаиловића за стварање женске организације, које је он издао 18. новембра 1943. године, било је покушаја организовања жена од стране појединих команди, али су они имали локални карактер.

СРБИЈА

На територији коју је касније обухватала Група шумадијских корпуса постојао је „ОДРЕД ЦРНИХ ШАМИЈА“ који је био формиран још крајем 1941. године. У наредби команданта Шумадијске групе корпуса од 4. јуна 1944, каже се, између осталог, следеће:„‘Одред црних шамија’„ основан је још у почетку наше борбе против непријатеља, а године 1942. потврђен од министра војске, морн. и ваздухопловства и нач. Штаба ВК ЈВуО, армиског Ђенерала г. Драгољ. Драже Михаиловића, као припадајући одред ЈВуО...‘Одред црних шамија’ од самога почетка сјајно је одговорио својој родољубивој намени и замисли. Многобројна су дела родољубиве природе која су врле чланице овог одреда извршиле за спас Српства и Отаџбине.Чланице ‘Одреда црних шамија’ нису жалиле ни своје животе, ни своје време и труд у служби Српства и племените равногорске идеје, и увек су своју добровољно преузету дужност вршиле на

највеће задовољство претпостављних старешина.За њихов плодан и пожртвован рад на опште добро похваљујем ‘Одред црних шамија’ и његову начелницу и истичем их за пример свима!“

ЦРНА ГОРА

Као што је већ наведено у излагању о омлад. организацији ДМ, било је предвиђено према „Правилнику секције за национално васпитање и пропаганду“, издатом 20. октобра 1942, да се у оквиру омлад. организације формира и „Женска национална омладина“ - од девојака испод 20 година, и „Женска национална организација“ - од жена преко 20 година старости.

ЛИМСКО-САНЏАЧКА ОБЛАСТ

На територији Лимско-санyачких четничких одреда учињен је од стране Павла Ђуришића, покушај да се друштво „Црвени крст“, које је претежно било састављено од жена, искористи за циљеве војне организације. У том циљу је П. Ђуришић 17. децембра 1942. издао наређење, које 3. марта 1943. г. преноси командант И Андријевачке бригаде командантима батаљона, а које гласи:„Командант Л.С.Ч. одреда својом нардбом пов. Бр. 875 од 17. децембра 1942 г. наредио је следеће:‘Према насталој потреби а у интересу четничке организације и помоћи свима национално исправним лицима било да су ратни заробљеници или интернирани, или они који се налазе код својих кућа, а у тешком су материјалном стању, оснива се на територији Андријевичке, Беранске и Бјелопољске бригаде „Друштво црвени крст’.Дужност и рад ‘Друштва црвени крст’ биће у духу Женевске конвенције, имајући нарочито у виду да се помоћ у ма ком погледу била пружа искључиво националним лицима.Председник ‘Друштва црвеног крста’, госпођица ДИВНА ВЕКОВИЋ, одмах ће отпочети рад на организацији истог,како по варошима тако и по селима. Именована ће ступити у везу са шефом санитета г. др ЗАРУБИЦОМ.Доставља се предња наредба ради поступка и ставља се до знања да ће рад по овом регулисати командант среза својим наређењем преко команданата батаљона, па по том наређењу поступити“.

СЕВЕРНА ДАЛМАЦИЈА

Овде је такође рађено на организацији међу женама. Поред укључивања женске омладине у комбиноване омладинске бригаде, о чему је говорено у излагању о омлад. организацији, а у ком смислу предузимане и конкретне мере као на пример - одређивање МИЛИЦЕ КОЛУНЏИЈЕ, да организује Женски омладински батаљон 502. корпуса; постојала је у 1942. г. женска организација, под називом - „ЖЕНСКА ЧЕТНИЧКА АКЦИЈА“. Ова организација основана је на Скупштини одржаној 8. јула 1942. у Книну, којој је присуствовао и МОМЧИЛО ЂУЈИЋ. На овој Скупштини изабрана је за председницу ВУКОСАВА БОГЛИЋ, за секретара МИЛКА СИНОБАД, за помоћницу секретара СМИЉА ГОВЕДАРИЦА, за благајнице СЕНИЈА ШЕАТ и ЈЕЛКА РОМИЋ, док је ДАНИЦА ВОЈВОДИЋ одређена да надгледа рад благајница. Циљ ове организације означио је МОМЧИЛО ЂУЈИЋ у свом говору, „истакнувши да је потребна четницима - борцима и женска помоћ у њиховој борби за ослобођење. Та би се помоћ састојала у неговању рањених и спремању и шивењу одјеће за четнике“ - како је то наведено у скупштинском записнику.Чланице ове организације биле су подељене у две секције:И Секција - болничарке,ИИ Секција - за шивење.У И секцију се јавило 25 чланица, које се у записнику поименице наводе, а које су биле подељене у 4 групе на челу којих су се налазиле:МАРИЈА НОВАКОВИЋДАНИЦА ВУЈАТОВИЋСАША ДМИТРОВИЋДРАГА СЛОВИЋУ ИИ секцију се јавило 30 чланица, које су биле такође подељене на 4 групе на челу којих су се

налазиле:БРАНКА КОНДИЋЈЕЛИЦА ПОПОВИЋМАРИЦА МАНОЈЛОВИЋВИДА ТРНОВСКИ.„За обавештавање јавила се чланица ШЕАТ НАДА“ - како се то у наведеном записнику каже, без прецизирања њених конкретних задатака.

БОСНА

Почетком јануара 1943. на терену Кладањске бригаде Зеничког корпуса радила је међу женском сеоском омладином нека учитељица, којој је командант ове бригаде дао задатак да „држи предавања у духу Равногорског покрета и да оснује Друштво - „КОСОВКА ДЕВОЈКА“.Да је у Босни у овом периоду било некаквог рада на организовању жена види се такође и из депеше коју је ЗАХАРИЈЕ ОСТОЈИЋ послао Дражи 7. фебруара 1943, а у којој се о томе каже следеће:„Жене овде желе да раде. Сматрају да их нисмо запоставили. Мислим да би било добро да им испунимо жељу оснивањем женских одбора - ‘РАВНОГОРКИ’, са задатком пропаганде и вршењем свих помоћних служби и васпитањем у духу мајке Југовића и Косовке девојке. Ја ћу ово проучити и доставити Вам писмени предлог по куририма и Вас молим за Ваше мишљење“.

ЈУГОСЛОВЕНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА РАВНОГОРКИ (ЈУОРА)

Ђенерал ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ је 18. августа 1943. свима командантима доставио депешу следеће садржине:„Где год имате могућности у свима варошима образујте секције ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ЖЕНА У ОТАЏБИНИ са циљем пропаганде Равногорског покрета. Кад будете образовали даћемо даље инструкције. Ове секције припадају Равногорском покрету. Где год можете образујте ове секције по селима.“ Крајем 1943. издате су од стране ВК ЈВуО, два упутства за организацију и рад ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАВНОГОРКИ, у којима се овај назив женске организације спомиње. У упутству бр. 1 каже се следеће:„Организација има да обухвати сва женска друштва у земљи која имају, било по својој сврси, било по своме саставу, национално обележје или теже да послуже општој националној ствари у овим тешким временима; али поред друштава она има да окупи и сав женски свет који национално мисли и осећа, а који није у друштвима организован, како би свако женско лице могло ући у организацију и дати свој удео у овој историјској борби у којој се и Српству и Југословенству ради о бити или не бити.Наше жене, мајке, наше сестре и наше кћери дале су у овоме рату од себе све као и свој својој прошлости, али су и дале свака за се. Сад ваља сав тај рад да се повеже и организује.Земљу и народ ваља да поведе Београд, као и увек, и то онај бољи, онај национални, онај честити и патриотски Београд, онај што ју је повео 1912. г. за ослобођење колевке Српства - Јужне Србије и освећење Косова, онај што ју је повео 1941 г. за ослобођење Босне и Херцеговине, Војводине, Срема, Лике, Кордуна и Далмације, а који је ослободио и све неослобођене Србе и све Хрвате и Словенце, онај што је и 27. марта 1941. г. показао да није сишао са свога историјскога пута, и који је опет повео земљу, истина кроз најкрвавија страдања и искушења и по Српство и по Југословенство, али који ће је, у то чврсто верујем, придићи и обновити, да достојно своје прошлости ступи на чело свих балканских земаља.Београдска друштва ће одмах одабрати погодна лица преко којих ће ступити у везу са друштвима и организацијама у целој земљи“.У упутству бр. 2 говори се о задацима равногорки који треба да се састоје у „придизању националне свести, васпитању деце, побољшању социјалног положаја и придизању друштвене правде, сестринској помоћи и држању пред непријатељем“.

У пропратном акту команданта Азбуковачке бригаде од 15. јануара 1944, достављеном команданту среза азбуковачког, уз наведена упутства говори се поред осталог следеће:„У ову организацију (ЈУОРА), жене улазе преко Друштава, која су постојала пре рата, а по позиву који врше.Свако друштво или група има свој посебан број, и то:Коло српских сестара - има у целој земљи бр. 101Српска мајка - број 201Кнегиња Зорка - број 301Кнегиња Љубица - број 401Женска секција „Фидака“ - број 501Академски образоване жене - број 601Мајка Јевросима - број 701Жене лекари - број 801Жене професори - број 901Жене учитељице - број 1001Жене телефонисткиње и поштарке - број 151Жене Црвеног крста - број 251Свака скупина или друштво зове се само „ЈУОРА“ - Југословенска организација Равногорки - и дода се један од горњих бројева, према томе које је од горњих друштава у питању. Уз то се дода место, корпус или бригада, итд...Ову организацију по селима вршити преко учитељица и других погодних жена по селима.Имати у виду да све жене припадају једној јединственој организацији ЈУОРА и дужне су да се у свему управљају по приложеном упутству, а њихов рад по секцијама, којима припадају, биће по њиховим старим уредбама и правилима (предратним или поратним).“Сигурно да је командант Азбуковичке бригаде горње упутство пренео на основу упутства ВК ЈВуО, јер се и из других докумената види да су исту ствар пренели и команданти других јединица са територије Србије.Сем наведених упутстава, у архиву се налази и један документ са насловом - „Смернице рада ЈЖО.“, који је рађен у ВК ЈВуО, а скраћеница, наводи да се ради о - „Југословенској женској организацији“, па је могуће да је наведени документ рађен, или пре наређења о формирању ЈУОРА или касније, када је ЈУОРА показала у своме раду слабије резултате. У сваком случају ради се о пројекту за организацију жена, који вероватно није примењиван у пракси, али је карактеристичан по томе какви су замишљени задаци које је требало да има женска организација. О томе се у пројекту каже следеће:„1. Одржавати тесну везу са представницима ЈВуО, ради усклађивања своје акције са акцијом ЈВуО.2. Помагати органе ЈВуО организовањем своје обавешт. службе.3. Помагати органе ЈВуО у извршењу њихових задатака.4. Радити на ширењу пропаганде коју спроводи ЈВуО.5. Помагати ЈВуО и њене одреде у остварењу материјалних средстава (новца, одеће и обуће, оружја и муниције, санитетског материјала)“.Према овом пројекту требало је да на челу женске организације буде ЦНКЖ - Централни национални комитет жена.Да ли је ЈУОРА имала неко централно руководство и ко га је сачињавао, о томе нема података, али изгледа да је у читавом послу око спровођења женске организације, који је вршен у Штабу ВК ЈВуО, главну улогу од жена играла професорка АНЂА ЛАЛАТОВИЋ, жена Мирка Лалатовића, који је вршио дужност начелника оперативног одељења Штаба ВК ЈВуО. Анђа Лалатовић је, како је то објавила 22. новембра 1944. г. Дражина агенција „Југопрес“, потписала у име „Женског акционог одбора југословенске демократске заједнице“ поздравне телеграме који су са великог Конгреса жена Југ. дем. заједнице, били упућени г-ђи Рузвелт, г-ђи Черчил, ђенералу Михаиловићу, Њ.В. Краљу Петру и Њ.В. Краљици Марији и другима.Агенција „Балканпрес“ јавила је 28. новембра 1944. г. да је на неком великом скупу поред Драже и других функционера организације ДМ, говорила и „председница акционог Одбора жена Југосл. демократске заједнице, г-ђа АНЂА ЛАЛАТОВИЋ.“(У свом записнику код опуномоћства УДБ-е за срез Бечејски, од 4. фебруара 1953, Анђа Лалатовић потпуно пориче своју припадност организацији ДМ, а за постојање женске организације ДМ каже:

„Ако су они (четници ДМ) иностранству и слали неке извештаје о постојању и раду ове организације, то је све била само лаж, јер су хтели да прикажу тиме своју јачину“.)Стварање ЈУОРА ишло је скоро искључиво преко команданата територијалних или оперативних јединица.До постављања организације ЈУОРА дошло је у низу места у Србији. У селу СЕКУРИЧ, основано је друштво „Мајка Јевросима 701“ са председницом МАШИРКОМ МИЛУТИНОВИЋ, п.предс. НАДЕЖДОМ ГАНИЋ, секретаром МИЛУНКОМ ТОМИЋ и чланицама Управе: ЖИВАДИНКОМ СТАНКОВИЋ и СТОЈАНКОМ РАЈКОВИЋ.У селу ОПАРИЋ основано је 27. фебруара 1944. друштво „СРПСКА МАЈКА ЈУОРА 201“, са председницом МИЛОСАВОМ В. ВУКИЧЕВИЋ.На терену ХОМОЉСКЕ БРИГАДЕ, образована је „Секција Удружења југословенских жена“, а председнице су биле: РАДМИЛА В. СТОЈАНОВИЋ у МИЛАТОВЦУ, НАДА ПЕРИЋ у ВУКОВЦУ, и РАДА С. СТОЈАНОВИЋ у ЈОШАНИЦИ.Поред ових друштава у селима, постојала су слична и у градовима, одржавајући везу са онима из села. Тако се у наређењу команданта И шумадијског корпуса од 26. јануара 1944. г. каже да поједина друштва у селима треба да стоје „под командом одговарајућег друштва у Крагујевцу, односно у вези са њим“.У ЛАЗАРЕВЦУ је постојало „ДРУШТВО ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ЖЕНА“, чија је председница била госпођа ТАДИЋ.Из упутства за организацију ЈУОРА види се да је главни циљ био пропагандна делатност и прикупљање материјалне помоћи за организацију. Из писма председника Извр. одбора ЦНК, упућеног јула 1944. БОСИЉКИ ПАВКОВИЋ из Београда, види се постојање или намера издавања једнога женског листа у Гружи.Листови се помињу и у наредби команданта Левачке бригаде од 1. марта 1944. године. У виду летака прештампавани су, па умножавани и дељени извесни чланци, као на пример: „Жена на пољу хуманости и народне културе“ - из „Гласа Рудника“ и „Ја сам српкиња“, са потписом наставнице АНКЕ ХОРВАТ.

ЖЕНСКА РАВНОГОРСКА ОРГАНИЗАЦИЈА САНИТЕТА (ЖРОС)

Упутство за формирање ЖРОС-а, ДРАЖА је дао још пре 18. јануара 1944, што се види из депеше коју је под тим датумом упутио ЈЕШИ СИМИЋУ, КАЛАБИЋУ и ЂУРИ ЂУРОВИЋУ, а која гласи:„БРАНИ ПЕТРОВИЋУ, ђен. ТРИФУНОВИЋУ и КАЛАБИЋУ послата су правила за организацију Женске равногорске омладине санитета. У овим правилима исправити случајну грешку да ова Организација је саставни део ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ.“Иако би се због рђаве стилизације садржина ове депеше могла лако схватити, ипак се, изгледа, ова „случајна грешка“ састојала у томе што је у поменутим правилима ЖРОС био означен као саставни део ЈРО а не ЈУОРА, што је она уствари и била. То се уосталом види и по томе што је првобитни назив ове организације - „Женска равногорска организација санитета“.У поменутим правилима каже се:- да је „рад ЖРОС ограничен искључиво на санитетску службу, подизање културе и националне свести у народу“;- да је ЖРОС војна организација која је „преко референата санитета градова и срезова односно територијалних команданата бригада и корпуса под командом начелника ВК ЈВуО, односно начелника Штаба ВК ЈВО“;- да је организација тајна и да повереници референата санитета срезова и бригада морају бити илегални.ВК ЈВуО издала је касније ПРОГРАМ ЖРОС-а, у коме су опширно разрађена упутства из наведених правила, нарочито о дисциплини конспиративности, стручном санитетском уздизању и раду. Овде је дата и следећа организациона структура ЖРОС-а:„И) По градовима: најстарији је у граду главни повереник града. Њему су потчињени повереници града. Поверенику града су потчињени повереници квартова. Поверенику кварта повереници одељка (то само у великим градовима где ових повереника одељака има) поверенику одељка повереници група. У мањим градовима нема повереника одељака само повереници квартова и њима су потчињени Повереници група. Повереницима група потчињени су чланови ЖРОС.

ИИ) На терену: старешинство иде овим редом: повереник области, повереник округа, среза општине, села. Односно: повереник групе корпуса, корпуса, бригаде, батаљона чете“.ПРОГРАМ предвиђа санитетске курсеве за оспособљавање чланства, припремање резервних болница и амбуланти, санитетског материјала итд... Пропагандни задаци постављени су чланству на следећи начин:„Сваки сусрет и сваки скуп (жур, школски састанак и др...) искористити и опрезно истицати националну свест и задатак ЖРОС. Тако придобијати тајно женску омладину и уводити у организацију“.На терену се организациона структура ЖРОС-а разликовала од оне која је била предвиђена „ПРОГРАМОМ“.Главна повереница ЖРОС-а И шумадиског корпуса ЈЕЛЕНА ЂОРИЋ имала је потпредседницу БИСУ ЦЕКОВИЋ.На челу ЖРОС-а био је начелник санитета при ВК ЈВуО мајор др ЈОВАНОВИЋ, а главна повереница је била АНЂА ЛАЛАТОВИЋ.Формирању ЖРОС-а ДРАЖА је придавао велику важност и 13. маја 1944. упутио је следећи распис:„Известите одмах колико илегалних лекара имате у корпусу и које санитетско особље. Ако немате, одмах попуните мобилишући лекаре који ће стално остати код вас. Ово је потребно ради формације која се води у Штабу.Известите колико сте успели у стварању Женске равногорске организације санитета на вашем реону. Учините све да се та организација што пре спроведе и учврсти“.Да би убрзао стварање ЖРОС-а које се врло споро одвијало, ДРАЖА је 15. јула 1944. упутио ЈЕЛЕНУ Д. ЂОРИЋ да пропутује Србију и у овлашћењу које јој је том приликом издао, каже следеће:„Овлашћујем г-ђу Јелену Д. ЂОРИЋ да организује једну групу школованих девојака са села са задатком:1) да ова група пропутује сва села на територији Србије у циљу пропаганде ЖРОС,2) да у сваком селу одржи збор сеоским женама и девојкама у циљу овога покрета,3) да у селима где није извршена организација ЖРОС, исту организује, а где је организовано прегледа рад и даде потребна упутства“.Развој ЖРОС-а ометала је и суревњивост између његових функционерки и функционерки ЈУОР-а, а у ове сукобе умешали су се и команданти, опредељујући се према својим симпатијама. Такав случај је био у И шумадијском корпусу, а можда и у другим корпусима. Тако повереница ЖРОС-а за срез Левачки ДОБРИЛА ПАНТОВИЋ обавештава 2. августа 1944. команданта Левачког среза, да постоје несугласице између ЖРОС-а и ЈУОР-а, те предлаже да се споје и „да носе један назив, како би се избегле несугласице и трења“. Пошто је ово достављено после 6 дана команданту корпуса, он је донео на истом акту решење, да на „територији И шумадијског корпуса има постојати само женско удружење ЖРОС и никакво друго... биће узет на строгу одговорност сваки онај ко буде понова петљао око тога“.Постоји низ докумената из којих се види да је организација ЖРОС-а на селу - иако слаба - ипак деловала. Тако се из извештаја Привремене команде Шумадијских трупа, упућеном ДРАЖИ 25. августа 1944, каже:„Организација ЖРОС није постојала ни у једном месту (Подунавског и Космајског среза). Разумевања за њу уопште није било. Месним учитељицама, лекаркама и другим интелектуалкама стављено је у дужност са наше стране да по датим им упутствима раде на организовању среза.“У селу ЗУКВЕ повереница је била ЖИВКА Р. СНЕГИЋ, п. предс. РАДМИЛА Л. АНТОНИЋ, а секретарица ВЕСЕЛИНКА Р. ЖИВАНОВИЋ.Организацијом ЖРОС-а у ЖАГУБИЦИ руководиле су: ДРАГИЦА БРАЛОВИЋ, ЗОРА ЂОРЂЕВИЋ и ЦАНА ПАУНОВИЋ.У селу ТРНАВЧЕ - срез Поморавски, руководилац је овом организацијом учитељица НАДА.Шеф за ЖРОС Ваљевског корпуса био је сан. наредник ПЕТАР ЈОВАНОВИЋ.Повереник ЖРОС-а у БЕЛАНОВИЦИ била је ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ. Повереник ЛАЗАРЕВАЧКЕ бригаде била је др БРАНКА ВАСИЉЕВИЋ, а КАЧЕРСКЕ бригаде МИЛАНА БУЈАН.Главна повереница Колубарског корпуса била је др ЗОРА ТУЦОВИЋ са Уба.У МЛАДЕНОВЦУ главни руководилац ЖРОС-а била је ДАНИЦА СТЕВАНЧЕВИЋ. Она је примила у организацију чиновницу пореске управе НАДУ ВЕЉКОВИЋ и ученице Трговачке академије -

ДРАГОМИРУ ГАВРИЛОВИЋ и КАТАРИНУ МИЛОВАНОВИЋ.У ЈАГОДИНИ, главни руководилац организације била је ОЛГА РИСТИЋ.У БЕОГРАД је дошао др Чосић, командант ИВ београдског корпуса код ЈЕЛЕНЕ ДАМЊАНОВИЋ, предлажући јој да организује ЖРОС. Да би јој у томе помогао довео јој је две жене: царинску чиновницу ВУКИЦУ БАРБИЋ и чиновницу БРАНКУ СТАМЕНКОВИЋ. Он им је поставио три задатка: први - ширење организације, други - сакупљање санитетског и другог материјала, а трећи се састојао у томе што је она требало да нађе неку жену која ради код Немаца, да би од ње добијала потребне податке.Она, наводно, није могла такву пронаћи, али јој је др ЋОСИЋ довео ГРЕТУ ФИНЦИ! Ова јој је два пута донела неке податке у вези кретања моторизованих трупа и одбране Београда.Оспособљавање чланства за санитетску службу - како се то и у програму ЖРОС-а предвиђа - вршило се преко ТЕЧАЈЕВА. Тако се у наредби команданта Шумадијске групе корпуса од 14. августа 1944. одређује оснивање таквих течајева. Тамо се каже:„... Да се у споразуму са главном повереницом ЖРОС Шумадијске групе корпуса, госпођицом ВЕРОМ САРАМАНДИЋ образују течајеви санитета сходно постојећим наређењима. Настојати да се слушаоци што пре усаврше у дужности указивања прве помоћи и осталих радњи“.У извештају о стању санитета и раду ЖРОС-а на територији Рудничког корпуса, шеф санитета др ВЕЉКО БУЈАН каже и следеће:„Сем лекара сарађују 2 санитетска помоћника и једна екипа од 20 болничара и 9 екипа сестара самарићанки у укупном броју 86 свршених ученица самарићанских курсева.Пре два месеца почео је рад на организирању самарићанских курсева, иницијативом и под личним вођством шефа санитета Рудничког корпуса и то најпре у месту БЕЛАНОВИЦА, где су одржана 4 курса и тако створене 4 екипе по 8 чланица“.У летку „ЖЕНА У РАТУ“ са потписом АНЂА ЛАЛАТОВИЋ, каже се да је основана „ВИСОКА ЖЕНСКА РАВНОГОРСКА ШКОЛА“.При ТИМОЧКОМ КОРПУСУ се помиње „ЖЕНСКА РАВНОГОРСКА ШКОЛА“, али се место школе стално мењало.О пропагандној делатности ЖРОС-а говори се у извештају команданта ДЕЛИГРАДСКОГ КОРПУСА, упућеног ДРАЖИ 10. маја 1944. Тамо се каже:„ЖЕНСКЕ РАВНОГОРСКЕ СЕКЦИЈЕ развијају се сјајно! Поред болничарских курсева и курса за израду застава, значки, амблема, развија сад пропагандни курс, који ће за недељу дана издати свој први штампани лист жена у нашој организацији. Са правом могу да кажем, да је ЖРОС стала сјајно и чврсто на своје ноге“.Ван територије СРБИЈЕ ова организација помиње се само у САРАЈЕВСКОМ срезу, где је председница била учитељица ОЛГА КУРИЛИЋ. Она је 26. августа 1944. обавестила команданта среза, да је све девојке учлањене у ЖРОС позвала на састанак у СРЕДЊЕМ за 30. јул и да ће дотле умножити „добивене знакове и поделити их чланицама“; даље, моли да јој се достави материјал, итд... За успехе у раду ОЛГА КУРИЛИЋ је похваљена.После повлачења ЈВуО из СРБИЈЕ, нема података о раду женских организација ДМ, сем што се у ДРАЖИНОЈ наредби од 24. фебруара 1945. године каже следеће:„Из СРБИЈЕ и осталих покрајина на овој просторији са трупама налази се известан број жена и девојака. Упоредо са реорганизацијом борачких јединица, потребно је извршити и реорганизацију РАВНОГОРСКЕ ЖЕНЕ.“

ДОКУМЕНТА О ЖРОС-у У РУДНИЧКОМ КОРПУСУ

Извештај команданта Рудничког корпуса од 24.5.1944. о борби против ИИ шумадијске бригаде НОВЈ.„...Још пре добијања Вашега упутства (од ДРАЖЕ) за организацију ЖРОС, отпочели смо са организовањем санитетске службе у Корпусу. Сада се обучавају девојке и младе жене болничарским пословима под руководством лекара: - у Белановици, Љигу, Лазаревцу, Дудовици, Јанковцу и Венчанима. Имамо сталну војну болницу, која ради. Следи извештај шефа санитетске службе др ВЕЉКА БУЈАНА!„...Од формирања ђачког батаљона сам одустао због разних мана. Омладинце који се пријављују, или их врбујемо после избора, упућујем на краткотрајне курсеве у Омлад. центар, па их одатле

распоређујемо на разне дужности према способностима. У првом реду водим рачуна о попуњавању батаљона школованим младићима, те их већ имамо по 2-3 у сваком батаљону. Поред борачких дужности они овако могу да дођу највише до изражаја, јер обављају послове стварања свесних бораца, по упутствима која добијају. У прилогу „Идеолошка основа“ и „Омладински гласник“, који углавном служе као материјал за рад омладинаца у јединицама.Командант кап. ИИ к. Драг. М. Топаловић.“Извештај команданта Рудничког корпуса од 26.7.1944 о борбама против ИИ шумад. НО бригаде и организационом стању у корпусу:...У Чибутковици отпочео је рад курса за равногорско-идеолошко упознавање свих интелектуалаца за оба среза. Руковаоц и главни наставник курса је проф. МИТАР БАОШИЋ поред редовних дужности шефа пропаганде, курсеви су били 15-тодневни....Чланци ЖРОСА приређују приредбе пропагандног карактера по селима и варошицама, док остале завршавају болничке курсеве....Листови ‘Видовдан’ и леци се издају сада још у већем броју....Формирани су, још раније обучени омладинци у бригаду. Качерска бригада има 2.000. а Лазаревачка 2.500 организованих омладинаца у јединице. У недељу 30.7.1944. вршим смотру истих....Госпођа ВУКОСАВА ЈАКШИЋ из Белановице, повереник ЖРОСА у срезу Качерском је похваљена....ЏВ Хируршка болница смешта се у Чибутковце - срез Лазаревачки.“Овде се ЖРОС води као - Женски равногорски омладински савез.

РАВНОГОРКЕ У БЕОГРАДСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ

У београдској организацији одзив омладинки равногорки био је од самога почетка веома масован и спонтан, према отпору окупатору и квислиншко-комунистичким формацијама. Формирањем омл. штабова с јесени 1942. број омладинки се прилично увећао. После наредбе ВК ЈВуО из августа 1943, командант Београда мај. САША МИХАЈЛОВИЋ формира пет београдских корпуса, са 17 бригада, од којих је требало да се формира београдска група корпуса (по квартовима). Ту су биле предвиђене и групе ЈУОР-е и ЖРОС-а, по бригадама и корпусима, док је руководство требало да буде при Штабу Беогр. групе корпуса.Омлад. Штаб ЈРО 501 у Београду је имао прилично јаку омладинску женску секцију и доста чланица предратне секције СКК. Омладинке су учествовале на редовним илегалним састанцима, извршавајући беспоговорно поверене им задатке - у погледу организовања, курирско-обавештајних задатака, послова око курсева из санит. службе и набавке лекова и санит. материјала. Такође и набавке одевних предмета као и израде истих (рукавице, вунене чарапе, капе и друго...). Нарочито видан резултат је постигнут према извештајима у обавештајно-контраобавештајној служби.Остале омлад. групације (соколи, скаути, групације пол. странака: демократи, земљорад. партија, „Нарап“ и др...) имали су у својим организацијама и секције омладинки, које су обављале исте задатке.У периоду од 1941. до краја 1944. у Београду, као и после на теренима Босне скоро до краја 1945, наше равногорке су пратиле и свесрдно помагале Покрет и јединице ЈВуО. Познати су случајеви где су се жртвовале и помагале наше одметничке групе на теренима, да би на тим задацима и свој живот положиле!У периоду немачке окупације, гестаповски затвори у Београду били су пуни пркосних равногорки које су делиле судбину са борцима ЈВуО и Покретом ДМ-отпора! Исто се то дешавало и на целој територији Србије по варошима у затворима.После саслушавања уз мучење и малтретирања, њихова се судбина завршавала или стрељањем у Јајинцима или слањем у концентрационе логоре по Немачкој: Маутхаузен, Равенсбрик, Аушвиц и остали.Доласком комунистичког окупатора крајем 1944. наше сестре равногорке поново деле судбину српскога народа и нашега покрета: поново хапшења, мучење, прогони, батине, убијања по разним приватним вилама чији су подруми претворени у затворе, по београдским реонима, док су групни затвори ОЗНЕ на Обилићевом венцу, у Ђушиној улици, Главњачи, Ади и логору на Бањици били преко сваке мере пуни. А затим уколико су у најбољим случајевима избегнуте ликвидације, следило

је упућивање у старе робијашнице у Пожаревцу - где је било око око 2.500 до 3.000 равногорки .Сетимо се само ЉУБИНКЕ ЈАНКОВИЋ (26) омладинке равногорке из Врњачке Бање коју је стражар у Пожаревцу по наређењу прогонио свакодневно и малтретирао на раду, да би је на крају убио.РАДА БОЖИЋ (23) ћерка свештеника из Бадњевца (Крагујевац, убијеног од Немаца), која је побегла из Пожаревца и убијена од стражара.ДАНИЦА ИВКОВИЋ, свр. матуранткиња, кћи лекара др Ивковића из Алексинца, руководиоца ЖРОС-а и ЈУРАО при Делиградском корпусу, стрељана од комуниста на Бубњу код Ниша.Сетимо се такође и преживелих Гордана, Мима, Смиља, Гоца, Зорица, Даница и Весни, Загорки, Милкице-Цаце Божић и осталих вереница и супруга, сестара, мајки, наших омладинаца и бораца ЈВуО, као и мноштва других.

ДРУГИ ДЕО

ГЕСТАПО ПРОТИВ РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ

ОРГАНИЗАЦИЈА ГЕСТАПОА У БЕОГРАДУ ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ СРБИЈЕ 1941-1944.

Са главнином немачких војних снага у Београд је 14.4.1941. стигла Оперативна група Ајнзацкомандо (ЕК). Одмах је преузета зграда затвора Окружног суда у Београду у Краља Александра бр. 5, и адаптирана је у затвор са 25 ћелија укупног капацитета преко 600 затвореника, као истражни затвор Гестапоа. За административну и главну Управну зграду Гестапоа преузета је зграда б. Ратничког дома на Тргу Кнеза Михајла, где су у подруму зграде направили ћелије (самице-бункери), док су на спратовима биле иследне канцеларије. „ЕК“ је своје „специјалне групе“ упутила по градовима Србије.Одмах по доласку, све полицијске формације су се укључиле у рад. Поред Гестапоа, учествовао је и АБВЕР (војна обавештајна служба), затим ГФП (тајна војна полиција), као и друге разне команде Вермахта.Јануара 1942. долази у Београд СС генерал Аугуст фон Мајснер, виши вођа СС и полиције у Србији. Мајснер је био директно подређен Химлеру, док су БДО (Полиција поретка - Бефелсхабер дер Орднунгсполизај) и БДС (Бефелсхабер дер Зихерхајтсполизај унд дес Зихерхајтсдинст) истовремено били под управом - Главне управе полиције поретка, односно РСХА у Берлину.БДС се сада тако називао, за досадашњи назив ГЕСТАПО (Гехаимештатс полизај). БДС је, значи, полиција сигурности и служба безбедности!Јануара 1942. место шефа безбедности БДС преузима др Емануел Шефер од свог претходника пук. СС Фукса, док је на самом почетку на челу био СС мај. др Краус. Укупно је БДС, са тереном, имао око 700 службеника полицајаца.Специјално је обраћена пажња на припаднике Покрета Драже Михаиловића у такозваном анти ДМ одсеку БДС/БГД, ИВ одсек који је водио СС капетан БРАНТ, док је главни иследник био СС поручник МИЛЕР ФРИЦ ГИНТЕР. Милер је вршио дужност и главног тужиоца при СС војном Преком суду при БДС-у. Одсеци СС капетана Бранта (за припаднике Драже Михаиловића), били су: ИВ А 3 , ИВ Б 1, ИВ Б 3, ИВ Ц 3, ИВ Ц 4.Из „Принц Еуген“ дивизије је изабрано и повучено 400 фолксдојчера, који говоре чистим српским језиком, да би могли лакше да шпијунирају по унутрашњости наше земље. Шема БДС-а била је:

И одсек - Имовинско-правно оделење.ИИ одсек - а) картотека, заплењене имовине Срба и картотека јеврејске имовине (Штатфаиндлих, Јуденфермоген).До краја августа 1943. стрељано је 62.184 Срба а 13.862 Јевреја. Број избеглих Јевреја из самог Београда је 3.816.ИИИ одсек - за шпијунажу са Гестапоом, у Бугарској, Грчкој, Хрватској, Албанији и Италији. Шеф СС мајор Рексхајзен.ИВ отсек - шеф - управитељ СС мајор САТЛЕР, помоћник СС капетан ДИТГЕС.Сатлер води спољне комитете, док Дитгес води антикомунист. одсек. Анти ДМ одсек је водио СС капетан БРАНТ, у згради б. Ратничкога дома на И спрату, собе 215-119.Поред тога, ту су били још и други чиновници при БДС-у, као: ЕСЕСОВЦИ: Евердинг, Францези (фолксдојчер) Венцлер, Карш, Марковић Алфред „Алфи“ и други чувени по зверствима.Ова шема Гестапоа проваљена је од стране нашега обавештајца, припадника Команде Београда, из Гестапоа, у другој половини 1943, са фотографијама. Овај наш обавештајац је био БОРА МЕСАРОВИЋ „АУГУСТ“ који у писму упућеном ђенералу Д. Михаиловићу 21. јула 1944. године даје податке о својој биографији и обавештајном раду.Рођен је у Аранђеловцу 1904. године, од оца Јована и мајке Милене Савић. Године 1936. унапређен је за рез. поручника адм. екон. струке. Имао је фабрику жилета, а радио је и као берзански диспонент Есконтне банке на београдској берзи; био је предс. удружења трговаца антиквитета, уметнина, накита и старина. Гестапо га је хапсио 1944. г, али је приликом бомбардовања воза, којим је требао бити пребачен у интернацију у Немачку, побегао и изашао на терен у „шуму“, коју су држали припадници ЈВуО. Са организацијом ДМ сарађивао је од краја 1942. године.У архиви бањичког логора постоје следећи подаци за Бору Месаровића:БЛ 19554 Месаровић Боривојерођен у Аранђеловцу 1904.родитељи Јован и Меланија Спасићожењен - троје децеБеоград, Авалски друм 64логорисан 17.2.1944. од ССодведен у полиц. затвор 19.2.1944. од ССвраћен 22.2.1944 г.одведен на рад у Немачку 2.6.1944. од стране ГестапоаЗа команданта мајора Ал. Сашу Михајловића и остале припаднике организације ДМ у Београду прибављао је лажне легитимације, а потпомагао их је и новчано. Редовно је достављао извештаје по разним питањима. У поменутом писму каже да је кроз период од годину и по дана доставио Команди Београда следеће опширне извештаје:1. Формације нем. тајне полиције Гестапо - 23 листа!2. Статистику стрељаних у Јајинцима3. Џелат Едгар Еге са фотографијом из Јајинаца4. Смрт Милана Калабића (оца Николе Калабића)5. Логори у Србији... У депеши Драже Михаиловића Саши Михајловићу од 30. нов. 1943. године о Месаровићевом раду - извештајима, каже се следеће:- Примили смо Ваше писмене извештаје, који су одлични. „Аугуст“ је учинио велику услугу. Ове извештаје нећемо никоме откривати, а предузећемо само потребне радње за оне који су прешли преко мора. Понављам, извештаји су одлични и корисни. Продужите са уништењем комун. група (Д-29-186).Месаровић је преко две године имао сталан контакт са Фелдкомандатуром и Гестапоом у Београду, када је одлазио као проценилац заплењених драгоцености.МЕСАРОВИЋ је остао сво време после бекства из транспорта на терену у ЈВуО, прешао је реку Дрину и био до краја у Босни. Трагично је завршио на ЗЕЛЕНГОРИ.

СПЕЦИЈАЛНА ПОЛИЦИЈА УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА 1941 - 1944.

Управа Града Београда у Спец. полицији је имала 180 чиновника и 300 агената, а стража је бројала 52 официра и 1.550 стражара.Спец. полиција била је подељена на В одсека, од којих су најважнији били анти-комунистички и анти-дражиновски. Они су имали по 30 агената и по 150 полиц. службеника.До половине 1942. године Сп. пол. је хапсила и ДМ припаднике, а онда надаље је то радила само Бдс/Бгд (Гестапо).Један од бранилаца оптуженога ђенерала Михаиловића:„...Да су Немци у Јајинцима стрељали релативно мали број комуниста, а за ово се позвао на једну ЂИЛАСОВУ изјаву: „Да сви остали на Бањици су били суви четници!“ (Стенограм са суђења 1946!)Број бањичке евиденције у књигама уписаних је од броја 1 до броја 23.637 (задњи број). Ту су стрељани, умрли, пуштени кућама и имена послатих у конц. логоре ван Србије, или у Србији. Међутим, много група људи је доведено који уопште нису били увођени у бањичке књиге већ су без евиденције свлачени, везивани и спровођени директно на стрелиште камионом у Јајинце, где се вршила егзекуција.Исто се то радило и по концентрационим логорима, где су читави транспорти пренумерисавани или одмах у крематоријуму ликвидирани. Тако је исто рађено и у конц. логору МАУТХАУЗЕНУ.

ТРАГЕДИЈА ПРИПАДНИКА РАВНОГОРСКОГА ПОКРЕТА И КЈВуО ПО ЗАТВОРИМА И СТРАТИШТИМА ОД 1941. ДО 1946.

Према досадашњој писаној историји „победника“, наша јавност није имала могућности да сазна праву истину о страдањима, патњама и Голготи - припадника националног покрета отпора ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА у периоду од 1941. до 1945. године, као и у даљем времену. МАЈКЛ ЛИЗ каже да ову верзију историје победника упорно граде комунистички историчари у Београду и протагонисти, помагачи и заштитници Титовог режима у свету, и то нарочито у енглеским земљама!“ Скривено је страдања тих патриота српскога народа по затворима и логорима по целој Србији, у логору на Бањици, на стратишту у Јајинцима крај Београда и коначно у концентрационом логору Маутхаузену, у Аустрији код Линца.Нацистичка хорда у заједници са пратећим квислинзима са великим задовољством је денунцирала, хапсила и уништавала припаднике ДМ-покрета, као најљућег и најопаснијег противника, кога се највише и плашила. ХИТЛЕР је 4.5.1941. објавио свету да Југославија као држава више не постоји, а поразио ју је за 12 дана! Појава хероја националног покрета отпора - тада пуковника ДРАГОЉУБА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА - 11. маја 1941. године најавила је и почетак првих акција. То су и датуми формирања првих група војних герилаца по целој територији окупиране земље. Тада још није било усташких покоља Срба у НДХ, као ни оружаног отпора од стране партизанских јединица КПЈ, које су се појавиле тек после 22. јуна 1941. године.Већ крајем маја месеца 1941. године чује се за Пожешки, Таковски, Колубарски, Јелички, Копаонички и друге одреде под руководством активних официра, а под заставом пуковника ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА. А у Шумадији долази и до првих сукоба са Немцима у селу Љуљацима, 28. маја 1941. године. Постоји велика активност, која се шири у оба смера: шаљу се официри са РАВНЕ ГОРЕ по терену, ради организовања групација; шаљу се официри и омладинци на инструктажу на Равну Гору. У Београду се формирају војни и цивилни штабови, организују се групе омладине. Немци осећају врење бунтовног народа, почињу јаче да стежу, хапсе и стрељају. Београдски ГЕСТАПО хапси припаднике националног покрета отпора ДМ, и падају прве жртве на стратишту у Јајинцима.У Ужичкој Пожеги 11. маја 1941. године убијају се и јавно вешају на тргу, првих четворо војника и морнарички поднаредник, група омладинаца из Пожеге и села Висибабе, припадници покрета ДМ.Букти и ври цела ДРАЖИНА Србија, пали се и Босна! После првих покоља од стране усташа, јуна 1941. године, диже се и тамо народ на отпор према непријатељу.У говору на Тометином пољу 28.6.1941, пуковник Михаиловић је рекао:„Јунаци,Наш је непријатељ јак и прејак! Његова снага је у тенковима, авионима. Његова је снага у зверству и насиљу, у бедемима и бункерима - а наша је, не у тим оклопима гвожђа и челика, већ у нашим мишицама и крви, у нашој слободарској традицији, у нашим прегнућима...“

Мишљење фелдмаршала ЛИСТА, команданта Југоистока, од априла/маја 1941. године: „О устаницима националног покрета отпора Драже Михаиловића“ - „да су добро наоружани и умешно вођени!“Септембра 1941. године стиже у Србију, генерал БЕМЕ, који по наређењу Хитлера мора да ликвидира национални покрет отпора ДМ, тј. да уништи „непријатељске банде“ које воде бивши српски официри на челу са Дражом Михаиловићем!У Београду кључа, ничу илегалне организације на све стране, што по директивама цивилног, односно војног штаба, што самоиницијативно, удруживањем по ланчаном систему „тројки“, чекајући на повезивање са центром, ради слања омладинаца на терен. Ту су активни и припадници разних политичких, друштвених и других организација: демократи, Српски културни клуб, земљорадници, соколи, скаути и други... Нарочито се појачавају акције организовања, као национални бунт и револт на окрутни акт вешања Срба на Теразијама 17.8.1941. године, као понављање германско-аустроугарског акта вешања из 1915. године у сред ондашњег Београда. Поред овога, и изазовни плакат испод ногу обешених жртава: „Срби вратите оружје, да вам се ово не би десило“. Све то је будило пламен отпора према мрском непријатељу у срцима српске београдске омладине.У „саопштењима“ и наређењима за одмазде, као и за оружане немачке војне операције против јединица ЈВУО - ДМ, ређала су се имена окупаторских генерала: Бемеа, Бадера, Данкелмана, Ферстера, Мајснера, СС генерала, и других. СС-генерал Мајснер, познат Србима иначе још из И светског рата (1915) када је такође био као полицајац у Гл. управи у Београду, прима јула 1942. године наређење од Хитлера - за ликвидацију Покрета отпора ДМ! У наређењу Хитлера стоји и ово:„Сада се свим средствима која уопште стоје на расположењу има пронаћи пребивалиште Драже Михаиловића, и њега са својим штабом ликвидирати! Полиција и СС-информације то морају по сваку цену извршити!“...За ту операцијује било је планирано учешће прослављеног пука „Бранденбург“, који користи као ратно лукавство пресвлачење у непријатељске униформе за улазак у непријатељску позадину. Хватање и обруч око Драже Михаиловића, мада је планирано од стране Немаца - нису остварили! Немци 6. децембра 1941. године у војној операцији хватања Драже, заузимају седиште Горског штаба, ВК ЈВУО на Равној Гори, уз бомбардовање и паљење села. Али „Чича“ се повлачи за Црну Гору са Штабом и неоштећен! Од децембра 1941. године па све до јесени 1944. године већа, па чак и мања партизанска активност, је просто непозната у Србији. Партизани се повлаче на тромеђу Источне Босне, Санџака и Црне Горе. Комунистичко-партизанске „истине“ о Кадињачи, освајању градова, седам офанзива, фалсификованим документима и фотографијама - су приче за себе.У Београду падају прве жртве провала од стране ГЕСТАПОА и СПЕЦ. ПОЛИЦИЈЕ. Многобројни денунцијанти, агенти-провокатори, достављачи - разних политичких боја и бедника, непријатељски настројени према покрету ДМ, достављају Немцима имена појединаца и група, увлачећи се међу ДМ илегалце као „кртице“. Хапси се омладина, интелектуалци, цивили, официри, радници, по радним местима по установама као припадници покрета Драже Михаиловића. Највеће услуге у денунцирању окупатора против припадника ДМ покрета, у великим провалама тих организација, чиниле су испоставе квислиншких организација Београда, Ниша, Крушевца, а исто тако и комунистички агенти деташирани при окупаторским полицијама, који су радили по директивама својих надлежних, као достављачи при ГЕСТАПОУ! ...“Немци ће ускоро отићи, али ови са Равне Горе остају овде и са њима ћемо кубурити целога живота“. Тако су својим пријатељима комунисти говорили и објашњавали потребу да не бирају средства у борби против Равногораца!Звонко Вучковић, један од Дражиних најближих сарадника и команданата, у својим књигама, пише: „Из комунистичке архиве која је пронађена у Горњем Милановцу у упутствима Окружног комитета КПЈ - својим ћелијама и групама на терену - чланови партије су саветовани да се убацују у обавештајну службу окупатора и на тај начин, потказивањем, продуже борбу против нас! Обавештавајући Немце са приличном тачношћу о покрету и положају наших јединица и штабова, комунисти су успевали да код окупаторских власти стекну поверење.“Србија је била ДРАЖИНА, зато је и масовно плаћала дуг отпору који је пружала окупатору, квислинзима и комунистима, јер је свима била најтврдокорнији и најопаснији противник! Кажњавање српског народа од стране немачке војне силе је био геноцид терора од стране окупатора и његових помагача.По уласку у Југославију, Немци су донели готове спискове Срба анти-немачки настројених (Фандунгс Сербисцхе листе, уствари потернице за хитно хапшење). У Линцу је био главни центар

шпијунаже за Југославију, где су се слегали сви обавештајни подаци. На основу тих потерница били су први ухапшени 77 особа као изразити противници национал-социјалистичког режима.У Београду се убрзано ради на формирању на Бањици - Дедињу, великог сабирног логора „Бањица“, у згради бившег ЏВИ пешадијског пука, за Београд и Србију, док у Земуну на Сајмишту се формира логор - „АНХАЛТЛАГЕР ЗЕМЛИН“ за Западну Србију и Босну. Логор на Бањици егзистира од 5.7.1941. године до 4.10.1944. године. Из протока заточеника кроз бањички логор, према непотпуним и крњим подацима из пронађених књига бањичке евиденције, од 1941. до 1944. године, види се да је преко 90% њих било хапшено од стране немачке војне силе и ГЕСТАПОА (припадници ДМ-покрета), док је 10% осталих било хапшено од стране српских власти, специјалне полиције, као и криминалне полиције српских власти. Нарочито је то евидентирано у периоду од краја 1941. године до више од половине 1944. године, кад су скоро без изузетка се пуниле логорске бањичке собе са припадницима Равногорског покрета и ЈВУО.Пресуде преких војних судова ГЕСТАПОА су биле: стрељање или тешки принудни рад до исцрпљења - смрти, у концентрациони логор (обично у МАУТХАУЗЕН), као „Сцутзтхафт“ (у преводу „заштитни притвор“). Такође су већину официра који нису били стрељани, слали у заробљенички логор са строжим кажњеничким режимом (СТРИЈ у Померанији).Почињу стрељања углавном на стрелишту у Јајинцима. Пуном паром раде истражни затвори у Београду, као и затвор Специјалне полиције на Обилићевом венцу, где су током 1941. године били затварани и припадници ДМ-покрета. Егзекуције су вршене и по истражним затворима, збирним логорима у унутрашњости (Ниш-Бубањ), Бањица и Јајинци, затим у Јабуци, Јеврејском гробљу у Маринковој Бари, у Кумодрашком крају. У згради Ратничког дома - Главном седишту БдС/Бгд (Гестапо) за Балкан, Србију и Београд, непрекидно је заседао немачки војни преки суд полиције безбедности (Схефер, Њеинман, Хаусдинг, Муеллер и Францези). Ту се решавала судбина свакога равногорца и група покрета ДМ. На сваком пропратном акту хапшеника био је написан и разлог хапшења: „Активни припадник националног покрета отпора ДМ у Србији“. Или: „Припадник једне групе ДМ Омладинског штаба ЈРО 1001 у Београду“. За упут на тежак принудни рад у концентрациони логор МАУТХАУЗЕН, поред овога, писало је даље: „У трајању интернације до краја рата“ (до краја живота!).Незаборавни су ликови хероја са Бањице, који су при прозивци за стрељање напуштали логор са узвикивањем имена Драже Михаиловића, опраштајући се од својих сапатника, који су и даље остајали у неизвесности, затворени у ћелијама. Потом су даље везивани по двоје и убацивани у камионе, напуштали би бањичко двориште у свом кратком путу, у сусрет смрти, за стратиште у Јајинцима. Крвници одреда за егзекуцију су педантно израчунали и знали, да је за 100 затвореника потребно 40 минута, да би тај чин извршили. Скоро обавезно при егзекуцији је био присутан СС мајор доктор Х. Јунг, који је својим пиштољем довршавао животе неубијених, стрељаних заточеника на стратишту.Британски и амерички официри, који су били деташирани од ВК ЈВУО, се слажу „да су Јајинци масовна гробница, српскога народа, поданика Драже Михаиловића - територије и покрета, и били су са ретким изузецима Михаиловићеви Срби!“ Партизани од како су протерани из Србије, крајем 1941. године, имали су свега неколико мањих упоришта по српским селима, углавном бункерисани по земуницама у двориштима, и то појединачно - све до септембра/октобра 1944. године када су се повратили у Србију уз помоћ Црвене армије.Ко су и шта су били припадници националног покрета отпора ДМ ЈВУО и равногорци страдалници: активни и резервни официри и војници, цивили, омладинци (гимназијалци и студенти, града и села); таоци симпатизери покрета ДМ и фамилије чији су припадници били у одредима ДМ-покрета.У логору на Бањици је било и заробљених припадника високог командног кадра војних и цивилних штабова из градова и са терена (корпуса, бригада, батаљона, чета ЈВУО, формација омладинских штабова ЈР, ЈОРА, ЖРОС-а). Сви они су чинили неупоредиву већину у Бањичком логору, над свим осталим заточеницима!На том путу Бањице - раскршћу са смрћу, бањичке епопеје, пролазили су равногорци подигнутих глава и усправног стаса знајући за шта су изложили своје животе - ПОКРЕТУ, који се борио за слободу, демократију, краља и отаџбину и СВЕТУ РАВНУ ГОРУ!Кроз логор на Бањици се сматра да је прошло преко 100.000-120.000 затвореника, од почетка, 5.7.1941. године до 4.10.1944. године и да је из њега стрељано, по неким проценама, углавном на Јајинцима, преко 80.000 заточеника; од тих бројева је преко 90% заточеника било доведено од

стране немачке војске и ГЕСТАПОА, тј. припадника покрета ДМ, а остали су били доведени од стране српске полиције. Исти однос је био и у процентима и за стрељање! Ипак, колико је људи тачно прошло кроз капије бањичког логора као заточеници, не може се са сигурношћу утврдити, јер се намерно није водила тачна евиденција.У Србији на стратиштима и губилиштима убијено је око 250.000 људи, жена и деце, а у самом бањичком логору преко 80.000 људи (цитат - пук. Ђорђевић, предс. суда на суђењу јуна 1946. године у питању упућеном окривљеном Таси Динићу).Ђенерал Дража Михаиловић, са суђења 1946. године:„На стратишту у Јајинцима, по моме рачуну и извештајима, стрељано је преко 114.000 људи. Тражио сам да се то објави преко радио Лондона, али савезници никад то нису хтели, те жртве да објављују!“ (стеногр. изводи са суђења 1946).Драги Јовановић, са суђења 1946. године:„Кроз Специјалну полицију је прошло 1.500 затвореника. Истрагу је водио ИВ отсек Спец. полиције - антикомунистички отсек, а од тога је стрељано нешто око 600 људи у логору на Бањици. У Јајинцима је стрељано око 35.000 људи. Од тога броја само они које смо ми предали, то су били комунисти (1.500). Од свих Недићевих органа, ако је доведено 600 људи, док су остало довели Немци“!Према једном ратном извештају, 342. пешадијске немачке дивизије од 18.11.1941: „До сада је ухапшено 22.175 лица! Од тога броја је послато у концентрациони логор и стрељано 21.875 лица!“ГАЛЕН, шеф нацистичке обавештајне службе за Источну Европу у свом поверљивом извештају приписује ДМ-покрету, подршку од преко 80% српске популације, као најорганизованијем и најоружанијем покрету отпора у Југославији!Штаб генерала БЕМЕА:„Већина четничких састава под вођством Д. Михаиловића заузима према немачкој војсци непријатељско држање...“Генерал Јодл 12.12.1941, саопштава Хитлеру:„У Србији се сваког дана просечно стреља између 13 и 30 присталица генерала Драже Михаиловића. Немачке одмазде настављају се током читавог рата против ДМ-присталица!“Драги Јовановић, на суђењу 1946. године, у продужетку:„Кроз притвореничко оделење Спец. полиције прошло је 1.700 лица, а од тога је 45% било повређено батином (пооштрено саслушање). - Од јула 1941. године до маја 1944. године, од Спец. полиције масовно је убијено у Јајинцима 3.500 цивила Срба, разног доба старости.Број жртава у Југославији износио је више од 1/8 укупног броја становништва, цени се цифром од 2.200.000 жртава. Овај број обухвата преминуле, протеране, исељене и депортоване, као и губитке због смањеног наталитета у ратним условима. У ИИ светском рату усташе су побиле 1.200.000, док су Срби убили 120.000 људи.Фелдмаршал Кајтел, шеф ВК нем. војске издаје наредбу - 16.9.1941/2060 - у којој се наређује убијање 100 људи за једног убијеног немачког војника!И дан данас постоје сачувана по историјским архивама немачка - саопштења - БЕКАНТМАЦХУНГ - о извршеним одмаздама, стрељаним по окупираним градовима Србије, где је видан однос о извршеним егзекуцијама над припадницима Равногорског покрета отпора и комунистима. СС-генерал МАЈСНЕР, шеф полиције безбедности и ГЕСТАПО-а у Србији, велики зликовац и србомрзац, био је водећи носиоц најоштријег курса према националном покрету ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА и РАВНОГОРЦИМА. То је човек који је реорганизовао цео ГСП апарат за уништење ДМ покрета. Полазио је са становишта да је ДМ покрет н а ц и о н а л н и покрет, и да је као такав „крвни“ непријатељ Немачке, и да према томе његове присталице треба уништавати на све могуће начине.Године 1942. и 1943, специјално, су биле године најжешћих немачких офанзива на терену и градовима, као и велике рације и хапшења над припадницима покрета ДМ, у заједници са квислинзима. Само током 1943. године на територији Србије, Немци су у заједници са својим сарадницима спровели неколико већих војних операција, против јединица ЈВУО као: Хајнрих, Моргенлуфт, Маисколбен, Крум, Долхштос, Хербстнебен и друге.Од августа до децембра 1943. године ЈВУО покрета ДМ, имала је око 70 борби против окупатора, рачунајући само борбе описане у извештајима присутних савезничких официра и у дневним извештајима немачке Главне команде.Према изјавама Д. Јовановића, Т. Динића, Ђуре Докића и Косте Мушицког, на суђењу 1946. године,

тврди се да је у логору на Бањици стрељано преко 70.000 људи, а не рачунајући остале логоре: Земун-Сајмиште, Ниш и остала места са којих се директно водило на стратишта.Интересантни су детаљи о Бањици и Јајинцима, које су наводили окривљени са процеса 1946. године, извађени из стенографских бележака са суђења, који ни до данас нису демантовани. У логору на Бањици били су присталице, симпатизери и борци ЈВУО, Равногорског покрета, комунисти и мањи број криминалаца и црноберзијанаца, као и талаца. Однос „ГЕСТАПО кривци“ према кривцима „српске полиције“ (уствари „ДМ“ заточеници према комунистима) у бањичком логору био је 10:1. Тај исти однос је био и са стратишта у Јајинцима, 10:1!У логор на Сајмишту у Земуну, по Немцима назван „АНХАЛТ ЗЕМЛИН ЛАГЕР“, према постојећим и нађеним историјским изворима- доведено је 32.000 затвореника, док је у логору сваки трећи изгубио живот, због тешких услова за живот и малтретирања.

ПРИПАДНИЦИ РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ МАУТХАУЗЕН

Концентрациони логор Маутхаузен је био логор за уништење људи (Верницхтгс лагер) за све идеолошко политичке противнике немачког Рајха из целе Европе. У њему је страдало, по званичној евиденцији, преко 122.000 људи, иако тај број може бити већи за још неколико десетина хиљада. По тој евиденцији страдало је Југословена 12.890, а и овде се такође може додати још неколико хиљада људи. У Маутхаузен су пристизали Срби углавном са Бањице, или евентуално са Сајмишта.Српски родољуби припадници Равногорског покрета, ЈВУО, ЈРО, били су уствари осуђени на смрт уз тихо умирање на тешком физичком раду, уз психо-физичке тортуре и минимум егзистенције, од стране национал-социјалистичке диктатуре, преко њихових полицијских СС формација. Борба са свим тим тортурама била је преживети првих пар месеци да би имао наду да нешто даље још преживиш. Ту су сви интернирци били само бројеви, безимени људски скелети.Истина о концентрационом логору МАУТХАУЗЕНУ је незамислива, прераста границе поимања сваког нормалног човека, ако сам то није преживео.Са радилишта су довођени претучени, убијени, полумртви, унакажени - све је то одмах ишло у крематоријум, док су полуживи и неспособни ишли у гасну комору.Један мањи број логораша са Бањице био је упућен и расут по другим логорима у Немачкој, Француској, Пољској или заробљеничким логорима за официре и војнике.Логорски систем терора је уништавао логораше, али претходно је требало да их морално убије, да убије њихову психу и људско достојанство. Живело се од данас до сутра; само још ово, или то, да се преживи - до пролећа! - али то су били кратки временски термини, јер се на дуже није могло рачунати!МАУТХАУЗЕН је познат Србима још из И светског рата када је такође био велика српска гробница. Док је српска херојска војска у И св. рату пружала отпор истом непријатељу, Аустроугарима и Немцима, и преживљавала страшну епопеју свога народа преко Албаније, дотле су њихови заробљеници, под најсуровијим условима, губили животе по логорима у Аустрији и Угарској. Тада је било по логорима 150.000 заробљеника и 150.000 интернираних цивила: старци, жене и деца. Од тога је преко 30% помрло! У самом МАУТХАУЗЕНУ је тада било више од 30.000 људи, а у Ашаху такође преко 30.000 заробљеника.У Маутхаусену из И св. рата биле су 72 радне команде, а у МАУТХАУЗЕНУ из ИИ св. рата било је 49 подручних радних команди (углавном се радило за војне фабрике и наоружање).У МАУТХАУЗЕНУ, градићу на 10 км од Линца, била је зидана велика тврђава опасана електричном жицом високог напона. Биланс преживелости је био страшан: од 100 људи 10 је преживело, да би од преживелих 1 од 10 остао жив! На логораше је најубитачнији утицај имала неизвесност о томе колико ће боравити у логору и шта ће бити са њима. Сталне стресне ситуације, шокови, апатија, деперсонализација, перманентно гладовање, хладноћа до промрзнутости, нехигијенски услови, лоши метереолошки фактори и минимум физиолошке егзистенције...МАУТХАУЗЕН је нацистичка Немачка формирала 1939. године за своје политичке противнике. Први Југословени долазе 1941, углавном Словенци, у не великом броју. Од краја 1941, како је притисак у Србији растао против припадника отпора ДМ-покрета, тако су стизали један за другим транспорти са равногорцима, све до краја лета 1944. Не може се рећи да није било у међувремену

појединачних случајева припадника комуниста. Они су у већем броју пристигли у логор тек са последња два транспорта, пред расформирање Бањичког логора. (Задњи транспорт са Бањице пошао је 26.9.1944. г.)Однос припадника ДМ-покрета према комунистима је био исти као у логору на Бањици, тј. 10:1, а рачуна се да је Југословена ушло кроз капију логора од 15-18.000 заточеника.Припадници ДМ-покрета у МАУТХАУЗЕНУ предњачили су по храбрости, одважности и херојству. Највише покушаја бекства било је од стране Срба-равногораца, и то официра. Било их је по логорском затвору, убијани су због покушаја бекства пред постројеним логорашима, и са специјалним ознакама, у робијашкој униформи за слободно устрељавање („К-затвореник“). Било је међу тим равногорцима и високих војних руководиоца - команданата ЈВуО, омладинаца, цивила, студената и других. Маса од њих је страдала у логору и завршила у крематоријуму, мањи део је остао у животу, да би отишао у емиграцију, расуо се по свету, или се вратио у Србију, где су им животне судбине биле различите среће!

НЕМАЧКИ ИЗВЕШТАЈ ОД 1. ЈУЛА 1943: ОПЕРАЦИЈЕ ПРОТИВ МИХАИЛОВИЋА

МЕСЕЧНИ ИЗВЕШТАЈ КОМАНДУЈУЋЕГ ГЕНЕРАЛА И КОМАНДАНТА У СРБИЈИ ОД 1. ЈУЛА 1943. КОМАНДАНТУ ЈУГОИСТОКА (Командант Југоистока - ЛЕР, генерал-пуковник), о ВОЈНОПОЛИТИЧКОЈ СИТУАЦИЈИ, ЧЕТНИКА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА, СОПСТВЕНИМ ПРОТИВМЕРАМА И ДИВЕРЗИЈАМА НА ПРУГАМА У СРБИЈИКОМАНДУЈУЋИ ГЕНЕРАЛ И КОМАНДАНТ У СРБИЈИИа, бр. 2951/43 пов.Садржај: Извештај о ситуацији за време од 16.6-15.7.43.Прилог 6319.7.1943.ПОВЕРЉИВО!КОМАНДАНТУ ЈУГОИСТОКАГЕНЕРАЛ ПУКОВНИКУ ЛЕРУИ Политичка ситуацијаПолит. ситуација налази се под утиском вести о успешном искрцавању Савезника на Сицилији (поморско-ваздушни десант 5 и 8 сав. армије на Сицилију почео је 10. јула 1943. године), и почетку великих операција на истоку. Широки слојеви народа се надају да ће се наступајући догађаји пребацити преко и тако довести у догледно време, такође до активних напада Савезника на територији Балкана. Спремност за устанак је услед ових догађаја поново оживела, што се још повећала издатим директивама Драже Михаиловића за припрему саботажних акција, као и саботажом прикупљања жетве.Нечовечни поступак владајуће усташке организације, који се недавно у пооштреној форми поново врши у Хрватској против српског становништва, изазива баш у овом тренутку нарочито непожељну узнемиреност српског становништва, националног осећања..............Српска влада генер. Недића је доказала своју добру вољу за сарадњу на ликвидирању организације Драже Михаиловића кроз податке о боравишту Штаба Драже Михаиловића, чија се веродостојност могла установити из приложених Извештаја.Притисак Моске на југ. емигрантску владу сматра се тако јаким да стално круже вести о абдикацији краља Петра у корист његовога брата..............Широки народни слојеви виде спасење свих својих невоља у ослобођењу од стране савезника.ИИ Непријатељска ситуацијаПрипреме за општи устанак у случају савезничког искрцавања на територији Балкана настављају обе устаничке стране. И док комун. покрет у том погледу није био у стању да покаже битније резултате због одбијања сељачког становништва, дотле је покрет Драже Михаиловића забележио веће успехе.................Дража Михаиловић је поново издао једну наредбу према којој треба пружити активан отпор

немачкој војсци у случају напада, док немачке јединице на које се наиђе и које не намеравају нападати, треба даље неузнемиравано пустити. Против Руског Заштитног Корпуса (РЗК) и Српског Добровољачког Корпуса (СДК - Љотићеви одреди!) и даље ће се банде Драже Михаиловића жестоко борити.На читавој територији јужне Србије, непријатељ је појачао своју активност у облику препада на општине и поједине личности, у позивима на саботажу лиферовања жетве и више случајева разарања вршидбених гарнитура.................Из Извештаја се сазнаје да су снаге Драже Михаиловића које се налазе у сев. ист. Србији концентрисане између Великог Градишта и Неготина. Ове јединице без сваке сумње имају задатак да стално ометају дунавску пловидбу.У области Рудника понова су се појавиле, под командом Калабића (реч је о Корпусу Горске Гарде под командом кап. Николе Калабића), јаче групе Драже Михаиловића добро наоружане аутом. наоружањем.Простор јужно од Равне Горе, досадашњи организациони центар покрета Драже Михаиловића, је рашчишћен. Ипак, услед изванредне неприј. обав. службе, није могао бити забележен неки виднији успех у односу на напред поменуто обезбеђење материјала енглеске војне мисије.Хапшењем водећих људи штаба омладинског покрета Драже Михаиловића у Београду (ЈУРАО ОШ 1001 - БЕОГРАД), разбијено је руководство овога покрета:.......................Дража Михаиловић је издао наредбу својим припадницима да у већем степену осигурају дринску границу у простору између Зворника и Вишеграда и да спрече продирање комун. снага.Повећава се подршка устаника путем спуштања материјала падобранима. Постоје извештаји о бацању материјала на Копаонику, Равној Гори и планини Дели Јован - западно од Неготина).ИИИ Сопствена ситуација и намереС обзиром на позиве Драже Михаиловића, треба очекивати озбиљно угрожавање сабирања летине и саботаже. Треба рачунати са активнијим ангажовањем јединица Драже Михаиловића кроз саботаже на важне војне објекте.За очекивати је да се знатан део српског становништва побуни против окупационих сила у случају непријатељског искрцавања. У овом случају изгледају нарочито угрожени саобраћајни путеви....................У простору Равна Гора - Маљен - Медведник за сада се развија операција против организације Драже Михаиловића.НАМЕРЕ:У наредном периоду ће се чврсто инсистирати на томе да се продре у организациони центар покрета ДМ и да се омете даља мобилизациска изградња.На првом месту планирана је од 23.7.1943. операција против снага Драже Михаиловића у области Рудника, које све више угрожавају главну железничку пругу...........................За командујућег генерала и к-та у СрбијиНач. штабаГеитнер Хербертђенералштабни пуковник

ИЗВОР: ВОЈНОИСТОРИСКИ ИНСТИТУТ - ЗБОРНИК, Том ЏИИ књига 3, Докуменат бр. 107/451БР. 107/стр. 451

(НАПОМЕНА: На страни бр. 2, у доњој четвртини текста, који је подвучен, а у вези хапшења Омлад. штаба Београда, односи се на:Омладински штаб Београда - ЈРО 1001 - при Горском Штабу бр. 2 - Београд под директном командом Војног и Цивилног Дела истога штаба.Хапшење уследило ноћу на дан 10/11. јула 1943. године, када је ухапшен 21 члан тога Омлад. Штаба заједно са командантом, а 25. септембра 13 омладинаца је стрељано у циљу мера одмазде, док су 2 члана из групе упућена у концентрациони лагер МАУТХАУЗЕН. У даљем току истраге у Београду је похапшено још до 80 особа, а у унутрашњости по градовима и варошицама и до 120 особа, које су завршиле по логорима и стрелиштима Србије.)

ТРЕЋИ ДЕО

НАЈБОЉИ ОМЛАДИНЦИ

ДР ВОЈИН АНДРИ“

БИОГРАФИЈА

Војин Андрић рођен је 3. марта 1917. године у Нишу. У родитељској кући васпитан је национално, патријархално и религиозно. Његови родитељи су имали три сина и сву тројицу су дали Отаџбини. Војин пролази кроз школу са одличним оценама. Продужује школовање на Београдском универзитету. На Правном факултету даје одлично испите. Добија Светосавску Краљеву награду и дипломира 1939. године. Уписује одмах докторат и постаје доктор правних наука у јануару 1941. године.Као члан Демократског клуба на Универзитету учествује у свим делањима клуба...У нередима на Универзитету 1938, буде гурнут са другог спрата низ степенице у партер лично од Милована Ђиласа и пренесен у болницу где је одлежао месец дана.По оснивању СК Клуба са неколико својих другова прелази у СКК. Оснива Омладинску секцију СКК. Покреће часопис „НОВА СРБАДИЈА“, и прикупља сву националну омладину.То је био цвет наше младости. Њих су 27. марта 1941. носили на раменима, да би после оставили ту дивну младост по немачким концентрационим логорима, по босанским гудурама и српским планинама, масакрирани од Немаца, комуниста и љотићеваца.Када је Дража 1941. формирао своје непобедиве чете, Војин налази пута и начина, одлази на Равну Гору са неколико другова и стављају се на расположење Дражи, као омладинци СКК. Ту се формира легендарни О. Штаб 501. После тога Војин одлази у Босну, где остаје и бори се до 1943. године када се враћа у ВК ЈВуО. Одлази у Делиградски корпус, где води пропаганду и уређује лист „Слобода или смрт“. Остаје кратко време ту и на позив Драже одлази за ВК ЈВуО где добија положај шефа пропаганде и постаје члан ЦН Комитета.Тада почиње други део Голготе. Повлачи се кроз Босну, спрема командосе и на крају пада у руке комунистима, доводе га у Београд и осуђују на смрт. Божјом помоћу и љубављу породице успева да га помилују на 20 година. Одводе га са осталим члановима ЦН Комитета у Срем. Митровицу, где проводи тешке дане под најгорим режимом. Три године у самици без ичега, успео је да припитоми једнога миша, то му је био разговор. Кад су то видели стражари, убили су тога миша. Када су га после те три године извели из те самице био је обневидео и морали су да га воде. У Срем. Митровици проводи 15 година и 1960, излази и долази кући. Покушава да добије неку службу, али цела његова породица била је обележена ради свога става према режиму.Нервно преморен и физички оронуо губи стрпљење и покушава да илегално пређе границу и да нађе мало слободе, коју је толико волео и за коју је и живот дао.Ту на граници југословенско-грчкој престаје каријера, младост и живот Војина Андрића.

8. мај 1985. године,Сан Франциско - САДОЛГА и ЦАЦА (сестра и сестричина Воје Андрића)

ИЗВОД ИЗ САСЛУШАЊА Др ВОЈИНА АНДРИЋА У ГЕСТАПОУ

Извор: Архива Бдс, Београд АНДРИЋ Војин ВојаПрипадник обавештајне организације Драже Михаиловића у Београду. Рођен 3.3.1917. године у Нишу, од оца Милана и мајке Данице, рођ. Узелац, Србин, вере православне, са станом у Београду, Краљевића Томислава бр. 50.Школу је похађао у Нишу где је положио и велику матуру, а затим је прешао у Београд, где је јануара 1941. године положио државни испит. Од маја 1941. године био је запослен као адвокатски приправник код адвоката др Миодрага Живановића у Београду.Почетком 1937. године ступио је као члан у Демократску партију Љубе Давидовића, одакле је 1938. године опет иступио пошто су партијски кругови на универзитету почели да пактирају са комунистима. У пролеће 1939. године ступио је као члан у „Српски културни клуб“ у Београду, где је после 3 месеца постао председник омладинске секције, а где је остао до почетка рата 1941. године. Омладинска секција издавала је свој часопис под насловом „Нова Србадија“, а главни уредник истог часописа био је Андрић. Тенденција писања „Нове Србадије“ била је у чисто националном духу, а против Хрвата и комуниста.Приликом пуча, марта 1941. године, учествовао је у истом и био је један од организатора оне омладине, која је на дан пуча испуњавала улице са узвицима „живео краљ“, „доле комунизам“, а такође је учествовао у тучама против комуниста пред Техничким факултетом у Београду.Дана 17. новембра 1941. године упутио је Фридерици, пуковник немачке војске и припадник Аста Београд, допис Делатној команди Београд, у којем саопштава да је Андрић Војин главни финансијер групе Драже Михајловића. На основу тога дописа је Андрић ухапшен дана 26.11.41. год. од стране Делатне команде и спроведен у затвор. На своме саслушању Андрић је све порицао и изјавио је да нема никакве везе са Дражом Михаиловићем и да је ова пријава против њега само освета комуниста. На основу исте оптужбе био је већ једном ухапшен од стране српске Специјалне полиције, али после неколико дана морао је опет бити отпуштен услед недостатка доказа.Септембра 1942. године Андрић ступа у везу са припадницима обавештајне организације Драже Михаиловића у Београду и то са Миликић Александром, Стеваном Павловићем и Властимиром Петковићем, чију функцију је сада потпуно преузео, пошто се исти повукао, јер се посвађао са Александром Сашом Михајловићем, који је од стране Драже Михаиловића био одређен за команданта Београда, а којем су се иначе предавали извештаји који су прикупљали припадници ове об. организације. У лето 1942. године био је Андрић код генерала Трифуновића, кога је Дража Михаиловић био одредио за команданта Србије, а који се налазио на Гочу. Од Трифуновића је добио налог да сваких 10 до 14 дана пошаље извештаје о политичкој ситуацији у Београду. Са Трифуновићем је остао у вези до краја 1942. године и стално му подносио тражене извештаје. Крајем 1942. године (новембра месеца), када је био ухапшен Миликић Александар од стране Делатне команде Београд, Андрић је побегао из Београда.Према извештају једног агента Делатне команде Београд, налази се Андрић маја 1944. године у Гроцкој, а пре тога је био у Главном штабу, али се није слагао са Васићем, припадником штаба ДМ-а и преместио своје седиште у Хомољске планине. Андрић је важио као правни саветник за све банде ДМ у том простору и писао је многе чланке за новине ДМ. (...) АНДРИЋ Владимир, Влада Др., посланик - сенатор, рођен 27.1.1882. год. у Требињу, ожењен, вере православне, са станом у Београду, Жоржа Клеменсоа 5, код Јеле Ђошевић. Отац Никола, мајка Сока.Извор: Андрић Војин ВојаАрхива Бдс БеоградПочетком 1943. године Делатна команда Београд водила је проверавања личности Владана Андрића, пошто се сумњало да је он идентичан са Андрић Војин, адвокатским приправником, рођен 3.3.1917. године у Нишу, са станом у Београду, Краљевића Томислава 50, који је радио обавештајно за организацију Драже Михаиловића, а за којим је наведена установа трагала. Почетком априла 1943. године установљено је да Владан Андрић нема никакве везе са истом

организацијом и да није идентичан са Војином, те противу њега није ни поведена истрага.

Др ВОЈИН АНДРИЋ У ДЕЛИГРАДСКОМ КОРПУСУ

У извештају команданта Делиградског корпуса, мајора Бране Петровића, од 10. марта 1944. године, упућеном ДРАЖИ, каже се о омладинској организацији следеће:„У селу Шарбановцу налази се школа за омладинце под командом поручника Г. Бонђуловића. Ту су скупљени сви омладинци из целог Бањског среза. Свих 126 на броју стручно се васпитавају, кроз војну обуку, коју држе официри, и идеолошку, кроз курсеве које држи др Војин Андрић-Бата у духу директива, које смо донели још током прошле године из ВК ЈВуО. Од њих ће се по свршеном курсу образовати једна пропагандна јединица од 30-40 људи, који ће кроз позоришне комаде, предавања и песме, кроз села и вароши ширити нашу идеју. Остатак пак ћу растурити по осталим батаљонима.У Ражанској бригади то је већ спроведено и пропагандна група омладинаца функционише беспрекорно.Сад то спроводим у Бањској бригади, а потом ћу исто и у Алексиначкој и Моравској, чим се акција заврши“. (С-В-16622.)Говорећи о стању пропаганде до свога доласка за команданта корпуса, тј. до септембра 1943. године, мај. Бранивоје Петровић у извештају ДРАЖИ из децембра 1943, каже „да пропаганда уопште није ни постојала“, оцењујући тако слаб рад омладинаца из ЈРО ОШ 601 и 1001, који су се раније налазили на овој територији. Иначе, ОШ ЈРО 1001 практично није више ни постојао, после провале од стране Гестапоа поч. јула 1943. Даље се у извештају каже:„За шефа пропаганде поставио сам поднаредника - ђака др Војина Андрића-Бату, који са својих 27 омладинаца тај посао успешно обавља и води. Не само писањем и живом речју, кроз конференције и предавања шири равногорску мисао“. (С-В-16591, стр. 2.)АНДРИЋ је дошао на ову дужност у јесен 1943. и остао на њој све до маја 1944. године. Развио је врло живу пропагандну активност. За разлику од руководилаца пропаганде у другим корпусима - у раду је био самосталан, придржавајући се само повремених директива ВК ЈВуО, и уз помоћ команданта корпуса, о чему у својој изјави каже:„Пропагандну службу у Делиградском корпусу обављао сам ја и, углавном, имао сам одрешене руке у раду. Директиве сам добијао из ВК ЈВуО, а материјална средства од благајника корпуса... Организовање прослава: краљевог рођендана, бадњака, корпусних слава, освећење застава и заклетве регрута организовао сам у заједници са војним и са цивилним руководиоцима...“ (М-1977/2, стр. 5.)О организацији и садржини пропагандног рада у корпусу АНДРИЋ каже:„Децембра месеца 1943, мени полази за руком да упаднем у Алексинац, који је био под Немцима и Бугарима, и да украдем малу ручну машину - тигл, и да је пребацим у село Јошаницу под Ртањ. На тој штампарији већ неколико дана после тога излази први број ‘Слобода или смрт’ органа Делиградског корпуса. Тај лист излази једном месечно, штампа се у 5.000 примерака (укупно је изашло 5 бројева). У Београд се шаље 1.000 примерака, 1.000 у ВК ЈВуО, а остало се растура по терену.Ради организовања и вођења овога листа као и целокупне пропаганде на овим теренима ја сам поред себе имао једну групу омладинаца ЈРО ОШ 501:ПРЕДРАГ СТЕФАНОВИЋ, матурант,АНДРИЈА МИЛОЈЕВИЋ, студ. права,МИОДРАГ ПОПОВИЋ, студ. права,АЛЕКСАНДАР ЂУРИЋ, свршени учитељ,ДИМИТРИЈЕ и МИХАЈЛО ЂОРЂЕВИЋ, студ. права,ЉУБОМИР ПОПОВИЋ, матурант,МИЛУТИН МИЛОВАНОВИЋ, студ. филозофије.У току рада ангажовао сам још неке личности које су дошле из Београда:ВОЈИСЛАВ ДРАГУТИНОВИЋ, професор и његова супруга,РАДМИЛА ДРАГУТИНОВИЋ, професор,БОРИВОЈЕ КЕСИЋ, новинар,Инг. ИВАН ПЕТРОВИЋ, инжењер,ЛАЛА МАРКОВИЋ, спикер радио Београда...

Како је у самом корпусу постојао сукоб између команданта корпуса БРАНИВОЈА ПЕТРОВИЋА и команданта Ражањске бригаде ВЛАСТИМИРА ВЕСИЋА, који га није признавао, то је стварно мој рад био сведен на акцију Бањског и Алексиначког среза, док је у Ражањском срезу пропаганду водила самостална група локалних омладинаца, под вођством учитеља ДОБРИВОЈА ПЕТКОВИЋА, искључиво по директивама свога команданта, немајући везе са мном. У ова два среза, организовао сам Одбор, у који су ушли:Инг. АЛЕКСИЈ КОНТИЋ,МИОДРАГ МИТИЋ, адвокат,СТАМЕНКО КОСТИЋ, индустријалац,КРСТА СПАСИЋ, срески начелник,ЈОЦА ЈОВАНОВИЋ, прив. чиновник,АНТОНИЈЕВИЋ ЦЕКА, судија.У заједници са тим лицима, водио сам пропаганду на том терену до маја 1944. године...У оквиру самога пропаганднога Одбора основао сам популарну библиотеку, која је имала с времена на време да излази, издајући популарне брошуре о актуелним проблемима:НАША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И КОМУНИЗАМНАШЕ СХВАТАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕНАШ ПУТ и др....а затим су прештампане и неке од брошура које је издавао ЈРО ОШ 501 у Београду.Главне директиве ДРАЖА је слао у својим поверљивим депешама, сваких 15 дана, дајући преглед на унутарњем фронту и у међународној ситуацији. Те директиве сам на састанцима са горепоменутим лицима разрађивао у дискусијама, а потом би здружени чланови имали да их спроведу у своме сектору у дело. Тако је инг. Александар Контић руководио библиотеком, адв. Митић листом, Предраг Стефановић билтеном, професор Драгутиновић лецима и брошурама, а МИЛКА ТОДОРОВИЋ, председница ЖРОС-а, листом РАВНОГОРКА...Паралелно са радом на штампаном информисању предузимао сам и акције путем живе речи, предавања и говора. Једна група омладинаца из Соко Бање, која је свршавала предвојничку обуку у селу МРНЏИ, прошла је кроз кратак идеолошки курс који сам ја водио. Група омладине у Алексиначком срезу прошла је кроз курс у селу БОВНУ, који је водио омладинац ЖИКА СТАНИСАВЉЕВИЋ, делегиран из ЈРО ОШ 501. У самој вароши у зиму 1943. и 1944. године организовао сам НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ, са задатком да кроз популарна предавања изнесем линију покрета и објасним актуелне политичке догађаје. Но, овај Нар. унив. није имао за циљ да истакне само људе ДМ, већ су у тој акцији могли да учествују неутрални људи са предавањима чисто стручног карактера. Тако су учествовали и неки чиновници Суда, пољопр. референтства и грађ. школе, са предавањима чисто стручног карактера...“ (М-1977-2, стр. 3,4.)Командант корпуса у својим извештајима ДРАЖИ, овако говори о АНДРИЋЕВОМ раду:„Он лично пише све, сем неких прилога који повремено стижу из Београда“. (С-В-16622.)„Шести број мог листа СЛОБОДА ИЛИ СМРТ, на осам страница је изишао из штампе. Задовољан сам њиме јер предњачи својим ставом и својом уређеношћу“, пише Андрић у једној депеши. (С-В-/16622.)Командант корпуса известио је ДРАЖУ, 10. маја 1944. године, да су „Нар. Равногорски одбори успостављени у сва три среза“ (С-В-16636).Од чланова Равн. одбора, АНДРИЋ у поменутој изјави, наводи:„На челу среског одбора у Соко Бањи стајао је индустријалац ДРАГИ КОСТИЋ, а у одбору су били: МИКА СТОЈАНЧЕВИЋ, кафеџија, ПЕКА АНТОНИЈЕВИЋ, судија; МИОДРАГ МИТИЋ, адвокат; МИЛИЈА МАРКОВИЋ, трговац.Даље се наводи овде, да су поменути одборници дошли у сукоб са командантом корпуса, зато што су стрељани неки припадници НОП-а без сагласности са њима, те су уложили жалбу код ВК ЈВуО и поднели оставку. Овај сукоб окончан је одлуком ВК ЈВуО, да се смртна казна „над цивилима сме извршити тек по одорењу среског Равн. Одбора, а над војним по одобрењу ВК ЈВуО“.Што се тиче обавештајне службе у Делиградском корпусу Војин АНДРИЋ, наводи следеће:„У Делиградском корпусу није постојала нека нарочита дупла обав. служба. На њеном челу је стајао учитељ ДОБРИВОЈЕ ПЕТКОВИЋ (погинуо у Босни), али у самој ствари он је одржавао везе са свим командантима бригада и срезова, а ови су давали податке. Са терена Бањског среза (Соко Бања), који ја једино знам: ЗДРАВКО СТОЈНИЋ, команд. среза деловођа општине у Соко Бањи је радио као обавештајац, јер је стално ишао по терену. Иначе шеф об. службе корпуса ДОБРИВОЈЕ

ПЕТКОВИЋ, био је и командир ескадрона пратње команданта. Такође су из Соко Бање, важили као саветодавци и обавештајци:МИОДРАГ МИТИЋ, официр (погинуо у Босни),Инг. АЛЕКСЕЈ КОНТИЋ,СТАМЕНКО КОСТИЋ, лимар (сада у Аустрији),МИКА СТОЈАНЧЕВИЋ, геометар,АЉОША, фотограф,КРСТА СПАСИЋ, нач. среза.“Такође су коришћени за обав. службу, курирску службу и поједини припадници СДС-а. У извештају команданта Делиградског корпуса од 25.12.1943, који је упућен ВК ЈВуО, о томе се говори:„Што се тиче Српске Државне Страже она је под нашом апсолутном командом... Користим је за курирску службу, обавештајну, пренос и транспорт материјала“ (С-В-16591).

ОРГАНИЗАЦИЈА ХАПШЕЊА ВОЈВОДЕ КОСТЕ ПЕЋАНЦА

Крајем новембра 1943. године, Војин Андрић се налазио са групом омладинаца на Гледићким планинама. ДРАЖА га позива да дође у ВК ЈВуО, која се тада налазила на Маљену, изнад Пашине Главе, у Оровици, Азбуковички срез. Непосредно по доласку В. Андрића у ВК, ДРАЖА му поверава задатак - хватање Војводе Косте Пећанца - који је Андрић одмах прихватио. ДРАЖА му предлаже да поведе са собом и десетак омладинаца, са чиме се сложио и командант Делиградског корпуса мај. Брана Петровић. Андрић са омладинцима напушта ВК, одлази за Алексинац и накнадно за Соко Бању. Мај. Брана Петровић улази у Соко Бању 1.12.1943. год.Војвода Коста Пећанац је по одобрењу Немаца имао одред од 80 добро наоружаних четника и око десет својих војвода, који су биваковали у околини Соко Бање, и повремено ишли у лов, пратећи Косту Пећанца.У хапшењу К. Пећанца учествовали су: Костић Лазар, кап. Тасић, кап. Јеремија Марјановић „Ујка“, кап. Тодоровић Аца, В. Андрић и одред војника Делиградског корпуса. Налог за хапшење је издао мај. Брана Петровић.У атару села Ресника (2 км од пута Соко Бања - Алексинац) К. Пећанац је тога дана (17.2.1944), када је ухапшен, био са 40 четника и 4 војводе у лову, док су остали његови четници били у Алексинцу. Након хапшења, почело је саслушавање Пећанца од стране В. Андрића и нач. среза Спасића.Продор јединица НОВ у области Соко Бање и Алексинца, прекинуо је излагање и саслушања окривљеног К. Пећанца.„ДРАЖА је био извештен о новонасталој ситуацији, и када смо питали - шта да радимо, одговорио је:‘Пећанац не сме да падне у руке комуниста, одмах по пријему овога наређења, ликвидирајте га!’„ - пише Андрић у поменутом извештају.По наређењу ком. Делиградског корпуса Бране Петровића, Коста Пећанац је убијен 5.5.1944. године, на путу Соко Бања - Читлук - Књажевац, на месту 2 км од Соко Бање.

ШТАМПАРИЈА У АЛЕКСИНЦУ

(Архива Гестапоа (БДС-Бгд), изводи из саслушања омладинаца из Алексинца, као и предмети главног српског агента - сарадника Гестапоа за време окупације 1941-1944. Раше Арсенијевића и његовог сарадника Наума Тасића из Варварина.)ВМ-Р13 (Раша Арсенијевић), као достављач и повереник Гестапоа у своме извештају од 26.7.1943, наводи да је Симоновић Боривоје, типограф у штампарији Сретена Стојиљковића у Алексинцу, у заједници са Латинићем Радивојем, типографом из Алексинца, штампао илегалне новине Драже Михаиловића и то „ВИДОВДАН“ и „ГЛАС РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ“; и да је исти признао своју кривицу, и да се у прилогу акта доставља 13.000 динара, која су пронађена код Симоновића као остатак од примљеног новца за штампање новина.ВМ-Р13 у своме извештају од 27.7.1943, упућеном СС-оберштурмифереру ВИНЕКЕУ у Ниш, наводи да је Симоновић признао да је вршио штампање илегалних новина, али ово тек после пооштреног

саслушања (батине при саслушању!), и суочења са Латинићем - и да је исти признао да је намерно оклеветао свога послодавца - штампара Сретена Стојиљковића, наводећи да је овај знао за штампање новина, како би истога уклонио, да би несметано могао да штампа новине. Стојиљковић је након тога као невин пуштен из затвора на слободу, јер уопште није знао да се у његовој штампарији штампају илегалне новине за организацију Драже Михаиловића.

Др ВОЈИН АНДРИЋ У БОСАНСКОЈ ГОЛГОТИ

Током Босанске голготе Војин Андрић се налазио на челу пропаганде ВК ЈВуО. У своме дневнику, забележио је следеће:„14. новембар 1944. године:...После одржаног говора у Округлици - ЧИЧА ме је позвао, честитао и поставио ме за шефа пропаганде при ВК“. (ВК-Х-83.)У том периоду постојале су при Центру за везу ВК агенције:- „Југопрес“, преглед догађаја са фронта,- „Балканпрес“, коментар политичких догађаја у земљи и иностранству,- „Хрватска преса“ („Велебитпрес“).Према записима В. Андрића, на „пресама“ су радили: адв. Миодраг Митић, новинар, Бора Кесић, инг., Иван Мишковић, проф., Борис Рихтеровић из Цеља и правница Душанка Остојић.Још увек постоје два примерка првога броја „Препорода“, часописа од новембра 1944. На једном се налази следећа посвета:„Војину за сећање на доба глади и стварања Миле, Лале, Борис, Милан и Прећа - 2.12.1944. године - Средње, Босна“ (ВК-П-488).А на другом:„Нашем драгом ‘паланачком адвокату Милу’ верном другу из дана глади и страдања у Босни. - Војин, Лале, Борис, Милан, Преша, Иван“ (ВК-П-486). Прву је писао „Миле“ (вероватно Милорад Митић) а другу Војин Андрић.(Адв. Миле је Милорад Митић; Војин је Војин Андрић; Лале је инг. Иван Мишковић; Борис Шуштерчић; Преша је Предраг Стевановић; Иван је инг. Мишковић; Борис је Бора Кесић.)Садржај тога броја „Препорода“ је следећи:- „Нови људи“ - чланак који се завршава следећим речима: „На њено чело (равногорске револуције), ступају нови људи, који ће завршавајући њену прву фазу, борбу са спољашњим непријатељима, отпочети другу и последњу: ликвидирање старог унутрашњег поретка и његових носилаца“.- „Легенда“ - о „малом пуковнику“, тј. ДРАЖИ који „језди на беломе коњу“ и прелази Србију, Југославију, Балкан, Европу, свет, векове... улази у историју и постаје песма, еп, легенда...“- „Дражин проглас о мобилизацији 1. септембра 1944. године“.- „Балкан и велике силе“.- „Жртве Словенаца“ - кратка нотица, у којој се, између осталога каже, да су „партизани побили 8.000 Словенаца“ и да су „партизански одреди сарађивали са италијанским властима“.- „Песме о јунаку ДРАЖИ“.- „Југословени“ - позив да се „брани слобода без компромиса и без милости“.- „Србија, срце Балкана“.- „Наша Словеначка“.- „Воз смрти“ - говори се о убиству 300 Словенаца у возу близу Беча.- „Раднички покрет Равне Горе“; - „Они ће отићи“; - „Хрвати и југословенска мисао“; - „Амнестија“ - клеветнички чланак против амнестије АВНОЈ-а; „Смисао наше борбе“; - „Др Синиша Станковић“ - говори се о његовом „држању“ за време окупације; - „Не одступамо“ - у којему се констатује да се „ситуација покрета ДМ нагло поправља“; - „Ко уништава европску културу - антинемачки чланак“; - „У Босни крв се лије...“ - песма.За пропаганду је карактеристично у овом периоду, да је сва пливала у водама „равногорске револуције“, којој је тон несумњиво давао њен тадашњи шеф Војин Андрић. Часопис „ПРЕПОРОД“ је уређивао лично Војин Андрић.- Чланак „Смисао партизанске револуције“ је Војин Андрић писао 23.12.1944. у Средњем (ВК-П-499, стр. 4).

- У дневнику Војина Андрића - 20. новембра 1944. године - забележио је следеће:„Глад нас је почела да мучи! Храна очајна. Кромпир и купус, са кашичицом масти на двадесет људи. Шуга нас је све освојила. Распрострла се по целом телу. Мира немамо, ни часа. Кад пишемо, читамо, лежимо, у сну или на јави, само се чешемо. Цело нам је тело у ранама. А вашке у глави и на телу, буве, не дају нам мира.Ма страшно је! Плакао бих када бих смео, када се не бих стидео сам себе и своје мушкости. Не смем да мислим шта је са мојима. Хтео бих да причам, али некако да причамо о лепим стварима прошлости, да заборавимо ову тешку атмосферу, која нас гуши, која нам не да мира.Сви су нас напустили. Нико не шаље помоћи. Ми остајемо као ситни, мали, неми да се боримо са џиновима. Партизанима се указује помоћ са свију страна. До максимума се иде у пажњи према њима и према њиховим плановима.Ох! Боже, да ли је могуће! Да ли ћемо ми заиста настрадати, да ли смо предати пропасти“ (ВК-Х-83).В. Андрић се такође много интересовао и за питања организовања КОМАНДОСА, који су имали задатак да се пребацују у Србију, ради диверзантске и терористичке делатности у позадини фронта ЈА.Видно је то из дела дневника В. Андрића од 16. децембра 1944, где је записао следеће:„Предлог за стварање КОМАНДОСА који би се пребацили у Србију ЧИЧА је најзад примио и увид у уредбе број 101 и 102 обелоданио и потписао.Са ЧИЧОМ сам дуго разговарао. Изгледа да је прихватио моје огледе и да се поново вратио старим сарадницима.Поклонио ми је пуно поверење, и даје ми широк замах послу...“У јануару 1945. ДРАЖА је упутио пук. Бороти, команданту ГШ 100/Сарајево, следећу депешу:„Одговор на депешу 231. За др Андрића. Одобравам учињени предлог. Нека што активније предузме пребацивање командоса за Србију“ (Д-35-297).- Депеша преко п.пук. Павловића, команданта Краљевских командоса, од 2.01.1945, гласи:„Командоси завршили курс. Треба да иду што пре на посао, обзиром на ситуацију у Србији. Молим да ми дате канал и омогућите да што пре дођем до Вас, ради пријема детаљних инструкција, које се депешом не могу примити“ (Д-ИВ-370).В. Андрић се тада налазио у Средњем, где је одржаван курс за командосе. Држао је предавања командосима из моралне наставе (јануар 1945. год.).Средином децембра 1944. В. Андрић образује „Позоришну секцију“, која је брзо основала „Прво војничко равногорско позориште - Равна Гора“. Позориште је имало 29 глумаца, глумица, певача, музиканата и другог помоћног особља (ВК-П-630).ДРАЖА је прописао, 28. фебруара 1945, „Уредбу о устројству Пропагандног оделења ВК ЈВуО.Према В. Андрићу, на челу Отсека за пресе и радиофонију налазили су се Борис Рихтершић и Бора Кесић,Отсека за Просветнике - калуђер Јован Рапајић,Отсека за јавне манифестације - проф. Стева Тодоровић,Отсека за штампу - Иван Мишковић,Отсек Архивско-историски = Војин Андрић.Према извештају Боре Кесића од 11. марта 1945, у саставу пропаганде ВК тада је радила и краткоталасна фонска станица „Глас слободних југословенских планина“ (ВК-П-619).ДРАЖА је на основу чл. 5 наведене уредбе прописао „Правилник о организацији и раду просветничке службе у јединицама ЈВуО“, на дан 11. марта 1945. године, којим су били предвиђени у четама, батаљонима, бригадама и корпусима тзв.“РАВНОГОРСКИ ПРОСВЕТНИЦИ“! Просветници су били орган Пропагандног одељења ВК, којему су били одговорни за рад.

ПРВА РАВНОГОРСКА ОЛИМПИЈАДА

Крајем марта 1945. године приређена је Прва равногорска олимпијада. На терен се улазило кроз велики славолук, на коме је коломазом исписано: Прва равногорска олимпијада. Организацијом је руководио др Војин Андрић.Такмичило се у: бацању камена с рамена, трчању на сто, двеста и петстотина метара, скакању у

вис и даљину. Победиоци-тројица најбољих добили су честитке, дипломе и новчане награде из ЧИЧИНИХ руку, док су они стајали на једном победничком узвишењу.Најбржи тркачи били су - Шумадинци! Бацање камена с рамена - Јужносрбијанци - скок у даљ Војвођани - скок у висину - из Расине равне. Највећи број бодова - Горска краљева гарда!Такође је организовано фудбалско такмичење. Учествовало је осам репрезентација из разних корпуса. Последњег дана пре подне играли су победници из утакмица претходног дана. У сумрак, најзад, на високом јарболу, залепршала се застава Шумадијске групе корпуса, као симбол њихове коначне победе на тој олимпијади.

:ЛАНЦИ ДР ВОЈИНА АНДРИ“А

СВЕЖЕ ХУМКЕ НАШЕ УЗДАНИЦЕ

1. Александар Стојановић, матурант ИВ београд. гимназије2. Лазар Максимовић, матурант ИИИ беогр. гимназије3. Владимир Жикић, матур. ИИИ беогр. гимн. (друг Краља Петра ИИ)4. Михаило Наумовић, студент архит. погинуо на Јастребцу5. Иван Лазаревић, студент, погинуо на Копаонику6. Војин Вујић7. Браца Милошевић8. Душко Петровић9. Велибор и Бранко Боранијашевић10. Драган Лазаревић11. Богдан Милутиновић, студент, шеф ОШ ЈРО 1001, стрељан од Гестапоа у Јајинцима.С Л А В А И М!(„Г Л А С Б Е О Г Р А Д А“, 1. септембар 1944. године, бр 3 година И страна 3)

СМИСАО ПАРТИЗАНСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

Бронзани профил т.к.зв. партизанске револуције, посматрам са социолошке и политичке тачке гледишта, данас у часу кад прима круну легитимности и кад постаје званична државна доктрина Србије, потпуно је јасан.Од бескрајних илузија и снова, који су јој приписивани, од свију оних величанствених планова, које је она имала да оствари, свима који су јој приносили своје оболе, после три године силне жестине, робинсонијаде по свим кршевима Балкана, падова и успеха, - није остало готово ништа. Свега се она одрекла, све је изневерила, све напустила и постала је лишена свију маски, раскринкана у блефу, обична сеоска предстража, авангарда Црвене армијеДокази. Ево их:И. Партизанска револуција, рођена у нашем болу и грчу, кроз наше рушевине и крв, кроз наше крстове и гробове, имала је нама првенствено и једино да донесе националну зору и ново рађање света и човека. А међутим иза ње, иза имена њеног вође и месије, револуционарно замишљеног али оперетски изведеног крије се експонент туђе воље, туђих интереса и планова. Чињеница да је Тито свршио курс у Свердлову, или ком другом месту ван Србије, значајно је за нас јер нам потврђује истину да ће се нашом судбином управљати из неких далеких нама непознатих географских ширина, и да се може остварити истина толико потврђивана, да нашег народа може и нестати, ако ти интереси Интернационале буду захтевали. Та разоткривена мистерија имена њеног вође и плејаде неких интернационалних бораца, јасно и убедљиво доказују да та револуција није наша, српска, национална.ИИ. - Сва крв и сви гробови, могу се оправдати, јер би се партизанском револуцијом скратио ток еволуције ове некултурне и заостале средине, која мора да улети у сферу културе и напретка.Не треба дискутовати, да је партизанство, у својој револуционарној тежњи показало јасно, колико дивљег, осветничког, уништавајућег и крваво-варварског оно носи у себи. „Уколико горе тим боље“, они су се опростили од културе и у галопу су улетели у варварство. Пуцајући на културу, што је

грађанска и буржоаска, партизани су себи прибавили један јасан антикултурни став. Јер култура није ни грађанска ни пролетерска, ни десна, ни лева. Постоји само култура и варварство, и то као лако схватљив однос добра и зла, тезе и антитезе.Довољно је само бацити поглед на хетерогену шаренолику гомилу партизанских легија, ломброзових типова, патолошких изгледа, оптерећених луесом и гресима младости, на све те злочинце, који су изводили часове анатомије и вивисекције на нашем невином живљу - Босне, Црне Горе, Лике и осталих покрајина.Те некултурне партизанске масе, које баратају људским месом, као да су инспирисане канибализмом Централне Африке, могу само да варваризују културу. То је логичка и историска чињеница. Недостатак слобода, и шаблон сваког жртваног домара - оно што је типично за партизане, дотерали су свако друштво у ћор сокак, где је култура умирала.ИВ. И најзад последње, најјаче, најосновније оправдање друштвеног лома, партизани правдају радничком победом. А како је овде стварно било? Раднике највише треба жалити, јер је њима додељена најтежа улога. Интелектуалац и сељак не очекују ништа, јер револуција ради њих није ни стварана. Радник је у њу упро већ деценијама своје уморне очи, да му донесе спас и срећу, а шта је добила:- Право на штрајк му је одузето, јер приватне својине нема! Држава је све приграбила себично себи, и свака корекција према њој је неисправност, отпор, бунт.- Пошто је држава постала послодавац, отпала је потреба да неко интервенише у споровима са радницима. Држава је постала и кадија и судија, и пошто је она изразито радила, све што уради и донесе то је резултат радничке воље. - Нема потребе суду или законитости!- Задоцњење на послу, устанак против претпостављених, саботажа посла, кажњавају се смрћу или тешком робијом.- И тако радници у својој властитој држави, изложени овим поступцима, живе и раде.Они могу постати вредни, али не и слободни. Ово је разумљиво само није оправдано. Јер на место диктатуре пролетаријата, долази диктатура над пролетаријатом.И под том призмом посматрана, бивша Југославија, осветљена ватрама слобода, штрајкова и радничких права, личи на обећану земљу. Губитак личне слободе, не може надокнадити ни једна политичка слобода на свету.И тако партизанска револуција пошто није оправдала ни један од основних захтева који су јој се приписивали, и који су украсили одеран маспок блефовима, шта је остало од ње, и шта је она у суштини?Постоји једна интересантност - можда контрадикција:Наши партизани хоће да остваре поредак СССР, а он са своје стране чини гигантске напоре да досегне до облика европског живота. То је чист анахронизам, ради кога није потребно дизати револуције, и милионе терати у мир вечних ловишта.Везујући се за СССР, партизани престају да бивају револуционари, и постају авангарда, претходница Црвене војске. То је њихова величина, али и најдубљи пад.Од револуције којој су служили остали су амблеми, који у најбољем имају музејску вредност. Јер СССР признаје само оне револуције, које он ствара, и фабрикује у друге земље. У ствари те револуције које даље прате заглушне хуке авиона, тенкова и блокаде ватре убојних оруђа, пре личе на долазак непријатељске војске, на окупацију.Све фразеологије света падају пред овом истином. И тако партизански покрет није револуција, већ припрема за савршену окупацију. Не треба се чудити што СССР полаже право на Србију, као на своје историјско тле, кад се на њој налазе већ три године неке претходнице, партизанске трупе. Борба НОВ-а, није борба за слободу, већ анимација за окупацију, за промену из једног ропства у друго.Српски народ тражи слободу и НОВ који доноси ропство, мора бити уништен. НОВ то осећа, и зато пали, руши, убија, уништава...И све наше наде и сви наши снови о НОВ и пролетерској револуцији, падају, изумиру, губе се.Слобода, ношена на врху крваве петокраке звезде, умире под плотунима нових окупатора још увек на Бањици или Главњачи.Једнакост остаје неостварен сан за масе које су провалијама одвојене од маршала, комесара, референата и хиљаде нових типова новог сталежа.А сан о новом човеку и новом времену, партизанске револуције сигурно и лагано улази у гробницу сахрањених илузија човечанства!

(23.12.1944. Средње/Босна)

МИ ПУТ СВОЈ ЗНАМО...

Зажареност снова нашег јавног мњења, поново је утонула у усијање после свију оних догађаја, која је мозак просечног Балканца доживео. Из демократије, летела је страст Балканца у фашизам, из тоталитаризма у комунизам, а из интернационалних вода у анархистичке облике слободе. То је био психички просек једног Балканца, који је ипак (нечитка реч - прим. ур) на истоку и на западу. Јер док је Бугарска своје политичко рухо облачила према курсу зелених униформи и жутих блуза црвених звезда, дотле је Југославија, а нарочито њен централни део Србија била стожер оданости идеја загарантованих у обавезама части и крви.Кривуља политичког курса Бугарске имала је заиста огроман број својих наглих падова и успона, који су свест нашег човека доводили у једно стање тешко схватљиво, и прилично забрињавајуће, али које га није ипак избацило из колосека стабилности и добрих погледа.Међутим последњи догађаји били су и сувише тешки, да би се мирно могао пратити развој односа. Јер револверски меци мртвога Бориса означили су сигнални тренутак камелеонског пребојавања. Бугарска је кроз уста Багрјанова објавила свету, да је вољна да истрпи грехе за своје злочине, као Фридрих у Каноси. Али ипак није напуштала терене окупиране и остварене своје ириденте, под црном капом фашизма. Немачке трупе остајале су мирно на пољима Казанлика, а поред тога што се булеваром Александра Невског шетао совјетски посланик. А сама Бугарска док је с пушком на готовс, излазила из Србије, била је спремна, да се сукоби са великим руским ваљком, који се нагло котрљао Балкану.За то време Срби су ћутали, и чекали. Али када су руске трупе дошле до Дунава, и кад је Бугарска за једну ноћ примила рат и склопила примирје, наш човек је почео да мисли, да суди, па и да се плаши. Бунило га је то што западни савезници ћуте? Није разумевао однос између војске која је до јуче имала своје политичке комесаре, и партизанских одреда, који су вршили насиља и пљачку у име петокраке звезде и под заштитом великог руског вође Стаљина? Сумњао је да ће његови национални и демократски идеали морати да добију још једну ноту оштрине левог екстремизма, и добијао је стотину комплекса у страху, да је његова Равногорска револуција промашена. Међутим, с правом се може рећи да је тај страх неоправдан и узалудан био. Јер једна је ствар уништење непријатеља, који се мора тући на свима теренима, без обзира у чије границе долази, а друга је ствар промена политичког режима и унутрашњег курса земље у коју се улази. Зато руске трупе могу доћи и до наше границе, и прећи преко ње, могу се приближити Београду и ући у њега, али ће тако исто једнога дана изаћи, чим непријатељ буде уништен, остављајући само једну добру успомену на свој боравак и решење руске загонетке, којој се неће приписивати невероватан карактер, већ која ће се гледати очима стварности. Атлантска повеља, која је прокламовала слободу свог унутрашњег уређења и самоодређења, обавезује велике земље оружјем, нас мале законом крви и части. Ми смо је примили као јеванђеље истине. У њу дубоко верујемо. Опомињемо свет и човечанство, да смо улетели у трогодишње ропство, да би само показали свету, да уговори нису парчад хартије и комади крпа. Али тако исто дижемо главу у одбрану истих. Наше унутрашње уређење је ствар нас лично. То је наш проблем и наше решење. У њега се не сме нико мешати. Иначе ћемо поновити своју историју. Шуме ће се поново напунити хајдуцима, Равногорска револуција ће се продужити у вечност, а ми сви као легије донкихотских витезова умрећемо на мачу, као браниоци савести човечанства, против сваког оног који нас буде дирнуо. То је наша часна реч коју дајемо у име наше националне Револуције целом свету.БЕОГРАДЕ,Мрачна, као плач мајке, тешка као мора смрти, била је српска ноћ. Три године трајала је она. И све се изгубило у њеној дубини, протканој вапајима рањених срца. О, горки су били њени часови. Лутало се и сумњало, умирало и очајавало. И само снови, ружичасти и срећни, били су подстрек Провиђења, надахнуће једне будућности, визија најлепше песме.И тада, у њеној свирепости и оштрини одјекнуо је зов краљеве трубе. Она је јечала продируће и претећи, будећи из сна, и најављујући праскозорје великог дана. Звониле су шуме и кршеви, и њихов ехо летео је преко кукурузних поља и зелених као смарагд пашњака, кроз све домове, села и градове, све тамо Тебе, горди и велики Граде.Страшан је био зов трубе Краљевих војника. Претећи, он је и оптуживао и благосиљао, а изнад

свега он је био Делфи и Крона, нашег новог епа.БЕОГРАДЕ,Војске освете крећу, Београде, зар не чујеш бат њихових ногу. Оружје блиста, косе и браде ломе се на ветру, као зли дуси дивљега Крона. Горди су и уверени у победу. Тешкоће их не обесхрабрују, опасности их не плаше, спремни су да ударе на све сем на Бога.Београде,Колевко наше величине, прени се и пречисти. Зора пуца. Легенда се остварује, Наступа Твој велики сневани дан, Јер тамо са планина на беломе коњу Провиђења, силази ти Он, Највећи међу нама по делу, најскромнији по стварности, Силази Ти да би подигао заљуљани престо, учврстио круну, и Развио заставу.БЕОГРАДЕЈа те већ гледам гордог и величанственог, опраног као суза, великог као историја, како нас сачекујеш неустрашив, гордо и право, а небо грми, и планине јече.НАПРЕД У СЛАВУ. ЦЕЗАРЕ, О ЗДРАВО.

(Извор: Архив Војске Југославије Београд, ЧА, ВК-П-563)

МИХАИЛО НАУМОВИ“

ЈАВОРАЦ

Михаилу Наумовићу - Нуми, ст. технике, поднареднику - Ђаку, командиру штабне чете Омладинског штаба Б/2, храбро погинулом у победничком јуришу на Јаворац Ђурна, дана 19. јула 1944. године.Први пут од почетка операција у Топлици, наша бригада се налази у резерви. Већ дан и по смо у Блацу, док се у околини води борба. Партизани су у нападу и лагано напредују, потискујући Жичку и Љубићку бригаду И јуришног корпуса. Како смо навикли да стално будемо у претходници, да одржавамо контакт са непријатељем то нам се ова блиска позадина чини веома безбедном. Одједном око 15 часова стиже наредба за покрет. Борба се водила на 2-3 километара испред нас и по јачини митраљеске и пушчане паљбе, по убрзаном дејству бацача знали смо да партизани напредују. Ситуација је била веома озбиљна. У штабу бригаде говорило се да је ово последњи покушај да спречимо поновни упад партизана у Топлицу... На изласку из Блаца... застали смо. Чекали смо десетак минута, док су поред нас у супротном правцу пролазили делови Жичке и Љубићке бригаде. Борна комора, радио станица, многобројна кола са рањеницима и делови појединих чета промицали су, повлачећи се са положаја после дводневних тешких борби. Пронесоше поред нас и корпусну заставу. Немо смо посматрали овај призор... Поделише нам и нову муницију са напоменом да се штеди. Минути пролазе... Одједном нас прену кратка и отсечна наредба наредника Станка: „Штабна и ђачка чета у колони по један за мном!“... Идемо друмом у правцу запада а сунце нам бије право у очи. Поред нас једнако промичу борци Љубићке и Жичке бригаде... „Трчећим кораком напред“, паде команда! Трчали смо нешто више од једнога километра. Стигли смо у једно село на брежуљцима према Јаворцу, са кога су се спуштали партизани и фронтално тукли ИИ бригаду нашега корпуса. Пратећа чета поставља ужурбано тежак бацач и тешке митраљезе у једном воћњаку недалеко од нас. Добијамо наредбу да са штабном четом избијемо по сваку цену на врх Јаворца, док ће драгачевски и таковски батаљони развијати се бочно од нас... Партизанска ватра пренела се и на нас. Била је све жешћа. У широко расутом стрељачком строју наша ђачка чета са два пушкомитраљеза претрчавала је преко винограда и шумарака, приближавајући се благим падинама Јаворца. С времена на време по неко прилегне или се заклони иза камена да би опет наставио са повлачењем. Нисмо још стигли ни до подножја Јаворца, а наш тешки бацач пратеће чете отпочео је уједначеном паљбом. Осећали смо се сасвим сигурним. Партизанска ватра била је све жешћа. Наши пушкомитраљези морали су повремено да дејствују... Најзад стигосмо у подножје Јаворца. Сада смо били ван непосредног деловања и домашаја партизанске ватре. По старом обичају одахнусмо један тренутак, користећи овај природни заклон. Наредник Михаило договарао се са пушкомитраљесцима и старим борцима из ђачке чете о тактици

коју треба да применимо да бисмо у најкраћем року избили на врх Јаворца. Изменисмо план... Место широког стрељачког строја, пошли смо у колони по један уз један осушени поток, држећи велико растојање. На челу студент Михаило-Нума са пушкомитраљезом и једна тројка са бомбама, а на зачењу Бранко са другим пушкомитраљезом, да у случају изненадног препада са бока брани одступницу. Провлачили смо се у највећој тишини, напрегнуто гледајући преда се. Главно је било да избијемо на врх. Истакнуте партизанске јединице остајале су бочно, лево и десно од нас. То смо осећали по њиховој ватри и довикивању... Излазили смо из потока. Шума се проредила. Избисмо у једно житно поље. Одједном нас засуше рафали партизанских аутомата. Били смо примећени... Развисмо се у стрељачки строј, прелазећи упркос тешке ватре кроз житно поље у правцу партизанских положаја. На самом врху налазило се неколико старих храстова, засађених на ивици њиве и ниска жива ограда. Ватра је постајала неиздржљива. Партизани су нас тукли фронтално а из даљине захватила нас је паљба нашег И батаљона. Бацач и тешки митраљези наше пратеће чете нису ни нас поштедели. НУМА и БРАНКО тукли су из стојећег става партизанске положаје, а прва тројка је бацала бомбе. Небо се сасвим наоблачило. Још 2 сата нас је делило од ноћи. Партизани су се повлачили. Запалисмо суву врзину да би димом дали знак нашима да смо већ избили на врх и да бацач и тешки митраљези престану са паљбом. Наши пушкомитраљесци НУМА и БРАНКО са помоћницима избили су на сам гребен и бескрајним рафалима засипали су партизане који су се у нереду повлачили. Бацач наше пратеће чете повремено нас је гађао. Партизанска ватра је попустила. Пред нама је стајао још само један задатак: - одржати се на врху до ноћи и још једну победу забележиће наша бригада...! Радосно смо посматрали наредника Михаила како нам маше заставом, дајући знаке распознавања нашим батаљонима. Ускоро затим пристиже наредник Станко са деловима штабне чете. Нашим пушкомитраљезима придружују се аутомати штабне чете. Борба је и даље трајала. Са својих прихватних положаја партизани стварају понова ураганску ватру на наше положаје. На гребену без икаквог заклона наши пушкомитраљесци храбро су бранили заузети положај.Одједном, дотрча поднаредник Остоја из штабне чете и узвикну: „Погину један омладинац!, и хитро се баци на земљу да би се заклонио од партизанског рафала који је косио изнад наших глава.(...)У сумраку, на самом гренету, једва заклоњен ниском оградом лежао је НУМА поред свог пушкомитраљеза. На потињку крварила је огромна рана куда је метак изашао... Борба се настављала са још већом жестином... НУМИН пушкомитраљез прихватио је Милија... НУМИНО лице било је бледо-зелено, очи полузатворене, а неколико трзаја руке били су још једини знаци видљиви живота. Подигли смо га и понели га низ падину... дошли смо до планинског пута. Крај пута лежало је још неколико рањеника. Променили смо НУМИ завој. ОН је тихо јецао... Повремено је несвесно приносио руку глави и устима. Ми нисмо имали капи воде да му дамо. Мрак се полако спуштао... ЈАВОРАЦ ЈЕ ЗАУЗЕТ! Петорица је погинуло... Међу њима и МИХАИЛО НАУМОВИЋ НУМА, поднаредник-ђак, студент технике, који је на свом пушкомитраљезу на Јаворцу носио победу нашој бригади и слободу мирним топличким сељацима.(...)Мрак се већ био увелико спустио. После дугог чекања, стигоше најзад и једна воловска кола. Сместисмо НУМУ и још једног тешког рањеника. Он се није мицао. Бата, помоћник код Нуминог пушкомитраљеза, тихо је плакао... Скинули смо шајкаче и прекрстили се. Кола кренуше у правцу Блаца... Стајали смо у ноћи... НУМА је умро... Стајали смо и даље, тупо слушајући како се све слабије и слабије чује шкрипа кола која односе једнога друга кога више никада нећемо видети... Ништа се није чуло. Борба је била престала, у шуми је владала мртва тишина, баш као пред буру. Те ноћи, нас неколицина који смо изнели НУМУ лутали смо по мраку кроз шуму између наших и партизанских линија. Тек око поноћи стигли смо нашу чету. Око 2 сата изјутра избили смо на Црну Чуку, спремајући се за напад на партизане који су се ушанчили на Лепој Гори. Прилегли смо покрај ватре. Неки су чистили још пушке а други тихо разговарали. Све позната лица. НУМА није био међу нама. Осећали смо празнину и тегобу коју себи нисмо могли да објаснимо. Још један нас је оставио. Дао је свој живот у борби за слободу. Његова мајка, ове тихе јулске вечери можда жељно очекује од њега вести... Јутро. Крећемо даље... На Лепој Гори борба је почела...(...)Доцније нам је причао Вања... : „Сахранили смо и истога дана НУМУ, и још шесторицу на гробљу у Блацу. Било је доста сељака. Свештеник је одслужио опело, а вод војника из Пожешког корпуса је испалио почасни плотун. Име на крсту исписано је оловком...

Замолио је једну жену да запамти НУМИН гроб, па ако некад било ко од његових дође, да им га покаже. Ја сам сутрадан са болницом кренуо из Блаца даље...Н. В.(Шестог септембра 1944. године ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић одликовао је МИХАИЛА НАУМОВИЋА - НУМУ... Златном медаљом за храброст.Наредбом команданта И равногорског корпуса И омладинска бригада носила је назив - „И омладинска бригада Михаило Наумовић“).

ЗОРАН ХОЂЕРА:ПРВА ОМЛАДИНСКА БРИГАДА „МИХАИЛО НАУМОВИЋ“

Другог јуна 1944. године образована је од ИИ батаљона јуришне бригаде „Крста Кљајић“ и омладинаца из других борбених јединица И равногорског корпуса - И ОМЛАДИНСКА БРИГАДА.Она чини нову појаву у покрету отпора ђенерала Драже Михаиловића, јер је то била прва искључиво омладинска борбена јединица са својим омладинским командним кадром. Њено стварање и њене акције бележе значајан датум у борби српске омладине за слободу свога народа, јер долазе као плод напора демократски настројене сеоске, интелектуалне и градске омладине на организационом плану и истовремено представља остварење њених општих гледања на улогу коју младе генерације треба да имају у борби покрета Драже Михаиловића.У борбама за време окупације српска омладина је дала свој велики удео. Растурена по свим јединицама националног отпора, она је од самог почетка борбе учествовала у операцијама против окупаторских снага, а доцније и против комуниста, и својим одушевљењем и борбеношћу доприноси у многоме њиховом успеху. Та акција је била спонтана и неорганизована и у њој је учествовала омладина из свих друштвених слојева нашега народа.Неорганизованост у борбеним редовима, као последица територијалне разбијености, а делом и због неразумевања надлежних, да је могућности извесним мањим омладинским кружоцима београдске чаршије да, захваљујући својим везама са појединим политичким личностима у вођству покрета, стекну повлашћен положај. Тако долази до стварања ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ и образовања тзв. ЈУРАО ШТАБОВА! Ови штабови, а нарочито ОШ 501 ограничавају свој рад на пропаганду и на извесне курирске дужности. На војничку активност обраћа се пажња само уколико долази до потребе осигурања пропаганднога рада.На тај начин, пошто су постали официјелна Омлад. организација ОШ 501 и један део осталих ЈУРАО штабова остављају утисак, преко своје пропагандне делатности, као да читава омладина стоји на њиховом гледишту, што никако није био случај. Српска омладина, растурена по борачким једиицама и неповезана, није могла да да израза својим схватањима, како по најважнијим националним, политичким и социјалним питањима омладинског организовања. Она је стајала на гледишту да омладина зас лужује већу улогу у покрету, него што је пропаганда и курирска служба. Она је сматрала да омладина треба да узме организовано учешће у борби српског народа. Српска омладина је требало да добије извесну слободу у организовању и свом идеолошком и националном изграђивању и да образује своје омладинске борбене јединице. На тај начин би био најбоље искоришћен њен младалачки занос, жар и идеализам и њене јединице би представљале најелитније трупе у покрету отпора и његовој борби. Демократски настројена српска омладина је сматрала да је то једини начин успешне борбе са идеолошким комунистичким покретом.

СТРУКТУРА И БОРБЕ ПРВЕ ОМЛАДИНСКЕ БРИГАДЕ

- Почетком јуна месеца 1944. године долази до концентрације елитних јединица из Србије у оквир ИВ групе јуришних корпуса ради припремања операција великог стила у Санџаку и Јужној Србији. И омладинска бригада образује од својих добровољаца јуришни одред, који под именом И чете улази у састав ИИИ јуришне бригаде И јуришног корпуса.- У операцијама против партизана у Жупи и Топлици И чета учествује у свим борбама и одликује се приликом освајања Бруса. Наредбом команданта Србије од 20. јуна унапређен је за наредника Михаило Кренцеровић - и одликован Златном Обилићевом медаљом за храброст, а 7 старијих бораца унапређено је у чин поднаредника.

- У току јула и августа 1944. године, И чета учествује у свим операцијама и борбама у околини Куршумлије код Блаца, на Лепој Гори, Гајтану, у Јабланици, на Јастребцу и Копаонику.- 19. јула 1944. приликом јуриша на врх Јаворца, погинуо је командир чете Михаило Наумовић „Нума“, студ. арх. из Београда.- 7. августа 1944. у борбама на Копаонику погинуо је Иван Лазаревић, а рањен Зоран Хођера.- 19. августа 1944. командант ИИИ јуришне бригаде својом наредбом похваљује борце И чете. У наредби се истиче:„У свим борбама које је водила бригада у овом раздобљу омладинци су учествовали добровољно и показивали пуну борбену вредност, одушевљење, самопрегор и крајње залагање за победу Равногорског покрета и Југословенске војске, истичући првенствено борачку и идејну свест. Предњачили су и служили за пример свим осталим војницима у погледу морала, дисциплине и воље за победу. Мишљења сам да изгинуле треба предложити за висока одликовања, а све остале предложити за заслужену похвалу - награду!“- Крајем августа 1944. - пристиже и ИИ чета И омладинске бригаде и учествује и она у борбама против концентрисаних партизанских снага из Јужне Србије, Санџака и Босне. За то време остале јединице И омлад. бригаде врше операције у Западној Србији.- У јулу месецу 1944. приликом ноћног препада ради заплењивања оружја и муниције, долази до борбе са Немцима у Горњем Милановцу, којом приликом један омладинац бива рањен, а тројица заробљени и отерани у логор Гестапоа у Крагујевцу. Истовремено бригада врши операције против локалних партизанских одреда.- У јулу и августу месецу 1944. - И омлад. бригада обезбеђује аеродром код Прањана приликом доласка америчке војне мисије пук. Мекдауела и евакуисања преко 400 спасених савезничких авијатичара који су били оборени над Србијом. Овде ваља нагласити да су борци И омлад. бригаде још пре њеног формирања учествовали у саставу штабне чете команданта корпуса и Јуришног батаљона, у осигуравању америчке војне мисије пук. Сајца и кап. Менсфилда, новембра 1943, као и у обезбеђењу евакуисања целокупне британске војне мисије са аеродрома код Прањана, крајем маја 1944. године.- 6. септембра 1944. године, ђенерал Михаиловић, у присуству пук. Мекдауела врши смотру И омлад. бригаде и похваљује њене борце - МИХАИЛО НАУМОВИЋ и ИВАН ЛАЗАРЕВИЋ бивају одликовани Златном Обилићевом медаљом за храброст, а бригада добија име - И ОМЛАДИНСКА БРИГАДА „МИХАИЛО НАУМОВИЋ“. На предлог команданта ИИИ јуришне бригаде и И равногорског корпуса, ђенерал Михаиловић унапређује у чин п. поручника МАРКА КРСТИЋА и МИХАИЛА КРЕНЦЕРОВИЋА - у чин наредника четворицу и у чин поднаредника деветорицу. - Истога дана потпоручник МАРКО КРСТИЋ бива постављен за вршиоца дужности команданта И омладинске бригаде.Упоредо са борбеном акцијом И омлад. бригада врши и културну и националну делатност међу борцима покрета отпора и у народу. Она то чини и примером кроз борбу и кроз заједнички живот и патње и зато постиже завидне резултате. У местима ослобођеним од партизана она истиче националне и демократске пароле, приређује народне зборове и приредбе и организује хорове и омладинске састанке.Структура И омладинске бригаде је била разнолика. Највећи њен део је чинила сеоска омладина, затим интелектуална студентска и средњошколска омладина, као и радничка из Београда и унутрашњости. Тако се кроз њену борбу стварало чврсто јединство свих друштвених слојева демократски настројене српске омладине. Командни кадар бригаде су чинили они омладинци који су се нарочито истакли у борбама својом храброшћу и способношћу. Зато су они уживали велики ауторитет и поред тога што се ни по чему нису издвајали од обичних бораца.- Крајем лета 1944, када ђен. Дража Михаиловић објављује општу мобилизацију под заставу И омладинске бригаде јавља се преко 800 младића од 18-21 године. Пошто није било довољно оружја за све, само један део ступа у борбене јединице, док остали врше обуку и помажу у обрађивању имања оним породицама чији се храниоци налазе у борби.У вези са пројектом и масовној помоћи ђен. Михаиловићу од стране РУЗВЕЛТА - И омлад. бригада припрема план о образовању ОМЛАДИНСКОГ КОРПУСА. Међутим због измене ситуације на међународном плану предвиђена помоћ није стигла.- Средином септембра 1944. И омлад. бригада врши осигурање америчке војне мисије и болнице рањених авијатичара. Приликом операција на Маљену и Сувобору, после упада партизанских јединица у Западну Србију, И омлад. бригада води борбу са партизанима и спасава болницу и

комору америчке мисије од заробљавања.Настају трагични дани повлачења из Србије. На основу упутства команданта И равногорског корпуса и сходно одлукама на УМЦИ - 27. септембра 1944. команда бригаде даје слободу својим борцима. Један део се пребацује на терен Западне Србије, док се други повлачи са трупама ђен. Михаиловића у Босну. - У тим историјским данима трагичне епопеје српског народа читава плејада омладинаца из бригада и омладинских штабова полаже животе на олтар Отаџбине.

ЧЕТВРТИ ДЕО

СВЕДОЧЕЊА ОМЛАДИНАЦА

ИЛИЈА СТЕВАНОВИЋ

Илија Ика Стевановић је почетком новембра 1943. ухапшен од Гестапоа. Био је у соби 18 на другом спрату у истражном затвору ГСП у Краља Александра бр. 5. Ухапшен је био у вези провале омладинаца из ОШ 501 због брата Предрага „Преше“ јуна 1943. Преша је пуштен 14.11.1943. Преша је био повереник за своју гимназију, и био је у вези са Тошом Тадићем. Након тога Преша иде на терен.Провалу за Гестапо је учинио њихов повереник Зоран Константиновић по достави нач. „Ц“ одељења покрета „Збор“ (нач. Зоран Вуковић) писмено достављеној Гестапоу. Тада је ухапшена група омладинаца која је радила на набавци радио делова за терен за потребе ЈВуО. Ухапшену групу омладинаца имао је на вези Тоша Тадић, који је том приликом и ухапшен са још њих 5 у групи.Пред напад на Шабац 1941. Илија долази у Београд за набавке. Зиму проводи у Београду и када је била организована „Национ. служба рада“ - Тоша Тадић га одређује да тамо оде заједно са Вањом Костићем. Са Тошом смо стално били на вези. Непосредно је Вања Костић морао да напусти Београд и отишао је у штабну чету ОШ 501 на терен. Након извесног времена Тоша је саопштио да је Вања Костић стрељан...Следи Илијино казивање...

* * * * *

Буковик, 24. јули 1944...Партизани са ЏЏИИИ дивизијом (7, 9. и 14. бригада), ЈВуО - Великоморавска група корпуса (Иванковачки, Делиградски, Варварински и Ресавски корпус).Партизани напали ЈВуО око 10 часова и после вишечасовне борбе одбачени према селима Мозгово и Црни Као.Поприште битке је препуштено мртвим Србима које су на обе стране учествовале. То је био грађански рат у коме је поражена Србија.Партизани су били јако покретљиви, нарочито када их неко гони и (...) да беже!Сељаци наши у обе војске, били су увек наши сељаци, који су се борили и гинули кроз нашу историју. Стратегију бежања партизани су добро истренирали после бежања у Босни, па преко Неретве и Сутјеске, све до повратка у Србију, под заштитом руских тенкова.

* * * * *

Радио сам кратко време на шифри, а затим у ОБ-одељењу под мај. Нешићем. Ту сам радио и са Војином Андрићем на издавању поверљивог билтена - вести из иностранства нецензурисане, штампане због „Чиче“. Један примерак је даван Лалатовићу, а један ЦНК, као и један УСА мисији.Босна - септембар 1944: фебруар 1945. - В. Андрић је сматрао да је Лалатовић био кобан за покрет!Дешифровао сам једну депешу ђенерала „Дроње“ Трифуновића, на којој је био текст:„Омладинци Штаба 501 питају где су Миле и Лаза (Миле Драшковић и Лазар Јовановић)?“Одмах сам отишао код В. Андрића, јер сам и сам био члан О. штаба и сви смо се добро знали још из ОС СКК и мислио сам да се и они повлаче са главнином трупа! Када сам ово саопштио В. Андрићу он ме повуче у страну, осврну се, стави прст на уста, да би ми ставио до знања, да не говорим гласно, и шапатом ми рекао:„Немој њихова имена да овде гласно помињеш, јер они се сматрају дезертерима, и то је врло тешко погодило ЧИЧУ кад су му то рекли!“Прокоментарисао је ово В. Андрић тужно рекавши, добро се сећам: „Зар има смисла да сада напустимо ЧИЧУ?!“Војин Андрић је био необичан човек у сваком погледу. Одличан говорник, јак на перу. Познавао је комунизам као ретко ко. Велики патриота, одан покрету, неустрашив борац. О њему се може говорити само у суперлативу. Био је врло популаран, сви су га волели. Да нисмо изгубили рат, верујем да би одиграо велику улогу у нашем политичком животу.Једном приликом, тада у то време, Дража је дискутовао са В. Андрићем. Било је доцкан увече и Чича је закључио речима: „Морам да пишем сутра влади у Лондону!“ В. Андрић је на то нестрпљиво одговорио: „Ви сте влада, што тражите одобрење од њих? Зар не видите докле су нас довели?!“* * * * *Са Војином Андрићем сам био јако добар још од раније из ОС СКК, а и становали смо близу један другом у Београду. Од њега сам први пут чуо за пук. Дражу Михаиловића, и то између 1. и 5. јуна 1941. године.М. Драшковић, М. Јовановић и М. Матић, тројка из ужег руководства ОШ 501 су упутили Меморандум Дражи и тражили објашњење о даљим намерама ДМ-покрета. Када одговор нису добили донели су одлуку да распусте Штабну чету ОШ 501 и разреше њене припаднике обавезе према наредби ВК ЈВуО. Зато их је ДРАЖА назвао дезертерима!Критиковати данас после више од пола века ДРАЖИНУ одлуку за одлазак у Босну је покушај да се оправдају све врсте дезертерства. То дезертерство чланови ОШ 501 називају „сопствено наметнуто избеглиштво“!Војин Андрић се ипак био одвојио од ОШ 501, јер се није слагао са концепцијом рада ОШ 501 у оквиру Равногорског покрета, и наставио је да ради у оквиру пропаганде у ЦНК-у.Не може се данас тврдити и писати нетачно и непроверено за битне догађаје у нашој историји Равногорског покрета и ЈВуО. Наиме, постоје документовани записи - да су Немци имали преговоре са Мекдауелом о немачкој понуди да се предају (Мекдауел, браћа Кнежевићи, Дејвид Мартин) - Архив Хуверовога института.

* * * * *

Група командоса која је ишла иза нас (из Босне према Београду, марта 1945. године - прим. ур), а коју је водио ппук. Павловић бројала је 80 људи. Они су користили исти канал (пребацивање са једне стране Аде - острва преко Дрине, на другу обалу). За ову групу смо сви знали да долазе за нама. Комунисти су сазнали за ово од једног нашег официра из наше групе (Јанкуловић, по чину пп или пор.). Он се предао комунистима после 2-3 дана по нашем преласку Дрине. Наша група, по самом преласку Дрине, није наишла на комунистичке трупе. Тек када су сазнали за нас довели су јаке снаге и посели су Аду! У ову клопку је запала група пук. Павловића и била заробљена и спроведена у Шабац, где су одмах неке стрељали, а изгледа и пук. Павловића, јер му се губи траг након тога.Преша Стевановић је био пребачен са осталима у затвор у Сремској Митровици, одакле су их водили на чишћење мина. Преша је био уписан у затвору Сремске Митровице као - „Радић, радник, рођен у Осјеку!“ Успео је да побегне са једним капетаном! Стигли су до Београда, изгубили су ту

везу и губи им се сваки траг.У овој групи је био и арх. Иван Петровић, као и Бора Манић, командант корпуса. Они су из Шапца били пребачени лађом на београдско пристаниште, одакле су их усред дана везане спровели средином улице на Теразије у зграду биоскопа „Београд“, где је било неко одељење Озне. Ивана Петровића су стрељали после неколико дана. Кап. Бору Манића су спровели за Врање, где му је судио „народни суд“. Чували су га његови бивши војници, сада мобилисани од стране комуниста. Захваљујући њима успео је да побегне из затвора и да се пребаци у Грчку, затим даље у емиграцију у УСА, где је и умро (о бекству ми је лично причао). Шеф моје тројке био је један капетан из Авал. корпуса, члан преког суда, жена му је била учитељица у Болечу. Други члан био је Миле Станковић, а трећи ја. Капетан се или предао или био откривен и ухапшен - не знамо, јер смо тада били изгубили сваку везу! Миле Станковић и ја, са осталима нисмо могли да успоставимо везу, јер је то ишло преко вође тројке по ланчаном систему повезивања.По преласку Колубаре налетели смо на једну партизанску тројку. Вођа те тројке је препознао САШУ Михајловића према слици из потернице, али смо интелигентним маневром мимоишли тај препад.Проблем је био за нас да се опстане, а да се што мање људи изложи опасности, јер су комунисти били немилосрдни у освети.Нарочито ми је било тешко када је Миле Станковић пао ОЗНИ у руке. Он је требао да се нађе са неким пред нар. позориштем. ОЗНА је чекала и кад је Миле покушао да бежи био је рањен у ногу.Једно време сам се скривао ван мога стана, а затим сам био у свом стану у Зориној улици. Тешко је сетити се тих тешких 14 месеци! Чула су ми била невероватно изоштрена! У једној кући на трећем спрату ја се склоних у орман са удубљењем у зиду. СИТУАЦИЈА: Сашина погибија, вођа тројке нестао, нестанак и хапшење Милетово - остао сам сам! Догађаји се одвијају великом брзином, тада настаје најтеже! Да ли је ко проговорио у ОЗНИ? Покушао сам да ухватим везу са командом за које сам знао да је остала у једном селу испод Авале! Послао сам моју тетка Зорку (мајка арх. Ивана Петровића) да „купује храну“ у том селу. Никога није нашла! ОЗНА је и ту завршила посао! Та жена ми је у много чему помагала и њој захваљујем што сам се одржао у животу. Доживљавао сам тешке и опасне моменте и једном сам чак видео да ми се буквално дигла коса на глави. Било је момената када је брзо требало донети одлуку. У једном склоништу кућа је била увучена од улице око 40-50 метара, поред улице зид и чим би неко отворио капију заклепало би звоно обешено о капију. Ту је живела стара учитељица у пензији. Чуло се звоно... појавио се био човек у униформи! - „Ово је мој нећак, склони се доле у подрум, гледаћу брзо да га се отарасим!“ - рекла је стара учитељица... Сишао сам доле у подрум... Било је прилично мрачно. Подрум је имао два одељења без врата. У даљем одељењу био је ситан угаљ. Чуо сам и осећао пацове како циче и трче! Ослушкивао сам разговор и у једном тренутку, нећак је хтео да јој донесе угаљ! Скоро је настало гушење јер је она хтела да га спречи по сваку цену да он сиђе доле у подрум!Размишљао сам шта да радим: да ли да га треснем по глави, ако ме одмах не примети, а ако не успем и он употреби оружје - да пуцам, што би још више компликовало ствар, или да га разоружам и побегнем. Док су ми те мисли летеле кроз главу, чуо сам да је нећак срећом одустао од намере да донесе угаљ.Прве ноћи у школи где је радила жена капетана, вође наше тројке, само што ме је ухватио сан, настала је страховита пуцњава. Помислио сам одмах да су нас открили и зграбио сам оружје. У том тренутку ушао је из суседне собе капетан и рече да се не плашим, јер им је то неки ритуал - враћају се регрути са њихових вежби и увек се тако гласно и обесно на уласку у село понашају! Продужио сам мртав уморан да спавам и сутрадан предвече ушао сам у Београд - 1. марта 1945.Једног дана био сам у једном стану у дворишту полупорушене куће. Било је више станова са улице. Наједном је почела пуцњава усред дана. Рафали из аутоматског оружја нису престајали. Из околних станова свет је почео да бежи у подруме и чуо сам неке да коментаришу гласно: „Јао, четници су стигли!“ У ствари у близини је била УСА мисија војна (код саме Светосавске цркве, и они су били сазнали да је рат завршен и почели су да шенлуче!После хватања Милета Станковића од стране органа ОЗНЕ осећао сам се као прогоњена звер, коју су могли да убију на сваком кораку! Нисам знао да је Миле извршио самоубиство у ОЗНИ! Сигурно је да су инсистирали да каже ко је још у тројци са њим! Шта су у стању да све примене да би сазнали! Ако је икоме спасао живот - то је мени! Имао сам контакт са неким нашим људима који су ме снабдели формуларима и објавама и помогли!Увек је постојала нада, ма колико било тешко - то ме је одржавало - иде пролеће. ДРАЖА ће негде

да се појави - да му се придружим!Дошао је март 1946. и поразна вест да су заробили ЧИЧУ - више није било наде, изгубљено је све. Коме ће да користи ускоро моја сигурна смрт?!Тада сам одлучио, како сам већ рекао једном - да напустим земљу, тешка срца али чисте савести!Кретао сам се углавном ноћу, косу нисам секао и била ми је до рамена, обично бих је набио испод качкета! Рачунао сам, ако ме убију нек одем са знамењем и нека ме сви гледају.Али, опет је било и неких НАШИХ, које сам звао да се нађемо, али на жалост нису хтели да се одазову!Тек тада, по хватању Дражином, после 14 месеци илегалног живота, под најтежим околностима одлучио сам тешка срца, али мирне савести да изађем из земље!

СВЕТОЗАР ФИЛИПОВИЋ О МИОДРАГУ КРЕНЦЕРУ

(Светозар Филиповић је рођен 1924. у селу Брежђе, био је припадник Горске краљеве гарде од 1941. године. Живи у Брежђу.)Крајем 1942. пред Божић, Г. штаб Гарде - напустили смо ваљевски крај, због свакодневних потера од стране Немаца и љотићеваца. У тим потерама Немци су у Крчмару стрељали 22.12.1942 - 29 људи у засеоку Суботић, као одмазду за убиство два Немца. Кућу моју где сам са родитељима живео у Брежђу су опколили, све излупали и опљачкали. Те ноћи био сам са радио станицом у селу Горњем Добрињу и Николом Караном, телеграфистом. У селима Годљеву, Маковишту, Таору и др. Кретали смо се док сам ја у Таору, испод школе, у једној воденици инсталирао погон за пуњење акумулатора. За време тога боравка на Ајдачићевом терену упознао сам и телеграфисту Бошка Рогића који је био у Г. штабу код Филипа Ајдачића.Током марта 1943. у штаб Гарде дошао је акт пор. Милан Медић и одмах је био постављен за заменика команданта, а ја сам са два своја чувара - Маринковићем и Гардовићем припао Медићу. Од тада па до краја нисмо се растајали!У априлу 1943. око Ускрса, Медић ме је позвао и саопштио да смо добили два Београђанина - ђака, које је доделио мени. То су били Кренцер Миодраг „Буле“ и Илић Војкан „Суља“. С њима сам се одмах зближио јер су заједно са мојом браћом од тетке Ђоком и Мићом Ракићем учили у ВИИ мушкој гимназији, а и становали су код Аутокоманде у Београду, где сам ја проводио детињство. Њих двојица су из мржње према окупатору решили да иду у шуму и да се боре против Немаца. Били су лако обучени, са плитким ципелама, тако да су првих дана због лошег времена - киша, били у лошем стању и расположењу. Дао сам им да буду уз телеграфисту и да њему носе радио станицу и акумулатор, што ми мој Буле никада није заборавио. Буле је био кршан момак са пуно веселог духа и увек нас је држао у добром и веселом расположењу.Већ почетком маја 1943. наш одред Гарде под командом пор. Медића бројао је око 220 људи. У мају смо добили задатак да будемо на терену Таре око које су се концентрисали Немци. У селу Заовинама била је немачка посада у јачини једне чете. Снабдевање њихово било је из Кремне, те су пролазили једним делом Таре. По Медићевом налогу пресрели смо четири Немца са два товарна коња и у краћој борби смо их заробили. Буле је у тој акцији био прва виолина, без трунке страха је упао међу њих и разоружао их.Са Таре смо кренули за Шумадију, где је одређено да Гарда борави на терену око Опленца. У Средњем Добрњу сусрели смо се са Врховном командом. Буле је доживео велику радост јер је први пут видео ЧИЧУ и упознао Војислава - Воју, Чичиног сина, од кога се оба дана колико смо били са В. командом није раздвајао. (ВК ЈВуО се повукла из Црне Горе са Сињајевине из Липова под притиском Немаца, који су у том нападу на ВК ЈВуО заробили Павла Ђуришића.)У Шумадију смо стигли 21. јуна 1943. године. Тај датум сам запамтио јер смо се на Руднику у пределу врха Паљевина сударили са већим одредом партизана, и у тој борби било је мртвих на обе стране. Буле је тада имао велико ватрено крштење.У Шумадији смо се кретали по свим селима од Младеновца до Котраже и Рудника, све што обухвата срез Опленачки.Једно краће време у Тополи била је једна јединица Немаца. Добили смо пријаву преко Медића да

су неке наше девојке биле у друштву са Немцима. Тако је пријављена Милица Јовановић и Медић је решио да се она ошиша. Буле чувши за ту казну молио је Медића да он оде уз приличну опасност, да је ошиша! Медић је одредио п.пор. Мила Маринца из Колетине који је познавао Јовановићку, Булета и Еру Раонића, новинара. Буле је уз обезбеђење ове двојице лично ошишао Јовановићеву. Дуго је носио прамен косе од ошишане!Од већих борби Буле је са нашим пратећим водом Медића, који сам ја водио, учествовао у нападу на Немце и пољску стражу у Страгарима 27.8.1943. У тој борби исказао је велику храброст упадом у кафану из које су се бранили Немци и Пољска стража. У тој борби заробљено је 6 Немаца (муслимана из Ханyар дивизије и један п. нар. Влаховић из П. страже). Командни п. пор. Аустријанац био је рањен и он је извршио самоубиство.Са тројком у којој су били нар. Гардовић, п. нар. Маринковић и Буле као организатори Равногорског одбора по селима, Буле је у свакодневним акцијама обилазио опленачка села и у том раду био веома успешан.Били смо нераздвојни све до почетка новембра 1943. када сам ја добио налог да идем у ВК ЈВуО за одлазак у састав Југ. краљ. морнарице на Малту.Буле је са нашим јединицама био у Босни где је оболео од тифуса. После завршене И класе офиц. школе у Брајићу, остао је као наставник ИИ класе школе, а по завршетку рада школе био је код ппук. Палошевића. Брат Булетов Миле је био код Звонка Вучковића.

МИОДРАГ КРЕНЦЕР

Подаци о породици Кренцер од рођене сестре браће Милета и Миодрага, г-ђе Мира Јандрић из Београда: Миодраг Кренцер „Буле“ рођен је у Београду 6.8.1923. године у Облаковској улици код Аутокоманде. Завршио је ВИИ мушку гимназију. Преминуо је 4.11.1999. Миодраг је кренуо из Београда на терен у одред ДМ 20.4.1943. Михајло Кренцер Миле био је код Звонка Вучковића, а Миодраг Буле код Палошевића у селу Ба једно време.Миле је компоновао химну Демократске омладине и сплет равногорских песама. Миле је ухваћен од стране партизана и бачен у ВИИИ црногорску бригаду на сремски фронт, одакле се вратио за Београд.Павле Штол, трећи брат, рођен 1918, син из првог брака мајке. Отац Швајцарац, декоратер у двору Карађорђевића, иначе из Лугана. Павле је био код војводе К. Пећанца, као војвода Торлачки. Са жел. станице 6. маја 1942. или 1943. проводили су га за Смед. Паланку или конц. логор (Маутхаузен или Аушвиц), преживео је и отишао у Швајцарску - Цирих. Умро је 1965.Деда Кренцерових, Михаило, био је Немац, аустроугарски официр. Примио је српско држављанство, радио је у Тополивници као стручњак на елаборацији муниције.Били на бањичком логору - Миле Кренцер, Павле Штол и Миодраг Кренцер били су заточеници Специјалне полиције и логораши бањичког логора.

* * * * *

Белешке Миодрага Кренцера (изводи):БРАЈИЋИ - официрска школаИ класа - 60 слушалаца - 8 њих из Горске гарде- почела са радом поч. марта 1944. до јуна 1944.- 8 слушаоца послатих од „чика Пере“ - Калабића- командант школе - п.пук. Тодоровић- слушаоци: Душко Рајковић (ВИИ мушка-Београд)Бранко Михаиловић, син ДражинБришко Тодоровић „уча“ из Шилопаја/РудникПредмети и предавачи:И предмет: борбена обука (мајор Нешић)ИИ предмет: дисципл. део (пор-кап. Марко Боршић)

ИИИ предмет: однос са становништвом - (Маја Батрићевић, кап.)ИВ предмет: ситуација на терену (повремено и кап. З. Вучковић)ИИ класа - 40+20 = 60 укупно - путујућа класа - терен - Каленић, Јухор, Гледић- командант - мај. ПалошевићДрагиша Дејановић, генштаб. капетан Бранко Дејановић (предмет - дисциплина)Миодраг Кренцер „Буле“ - борбена обука.- Паралелно са ИИ класом (40 људи) у школи и курс за инструкторе (20 људи) за рез. официре - за герилски начин ратовања.ИИИ класа: командант Палошевић - остало исти састав. Ова класа стално проводи на терену: Брајићи-Равна Гора-Јухор-Гледићке планине, где је школа распуштена! Повлаче се септембра 1944. год. Долази до напада и борбе са Немцима: Чачак-Пожега. Немци се повлаче Ибарском магистралом, ЈВуО им пресеца пут. Немце нападају и пробијају се на Јелицу планину. Ту заробљавају 150 Немаца. Ту су и разменили заробљенике.Режим и распоред рада и предавања Школе резервних официра у Брајићима:Пре подне - устајање, јутарњи рапорт, пребројавање, доручак и настава 5 сати.По подне - теренско читање карата, борбена обука, цртање, рад са компасом, кретање по терену.Предавања мајора Нешића: Теме - Војник мислилацБорбена обука - класични нападТројке. Герилска борба.Оцењивање: - у затвореној коверти се носило у своју команду. Са описним оценама по предметима.Оцене: - оспособљен за команданта батаљона- предлог за командира чете- предлог за водника

* * * * *

УСИЉАНИН - радиотелеграфиста код ппук. Симића „Дршке“. Симић је био делегат и био је додељен у групи код пор. Медића. Са „Дршком“ је била у пратњи и једна Мађарица. Он је био убијен као сарадник Гестапоа, а претходно му је било суђено. Стрељан је! Временски се подудара са ликвидацијама Масаловића и Цеке Ђорђевића. У материјалу са суђења „Дршки“, било је оптужби да је са радио везом комуницирао са неком станицом непознате шифре. А исто тако се сумња да му је та Мађарица била подметнута. Усиљанин је после тога прешао партизанима.

* * * * *

„Чика Пера“ је био начуо да сам га критиковао, јер сам својим очима видео када се је договарао са четворицом Немаца на Космају. То ми је прво запамтио! Друго, када се „чика Пера“ вратио са Дрине, чуо је да сам ја разоружао четворицу Немаца, заробио и пустио, а то је био други грех! Тада долази по мене Дача Јоксимовић и одузима ми „шарца“ и револвер и рече ми да ме „чика Пера“ зове на рапорт! Одем, станем и прописно поздравим, а он ме упита: „Шта има ново? Како си прошао са школом?“ Ја му одговорим: „Стање редовно, а у школи сам други у рангу по успеху!“ На то он ми приђе и тресну три врућа шамара - уз речи какав ја то рат сам водим?! Одем у јединицу, врате ми оружје, кад, поново ме зову код „чика Пере“. Али овога пута са мојим оружјем. Јавим се на рапорт а он ми рече: „Седи и једи са нама за столом!“ Ту су били и неки из ЦНК и ВК ЈВуО (Мољевић, Андрић, Мулалић, Палошевић...). Сигурно су га критиковали за такво понашање и шамарање! Ја сам био у пратњи Медића и носио сам увек „шарца“. Медић је био културан и интелигентан човек који је говорио течно француски.

* * * * *

Шушњар Никола, Славонац са дугом брадом, пнар. - јули или август 1943. опколили га и блокирали Немци и Бугари. Десетак дана борби на Руднику. Рањен и заробљен, и на крају стрељан од стране

Бугара.

* * * * *

Борбе са непријатељима - Немцима, љотићевцима и усташама, више него са партизанима.

* * * * *

1.5.1943. на Тари: Ту смо заробили 4 Немца, у Калуђ. Барама. Снег и хладно! Немци су носили канте са мармеладом на два натоварена коња. Немци сакупили 120 сељака и претили да ће их стрељати. Немце смо држали 3-4 дана заробљене и на крају смо их пустили.

* * * * *

Пратећа чета кап. Медића: 2 пушкомитраљеза - мали минобацач, доста бомби и 80 пушака.

* * * * *

Лето 1943. године: пор. Павлица из СДК превозио је камионом за Бајину Башту - 50 комада што „шараца“, што „зоркина“. Све смо то по договору узели и запленили. Жена пор. Павлице је била лекарка и остала је код нас као шеф санитета у корпусу. Ваздух. наредник Радуловић је био у јуришној бригади. У Модричи су се изгубили Павлица, његова жена и Радуловић.

* * * * *

Први налет у Наталинцима од стране Немаца, крајем децембра 1943. и јануар 1944. Борбе и сукоби стални, сечење бандера, цела Шумадија запаљена. Повукли смо се до Космаја - један фронт Немаца од Београда. Ту их сачекују кап. Медић, пук. „Дршка“ Симић и мај. Палошевић. Космајски корпус се повлачи јер Немци жестоко нападају од Београда. Снег пада целу ноћ. Повлаче се све до Копљара, ту предањују а после налог да се концентришу у Гружи. Ми смо се припремили а Немци се искрцали на железн. станици и кренули су за нама. То је већ јануар 1944, кренули су Палошевић и Космајски корпус, и како су се повлачили до села Пласковца, ту су затекли концентрисане љотићевце и Немце.Ми смо напали у повлачењу, и разбили језиво у свитање љотићевце и Немце (мање!). Поток (тј. река Јасеница - прим. ур) набујао, неки се и давили. Преко села Влакча се пробијају до Груже где је било место концентрације корпуса ГГ. Те ноћи Н. Калабић је наредио кап. Бартуловићу (који је дошао из СДС-Недићеве страже) - да са Првом ударном јуришном бригадом нападне Немце према Крагујевцу. Након десет дана та офанзива са територије Шумадије (након 2 месеца) прешла даље у Србију.

* * * * * На Вучјаку - 13.1.1945: Од усташа смо заузели Модричу, Грачаницу и Градачац. На Православну Нову Годину - снег, уполовљени и ми и усташе! Гладни, јадни, прилично без муниције. Куће сачуване. Усташе побегле преко реке Босне, цела десна страна слободна! Кап. Бата Јефтић иде у патролу на бункер. Снег још пада. Њих петорица у патроли. Доносе нам поруку и претњу од усташа од сељака у саоницама. Тифус односи победу над нама. Ту сам рањен од бацача.

* * * * * Почела партизанска офанзива, друга половина марта 1945. Пребачени смо преко реке Босне, ДРАЖУ сам видео у пролазу. Од Модриче до скеле 20 километара. Повлачење! Дошли смо до колица (са 1 точком!) и волујским колима за рањенике и тешке болеснике. Ја сам пешке ишао, падао сам и тетурао сам се.Генерал Радовановић (СДС) са око 1.500-2.000, заједно се повлачио на Озрену, децембра 1944, изгубили се и нестали, отишли у Завидовиће у вагоне (издаја!) компактни! Договор са Немцима! Остали смо сами. Ишли смо према Градачцу.

* * * * *

Друга половина марта 1945: Пребачени смо преко реке Босне - на Вучјак. Усташе! Рањеници у „шаши“-колибама! Болестан сам - тифус! Око нас велико гробље и сталне сахране!Др Жан Спасојевић и др Шијачки су одређивали ко не може ићи даље: кап. Милутиновић из Херцег. одреда, рез. пор. Марковић из Шапца, акт. пор. из Херц. одреда Божидар Ђукановић (Црногорац), Урош из Шапца/Мачве одведени у Добој - њих око 150 људи предати су међунар. Црв. крсту. Прва група одлази возом.

МИЛОРАД М. ДРАШКОВИЋ И БРАНКО ЛАЗИЋ:ОМЛАДИНСКИ ШТАБ 501 РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ

О историјским збивањима је тешко писати и под најповољнијим условима, када се располаже богатим архивама, солидним библиотекама и када је приступачан ради давања података знатан број оних који су живели у периоду који се описује или о њему могу да даду веродостојна сведочанства. Нас двојица пак који данас покушавамо да напишемо неку врсту историјске скице о бившем Штабу 501 Равногорске омладине, не располажемо ни једним од тих битних истраживачких оруђа: архивски материјал о Штабу 501 или је уништен или се налази закопан у некада слободним српским планинама; богате америчке или француске библиотеке ни у ком погледу нам нису од помоћи, док нас од већине наших некадашњих ратних сабораца раздваја њихова погибија, утамниченост под Титом или наше сопствено наметнуто избеглиштво.Ако се, међутим, ипак прихватимо означеног посла то је у првом реду да бисмо оставили известан писан траг о једном значајном периоду историје српске омладине, као и да бисмо се одужили успомени наших палих четничких другова о чијим судбинама и личностима до данас није писано. Наш есеј, исто тако, може бити од интереса за оне који током окупације нису живели у земљи и који у редовима који следе могу да нађу многи који детаљ о огромности српских страдања у прошлом рату. Да још додамо да ако нам недостају архиве, библиотеке и бројна лична сведочанства за наш рад, ми ћемо ипак покушати да то бар донекле надокнадимо још увек релативно прецизним сећањем и свешћу о моралној и интелектуалној одговорности да оно што треба да буде написано мора бити и историјски веродостојно.Да учинимо још једну претходну напомену: циљ овог написа није да оцрта постанак, стремљења, рад и судбину Равногорске омладине као такве, већ да изнесе како су се ти елементи односили на највећи равногорски омладински Штаб 501, у чијем смо раду обојица интимно учествовали и због тога се и латили посла да о њему кажемо ово што следи.

О српској омладини пред Други светски рат

За правилно тумачење судбоносних догађаја који су задесили српски народ почев од раног пролећа 1941. године па надаље, нарочито у односу на расположење и опредељење српске омладине уопште, потребно је осврнути се на неколико година пре но што је Други светски рат разорио Краљевину Југославију. Тај период времена између, рецимо, 1938. и 1941. године вишеструко је карактеристичан. Док се у току те три године унутрашњи политички живот развијао у знаку све компликованијих односа између Срба и Хрвата с једне стране, а међу Србима између партије на власти и опозиционих снага, омладина је са све изразитијом динамиком не само пратила, већ и све видније учествовала у јавном животу. Четири главне динамичне струје у српској омладини јасно су се оцртавала у то време. Да почнемо са крајностима, комунистичком и про-фашистичком.Упркос чињеници да је у непосредно предратном периоду Комунистичка партија Југославије тек почела са већим успехом да снажи своје организације и да је као таква у општем политичком животу представљала минималну политичку количину, њена упоришта у средњошколској и нарочито студентској омладини била су несразмерна са стварном јачином партије. Користећи нову тактику „Народног фронта“ и „анти-фашизма“, комунистичка мањина је успела да вешто маневрише у првом реду на Београдском универзитету и да нарочито 1938. године постане најгласнија политичка група. У средњим школама исто тако, у Београду и унутрашњости, млади комунисти су

плански покушавали и делимично успевали да освајају разна средњошколска удружења, у првом реду литерарне дружине. Битно је подвући, међутим, да су успеси скојеваца у средњим школама и младих чланова партије на универзитетима достигли свој врхунац у доба антифашистичке и патриотске тактике у другој половини 1938. и првој 1939. године - када је главна партијска парола била „бранићемо земљу“ - да би почели да опадају у другој половини 1939. па све до избијања рата. То опадање је било последица дефетистичког става КПЈ који је одговарао општој линији Комунстичке интернационале после закључења пакта Хитлер-Стаљин августа 1939. године. „Плима“ партијског утицаја на омладину ишла је упоредо с „патриотизмом“ КПЈ; „осека“ је наступила када се изашло на јавност са дефетистичким лицем верне секције Стаљинтерне.Други динамичан, иако бројно слабији фактор који је у годинама пред рат играо значајну улогу, била је дисциплинована омладина покрета „Збор“. Под вођством лично исправног, идејно смушеног и политички безуспешног Димитрија Љотића, „Збор“ је у Југославији настао као одражај растућег таласа фашизма и национал-социјализма скоро свуда у Европи. С обзиром да је Љотић покушао да створи „своју“ идеологију калемећи једне на друге разнородне елементе мистичног свесловенства, интегралног југословенства, монархизма кроз призму француског десничарског филозофа Шарла Мораса, антисемитизма, антидемократије, профашистичког корпоративизма и култа тоталитарног вође, он од те мешавине органски стране српском народу и његовим националним и политичким традицијама, није ни успео ни могао да створи народни покрет. У појединим већим местима и на неким универзитетима зборашке групе су се рађале користећи активистички импулс младости у средини у којој званично политичко вођство није било дорасло времену.На трећем месту, омладинске групе појединих странака, у првом реду Демократске и Земљорадничке, пошто су успеле да проникну и ослободе се оквира „Уједињене студентске омладине“ којом су доминирали комунисти, почеле су у периоду о коме је реч све ефикасније да се организују и да оспоравају комунистима политичко доминирање Београдским универзитетом. Њихова активност и публикације биле су доказ више колико је студентски и омладински живот уопште уочи рата, не само био динамичан и разноврстан већ и постављао озбиљне алтернативе из иностранства инспирисаним тоталитарним покретима.Остаје да сада укратко оцртамо четврту групу која је за наш општи есеј од нарочитог значаја. Реч је о активности Омладинске секције Српског културног клуба која је у релативно кратком времену, од краја 1938. па до избијања рата, постала значајан фактор у омладинском, нарочито средњошколском животу. Све јаче осећање српске националне угрожености, како споља (од јасно агресивних Немачке и Италије и њихових итедентистичких савезника Мађарске и Бугарске), тако и изнутра, у времену када је бола очи несразмера између другостепених и колебљивих српских политичара на власти и све агресивнијег хрватског национализма упереног и против Срба и против државе Југославије, били су два главна елемента која су објашњавала пораст утицаја Српског културног клуба уопште и његове Омладинске секције напосе. Успех ОССКК огледао се на тројном плану: прво, на преузимању из руку комуниста низа литерарних дружина у београдским гимназијама (у том процесу, у сарадњи или независно од ОССКК, учествовала је и омладина Демократске странке, којој је до рата припадао Бранко Лазић); друго, у необичном интензитету рада саме секције у Београду, чије су просторије свакодневно формално плављене новим и новим групама средњошколаца и средњошколки, а пред сам рат и студената и студенткиња, док је тираж њеног часописа „Нова Србадија“ нагло растао; треће, стварањем бројних омладинских пододбора у унутрашњости. Ауторитети председника и подпредседника СКК, Слободана Јовановића и Драгише Васића, и динамичност клубског секретара др Слободана Драшковића, који се нарочито бавио идејним изграђивањем Омладинске секције, били су такође битни елементи који су помагали њено ширење и рад. Истини у атар треба опет подвући да је омладина СКК била знатно бројнија и активнија у средњим школама но на Београдском универзитету. То ипак значи да би у отсуству рата, под мирнодопским приликама, ОССКК свакако постала око 1943. године једна од најважнијих чинилаца и у студентском животу. Догађаји међутим нису јој пружили прилику да то докаже.На закључку овог поглавља вреди подвући стварање у просторијама СКК на неколико дана уочи рата „Омладинског фронта за одбрану отаџбине“. „Фронт“ је требало да манифестује решеност српске омладине да брани своју отаџбину и да да општег израза традиционалне патриотске и демократске привржености и континуитета младе генерације. Вртоглавост догађаја крајем марта и катастрофа државе почетком априла 1941. године, учинили су да „Омладински фронт“ није имао прилику да изађе изван свога манифестационог оквира. Његови пак водећи чланови листом су

похрлили да постану добровољци после шестог априла, јер их због година општа војна обавеза још није захватала. Краткоћа рата није дозволила да савладају војну вештину, али је многима од њих још више искристалисала појмове и нарочито очеличила борбену вољу. Југословенска војска је капитулирала; српски народ је имао борбу да настави.

Окупација, настанак Равногорског покрета и став омладине

Простор нам не дозвољава да се детаљније упуштамо у разлагање чинилаца који су довели до стварања равногорског, четничког покрета Драже Михаиловића. Најпростије речено, тај покрет је настао као природна и неизбежна реакција српског народа како на срамоту пораза у краткотрајном априлском рату, тако и као сушта потреба самоодбране народног организма изложеног бесу окупатора и монструозностима Павелићеве државе.Није никакво чудо да кад се проширила вест да на падинама Сувобора пуковник Дража Михаиловић развија заставу слободе и националног пркоса, да су му међу првима пришли (и доцније остали као главни сарадници) неки од водећих људи Српског културног клуба - Драгиша Васић и др Младен Жујовић, као и најистакнутији омладинци предратне Омладинске секције Клуба. Ево како је још пре скоро петнаест година у једном чланку објављеном у емиграцији описивао свој први долазак на Равну Гору Милорад Матић, један од шефова ОССКК и доцнијег Штаба 501 Равногорске омладине: „...Било је то крајем јуна 1941. године. Рат тек завршен. У земљи хаос. Окупација, са свим грубостима и безобзирностима отпочела. Ми, омладина, сматрали смо да се нешто мора учинити, да се борба мора наставити. Питали смо се само којим средствима и на који начин. Тако смо са највећом радошћу примили вест да у Западној Србији, негде на Равној Гори, постоји још увек наша слободна војска, да наставља отпор и да јој командује неки Михаиловић. Кажем неки Михаиловић, јер стварно до тада нико од нас није био чуо о Дражи Михаиловићу. И наравно одмах је решено да се ступи у везу са њиме и да му се понуде услуге... Нас двојица били смо одређени да ухватимо везу са Равном Гором. Кренули смо са великим надама и још већим страхом. Плашили смо се да нас та људина са великом брадом, како смо замишљали Михаиловића, неће разумети као и многи други пре њега, да ће можда пристати да разговара са нама и да ће (нас одбити) јер смо обојица били једва нешто старији од двадесет година - али... вратите се ви кући, па кад дође време ми ћемо вас позвати. И каква је била наша радост кад су Чичине прве речи биле: ‘Ја сам се већ питао што вас до сада нема’. И доцније, у зеленом салону, како је он називао неколико греда поред пласта сена на ливади иза колибе у којој је становао, овај глатко избријани човек, средњег раста, пратио је са највећом пажњом наша излагања, закључке и предлоге, климао главом одобравајући, а његове топле очи биле су препуне среће. То нам је и рекао на растанку: ‘Радујем се што видим да данашња српска омладина неће постидети своје старе’. Не сећам се тачно речи које смо нас двојица на повратку са Равне Горе мењали, али смисао им је отприлике био овај: ‘Он нас је разумео’. Да, ту је био кључ односа Драже Михаиловића и омладине. Од нас је схватао и разумевао и због тога помагао.“Као једна тачка договора између Драже Михаиловића и делегације омладине из Београда, било је решено да студент права Бранислав Ђукић остане на Равној Гори као представник омладине, док би се у међувремену предузели кораци ширег активирања омладинских бораца, у првом реду у престоници. У вези са свим тим значајно је подвући лично судбину Бранислава Ђукића. Једнога дана у јесен 1942. године је био ухваћен од стране једне љотићевске јединице у околини Ваљева. У једном скривеном џепу одела било му је нађено овлашћење са Дражиним потписом у вези рада са омладином. Љотићевци су Ђукића одмах предали немачким властима и после дугих испитивања и мучења у Гестапоу, Ђукић је био стрељан у Јајинцима, на католички Божић 1942. године. Сви који су боље познавали ретко бистрог, духовитог и способног Брану, знали су колико је његовом погибијом Равногорски покрет изгубио једног ванредног омладинског првоборца. Штаб пак 501 који у доба Ђукићевог хватања није још формално постојао, изгубио је саборца који би се свакако налазио у првим његовим редовима, јер су најинтимнији Ђукићеви пријатељи били ствараоци 501.Да се сада вратимо на горе цитиране речи Милорада Матића којима није потребан никакав коментар, али које вреди ставити у шири оквир. У то судбоносно рано лето 1941. године српска омладина се могла поново разврстати у четири категорије. До напада Немачке на СССР, 22. јуна, или боље рећи до 7. јула када је КПЈ започела своју партизанску акцију, комунистички омладинци су седели пасивно чекајући на миг свог руководства. Зборашима је исход априлског рата изгледао

као потврда Љотићевих теза о непобедивости Немачке, мада још није било јасно коју ће форму активности „Збор“ узети под новим условима. Док су тако млади тоталитарци ишчекивали догађаје и директиве својих шефова, Равногорски покрет је на троструком плану почео да привлачи све већи број омладинаца и омладинки. На првом месту, Равна Гора је постала симбол српског отпора, историјским непријатељима и као таква је привлачила, без обзира (...) нису хтели помирити, а који никакво добро нису очекивали ни од Берлина ни од Москве. На другом месту, кроз стварање првих четничких јединица долазило је до спонтаног повезивања и бољег упознавања омладине села и града, пошто су млади борци сачињавали главнину тих јединица. На трећем месту, док је тако спонтано растао Равногорски покрет у самој Србији, вести о планском затирању Српства на свима странама, као и вести да свуда ниче истородан четнички отпор, прожимале су младе Србе у Србији најсветијим осећањима свесрпске солидарности о којој су толико мало слушали кроз званично југословенско предратно васпитање. Поред ове три групе - комунистичке, зборашке и равногорске - вреди споменути и четврту, наиме онај део омладине која је себи ставила у задатак да по сваку цену рат и окупацију преживи, нигде се не ангажује и ни за какав идеал не заложи. Као и увек и свуда тог пасивног историјског елемента било је у прошлом рату и међу младим Србима.Партизанска акција у Србији, која је поред равногорског покренула још један покрет отпора окупатору, краткотрајна сарадња четника и партизана, неописива бруталност немачког окупатора у Србији, стварање „добровољачких“ јединица од припадника покрета „Збор“ под немачким окриљем, образовање владе „народног спаса“ ђенерала Недића, избијање грађанског рата четника и партизана - сви ти догађаји који су показивали сложеност српске ситуације, учинили су да током 1941. и почетком 1942. године Врховној команди Драже Михаиловића није било могуће предузети систематскију организацију равногорске омладине. Због сталних покрета, како прогоњене Врховне команде тако и борбених јединица, није било могуће приступити систематскијим формама рада. Када је, међутим, први талас немачких репресалија прошао (што је узгред буди речено одговарало добу - почетак 1942. године - када је партизански покрет у суштини био сведен на неких 5.000 бораца око Титовог штаба у недоумици куда да крене после истеривања из Србије и Црне Горе) дошло је до планског повезивања и организовања равногорске омладине, при чему је образован и њен Горски штаб „501“.

Стварање и функције штаба 501

Током 1942. године, док је Равногорски четнички покрет био у току сређивања, рад омладине (реч је у првом реду о градској и школској омладини) састојао се од двоструких функција. У варошима и нарочито Београду омладинци су примали на себе најделикатније конспиративне послове придобијање нових симпатизера и бораца за покрет; вршење разних функција при постојећим војним и цивилним штабовима (набављање војног и санитетског материјала; обавештајна и курирска служба; разни видови пропаганде). На другом месту, почело се са стварањем појединих мањих омладинских јединица (...). Тако је у пролеће 1942. године једна већа група омладинаца, првенствено из Београда, кренула прво у околину Сопота ради илегалног стицања герилског знања, под командом капетана Серафима Неготинца. После неколико месеци, нањушена од окупатора, група се повукла дубље у „шуму“, створивши свој „штаб“ и штабну чету у Гледићким планинама, у централној Србији, на терену Прве жичке четничке бригаде, којом је командовао ваздухопловни поручник Васић звани „Танаско“.Сви ти разни видови активности добијају прецизнији значај и форму када се у новембру 1942. године, иницијативом Драже Михаиловића, стварају први аутономни омладински штабови и јединице. Врховна команда се у то доба налазила у Црној Гори, у селу Липову, и ту се из Србије упутила група омладинских делегата да приме инструкције за нову врсту свог рада. Низ конференција на којима су поред Драже Михаиловића учестовали и Драгиша Васић, Стево Мољевић, мајори Мирко Лалатовић и Захарије Остојић, припремиле су будуће видове рада. Између осталих одлука у Липову је формално створена општа омладинска организација названа „Југословенска равногорска омладина“ (ЈУРАО), као одговарајући део „Југословенске војске у Отаџбини“ (ЈВУО). Значајније пак по тај општи оквир (чија југословенска фирма није одговарала српској садржини) било је стварање првих самосталних омладинских штабова. У Црној Гори тако настају штабови 701 и 808. За Србију нови омладински штабови носе конспиративне бројеве 501, 601 и 1001. Да кажемо, најкраће, неколико речи о црногорским омладинским равногорским штабовима. Оба

горе поменута штаба радила су у прво време заједнички, крстарећи Црном Гором и Херцеговином, одржавајући зборове и конференције и издајући свој омладински орган „Будућност“. Међутим, услед надирања комуниста из Бихаћке републике, чланови оба штаба у заједници са групом омладинаца из Србије који су по одлуци Врховне команде остали у Црној Гори ради координирања омладинског рада, формирали су по личном тражењу једну омладинску ударну јединицу са задатком да учествује у борбама у Херцеговини. Марта месеца 1943. године у селу Главатичеву у Херцеговини, тај елитни омладински одред бива нападнут од јединица Прве пролетерске дивизије и у тој борби гине знатан део водећих омладинских бораца. Међу њима су се налазили Михаило-Митко Радовић, студент права и једна свакако од најрепрезентативнијих представника нове националне генерације из Црне Горе. Уз Радовића гину и студент Сретен Шатић, капетан Чеда Тодоровић и многи други. После овог ненадокнадивог губитка и после продора комуниста у Црну Гору, омладинци су у Црној Гори и Херцеговини у будуће деловали у саставу редовних четничких јединица.Три горе поменута омладинска штаба, са задатком да раде у Србији, имала су овако разврстану територију и дужности. Штаб 1001 добио је за област своје акције територију јужно од Ниша, укључујући ту и команду Јужне Србије. У току свог организационог рада и повезивања, вођство Штаба 1001 било је заробљено од Немаца и његов командант, студент Богдан Милутиновић, био је стрељан од Немаца у Јајинцима, док је остали део заробљених или стрељан као таоци или помро по концентрационим логорима Немачке. Омладински штаб 601 имао је за делокруг рада корпусе долином Велике Мораве, као и два корпуса у граничном појасу западне Србије. Командант штаба, студент Владета Јовановић, погинуо је у борби с партизанима крајем 1944. године, као командант војне јединице.Што се тиче Штаба 501, њему је било одређено да функционише у близини четничке команде Србије, на чијем се челу налазио ђенерал Мирослав Трифуновић. Овај штаб, чији је командант био студент и резервни потпоручник Лазар Јовановић, имао је територију од седам корпуса ЈВУО, као и омладинску организацију у Београду, где се налазио као аутономно тело у саставу команде Београда. Сам пак Штаб 501, са оружаном штабном четом и уређајима за израђивање пропагандног материјала, налазио се највећим делом у разним гудурама Гледићких планина, док је зиму 1943. године презимио у земуницама комплекса шума манастира Каленића. Штабна чета којом је командовао наредник - ђак Бранко Бузолић, била је састављена делом од студената и средњошколаца из Београда и других градова, делом од сеоских омладинаца који су добровољно желели да ступе у ову специјалну јединицу.Шта су биле дужности и функције Штаба 501 у првим месецима свог постојања? Штаб је у ствари створен са двоструком функцијом. С једне стране он је имао као задатак да у горе поменуте корпусе шаље одабране омладинце који би на терену тих корпуса и њихових саставних делова (бригада), као и у градовима, организовали омладину и на том сектору олакшавали рад војним командантима. Без претеривања се може рећи да су неки од тих омладинаца „при корпусу“ током времена постајали најзначајније четничке фигуре у дотичном крају. То је нарочито био случај са Рудничким корпусом, чијем је команданту, капетану Драгомиру Топаловићу-Гаги, омладинац 501 Предраг Милановић био десна рука и у борбеном и у организационом смислу. Поред координисања рада у појединим корпусима и бригадама, сам Штаб 501 имао је своје посебне функције. На терену, у неприступачним земуницама, штампан је на гештетнеру обиман пропагандни материјал, који су затим курири разносили на разне стране. Тако је издаван „Омладински билтен Равне Горе“, свеске „Библиотека Равне Горе“, едиција „Истине овог рата“, као и велики број летака и другог материјала. Штаб је исто тако преко курира био у сталном контакту са својим илегалним делом у Београду, који је функционисао у најтешњој сарадњи са командом Београда, односно њеним војним и цивилним секцијама. У Београду је штампан и растуран лист „Небојша“, као орган 501 специјално намењен омладини престонице.Почетком 1943. године равногорској омладини уопште и Штабу 501 напосе поверава се обављање целокупне курирске службе између Врховне команде тада још увек у Црној Гори, команде Србије у Гледићким планинама, Централног националног комитета у Београду и команде северних покрајина. То је практично значило да су омладинци преносили најважнију и најповерљивију пошту, која се није смела поверити ни шифрованим радио депешама. Курири су путовали по десетак дана од Црне Горе преко Санџака и целе Србије до Београда, провлачећи се кроз Немце, Бугаре и љотићевце, спремни да сваког тренутка погину, али и свесни да поверење које им је указано морају оправдати.

Јесен 1943. године доноси нове велике задатке омладинским штабовима. Очекујући и искрцавање западних Савезника на Балкану и знак за општи устанак, а у оквиру општег оперативног плана ЈВуО, командант Штаба 501 добија наређење да изврши реорганизацију штаба и све потребне припреме за стварање Прве шумадијске омладинске бригаде. Њено формирање се имало извршити одмах по уласку у ослобођени Београд од интелектуалне и сеоске омладине целе Србије, којој су били одређени специјални задаци у крајевима преко Саве и Дунава. У вези с тим у додатку „Директиве број један“ за општи напад на непријатеља стајало је, поред осталог, и ово: „Омладини, као најсвеснијем и најборбенијем делу Југословенске војске у отаџбини одређени су специјални, ниже наведени задаци у крајевима наше отаџбине преко Саве и Дунава“.С обзиром на обимност и одговорност тог посла, као и на све већу разгранатост рада, дошло је у јесен исте године до реорганизације Штаба 501, у пуној сагласности са Врховном командом и ђенералом Трифуновићем. Та реорганизација била је повезана, међутим, са новим и специјално тешким губицима неколицине најспособнијих омладинаца Штаба 501. Томе вреди посетити специјално поглавље.

Ненадокнадиви губици Штаба 501

Са изузетком погибије Бране Ђукића, Штаб 501 имао је до јесени 1943. године велику срећу да упркос вишеструких блокада од стране Немаца и Бугара изађе без губитака кроз обруче окупатора. Ван оквира овог есеја морају да остану често драматични догађаји када би се после кружења најпроклетијег немачког авиона, „роде“ (извиђач типа Фиеселер-Сторцх), која је наговештавала почетак блокаде, наврат нанос камуфлирала „штампарија“ и одлазило из гудуре у гудуру, да би се избегло заробљавање (борба се није смела прихватити ради заштите локалног становништва, све у очекивању знака за општи устанак). У једној од тих блокада настрадао је млади Жика Ракуш, син једног среског начелника, који је одбегао четницима. Жику су Бугари ухватили и на лицу места убили, иако је имао једва седамнаест година. Кратко време после Ракушеве погибије дошла су једна за другим четири тешка ударца. У Јагодини су Немци ухапсили студента Богољуба Дичића, предратног секретара Омладинске секције Српског културног клуба у Скопљу. Дичић је после априлског рата био избегао у Србију, а 1942. године повезао се са својим предратним пријатељима из будућег Штаба 501. На почетку 1943. године стављено му је у задатак да ступи у такозвану „Националну службу за обнову Србије“, коју је образовала влада ђенерала Недића, да би на тај начин успешније могао да врши свој главни задатак: повезивање равногорске омладине по варошима. Како је до Дичићевог хапшења дошло никад није било расветљено, али је штаб био обавештен да је умро у затвору Гестапоа у Јагодини, где му је прсла лобања приликом мучења, односно одбијања да ода своје четничке везе.У скоро исто време кад и Дичића, Гестапо је у Београду ухапсио студента Тодора Тадића, команданта Штаба 501/1 (како се после реорганизације о којој је напред било речи означавала београдска организација Штаба 501). Они који су знали предратног увек насмејаног гитаристу и ненадмашног мајстора за причање вицева Тошу, тешко би поверовали да је он годину и по дана био десна рука мајора Саше Михајловића, Дражиног команданта Београда. Тошин смисао за конспиративну организацију учинио је изнад свега да је 501/1 функционисао са највећим успехом, на нарочито одушевљење нас из шуме који смо и сами били изненађени констатујући у Тошином случају, као и у толиким другим, да изузетне прилике развијају у појединцима особине о којима се под мирнодопским условима није могло ни сањати. Па ипак и у тренутку свог хапшења Тодор је направио последњи „виц“ са гестаповцима. Два агента чекала су га у стану, док породица није имала могућности да га о томе обавести. Кад је Тодор најзад дошао кући и пред својима био ухапшен, он је пред полазак као кришом извадио нешто из џепа и бацио под сто. Гестаповац се сјурио да шчепа „докуменат“; у ствари радило се о безвредној биоскопској карти и Тодоровој намери да макар по последњи пут повуче за нос своје будуће убице. После кратког боравка у средишту београдског Гестапоа, бившем Ратничком дому, Тодор Тадић, најпопуларнији члан 501, био је одведен у злогласни концентрациони логор Маутхаузен где је умро 1944. године.Горе поменута реорганизација Штаба 501 у јесен 1943. године била је довела до стварања нових центара штаба. Центар А је обухватао корпусе у околини Београда и на његовом челу се налазио студент Милош Тодоровић (који је маја 1945. године на трагичан начин погинуо од швајцарског војника у једном логору).„Мишко“ је као и раније поменути Предраг Милановић, спадао у оне елитне српске омладинце који

су својим идеализмом и способношћу красили Равногорски покрет и представљали блиставу залогу српске будућности. Центар Б захватао је Западну Србију, и центар Ц долину Велике Мораве. Овај последњи центар био је убрзо по свом формирању најтеже погођен јер су му изгинули у борби с љотићевцима шеф и заменик, свршени матуранти Лазар Максимовић и Владимир Жикић. Тешко је наћи речи да би се описала штета проузрокована њиховом смрћу. И по свом физичком изгледу, и по интелигенцији, и по борбеној енергији, Максимовић и Жикић су припадали категорији појединаца који форсирају догађаје и стварају историју. Скромног социјалног порекла (Максимовићев отац био је економ војне болнице, а Жикићев бакалин; раније поменути Предраг Милановић био је раднички син) они су духом и примером демантовали марксистичку лаж да материјална егзистенција одређује свест појединца. Нас двојица који ово пишемо и који смо одлично познавали и Лазицу и Владимира, знамо боље но ико да је њиховом погибијом српски народ изгубио двојицу младића који би под другим условима и са бољом националном и личном срећом избили у прве редове стваралаца свог народа. Колико је Лазу Максимовића ценио сам Дража Михаиловић може се видети из следећег: сазнавши да је Максимовић тешко рањен, заробљен од љотићеваца и да се налази под њиховом присмотром у болници у Крушевцу, средишту немачке крајскомандантуре, Михаиловић - који је упознао и заволео Максимовића приликом боравка овог у Липову - издао је нарочито наређење потпуковнику Кесеровићу, команданту Копаоничког корпуса, да по сваку цену упадне у Крушевац и отме Максимовића. Ово се на жалост није могло остварити, јер је два дана доцније Максимовић од задобијене ране преминуо.Кратко време после свих тих догађаја који су нас све у Штабу 501 до сржи потресли, дошло је до нових погибија. У тренутку капитулације Италије један део Штаба 501 налазио се у Санџаку где је учествовао у разоружавању неких италијанских јединица (тада смо добили и лаки бацач мина на који смо нарочито били поносити). С обзиром на несређеност прилика штаб је повео собом назад у Србију младог Светолика Борисављевића, гимназисту из Прибоја на Лиму, предратног бриљантног ђака Дома Краља Александра у Београду. На несрећу се десило да се Светолик неколико дана задржао у Штабу 501, пре но што је требало да буде пребачен у Београд, јер се сматрало да је исувише млад да остане на терену. Баш у том часу једна партизанска група која се пребацивала са Јастребца за Босну наишла је на тај део Шштаба 501 и у борби која је настала погинули су Света Борисављевић и Аца Станојевић-Станча, свршени матурант, син познатог предратног професора Војне академије пуковника Станојевића. (...) на земљи покушавајући да пева „Боже правде“. Потом је издахнуо.Те погибије с јесени 1943. године не само да су представљале страховит ударац за Штаб 501, већ су биле симболичне за опште четничко и српско страдање. Иницијатори погибија тих елитних српских омладинаца били су или страни окупатор или домаћи изазивачи грађанског рата. Иронија историје је хтела да Ђукић, Ракић, Дичић, Тадић, Максимовић и Жикић, погину као жртве окупатора и њиховог домаћег најамника, свесно се и одушевљено борећи у редовима покрета који ће комунисти свим силама хтети - и у многим круговима на Западу и успети - да окарактеришу као издајнички и пронемачки! Они пак које окупатор није могао уништити, имали су да наставе да се боре и страдају од комуниста, који су у односу на српски народ у току прошлог рата наставили онде где су Хитлерови војници започели априла 1941.

Конгрес у Прањанима

Јануар месец 1944. године донео је још један догађај од опште важности по равногорску омладину у коме је Штаб 501 играо битну улогу. Реч је о одлуци Врховне команде да се средином јануара одржи у селу Прањанима, на територији Првог равногорског корпуса, општи омладински конгрес. Жеља Драже Михаиловића је била да се створи једно репрезентативно омладинско политичко тело, по угледу на оно што се планирало да старији остваре на конгресу у селу Ба (на Светог Саву исте године). Делегат Врховне команде на конгресу у Прањанима био је ђенерал Трифуновић, а истом је присуствовао и амерички официр српског порекла Ђорђе Мусулин, који се у то доба налазио међу четницима. Конгресу је присуствовало око 100 омладинских делегата из разних делова Србије, тако да је у том погледу омладински конгрес био мање репрезентативан но конгрес у селу Ба, на који су дошли представници из других покрајина. Штаб 501 дошао је у Прањане после дводневног марша завејаним теренима. Четрдесет омладинаца, чланова штаба и штабне чете 501 били су најбројнија група на конгресу. Исто тако Милорад Драшковић, заменик команданта Штаба 501, био је главни говорник на конгресу. Иако не располажемо текстом говора, да би га макар и

најкраће репродуковали, акценат истог је био стављен на стремљења, жртве и наде српске омладине, на веру у српски народ и западне савезнике, на оданост идеји државе Југославије и спремност на сарадњу са Хрватима и Словенцима који би се солидарисали са ставом Срба у Другом светском рату. Говорник је исто тако подвукао решеност равногорске омладине да иде новим путевима које је Дража Михаиловић указао још маја 1941. године када је развио заставу слободе на Равној Гори, што је значило да године крвавог четничког војевања по свим српским земљама (...) до катастрофе 1941. године. Цео говор је одисао визијом боље и срећније будућности при чему је нарочито помен да ће се следећи конгрес одржати у слободном Београду изазвао одушевљено одобравање присутних. Никада ваљда четничке песме нису борбеније звучале него ли 14. јануара 1944. године када се из десетина младих грла орило „Од Тополе па до Равне Горе“...Дводневно радно заседање конгреса у Прањанима завршило се усвајањем резолуције и стварањем новог омладинског тела. У резолуцији су били изложени основни борбени циљеви омладине, истакнута жеља за обнављањем државе разорене од сила Осовине, одато пуно признање акцији и ставу ђенерала Михаиловића као верном тумачу схватања и жеља српског народа. Исто тако изражена је једнодушна осуда партизанског покрета под вођством генералног секретара Комунистичке партије Јосипа Броза-Тита због цепања јединственог анти-окупаторског отпора, изазивања и разбуктавања грађанског рата, нестручне војничке акције која проузрокује непотребне жртве и јасне жеље за искључиво комунистичком доминацијом у земљи. Резолуција је такође помињала оснивање, на истом конгресу, Уједињене демократске омладине Југославије (УДОЈ), која је убудуће требало да говори у име целокупне омладине под командом Драже Михаиловића. На конгресу је исто тако био изабран Централни одбор УДОЈ-а од 17 чланова као и три омладинска делегата (двојица од њих из Штаба 501) који су у будуће имали да се стално налазе при Врховној команди ради координисања целокупног омладинског рада. (Једном од тих делегата, Бранку Лазићу, био је доцније, у Врховној команди, поверен и обиман посао документације о раду КПЈ, што је највећим делом и послужило као материјал за Лазићеву књигу објављену 1946. године у емиграцији, „Титов покрет и режим у Југославији“.)Поред стварања УДОЈ-а на конгресу у Прањанима извршена је и реорганизација омладинског рада у смислу васпостављања шест омладинских штабова чији су команданти истовремено били чланови централног одбора УДОЈ-а. Штаб Б сачињавали су омладински делегати при Врховној команди; штаб Б-1 био је раније Штаб 501 проширен новим корпусима; штаб Б-2 налазио се у Првом равногорском корпусу и имао за надлежност још два корпуса; Б-3 делао је у граничним Корпусима Западне Србије, Б-4 (део некадашњег Штаба 501) добио је два корпуса Шумадије и Б-5 Источну Србију. Тиме је било завршено једно поглавље историје српске омладине у покрету Драже Михаиловића и отворено једно ново у коме више није постојао формално Омладински штаб 501. Отпочињање тог новог поглавља временски се поклапа са одржавањем, две недеље после омладинског конгреса у Прањанима, конгреса у селу Ба, на коме је створена „Југословенска демократска омладина Југославија“.На конгресу у селу Ба, били смо заједно са великим бројем других, војних и цивилних, делегата противни званичној линији конгреса на коме нам је изгледало да другоразредни представници политичких странака, који су дотле са четничком борбом имали само симболичну везу, желе да преузму вођство и самим тим даду Равногорском покрету друкчију линију и садржај. Једино наша дисциплинованост и оданост Дражи Михаиловићу спречили су нас да на конгресу јавно дамо одушку свом незадовољству (да још додамо да у овоме не само нисмо били усамљени већ смо делили мишљење многих старијих, укључујући ту и најближе сараднике Драже Михаиловића, како на терену тако и у Централном националном комитету).

Уместо епилога

Када се сложени догађаји, који су се огромном брзином дешавали током 1944. године, посматрају данас из историјске перспективе, они сугерирају закључак да је општа равногорска борба - па самим тим и даља судбина Штаба 501- током 1944. године, већ била осуђена на пропаст. Техеранска конференција представљала је смртан ударац покрету Драже Михаиловића а сваки месец 1944. године значио је нов корак ка коначној катастрофи. То се да видети и из следеће најкраће анализе. Да би један борбени покрет отпора окупатору, коме је судбина сем тога доделила и претешку улогу да под најненормалнијим условима води и вишеструки грађански рат, могао да се одржи и на крају победи, он мора да дела под троструко повољним условима. Он мора

да ужива широко народно поверење и у том погледу Дража Михаиловић није имао ни да се брине нити жали. На другом месту, међутим, покрет мора да располаже обилним материјалним средствима да би остварио своје војничке и политичке циљеве. Четничка ситуација, у том погледу, никад није била задовољавајућа. Трећи пак услов за успех: морална потпора и политичка подршка снажних савезника у борби против стварних садашњих и потенцијалних сутрашњих немилосрдних противника с крајње деснице и левице, не само да су недостајале покрету Драже Михаиловића, већ је њихово отсуство у најпунијем смислу речи било пресудни елеменат који је проузроковао четнички слом.Јединствена срећа Комунистичке партије Југославије састојала се у парадоксалној чињеници да су у прошлом рату ствар комунизма у Југославији - свакако из разних разлога - потпомагали и крајњу му победу омогућили све (...) том парадоксу дочепали власти, комунисту су прегли на посао да сву историју подвргну искључиво својој интерпретацији. У свакој основној школи ФНРЈ већ више од деценије и по Лоле Рибара и Рате Дугоњића уживају монопол омладинског хероизма у прошлом рату. О Брани Ђукићу и Тодору Тадићу ни њихове породице не смеју да говоре, чак ни о томе да су их убили окупатори и њихове слуге. Због тога је овај есеј и написан: да остане као траг о једној бројној и борбеној српској омладинској групи, коју је стицај услова независних од воље српског народа спречио у извршењу своје мисије, која је највећим делом сагорела у борби за свој народ, која се није борила за партијске већ националне идеале, која је по моралној и интелектуалној вредности свакако тукла скојевске роботе, и о којој ће пуна истина моћи да се каже тек када сиђе са историјске позорнице титовска нова класа.

ПРИЛОЗИ

ПРИЛОГ БР. 1

РАТНА ПРЕПИСКА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА И ДРА?Е МИХАИЛОВИ“А

Везе ђенерала Драже Михаиловића и његове организације са Српском православном црквом, односно њеним представницима и уопште свештеницима, датирале су још од 1941. године и трајале све до краја 1945. године. Те везе су се остваривале:1. - кроз писмени и усмени контакт високих функционера организације ДМ са врховима СПЦ.2. - кроз учешће знатног броја нижих свештених лица у организацији ДМ, у којој су неки од њих заузимали врло високе положаје, командне као и друге руководеће положаје.3. - кроз остварену верску организацију унутар јединица ДМ, почев од ВК па до доле.Дража Михаиловић је још од почетка 1941. године имао везе са Епископом Николајем Велимировићем, и то преко генерала Трифуновића, команданта Србије ЈВуО, који је одлазио код Николаја.У акту од 1. дец. 1943, који је Дражи доставио мајор Душан Смиљанић, тадашњи командант Првог шумадијског корпуса, се каже:„Још у 1941. г. Епископ жички Николај послао Вам је ова два писма и Икону Свете Богородице које Вам у прилогу достављам, преко свештеника Марка Подгорца. Баш тада дошао је наш сукоб са комунистима и свештеник Подгорац није Вам могао послати, већ је писма и Икону сакрио. Пре месец дана пронашао је ова два писма и Икону и уручио мени, па Вам то сада шаљем“.Постојеће писмо писано је руком Николаја Велимировића и то оловком на танком папиру розе боје, а завршава се са:„С поздравом и благословом одани Вам - Еп. Николај“. А са стране је додато: „Бог нека Вам је на помоћи“.Док се Еп. Николај налазио у манастиру Љубостињи са њим је долазио у додир и калуђер из манастира Стари Вујан, Николај Лазовић. Он је о томе обавестио Дражу писмом од 30. августа 1942. године. Пошто је у писму нагласио да се сваки дан лично моли за Дражу и његове најближе сараднике, Захарија Остојића, Николу Калабића, Драгишу Васића, Вучковића и друге, као и то да је Дража записан у његов дневни молитвеник и да га „носи уписатог и у дно срца“.Када су Немци извршили одвођење Еп. Николаја из манастира Љубостиње, о томе је генерал Трифуновић известио Дражу депешом од 20. децембра 1942, напомињући да су са њим одведени архимандрит Костић и Николајев синовац, као и то да су сви одведени у правцу Крушевца. Касније је Никола Калабић, командант Горске гарде, депешом од 24. јан. 1943. обавестио Дражу „да је Владика Николај са још својих 6 свештеника одведен у лагер негде у Банат пре 6 дана“.Дража је изгледа, убрзо затим био обавештен о томе да је Еп. Николај био пребачен у Војловицу крај Панчева, јер у једној депеши послатој 24. фебруара 1943. г. на „ЈУРАО 1001“, тј. обавештајну секцију Омладинског штаба 1001, која се налазила у Београду, каже: „...Владика је (односи се на Владику Николаја) затворен у једном манастиру у Војводини“.Дража упућује 3. јануара Николи Калабићу следећу депешу:„Преко Вашег курира поздравите много Еп. Николаја. Кажите му да не брине. Држимо тачно свој пут и на том путу ћемо истрајати Божјом помоћу. Епископ Иринеј Ђорђевић је још у Италији. На жалост није ослобођен“.Ђенерал Трифуновић је депешом од 31. јануара пренео Дражи поруку еп. Николаја, која гласи:„Они који су ухапшени без кривице, ако буду ослобођени без икаквих услова, продужиће као и до сада на Светосавском путу, а временом остале комбинације. Деда - Чичи“.Поред наведеног, о везама Еп. др Николаја Велимировића са организацијом ДМ, треба навести и чланак „О јунаштву“, који је под потписом „др Николај Велимировић“ објављен као уводник на две стране у шапирографисаном листу „Шумадија“, бр. 4 од јула 1944. године. Лист је уређивао „ПЈЕР“ тј. др Петар Љовалић, који је тада био „шеф пропагандног штаба Шумадијске групе корпуса“. Чланак почиње следећим пасусима:

„О јунаштву хоћу да вам говорим, драга браћо. Ако игде приличи говорити о јунаштву, приличи то у местима, где је живео Карађорђе. И ако је икад у Србији после Карађорђа било време говорити о јунаштву, то је време данас.Јунаштво је цар зла свакојега - вели велики српски песник. То значи: тамо где има јунаштва, зло је поданик, тамо пак где нема јунаштва зло је суверен. Или: где је јунаштво цар, зло је роб, тамо пак где зло царује, јунаштво робује“.На завршетку чланка написано је следеће:„Мислите, браћо, у сваком свесном тренутку живота на јунаке своје вере и своје народности. Није истина да ми не можемо бити јунаци. Ми само нећемо. Ми смо олењили своју вољу. Но дошло је време да се пренемо, дошло је време да се код нас заборави реч - не могу, и да се научи реч - хоћу. Помисао на јунаке биће спасоносна за вас и за децу вашу. Примери јунаштва преносе се као зараза. Та помисао запалиће сирово ватриште ваше душе, и загрејаће вас јунаштвом које ће вас учинити ‘царевима зла свакојега’ и којим ћете прославити и себи и народ свој. - АМИН!+ др. Николај Велимировић“.У архиви постоји и један документ - фотокопија из фебруара 1945. године, писана на писаћој машини, са потписом: „+ Еп. Николај“, а који гласи: „Благослов епископа Николаја ђенералу Дражи Михаиловићу и ЈВуО, поводом њихове праведне борбе“. Благослов, из Немачке, где се Еп. Николај налази у интернацији. Овај благослов је посредством једнога војнога бегунца пренет до првих редова ЈВуО, а одатле је упућен ђенералу Дражи. Благослов гласи:„Бог Вас благословио, велики војводо и Јуначе наш, и Вас из све верне Вам сатруднике и сапаћенике, борце храбре за крст часни и слободу златну.Малена је земаљска Србија, али је велика, и све већа бива Небесна Србија, моћна и неодољива. Нека Вам је Небесна Србија на помоћи. Јачи су мртви од живих. У Бога нема мртвих.Где је Бог ту је већина, ту и победа. Овај рат је највећи у историји рат Христа против антихриста. То сви за сад не виде, али ће ускоро видети. Јер ће се материјалистички рат јавити на крају као верски.Зато нека буде света војска, свети народ, свети пут. Где се Бог псује, ту је пропаст готова. Бог је свемоћан. Он охоле обара, а кротке прославља.Крсташ барјак наш је народни барјак (на Плочнику, на Косову, на Мишару и у Такову). Богомољци су повратили крсташ барјак.Бог воли братство и јединство. Сједините се са свима који се Бога боје и браћу воле. И Небесна Србија летеће пред вама. Троје држати: Тајну, Свезу и Дисциплину.Нека Бог благослови душе родитеља ваших, који се моле за вас.Вас и све Ваше срдачно поздравља Ваш смерни молитвеник.Еп. Николај“.Потпуну садржину цитираног Благослова пренела је из ВК ЈВуО Агенција „Балканпрес“.Са Патријархом Гаврилом Дожићем, Дража Михаиловић је успоставио везу тек када је овај пребачен у манастир Војловицу код Панчева. Док се Патријарх налазио у манастиру Раковици није било контакта. Постоји једна депеша коју Михаиловић 20. октобра 1943. године шаље председнику југословенске избегличке владе, а у којој стоји следеће:„Њ. С. Патријарх Гаврило, Владика Николај и још њих тројица налазе се затворени у манастиру Војловици код Панчева“.Са Патријархом и Владиком су били заједно интернирани др Василије Костић, јеромонах и потоњи епископ жички, и владикин синовац Јован Велимировић.Први документ који говори о вези Патријарха Гаврила Дожића са Дражом Михаиловићем, датира од 31. јануара 1944. године. Под тим датумом пуковник Мирко Лалатовић шаље Дражи депешу:„Из штаба Војводине добио сам у препису поруку Патријарха Гаврила и Владике Николаја! Порука патријарха Гаврила гласи:„Српско Богојављење 1944. годинеВелика страдања крсног распећа које преживљује благочестиви српски народ на својој Голготи мученичке данашњице, падају тешким болом и раздиру неизмерном тугом срце српскога патријарха. Немајући могућности да ублажи и олакша чемерну судбину свога свештенства и народа, свестан своје заклетве, позива, дужности и части, он је радије остао сужањ у затвору уместо да буде на престолу издајник и сарадник са извеснима, који свесно или несвесно измећаре џелатима свога народа. У чрвстој вери и непоколебљивој нади да ће доћи дан васкрса народа и државне слободе и срећне будућности српског народа, а сматрајући верност Светосавској Цркви,

своме узвишеном Краљу и љубљеној Отаџбини као највећи свој идеал и своју дужност, он остаје у своме ставу бескомпромисно и после 33 месеца свога заточеничког живота, јер једанпут само човек умире, па треба умрети часно и поштено, српски и хришћански кад дође тај удес судбине.Уз топли архипастирски благослов и искрени братски поздрав са дубоким поштовањем и великим дивљењем великом Чичи и његовим херојским саборцима доставити одговор.+ Патријарх Гаврило“.Под истим датумом - 31. јан. 1944. - пуковник Лалатовић јавља и следеће: „Генерал Бадер је званично изјавио: ‘Патријарх српски Гаврило Дожић и Епископ Николај Велимировић су интернирани, због тога што свештенство понова узима учешће у покрету отпора Драже Михаиловића, против окупатора!’Штаб Војводине даље извештава: ‘Ваша директива достављена овоме штабу за заточенике (мисли се на Патријарха Гаврила и Владику Николаја) пренета је њима усмено ових дана и очекује се одговор’.“Мајор Драгиша Ракић, командант Војводине, послао је ђенералу Трифуновићу депешу 18. фебруара 1944, чију садржину овај, 22. фебруара 1944, преноси ђенералу Дражи Михаиловићу:„На писма госп. Министра упућена Патријарху и Владици, преко инг. Милићевића (‘Лоренц’ - ‘Анте’ - један од шефова цивилне обавештајне службе ДМ организације у Београду), одговорили су:„Захвалити на поздраву и изразити наду у срећан исход великих страдања и тешких борби против душмана нашег народа. Молитве к Богу и његовој милости донеће зору слободе и правде“.Преко инг. Милићевића ступили смо у везу са капетаном Бојовићем, ради ослобођења именованих“.То питање „ослобођења“, Патријарха Гаврила и Епископа Николаја, у неколико махова је постављано у организацији ДМ. У препису једног извештаја без датума стоји следеће:„Анте“: (инг. Милићевић) доставља следеће:Патријарх и Владика дали су пристанак да се над њима изврши отмица, с тим да им ‘Чича’, сваком посебно, упути писма којима ће их позвати на сарадњу при томе. Писма послати ‘Отону’ (п. пор. Ратомир Павловић, који је радио као обавештајац у београдској организацији ДМ) или по првом куриру који долази овамо. Ако ја не будем тамо онда нека писма преда ‘Арпаду’ (обавештајац у београдској органиазцији), који ће ме одмах обавестити“.Изгледа да се и садржина депеше, коју је Дража послао 1. фебр. 1944. мајору Владимиру Комарчевићу, команданту Посавско-колубарске групе корпуса, односи на исто питање, тј. на неке комбинације п. пук. Миодрага Палошевића о ослобођењу Патријарха и Владике:„Јавите Палошевићу да не предузима ништа за Владику Николаја, нека он гледа своје послове“.Капетан Живојин Жика Марковић, командант Другог косовског корпуса, јавио је Дражи 18. маја 1944. депешом следеће:„Молим за хитно одобрење да спасемо ропства Патријарха Дожића. Имам везе, иако сам на Косову, сматрам да би то био велики успех за организацију“.На то му је Дража, 20. маја 1944. одговорио:„Немојте ништа предузимати за спасавање Патријарха. Ми о томе водимо рачуна“.Колико је организација ДМ будно пратила све што се догађало у вези Патријарха и Владике и како је Дража о томе био најхитније обавештаван, најбоље илуструје депеша коју му је 18. априла 1944. послао мајор Ракић:„У вези наше депеше број 54 извештавам да је погрешно јављено да су Патријарх и Владика пресељени у Петровград. Именовани се налазе још на старом месту само са појачаном стражом. До ове грешке је дошло што је наш обавештајац није донео да се намера Немаца оствари, него одмах послао извештај недовољно проверен“.Патријарх Гаврило је и после пребацивања из манастира Војловице остао чврсто уз покрет ДМ, што се види из депеше коју је Дражи послао 6. јануара 1945. „Вилда“ (Добросав Јевђевић).„Патријарх јавио др Џаковићу, 17.12.1944, да до краја у добру и злу остаје са Вама. Честита Христове празнике“.Јевђевић је под псеудонимом „565“, 25. јануара 1945. јавио Дражи Михаиловићу:„Патријарх је по жељи Љотића доведен у Беч. Послао сам др Џаковића (рођак патријархов) да му каже Ваше мишљење“.У априлу 1945. године Патријарх Гаврило је заједно са Епископом Николајем, био у контакту са јединицама под командом Момчила Ђујића.

ПРИЛОГ БР. 2

БЕОГРАДСКА РАВНОГОРСКА ОРГАНИЗАЦИЈА

НАСТАНАК ОРГАНИЗАЦИЈЕ

За стварање београдске војне организације пуковник Дра/а Михаилови’ је имао елитне високостру;не стареШине, који су му се одмах ставили на располо/ење. Први састанак одр/ан је јуна месеца 1941, у стану ЋенералШтабног мајора БоШка Тодорови’а, у Господар Јовановој улици број 10. Састанку су присуствовали ЋенералШтабни мајори ?арко Тодорови’ (БоШков роЋени брат), Радослав ћури’ и Велимир Пилети’, као и капетани ћурЋеви’, Неготинац и Рељи’.Недуго потом, мајор ?арко Тодорови’ је постављен за команданта Београда и Шефа београдске ОбавеШтајне слу/бе. Касније је постављен и за команданта северних покрајина (Горски Штаб 133), односно радио је на организацији Загреба и Љубљане. Тодорови’ се повезивао са британском и амери;ком обавеШтајном слу/бом у Београду, као и са југословенском избегли;ком владом у Лондону. Прву везу са владом генерала ДуШана Симови’а он је имао јоШ августа 1941. године.Једно кратко време, крајем 1941. и по;етком 1942, командант Београда био је пуковник ДуШан Манојлови’. Манојлови’а је Гестапо ухапсио ве’ јануара 1942. године. Убрзо је одведен у нема;ко заробљениШтво. После рата је остао у емиграцији. Приступио је француској Легији странаца, где је и погинуо.Августа 1941. Дра/а је наредио да се у Београду формира и Полити;ки одбор, састављен од представника националних, културних и омладинских организација, који би му слу/ио као нека врста саветодавног органа по ва/ним полити;ким питањима. Организатор тога састанка био је Дра/ин пријатељ, секретар Земљорадни;ке странке Лазар Тркља. У Полити;ки одбор су уШли представници следе’их странака и удру/ења>- Адвокат Видак Благојеви’ (Радикална странка),- Адвокат Миодраг ?иванови’ (Демократска странка),- Јово Попови’ (Земљорадни;ка странка),- Стеван Станкови’ (Српски културни клуб),- У;итељ Димник (У;итељско удру/ење и Савет патриотских друШтава),- Правник Милија Јани’ијеви’ (Омладинско друШтво за одбрану отаyбине< Јани’ијеви’а су убили комунисти 1945. године),- Миливоје Мати’ (Београдска тргова;ка омладина) и- Владимир Бјелај;и’ (Савез сокола Југославије).На састанак је био позван и представник Српске православне цркве др Јустин Попови’, као и проф. др Драгослав Страњакови’ из Српског културног клуба.Од лета 1942. године уо;љивија је подела на војне и цивилне послове. На ;ело Војног Штаба у Београду (чЈозеф Првич) постављен је капетан СаШа Михајлови’ (Шифра чВилич), док је на ;ело Цивилног Штаба (чЈозеф Другич) постављен др Младен ?ујови’. Војни Штаб је био директно повезан са Дра/ом, а Цивилни са генералом Мирославом Трифунови’ем, командантом Србије. ?ујови’ је остао на ;елу Цивилног Штаба до хапШења ин/ењера ТомаШеви’а и његове групе за радио везу ч506ч. После је распореЋен у Далмацију, где је заменио војводу Илију Трифунови’а Бир;анина, преминулог јануара 1943. године.

ИСТАКНУТЕ ЛИЧНОСТИ

Најмаркантније ли;ности београдске равногорске организације су потпуковник ?арко Тодорови’, мајор Александар СаШа Михајлови’, капетан Серафим Попови’ чНеготинацч, др Војин Андри’ чБатач, затим Тодор Тади’ и многи други, које ‘у покуШати да представим на наредним страницама.Потпуковник Тодорови’, роЋен 27. јануара 1907. у Београду, био је први командант Београда, од маја 1941. године. Једно време је командовао и Северним покрајинама (Горски Штаб број 133) и

био је воде’и обавеШтајац. УхапШен је са великом групом илегалаца у чпровалич од 17. марта 1943. године, овде у Београду. Најпре је др/ан у бункеру Ратни;ког дома, а потом у истра/ном затвору Гестапоа у Александровој 5. У овом затвору био сам са њим, у ‘елији број 25, која се налазила у подруму. Крајем јула исте године одводе га у Загреб, аутом, и он успева да им побегне. Прикљу;ио се илегалцима Дра/е Михаилови’а у Загребу, својим сарадницима (као Што рекох, био је командант северних покрајина), али је после 15 дана поново ухапШен. Тада су га одвели у концентрациони логор Маутхаузен. У специјалном изолованом затвору овог логора издр/ао је од јула 1943. до јуна 1944. године. По ослобоЋењу Маутхаузена, 6. маја 1945, остао је у емиграцији. Данас /иви у Паризу.Капетан Александар Михајлови’ чСаШач ступио је у наШу организацију 4. јула 1941. године, тј. неШто после састанка у стану мајора БоШка Тодорови’а. До средине 1942. био је уба;ен у Команду /андармерије Неди’еве Српске др/авне стра/е код мајора „оси’а. Одатле је извукао силне податке. Када су га открили, побегао је у илегалу, а до тада је становао код својих родитеља у Авалској улици број 11. Имао је виШе пребивалиШта у Београду, а ;есто је иШао и на терен, као и у Врховну команду. По хапШењу ?арка Тодорови’а и одласку др Младена ?ујови’а, капетан Михајлови’ постаје командант свих београдских илегалаца, тј. и Војног дела илегалне организације (чЈозеф Првич) и Цивилног дела (чЈозеф Другич). Доцније је постао и командант Београдске групе корпуса. Ујесен 1944. повла;ио се за Босну, са Авалским корпусом. Из Модри;е је 2. фебруара 1945. упу’ен натраг са групом командоса. Пробио се до Београда, али је видео да виШе нема услова ни за ма какав илегални рад. Убијен је 1. маја 1945, близу аеродрома, при покуШају бекства из земље. То је била једна рутинска контрола, требало им је виШе дана да би открили кога су убили. Он је тада убио једног мајора Озне. Индустријалац Влада Вукоји;и’, СаШин сарадник, који је бе/ао са њим, после скривања по Земуну и Београду ипак је отпутовао авионом. ?ивео је у Ју/ној Америци. Наравно, и СаШа и Влада су имали ла/не исправе. шифра капетана, а доцније мајора, СаШе Михајлови’а, била је чВилич. ВиШе пута сам био његов курир.шифра капетана Серафима Попови’а чНеготинцач била је чСегедч. Он је био један од пионира организације Дра/е Михаилови’а, наро;ито у Београду. Био је врШилац ду/ности команднта Београда, обавеШтајни официр и аЋутант Команде Београда. Доцније, на терену, био је делегат Врховне команде. Серафим је становао у улици Стојана Проти’а, иза цркве чСветог Савеч. Током 1942. године био је и командант ћа;ког одреда чВојвода Вукч у Сопоту.Војин Андри’ је роЋен у НиШу 3. марта 1917. године. Током 1941. и по;етком 1942. био је ;лан Цивилног Штаба илегалне Команде Београда. Тада је становао у улици Краљеви’а Томислава 50Ђ1. У затвору Специјалне полиције Војин је био од 8. до 14. новембра 1941, а у затвору Гестапоа од 26. новембра до 29. децембра исте године. МеЋутим, ниШта није признао, па је пуШтен. После је био у строгој илегали, све док није отиШао на терен.Војин је био воЋа равногорске омладине. Када је изиШао на терен био је у рејону Делиградског корпуса и на Гледи’ким планинама. Касније постаје ;лан Централног националног комитета и Шеф Прес сервиса и Пропагандног одељења Врховне команде. По;етком 1945. заврШио је школу за командосе у Модри;и. Упу’ен је са групом командоса преко Дрине, али је заробљен од партизана 1. јула 1945. поред шапца, у војним Шталама. ОсуЋен је на смрт, па на 20 година робије. По изласку са робије Војин је убијен од стране Удбе.Тодор Тади’а из Београда роЋен је 1920, био је предратни ;лан Омладинске секције Српског културног клуба. Становао је у Савамалској 2а. Ве’ лета 1941. био је укљу;ен у рад београдске цивилне равногорске организације. Гестапо га је ухапсио 10. маја 1943. Био је у Бањи;ком логору до 29. октобра, када је преба;ен у концентрациони логор Маутхаузен. Био је логораШ број Ј-38630. У овом логору је преминуо од исцрпљености и батина, 15. марта 1944. године.Да поменем и бра’у Николу и Бранислава Бо/и’а и њихову сестру Милкицу. Бранислав је роЋен у Београду 1906, Никола у Гроцкој 1909, а Милкица у Обреновцу 1916.Бранислав је изаШао на терен крајем 1943, када је постојала могу’ност да га Гестапо ухапси. ОтиШао је у Штаб генерала Мирослава Трифунови’а. Погинуо је крајем 1944, заједно са Радојем ДраШкови’ем, братом Милорада ДраШкови’а.Никола је чпаоч 17. јуна 1943. Био је у бункеру Ратни;ког дома и у затвору Гестапоа у улици Краља Александра број 5 све до 29. септембра, када је преба;ен на Бањицу. Са Бањице Николу одводе у заробљени;ки логор Мосбург. По ослобоЋењу је остао у емиграцији, недавно је преминуо у Паризу.

Комунисти;ки агенти послати из Београда покуШавали су после рата да га ликвидирају. (Ина;е, у Титово време, наро;ито Шездесетих и седамдесетих година, пла’ене убице послате из Југославије ликвидирале су преко 100 емиграната.)Милкица је ухапШена јуна 1943. И она је проШла уоби;ајену тортуру. ПуШтена је са Бањице 12. децембра 1943. због болести. Преминула је у Београду јула 1998. године.Један од ва/нијих илегалаца био је ин/ењер Петар Мили’еви’. Он је био виШи /елезни;ки слу/беник у пензији. Његове Шифре биле су чЛоренцч и чАнтеч. Мили’еви’ је као делегат Врховне команде при Команди Београда имао контролу над свим обавеШтајним пунктовима и био је одговоран ли;но генералу Дра/и Михаилови’у. Имао је везу и са многим командама и јединицама, као Што су Команда Војводине, Авалски корпус, 2. равногорски корпус итд. Септембра 1944. повукао се са Авалским корпусом. Са собом је повео сина. Заједно су погинули на Зеленгори маја 1945. године.Била су и два брата Попова, обојица родом из Београда. ДуШан Попов је /ивео у Лисабону и био је агент енглеске обавеШтајне слу/бе Интелиyенс сервис.Др Иван Попов се за време рата налазио у Београду. Био је дупли агент> јавно СС потпуковник и агент Гестапоа, а тајно агент Интелиyенс сервиса.МеЋутим, мање је познато да је др Иван Попов заправо био троструки агент, јер је радио и за ;етнике. Наиме, сваки обавеШтајни центар Горског Штаба број 2, тј. илегалне београдске равногорске организације, имао је своју екипу за рад са иностраним обавеШтајним слу/бама. Био је на;ињен известан продор у нема;ку и маЋарску обавеШтајну слу/бу. Ево, примера ради, депеШе мајора СаШе Михајлови’а Дра/и од 7. јула 1944. У том извеШтају ка/е се да су Немци прислуШним апаратима са Авале успели да ухвате разговоре савезни;ких пилота који бомбардују Југославију са аеродрома у ФоЋи. Михајлови’ев извор за информацију био је чједан нема;ки капетан, који је Шеф прислуШне слу/бе - станице на Авали...чНајинтересантнији је био слу;ај агента Попова. Са њим су радили мајор Бо/а Ранкови’ чДоловацч и касније капетан Радомир Милинкови’ чYекч. Поповљеве Шифре биле су чЕскулапч, чЛалач и чХанс Полч. Пре рата он је био један од главних повереника Интелиyенс сервиса за југоисток Европе. Једно време база му је била у Напуљу. У нема;ку обавеШтајну слу/бу уШао је преко меЋународне масонерије, посредством нема;ког бродовласника из Хамбурга, Јебсена.Као агент Интелиyенс сервиса, током Другог светског рата Попов је успео да доЋе до високог руководе’ег поло/аја у нема;кој обавеШтајној слу/би у Београду. МеЋутим, било је превиШе рискантно да податке доставља директно Интелиyенс сервису. Зато је податке достављао ;етни;ким обавеШтајцима, односно људима мајора Ранкови’а и капетана Милинкови’а, а ови су их даље прослеЋивали до Интелиyенс сервиса. Истовремено, Попов је београдским равногорским илегалцима ;инио велике услуге.Др Иван Попов отпутовао је из Србије у Италију августа 1944. године, са Дра/иног аеродрома у селу Прањани код :а;ка, заједно са групом спаШених амери;ких авијати;ара. У тој групи била је и војна мисија коју је Дра/а послао код Западних савезника, коју су ;инили капетан Звонко Ву;кови’, др Адам Приби’еви’, Владимир Бјелај;и’ и други. У документу чПрвог одељка краљевске југословенске војне мисије у Италијич од 12. августа 1944, поводом доласка ове групе за др Попова се ка/е> чГосподин Попов, који је у енглеској слу/би, доШао на захтев Енглезач.Попов је стигао у Прањане као непознат ;овек, али са потврдом и одобрењем за пут које је потписао ли;но Дра/а.Капетан Радомир Раде Милинкови’ чYекч био је последњи руководилац целукупне ОбавеШтајне слу/бе Команде Београда. Током 1944. уз његов потпис стоји чШеф ОБСч или чШеф главног ОбавеШтајног центрач. Милинкови’ је роЋен у САД-у, а у земљу се вратио када је имао 17 година. По заврШеној војној академији, радио је у ОбавеШтајној слу/би Министарства војске и морнарице. Пре рата је са енглеског превео књигу чшпијуна/а кроз вековеч.Специјална полиција је хапсила капетана Милинкови’а 1942, али је пуШтен захваљују’и утицајним ;етни;ким везама, пре него Што је допао у руке Гестапоа. Пре/ивео је Немце, ухапсили су га комунисти априла 1945, у једној заседи. Био је у затвору у подруму виле у Булевару мира бр. 20 на Дедињу. Ту је и убијен. У истој вили је убијен и мајор Валентин Верти;, помо’ник групе командоса СаШе Михајлови’а. Вила постоји и данас и доста је позната наШој јавности, јер су у њој /ивели бивШи директор чПолитикеч Драган Хаyи Анти’ и ‘ерка Слободана МилоШеви’а Марија. Вили је дозидан један спрат.У његово време обавеШтајна слу/ба се састојала од три сектора. Први сектор био је заду/ен за

војна обавеШтења (водили су га Петкови’ и Ра;и’ чYонич), други за контраобавеШтајну слу/бу (на његовом ;елу стајао је Влатко ПаШи’), а тре’и за комунисте (Комадини’). Ра;и’ је био унук Николе ПаШи’а, тј. син ПаШи’еве ‘ерке Паве. Становао је у Француској улици број 21.

ГЕСТАПО ПРОТИВ „ВАЛТЕРА“

У Београду је јануара 1942. Гестапо ухватио велику групу припадника Равногорског покрета. Тада је ухапШено 14 официра и једна /ена, Олга Ву;кови’, која је стрељана на Бањици. Капетан Ненад Митрови’ је стрељан на Јајинцима, а остали су одведени у заробљени;ке логоре у Нема;кој. То су>- Пуковник Бранислав Панти’,- пуковник Јован ТриШи’,- потпуковник Радивоје Лу;и’, - капетан Бративоје УроШеви’,- капетан Стојан Станислав,- резервни пору;ник СаШа Николајеви’,- пуковник Света Крајинови’,- потпуковник Паљи’,- потпуковник ДуШан Манојлови’,- генерал Милутин Стефанови’,- капетан Лазар Дабети’ и- пору;ник ДуШан Дутина.Једна од најве’их нема;ких акција у Београду била је против потпуковника ?арка Тодорови’а чВалтерач. Подаци о томе ;увају се у Архиви Града Београда под ознаком БДС досије Г - 116 (чВалтерч).Тодорови’у је користио јоШ два имена> ?елимир Крсти’ и Бане. Поред њега, у овој великој операцији изведеној 17. марта 1943, чпалич су и следе’и илегалци>- пору;ник Константин Хаyи Или’ (стрељан 7. јуна 1943),- Владета БоШкови’ (стрељан 7. јуна 1943),- наредник Пантелија Макси’ (одведен у Маутхаузен),- Радомир „ури’ из Сарајевске улице број 24 (одведен у Маутхаузен),- Гојко :ебо, књи/ар у ПаШи’евој 24 (стрељан 7. јуна 1943),- капетан Мом;ило Миркови’ (стрељан 17. августа 1943),- капетан Никола Павкови’ (одведен у Маутхаузен),- потпору;ник Емил ?ивојинови’ из ТрШ’анске број 3 (судбина непозната),- пору;ник Љубан Корди’ (судбина непозната),- Дарко „иркови’, који је ухапШен тек средином 1944. (одведен у Маутхаузен),- Сава Груји’ (одведен у заробљени;ки логор Стриј),- ваздухопловни капетан Богдан Иванови’ (одведен у Маутхаузен),- ин/ењер Павле Алекси’ (одведен на рад у Нема;ку 1944),- АнЋелко Бо/инови’ (судбина непозната),- мајор Павле Бабац (одведен у заробљени;ки логор Стриј) и - др Петар (презиме не;итко).Сем ове групе ухапШене у Београду, у вези чгрупе Валтерч ухапШено је осам равногорских илегалаца и у Загребу. Они су радили у илегалној Команди северних покрајина, којој је потпуковник ?арко Тодорови’ такоЋе био на ;елу. У Загребу су ухаШени>- Паул Халаванка из СуШака, трговац (одведен у Маутхаузен),- Драгутин МатијаШеви’, ;иновник (одведен у Маутхаузен),- Кајка Томи’, професор (одведен у Маутхаузен, а 25. новембра 1943. премеШтен у АуШвиц),- Теодор Саломон из Загреба, студент технике (одведен у Маутхаузен),- Станко Тан;и’, доктор права (одведен у Маутхаузен),- Злата Де/ели’, професорка (одведена у Маутхаузен, а 25. новембра 1943. премеШтена у АуШвиц),- Тихомир Кре;и’, студент технике (одведен у Маутхаузен).НеШто раније, 28. децембра 1942, у Београду је ухапШена и чРадио група 506ч, везана за чГрупу Валтерч. Тада су у руке Гестапоа пали следе’и илегалци>

- ин/ењер Драгомир ТомаШеви’ из улице Војводе Проти’а 18Ђ1 (стрељан 19. априла 1943),- радио техни;ар Тихомир ЈакШи’ из Дра/е Павлови’а број 28 (стрељан 19. априла 1943),- Јелена ГрубјеШи’ из Дра/е Павлови’а број 13, вереница Тихомира ЈакШи’а (она је пуШтена 8. маја 1943),- ин/ењер Лука шпартаљ, директор и власник фабрике у улици Војводе МиШи’а. Он је био финансијер Равногорског покрета. Убијен је у Гестапоу проле’а 1943. године.- Бранимир Хрга. Он је пристао да ради за Гестапо. После је одведен у Нема;ку.- Богољуб Зе;еви’, роЋен 1914. у Ивањици (стрељан),- Спасоје ћорЋеви’, роЋен 1910. у Гу;и. Он је стрељан два дана пре ове рације, јер је ухапШен раније.Децембра 1942. године чпалач је ОбавеШтајна слу/ба Цивилног Штаба (чЈозеф 2ч) Горског Штаба број 2 (Београд). Слу/ба је била позната под именом чГрупа Властимира Петкови’ач. Власта је био из Крагујевца, роЋен је 1906. У Београду је становао у Господар Јевремовој 40. Био је адвокатски приправник и активни ;лан Српског културног клуба. школовао се и у Француској. У нема;ким документима пиШе да је Власта издр/ао тзв. пооШтрено ислеЋивање од стране есесовских официра. Есесовски преки суд предло/ио га је, по ислеЋивању, за егзекуцију. Убијен је у самом Гестапоу, у бункеру Ратни;ког дома. Поред њега, у овој групи пали су и следе’и илегалци>- ћорЋе Милики’ (упу’ен у Маутхаузен),- Илија Милики’ (непознато),- Стеван Павкови’ (стрељан),- др МилоШ Радојкови’ (упу’ен у Маутхаузен),- Борисав Стефанови’ (упу’ен у Маутхаузен),- Михајло Маринкови’ (пуШтен ку’и),- ћорЋе Маринкови’ (упу’ен у Маутхаузен),- Александар Милики’ (стрељан).Група је пала због издаје једног ;лана, Симе Петкови’а. Остали нису знали да је он радио за Гестапо.На /алост, страдало је много наШих. Имали смо много илегалаца тако да њихова активност није могла прома’и Гестапоу. НавеШ’у документ Гестапоа од 29. марта 1943. године, који се у Архиву града Београда ;ува под ознаком 4 А 3. Ре; је о хапШењу групе илегалаца из 2. београдског корпуса. Гестапо је убацио једног денунцијанта у ову јединицу и он је пратио све који су се сакупљали у Хиландарској улици број 16, где се налазио илегални Штаб корпуса. Гестапо је сматрао да су из ове групе иШле директиве за атентате на Масалови’а и Цеку ћорЋеви’а, као и за три неуспела атентата на ћорЋа „оси’а, Шефа Неди’евог ОбавеШтајног одељења.НавеШ’у мањи списак ухапШених илегалаца и њихову судбину, уз напомену да су пре упу’ивања у концентрационе логоре сви проШли пакао Бањице и гестаповских затвора>- капетан Драгутин Милојеви’ (чМајор Проти’ч), роЋен 1909. у Ваљеву, у Београду са станом у Хекторови’евој 11, командант 2. београдског корпуса< стрељан 2. јуна 1944. године,- мајор Светолик Груји;и’, роЋен 1902. у У/ицу, у Београду са станом у Далматинској 58, командант 1. београдског корпуса< одведен у концентрациони логор Маутхаузен 20. јула 1944. године,- капетан Бо/идар ДелибаШи’, роЋен 1906. у КурШумлији, са станом у Скадарској 6, командант 3. београдског корпуса< после Бањице упу’ен на рад у Нема;ку, 16. јула 1944. године,- капетан Милан Змаји’, роЋен 1910. у ГрадаШници, са станом у КањиШкој 36, командант бригаде 2Ђ4< упу’ен у Маутхаузен 20. јула 1944. године,- капетан Милан Јованови’, роЋен 1892. у Београду, са станом у ЊегоШевој 74, командант бригаде 1Ђ4< упу’ен у Маутхаузен 20. јула 1944. године,- пору;ник Јован Јаки’, роЋен 1916. у Ваљеву, са станом у :егарској 3, курир у Штабу 4. београдског корпуса< упу’ен у Маутхаузен јула 1944. године,- капетан БоШко Брки’, роЋен 1906. у Врању, са станом у Стојана Проти’а 7< упу’ен на рад у Нема;ку 17. априла 1944. године,- ?ивко Стојанови’, роЋен у БаоШи’у 1926, у;еник Тргова;ке академије, са станом у Лозни;кој 7, курир< упу’ен на рад у Нема;ку 19. јула 1944. године,- Никола Јови;и’, ;иновник, роЋен 1907. у шапцу, са станом у Владетиној 18, упу’ен на рад у Нема;ку 19. јула 1944. године,- ћорЋе Добри;анин, ;иновник, роЋен 1907. у Прокупљу< упу’ен на рад у Нема;ку 19. јула 1944. године,

- Андрија Петрови’ ЊегоШ, адвокат, роЋен 1899. на Цетињу, са станом у улици Јована Ристи’а 36< на Бањици од 17. априла до 1. августа 1944, када је пуШтен ку’и,- мајор Марко Мркела, роЋен 1906. у Задру, са станом у Бра’е Неди’а 13< одведен у заробљени;ки логор у Нема;кој, 21. јуна 1944. године,- пору;ник Боривоје Бировљеви’, роЋен 1911. у Руми, са станом у Дурмиторској 17< на Бањици од 17. априла до 9. јуна 1944, када је пуШтен ку’и,- Јован Везмар, порезник, роЋен 1906. у Марадину на Криту, са станом у улици Бо/е Јанкови’а 81< на Бањици од 17. априла до 9. јуна 1944, када је пуШтен ку’и,- Антонија „еренди’, дома’ица, роЋена 1907. у Сарајеву, са станом у Далматинској 58< на Бањици од 17. априла до 9. јуна 1944, када је пуШтена ку’и,- пору;ник Мирослав Николи’, роЋен 1913. у Крагујевцу, са станом у Римској 4< стрељан 2. јуна 1944. године,- Радмила МилоШеви’, роЋена 1905. у шапцу, са станом у Хиландарској 16< упу’ена у концентрациони логор АуШвиц, 28. јуна 1944. године,- Винко Коњикови’ чХенрихч, а претходно чшелч, роЋен 1911. у Београду, са станом у шеноновој 8< стрељан 25. септембра 1943. године (он је давао редовне извеШтаје о промету нафте и авиобензина кроз Србију, био је ;лан Омладинског Штаба ЈРО 1001),- наредник Милан Мари;и’, роЋен 1918, са станом у Хиландарској 16< стрељан 20. марта 1944. године...- проф. др МилоШ Радојкови’ (ухапШен од Гестапоа марта 1943. и упу’ен у Маутхаузен),- проф. др Бо/а Маркови’ (ухапШен од Гестапоа, судбина непозната), и- проф. др Михаило Или’ (ухапШен од стране Гестапоа и стрељан 20. марта 1943. године).

РАДИО СТАНИЦА „506“

Два радиоапарата и радио станицу за пријем вести направио је Тихомир ЈакШи’. Делове су му набављали омладинци из представниШтава чСименсач и чФилипсач у Београду. Један апарат је дао Тркљи (505), а други пору;нику Миодрагу Који’у (чПетерч). Који’ је био командант Колубарске бригаде, активно је сараЋивао са београдским илегалцима. ЈакШи’ је једно време био код Који’а, а у Београд се вратио 10. децембра 1942, непосредно пред хапШење. Он је јоШ марта 1942. успоставио директну везу са Дра/ом. Ту везу водио је капетан Јо/е Грбец. Он је становао је у улици Дра/е Павлови’а, имао је Шифру 509, а позивни знак ЕЈК-у и ЕЈХ. ОтиШао је на терен када му је Гестапо био на трагу. После откривања његове станице, веза је једно време обављана преко курира.Београдском групом за везу руководио је ин/ењер ТомаШеви’, а везу измеЋу чВалтерач и ТомаШеви’а др/ао је капетан Миодраг Стојанови’ (чПера-професорч).Зграда за смеШтај радио станице је па/љиво бирана. Одабрана је велика зграда која је имала улаз са ;етири улице, и то> Краља Александра број 94, Молерова, Хаyи-ћерина и ДуШана Богданови’а. Улаз за радио станицу био је из Хаyи-ћерине број 1. Апарат се налазио у собици на мансарди. За апаратом су се смењивали Бранимир Хрга и Тихомир ЈакШи’.У ТВ серији о комунисти;ким илегалцима, чОтписанич, видели смо да је Гестапо имао радио гониометар... Комунисти нису имали радио станицу у Београду, али Гестапо јесте имао радио гониометар. Управо тако су и открили наШу радио станицу. Лоцирали су њен поло/ај и баШ када су наилазили на улаз у зграду су налетели на ЈакШи’а и његову вереницу. Са њима су отиШли на мансарду, где су затекли Хргу како емитује депеШе. ЈакШи’ је долазио да смени Хргу.

ПРИЛОГ БР. 3

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР МАУТХАУЗЕН

ПОДЗЕМНЕ ПЕЋИНЕ

После рушења великог дела инсталација тајне фабрике оружја у Пеенемунде-у од стране енглеске авијације и саботаже, августа 1943. године Хитлер је наредио министру наоружања Алберту Шперу, да хитно пронађе неко добро заштићено и тајно место да би остварили производњу оружја В2 („В је почетно слово речи „Вергелтунгс њаффе“ - оружје за репресалије односно одмазду).Величина подземних пећина и њихова природна заштићеност једним малим брдашцетом, као и постојање железничке линије, која се припаја магистралној линији Линц-Салцбург, стварали су идеалне услове за изградњу тајне фабрике за производњу течног горива на бази метанола и кисеоника, које је било потребно за нова оружја. Септембра 1943, пошто су дошли у контакт са дирекцијом, коју су сачињавали све чланови НСДАП-а, и који су заменили власнике осниваче 1938. године, одлучено је да се за прво време конструкција“Сцхлиер-а“ изведе у две трећине пећина. Програм је предвиђао копање тунела, који су међу собом повезани халама у којима су ископане огромне рупе - удубљења, за постављање компресора у којима је требало да се ствара техн. кисеоник, довођењем на температуру која је близу апсолутне нуле (-273 степени целзијусових). На врху брда налазио се један бункер, који је служио као просторија за испробавање реактора за В2, који је био постављен на једну фиксирану подлогу, и тако је могло да се израчунава кретање утрошка. Из средишта основе брда ишао је један широки бетонски тунел, укосо према врху брда, а био је обложен огромним челичним шинама-трегерима, кроз који је требало да се избацује, сувишан и отпадни експлозивни гас. Други бункер је имао да служи за заштиту од ваздушних напада, вагона напуњених течним горивом. Трећи огромни бункер требало је да се подигне на око 800 метара удаљености и да служи за смештај великог трансформатора од 80 тона, који би напајао фабрику, и за који је требало да се монтира гвоздена-шинска стаза, да би био постављен на своје место. Исто тако треба поменути мрежу путева и железничких комуникација, као и савршену електрификацију и телефонске подземне везе. Цело брдо је било бетонирано и камуфлирано зелено сивом бојом, заштитним мрежама и вештачким дрвећем. Командо Сцхлиер-Редл-Зипф: шифровано име радне команде, филијале КЛ Маутхаузена формиран је 11. октобра 1943. године а расформиран и евакуисан 3. маја 1945. Шифра за комуникацију преко поште ове радне команде била је: АКП у: „Арбеитскомандо Пуцхлеим“.Овај мањи радни логор-команда, постављен је у Зипф-у, малом сеоцету, насељеном претежно сељацима земљорадницима. Припада општини Меукирцхен, као и гранично село Редл, док је сам логор био лоциран више у Зипф-у, и по томе се ова команда и звала именом Редл-Зипф. Положај овога места се налазио 6 км северно од главног пута Салцбург-Линз (Аустрија), а 46 км од Салцбурга, на висини од око 480 м надморске висине, субалпске климе. Ту је била чувена пивара Ципфер Биер, а у позадини мало брдашце, у коме се изграђивала подземна фабрика. Сам логор је био на око 1-2 км од пиваре.Фирма и наредбодавац, званична, за ово тајно војно постројење је била Акционарско друштво за искоришћавање камена и РМфРук. Предвиђени радови су били: изградња подрума, ходника, хала и лагума - од земљаних радова преко бетонирања бункера и тунела, постављања инсталација и тешких трансформатора и апарата, са унутрашњом и спољном електро и шинском комуникацијом, а сама тајна војна фабрика је производила гориво за „оружје одмазде В2“.Такође од априла 1945 године прављено је и фалсификовање страног новца (фунте, долари), пасоша, легитимација и осталих докумената. Логор је ликвидиран 3. маја 1945. и локалитет спаљен од стране есесоваца, а преосталих 90 логора пребачено је у радни логор Ебензе. Капацитет ове радне команде „Сцхлиер“ просечно је био око 1.500 логораша, а повремено и до 2.000. У самом логору су биле четири бараке за смештај логораша, као и остале помоћне бараке, које су биле опкољене електричном жицом и стражарама. Стално су стизали нови транспорти са свежијим логорашима из централе Маутхаузена, док су постојећи у радној команди врло брзо слабили и исцрпљивали се на тешком

раду, слабој исхрани, јакој зими и ужасан терор и убијање на раду. Смене су у почетку радиле по 12 сати на изградњи фабрике, а других 12 сати на изградњи логора, да би после био рад на 8 сати у три смене. Транспорти слабих и исцрпљених, тзв. „муселмани“ су редовно одвођени затвореним камионима у КЛ Маутхаузен. Некад право у крематоријум, гасовани претходно успут, а некад на Ревиер КЛМ-а, блок ВИИ, тзв. Исолиерблоцк, где се нису смели мешати и комуницирати са другим логорашима из других блокова ревира, пошто су радили ратну војну тајну-фабрику за В2. Историја тога Исолиерблоцк-а ВИИ са логорашима из Сцхлиер-а, је имала свој крај, септембра 1944, када је по наређењу, од виших СС-форума из Берлина, преко команде КЛМ-а било одређено да се из тога блока, сасвим слаби логораши пошаљу гасним камионом за Хартхеим, остали слаби побију и пошаљу у крематоријум Маутхаузена, док други који могу да ходају се пошаљу за радну команду Ебензе; где је по том пројекту требало да се униште сви логораши са територије Аустрије, пред надирањем савезника, у тунелима радне команде Ебензе.У „Сцхлиер“-у, било је 15-20 радних команди које су форсирано радиле на земљаним, бетоњерским и осталим напорним, тешким физичким радовима око постројења фабрике у Сцхлиер-у. На Ревиер-у у овоме логору од 1943. до 3. маја 1945, од логораша што је стигло до амбуланте, умрло је 267 логораша, највише од исцрпљености, слабости, упале плућа, срчаних обољења, едема глади и инфекција услед авитаминозе. Нацистички моћници су као оружје „одлучујуће за победу“ или „чудо од оружја“ означавали:- балистичке даљинске ракете или даљинске пројектиле (В2 и В1, који се радио у Каселу);- далекометни „топ за Енглеску“ (В3, који је требало да стигне у Лондон из Француске);- млазни авиони (Ме 262, Хе 162 и Хе 163);- подморнице за дуге вожње под водом, снабдевене електромоторима - торпеда:а) са акустичним уређајем за тражење циља („Заункониг“)б) уређаји за тражење површина (ЗАТ).Прављење лажног новца, команда „Бернхард“:- 141 заточеник је дошао почетком марта 1945. у КЛМ, а 13.4.1945. у споредни радни логор Командо Сцхлиер - Редл-Зипф. Команда је била под руководством СС-штурмбанфирера Бернхарда Кругера (СС бр. 15249, члан НСДАП бр. 528739), шеф једне централе за прављење лажног новца у одељењу ВИ-РСХА (Група „Ф“). Ово одељење се бринуло о снабдевању агената СД и војних шпијуна лажним новчаницама (фунтама) и осталим документима за шпијуне. Кругер је у том циљу основао 1942. године у КЛ Саксенхаузену једну команду, која се састојала од 150 логораша, претежно Јевреја, који су били по професији графичари, литографи, сликари, штампари, хемичари итд. У „Сцхлиер-у“ за кратко време овога рада стигло се је урадити серија фунти, али нажалост само са једне стране новчанице. Цела команда је 3.5.1945. премештена у радни логор Ебензе. Један део лажних фунти и штампарских модела за отискивање потопљена је у језеро Топлиц. За то људство је била одређена половина блока 2, у Сцхлиер-у. Они су били изоловани од осталог дела логора бодљикавом жицом и даскама.У замаху појачаног стварања логора и изградње војне опреме за индустрију у дунавској и алпској области, подигнути су на територији Аустрије нови суб-логори, односно споредни радни логори за које је централа био КЛ Маутхаузен. Ове логорске филијале су од 1943 године носиле назив „Радни логор оружаних снага-СС“. Неки споредни логори, радне команде држани су у строгој тајности због производње тајног оружја „одлучујућег за победу“, добијали су шифроване називе, као на пример:Мелк - „Кварз“,Ебензе - „Солњаy“ - „Цемент“ - „Калк“,Редл-Зипф - „Сцхлиер“ - „Релла Џ“,Гузен ИИ - „Есцхе 2“.НА РАДИЛИШТУ КОМАНДЕ ”ШЛИЕР”

„Мајко моја мила, лепо си ти мени говорила...“ - рефрен који се сасвим уклопио у целокупно психичко стање мога злосрећног заточеништва у концентрационом логору МАУТХАУЗЕНУ од 1943-1945. године. Рефрен је спонтано настао у мојој најтежој ситуацији, питање мога даљег животног опстанка, почетних кризних месеци за опстанак и битисање даљег живота у логору. Била је љута зима 1943/1944. у Редл-Ципфу малом селу у Аустрији где је била радна Команда КЛ Маутхаузена, и радило се на подземној фабрици тешког горива за В-2 ракете, немачког новог оружја одмазде.Ево ме сада понова са тобом, мила моја Мајко, над Твојим гробом и не могу а да се не сетим Твојих

топлих, нежних речи, као и сталних брига и опомена, које си ми често упућивала, за време немачке окупације све до краја 1942 године, до мога хапшења од стране ГСП. Нисам онда то схватао и разумео, био сам сувише млад и обузет ентузијазмом, патриотизмом, и необичном и безграничном храброшћу, која се граничила са безумношћу. Тада си осећала све што се збива самном, шта радим, шта обављам - и да све то може да доведе и до катастрофалног завршетка - као што се је и десило. Доласци Теби непознатих мојих другова, затварање у девојачку собицу, тајанственост, моје изостајање у школи од наставе, затим доласци увече касно кући, чак и после полицијског одређеног сата, као и других детаља који су теби тачно потврђивали већ постојећу сумњу, да у томе има нечег конспиративног, и да је то много опасно, за то време, јер може да се заврши и много трагично! Твоји савети - „немој то да радиш, опасно је, па и чувај се и пази се“ Увек сам Ти обећавао и смиривао ТЕ, разумео сам Те као мајку, па сам чак и једном приликом Ти рекао: „када би све мајке у Србији тако говориле и мислиле, ко би устао да брани ову земљу, јер је Шваба, систематски уништавао. После тога сам настављао по старом, са још већим жаром и младалачком занесеношћу, а Ти си се као повукла, и ниси више тако реаговала, запањена мојим иступањем и ватреним бунтовничкимс ставом младалачког родољубља и занесености. Даље си ме пратила ћутећки, са унутрашњом скривеном забринутошћу и материским осећајем страха за своје дете. Понекад си ипак понова по нешто и рекла, али не тако грубо, бирајући речи да ме не би много повредила. Онда то нисам у потпуности схватио! Требало је да прођем Голготу да би то све разумео! Сећам се када сам једне вечери закаснио преко 2 сата, после полицијског часа, увече, дошавши кући, св запрљан и умашћен од мазива за гештетнер, јер смо штампали „ЈРО-Омладински билтен“. Тада сам Те затекао избезумљену од страха, јер си већ свашта помишљала - шта ми се је могло све десити!Инстиктивно си осећала, понекад за неког од долазећих, да га се по могућству клоним и причувам - била си и ту у праву - што се доцније показало као тачно и истинито. Непознати су дефиловали, доносили и односили пакете, књиге, штампане материјале, куфере са батеријама, конзерве хране, делове за радио апарате, све си то примала и склањала одмах, уз обавезно „сине, сине, чувај се!“Како сам се сликовито сећао свих тих детаља, а нарочито те ноћи на радилишту Команде Слиер - филијале концентрационог логора МАУТХАУЗЕНА зиме 1943/1944, на минус преко 20 степени, где смо радили на подземној фабрици за В-2, немачког тајног оружја. Био сам промрзао и такорећи укочен од хладноће, пропао од глади, мршав, прљав, слаб, изгладнео, јадан, ходајући по дубоком снегу са бетонским трегером на леђима. Радио сам на брду, и спуштао сам се према доњем радилишту поред електричне жице, под рефлекторима, јер је била ноћна смена, газио сам по снегу са цементним папирним увијачима везаним жицом, остављајући дубок траг у снегу за собом. Једва сам ходао под великим теретом, уз стрепњу, да не паднем на електричну жицу високог напона или да припуца из карабина СС-овац, чисто ћефа ради. Тетурао сам се, онако укочен и смрзнут. На стражари надамном био је стражар есесовац, топло обучен у дебелу зимску бунду, заштитним дебелим чизмама, увијеним дебелим шалом око лица и главе, тако да су му се само очи виделе, уз дебеле рукавице, наслоњен на карабин. Испред њега је била челична пећ са ужареним угљен-коксом, на уздигнутој стражари, званој „Рода“, док је карабин био уперен директно на мене! Један мој незгодни покрет и цео шаржер из ледене челичне цеви карабина био би сручен на мене! У тој ситуацији, а видевши до тада сва могућа и немогућа зверства есесовачких манијака, између осталих и самоубиства самих логораша који су били доведени преко максимума психо-физичке издржљивости - бацајући се на електричну жицу високог напона. У том тренутку, једном од запамћених као изузетно тешких тренутака, док су тихо лелујале крупне пахуљице снега, провлачећи се кроз снопове плавичасто-сребрнастих зрака јаког стражарског рефлектора - дошла ми је до свести слика једног сапатника логораша максимално психофизички исцрпљеног, који је са својом задњом физичком снагом играо валцер уз певушење Штрауса - бацио се на електричну жицу - и свесно се самоуништио! Тај логораш је сумирао своје битисање у Дантеовом паклу, и самосвесно закључио свој живот!У тренутку ми је дошло до свести питање - Да ли бих и ја то могао и урадити? - јер сам тада тренутно осетио бесциљност свога психо-физичког краја који је сваким даном се све више приближавао! Тада у том трену си ми Ти, мајко, помогла! Мила моја мајко, тог тренутка је кроз преламајуће зраке рефлектора, немирно се играјући, нежно и без шума су се провлачиле снежне крупне пахуљице, шапутајући ми онај рефрен који ми се је први пут јавио, када су ме Гестаповци хапсили у Београду... „Мајко моја мила лепо си Ти мени говорила...“ до тада Те нисам слушао, али сам те речи тек тада схватио и заклео сам се у себи - од сад ћу Те слушати, и надчовечанском

снагом ћу покушати да издржим све тешкоће, и да издржим и да се вратим Теби, жив и здрав у свој дом понова. То сам дуговао Теби! И од тога момента смо били заувек заједно. Осећао сам колико си мислила на мене и била увек са мном у свим мојим страшним тренутцима логорског живота. Од тада сам све подносио стоички и ниједног тренутка нисам помислио да нећу преживети - и веровао сам непоколебљиво, у то. То ми је дало нову снагу, да сам чак могао бодрити и храбрити друге, да морамо истрајати и преживети! И онда, када сам био у тешким животним тренуцима опстанка, каоједног децембарског јутра, на Св. Николу при изласку на рад ујутро око 4 сата, у снежно ледено свануће, колабирао сам изгубивши свест од исцрпљености и изнемоглости. Маса велика, логораша, је покуљала из дубине ходника према напољу, терана корбачом, виком и дерњавом, капоа и есесоваца, у страшном стампеду. Сва та избезумљена гомила - прешла је преко мене онесвешћенога! Освестио сам се у колони радне команде, међу рукама мојих логораша који су ме између себе вукли, не оставивши ме есесовцима да ме ликвидирају као полумртву безвредну врећу за њих! Тек сам се на самом радилишту повратио, где су ме и даље крили моји сапатници. Тада сам већ био међу најслабијим логорашима, потпуно исцрпљен и анатомски „провидан“! Ноге сам једва вукао, јер су биле тешке и натечене од воде - евидентних „едема од глади“, споро сам ходао, буљио сам испред себе несвесно, тражећи храну. Крајња слика тога битисања је била, када су ми моји сапатници, одвајајући од својих уста давали „супу“ или парче такозваног хлеба - ја бих зурио у то, али нисам знао шта треба да урадим са тим! То је тада била максимална тачка, минимума егзистенције, која је ишла сигурно ад финитум! Више ме моји другови нису могли извлачити јер сам својим стањем угрожавао и њихове животе. Пребачен сам у логорску „болницу“, где сам доживео „максимум максимума“ животног опстанка, које се сада манифестовало - минималним.

ДВЕ ГОДИНЕ У ЛОГОРУ

Зашто је преживео? Каква снага га је гонила? Та питања стално поставља и мисли да је једини начин да одговори, био би, да се поново у сећању врати, и да све редом исприча.Та стална опсесија, у току битисања у логору, и сазнање да си „обећан смрти“! Правило је било да специјални одреди, „Сондеркоммандо“, формирани у сваком логору за уништење буду периодично ликвидирани, како никакав траг не би остао.Ова књига је јединствена по томе, што никада није требала да постоји. Сондеркомандо у крематоријуму - логораш који је био одређен да ради у крематоријуму, требао је да групише своје сапатнике, као и да их баца у ужарене пећи крематоријума.Није случајно што сам чекао оволике десетине године, пре него што сам се одлучио да пишем. Одлука је сама по себи одважна, јер сам свестан, да ћу за ову исповест платити високу цену: мораћу све то поново да преживим.Ова књига је књига човека који халуцинира; свака епизода је обележена печатом истине и апсолутног присуства, јер, пишући је - по други пут стављам свој живот на коцку! Човек се некако осећа опуномоћеним и делегираним од своје савести, да пренесе свима онима који се претварају да ништа не знају, или неће да сазнају, и у чуду се питају како је сличан масакр могао бити изведен, односно којим техничким могућностима? Зашто ти хероји и мученици истовремено су могли преживети пакао? Зашто нису извршили самоубиство - треба им омогућити да одговоре и поштовати њихов одговор“. У почетку многи су то чинили: многи су живи скакали на електричне жице, у пламен или молили да буду убијени! Они који нису скочили у смрт у првом налету, два месеца касније у колотечили су се у борби за „суви живот“ да би преживели! Они који нису радилу у крематоријуму: који се нису убили у првом налету, доцније су преузели дужност ложача пећи, или уништача тврдих костију-цеваница, које ватра није успела потпуно да уништи.Хтео сам да живим, једну минуту више, један дан више, један месец више... Разумете ли: ЖИВЕТИ!!!Истина је да човек хоће да живи, под било коју цену; хоће да живи, зато што је жив, зато што цели свет живи. Зато што постоји само живот. ЛОГОР се не може само обићи, у посети, претходно се мора све знати, добро схватити део по део књиге, па тек онда отићи на лице места. Само прочитати књигу такође није довољно. Треба видети и знати, знати и видети, нераздвојно, - а то је болан посао.

РАЗМИШЉАЊА У НОЋИ...

Септембар - октобар 1944. год. Маутхаузен.Ревиер Блоцк бр. 7 (Исолир Блоцк)(Писано по доласку у отаџбину, по сећањима из изгубљеног малог дневника који сам писао за време бављења на блоку смрти, специјалних команди. - 1945. год. мес. новембар. Писано обично ноћу за време дежурства на истом блоку.)Ноћ је... покадкад се чује јаук или стењање из неког угла јадника, који леже по троспратним креветима, по 4-5 људи у једном кревету... Седим за малим асталчетом поред стоне покривене лампе и пишем ове редове. Око мене је мноштво огромних троспратних кревета у којима леже моји другови сапатници разних народности. Лампа даје врло слабу светлост тако, да и ја једва могу писати а камоли сагледати крај бараке. Назирем само контуре високих кревета и видим тамне прилике другова који леже у креветима поред прозора. Осећај страшан... Кревети се уздижу као такве сабласти, а кроз мрак допиру јауци и вапаји несрећника... Са грудног одељења допире мукли кашаљ тешких плућних болесника.Дежуран сам обично једанпут недељно, а те часове сам очекивао са нестрпљењем јер, они су за мене значили много. То су ми били најмирнији часови проведени у логору, јер... био сам потпуно сам, без узнемиравања од стране „капова“ и свакодневног страха од есесоваца. То су били моменти интернације, када сам био препуштен сам себи и размишљању... Устао бих за тренутак на позив болесника, било да му помогнем нешто било да би разговарали... Било је ту људи свих крајева поробљене Европе, разних националности и професије, разног доба старости - ту смо сви у свему били једнаки, кроз исте патње и исте перипетије пролазили смо сви заједно. Били су ми сви драги и једнаки, јер нас је све борба против мрског окупатора довела довде, да сада заједнички испаштамо тешке дане интернације у злогласном логору - Маутхаузену. У подсвести сваког од нас још је постојало једно: да смо и поред свега овде људи и морамо бити људи, премда то нисмо ни изгледали а ни држани за људе од стране есесоваца. Били смо доведени овде, да би нас исти тај непријатељ, против кога смо устали по својим напаћеним и окупираним земљама, лагано уништавао и искористио до последњег максимума снаге. Живећи полуживотињским животом, мрцварени, тучени, малтретирани, мучени глађу и тешким физичким радом - ипак смо и поред свега били уверени у скору пропаст заједничког нам непријатеља. Исто тако веровали смо да можда нећемо ми, интернирци, доживети то, пошто ће нас пред тај моменат ликвидирати све до једног, тако да нас може само случајност спасти тоталног уништења, а то је само 1%. За нас логораше појам слободе изгледао је непојмљив и недокучив. Слобода - за нас, људе, који смо осетили чврсту пруску чизму и сву крволочност њихову, по затворима и кацетима - остаће за нас заувек, као највише и највеће право човеково. Ми који смо били толико унижени и доведени на ниво животиње, подносећи најбруталнија мучења, зверства и уништења у масама - јер смо се борили за слободу и због ње преживљавали исто - умећемо ценити величину слободе и право сваког човека на културан начин живота.Било је међу нама људи свих могућих и немогућих професија, разних народности и политичког опредељења, а ту у логору били смо сви једнаки без икакве разлике у свему. Борба је била заједничка, и сви су тежили само једном, а то је било: борба за опстанак. То је било једино: бити или не бити, борба за голи живот. Свакоме је било само једно у глави - опстати и преживети до оног тренутка када ћемо опет бити слободни, поново се вратити у живот, својој драгој отаџбини и својима. Људи који су претрпели све те физичке и те психичке муке, и прошли кроз све те фазе, скоро животињског инстинкта за опстанак, и који су надчовечанском снагом издржали, биће сведоци, тужиоци и противници свих оних који хоће поново уништење и одузимање највећег човековог права: слободе...За тренутак престајем да пишем, устајем и прилазим прозору, отприлике је поноћ... Лепа јесења ноћ са звезданим небом. Гробна тишина влада... Посматрам небо - бескрајну плаву провалију украшену сребрнастим светлим тачкицама, док ми мисли несређено јуре кроз главу...Да ли је могуће да под истим тим плавим покривачем, живе људи који се муче и пате и други који и не знају за бол, патње, муке и страдања? Докле ћемо још овако? Да ли ћу икада видети слободу, осетити се поново човеком и уживати све благодети живота као раније? Како је леп живот у слободи! Нисам га у ствари ни осетио (живот?), тек сам почео да живим, а већ сам одстрањен и осуђен да патим и преживљујем најстрашније физичке и психичке патње! Зашто? Да ли због тога што сам искрено и са пуним младалачким жаром устао против оног, што је мени и мојој драгој

отаџбини несрећу и ропство донело? Ја сам овде затворен заједно са људима, који су много старији од мене - ја који сам тек почео да живим и који још и не знам шта је живот? Преживљујем сада ове тешке дане!... Присећам се појединих момената из детињства, младости, другова, срећних дана са њима и родитељима, појединих дана и часова са родитељима, са мојом драгом мамицом, коју сам више пута тако несвесно знао увредити и наљутити без потребе. Како она сада сигурно пати и колики сам јој бол нанео!Кроз главу ми јуре поједине слике из првих дана окупације, док сам још био кући, првих дана када је у мени почела тињати и врети мржња и одвратност према мрском освајачу, који је нашу домовину поробио, многе мајке у црно завио, стрељао свакодневно у масама родољубе - који су устајали против њих - јер су се борили за слободу. Та свакодневна стрељања и зверства окупатора, потенцирала су у мени оно одвратно осећање према њима, тако да сам и ја пошао трагом оних, који су падали у борби противу њих, за слободу отаџбине која је крварила. Био сам сувише млад када сам онога јутра освануо у ћелији гестаповског затвора... а то је био само почетак патњи и разних других перипетија кроз које сам прошао. То је био само почетак физичких и психичких мука, борбе за опстанак у животу, кроз затвор и Бањицу, и најзад - Маутхаузен, где је то достигло врхунац. Да, сећам се... другова из затвора Гестапоа, другова са Бањице... оних стрељаних... поглед ми се за моменат зауставио на звезданом небу... као да сам тражио неко разјашњење и одговор на то... Другови моји!... Зашто сте ме оставили да овако сам подносим ово? Зашто су вас зликовци стрељали и одали, зашто? Зашто сте ме ти Тошо и Драгане напустили...? Зашто? Не... не, ви сте овде са мном, сви смо ту на окупу заједно... Ви сте ту, ја осећам, сви, разумете ли сви,... збијени смо сви у чврсте редове, као некада на Бањици певајући „Бањичарку“. Осећам ваш дах... Зар не Тошо, Драгане, Лазаре... - Све је тихо, одговора нема... Још увек зурим у небо очекујући одговор, али - тишина је свуда... Осећам огромну снагу и вољу да издржим до краја, можда је то ваш од говор? - ви ме чувате овде да хладно подносим све и издржим до краја... Ви сте у мојим мислима стално, ви који сте своје младе животе ставили на олтар отаџбине за слободу. Ја верујем и морам издржати до краја, јер то хоћете ви, другови моји који сте ме напустили, али сте сада - у мени... Ах, не другови... ви ме нисте у ствари напустили, ви нисте могли бити уништени, ви нисте стрељани, не!... Ви још увек дишете и мислите сада кроз мене, зар не? Сећам се, да врло добро се сећам, како смо заједнички проводили тешке дане у затвору Гестапоа и на Бањици, када смо певајући бањичке песме пркосили мрском непријатељу, чак и у оним тешким часовима и моментима када су изводили на стрељање... сећам се и извесних детаља... али другови... ипак, ја остадох - сам... јер ви сте ме сада напустили...За тренутак спуштам главу са бескрајног плаветнила да би ми се поглед задржао на електричној жици и „посткети“ иза жице... кроз жице се појављује слика Бањице, Гестапоа, ћелија и људских контура иза затворених решетака... слике дана пре хапшења када смо се осећали достојним и свесним да морамо жртвовати себе, па макар и животе своје дали, за слободу, како би допринели општој ствари савезника. Са каквим младалачким жаром, полетом пожртвовањем и пуно идеализма пркосили смо крвавом освајачу, непрезајући ни од чега, осећајући сваким даном да је слобода све ближа... И тада једнога дана... хапшења... ћелије... затвори... стрељања... Бањица...И сећања ми навиру, слике се нижу... Двориште затвора Гестапоа у ул. Краља Александра бр. 5, 25.9.1943. год. изјутра рано... стојим са стране решетки подрумске ћелије затвора, и са стравом посматрам у двориште - „биће изведена једна већа група данас на стрељање“ - то су биле речи које је тога јутра кључар изговорио... У ћелији гробна тишина... стојећи на радијатору, провиривао сам напоље с времена на време, како ме кључари не би спазили. Осећајући велики бол у грудима тупо сам гледао напоље, ишчекивајући нешто крупно... најзад... чула се је прозивка са спрата више нас, затим кораци по ходницима да би најзад допрли и до самих излазних врата за двориште... тога момента стао ми је дах, за тренутак дошло ми је да урличем, да вичем... једни за другим силазили су у двориште са стварима група младића, отприлике њих петнаестак... остао сам прикован за решетке, не обазирући се више на то да ли ће ме кључари приметити... а они, корачали су уздигнуте главе, помало бледи у лицу, ка другом крају дворишта... затим „марица“ и група гестаповаца у шлемовима, затворска се врата затворише и јадника нестаде... Остадох као ошамућен целим призором, док ме најзад другови из ћелије не свукоше доле... како поносно и са осмехом је изашла ова група...? Незнајући да их можда само неколико десетака минута одваја од сигурне смрти али зато - херојске... То је била само једна група од многих... Једна мала скица према стварној бескрајној повести... Један тренутак страшне стварности изнет у тако мало речи...

ПОСЛЕДЊИ ДАНИ МОГ ДРУГА ТОШЕ

Десетог новембра 1943, одвојени смо били и пробрани, на централном Апел плацу логора Маутхаузена, голи и необучени, пролазећи испред групице цивила и униформисаних Немаца, који су тај одабир радили. Била је то група заточеника, нешто преко сто људи, углавном Срба из логора са Бањице крај Београда, који су дошли у КЛ Маутхаузен 5. новембра, а пошли из Београда 29. октобра исте године.Био сам одвојен за другу групу, која је требала да остане у самом Централном логору, али на жалост одвојен од мога друга Тоше, који је већ одабран за прекоманду. Избезумљен од страха и усамљености, што остајем сам, приметих да је логораш који је записивао бројеве одвојених - наш човек - Словенац. Приђох му одмах, замолих га, и он ми учини услугу, те смо опет Тоша и ја били заједно! Било је то нераскидиво другарство и пријатељство још од пре рата у Срп. култ. клубу, раду у београдској ДМ илегалној организацији, виђања у затворима Гестапоа, заједништва у логору на Бањици и првих дана у КЛ Маутхаузену, и нажалост дана када сам се заувек растао са Тошом... а, делили смо све заједно, и храну, и батине и све муке и невоље логорског живота!...После разарања великог дела постројења тајних фабрика оружја у Пенеминдеу, од стране енглеске авијације, августа 1943. године, Хитлер је своме министру наоружања Алберту Шперу наредио, да хитно пронађе неко тајно и заштићено место, да би привео крају своју замисао о тајном оружју „Фау 2“.Званични назив - ШЛИЕР, име једне команде која је припадала КЦ логору Маутхаузену, отворен је - 11. октобра 1943. године, а евакуисан је 3. маја 1945. године, и затим спаљен. Поштански знак: А.К.Пу. (Арбаитскомандо Пухлајн).Предузеће Шлиер: Саинбрухвервалтунгсгеселцхафт м.б.х. = Друштво за искоришћавање каменолома.Овај мали логор саграђен је у Ципфу, малом пољопривредном градићу који припада општини Неукирхен на реци Фекла, исто као и суседни градић Редл, па је тако ова команда често означавана именом Редл-Ципф. Ово мирно мало село налази се 6 км северно од великог пута Салцбург-Линц (Аустрија); а 46 км од Салцбурга, припада последњим венцима Алпа, и највећа висина му је 460 метара. Име овога градића познато је само по чувеном пиву - ЦИПФЕР БИР. - Најближе село са трговином и апотеком је Франкенбург, најмање 5 км од пиваре.25. септембар 1943 године:Двадесетак Хефтлинга (заточеника - логораша), углавном сви Шпанци, почели су да раде радну Команду - у једном пољу између реке Редлбах и пута из Франкенбурга, да би подигли пет барака (блокови), опкољених бодљикавом жицом са електричном струјом и стражарима споља. Са спољне стране још две бараке за есесовце и стражаре. Први логораши су спавали на земљи по киши. Тек у новембру су подигнуте те бараке за логораше. Копали су се канали за инсталације и канализацију. Стизали су нови цуганги-транспорти за рад на брду за постројење као и рад на подизању логора. У почетку се радило непрекидно: 12 сати на постројењу и наставак рада у логору још 12 часова! Слаба храна, зима почиње, слабо одевени!10. новембра 1943: Стиже и наша група Бањичара из матичног логора Маутхаузена. Радили смо по киши и снегу непрекидно: без престанка у две смене по 12 часова за 24 сата - и у логору и на постројењу на Брду. Капацитет логора од 1.200 до 1.450 заточеника. Ради се стално напољу. Стално смо мокри, што кажу заиста - до голе коже!!! Кад стигнемо, не знамо шта пре да цедимо. Међу хефтлинзима интернационала: почевши од Шпанаца, Руса, Француза, Холанђана, Белгијанаца, Норвежана, Пољака, Чеха, Италијана, Грка, и осталих нација поробљене Европе, закључно са Немцима који су углавном били криминалци и повлашћени на управним местима!Командант логора, СС оберштурмфирер Карл Шеперле, он је наследио Георга Бахмајера, и дошао на то место.Прва насилна смрт у логору: Рус 30839 - Стијепаненко Иван - 15.2.1920. убијен при покушају бекства!Под кнутом и корбачем, уз сталну вику Лос! Лос!, требало је да се заврши тајно војно постројење;

урлали су есесовци и капони на нас, да би убрзали ток радова. Хране мало, што је долазило из централног логора, а још и покрадена, није била довољна за одржавање живота, тако да су хефтлинзи умирали од глади и максималне исцрпљености. Није било одела ни ципела, и живи лешеви у ритама у већини су ишли боси, или на ногама са цементним папирима од џакова превијени жицом. Радило се на температури испод нуле, са празним стомаком.Тоша и ја смо стално били заједно, по цену некад и батина. Радили смо углавном у ноћним шихтама, и водили рачуна да све организујемо (набавимо!) одмах поједемо и поделимо! Једно време смо скупљали пикавце и чистили дуван, да би давали радницима на слободном раду на радилиштима за хлеб, тај посао смо добро обављали. Сећам се да смо једном за Божић или Ускрс од тих радника добили један цео милхброт! То је било велико славље! Зашли смо били већ у добру зиму: све се стереотипно одвија: рад се одвија напољу, метереолошки фактори зимски, наша ситуација евидентно отступа од нормале, ослабљени, исцрпљени, покушавамо да јаком вољом потискујемо ГЛАД за храном, и да се некако сконцентришемо на неко друго размишљање - што нам врло тешко успева. Немамо услове ни за одржавање најминималнијих потреба. Појављују се и вашке! Морамо да се и требимо кад стигнемо! - јер Немци праве изненадне „лаус контроле“, па код кога нађу ваши, добивају батине или волујским корбачем или ногом од столице, од 5-25 батина! Воду не пијемо, сем уноса такозване супе и ерзац кафе! Бојимо се незадрживих пролива и дизентерије, на овакво наше стање. Знамо од старијих логораша да након 4-5 дана пролива, шестога дана идеш на Блок смрти, док седмог дана, „грејеш“ се у крематоријуму!ГЛАД је за хефтлинге уствари био највећи проблем. Ми смо били изгладнели у толикој мери, да смо били претворени у костуре, који су на себи имали само мало бледе и тамне коже која је била затегнута и пресијавала се. Нигде до сада није описана таква ПРАВА ГЛАД! Није иста ствар гладовати неколико сати, или један дан, и гладовати недељама, месецима па и годинама! То није могао да разуме и опише нико - ко то није доживео! Јели смо са ђубришта љуске од кромпира или неку смрдљиву коску, неки жвакали тер папир, неки горели чамовину и јели те угарке, неки чупали траву са корењем, као и кору са дрвета, и лишће. Глад је била толика да је било и случајева - канибализма!Једанпут недељно је један покривени камион преносио животне намирнице из КЛ Маутхаузена до логора радне команде Шлиер, за логораше а враћао се натоварен лешевима ради спаљивања у крематоријуму централног логора. Рус - Шаповалов Саша је децембра 1943. полумртав испребијан, транспортован за КЛМ, са лешевима ради кремирања, али је успео да преживи. Сада је жив и налази се у Кијеву!Пролазили су децембарски дани, а нама је сваки следећи дан био све тежи, осећали смо да се полако топимо, због свих субјективних и објективних детаља живота, услова, рада, темпа без одмора, хладноће, нехигијене, батина, терора, смрти са свих страна око нас - и ГЛАДИ која је узимала свој данак од нашег бедног логорског живота! Били смо на минимуму психофизичке егзистенције са малим изгледима да ћемо моћи изнети голи живот из овога Дантеовог пакла!Наш голи живот се одвијао по једном истом зачараном кругу у току двадесет и четири сата перманентно и неизмењено, само што смо сваким идућим даном били ближе смрти, којој смо иначе се стално приближавали свакодневно. Постали смо пасивни посматрачи нашега и свога страдања.Пролазили су децембарски дани, а сваки дан је био све тежи и тежи, због јаког мраза и снега. Зима је овде била нарочито оштра.Радили смо на самом брду са тешким компресорима, где смо одваљивали замрзнуту иловачу, трпали је у вагонете и по партијама бетонирали коси широки ходник, који је дубоко улазио у дубину брда. То брдо где је у подножју била пивара, гледано из даљине деловало је безазлено а испод брда налазила се обезбеђена дебелим слојевима бетона - највећа немачка војна тајна рата - оружје за репресалије „ФАУ 2“ - која је радила у 24 часа - у 24 сата да би произвела то ново оружје - по плану већ у фебруару 1944. године!Свети Никола - 19.12.1943: Тога јутра рано устајање, напољу мрак, хладно, снег пада... Лос! Лос! Раус! Шнел! Бистро! Уз вику и цику капоа дели се кафа - пола литре топле црнкасте течности без укуса и истеривање са корбачем кроз ходник напоље на мраз. По изласку на свеж хладан ваздух... Онесвестио сам се и пао, а преко мене је прелазила маса наших сапатника који су бежали махнито од батина јер су их пожуривали капои са жилама и гумењацима. Од разних удараца повратио сам се и устао, и без обзира на болове и угруваности уклопио сам се у радну команду за радилиште. Успут ми је Тоша помагао да марширам у колони према брду.

25.12.1943. године:По ноћи и по снегу, радне команде живих костура руше брдо, праве терасе, бетонирају брдо, саде вештачко зеленило са маскираним мрежама, зеленим. Клиза се и бори са смрзнутом земљом, као дивља звер на смрт гоњена, под урлицима капоа криминалаца и есесоваца: Лос, Лос, Мах арбајт... желудац празан и слепљен, црева крче и завијају, а батине пљуште са свих страна...Ушли смо у следећу годину, ситуација неизмењена, самртни костур са косом надвија се над логором и редовно односи познате и непознате наше сапатнике из наше логорске заједнице... услови живота погоршани, радни притисак на нас једнаке пооштрен јер се ближи зацртани термин - фебруар - када треба подземни објекат да буде пуштен у погон.На ногама уместо стандардних дрвењака са мушемом, сада превијамо цементни папир са жицом. Стопала смрзла, укрућена, болна од промрзлине и утрнута! Повремено застанемо у раду, када нас нико не види да би се загрејали. А то је било по стандардном логорском рецепту: наиме, стану два логораша, један наспрам другог, загрле се, и са шакама на другим леђима, једно друго јако трљају и ударају. Осећали би се једно време нешто загрејанији и „срећнији“, - а то је падало као дар са неба.Били смо добро зашли у фебруар, све нам је теже обављати свакодневну „работу“ уз корбач... попуштамо, слабији смо и тромији, покрети су нам спори... сконцентрисани смо само, не би ли нешто приметили „да се узме у уста“ и максимална опрезност за голи живот да би избегли могућност несмотрене ситуације која би могла убрзати смртни исход. Огледали смо се над неком површином течности, јер огледала нисмо имали. Примећивали смо промене једно над другима. Гледали смо наше сапатнике и из нашега транспорта - промене су биле јако евидентне, гледали смо из дана у дан како се појединци топе и гасе. Људи су падали на раду, у ходу, за разлику од оних који су убијани на радилиштима или у блоковима. Било је убијања и пребијања, било је вешања на сред круга логора због покушаја бежања из логора или крађе. То смо морали сви постројени да гледамо. У случају да на пребројавању неко недостаје, морали смо да стојимо у строју по 10х10, све док се тај дотични не пронађе, некада је и снег нападао по нама!Болница - Ревир на Блоку ИВ, бараци, била је препуна људи који су били сасвим без снаге, тако да нису имали ни људски изглед. Било је ту и претучених од којих се нису могли узети никакви подаци, сем логорског броја и националности! Из команде смо се вукли по снегу и хладноћи, вукући тегобно мртве и рањене.Скоро да заборавим... Био је Божић 1944. године... Ишли смо споро... и између нас смо вукли наше самртнике у колони „цу финф“, како су са стране викали избезумљени есесовци, тукући нас кундацима, пожуривајући нашу колону да што пре стигнемо у логор! Стигли смо најзад... следује пребројавање... остављамо наше самртнике иза жице по уласку у логор... по пропису... Тада, угледасмо... на сред логора велика јелка, јако осветљена и на белини снега на Апел-плацу... симфонија страве и ужаса - а, симбол радости, рођења Христовог у логору за истребљење људи!!! Дрво мира на губилишту и кланици за људе...Приметно, и нешто брже смо попуштали, како Тоша тако и ја. Тешили смо један другог, док се пропадање видно манифестовало. Имао сам утисак да је Тоша више од мене попустио, а то се манифестовало у јаче израженој мршавости, спорости, тромости, нестабилности, ушиљенога погледа и стакластих очију. Иначе Тоша је био лепо грађен и развијен, крупних костију, а сада је тако страшно изгледао, повијен и изобличен, и врло брзо је пропадао - у тих првих кризних месеци за логораше! Нешто мало боље сам се осећао, премда јако мршав, слаб и са гнојним авитаминозним инфекцијама (флегмоне, абсцеси и фурункули).Март 1944. године:Тоша је већ био посустао од логорских страхота - префорсиранога рада, без одмора, уз незапамћено гладовање, терор и тоталну психофизичку исцрпљеност уз сталну присутност опреза и страха - и, топио се поступно! Већ су се код њега почели појављивати знаци логорашког животног пропадања. Уз све те логорске негативности, које су ишле паралелно том општем терору - видно се исказују евидентне појаве настале од тих узрока: мршавост, губљење снаге са отоцима, глади, млитавост, спорост, покрети „дрвеног лутка“, испијеност, топљење мишића, невољност, исколаченост очних јабучица, укоченост погледа - али, још увек на ногама њихајући се као на ветру!Свакодневно смо ишли истим путем нашега страдања, кроз то мало сеоце, прелазећи мали мостић речице РЕДЛБАХ, ка брду и пивари, где смо радили.Путем сам придржавао Тошу... морали смо брзо марширати терани повиком есесоваца, пратиоца,

док је Тоша невољно корачао и очекивао сам да ће свакога тренутка пасти и сручити се! Но, то би тек био крај! Стигли смо на радилиште, пред велику електромашину - бетоњерку и велики магацин за цементне џакове. Та бетоњерка је радила непрекидно 24 часа, и бљувала бетон у велике јапанере на точковима који су били поређани и чекали на ред, које смо ми, по два логораша гурали испод бетоњерке, да би даље истресали у дубоке просторе око брда - јер је то цело брдо било камуфлирано дебелим слојем бетона! Бетоњерка је непрекидно радила... Били смо већ стално исцрпљени и уморни... а гладни... Ту смо почели Тоша и ја да се сналазимо... заједно смо гурали један јапанер, на том кружном путу, Тоша је све више малаксавао, морали смо га лишити тога тешкога јапанера пуног бетона, и пребацити, да маркира, са лопатом на просутом бетону. Но није могао ни то више да ради! Французи су направили у магацину један „бункер“ при врху, где су били наслагани џакови цемента - и ту су се смењивали који нису могли да раде те тешке послове. Тако су се смењивали на по 1 до 2 сата појединци из наше команде. Тоша се сакривао, и те ноћи је остао нешто дуже. Одједном, док смо ми радили убрзано, под контролом Есесоваца, направи се нека велика гужва: капои и есесовци су упали у магацин, вероватно је неко провалио, и почели су да избацују са врха камаре цементне џакове - једног по једног јадника логораша, њих четворо на броју, а међу њима и мога Тошу. Како су падали један за другим, ту су их дочекивали други есесовци и капои, који су их ударајући их ногама, пендрецима, жилама, кундацима, не бирајући места по њима где их ударају... за кратко време направили су од њих гомиле масе, измешане са крвљу, излучевинама, измешане са њиховим штрафтастим крпама од одеће! То, тамо у тим „оазама“ није било спавање и одмор, већ у том њиховом стању - јадна обамрлост тотална! Тада се ту на бетону чуло тихо јечање, док су они били измазани цементом, и преко тога искрвављени и умазани излучевинама по лицу, рукама и подеротинама од униформи. Тотално изубијани али живи, били су остављени да ту на бетону леже све до јутарњег завршетка радне смене. Нико од нас није смео да им приђе, да би им некако помогао. После пребројавања понели смо их у строју до логорске болнице - Ревира. То се све дешавало негде око поноћи, средином марта, у првом делу. Када су их били добро изубијали, онда су их неколико пута у току ноћи поливали водом и тако оставили мокре на хладноћи и на бетону.Ми остали били смо неми посматрачи тога масакра над четворицом наших сапатника - логораша, не могавши им ништа помоћи и учинити, да би их заштитили. Рад није смео бити заустављен ни једнога минута... изградња тајне фабрике је пуним темпом радила и даље, проливајући успут потоке крви невиних људи широм Европе, који су се успротивили Новом поретку национал-социјалистичке Немачке и Хитлеру.Сузе су ми се сливале низ образе гледајући дивљаштво и бестијалност есесоваца и капоа, над мојим братом Тошом и осталом тројицом сапатника.Пренели смо наше мученике на леђима до логора и предали их у болницу. Тоша и још један су јечали док су остала двојица ћутали, али су сви још били живи.Болница-Ревир је тада била препуна полуживих, изгладнелих људи који су на све друго личили, а не на људе! - поготово онако голи са кратким гаћама. Тада средином марта 1944. био је одређен транспорт, тих и таквих логораша, за Централни логор Маутхаузен - према нацистичком: „Уништити Унтерменштен“ (људе ниже расе) на било који начин, чим постану нерентабилни - чак и применом отровног гаса, да се уклоне - неспособни и непожељни. Усред ЏЏ века!!! Тај избор тих „кретена“ и „муселмана“, како су их називали Немци, вршили су капо Ревира Кезеберг, криминалац, рапортфирер есесовац Килерман, као и помоћни капо Реми, за транспорт у Маутхаузен - за Ревир и то Блок ВИИ Изолир (изолација од осталих у логору - због рада на војној тајни) али за крематоријум. То је била група таквих око стотину! По доласку прекривеног камиона убацивали су их са трагама унутра, необучене и голе са исписаним заточеничким бројем на грудима, мастиљавом оловком. Тоша је имао број Ј 38630! То се дешавало 15.3.1944. године. Пре тога два пута сам успео да дођем до њега - задње виђење је било тужно, плакали смо, загрљени чврсто - нисам могао да се одвојим од њега! Још дан данас, када помислим на тај растанак, гуши ме у грлу и сузе ми иду на очи! Био сам свестан тога растанка - Тоши је било суђено да заврши у марту месецу, јер по свему како је изгледао, не би могао даље да издржи, све те нацистичке методе мучења и тихог убијања. Било ми је тада јасно да га губим, а да сам ја следећи за њим, за врло кратко време. Тошине задње речи, уз ужасан напор, да би их изрекао биле су: „Павле ти мораш преживети и наставити где смо стали!“ Ту на растанку Тоша ми је скинуо са руке сребрени прстен и рекао да га предам по доласку у отаџбину његовом млађем брату Зорану!“ - Нажалост ту његову задњу жељу нисам могао да му испуним, јер су ми приликом транспортовања, одузели одело, а

прстен је био зашивен у рубу капута! Тошу су са другима убацили у камион. Неки су већ били мртви и укочени, неки су се теглили без свести док су неки чак и били полуживи. Посматрао сам то из угла од бараке. Нисам смео да притрчим и још једном да поздравим и загрлим Тошу, јер су тај спектакл контролисали есесовци са корбачима!„Марица“ - камион је полако кренуо узевши правац за Маутхаузен, раздвојивши ме заувек од мога драгог пријатеља и више него брата, Тоше, другара још из Срп. култ. клуба, мартовских демонстрација 1941, заједничког илегалног рада за време окупације до хапшења 1943. године у ГШ бр. 2. Цивилном штабу („909“/10), сарадњом заједничком са кап. А. Сашом Михајловићем, робовања у Гестапоу у Београду у затвору Ратн. Дома, Краља Александра бр. 5, логору на Бањици и до растанка 15. марта 1943. у Радној команди „Шлиер” КЛ МАУТХАУЗЕНА.Плакао сам данима за Тошом, јер он ми је заиста био као старији брат.Након тога времена почео сам и ја да се топим, полако али сигурно! Прошао сам кроз сличну ситуацију - сишао сам на 35 кгр, блејао као овца, четвороношке ходао, био живи скелет. Наши људи су ми приносили супу и хлеб да једем, ја сам зурио у то и нисам знао шта треба да урадим! То се дешавало негде почетком јуна 1944, када су ме истим начином пребацили у камион из „Шлиера“ за Маутхаузен - од краја маја је престао да ми се одвија филм у глави! Био сам одређен за крематоријум у КЛМ! По доласку пред крематоријум су ме два капоа - за руке и ноге - избацили на бетон - а тада, од ударца затиљка о бетон - освестио сам се, и почео да се теглим и да седнем! Захваљујући случају и неком привиђењу, замењен сам за један стварно мртав леш (а ја, још увек живи леш!) вратио сам се понова у живот, после такорећи, преживљене смрти - избегавши случајем спаљивање у крематоријуму.То је био крај животне приче и смртног исхода мога сапатника Тодора М. Тадића, студента Београд - храброг и водећег омладинца илегалног Покрета отпора ДМ организације Београда - Цивилног штаба ГШ бр. 2 („909“) и званичног представника ЈРО ОШ 501 у Београду.

ПОСЛЕДЊИ ДАНИ ЛОГОРА СМРТИ...

На 80 км јужно од Линца, у пределима јужних Тирола, у котлини чувених „Смртних планина“ крила се је најстрашнија филијала - радни логор централе концентрационог логора „Маутхаузена“ - конц. логор „Ебензе“. У самој котлини налазила се и мала варошица на обалама великог језера, истог имена. Сам логор налазио се у јужном делу котлине према Бад Исцхл-у, чувеном летовалишту Фрање Јосифа. Котлина је била окружена стрмим и снежним литицама Алпа. Лето је било врло кратко у овом делу, зима оштра и јака са великим снегом а јесени и пролећа обиловали су кишом. Кише су обично недељама лиле без престанка. Време је увек било натмурено и ретко се је могао видети крајичак неба, пошто су увек били нагомилани густи и тешки облаци, пуни кише и влаге. На једном малом узвишењу, на крају котлине пружао се логор уоквирен електричним жицама и уздигнутим стражарама около... са хиљадама и хиљадама интернираца покупљених са свих страна поробљене Европе. У логору је било око 36 великих барака, тзв. блокова од тога је на Ревиер (болница) било 6, и бараке крематоријума. Поред био је од блокова придодат још један у коме су били смештени сви изнемогли и слаби људи. Тај блок су и сами Немци звали: блок смрти... нису погрешили... стотине и стотине живих лешева пролазило је дневно кроз овај блок, који је у ствари био резервни магацин крематоријума. Сам логор Ебензе, по самој Химлеровој замисли, требао је да буде гробница свим интернирцима из свих концлогора („Кацета“) Аустрије. Првенствено онима који су радили на подизању подземних утврђења - фабрике за синтетички бензин, В-И и В-2. По завршетку ових фабрика (Редл Ципф-радни логор) сви интернирци били су пребачени у Ебензе, с тим да се ту имају искористити извесно време и затим уништити. Поред тога имају се у датом моменту, ако се фронт буде приближио Аустрији, из свих логора по Аустрији, скупљати сви интернирци у Ебензе и ликвидирати - како не би било живих сведока о зверствима по кацетима. Донекле је план успео, наиме, приближавањем фронта са истока Аустрији Немци су почели повлачити и сакупљати све интернирце из мањих логора и пребацивати их у Ебензе. Чак су неке и из Пољске пребацили у Ебензе. Сећам се тог транспорта (већином Јевреји) када су дошли у логор... било је то марта-априла 1945. год. некако око подне... Био је снег прилично нападао и уз то хладно... Око 2.000 људи у штрафтастим униформама, по неки и боси, од мртвих су се разликовали само што су се кретали... мизерни и јадни у колонама по четири, ишли су један за другим, док су есесовци викали и тукли их где су стигли, терајући их у двориште испред самог крематоријума. Та

група интернираца издржала је свој карантин три дана и три ноћи напољу на снегу, између електричне жице и крематоријума, у снегу, под стражом есесоваца који су се редовно свака два сата смењивали. Када су их после три дана повукли одатле, тј. само оне који су издржали тај страшан карантин... остало је скоро половина групе као снопље по пољима, једно преко другог, док су неке гомиле умрлих и смрзнутих људи већ од првог дана увелико биле покривене снежним покривачем, јер је снег тих дана непрекидно падао...Преживеле ове групе јадника, отерали су батинама капои (Немци криминалци, исто затвореници само повлашћени, јер су ипак припадали „вишој раси“ па макар и били криминалци, патолошки типови, асоцијални типови итд.) пред логорско купатило где су им наредили да се скину сасвим, наравно напољу на снегу, а затим по групама од око стотину, утеривали их под тушеве унутра и... пуштали на њих наизменично, на онако промрзле и јадне, врелу воду а затим, не хладну већ ледену. Та процедура „туширања“ трајала је за сваку групу око 20 минута, док су остали јадници стојали напољу потпуно наги чекајући да дођу они на ред. По завршеном „туширању“, они који су издржали тај експеримент онако голи и мокри, под батинама „капоа“ и есесоваца терани су по снегу на други крај логора, у блок који је био испражњен за њих. Резултат тога експеримента био је: свега неколико стотина преживелих од око 2.000 колико их је дошло првог дана у логор. По причању људи из ове групе, приликом самог пребацивања - транспортовања из Пољске до Аустрије, око 1.500 људу је уништено успут - што од глади и мраза, а што од малтретирања, батинања и формалног убијања од стране есесоваца. А то је све само једна мала сличица од многих... јер и други транспорти нису боље пролазили...За време рада неки пут се дешавало, да наиђу савезнички авиони преко Ебензеа, тада обично свира аларм, кога смо ми увек са радошћу очекивали и желели, премда смо онда добивали приличне батине и ретки су били они које су тада батине мимоишле. На радилишту смо обично сви морали ићи у „штолне“ (тунеле) и то све под батинама, просто као да су осетили есесовци наше потајно радовање. На улазу тунела обично је стајао командант логора виши официр, један мали човек кретенастог и сатанског лица, психопатолошки тип, увек са жилом у руци на средини улаза у тунел, са запенушеним устима ударајући лево и десно, док смо ми сви морали проћи поред њега, пошто су нас есесовци и капои јурили и тукли у трку, до тунела. Када би најзад ушли у тунел, а то је био обично тунел који још није био засвођен и без електрике, тада би обично настала гурњава и падање једно преко другог, јер су есесовци ударали оне крајње при улазу, тако да је маса онда јурила без главе ка унутрашњости тунела, у мрак, газећи и прелазећи једно преко другог... обично је сваки аларм коштао по неколико мртвих интернираца. При изласку иста слика је била, командант и капои запенушених устију су ударали батинама по нама, и терали нас трком на рад.На радилиштима - командама последњих месеци је исто било страшно... На око два километра од логора излазили су сви људи из логора на тешке грубе радове. У главном се радило у тунелима, тј. фабрикама синтетичког бензина у подножју камених Алпи. Ту је било око 10 тунела огромних димензија који су ишли дубоко у унутрашњост планине, а међусобно су били повезани мањим тунелима. Те тунеле смо радили ми, интернирци целе Европе, злогласног кацета Ебензеа... Унутрашњост тунела била је бетоном засвођена са постављеним огромним динамо машинама, цевима, казанима огромних димензија исто, вагонетима и многим другим машинама. Радило се форсирано... стално тучени од стране капоа и батињани од стране есесоваца, до последњег даха јадника који су тучени. На раду је била само пауза око пола часа (дванаесточасовни рад!!) да би се на брзину поделило на десетину хиљада људи - казани са јаком храном: кувана репа. Наравно порција није било у довољном броју, тако да за пола часа нису могли сви примити јело, а у међувремену би и капои и есесовци батинама већ јурили на понован рад...Можете замислити јаднике који су радили испред „штолне“ у времену јаких киша које су недељама лиле без престанка... штрафтасто одело које је прављено од дрвета, по доласку у логор људи су обично гледали да га само добро исцеде (приликом цеђења капута и панталона, вода је ишла из њих као када се јако отвори славина, а наравно пошто се није смело ни помислити на сушење, а није имало ни где), сутрадан је одело било влажно и хладно, готово да по изласку из бараке поново прими воду у себе. И тако се то понављало из дана у дан...Радне групе - команде, бројале су обично око 80-100 људи, неке опет више а неке мање бројно. По завршеном Аппел-у, тј. пребројавању целокупног бројног стања изјутра, од стране рапорт-фирера есесоваца (СС зборних вођа), људи су се одмах груписали по командама, да би при изласку из логора кроз логорска електрична врата били поново пребројавани, а затим... путем, који је водио преко једног малог брдашцета по камењу, час доле а час горе, и који је био ограђен високо

бодљикавом жицом са обе стране, на огромно радилиште испред тунела које је било исто тако ограђено електричном жицом унаоколо, а иза жице украшено високим стражарама са есесовцима. Крај пута, при самом улазу на радилиште спуштале су се стрмо степенице око 95, које су остале у сећању свих логораша... ту је безброј и безброј јадника изгубило животе за ћеф есесоваца. Ту је обично почињала туча и батинање од стране есесоваца, јер од логора до овог места - степеница - есесовци су ишли поред пута, тј. иза жица а сада смо већ заједно били у кругу радилишта. Ударали су кундацима, батинама, чизмама и чим су стигли, док смо ми бежећи један преко другога падали и котрљали се преко стрмих степеница доле... При повратку са рада било је опет пребројавање, у самом кругу радилишта, а затим опет уз те степенице... наравно овога пута смо још морали вући мртве другове, пребијене и осакаћене - а то је била свакидашња слика. По доласку у логор - опет пребројавање свих команди, малтретирање које је неки пут трајало и по неколико сати, да би нам после дали опет на брзину по кришкицу тако назови црног „хлеба“ (ако се уопште може казати и назвати хлебом и кафа у ствари само топла вода, а на крају свега малтретирање у блоку од стране „капоа“ и најзад у кревет (кревети на спратове) по двоје-троје, како где. Изградња тих штолна која се могла постићи само таквим начином, мислим тако брзо, без много трошкова и принудним радом, стојала је десетина и десетина хиљада жртава - тј. десетине и десетине јадника, скупљених из читаве Европе. Мучени глађу, малтретирани на разне начине, батињани, промрзли, болесни, - људи су брзо умирали. Поред тога и тешки физички радови, тако да су људи који су се одржавали (у животу) обично и већином (80%) изгледали овако: били су то уствари „живи костури“ или како су нас Швабе називали „кретина“ - скелети обложени тамно-жутом кожом, тако да су се све кости у целости могле видети и пребројати, док су очи биле сасвим исколачене и избуљене из очних дупљи. Последњих месеци и недеља слика логора и живота у њему изгледала је донекле овој престави (уколико се може човек који није био у логору представити) на једној страни логора ишле су групе људи, у штрафтастим робијашким оделима, са великим нумерама на грудима и левој ногавици панталона, боси, гологлави и раздрљени држећи се за руке, љуљајући се лево-десно, како се који нагне, мршави и страшни ишли су они тако мумлајући и блејећи као овце горе-доле по логору, да би успут који од њих пао и остао за увек прикован за земљу...Таква група људи, изнемоглих и живих костура, била би ликвидирана одмах од стране есесоваца у колико би овај у пролазу наишао поред њих. Са друге стране опет могло се је видети како човек, који више и не личи на човека, у лежећем ставу копајући земљу рукама са заривеном главом у рупи, устима жваће и халапљиво трпа земљу у уста... Да, за једног нормалног човека који није преживео то, изгледа све несхватљиво и непојмљиво... Али то је глад, која је последњих недеља у логору харала, тако да је дневно умирало само од глади 400-500 људи... Без осталих који су убијани, мучени и бацани на електричне жице. Тих недеља, последњих, мислим, када се већ није више ишло на радове, ишле су колона за колоном, по осам људи са таргама-носилима, и купили мртве другове по свим блоковима и логорским стазама, и односили их у крематоријум... Те колоне ишле су наизменично једна за другом од раног јутра до мрака... На Ревиеру (болници) по свим одељењима пренатрпано, у креветима већ по пет људи леже, ужасно стање, умиру људи у масама... Појавио се и пегавац... пет случаја већ... у подне „супа“ чак ни репе нема довољно... људи се вуку. Крематоријум ради пуном паром, пећи су проширене, даноноћно у две смене се спаљују лешеви... Коморе мртваца пуне и препуне, чак и у пролазним ходницима крематоријума слажу се лешеви (као и дрвари дрва)... не успевају спалити све, пошто преко дана доносе са свих блокова мртве. „Блок смрти“ (блок 27) костурница живих мртваца, пуна и препуна, све једно преко другог, живи преко мртвих - мртви преко живих, не добијају апсолутно ништа да једу... блок чувају капои и полиција логорска (већином Немци криминалци) нико не сме да приђе блоку. Једне вечери упада у болницу есесовац и наређује да се имају сви прозори и шалони на баракама затворити, да се светлост има погасити свуда, и поставио је два „капо-а“ да пазе да нико не устаје из кревета... Живећи у тој сталној психози глади и мислећи само на то, шта би могли наћи да се бар за моменат задовољимо и осетимо ситим, нисмо ни помишљали да ће можда нешто учинити са нама. Тог момента када је есесовац то саопштио, за тренутак смо заборавили на глад и помислили да је можда ово крај... Ми смо знали да ми, који смо у овом логору, само случајност може спасти тј. 1% пошто нас све треба да униште. Када се по наређењу есесовца поступило, остали смо хладни као стене, очекујући моменат када ће нас нестати, међутим, тако је било све до ујутру, када смо од других из логора сазнали да су Немци копали две заједничке јаме за лешеве које нису могли спалити, и да су то целу ноћ радили. У тим заједничким, огромних размера, јамама, сложено је било око 1.200 лешева... а поред тога је пред крематоријумом још увек било брдо лешева, као и по

ходницима исто, премда је крематоријум даноноћно радио. Све је то крволочним патолошким типовима - есесовцима, било још увек мало у тим последњим недељама логора...Тргао сам се једне ноћи, напољу се чула вриска и неко урликање помешано тупим ударцима и одвратном дерњавом капоа... Сутрадан ујутру сам сазнао шта је било... Наиме, есесовац „рапорт-фирер“ крематоријума, упао је пијан са жилом и капоима на „блок смрти“ као разјарена звер и тукао лево-десно, све док није запенушио, и око двестотине људи, што полуживих што мртвих било је те ноћи спаљено у крематоријуму...

САСЛУШАЊЕ ФРАНЦА ЦИРАЈСА, КОМАНДАНТА ЛОГОРА МАУТХАУЗЕН

Двадесет трећег маја 1945. г., око 18 часова, амерички војници су ме ранили у бекству у кућици на фарми код болнице. Зовем се Франц Цирајс, рођен сам 13.8.1905. Био сам командант логора Маутхаузен и логора који су му припадали. Приликом бекства добио сам хитац у леву мишицу и хитац у леђа, при чему је зрно прошло кроз стомак и пробило дијафрагму. Послали су ме у евакуисану болницу 131 у Гузен и ја ћу још да изјавим:Према заповести министра Рајха Химлера по налогу обергрупенфирера др-а Калтенбрунера требало је да побијем све затворенике. Затворенике је требало довести до рударског окна а врата од окна раније зазидати, тако да остане само један улаз. А онда је окно требало разбити неким средством за распрскавање. Оклевао сам да поступим по овом наређењу. Овде се ради о затвореницима у логорима Гузен И и Гузен ИИ. Нешто више о томе је познато господину Волфраму и оберштурмфиреру Екерману. Овај други је радио у „Бергкристалу“.У логору Маутхаузен је по наређењу др-а Кребсбоха саграђена зграда у виду купатила за убијање гасовима. У овом тобожњем купатилу угушивани су затвореници. Сем тога, између Маутхаузена и Гузена је саобраћао специјални ауто, у коме су затвореници угушивани за време вожње. Ауто је био власништво апотекара СС унтерштурмфирера Вашицког. Ја лично нисам никада пуштао гас, само сам возио ауто. Али сам знао да су затвореници угушивани. Убијање затвореника се вршило на наваљивање лекара, СС хауптштурмфирера др-а Кребсбаха, који се тренутно налази у Каселу. Он је иступио из СС одреда, где се увукао и играо двоструку улогу. Он је био слободни зидар. Све оно што смо ми урадили, наредили су полиција безбедности, или Химлер или Хајдрих или обергрупенфирер Милер или др Калтенбрунер, шеф полиције безбедности.Ништа не знам за последњих отприлике 800 затвореника, који су у Гузену ИИ побијени секирама и батинама или утопљени. Нисам за то издао наређење. Не знам ни за 640 затвореника, које су немачки затвореници Фигел - Инелуно (већ убијен) и Лизберг (старешина блока 15) угушили у Гузену у блоку 31 по наређењу шуцхафтлагерфирера Зајдлера и рапортфирера Килермана. Њима је условљено да ако то не учине никада неће живи проћи кроз капију логора. Где се налази обершарфирер Јенч, који је у Гузену И убио отприлике 700 затвореника на тај начин што их је на 12 степени хладноће (мраза) наге под леденом водом држао један или више сати, ништа не знам. Исто тако не знам где се налази Кизеветер СС унтерштурмфирер, који је убио више стотина затвореника интравенозним шприцевима, бензином, водоником (400 ццм), калцијум сулфурикумом (25%), енарконом и евипаном.Др Рихтера, који је више стотина затвореника без икаквог разлога оперисао и делимично им извадио мозак или извршио операцију стомака, бубрега, јетре, послао сам најзад у логор за интернирце Гунскирхен, да би узео у заштиту затворенике који су се тамо налазили. Исто тако ништа не знам о томе где је унтершарфирер Мироф, који је био у Пегау убио 15 болесних затвореника.И мада су све казне батинања морале да буду потврђене у Берлину, често сам затворенике из задовољства тукао по задњем делу тела.Обергрупенфирер Пол издао је наређење да затворенике, пошто су били слаби и нису имали никакву опскрбу, отерају у шуму, да би брали јагоде и јели плодове. Он им је смањио порције од 750 гр дневно на 350 гр недељно а за последњих 12 дана нисмо имали ни хлеба ни меса. Групенфирер Глике издао је наређење да се слаби заточеници означе као најтежи болесници и угуше гасом у великом простору. Ту је убијено око 1.000.000 до 1.500.000 људи. Ово место зове се Хартхајм и налази се 10 км удаљено од Линца у правцу Пасау.У логору је јављено да су ови затвореници умрли природном смрћу. У политичком одељењу

концентрационог логора Гузен била су изношена имена тобож умрлих затвореника кои су већ били одређени за транспортовање. Желео сам да се супротставим рајхсфиреру Химлеру и обергрупенфиреру Глику и Полу. Глик и Пол треба да се налазе тренутно у Св. Лампрехту у Лоренцхите (Лоренцовој колиби) тј. 4 сата хода по планинама. Зграда за убијање гасовима у Маутхаузену саграђена је по наређењу групенфирера Глика, пошто је овај веровао да је човечније угушити затворенике гасом, него их стрељати.Обергрупенфирер Пол послао ми је једног дана, не обавестивши ме пре тога, 6.000 жена и деце, који су 10 дана за време транспорта били без опскрбе. Њих су у децембру 1943. год. по леденој зими транспортовали у отвореним колима без цирада. Децу сам по наређењу морао да кренем из Берлина у рудник Белзен и верујем да су сва поумирала. - То је био разлог мог нервног напада.Један транспорт од 2.500 затвореника дошао је из Аушвица у Маутхаузен и према наређењу (Берлина) зими на апелплацу поливен хладном водом. Морао сам овај транспорт да пошаљем у Гузен, пут отприлике 5 км, а нисам имао никакве одеће осим доњег рубља. Тражио сам одела за затворенике али су ми из Берлина одговорили да затворенике ако никако другачије пошаљем наге. Обукао сам их само у доње рубље и послао их за Гузен. Ово је већ десети случај.Гаулајтер Ајгрубер одбио је опскрбу за слабе затворенике. Штавише он је наредио да 50% кромпира одређеног за зиму морам да предам срезу. Групенфирер Глике био је тај који је издао наређење да се они затвореници који су радили у крематоријуму пошаљу у Гузен, да би хицем у главу били убијени, јер су већ у Аушвицу радили у крематоријуму и могли би дати податке. Постојало је тајно наређење да управа крематоријума има да убија све три недеље. Она је обухватала све затворенике, који су радили у крематоријуму. Исто тако је постојало наређење да се убију сви лекари који су радили у срезу. Одбио сам да то учиним. Ово наређење издао је СС стандартенфирер Лолинг СС лекарима. Али ја сам то, када је дошло до мене, забранио. И све затворенике који су били упослени у срезу требало је послати у други логор и тамо их побити. Али др Валтер, који је као месни лекар радио у Маутхазену, одбио је да то учини. Он се сада налази у Ебензеу и оболео је од пегавца.Под мојом управом као командата, били су следећи логори:Маутхаузен са 12.000 затвореникаГузен И и ИИ са 24.000 затвореникаГузен ИИИ са 300 затвореникаЛинц И са 5.000 затвореникаЛинц ИИ са 500 затвореникаШлиер - Редл Ципф са 500-800 затвореникаЛинц ИИИ са 300 затвореникаЕбензее са 12.000 до 16.000 затвореникаПасау И са 600 војникаПасау ИИ са 150 затвореникаПасау ИИИ са 60 затвореникаТарнберг са 500 затвореникаГрос - Раминг са 3.000 затвореникаМелк са 10.000 затвореникаАјзенерц са 500 затвореникаСв. Лампрехт са 550 затвореникаЗамак Линд са 20 затвореникаПегау И са 500 затвореникаПегау ИИ са 600 затвореникаКлагенфурт са 200 затвореникаЉубљана са 500 затвореникаЛојбл - Пас са 2.000 затвореникаЛојбл - Пас нор. са 1.000 затвореникаВин - Пвехат, Хенкелверске са 4.000 затвореникаВинер Нојштат са 1.500 затвореникаМистелбан са 1.000 затвореникаВинер Нојдорф са 3.000 затвореникаФлорисдорф са 1.000 затвореникаФлорисдорф-Хенкелверске са 800 затвореника

Зауерверке са 2.000 затвореника.Врло интересантан био је логор Шлир, где је радило 1.000 затвореника, већином Јевреја по струци графичара и литографа. Њих су употребљавали искључиво за прављење лажних иностраних банкнота, као и доказа и печата из целог света.Стеј - Минихалц са 3.000 затвореникаС. Валентин са 1.500 затвореникаВелс са 2.000 затвореникаАмштетен са 3.000 затвореникаГунскирхен са 450 затвореника.Било је још више логора, скупа око 45, али њихових имена не могу више тачно да се сетим.Транспортовање Јевреја у присуству гаулајтера Рајнера, др Иберајтера, др Јуриа, Балдур фон Шираха и других. Примио сам од Химлера следеће наређење: Јевреји из свих логора са Југоистока морали су из свих места да се крену пешке.Циљ: Маутхаузен. По Химлеровој заповести требало је 60.000 Јевреја да дођу у Маутхаузен. Незнатан број ових је стварно стигао.Као пример наводим транспорт од 4.500 Јевреја који су прошли (који су у пролазу) и транспорт од 180 који је стигао у Маутхаузен. Са ког је места наведени транспорт пошао непознато ми је. Жене и деца били су без ципела у ритама и вашљиви.У транспорту су се налазиле целе породице, од којих су многобројни Јевреји због опште телесне слабости поубијани на путу, као што је Цирајс љутито при саслушању констатовао, са примедбом: то су последице ових наредаба.Јевреје је Цирајс на најбољи начин сместио у такозване шаторе.Као сведоке за свој човечански поступак наводи чехословачког затвореника др Подлаху, са којим је он тобоже имао дужи разговор који се односио о човечном смештају. У овом логору скоро да није било мртвих. Јевреји су се опорављали и тек тада су били транспортовани за Велс и Гунскирхен. Уз то треба следеће приметити: и у логорима од шатора умирали су Јевреји у масама када је Цирајс говорио о човечном смештају, тад је то дрзак безобразлук. Приликом само једног транспорта од 5.000 Јевреја из шаторског логора у Гунскирхен било је на краткој прузи од 4 км из логора Маутхаузен до железничке станице побројано не мање од 800 стрељаних људских тела (лешева). Морало се употребити више камиона за транспорт тих лешева. Иметак Цирајса састојао се од 13.000 РМ (рајхсмарка) у једној банци и још 6.000 марака у некој другој банци у Маутхаузену. Он тврди да злата, дијаманата, долара итд. никада није имао. Писма која је од Химлера примио, била су по наређењу спаљена, исто се догодило са свим фотографијама. Благајник СС поручник Ајзенхофен понео је све са собом. Месершмитова творница исплаћивала је, по исказу Цирајса, за једног затвореника у опреми (неоружаног) управи Оранијенбурга - РМ, али је само 50 пфенига изручено на сваку главу затвореника те врсте. Цирајс указује озлојеђен на ову корупцију и енергично тражи суочење са свим његовим претпостављенима, он ће (дословно): „свим тим варалицама и убицама рећи истину у лице“.Са плачљивим гласом доказивао је потом да је и он један од преварених. Он није био никаква паметна глава и као непознати стрелац стајао је у пољу и истакао се марљивошћу и трудом.Бордељ: да би се код затвореника могла одржавати полна веза основан је у Маутхаузену бордељ. Од посетиоца се тражило 2 марке, од којих су централе КЗ у Оранијенбургу и проституке добијале по 50 пфенига. О разрешењу управе „Добро Св. Лампрехта“ изјавио је Цирајс следеће:Управник добра био је штандартенфирер из Минхена који је заједно са обергрупенфирером Полом и различитим женама на добру Лампрехт приређивао развратне гозбе. Маса затвореника сметала им је код тога па су се одлучили да набеде затворенике да су крали различите предмете, а и да су приметили покушај бекства, да их могу вратити у Маутхаузен. Њиховој молби и предлогу било је са стране претпостављених власти удовољено и команда распуштена. - Цирајс тврди да је добио налог да оне који су враћени у Маутхаузен одмах по доласку уклони. Тиме су требали бити одстрањени неугодни сведоци. Један део ових људи био је стварно натеран у жицу и од Бахмајерове доге Лорда раздеран. Други већи део тога одреда био је пребачен у Гузен у казнени завод.Егзекуција 38 Аустријанаца дана 29.04.1945. г.Разлог егзекуције ових Аустријанаца, који су већ више од једне године били упослени у Маутхаузену. Цирајс не може објаснити пошто му је тада разлог био непознат. Он тек кратко наводи да је то учињено на иницијативу гаулајтера Ајгрубера, даље да је екзекуцију извршио др

Витпратер и управитељ Гестапоа у Линцу Шпан. Егзекуција је наређена неком Гестапо агенту Прохаски. Наводно је ту егзекуцију спровео тај агент Гестапоа уз сарадњу двојице блокфирера из Маутхаузена. Тиме треба с моје стране још следеће додати: „Истина је да је Прохаска тај налог заједно с неким агентом Гестапоа Пехером из Линца пренео у Маутхаузен“.Примедбе логорских писара 1 и 2 (Пани и Маршалек) из Маутхаузена. Егзекуција је требала бити извршена већ у ноћи између 28. и 29.04.1945. г. и то по наваљивању тадашњег шефа политичког одељења СС унтерштурмфирера Шулца. Егзекуција је била више пута одгођена а те ноћи захтевао је злогласни хауптштфирер Шпаценегер у пратњи више унтерштурмфирера штаба командантуре концентрационог логора Маутхаузен који су сви били наоружани машинским пиштољима - да се приведу сви за егзекуцију одређени Аустријанци. Нас обојица логорских писара добили смо да их приведемо са образложењем да смо добили наређење да их тек другог јутра приведемо. Ми смо се позвали на логорског фирера Алтефулдиша који нам је стварно издао наређење за следећи дан ујутро. Шпаценегер је пожурио са својим одељењем људи из логора док смо ми међутим обавестили Аустријанце шта их чека. Они су одмах покушали да беже а тај покушај бекства због несреће и хватања других затвореника није успео. Шпаценегер се није више вратио и следећег јутра у 8 час. морали су Аустријанци да се построје пред канцеларијом. Једнога није било и то неког Дитела који се сакрио у амбуланти. Постројени су стајали читаво пре подне пред кузињом затвореника и тек у 13 часова одвео их је обершрфирер Нидермајер у бункер где су уз учешће двојице блокфирера покошени машинским пиштољима. Споменути Прохаска није био присутан.Нека у Хрватској ухваћена американска мисија, обеђена због везе с Титом, била је једне ноћи у фебруару те године бачена у бункер и тамо дуже времена саслушавана. Цирајс пориче да је било када присуствовао јустификацији или било каквом злостављању англоамеричких војника. Уколико се тако што догодило онда је то било без много знања и по наређењу Бахмајера. Цирајс потврђује, да су од овог саслушања англоамериканске војне мисије у логору постали познати штапићи звани „тибетанска молитва“. Цирајс тврди, да су англоамерикански војници после завршеног саслушања поново ноћу аутом, под вођством једног њему непознатог потпоручника из Берлина, пребачени у Дахау.Пошто је Цирајсу предочено да је његов исказ лажан, понавља чешће: не, не, не, одвели су их у правцу Дахау. По исказу Цирајса ово саслушање је спадало под криминал-комесара Ханшкеа 4.8/ИИ. Главне дирекције за безбедност Рајха у Берлину (Рајхзихерхајтсхауптамт Берлин) - под криминал штандартенфирера Јоашкеа. Цирајс је само два пута ноћу присуствовао саслушању.О акцији Хајдриха Цирајс укратко изјављује: сви у Маутхаузену погубљени Чеси по налогу руководиоца те акције Х. Ц. Франка су егзекутирани. Он је сам био против тога масовног убијања. О нестанку односно скровишту припадника К. Д. штаба Маутхаузен изјављује:Управник СС хауптштурмфирер Штраус је са својом породицом у Гелфенбергу - недалеко од Фрајштата - у некој кућици - која је власништво С. А. штурмбанфирера Шепелскија, који је у Гузену 12.05.1941. год. блок 16 са укупно 170 руских ратних заробљеника по наређењу СС хауптштурмфирера др Кребсбаха, заједно са некадашњим управитељем шуцхафтлагера Хмислевским Карлом, отровао гас-циклоном. Цирајс о томе тобоже не зна ништа. Хауптштурмфирер Хмислевски добио је после неки логор у Холандији па је у пијаном стању затворенике без разлога тукао, убијао и стрељао. Он је искључен из СС-а, јер је присвајао штофове, девизе, одела, злато и брилијанте ухапшеника. У СС касино доводио је жене-затворенике, које је тукао и полно злоупотребљавао. Осим тога је издавао неке пивске новине (Бир-цајтунг) па је кажњен са 15 год. робије. Његов наследник у Холандији био је штурмфирер Гриневалд који је био осуђен на смрт, после по рајхсфиреру помилован и поново као СС фирер реактивиран. Он је затворио 40 жена у једну затворску ћелију па је наредио да их тамо угуше. Он се не сећа како се звао логор у Холандији (по свој прилици, тј. сигурно Херцогенбуш).Оберштурмфирер Алтфулдиш налази се у заробљеништву.Надаље извештава Фрац: знам појединости о другим логорима. Године 1941. прекомандовани су сви команданти у Заксенхаузен да виде како би се могли најбрже ликвидирати политруски и руски комесари. У једној испражњеној бараци сакупљени су на једном крају комесари политруски па су уз гласно крештање радио апарата појединци вођени кроз мрачан ходник у ћелију за убијање. На супротној страни ћелије налазио се отвор у дасци иза које се налазио покретни сталак. Из тог жљеба спроводила се јустификација (смакнуће) путем хица у затиљак а са цеви из пиштоља која је стављена у жљеб. СС вође штаба Гликс биле су у најбољу руку добро расположени. Проналазак ове врсте измислио је обергрупенфирер Лориц. Иза деликвената стајали су СС обершарфирери

који су тек што је хитац одапет лешину бацали на неку даску и док су друга лица отварала врата, лешине су са невероватном грубошћу наслагане на гомилу. Насупрот просторији за лешеве били су стално у погону огромни крематорији. Њихов дневни капацитет кретао се између 1.500-2.000. По мом суду та се процедура спроводила најмање пет недеља. У часу када су стигли команданти били су они већ 14 дана у погону.У Грос - Розену је СС лекар ушприцао затвореницима цијанкалијум у близини срца. Било је више СС лекара који су се непрестано смењивали. Командант је био СС оберштурмфирер Артур Кегел. У Бухенвалду сам био сведок, док сам још био код трупа, како су јеврејским затвореницима одузели сав новац и драгоцености. Тамо су се нарочито истакли СС вође, посебно СС оберштурмфирер Хахман, оберштурмфирер Мајер, који је био даљи рођак Химлера. Сваки је одмах набавио велики ауто. Хахман је ходао са шеширом и цилиндером као и са украденим брилијантима, а Мајер је са њим мајмунисао. Надзорник затвора у Бухенвалду починио је веће проневере па се одвезао са неком потпуно голом женом у Ерфурт, где је у кругу званица правио цехове од 5000 рајхсмарака, које је домиривао украденим новцем.Колико ја знам надзорник затвора Орша Хирш је убијен чим је дошао у зграду ћелије и када није нашао излаза. Штурмбанфирер Кох, командант, му је то лично препоручио. Хирш је наиме познавао потпуно прилике Коха. Био је сифилистичар и лечио га је неки лекар затвореник кога је после неки СС лекар хладнокрвно уморио. Са именованим преко јеврејских затвореника водила се и знатна трговина, на пример ћебе нормалне вредности од 2 марке продавало се по 100 рајхсмарака.Логорски лекар др Киршнер одстранио је у својству психијатра велики број затвореника под познатом претпоставком смањења душевне вредности (слабоумности). Читава акција спроводила се и у другим логорима под ознаком 14 у - 13 ради спречавања наследно оптерећеног потомства. Затвореници из Дахауа - делимично и из Бухенвалда и Маутхаузена довођени су пред берлинску комисију - чији је председник био неки СС штурмфирер Лобауер - који је у Линцу имао властиту праксу као психијатар, па су после издвојени и упућени државном заводу Хартхајму код Линца. Рачунам да је најмање 20.000 затвореника заједно са правим умоболницима за годину дана а по мојој оцени - и по томе како сам видео гомилу списа у подруму, око 4.000.000 убијено је гасом. Постројење је терано угљеним оксидом. Просторија је била поплочана и маскирана као купатило. Спровођење изузимајући др Лабауера и др Рајнауда није било поверено СС-у већ полицијским официрима. Не сећам се имена полицијског капетана. Исти је после у Хрватској пао. Пепео се нагомилавао иза државног завода па је након обуставе ове акције теретним аутомобилима превежен у Дахау. Обуставу те акције наредио је наводно Адолф Хитлер. Као разлог ове обуставе навело се да су рођаци (убијених) често добијали 2-3 урне (пепела) услед аљкавог обавештавања рођака путем фингираних писама у којима се изражава саучешће.У Аушвицу је посебни опуномоћник државног вође, који је водио новчани транспорт проневерио 40 кг зубног злата. Није ми познато име тог човека. Но СС фирер Гликс га сигурно зна. У свим логорима шишала се коса женама, мушкарцима и деци и сакупљала, па су се од ње правиле филцане чизме. Да се спречи губитак косе шишао се само један рез у ширини машине. Убијени вођа Хајдрих наредио је да се путем маркирања лица најпре невидљивим мастилом повуче један потез преко чела до врха носа, те да се на оба образа означи положени крст. Ова тетовација трајала је по свој прилици 3 месеца па ју је након три месеца ваљало обновити. У Маутхаузену то није било спроведено. Тетовирање бројева на мишицама затвореника наредио је командант логора Аушвиц Неш а исто тако и Гликс. И у Маутхаузену се налазило једно постројење са гасом маскирано као купатило и то поред крематоријума. По исказу Цирајса тамо су се вршиле само егзекуције (то одговара истини).Наређење којим су се присилили затвореници у Гузену усред циче зиме да наги стоје пред блоком док се смрзнути не сруше на под, наводно Цирајс није издао, али кад је о томе накнадно обавештен, он то обуставља и јавља Гликсу поводом чега га овај назива „шејскерлом“. Године 1942/43. су пребачени холандски Јевреји у Маутхаузен и то 1.000 људи 31.05.1943. био је присутан Химлер и одређује да Јевреји тешке гранитне коцке тежине 50 кг преносе преко високих камених степеница за грађење логорског зида Винер Грабен, приликом чега су се готово сви затвореници добровољно стрмоглавили низ 50 м високи гранитни зид у бездан где су се размрскали. Кратко након те посете издао је Цирајс ово наређење државног вође Гликсу, те је затражио аудијенцију код државног вође да тај догађај друкчије прикаже, и то из разлога јер су сва цивилна лица у каменолому посматрала овај догађај. Након 12 час. позвао је врхови банфирер Липеншул Цирајса

и саопштио му гледиште Глика уз напомену да се против одредаба рајхсфирера не смеју стављати приговори. Три месеца након тога приспело је 1.000 чешких Јевреја. Тада је морталитет износио једва 2%. Претпостављени у Берлину сматрали су тај поступак премаленим и Липеншул поново зове телефоном и пита Цирајса шта се одједном догађа у Маутхаузену и зашто не добија бројно стање убијених и умрлих. Наводно је Цирајсов одговор гласио да су му људи потребни за рад. Од тада је изгубио поверење те добија један приговор за другим (буде унапређен од штурмбанфирера до штандартенфирера).О проминентима (истакнутим) затвореницима у Маутхаузену саопштава Цирајс: син Хортија живео је овде под надимком „Маус“, Бадољо под именом „Брауветер“ а Кортеј под властитим именом. По наређењу гаулајтера требали су бити сви убијени но након једног разговора са пуковником Купертом ускратио је да то изврши. Послао их је у Дахау, осим Хортија, кога је сакрио у згради ћелија, чија су врата била отворена па му је дао опскрбу високог есесовца. Надаље је изјавио Цирајс, да је по његовој оцени у простору Варшава, Ковно, Рига, Либау поубијано око 16.000.000 људи.

ЛОГОРИ СМРТИ

Вихор избезумљене нацифашистичке Немачке, периоду од 1939. до слома 1945. године, оставио је за собом близу 30.000.000 уништених и побијених жртава, политичких интернираца, војних заробљеника, људи, жена, деце свих година, националности и вера. Немци су их уништили било глађу, хладноћом, мучењем, гасовањем у коморама, спаљивањем, стрељањем, вешањем, „медицинским“ експериментима и другим масовним методама ликвидирања у концентрационим и другим логорима, на територији Немачке и целе окупиране Европе. Преко 9.000.000 људских жртава отпада само на концентрационе логоре, којих је до почетка ИИ светског рата било у Немачкој око 6, са око 21.000 интернираних (немачки грађани, демократски и левичарски настројени). Пред крај рата 1945. године, у Немачкој и поробљеној Европи, било је преко 50 нацистичких концентрационих логора за политичке кривце свих нација. То су већином били логори за масовна уништења људи - „Верницхтунгслагер“, типа: Аушвиц, Маутхаузен, Бухенвалд, Равензбрук, Берген - Белзен, Дахау и још многи други и њихове радне команде.Концентрациони логор Аушвиц, од оснивања 1940. године до ослобођења, прогутао је преко 3.000.000 жртава. Од те цифре рачуна се да је 2.500.000 жртава уништено угушивањем отровним гасовима (више са ХЦН, а мање са ЦО), а најмање 500.000 људи да је умрло од глади или болести.За концентрациони логор Маутхаузен се зна да је, кроз његове капије и његове радне команде, прошло од 1939-1945. године, 335.000 особа, а да је у самој централи логора у том периоду било 180.000 људи. Побијено је на разне начине око 154.000 људи, док се према заплењеној књизи-регистру, види да је „само“ 122.767 „умрлих“ односно ликвидирано у самој централи. Та цифра је непотпуна, јер јој недостају многи транспорти и читаве групе, које су по доласку у логор одмах биле ликвидиране и гасоване без увођења у регистар-књигу.Према тим подацима од 122.767 жиртава, на пале Југословене, само у централи Маутхаузена, долази 12.890, иако би се тој цифри могло додати слободно и која хиљада више. У овоме се не говори о жртвама у радним командама Маутхаузена где је исто доста страдало. Сложено по националној припадности, Југословени су, по броју страдалих у самој централи, на четвртом месту, иза палих из СССР-а, Пољске и Мађара.Колики је број Југословена био по концентрационим логорима, још се тачно не зна, јер је прикупљање података у току. Нас је било у свим логорима поробљене Европе и свуда смо скупо и крваво плаћали у жицама, оставши у успомени свима сапатницима као велики народ по духу и моралној снази. Ми смо увек били у првим редовима свих акција унутар међународне логорашке организације отпора.Сматра се, да се проценат преживелих логораша уопште креће између 5% и 20% према команди, или у просеку једва 10%. То се односи на све интернирце концентрационих логора типа Маутхаузен.Према француским подацима у све нацистичке логоре депортовано је 238.000 Француза; а од тога је дочекало ослобођење 1945. године само 38.000. Од времена репатрирања до данас умрло је још 16.000 људи, а та се смртност наставља и даље у једном импресивном ритму, због болести и уопште слабости.

Даље, Французи наводе да је у сам Маутхаузен интернирано 12.500 њихових људи, од којих је 10.000 страдало у логору. Репатрирани интернирци Французи, према њиховим подацима, не представљају ни једну десетину од свих Француза који су били одведени у концентрационе логоре. На 10 Француза интернираних по логорима уништења само 10 су се вратили, а од тих 10 повратника 5 су већ мртви. Међутим, тих 5 који су још у животу не могу се сматрати у потпуности здравим. Према медицинској документацији, међу узроцима смрти код повратника-интернираца, позна туберкулоза (тбц тарда) заузима прво место (тбц пулмонум или тбц еџтра пулмоналис: Мал де потт, перитонитис и тбц урогениталис). У тај детаљ треба додати, да преживели интернирци умиру већином у скоро најбољим годинама и то у периоду од 45-50 година.Код својих повратника-интернираца Французи су на Ро контроли по доласку у земљу, пронашли 20-25% плућне туберкулозе, док су код војних заробљеника-повратника пронашли само 1,5%.Питање медицинске патологије за време логора, тј. „болести концентрационерства“ и патологије „болести после концентрационерства“ како их у Француској називају, разматрано је на многим националним интернационалним медицинским састанцима, од 1945. до данас. Студије и опсервације повратника-интернираца су медицински документоване од стране еминентних представника свих нација, већином лекара који су и сами преживели интернирци концентрационих логора. Нарочито треба истаћи заузимање проф. др Гилберт Дреyфус-а на челу француских медицинских стручњака, који су ту проблематику разрадили, непрекидно радећи од самог доласка у Француску 1945. године. Њихово лично искуство из логора и специјализовани центри за прихватање и третирање оболелих интернираца омогућили су да се та проблематика стално допуњује и негују ти „крхки дењци“ које представљају оболели интернирци. У другим земљама та се тематика такође детаљно разрађује. Она је утврђена на интернационалним конференцијама медицинских стручњака, у оквиру ФИР-а где је констатовано жалосно стање ствари и статистичких података. Ово стање много говори, а такође и опомиње цео свет на тежину и страхоте евентуалног новог рата и разарања.Пориче ли неко постојање болести концентрационих логора? Да ли је потребно да се подсетимо на хабитус интернирца, који је у концентрационом логору био познат под именом „муселман“ или како су нас есесовци из „милоште“ звали „кретина“ а чијој су слици логорског обољења руски лекари дали име Дyстропхиа?Тај „муселман“ је мршава прилика у виду костура (јер је сав до скелета измршавео), сенилног аспекта, упалих очију, смежуране коже и мишића, са сувом и пигментираном кожом, који пати од многобројних трофичних поремећаја, чија су излучивања у почетку ретка, а физички и психички је максимално исцрпљен. Он је савијен, са спорим покретима, клати се у ходу при чему вуче ноге спотичући се при свакој препреци. Поднадут, је грозничав и хипотерман (са ниском телесном Т одблизу 35), касније веома често пати од пролива. Код њега се среће парадокс да је сав надувен од едема и уринира обилно. Његове душевне функције су апатичне, а његова телесна и умна стремљења усмерена су само на један циљ: одржати бедни живот.Да, то је био човек концентрационих логора, а из тога лика се може видети и све о логору!То су маркантни симптоми болести глади под логорским условима: кахексија, адинамија, апатија, пролив, едем и полиурија. С друге стране у таквом јадном стању, интернирац је био приморан да обавља најтеже физичке радове, што је његову болест компликовало. Интернирци су умирали већином од компликација болести глади, док је мањи број оних, који су умирали без тих компликација.Ова болест концентрационих логора резултира из склопа од пет елемената.И. инанције - гладовањаНаша бедна следовања хране била су практично лишена протеина, липида, витамина и минералних соли (нарочито калцијума и гвожђа). Наша исхрана се састојала искључиво од глуцида датих у течном стању који су били тешко сварљиви за наша црева. Енергетска вредност овакве хране износила је 500-600 кал. а у изузетним случајевима до 1000 кал. дневно. Јеловник логора Маутхаузен је изледао овако: ујутру 1/4 лит. ерзац црне кафе, у подне 3/4 лит. супе од репе са евентуалним љускама од кромпира, а увече - комадић ражаног хлеба умешен са сламом. Посебна посластица је била када смо 2-3 пута недељно добијали супену кашику неке течне мармеладе или комадић маргарина или танки колут неке вештачке кобасице или комадић смрдљивог сира.Према неким немачким званичним подацима енергетска вредност хране интернираца износила је 1300 кал. дневно, што би да је истина, за физички рад који смо обављали, било ипак само четвртина од потребног. Као што смо рекли, то је било далеко од истине. Према „прописима“ у

логору, требало је да интернирац добије 300 гр хлеба дневно, а у ствари, у најбољем случају хлеб тежине 1400 гр дељен је на шест делова, а најчешће на 8-12 људи. Овај хлеб се састојао од ражи, сламе па чак и пилотине. Даље „чај“ је представљао обичну незаслађену млаку воду обојену неком врстом корења, а „кафа“ је била обична вода обојена неком немачком ерзац-кафом најлошијег квалитета. За прављење супе коришћена је углавном репа за стоку са једва мало кромпира, односно љусака од кромпира, јер је кромпир ишао за чуваре. Оброк „супе“ од 1/2 лит. у којој би био комадић кромпира и кашика репе је стварно представљао велику срећу за интернирца. Према истим „прописима“ одређено је да сваки интернирац добије 2-3 пута недељно по 50 гр мармеладе, 50 гр сира и 2 пута недељно по 30 гр маргарина. Од ових прописа до нас, стизало је само: 2-3 пута недељно добијали смо око 15 гр течне мармеладе или исто толико неког смрдљивог сира и само једном недељно коцкица маргарина. За квалитет намирница довољна је ова илустрација: када је „сир“ стизао у логор завладао би такав неописиви смрад, који је успевао да надјача и онако несносну тежину ваздуха загушену димом из крематоријума који је даноноћно куљао. Још боља илустрација је сам назив овог сира: „лешевски сир“ који су му дали сами Немци чувари.Податак да се енергетска вредност хране у логору кретала око 500-600 кал. и званично је призната у документацији са процеса суђења ратним злочинцима у Нирнбергу, као најприближнија. Овај податак ни до данас није тачно утврђен, јер је једноставно било немогуће да се храна таквог квалитета после рата репродукује. Приликом израчунавања калоријске вредности хране у логору Аушвиц, морало се констатовати да није могуће поновити квалитет „хлеба“, „супе“, „сира“ и др. као ни њихове количине. Овде не треба заборавити једну веома важну чињеницу, а то је да су „прописана“ следовања пролазила прво кроз руке есесоваца, који су узимали маргарин, а затим кроз руке немачких криминалаца, који су узимали хлеб, кобасице и мармеладу.Према неким подацима о саставу хране из једног логора са севера Немачке, која је одмах испитана, та је храна садржавала следеће:15-30 гр беланчевина (од тога само 2 гр анималног порекла)5-8 гр масти100-200 гр угљених хидрата100-160 мг калцијума500-800 мг фосфора2-5 мг гвожђа80-140 И. Ј. витамина А150-250 И. Ј. витамина Б130-50 мг витамина Ц.Наравно, и ово је несигурно, јер је требало да се та следовања тек „поделе“ логорашима. Да би слика о исхрани интернираца била потпунија, мора се повући паралела са храном која би требало да се даје људима на таквом физичком раду. Мада се тежина рада интернираца под психичким условима сталног страха од смрти и не може мерити са ма како тешким и напорним радовима под нормалним условима.Из ове табеле могу се лако израчунати и потребне количине масти када се зна а оне треба да дају 33% потребних калорија. Најзад, када се од целокупних потребних калорија одузме збир калорија које дају беланчевине и масти, добија се број калорија које треба да дају угљени хидрати.Не заборавимо да је најмања дневна количина хране која је потребна за одржавање организма одраслог и здравог човека јачине око 2.200-2.400 калорија у мировању!А интернирци су радили најтеже физичке радове: са бетоном као армирачи, копали земљу, носили бетонске трегере и џакове са цементом, радили у каменолому, радили пнеуматичним чекићем, итд. За овакве послове је предвиђено и до 5.000 калорија дневно, уз све друге услове, јер се ти радници квалификују као тешки физички радници, а рад такав, као тешки физички рад.ИИ.- ХладноћаТреба подвући да је већина нацистичких логора била лоцирана у делу више континенталне Немачке, на граници Пољске или у делу планинске Аустрије (Ебензе), или Чехословачке, и да је температура зими била обично до минус 20оЦ, а да и не говоримо о логорима на северу Норвешке. Такође треба нагласити неподобност и непотпуност одеће интернирца: пругасто једноставно одело од платна и цепеле од мушеме са дрвеним ђоном, а некад и папир од цементаних џакова увезан жицом или најчешће боси.ИИИ. ПремореностДок гладовање императивно намеће индивидуи стање поспаности и мировања, овде напротив,

интернирац је био изложен сталном форсираном раду без и најмањег компензационог одмора. Рад је био телесно тежак: 10-12 сати дневно уз батину и ударце, а томе треба додати још 3-4 сата мучног стајања на чистини, на апелу (обавезно пребројавање неколико пута у току дана). Ноћно спавање је било ретко кад 6 сати, врло често је због ваздушног аларма или неке измишљотине од стране „капоа“ или персонала бараке, било поремећено, тако да је спавање било још већи замор. При овоме треба имати на уму и услове смештаја у кревету.ИВ. Хигијенско стањеБило је жалосно и бедно! Услови становања и смештаја били су више него катастрофални! У заједници 500-1000 интернираца у свакој просторији (коњске бараке са две просторије А и Б) и 3-5 интернираца на сваком спрату вишеспратних логорских кревета, у грозној прљавштини. Одвратна измешаност људи, извор многобројних инфекција и поред понекад предузиманих мера (превентивна вакцинација, тушеви, парење одеће као и поход на паразите: „Еин Лаус - дем Тодт!“ што је проузроковало више жртава него помоћи. То су били узроци свих зараза! Врло често намирнице су биле делимично или сасвим укварене или упрљане. Ови примери нехигијене нису изостајали ни при припремању, као ни при делењу јела, јер се порције нису редовно прале. Међутим, пијача вода великог лагера се хлорисала, тако, да је ретко давала водене инфекције. Сапун је био логорска реткост и велики луксуз!В. Стање вечитог страха и терораСтрах и терор су били фантастично организовани и мајсторски одржавани. Људска бића су живела у вечитом очекивању ударца или непредвиђене смрти. Поднебље муке и непрекидног терора, учено је одржавано. Телесне казне следиле су за најмањи разговор или без икаквог мотива; напетост од мучења и ликвидирања, допуњавали су специфичну слику живота у концентрационом логору.Ових пет елемената заједно чине услов за појаву болести концентрационерства - болести интернираца у логору, а из њих резултирају три битне последице:Брзо ширење инфекција,Нервна неуравнотеженост,Тешка денутриција - стање јаке потхрањености.И н ф е к ц и ј е - Инфекције су у таквом амбијенту царовале, како оне најбаналније, тако и друге: фурункули, прехладе, дифузне флегмоне, интестиналне инфекције, коњуктивитиси и ринитиси; ту је била постојбина масовних плућних оболења, акутних ентероколита, а да не говоримо о епидемијама тифуса и галопирајуће туберкулозе. Инфекција је била најчешће смртоносна за један слаби организам који је био без икакве могућности да се бори.Н е р в н а н е у р а в н о т е ж е н о с т - То је једно специфично живчано стање. Централни нервни систем је посебно погођен сталним потресима; постоје такође и хипертоније хипоталамичних центара.Т е ш к а д е н у т р и ц и ј а - стање јаке потхрањености. Подсетимо се овде поново, да скоро није било интернирца који није изгубио 35% од своје нормалне, предлогорске тежине за време свога заточења у концентрационом логору и такође, да су сасвим ретки они, који у логору нису били у стадијуму крајњег биолошког разарања, тог екстрема-дистрофије од глади, познатог као „м у с е л м а н“.Такав интернирац, млађи одрастао човек са укупном тежином од 35-40 кг, био је карактеристичан за општу слику о логору, са својом мршавошћу, скелетним изгледом, коме се старост није могла одредити, пошто су битне карактеристике биле збрисане кроз једну рапидну и потпуну дегенерацију; кожа сива сува и без еластицитета, заустављени раст косе и ноктију. Све повреде су биле у загнојеном стању, декубитуси су настајали од лежања у кревету већ после неколико дана, а појављивали су се на куковима у крсном делу кичме. Усне суве, испуцане, гнојницама покривене; мишићи стопљени; држање млитаво као израз адинамије, а кретање, уколико је било могуће, било је крајње споро. Корак је кратак, оклевајући, глава виси наниже, колена клецају а ноге се вуку. Он остаје често у месту стојећи, њихајући се као на ветру, као без подлоге, а често губећи при томе и своје ствари. Апатија је била предзнак за „муселмана“.А шта се дешавало у организму:Велика опасност од потхрањености се састоји у губитку шећера из крви, проузрокујући хипогликемичне акциденте. Да би спречио ту хипогликемију, организам покушава да производи шећер на штету својих мишића, проузрокујући отапање мишића и стварање негативног биланса протеина. Ово пак, повећава албумин у крви, који уз јаку хипермеабилност капилара фаворизује

форсирање едема. Од велике је вредности видети овај флагрантни контраст између поодмакле исушености једне десхидрације ткива, а с друге стране, акумулацију воде која је напустила судове да би прешла у ткиво, где она постаје неупотребљива за организам.Код мршавих и нормално ухрањених дефицит беланчевина се јавља брже, док се код гојазних и јако угојених јављао доцније (беланчевине су поштеђене све док траје и постоји резерва масти). Зато ту постоји и друга крајност, мршави и нормално ухрањени су се пре адаптирали на све животне услове логора, постепено су се исцрпљивали и ишли своме крају, док је код гојазних под истим условима тај процес адаптације доводио пре и видније до појава знакова потхрањености. То је био парадокс у логору, да су се тежи симптоми јављали код угојенијих и временски раније, иако смо сви мислили да ће пунији дуже издржати захваљујући својој резерви! Али ту треба напоменути и саму реакцију организма индивидуе.Уз потхрањивање било је и симптома појединих авитаминоза (А, Б, Ц) и дефицита појединих минералних материја (Ца и Фе). Потхрањеност је повлачила за собом и успаваност ендокриних жљезда. Интернирац се налазио у стању тироидне, а такође и гонадичне инсуфицијенције. Код човека је потпуно нестала воља за сексуалним прохтевом и настајала је полна немоћ, док су код жена менструације изостајале. Овај престанак менструације може да буде последица емотивног карактера, али присуство аменореје објашњава се хипофункцијом система хипофизооваријума.Једино су се надбубрежне жљезде трудиле, да се одупру потхрањености и изгледа да је једино кортикотрофин излучиван од стране хипофизе, која је иначе врло штедљива у лучењу тиреостимулина и гонодотрофина. Надбубрежне жљезде су неопходне за гликогенезу, и кад оне откажу настаје колапс или смртна хипогликемична кома.Тако је било по концентрационим логорима. А шта је са онима који су преживели те страхоте нацистичких логора? Какво је њихово здравствено стање после свега претрпљеног?У Француској и неким другим земљама у Европи они су обсервирани и стално се контролишу. Могло би се помислити да су преживели интернирци - концентрационих логора (у просеку за сваку команду број преживелих је 10%) били они, који су се одупирали напастима логорашке болести и да су то била лица изузетно отпорна, чије је здравствено стање било беспрекорно.На жалост, то уопште није тако! С једне стране накнадна смртност је бројно врло висока и она се наставља и даље несмањеним темпом и у импресивном ритму, чак и после толико година од повратка и ослобођења. Бар према француским подацима, преко 1/3 повратника-интернираца од укупног броја преживелих нису више међу живима (од 38.000 који су преживели 16.000 су већ умрли). Како је у почетку наглашено, међу узроцима смрти, туберкулоза је на првом месту и највише доприноси томе високом морталитету међу интернирцима-повратницима.С друге стране, што се тиче преживелих, може се рећи, да се ниједан од интернираца није вратио потпуно здрав, и да ни један од њих не поседује једну стварну здравствену равнотежу, с обзиром на полиморфне последице.Ипак, многе тегобе које су проузроковане физиолошком бедом знатно су се ублажиле. Да би се рекла истина, мора се подвући један известа број негативних разматрања:И. - Што се тиче ендокриних жљезда, њихова дуга успаваност оставила је мало последица код бивших интернираца. Обсервирано је мало случајева Микседема и Базедова. То је појава која зачуђује с обзиром на чести емоцијални узрок тироидних поремећаја. Исто то важи и за Адисонову болест која је нормална последица туберкулозе капсуле надбубрега. Запажена је који пут трајна инерција надбубрежних жљезда, која се могла активирати ињекцијама кортикотрофина (проф. др Дреyфус и сарадници). По доласку из логора сперматогенеза (немогућност оплођења) је била смањена код већине интернираца! После 6 месеци функција репродукције се повратила у огромном броју случајева; спермограм је доведен на нормалу, број мушких хормона у урину је задовољавајући, а хистолошки налаз тестикула, узет биопсијом, без икаквих промена. Код честих случајева, где перзистирају нестална моћност и где су примећени случајеви поремећаја сексуалне балистике, узрок није у хормоналној секрецији, већ, као што ћемо доцније видети, у трајном поремећају - дисфункцији централног нервног система и периферног живчаног система. Чак и у случајевима код жена, које су стерилизоване „Џ“-зрацима, хируршки или некрозантним ињекцијама, оварија су повратила своје релативно задовољавајуће функционисање.Код жена испод 30 година све је нормализовано: менструације нормалне и уредне, а плодност у 90% случајева, код оних после 30 година у 30% случајева (Функ-Брентано) менструални циклус је остао делимично поремећен са појавама хипофоликулинског типа код мршавих, а хиперфоликулинског типа код пунијих и гојазних. Само код жена изнад 40 година запажене су

велике аномалије уопште или ране менопаузе.ИИ. - Што се тиче авитаминоза, оне су се осетно поправиле; нестајала је авитаминоза А, која се манифестовала хемералопијом, авитаминоза Б1 са неуралгијама и спразмима, Б2 жвалом, авитаминозе П и Ц праћене фрагилношћу капилара и тенденцијом ка хеморагијама (нарочито гингиве).ИИИ. - Метаболизам је нормализован. Хипогликемија се брзо кориговала, шећерни дијабетис је врло редак (!) и углавном није појава код старих интернираца. Азотна равнотежа се успостављала. Код лица старијих од 40 година задржала се пак извесна мишићна атрофија.Са друге стране, далеко више има последица које остају вечито и које се не дају ничим поправити. То су:С т а р е њ е. Прерано старење иде до те мере (проф. др Цх. Рицхет) да се каже да, ако се године робовања рачунају дупло, године интернације би се морале рачунати четвороструко у радни стаж. На тај начин се могу објаснити последице које постају много озбиљније код особа које су прешле границу младости у моменту њиховог затварања. Али сваки од нас стари на свој начин, старост погађа по конструкцији и индивидуалним предиспозицијама. Ово прерано старење - застаривање, које нема ничег заједничког са нормалним старењем, испољава се на сасвим различите начине: полиморфно и неспецифично, нападајући по избору овај или онај орган, ове или оне особе. Ипак преовлађује старење миокарда (цор сениле), старење крвних судова са општом артериосклерозом или нефроагиосклерозом, затим артеријална хипертензија или пак хронична артеријална хипертензија или хронични артерити (фаворизовани и код неких од латентног тифуса).С друге стране, то је церебрално старење - сенилност са премореношћу, депресијом или раздражљивошћу, губитком интелектуалних способности (сенилни мозак).Старење о ч н о г а вида има за последицу убрзану пресбиопију - старачку далековидост.Старење с л у х а - повлачи за собом губитак оштрине слуха.Старење к о ш т а н о повлачи мање више једну дифузну дефалцификацију помогнуту истовремено недостатком калцијума, витамина Д и протида. На тај начин се може истовремено убрајати и у остеопорозу и у остеомалацију. Код интернираца који су прешли 40 година, прозирност кости и кичменог стуба је очигледна на Ро грамима, који изгледају као спрани. Ломност костију, која је последица тога, објашњава честе случајеве фрактура које су слабо срашћивале, а настале су после повратка из концентрационих логора.Уз старење костију могло би се додати старење з г л о б о в а (артикуларно), које проузрокују артрозе колена, кука, периартрите рамена, папагајске кљунове на кичменом стубу и алтерацију интервертебралног дискуса. На тај начин се објашњавају лумбалгије, ишијаси, рецидивирајући цервикобрахијални неутритиси, а што је честа појава код наших другова. Хронични реуматизам старих интернираца (ДЕССЕ) који се појављује у 36% случајева, вероватно је проузрокован влагом, недостатком хигијене, трауматизмима, лошим поступком, хладноћом и дуготрајном недовољном исхраном.И н ф е к ц и ј е (изузев туберкулозе). Код повратника интернираца из концентрационих логора врло су честе рецидивирајуће мале инфекције: ринити, синузити, блефарити, бронхити, разне дерматозе холецистити и уриниране колибацилозе. Инфективни реуматизам је ређи, а полиартритис хронични еволутивни изгледа још ређи од анкилозирајућег спондилоартрита. Што се тиче тифуса он може да се појави као рецидив неког старог тифуса или да се појави први пут после дуже латенције. Извесни закаснели ендокардити и понеки артерити, изгледа да би се такође могли приписати тифусној инфекцији (важан лабораторијски налаз, реакција фиксације комплемента и реакција аглутинације!).Дyспондерозе - тежински поремећај (проф. др Дрејфус и М. Зара)Треба поменути да известан број интернираца није повратио своју предратну тежину, неки су од њих изузетно мршави, док су други изузетно гојазни.М р ш а в о с т се појављује нарочито код мушкараца, и то код оних који су имали мање од 25 година или више од 45 година, у тренутку њиховог заточења. Лице које је имало 70 кг пре рата, а које је спало на 40 кг или испод тога за време бављења у логору, није могло да постигне тежину већу од 60 кг. Мишићна атрофија, која је споменута, не сноси једину одговорност за овај губитак тежине. Док код појединих мршавих људи постоје дигестивни поремећаји или смањење апетита, код већине других исхрана и асимилација изгледа да је потпуно нормална. Највероватније је да се мршавост мора приписати дисрегулацији хипоталамичних центара, који диригују нутритивном регулацијом. Г о ј а з н о с т - ту постоје две велике групе гојазности. Група великих гурмана,

плеторична гојазност, која погађа лица, која су после дужег поста и неједења, услед феномена надкомпензације, добили прекомерну жељу за храном и постали полифаги. Поред ове гојазности, примећује се нарочито код жена, и то код жена које се налазе у добу гениталне активности и хиперфоликулинизма, гојазност названа спонгиозна-сунђераста (проф. др Дреyфус). Код ове се и поред скромне игнестије нагомилава сало и вода и она се опире терапији, оправдавајући дугу обсервацију ограниченог режима без соли и продуженог давања диуретика.Ова спонгиозна гојазност, исто као и индиопатска мршавост су вероватно последице једне дисрегулације хипоталамуса (проф. др Дреyфус).Хронична астенија интернираца, како је назвао Тарговла, представља најважнију последицу интернације, чији она представља такорећи општи појам. Она погађа, мада у различитој мери, такорећи целокупни број интернираца. Хронична астенија може да се дефинише као губитак тонуса истовремено вегетативних функција и аутоматичних.У области физичко-телесној, то је замор при најмањем напору, које чини и само стајање крајње тешким, праћено дубоким унутарњим умором. Јавља се са јутарњим буђењем и понеки пут је више изражен ујутру, него што ће бити у току дана. Овај замор свих мишића не погађа само екстремитете, него и окуломоторне мишиће (што проузрокује астенију акомодације) и чак мишиће фонације. Извесни интернирци, према изјави француских ларинголога, нису никад повратили обим свога предратног слуха.У области и н т е л е к т а, астенија се испољава у тешкоћи задржавања дуге пажње, концентрације, фиксације идеје и слабљењем памћења, а које се односи у првом реду на лична имена. Ова астенија интелекта није праћена смањењем интелектуалних способности што се разликује од појаве сенилности мозга.Што се тиче области а ф е к т а, познато је колико су интернирци остали емотивни, агресивни, често раздражљиви и са несталним расположењем и променом карактера.Уз ове физичке, интелектуалне и афективне појаве могу се додати у различитим размерама:Вазомоторни и секторни поремећаји. Не подноси се више добро ни хладноћа ни топлота. Сви се вероватно добро сећају да су се интернирци обилно презнојавали по доласку - одмах од 1945-1947. године. Знојење је изазивано променом средине или лаким замарањем.Поремећаји уринарног тракта. Полакиуриа са честим микцијама, цисталгије, кризе реналних судова са нефритичним псеудоколикама без миграција калкулуса.Дигестивни поремећаји. Глад, инфекције, поремећај метаболизма објашњавају дијареу од које су толики интернирци патили у току недеља, месеци и година. Дигестивне последице су се могле посматрати после повратка интернираца: гастрична мукоза и интестинална тешко су се поправљале. Гастрична атрофија по правилу је била верифицирана гастроскопом, а ректоскопија је показивала сигмоидалну конгестију мукозе, неки пут посејану белим мрљама у величини пиринча или избушену правим улцерацијама. Сама дигестивна секреција није се у довољној мери успоставила, хипохлорхидрија, по правилу, била је редовна појава, исто као и недостатак панкреатичне и хепатичне секреције. Цироза јетре код старијих интернираца се ретко појављивала и поред недостатака протида, чему су били изложени, сем, разуме се, оних који су постали неумерени.Није чудо што према ОУРY-У код 30% интернираца постоји лења дигестија, једно стање мучнине, печење у стомаку и метеоризам у трбуху, алтернативна констипација и дијареа, манифестације једне хиперстеничне диспепсије, хипостеничне, гастрохепатичне или једног спазмодичног колитиса. Исти аутор процењује на 3% број интернираца који имају гастродуоденалну улцеру.У крајњем случају, хронична астенија проузрокује један најтежи облик апсолутног исцрпљења и многобројних органских поремећаја. У овим случајевима полна неспособност је по правилу, неспособност психонеуротичног порекла и, ми то подвлачимо, ни у ком случају ендокриног! То прати хипохондрија, страх, несанице, осећај изгубљености са менталном преживљеношћу, што је допринело да се од ових несрећника начини једна права социјална рушевина.На крају, поменимо један специјални психички поремећај, забележен од стране проф. Тарговла: кризе емоционалне хипермнезије у току којих оболели преживљава у једном стању полусвести најдраматичније сцене из логора.Закључак:На основу овога излагања морало би се разликовати, ако не ставити насупрот један другом: болест концентрационерства интернираца и Болест после концентрационерства преживелих интернираца!Болест концентрационерства је у суштини једна дистрофија од глади, дистрофија донекле особина

у том смислу што се уз инаницију-гладовање, надовезује и премор, разнородност људства, хладноћа и стање вечитог страха.Ова болест концентрационерства је уништила 90% наших другова.Болест после концентрационерства није последица дистрофије од глади. Ми смо видели да су ендокрини поремећаји хиповитаминозе, поремећаји метаболизма протида и глуцида, били они који су се по правилу приметно поправили.Није се поправила хипертонија нервних центара, којој су интернирци били више или мање дуго изложени. Хипоталамични поремећаји су наџивели кортикалне надражаје, који су их проузроковали и који постоје више или мање код већег броја међу нама.Ови поремећаји објашњавају диспондерозе (мршавост и извесне гојазности): оне такође објашњавају хроничну астенију интернираца, са физичким, интелектуалним, афективним, вазомоторним и сексуалним манифестацијама.У закључку би се могло рећи да, ако се изузме мишићна атрофија, коштана декалцификација и артрозе, болест после концентрационерства, од које болују интернирци, је углавном обољење централног нервног система.Хронична астенија интернираца и диспондероза, изражена постојаношћу нервне неуравнотежености, декалцификација и мишићна атрофија, осетљивост према инфекцији туберкулозом, превремено застаревање са полиморфношћу приказивања - то су основне последице болести повратника-интернираца концентрационих логора.

МИНИМУМ ПСИХО-ФИЗИЧКЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ

ЛОГОРАШ: Психо-ментално сведен на заштиту једним делом свога физичког тонуса, макар по цену да се остане на оном апсурдном минималном, али да се крњи ни „грам“ од тога, и другим делом-већим: да буде на опрезу од изненадних погибељи (од стране СС-мана, капоа; - на раду слаб, а уз велики радни напор /гурање великих пуних вагонета, ношење тешких бетонских трегера/) и минималне заштите ЦНС-а од стресова. Искусни логораш је у себи у том смислу дугим битисањем у логору, створио бедем од челика, на разноразне свакотренутне ненадане изненадне спољне стресове на ЦНС, у смислу сасвим хладног а прибраног реаговања на сва могућа изненађења, а то је успео на тај начин, што је чак и кад је спавао - заштитни одбрамбени механизам - је неприкосновено чувао оно унутарње „ја“, тј. мере обезбеђења нису спавале.Имао сам утисак, а и био сам скоро сигуран у то, да сам споља и изнутра заштићен, невидљивом, јако осетљивом, кружном зоном око себе, која би свакакву спољну реакцију примила, а затим одмах је транспоновала у адекватну мирну, паметну одбојну реакцију. Као неки невидљиви слој око неког радара.Необјашњиво ми је и данас када се сетим мојих неких снова у логору, неке бубе на пример, како гамижу; увек сам друговима причао, да морам тога дана неке вести о кући сазнати (писмо), или неку другу радосну вест (стање на фронту).Тренуци гладовања на РЕВИРУ:Сивило облака напољу, хладно, мокро и влажно, киша и снег, а најтеже од свега тога глад. На стаблима дрвећа нема коре... на дохватним гранама нема гранчица и лишћа... корење траве и шибља више не постоји... земља свуда измешана са снегом и разрована.Ужасно сам гладан... стојим поред прозора амбуланте и гледам и зурим напоље... претходно сам неконтролисано пројурио кроз просторије и собе РЕВИРА незадрживо гледајући по ћошковима просторија, мислећи да ћу видети било какву храну, несвесно теран, незадрживо, иако сам свестан а тога нема нигде... Враћам се у амбуланту на прозор и гледам напоље, свладао сам у себи осећај глади, који је још увек ужасно снажан... Борим се са тим, јер осећам да ће ме одвести у избезумљење и неповратно лудило када нећу моћи владати више разумом. Успео сам, осећам да могу да владам собом, али можда уз помоћ и следећег што сам кроз болничку жицу, у непосредној близини према логору спазио: логораш максимално изнурен и слаб, кога је глад узела под своје: са минимумом снаге која је само у свести усредсређена да нешто поједе... он лежи трбухом према земљи, без речи и гласа, нешто монотоно промумлава, неразговетно док повремено и неуједначено доњом вилицом као ралицом захваћа земљу из рупе коју је са рукама разровао, које су поред главе, несинхроно, помаже да земља улази у уста, у којима има измуљане земље... иначе му је тело укочено са лако уздигнутим горњим делом, вратом и главом. То је та слика лудила

глади, када је у фази крајње психофизичке исцрпљености и тихо умире од глади. Лица укоченог, скелетног, сама лобања, необријан са робијашком штрафтом на кратко накострешеној косици... истурених кошчатих јабучица избачених вилица са зубима и измуљаном земљом, укоченим погледом очију, да се има утисак како су се очни капци сасвим повукли а очне јабучице са својом белином сасвим изашле напоље. Цела та слика избезумљеног лица сиво тамнопутом кожом пресвучена, затегнута... утисак да је лобања тако премазана и уденуте јој очне јабучице, са штрафтастим робијашким оделом, који је некад давно покисао и никад се није осушио, да је сада, од хладноће и мраза, крут и залеђен. Ноге босе, укрућене, повремено се одупиру о неко стабло, да би помогао себи да устима доњом вилицом заграби земљу... да једе. Робијашка капа је била недалеко од њега на земљи... То је била слика глади... још живе смрти од глади.

ПРИЛОГ БР. 4

ДОКУМЕНТА

НЕМАЧКА ДОКУМЕНТА

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 172 Ф.6К. 32Њемачки штаб за везуС.Ф.К. БеоградБр. Б.19/43.Предмет: Организација „Равногорски покрет“ Југословенска омладинска организација.У вези ранијих извештаја о омладинској организацији Драже Михаиловића (Равногорски покрет) накнадно су познати још следећи подаци о организацији:Главни организатори „Равногорског покрета“ и тзв. омладинске организације „Равногорска омладина Југославије“ налазе се са својим штабовима у илегалности. Познато је да се у Србији у свакоме срезу налазе овакви штабови. Они имају називе „Југословенска равногорска омладина - штаб бр. 501, 1001 и други“.У задњим данима немачка полиција похватала је неколико ових штабова. Том приликом пронађено је било у Штабу 501: једна архива, један печат, оружје, муниција и већа сума енглеског новца. Двојица од главних организатора ухапшени су. Један од обојице био је убијен приликом покушаја бекства из вагона у селу Катуну (ОШ-ЈРО-1001).Организација „Равногорска омладина“ наводно штампа у једној већој штампарији своје новине које имају назив „Равногорска омладина“. Изашао је већ шести број ових новина. Немачке власти заплениле су неколико ексемплара.У свим крајевима Србије више пута се јавно врши пропаганда за „Равногорску омладину Југославије“ и то нарочито у крајевима где је била већ извршена организација овог покрета у политичком и војном смислу.Поручник и оф. за везу (...)

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 23/-1 Ф. 6, К. 32Препис Еи/ИВ А 3Београд, 29. јула 1943. год.ПРЕВОД:Примљено од ВМ-Р13 12.ВИИ.1943. год.

У Београду постоје неки штабови Д.М. организације и то по ниже наведеној шеми:Главни штаб у унутрашњости земљеГлавни стан501 601Лент - (Инг. Душан Жакула)Обавештајна секција 1001У Београду постоје три штаба и то: „501“, „601“ и „1001“ на чијем врху налази се шеф штаба. Чланови ових штабова по великој већини су људи у старости од 18 до 30 година, организовани по систему тројки. У даном моменту они би створили некакву армију, из њих би се формирали корпуси. Код ових штабова налазе се групе за акције које већ сада постоје. Где се сада налазе седиште ових штабова у Београду за сада је непознато, али су предузете све мере да ће се ово ускоро сазнати.Са свим овим штабовима одржава везу „главни стан“ - специјална организација - на чијем врху налази се командант Београда. Овај „главни стан“ сачињавају углавноме официри. Овај стан руководи свим набројаним штабовима у Београду и стоји у директној вези са врховним штабом Драже Михаиловића у унутрашњости земље од којега прима упуте за свој рад. Седиште овог „Главног стана“ командант и функционери до сада су непознати, али су подузете мере да се ово сазнаје. Као пета потпуно самостална организација постоји у Београду обавештајна секција која је потпуно самостално тјело и којом руководи виши чиновник полициског преседништва у Београду под псеудонимом „Лент“ и услед овога секција је преузела његово име. Ко се крије под овим именом „Лент“ сад се незна, па су исто тако подузете мере да се то сазнаје. Он прикупља све податке обавештајне службе и ове предаје појединим штабовима у Београду у колико се подаци односе на њих, а остале податке шаље врховном штабу у унутрашњост.До сада су познати следећи полициски чиновници, који су у служби ове организације:1. „Лент“, виши чиновник полициског председништва, Београд, шеф обавештајне секције (Лент) - инг. Душан Жакула.2. Стојковић („Цига“), чиновник оделења специјалне полиције код полициског преседништва у Београду, који већ две године члан организације и који је био присутан на седницама штаба важнијих функционера.ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 23/-2 Ф. 6 К. 32Он снабдева чланове организације са путним исправама за унутрашњост. Он одржава директну везу са врховним штабом из унутрашњости. Са једном речи он мора да познаје главне функционаре организације у Београду.3. Антић Момо, чиновник оделења специјалне полиције код полициског преседништва у Београду, који стоји у вези са организацијом за прибављање санитетског материјала. Ово му је олакшано пошто познаје и живи заједно са женом Турман, женом неког апотекара која је његова интимна пријатељица.4. Бећаревић, шеф ИВ оделења специјалне полиције полициског преседништва у Београду, члан је ове организације два мјесеца и њему је организација обећала висок положај. Какву функцију има и какав је његов задатак за сада је непознато, али са њиме су веома задовољни, пошто како тврде присталице Д.М. њему је успело укључити у организацију неколико њему подчињених.5. Лазић, син бившег полициског председника из Београда, чиновник српске државне службе безбедности у Београду. Он је исто тако био присутан на састанцима функционера организације заједно са капетаном Лукићем и мора да зна где и са киме је био на овим састанцима. Он даје организацији информције, кога прати полиција и ко га посматра.6. Бранковић Александар, полициски агент оделења специјалне полиције, врши курирску службу између овдашњих штабова и главног штаба у унутрашњости земље. У месецу априлу - око духова - транспортовао је неколико апарата.7. Неки полициски чиновник, окрајног представништва из Соко Бање које презиме се свршава на иц и који је био у мјесецу априлу ове године тамо на дужности. Поменути је снабдевао чланове организације са путним исправама, слао њима празне путне исправе потписане са штамбиљем и таксама како су могли чланови организације у потребном моменту унети имена и попунити листе.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНА

АРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 9/-1 Ф. 6 К. 32Београд, 1.7.1943. год.СС Стурнбаннфухреру С а т т л е р уКод БдС БеоградУ вези вашег наређења о разради „Јуро Младина Д.М.“ успео сам да преко својих повереника, а нарочито преко једног за кога је било предложено да ступи у нашу службу, сазнати следеће:Шеф „Јуро Младине Д.М.“ именује се „Боцко“. Њега се може добити преко Н.Н. трговца са књигама из Ћићевца. „Боцко“ наводно познаје све штабове „Јуро Младине Д.М.“ у Југославији. „Боцко“ има намеру да дође идућих дана у Београд са неким инспектором како би дао организације нове инструкције, пошто су присталице Драже Михајловића мишљења и чврстог убјеђења да ће доћи у току два мјесеца на Балкану до важних догађаја.Неки Миша Н. студент из Лесковца, инспектор је Штаба „1001“ Јуро Младине Д. М. Миша је пред две недеље са групом од 24 младића отишао у правцу Бора. Намера овог пута у Бор је покупити омладину и радништво Бора и организовати ју како би се оделења Д.М. око Бора прегруписала. Ово ће се извршити на тај начин, напасти ће се Бор, затворити ће се радници и тражити да приступе у оделења Д.М.Наум Тасић, абитурент или студент, родом из Варварина, инспектор је штаба „ЈРО ОШ 1001“. Сада се он налази у Београду. Он је веза између „Боцка“ и Београда. Он познаје сва склоништа корпуса и других јединица и то у Јагодини, Ћуприји, Параћину, Варварину, Ћићевцу, Нишу пошто је овде организовао и прегледавао. Он је донео за промену 400 фунсерлинга у злату од којих је сваки био промењен за по 20.000 динара. Из овог новца било је купљено за 40.000 динара „гештетнер“ машина за умножавање. Аутоматски маузер пиштољ за 17.000 динара и други мањи пиштољи и једна писаћа машина. Некљудов са станом у Београду, Краља Милана, промјенио је 6 златних фунти и остало је још 15 фунти, а које ће наплатити ових дана.Мистислав Коструба, журналист и радио спикер, радио Београд, са станом Београд, Краља Александра 143, И. спрат десно, познаје све присталице Драже Михајловића у радиу Београд који су организовани и који би на одређени знак узели станицу у своје руке.Ниже наведене особе исто тако стоје у вези са организацијом Д.М.:Поповић Петар назван „Конзул“ са станом Београд, Скадарска бр. 20/И.Инг. Јаковљевић, БеоградАрса Паунковић, БеоградДаље постоји неки капетан којег имена сада непознајем, али сазнаћу га скоро, који одржава везу са штабом „1001“.Драган Ђукановић, ученик училишта за учитеља, са станом Београд, Церска 9/И. У његовом стану одржат ће се састанак између „Боцка“ и Тасића.Постоји још једно лице које станује у Приштинској улици и којега познаје Ђукановић.Ивко Митровић, Невесинска бр. 2, приземље,ученик или студент, има пиштољ.Поред Кострубова станује неки журналиста, који је прокоцкао две златне фунте које би он морао променути.Разрада је показала да се Штаб „1001“ наводно налази у Нишу и да под њега потпада територија Београд, Македонија и Штаб „501“ у Крагујевцу под којега подпада територија до Дрине.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 9/-2 Ф. 6 К. 32Припадници Д.М. очекују ових дана енглески транспорт оружја, одеће и војног материјала.Мишљења сам да се горе поменута лица за сада још не ухапсе, како би се могло што дубље продријети у организацију. Ја сам моме сараднику наредио да дође до документа који ће му омогућити могућност продријети у све штабове, и јединице.Р 13 (Раша Арсенијевић)

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦА

Бр. Рег. 10/-1 Ф. 6 К. 32СС Стурмбаннфухреру С а т т л е р укод БдС Београд.Предмет: „Јуро омладине Д.М.“Веза: Мој извјештај од 1.ВИИ 1943.Надаљна разрада о организацији „Јуро омладине Д.М.“ дала је следеће:Констатовао сам да има организација своје канале чак и у полициском преседништву српске специјалне полиције у Београду. На основу свих извјештаја које сам до сада примио, међу осталима члановима организације су такође шеф специјалне полиције Паранос, шеф реферата ИВ Бошко Бећаревић, комесар Грујичић и референт оделења ИВ Влада Поповић.Од прилике пре двадесет дана код шефа специјалне полиције Параноса и комесара Грујичића дошли су капетан напоменут у моме првом извјештају и Наум Тасић да би добили легитимације сарадника за присталице Драже Михаиловића. Комесар Грујичић дао је само једну легитимацију за сараднике и то Науму Тасићу. Ја тврдим да су чиновници српске полиције знали да су обојица (капетан и Наум Тасић) водеће личности организације покрета Д. М. Моју тврдњу могу да поткрепим са овим случајем који ми је познат: пре 20 дана био је ухапшен курир Драже Михаиловића и предат српској специјалној полицији. Референт оделења ИВ Влада Поповић који је тада имао дужност добио је од свог шефа наређење, да састави саслушање тако да се може пустити на слободу курир, а то се све догодило. Одмах после саслушања курир је био пуштен.Пре неодређеног времена био је на путу службеник српске специјалне полиције, том приликом он се је састао са вођом „Јуро омладине Д.М.“ „Боцком“ и са капетаном Васићем који је бригадни командант Д.М. за округ Ражањ. Тада је чиновник српске специјалне полиције примио писмо за шефа којега је он пренео. Његова отсутност са дужности одобрио је комесар Грујичић.Пре 16 дана побегао је у редове Д.М. неки чиновник полициског преседништва из Београда.2.ВИИ 1943. године Наум Тасић дошао је до комесара Грујичића да би обезбедио легитимације за сараднике и дозволе за путовање. Тај му је казао нека дође идућег дана (3.ВИИ 1943. године) када је Тасић идућег дана дошао Грујичић га је одвео код шефа и на његово он је примио дозволу за вожњу у Јагодину, Параћину, Ћићевац, Ниш, Сокобању и Лесковац. Тасић је сазнао од шефа и комесара да Влада штампа обавештења која се неће одмах објавити и према којима ће бити Србија проглашена за војну зону. Истог дана комесар Грујичић позван је Наума Тасића у свој стан, а после подне истога дана он је дошао у стан Грујичића.2.ВИИ 1943. године курир „Боцка“ вратио се натраг у свој штаб и саопштио „Бошку“ да се припреми за пут у Београд.Наум Тасић састао се са Кострубом да би примио новац (230.000) и то 30.000 од Кострубе, 40.000 од Чохе (презиме непознато) који станује у Београду, Краља Александра 143, стан бр. 6, а остатак 160.000 од Некљудова.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 10/-2 Ф. 6 К. 322.ВИИ 1943. године Наум Тасић отишао је у стан неког господина који станује у Кнез Михајловој бр. 24/И да би промјенио фунте у динаре. На вратима није било.Звонко - је преко мог сарадника саопштио Науму Тасићу нека дође у његов стан.Наум Тасић уредио је код директора хипотекарне банке откуда је он преко телефона саопштио Коструби нека он најдоцније до 21 час донесе новац у његов стан.Истог дана пре подне Наум Тасић дошао је са Ивком око 10 часова пред преседништво полиције. Ивко је чекао Тасића пред зградом до 13 сати, одавде су отишли на стан. Истог дана пре подне Тасића су тражили Звонко и Драга.Мој повереник отишао је јуче у Ниш и Поповац да би покушао прикупити материјал о Д.М. покрету у овом округу. Он је добио наређење да се врати између 7.ВИИ.-9.ВИИ.1943. год.Када се он врати предаћу опширан извјештај. При томе у испитати и проверити његове наводе, ако одговарају истини и у колико се може њему поверовати. Тек тада биће по моме мишљењу сазрела акција.Р. 13.ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНА

АРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 110 Ф. 6 К. 32ИВ 1 б - 1905/43 - Ев./Ра.Тгб. Нр. 8212/43.Београд 7. јула 1944. год.Фирми Шенкер и другУ руке господину генералном конзулу К р о н х о л з-уБеоградЧика Љубина бр. 20.Предмет: Георгије Јововић, рођен 20.ИВ 1919. год. у Ростову, Русија.Веза: Тамошње писмо од (...) 1944. године - Ген. 33 К/Б -Јововић је био 25. септембра 1943. године услед илегалне делатности стрељан у вези репресалија за убивене њемачке војнике.Потпис нечитак,СС-ОберфухрерИ пуковник полиције.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 16/-1 Ф. 6 К. 32Београд 10.ВИИ 1943 год.Стурмбанфухреру С а т т л е р укод БдС Београд.Пошто је време прекратко како би могао поднети опширан извјештај подносим само персоналије о лицима која је потребно одмах ухапсити. То су водећи сарадници Јуро омладинске Д.М. организације који се налазе у Београду и то:Група И.„Боцко“ са станом Церска бр. 9/И код Драгана ЂукановићаВладо Пашић, „ „ „ „Борислав П. Живковић „ „ „ „Драган Ђукановић „ „ „ „ Група ИИ.Наум Тасић са станом Милешевска бр. 25/И стан бр. 4Група ИИИ.Георгије Јововић са станом Приштинска бр. 36„Звонко“ Трнска бр. 21 (Павле Милошевић - прим. ред)Ивко Митровић, Невесињска бр. 2Влашић Габријела (код ње станује нека г-ђа Ђурић или сама она живи под тим именом) са станом Кумановска бр. 4(ИИ, тел. 25-432.Група ИВ.Митислав Коструба, Краља Александра бр. 143, стан бр. 9„Чока“, „ „, бр. 7Некљудов, Краља Милана бр. 6Никола Стојисвљевић, капетан, Пашићева бр. 14, тел. 26-566(телефон се води на име генералштабног капетана и ордонанс официр краља - Франца Стропника).Александар Пићенко, Митрополита Мраовића бр. 4Група В.Петар Поповић, назван „Конзул“, Скадарска бр. 20/ИИнг. Јаковљевић, за његов стан зна Наум ТасићАрса Паунковић, за његов стан зна Наум ТасићУ Жоржа Клемансоа бр. 2 станује неки господин, а у Добрачиној нека г-ђа за које станове зна Наум Тасић.Група ВИ.Паранос, шеф специјалне полиције

Божидар БећаревићГрујичић РадованВлада ПоповићОсобе групе ВИ директно су повезане са члановима РАГО-омладине нарочито са Наумом Тасићем и неким капетаном којега познаје Наум. Њихова кривица је у томе да су пуштали људе Д.М. из затвора, иако су знали да су располагали са великим количинама непријављеног оружја којега су заплијенили партизанима.Хапшење ових лица изузевши Влада Поповића за сада је још нерешено питање.А - 13

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 16/-2 Ф. 6 К. 32Сутра је потребно безусловно отићи у Доњи Катун како би се запленио материјал који се налази у некој кући. Ја морам бити присутан код ове заплендбе са мојим сарадником пошто он добро познаје кућу.Р - 13

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 17 Ф. 6 К. 32ИВ А 3 Му/Бр.Београд 11. јули 1943.На основу пријашњих извјештаја сарадника Р - 13 од 10.07.43. била је у ноћи од 10-ог на 11.07.1943. год. извршена акција против Д.М. омладинског Штаба 1001 под руководством СС - Обенмштурмфухрера Евердинга и том приликом било је ухапшено 21 лице који су наведени у приложеном дневном извјештају.Код кућних претреса није био пронађен никакви оптерећујући материјал. Али одмах послије хапшења неких лица установљено је било да се архива Штаба 1001 налази на дворишту у Горњем Катуну бр. 191 где ју је сакрио Борислав Живковић. Архив се налазио у неком куферу и њу је запленило оделење из Јагодине, пренело Београд и почела је разрада.Међу ухапшеним налази се такођер полициски агент Александар Бранковић који је имао код себе два пиштоља. Б. има на основу своје дозволу ношења оружја. Оба пиштоља били су заплењени и предати управи.СС-Хауптсцхарфухрер.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 18/-1 Ф. 6 К. 32Препис:ИВ А 3 - Ев./Ко.Београд 11. Јула 1943. годинеКратак дневни извјештајУ ноћи 10-11.07.1943. била је извршена акција на Штаб „1001“ Д.М. омладинског покрета и том приликом било је ухапшено 21 лице и то:Милутиновић Богдан, командант Штаба „1001“, студент техничког факултета. Рођен 16.11.1909. у Лесковцу.Тасић Наум, инспектор Штаба „1001“, приватни чиновник, рођен 28.12.1921. у Варварину.Бранковић Александар, политички агент, рођен 1.8.1924. у Београду. Давао је члановима Д.М. омладинског покрета фалсификоване исправе.Мутавџић Добривоје, архитект, рођен 29.12.1907. у Добољцу, финансирао је омладински покрет са продајом златника.„Петковић Спасоје”, правилно: Никола Пашић, шеф пропаганде „1001“, власник грађевинског предузећа, рођен 1.6.1917. у Ћићевцу.

Живковић Борислав, сељак, курир Штаба „1001“, рођен 14.10.1912. у Доњем Катуну.Милошевић Павле, ученик гимназије, рођен 9.12.1924. у Сарајеву, члан главне тројке.Радивојевић Драгослав, агент полиције, члан главне тројке, рођен 7.2.1920. у Београду.Коларић Конрад, пропагандистички говорник за рудник и срез Бор.Поповић Петар, трговац са старим гвожђем, курир и код њега је била јавка за курире рођен 19.8.1916. у Лацареку.Коструба Мистислав, радио спикер, рођен 18.2.1922. у Орелу - Русија.Јововић Георгије, приватни чиновник, рођен 20.4.1919. у Ростову - Русија. Члан главне тројке.Стојановић Михајло, банкарски чиновник, рођен 26.11.1918. у Женеви.Ђукановић Милан, чиновник, рођен 5.8.1921. у Београду.Ђукановић Драгутин, ученик, рођен 7.5.1925. у БеоградуГавровић Илија, ученик, рођен 2.10.1925. у Београду.Милетић Бранислав, ученик, рођен 17.8.1925. год. у Београду.Некљудов Кирил, инжињер, рођен 23.1.1904. у Таганрогу - Русија.Васић Павле, ученик, рођен 26.1.1926. у Обреновцу.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 18/-2 Ф. 6 К. 32Стефановић Милорад, чиновник Хипотекарне банке, рођен 2.5.1922. у ВаљевуТри лица била су преко команде, а три из Бугојна предата у логор Земун.109 ратних заробљеника било је предатих српском комесеријату за избјеглице а 37 затвореника било је предатих полицији у Земуну. 1 је био отпуштен.По наређењу:Евердинг /7. с.р.СС-Оберстурмфухрер.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 19 Ф. 6 К. 32ИВ А 3 / 43 Ев./Ко.11.7.1943. год.Вишему СС и полициском вођи СрбијеСС-Групенфухрер-у и генерал-лајнантну полицијеМеусзнер-уБеоградПредмет: Акција против сарадника Д.М. у Београду.У ноћи 10-11.7.1943. године била је у Београду извршена акција на штаб „1001“ Д.М. омладинског покрета, којом приликом је било ухапшено 21 лице. Између осталих и следећи:1. Командант Штаба „1001“, студент техн. факултета Милутиновић Богдан, рођен 16.12.1919. у Лесковцу.2. Инспектор Штаба „1001“, приватни чиновник Тасић Наум, рођен 28.12.1921. у Варварину.3. Шеф пропаганде „1001“, власник грађевинског предузећа Пашић Никола, рођен 1.6.1917. у (...)4. Члан главне тројке, ученик гимназије, Милошевић Павле, рођен 9.12.1924. у Сарајеву.5. Члан главне тројке, приватни чиновник, Георгије Јововић, рођ. 20.4.1919. у Ростову - Русија.6. Члан тројке, пропагандистични говорник за руднички срез Бор полициски агент, Драгослав Радивојевић, рођен 7.11.1920. у Београду.7. Курир, и код њега је била јавка, трговац са старим гвожђем Петар Поповић, рођен 19.8.1906. у Лацреко.Овом акцијом потпуно је разбијено вођство Д.М. омладинског покрета у Београду. Акција је протекла без инцидената.СС-Оберфухрер.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 20 Ф. 6 К. 32Београд, 26.7.1943. годинеСС Стурмбаннфухрер СтаттлерКод. БдС БеоградПредмет: „Југо омладина Д.М.“Прилози: Тринајест хиљада дин. у готовуПосле завршетка узајамног рада са оделењем из Јагодине вратио сам се у Београд, ја сам примио наређење од СС Хауптстурмфухрер-а Бранта да отпутујем у Ниш како би тамо у сарадњи оделења извршио даљна истраживања и хапшења. У Нишу су били ухапшеи присталице Д.М. који нису још побегли у шуму.Ја сам установио да је читава национална група позоришта у Нишу била организована од шефа Д.М. „1001“ штаба, Богдана Милутиновића „Боцко“, како би вршила широку пропаганду у смислу Д.М.После свршетка рада у Нишу примио сам наређење од СС Обермстурмфухрера Њиенецке-а да путујем за Алексинац и да тамо водим истрагу о случају Д.М. Јуро омладине. Истрага као и саслушања показала су да су се у Алексинцу штампале две илегалне новине и то: „Видовдан“ и „Глас равногорске омладине“. Новине је штампао шегрт Сретена Стоиљковића. Стојиљковић се сада налази потпуно невин у логору у Нишу. Он је био ухапшен да је купио енглеске златне фунте који су били од Д.М. организације. Ову ствар су провалиле присталице Д.М. који су хтели ослободити се Стоиљковића како би његови шегрти несметано могли штампати часописе Д.М.Новине су штампали Радивоје Латинић и Боривоје Симоновић. Обојица су ухапшени и признали су свој рад.Борисав Станковић културни референт српске радне службе у Лесковцу, био је главна веза између шуме и радника штампарије и он је доносио ману-скрипте за тискање.У Алексинцу извршио сам са војном жандармеријом више хапшења и ухапшеници се налазе у логору у Нишу.Неки сарадници Д.М. сазнали су да је откривена организација па су побегли у шуму.После свршеног рада у Алексинцу ја сам добио позив од вође оделења из Јагодине да дођем у Јагодину и ја сам се тамо договорио са вођом о преузимању и вођењу свих акција са стране њега.Приложен новац потиче из шуме и био је пронађен код Боривоја Симовића.То је остатак новца којега су примили за штампање.Путовање сам извршио заједно са мојом петорицом повереника.Р - 13.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 21 Ф. 6 К. 32Л ИИИПгг. Нр. 41Београд 28.7.1943. год.Вир: Драго (ВМ)ПреводПредмет: Појачана дјелатност „Југословенске омладинске организације Равне горе“У вези већ саопштених података о омладинској организацији Д.М. покрета (Равногорски покрет) сазнало се још следеће:У вези већ саопштених података о омладинској организацији Д.М. покрета (Равногорски покрет) сазнало се још следеће:Главни организатори омладине „равногорског покрета“ да би основали омладинску организацију „Равногорске омладине Југославије“ налазе се у црквеним штабовима у илегалном логору. Познато је да се у сваком срезу Србије налази овакав штаб са званичним написом и са штамбиљом „Југословенска равногорска омладина - Штаб бр. 501, 1001, и други“.(Ових дана немачка полиција открила је и ухапсила неколико ових штабова и том приликом заплењени су: архива Штаба „501“, печат, оружје, муниција, и енглески златници, и ухапшена су

два главна организатора (од којих је један био устрељан на бегу из воза код села Катунд).„Равногорска омладина Југославије“ штампа у једној од већих штампарија свој лист „Равногорска омладина“. (Изашао је шести број овога листа. Немачке власти заплениле су неколико примерака овога листа).У свим крајевима Србије врши се јака пропаганда за ову организацију.Војна организација Д.М. покрета снабдевају омладину преко омладинске „равногорске организације“ са оружјем, да би она била спремна за устанак.Ако се неће у најкраће време ништа продузети преко пропаганде и преко законитих мера против ових тешких последица оваквог рада омладине може се очекивати да ће омладина претрпјети још тежу судбину од оне коју има омладина у комунистичким редовима.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 22/-1, Ф. 6 К. 32Београд 28.7.1943. год.Оберстурмфухрер ЊиенекеКод БдС - НишНа ваше наређење одвезао сам се у Алексинац и постављене задатке извршио на следећи начин:Одмах послије мог доласка у Алексинац ступио сам у везу са тамошњом војном жандармеријом и одредио да ће се хапшење извршити у 10 сати увече. Мојим људима одмах сам дао наређење да иду на рад и да прибаве још податке потребне.Ухапшена су била следећа лица:Тане Цветановић, гостионичарБорислав Станковић, са надимком „Лесковчанин“, верски референт српске радне општинеРадомир Јеленковић, матурантЗарије СтанковићБоривоје Симоновић, типографРадивоје Латиновић, типографСветозар РесановићТане Цветановић, гостионичар дао је своју гостиону на расположење за састанке Д. М. присталицама. Код саслушања у почетку је све порицао. Али када су му била казана имена различити Д.М. функционара, пристао је да их познаје, али се извињавао тиме да није знао какве функције имају ови људи и каквој организацији припадају. По моме мишљењу он је тврдоглави лажљивац и човјек који је добро поучен о организацији.Борисав Станковић био је својевремено, када је био шеф главне тројке за Алексинац Даниловић са надимком „Лотар“ ухапшен, именован за његовог наследника. Код саслушања у првом моменту он је све порицао, али када је увидео да смо добро поучени о његовом раду, признао је следеће: да је шеф тројке за Алексинац, да је доносио чланке за новине „Видовдан“ и „Глас равногорске омладине“ из шуме у штампарију и да је отпремао готове новине у шуми. Даље је признао да је имао састанке са различитим командантима корпуса.Радомир Јеленковић, није био саслушан. Према добивеним подацима, он је члан једне тројке.Зарије Станковић био је ухапшен као таоц пошто је његов син побјегао у шуму.Боривоје Симоновић и Радивоје Латинић били су саслушани послије хапшења. Нико није хтео говорити о своме раду и о функцијама у организацији, тек после строжијег саслушања и после суочења са Борисавом Станковићем признали су да су штампали новине „Видовдан“ и „Глас равногорске омладине“. За овај рад били су од организације наплаћени.Истрага је показала да власник штампарије Сретен Стоиљковић ништа није знао да се у његовој штампарији штампају споменуте новине. Ово такође изјављују и окривљени. На основу истраге било је установљено да су окривљени подметнули своме шефу Сретену Стоиљковићу да је примио енглеске фунте. Ово користило би њима како би се решили Стоиљковића и како би несметано могли штампати поменуте новине. Молим да се невиног Сретена Стоиљковића пусти из затвора.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦА

Бр. Рег. 22/-2 Ф. 6 К. 32Светозар Ресановић, био је ухапшен као трећи шегрт штампарије. Истрага је показала да није имао ништа заједничког са штампањем илегалних новина. Предлажем да га као невиног пусти из затвора.Заплењени новац, од 13.000 динара које га су обојица шегрта примили за штампање илегалних новина послат је био Стурмбаннфухреру Сатлеру.Остала лица која би морала бити ухапшена побјегла су у шуму. Услед овога није било могуће извршити њихово хапшење.Р - 13

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 24 Ф 6 К. 32Београд 4. августа 1943. год.СС Стурмфухрер СаатлерКод БдС БеоградДанас сам успио да дођем у везу са људима за које сматрају да су припадници организације Д.М. Ја сам констатовао да су ови елементи јако узбуђени услед хапшења која су извршена последњих дана. Надаље сам сазнао да врши војни штаб Д.М. у Београду енергичну истрагу како би сазнао ко је открио и ко је помагао на откривању Штаба „1001“. У вези ове истраге дошло је неколико лица из унутрашњости земље у Београду. Ови људи су припадници војске.Даље сам сазнао да је разрешен дужности команданта корпуса мајор Жикић и да његову дужност предузео учитељ Здравко. Ово разрешење уследило је пошто се је установило да је Жикић проневерио суму 4.000.000 динара.Мишљења сам да је нужно ухапсити сва она лица која су позната као чланови организације Д.М.Скрећем нарочиту пажњу на то да је непријатељ у последње време растурао велике количине новца и злата међу народ како би њега придобио за његову пропаганду, што је вама сигурно познато и молим да се ова чињеница узме у обзир када ће се одредити против мјере.Р - 13.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 25/-1 Ф. 6 К. 32ИВ А 3/МУ/Бр.Заповеднику полиције безбедности СД. БеоградОделењу у Нишу и Јагодини.Предмет: Хапшење лица штаба Д.М. омладине 1001.Прилог: Списак лица.Молим да се ухапсе лица наведена у приложеном списку у колико се она налазе на вашу територију пошто имају на основу изјава чланова омладинског Штаба 1001 исто тако везу са Д. М. омладинском организацијом односно са Д. М. покретом.Муллерс.р.СС-Хауптстурмфухрер.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 25/-2 Ф. 6 К. 32ИВ А 3 Му/Бр.Београд 8.9.1943. год.СПИСАКлица која је потребно ухапсити пошто имају по изјави чланова Д.М. омладинског Штаба 1001 везу и припадају Д.М. омладини:Миладиновић Срба из Варварина

Димитријевић Јова из ВарваринаЖивановић Арсеније, стар око 28 година из Црвене Реке код Беле Паланке, организатор омладинске групе из Беле Паланке.Пушић Момчило студент, око 20 година стар из Јагодине.Настасијевић Ђорђе, матурант око 20 г. стар из Јагодине.Ристић Коста из ЈагодинеДаниловић Слободан, звани „Лотар“, ученик стар око 20 г. омладински вођа Д.М. у Алексинцу, Ражњу и Сокобањи.Милошевић Мирослав, звани „Жабац“ матурант стар око 21. год. из Алексинца.„Цањко“ око 20 година стар матурант име непознато из Лесковца.Кушељ Пера, чиновник шећеране у ЋупријиАтанасијевић Констадин звани „Бата“ управник позоришта у Нишу.Г-ђа Ружа презиме непознато, са станом у Нишу Француска бр. 8, први стан лево. Тамо су се одржавали састанци.Цемовић Предраг из РажњаМарковић Михајло (Мика) из РажњаРадовановић Пера из ЋићевцаСлободан, презиме непознато са станом у Алексинцу ЧесменскаМарко, презиме непознато звани „Оријенталац“, власник кафане „Оријент“ у Ћуприји. М. ради за Д.М. покрет (војни штаб).Лалић Бора, капетан Д.М. који се наводно са својим оделењем налази у Горњој Мутници.Малинкић Жика из Бацине срез Варварин.Була војвода из Бацине срез Варварин, презиме непознато.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 26 Ф. 6 К. 32ИВ А3/Му/Бр.Београд 8.9.1943. годинеСписак:Досада ухапшених лица Д.М. омладинског Штаба 1001.1. Тасић Наум, рођен 28.12.1921. г. (приватни чиновник) отпуштен 27.7.1943. године.2. Милутиновић Богдан, рођен 16.11.1919. г., студент3. Пашић Никола, рођ. 26.11.1918. г. (приватни чиновник)4. Јововић Георгије, рођ. 20.4.1919. год. (приватни чиновник)5. Бранковић Александар, рођ. 1.8.1924. г. полициски агент6. Милошевић Павле, рођ. 9.12.1924. г. ученик гимназије7. Радивојевић Драгослав, рођ. 7.11.1920. г. полициски агент8. Жакула Душан, инг. рођ. 17.4.1914. г.9. Коларић Конрад, рођ. 29.12.1912. г. правник и чиновник10. Живковић Борислав, рођ. 14.10.1912. г. сељак11. Стојановић Михајило, рођ. 26.11.1918. г. банкарски чиновник12. Стевановић Милорад, рођ. 2.5.1922. г. банкарски чиновник13. Коњиковић Винко, рођ. 6.7.1911. год. приватни чин.14. Вукић Душан, рођ. 18.10.1919. г. државни чиновник15. Коструба Мистислав, рођ. 18.2.1922. год. радиоспикер16. Некљудов Кирил, рођ. 23.1.1904. год. инг.17. Поповић Петар, рођ. 19.8.1906. год. накуповаоц старог гвожђа18. Мутавџић Добривоје, рођ. 29.12.1907. год инг.19. Јовановић Стојан, рођ. 22.1.1902. г. новинар20. Пурић Љубомир, рођ. 14.8.1905. г. фотограф21. Стефановић Богдан, рођ. 5.10.1905. г. држ. чиновник22. Милетић Бранислав, рођ. 17.8.1925. г. ученик гимназије23. Ђукановић Милан, рођ. 5.8.1921. г. држ. чиновник (пуштен)24. Ђукановић Драгутин, рођ. 7.5.1923. г. уч. гимназије

25. Гавровић Илија, рођ. 2.10.1925. г. ученик (пуштен)26. Васић Павле, рођ. 26.1.1926. г. ученик (пуштен)27. Радосављевић Иван, рођ. 9.5.1914. г. шофер28. Урошевић Цвета, рођ. 15.8.1902. г. домаћица (пуштена)29. Степанов Бисерка, рођ. 22.3.1914. год. чистачица30. Наумовић Милорад, рођ. 22.10.1900. г. инг.31. Атанасијевић Душанка, рођ. 8.12.1913. г. домаћица32. Чули Реџеп, рођ. 24.9.1894. год. приватни чин. (Албанац)

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 27 Ф. 6 К. 32ИВ А 3/МуБеоград 14.9.1943. год.Преглед садржајаИзвјештаји сарадника (ВМ) и други извјештаји од стр. 1 до 27.Предмети појединаца:1. Тасић Наум од стр. 33 до 352. Милутиновић Бодан од стр. 46 до 573. Пашић Никола од стр. 57 до 644. Јововић Георгије од стр. 65 до 735. Бранковић Александар од стр. 74 до 846. Милошевић Павле од стр. 85 до 877. Радивојевић Драгослав од стр. 88 до 928. Жакула Душан, инг. од стр. 93 до 999. Коларић Конрад од стр. 100 до 10210. Живковић Борислав од стр. 103 до 10511. Стојановић Михајло од стр. 106 до 116/ИИ12. Стевановић Милорад од стр. 117 до 12413. Коњаковић Винко од стр. 125 до 13014. Вукић Душан од стр. 131 до 13415. Коструба Мистислав од стр. 135 до 13916. Некљудов Кирил, инг. од стр. 140 до 14417. Поповић Петар од стр. 145 до 14818. Мутавџић Добривоје инг. од стр. 149 до 15319. Јовановић Стојан од стр. 154 до 15620. Пурић Љубомир од стр. 157 до 16221. Стефановић Богдан од стр. 163 до 16722. Милетић Бранислав од стр. 168 до 17023. Ђукановић Милан од стр. 171 до 17624. Ђукановић Драгутин од стр. 177 до 17925. Гавровић Илија од стр. 180 до 18526. Васић Павле од стр. 186 до 18927. Радосављевић Иван од стр. 190 до 19828. Урошевић Света од стр. 199 до 20229. Степанов Бисерка од стр. 203 до 20830. Наумовић инг. Милорад од стр. 209 до 21431. Атанасијевић Душанка од стр. 215 до 21932. Чули Реџеп од стр. 220 до 225Списак до сада ухапшених од стр. 226 до 227Закључни извјештај од стр. 228 до 249

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦА

Бр. Рег. 32 Ф. 6 К. 32ИВ А 3/МуБеоград 12.10.1943. годинеЗаповеднику полиције безбедности и СД. БеоградОделењу НишПредмет: лица Д.М. омладинског Штаба 1001 која је потребно још ухапситиВеза: тамошње писмо од 22. и 23.9.1943. Тгб. Нр. 643/43.У писмо поменутог управника позоришта Констадина Атанасијевића из Ниша остали чланови омладинског Штаба 1001 не означавају као члана организације већ као особу која је знала за организацију пошто је био добар пријатељ са шефом омладинског штаба Богданом Милутиновићем званим „Боцко“. Према наводима неког повереника наводно су се одржавали у канцеларији Атанасијевића састанци Д.М. омладинске организације а што Боцко и остали чланови поричу.Жена А. која се налази у затвору означује свог мужа као доброг пријатеља Боцка али неће ништа знати о неком илегалном раду за организацију. Али њен муж је свакако знао за рад Боцка.Према расположљивим подацима не може се сматрати Констадина Атанасијевића као припадника организације већ као особу која је знала за Д.М. омладинску организацију, а која је пропустила да ову ствар пријави.Ако А. тамо није оптерећен на који други начин и ако је он стварно помогао при уништењу Д.М. организације немамо ове ништа против да се га остави на слободу. Али сматрамо за целисходно да се А. о овој ствари саслуша.У писму поменуту Ружу Петровић Ниш Француска бр. 8 терети Наум Тасић члан Д.М. омладинског штаба, да је Боцко са другим члановима „Јура“ одржавао састанке у њезином стану. Боцко пориче да би одржавао састанке на стану Петровићке. „Боцко“ признаје да је више пута посетио ову жену за коју наводно зна само да јој је име Ружа и да га при овоме једанпут нашао Наум Тасић. Према наводима „Боцка“ Петровићка није ништа знала о његовом илегалном раду. Постоји могућност да је Тасић мислио да је она у вези са Д.М. омладинском организацијом пошто је он тамо нашао „Боцка“ једанпут. Друге потанкости по овоме питању Тасић и „Боцко“ нису у стању да дају. Тасић је био пуштен и налази се на терену пошто ради као повереник за СД. оделење у Јагодини, а Боцко је у међувремену стрељан. Другог оптерећујућег материјала против Петровићке одавде не можемо слати. Немамо ништа против да се према томе Петровићка пушти из затвора.Муллер, СС-Оберстутрмфухрер.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 28 Ф. 6 К. 32ИВ А 3 Му/ЕиБеоград 15.9.1943. годинеНиже наведена лица треба предвидети за принудан рад:1. Милутиновић Богдан (у полициском затвору)2. Пашић Никола „3. Јововић Георгије „4. Бранковић Александар „5. Милошевић Павле „6. Радивојевић Драгослав „7. Коларић Конрад „8. Живковић Борислав „9. Стевановић Милорад (у кућном затвору)10. Ђукановић Драгутин (у полициском затвору)11. Радосављевић Иван „Ниже наведена лица треба предвидети за погубљење:12. Жакула Душан, инжињер (у полициском затвору)13. Коњиковић Винко „14. Вукић Душан (у логору на Дедињу)15. Поповић Петар (у полициском затвору)Ниже наведена лица треба пустити из затвора:

16. Стојановић Михајло (у полициском затвору)17. Мутавџић Добривоје „18. Јовановић Стојан „19. Пурић Љубомир „20. Стефановић Богдан „21. Наумовић Милорад „22. Чули Реџеп „Ниже наведена лица треба предати логору Дедиње са главним испитним термином 15.11.1943. године:23. Коструба Мистислав (у полициском затвору)24 Некљудов Кирил (у логору на Дедињу)25. Атанасијевић Душанка (у полициском затвору)У полициском затвору налазе се Бранислава Милетића треба предати на слободан рад, односно предвидети за овај.СС-Хауптстурмфухрер.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 29 Ф. 6 К. 32ИВ Ц 2 Реи/ФрБеоград 24. септембра 1943.Ниже наведена лица потребно је пустити из затвора због погубљења: Т 5891. Милутиновић Богдан, рођен 16.11.1919. у Лесковцу, студент2. Јововић Георгије, рођен 20.4.1919. у Ростову, чиновник3. Бранковић Александар, рођен 1.8.1924. године у Београду, полициски агент4. Радивојевић Драгослав, рођен 7.11.1920. године, агент полиције5. Коларић Конрад, рођ. 29.12.1912. године у Суботици, правник6. Живковић Борислав, рођ. 14.10.1912. у Доњем Катуну, сељак7. Стевановић Милорад, рођен 2.5.1922. у Ваљеву, чиновник (у кућном затвору)8. Радосављевић Иван, рођ. 9.5.1914. године у Пауни, шофер9. Жакула Душан, рођ. 17.4.1915. године у Сарајеву, инжињер10. Коњиковић Винко, рођен 6.8.1911. године у Госпићу, чиновник (Дедиње)11. Поповић Петар, рођен 19.8.1906. у Лацареку, трг. стр гвожђа12. Вукић Душан, рођ. 18.10.1910. године у Романовцима, чиновник, (Дедиње)СС-Хауптстурмфухрер.ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 30 Ф. 6К. 32ИВ А 3 Реи/Фр.Београд 28.9.1943. год.Лица наведена на страни 250 од броја 1 до 11 била су 25.4.1943. године стрељана. Види страну 250, ознаке са крстом.Вукића Душана потребно је предвидети за будуће стрељањеПашић Никола,Милошевић Павле,Ђукановић Драгутин, страна 250, треба их предвидити за принудни рад у Њемачку.На страни 250. пасош 3. наведени 6 лица било је пуштено 24.4.1943. из затвора.За затворенике страна 250, пасош 4. Кострубу Мистислава, Некљудова Кирила и Атанасијевић Душанку издата су наређења за затвор, са главним испитним термином 15.11.1943. године.Затвореника Милетић Бранислава, страна 250, пасош 5, треба предвидети за слободан рад.СС-Стурмсцхарфухрер.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНА

АРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 33 Ф. 6К. 32ВБ ИИ.Му/Са.Београд 3. новембра 1943. годинеНапомена.Како се поверљиво сазнаје има члан Д.М. омладинског штаба Јанковић рођака међу Немцима.Неки његов рођак наводно налази се на дужности у овдашњем оделењу.Ова вест се до сада није могла проверити.Муллер, СС-Оберстурмфухрер

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 34 Ф. 6 К. 32ЗаповедникСипо и СД БеоградИВ А 3 905/43Београд 15.11.1943. год.НАРЕЂЕЊЕ ЗА ПУШТАЊЕ ИЗ ЗАТВОРАНиже наведена лица која се налазе у полициском затвору потребно је 24. септембра 1943. године пустити из затвора:Мутавџић Добривоје, рођен 29.12.1907. године, инжињер,Стојановић Михајло, рођен 26.11.1918. год. банкарски чиновник,Јовановић Стојан, рођен 22.1.1902. год. новинар,Пурић Љубомир, рођен 14.8.1915. године, фотографСтефановић Богдан, рођен 5.10.1905. год., државни чиновник,Наумовић Милорад, инжињер, рођен 22.10.1900. године,Чули Реџеп, рођен 24.9.1894. године, приватни чиновникПо наређењуСС-Хауптстурмфухрера.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 35 Ф. 6 К. 32ИВ А 3-Му/СцхуБеоград 6.12.1943. год.Напомена.Ниже наведена лица су предата у привремени затвор са главним испитним термином 1.11.43. г., односно 15.11.1943. год.:Инг. Кирил Некљудов, Белоруски емигрант који је продавао енглеске златне фунте који су били од Д.М. организације. Некљудову се није могло доказати да је знао од куда потичу златници. Некљудов је кажњен са временским затвором и клавним испитним термином 15.11.43. год.Опуномоћеништво руских емиграната за Србију слало је више молби за пуштање из затвора Н. Види страна 144/3 и 144/4 персоналног акта. Предлаже се да се Н, у вези будуће амнестије пусти из затвора 20.12.1943. године.Бисерка Степанов била је ухапшена пошто је после хапшења свог вјереника Ивана Радосављевића упозоравала друге саучеснике. Са организацијом „Јуро“ није имала ништа друго заједничко. За Ст. је био примењен затвор до 1. новембра 1942. год. Предлаже се да се Ст. исто тако пусти из затвора 20.12.1943. г.Душанка Атанасијевић љубавница Богдана Милутиновића шефа омладинског Штаба 1001 била је ухапшена пошто је знала за ствар. За А. био је примењен привремени затвор са главним испитним термином 20.12.43. год. Против пуштања из затвора А. 20.12.1943. год. нема се никаквих помишљаја.Муллер. с.р.

СС-Стурмсцхарфухрер.Инг. Некљудов Кирил, Бисерка Степанов и Душанка Атанасијевић налазе се у затвору у логору Дедиње. Поменуте је после опомене потребно пустити из затвора 20.12.43. г.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 37 Ф. 6 К. 32ИВ А 3 - 1905/43 - Му/Сцху.Тгб. Нр. 10412/43 - Т 589.Београд 7.1.1944. год.Ванредном упономоћнику уреда за иностранство са Југо Исток у Београду.Предмет: Стојановић Михајло рођен 26.11.1918. године у Женеви банкарски чиновник.Веза: тамошње писмо од 22.12.1943. Ко С 2 а Стојановић.Михајло Стојановић који се је овде налазио у затвору био је пуштен из затвора већ 28.4.43. године.Заступа:потпис нечитакСС-Стурмбаннфухрер.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 39 Ф. 6 К. 32Десанка С. Вукић, професорица, БеоградАлексе Ненадовића бр. 16.Београд 26.1.1944. годинеВојном заповеднику Југо ИстокБеоград.Мој брат Душан Вукић, стенограф министарског председништва у Београду, рођен 31.10.1910. године био је ухапшен од Немачке тајне државне полиције 20. јула 43. године на своме стану Алексе Ненадовића бр. 16. Мени је било могуће да га снабдевам с храном до средине октобра. Од тада се храна и веш није више примала и сада незнам где се он налази.У прилогу достављам фотографију плућа мог брата на основу које може сваки лајик видети да је мој брат акутно туберкулозан а да више спада у лечилиште него у затвору, те да му је потребна дијетална и обилна храна па услед тога молим господина војног заповедника да са својим утицајем постиже да се мој брат смести у лечилиште и да се ми дозволи сваког мјесеца послати му хране. Мој брат као српски националиста није никада припадао илегалним покретима и пошто се пардонира припаднике генерала Д.М. надам се да ће бити и мој невин брат по милости пуштен из затвора пошто он није способан за физички рад и пошто му је потреба велика нега.За милост биће захвалан брат и ја увијек немачкој војсци и у нади на угодно решење моје молбе бележим са одличном поштовањем.Десанка С. Вукић.с.р.Београд 15.21944. године.Горња интервенција тиче се Душана Вукића види страну 134 овога акта. Он је био 20.8.43. г. у вези Д.М. сумње од ИВ А 3. ухапшен и 1.10.1943. г. стрељан.СС-Хптсцхрф.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 41 Ф. 6 К. 32Шенкер и друг АД.Београд 6.3.1944. год.Вишем полициском вођи БеоградСа стране вашег уреда био је пре неколико мјесеци ухапшен наш чиновник Георгије Јововић који је био послат на принудан рад у Немачку. Молимо уред за саопштење да ли има шта против тога да

ми његовој фамилији исплатимо отпремину.Шенкер и друг АД.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 42 Ф. 6 К. 32ИВ А 3 - 1905/43.Бр/Ко.Б. Нр.28.3.1944. г.Фирми Шенкер и другБеоград.Предмет: Георгије ЈововићВеза: тамошње писмо од 6.3.1944. г. Вк/АнОвдашњи уред нема ништа против да се исплати отпремина породици Јововића.По наређењу:СС-Хауптурмфухрер.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 101 Ф. 6 К. 32Шенкер и другЧика Љубина бр. 20Генералконзул КронхолзБеоград 27. јуна 1944. год.СС Оберфухрер-у Др. Сцхафер-уЗаповеднику полиције и СДБеоградВеома поштовани Оберфухреру,17. јула 1943. године био је ухапшен чиновник фирме Шенкер и друг Георгије Јововић од СД Београд. Наводно је био Јововић 29. октобра 1943. одведен са транспортом затвореника на принудан рад у Немачку.Јововић је био као чиновник ванредно марљив и тачан. Није ми познато какав евентуални политички злочин је он починио. Фирма Шенкер и друг у писму од 6. марта 1944. године запитала је ваше оделење да ли постоји шта против тога да се породици Јововића исплати отпремнина. На ово је фирма Шенкер и друг добила писмо од ваших уреда од 28. марта 1943. године ИВ А 3 - 1905/43. Ев./Ко.Б, Нр, 1943/44. у коме се извјештава да уред нема ништа против тога.Према овоме могу претпостављати да кривица Јововића није тешка. Сада се обратила фамилија Јововић, која је позната црногорска фамилија - један члан ове фамилије је сада на високом положају у Црној Гори - да ли би било могуће сазнати шта о судбини Јововића, односно добити његову адресу. Ако је ово могуће поштовани Оберфухреру молим да ми ово саопштите како би био у стању ово пренети рођацима Јововића.У напред велика хвала, срдачне поздраве у Хајл Хитлер,Ваш оданиКронхолз с.р.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 31/-1 Ф. 6К. 32ИВ А 3/МуБеоград, септембар 1943. год.Закључни извештај:На основу примљених извештаја повереника (страна 1-6) откривен је био у ноћи 11.7.1943. г. Д.М.

омладински Штаб 1001 и ухапшено 21 лице. Целокупна архива штаба била је заплењена и разрађена. На даљих 11. особа било је хапшено на основу надаљење истраге. Осим тога замолило се одељења у Нишу и Јагодини да ухапсе 22 особе које су сарађивале, по овом предмету. Резултат по овоме још није познат.Средином септембра 1943. године на некој конференцији договорили су се Д.М. вођа п.пуковник Павловић, капетан Власта Ђорђевић (већ умро) и студент технике Владета Јовановић о оснивању Д.М. омладинске организације. Главном штабу Д.М. били су послати предлози да се Српска мушка омладина организује и укључи у пропаганду, службу везе и у обавештајну службу за Д.М. организацију. Ове предлоге главни штаб је усвојио и издао Владети Јовановићу дозволу да оснује и организује омладинску организацију под називом „ЈРО“ (Југословенска Равногорска Омладина). Основано је више штабова 501, 601, 707, 808, 1001, сада постоје још штабови 808, 701. Штабом 501 руководи Лазар Јовановић и он се креће по Србији. Штаб 701 има своје седиште у Далмацији. Вођа овог штаба није познат. Штаб 601 под руководством Владете Јовановића налазио се у Санџаку и био је у мају ове године од Албанаца уништен. Штаб 808 налазио се у Црној Гори и њега су потпуно уништили комунисти. Руководство штаба 1001 било је поверено Богдану Милутиновићу названом Боцко. На основу именовања које га је потписао сам Д. М. били су остали чланови штаба 1001 студент Светозар Јанковић (у бегству) као заменик Боцка, Никола Пашић као шеф пропаганде, Владимир Пашић (у бегству) као шеф обавештајне службе.Веза појединих штабова са Д.М. главним штабом била је преко шумског штаба мајора Ђурића. Омладинску организацију финансирао је главни штаб исто тако преко штаба мајора Ђурића. Штаб 1001 имао је своје седиште дјелимично у Београду, делимично у околини Варварина. По систему тројки биле су у различитим крајевима Србије и то у Јагодини, Ћићевцу, Алексинцу, Ћуприји, Варварину, Ражњу, Нишу и Белој Паланки основане омладинске групе које су потпадале под штаб 1001. Помоћу повереника Р.13. меродавна оделења почела су већ са акцијом Разрада и истрага до сада ухапшених лица показало је следеће:1. Наум Тасић, приватни чин. (страна 28-39) био је у вези београдске акције у ноћи на 11.7.43. г. ухапшен у стану Драгутина Ђукановића заједно са Богданом Милутиновићем, Николом Пашићем и Александром Бранковићем. Поменути су кратко пре хапшења дошли у Београд из околине Варварина. Тасић је припадао организацији скоро од њеног оснивања и био је индендант. Њему је за омладинску организацију штаб мајора Ђурића уручио енглеске златне фунте да их промени у динаре. По наређењу СС Хауптстурмфухрер-а Брандт-а Тасић је био 20.7.43. г. пуштен из затвора пошто је био употребљен за даљњу разраду овог случаја као сарадник повереника Р.13. У међу времену установило се да је Тасић пријавио оделењу нека мање важна лица, али да је упозоравао присталице „Јуро“ које су биле теже оптерећене. Према томе Тасић ће се у угодној прилици опет ухапсити.2. Богдан Милутиновић (страна 40-57) звани Боцко и „Југ“ био је шеф Штаба 1001.М. Имао је лажна имена Петар Ивић и Драган Симић. М. је студент технике и веома подесан за руковођење оваквом организацијом. М. је био исто тако у ноћи 11.7.43. г. заједно са Тасићем ухапшен на стану Ђукановића. Одмах у почетку М. је био спреман простовољно испричати све о своме раду односно о раду организације. М. је био постављен од самог почетка за шефа Штаба 1001 и остао је на тој дужности до хапшења. Код саслушања простовољно М. је дао обилне наводе, навео са именом остале сараднике тако да се је их могло ухапсити или да ће се их моћи ускоро. Углавном М. покушавао је све остале сараднике по могућности растеретити. Омладинску организацију покушава М. приказати као не важну, да је она као задатак имала само борбу против комунизма. Да то није тачно види се из заплемљеног писменог материјала из којега се тачно види циљ и задатак ове организације.С обзиром да је М. простовољно дао веома корисне наводе предлаже се да се га шаље на принудан рад.3) Никола Пашић, студент права (страна 57-66) са лажним именом „Спасоје Петковић“ био је члан штаба и шеф пропаганде. П. је радио у „Јуро“ од њезиног оснивања па до његовог хапшења. Он је био исто тако ухапшен са горе поменутом двојицом на стану Ђукановића 11.7.43. године. У самом почетку П. упркос строжег саслушања није хтео признати да је идентичан са Николом Пашићем, већ је тврдио да је Петковић, од кога је имао лажне исправе. П. је играо у организацију важну улогу пошто је био шеф пропаганде. Његов брат Владислав П. који је сада у бегству исто тако је био члан штаба, с њиме је он тесно сарађивао а нарочито је био активан код изградње организације и врбовања чланова за организацију.

(...) Надаљњег саслушања он је ипак признао да је М. Пашић и да је активно радио у организацију. Углавном он је био у својим наводима кратак и признао је само оно што му је било позитивно доказано. За своје оправдање навео је да се само због овога укључио у илегалну организацију пошто је његов отац Радомир П. који је пријатељ Немаца био са стране Д.М. организације под слово „З“ односно под ово слово била је стављена читава фамилија.Никола Пашић се исто тако предлаже за принудан рад пошто се на основу писма уреда за иностранство (страна 61/1) против Пашића не сме применити смртна казна.4) Георгије Јововић, приватни чин. (страна 65-73) псеудоним „Фриц” био је ухапшен приликом акције у ноћи 11.7.43. у своме стану. Ј. је био чиновник немачке фирме „Шенкер” и друге у Београду. Богдан Милутиновић био је венчани кум Јововића. У организацију увео га је М. за време оснивања „ЈРО“. Јововић није био члан штаба али све једно у организацију је играо важну улогу, пошто је код њега у Београду била јавка за курире и пошто је за време када је Милутиновић био на терену руководио омладинском организацијом у Београду. Сва курирска пошта из унутрашњости долазила је код Ј. и он је њу предао појединим обавештајцима или на друга меродавна места. Инг. Душан Жакула, звани „Лент“ био је врбован и укључен у организацију са стране Ј. Јововић је простовољно признао све и много навео. На основу његових навода у многоме је била олакшана разрада и појашњенње случајева. За Јововића заузео се његов предпостављени генерални конзл Роберт Кронхолц (страна 66) који му даје веома добру карактеристику. Иако је Ј. имао важну улогу у организацију предлаже се због његових обилних навода и признања да се шаље на принудан рад.5) Александар Бранковић, чин. полиције (страна 74-84) био је ухапшен у акцији у ноћи 11.7.43. г. заједно са Милутиновићем, Тасићем и Пашићем на стану Ђукановића. Код хапшења имао је Б. код себе два пиштоља за које има право да их носи на основу своје дужности. Код хапшења није покушавао да би употребио оружје против наших чиновника.Пиштољи су му одузети и предати овдашњој управи. Бранковић је био млад члан „ЈРО“, он је припадао организацији тек од маја 43. г. Он није имао неке видне улоге у организације. Организација имала је много поверења у Б., тако да је у пркост кратковременог чланства имао довољно увида у организацију. Бранковић је на своме саслушању простовољно дао тако обимне наводе у свим потанкостима о свему шта је знао о организацији тако да се је на основу његових навода предмет бистрено разјаснио. Б. има изванредно памћење. И његово задржавање и његов став говоре зато да би се Б. евентуално могао употребити као повереник овдашњег оделења. Иако на основу ових констатација могло би се претпостављати да Б. неби подбацио као повереник с друге стране била би његова примена као сарадника повезана са ризиком пошто је Д.М. организација знала о његовом раду. Д.М. људи одмах би посумљали а је Б. био пуштен из затвора да снама сарађује па га би они или убили или му неби више дозволили увид у организацију.Из горе наведених разлога сматра се да је подесније да се Бранковић шаље на принудан рад.6) Павле Милошевић, ученик гимназије (страна 85-87) псеудоним Енглез био је 11.7.43. г. ухапшен на своме стану. М. је увео у организацију „Јуро“ Наум Тасић марта 1943. г. и он је био присутан на неким састанцима чланова штаба. Пошто је М. био ученик гимназије било му је наређено да врбује чланове за „Јуро“ у гимназији што је он и радио. Доказано је било да је М. стварно вршио пропаганду у гимназији за Д.М. омладину и да је за Д.М. омладину врбовао Бранислава Милетића који се исто тако налази у затвору. Код свог саслушања Милошевић је признао да је присуствовао разговорима са члановима штаба, али што се тиче врбовања чланова у гимназији покушава ствар ублажити тиме да је вршио само против комунистичку пропаганду. Петнајест дана пре хапшења био је Милошевић са Јововићем за члана београдске главне тројке којој су припадали Јововић и пол. агент Радивојевић. Пошто је било извршено хапшење приближно 14 дана после основане главне тројке М. каже да није развио никакву активност као члан тројке. Наводи М. нису потпуни, (...) су мало вероватни. Милошевић се предлаже за принудан рад.7) Радивојевић, чин. полиције (страна 88-92) био је ухапшен 11.7.43. г. у вези са извршеном акцијом против Штаба 1001. Р. је млад члан „Јуро“ њега су увели тек јануара 1943. г. Милутиновић и Влатко Пашић. Добио је псеудоним „Руди“. Р. је добио наређење радити пропагандистички. 15 дана пре његовог хапшења била је у Београду основана главна тројка којој су припадали Радивојевић, Јововић и Милошевић. Иако Р. није играо значајну улогу у омладинској организацији, све једно је могао учинити доста као чиновник полиције. На основу навода повереника „309“ види се да је имао Р. много увида у организацију Д.М. нарочито у полициском председништву. Р. је саопштио различите ствари о Д.М. организацији полициском чиновнику Чохаџићу који их је даље саопштио поверенику 309. Са хапшењем Р. био је прекинут важан обавештајни извор. Код својег саслушања

Р. је признао да је припадао Д.М. омладинској организацији и да је за њу активно радио. Али ништа неће да зна о различитим људима из полициског преседништва који су чланови Д.М., иако је пре свог хапшења ово казао Чохаџићу. Из његових навода и задржања може се закључити да је спреман да признаје свој рад, али неће теретити друга лица а поготову полициске чиновнике. Радивојевић се предлаже на принудан рад.8) Инг. Душан Жакула, (страна 93-99) псеудоним „Лент“ био је уведен у омладинску организацију у пролеће 1942. год. од Георгија Јововића и радио је као обавештајац у Београду. Инг. имао је за задатак да прикупља податке и да их предаје Јововићу од следећих лица:1) Винко Коњиковић „Хајнрих“2) Милан Стојковић „Цига“3) Душан Вукић „новинарска агенција“Везе између инг. Жакуле и горе поменуте тројице обавештајаца успоставио је Богдан Милутиновић пошто их је међусобно упознао на састанку и дао свакоме задатак.Инг. Жакула после дужег лагања дао је обилно саслушање и навео имена његових веза тако да су могла бити ова лица ухапшена. Ж. је сакупљао само извештаје и није ништа друго радио за организацију. Жакула се предлаже да шаље на принудан рад.9) Конрад Коларић, правник магационер код Г.Б.В./страна 100-102) псеудоним „Фар“ био је ухапшен ноћи 11.7.43. г. кад је био млад члан Д.М. омладинске организације. Њега је увео у „Јуро“ Б. Милутиновић марта 1943. г. и био је друга курирска веза у Београду. Коларић је својом припадношћу омладинској организацији и горе наведени рад признао тек после суочења са Јововићем и Милутиновићем и то тек после примене строжег саслушања. Неки други рад за Д.М. организацију К. није радио. Коларић се предлаже за принудни рад.10) Борисав Живковић, сељачки син из Доњег Катуна (страна 103-105) био је ухапшен у акцији у Београду 11.7.43. г. пошто се налазио у друштву Милутиновића и Тасића. Живковић је помагао Д. М. омладинску организацију тиме што је некако 15 дана пре хапшења Науму Тасићу, Милутиновићу и Николи Пашићу дао преноћиште и храну на своме имању у Доњем Катуну. Осим тога Ж. се је постарао да се у његовом дворишту сакрије куфер у коме се је налазила архива „Јуро“ 1001, међутим сам је са горе поменутим лицима отпутовао у Београд где је онда уследило хапшење код саслушања Живковић признаје да су особе које су биле код њега њему познате као Д.М. присталице али неће да зна о садржају куфера. Он је само знао да се ради за „опасну садржину“. Иако се не може Ж. доказати неки активан рад унутар Д.М. омладинске организације констатовано је свакако да је он свесно помагао Д.М. организацију. Према томе Живковић се предлаже за принудан рад.11) Михајило Стојановић, банчин чиновник и правник псеудоним „Нож“ (страна 106-116/ИИ) био је ухапшен 11.7.43. г. Стојановић био је члан Д. М. омладинске организације од априла до јуна 1943. године и његов рад састоји се у томе да је написао два пропагандна чланка за „ЈРО“ које је предао Јововићу, а који га је увео у организацију. Чланци Ст. Т. углавноме су обухватали антикомунистичку пропаганду. Када је С.Т. видео да га Јововић увијек више увлачи у илегалну организацију он је одустао од свог права и на властиту иницијативу иступио је из организације јуна 1943. г. Може се веровати његовим наводима пошто се они поклапају са наводима Јововића и остали саучесници потврђују да је иступио из организације. Стојановић је тешко болестан, он би требао да буде пре хапшења оперисан С. Т. био је предат у логор Дедиње на здрављење у амбуланту.Из приложеног писма ИИИ оделења развидно је да се за њега заузима проф. Др. Шмаус. Поменути моли да се узима у обзир његово здравствено стање.Осим горе поменуте чињенице ништа друго не терети Стојановића. Као олакшавајућа околност може се узети у обзир простовољан иступ С.Т. из организације и простовољно признање. Из здравствених разлога не може се С.Т.предложити за принудан рад.Код С.Т. долази у обзир зато и пуштање на слободу.12. Милорад Стевановић, банкарски чин. (страна 117-124) псеудоним „Турчин“ био је ухапшен на стану код његових родитеља 1943. године. Ст. је увео у Д. М. омладинску организацију у августу 42. г. Милутиновић. Он је у организацију активно радио на врбовање нових чланова. Ст. наводно је имао везу и са штабом 501. Стевановић је велики лажљивац и из њега није се могло успркос строжије саслушања добити опширно признање. Само на основу изнуђених доказа признао је његово чланство у организацију али да није ништа радио. Да је Ст. био одан присталица развидно је из цедуљице која је ухваћена (страна 119-120). Ову цедуљицу хтео је Ст. прешверцовати из полициског затвора. После овга Ст. био је предат у кућни затвор. За Стојановића се предлаже

принудан рад.13) Винко Коњиковић, приватни чин. псеудониум „Хајнрих“ (страна 125-130) био је ухапшен 20.8.43. г. Он је био од године 1941 до јуна 1943 г. чиновник фирме Петрол А.Д у Београду. Тамо је био и чиновник Никола Пашић где су се обојица упознали. Пашић је К. упознао са Милутиновићем који га је у априлу 1943. г. увео у омладинску организацију. Пошто је Коњиковић радио као чиновник транспортног оделења Петрол А.Д., наредио му је Милутиновић да сакупља извештаје о текућим транспортима минералних уља у Босну и Грчку и да ове извештаје шифрирано преко „Лента“ (инг. Жакула) шаље Милутиновићу.Стварно К. је овакве извештаје о транспортима минералних уља достављао преко „Лента“ Милутиновићу од маја до свршетка јуна 1943. године. Нешто друго не терети Коњиковића. Коњиковић дао је одмах после хапшења обилне наводе и простовољно све признао. О Коњиковићу налазе се овде предмет - акт К.136 - у коме се налази копија саслушања са одговарајућом напоменом. Коњиковића се предлаже за принудан рад.14) Душан Вукић, држ. чин. псеудоним „Прес агенција“ (страна 131-134) био је 20.8.1943. г. ухапшен и предат у логор Дедиње у амбуланту пошто је тешко болестан на плућима. Вукића је увео у организацију у јесен 1942. г. Душан Жакула и наредио му да прикупља податке из новинарске агенције, односно из пропагандног оделења Српског министарског преседништва, која су иначе држана у тајности В. овај задатак је добио услед тога пошто је он био стенограф у пропагандном оделењу. На основу навода инг. Жакуле давао је Вукић приближно два мјесеца оваква обавештења за омладинску организацију само усмено. Веза В. са омладинском организацијом била је прекинута пошто је он добио везу са полициским комесаром Одовића из Крушевца како би са њиме сарађивао у Д.М. организацију. За сада се није могло ништа сазнати о раду између Вукића и Одовића.Код саслушања Вукић је само признао да познаје инг. Жакулу и порицао је сваку везу са Д.М. омладинском организацијом или Д.М. организацијом уопште. Исто тако је порицао да би он давао инг. Жакули извештаје из пропагандног оделења. Из заплењеног материјала развидно је да је био „Новинарска агенција“ (Вукић) у обавештајној вези са „Лентом“ (Жакула). Иако се није могло добити признање од Вукића, пошто се није могло приступити строгом саслушању због његове болести, свакако је доказана његова активна сарадња и припадност организацији на основу изјава сведока и на основу материјала. Пошто Вукић није играо неке важне улоге и пошто је био млад члан предлаже се затвор, пошто је Вукић услед своје болести на плућима неспособан за принудан рад.15) Мистислав Коструба, радиоспикер радио Београда (страна 135-139) руски емигрант (Белорус) био је ухапшен 11.7.1943. г. Коструба је од Тасића примио 98 или 100 комада енглеских златних фунти за продају.Ове златнике Коструба је дао Белорусу инг. Некљудову да их прода напред. Два златника Коструба је продао Стојану Јовановићу који станује у истој кући за 20.000 динара по комаду. Иначе Коструба није био убеђен са Д.М. омладинском организацијом. Тасић тврди да се Коструба нудио да би у случају преузимања власти од Д. М. преузео воћство радио Београда. К. у своме саслушању ово пориче. Није вероватно да је К. дао овакву изјаву пошто као Белорус и као веома млад не би имао изгледа за овакав положај. Никаква друга веза са Д.М. организацијом му се није могла доказати.К. је изјавио да се Тасић код њега преставио као агент полиције и услед тога он није ништа помишљао када је преузео златнике. О илегалном раду Тасића и од куда потичу златници каже Коструба да није знао, а што је мало вероватно. Пошто је мајка од Кострубе лекар у Хановеру и пошто се није могло доказати активан рад у Д.М. организацији поменути се с обзиром на његову припадност као Белорус предлаже да се шаље на слободан рад у Немачку.16) Кирил Некљудов, инг. Белорус и емигрант (страна 140-144) је био ухапшен 17.7.1943. г. Инг. Н. нема везе са Д. М. организацијом и њега се тиме не терети. Н. је преузео од Кострубе за даљу продају 98 или 100 енглеских златних фунти, који потичу од Тасића. Да би златнике од Д.М. организације наводно Н. није знао. Некљудов је хтео златнике продати Петру Поповићу. Овај је позвао Н. са златницима код себе представио се као агент полиције и запленио 15 ових златника. Инг. Н. морао би знати да је Поповић противправно поступао, али се није осудио да би ово пријавио пошто је био свестан да је трговање са златницима кажњиво. Н. услед тога био приморан да продаје украс своје жене у вредности од 30.0000 динара да би могао платити 15 златника Коструби, односно Тасићу за цену од 20.000 динара по комаду.Некљудов је трговао са златницима само зато да би зарадио паре и тиме побољшао своје слабо финансиско стање. Њега се не може оптужити за неки други илегалан рад или везу са Д.М.

организацијом. Инг. Некљудов предлаже се за слободан рад или за временски затвор са главним испитним термином 15.11.43. год.17) Петар Поповић трговац са старим гвожђем (страна 145-148) био је ухапшен 11.7.43 г. Њега се терети да је запленио 15 енглеских златних фунти које му је нудио инг. Некљудов и да ове није платио инг. Н. тако да је тај имао штету од 300.000 динара. Поповић представља се инг. Н. као агент полиције и запленио у првоме моменту 30 златника, али је доцније вратио 15 златника када је чуо да су ови од Д.М. организације.Код саслушања Поповић је признао да је код њега дошао инг. Н. и да му је нудио златнике да их купи, али је он ово одбио. Он пориче да би он узео 15 златника Некљудову. Код овога је Поповић остао и послије суочења са Некљудовим и његовом женом. Али може се више вјеровати наводима Некљудова него Поповићу. Било је установљено да је Н. стварно био принуђен продати украс своје жене како би покрио штету коју му је учинио П. П. је уопште познат као хохштаплер, па се може према томе са сигурношћу претпостављати да је он урадио тај прљави посао да би на тај начин дошао до пара. Истрага је била безуспјешна и није имала успјеха, пошто је П. већ давно продао златнике и утрошио новац. П. се није могао доказати неку другу активност за Д.М. организацију. П. је био већ прошле године у логору на Дедињу у затвору пошто је ширио алармантне вести. За Поповића се предлаже да се шаље на принудан рад.18. Инжињер - архитект Добривоје Мутавџић (стр. 148-153), био је ухапшен 11.7.1943. године. Инжињер М. купио је од Наума Тасића којега познаје преко својих родитеља у септембру 1942. године 20 енглеских златних фунти за цену од 13.000 динара по комаду. Инг. Мутавџић није знао од куда ове фунте и он је био мишљења да су златници власништво Тасића, пошто је познавао родитеље Т. као имућне људе. Мутавџић је купио златне фунте зато како би добро наложио своје паре. Када је М. доцније срео стрица од Тасића који му је казао да се Тасић бави са прљавим послом, а нарочито са продајом златника, он је хтео златнике вратити Тасићу, а пошто њега није нашао продао их је напред Албанцу Чули Реџепу. Тешко је претпостављати да има инг. М. везу са Д.М. организацијом или да зна за илегалан рад Тасића. М. није ничим другим оптерећен. Код саслушања дао је добар утисак добровољно је све признао и његовим наводима може се веровати. Инг. Мутавџић је лиферант за њемачку војску и ради за грађевинарско оделење код вишег СС и полициског вође. Пошто је М. за свој рад био већ 2 мјесеца у истражном затвору на полицији предлаже се да се га или пусти на слободу или да се му одреди временски затвор са главним испитним термином.19. Стојан Јовановић, новинар, (страна 154 до 156), био је ухапшен 11.7.1943. године. Ј. је комшија Бјелоруса Кострубе. Тај му је нудио у накуп два енглеска златна фунта. Јовановић је преузео златнике од Кострубе, али он их је већ идућег дана предао Богдану Стефановићу, који му је платио 20.000 динара по комаду. Иначе нема ништа што би теретило Јовановића. Вероватно је да стварно није знао да златници потичу од Д.М. организације. Пошто услед болести код Ј. не долази у обзир принудан рад, предлаже се да се га казни са затвором или да се га пусти на слободу.20. Љубомир Пурић, фотограф, (страна 157 до 162), био је ухапшен 30.8.1943. године пошто је у јуну 1943. г. купио од Белоруса Кострубе 5 енглеских златних фунти за цену од 20.000 динара по комаду. П. је добровољно предао златнике који су били заплењени и предати управи. П. је енглеске фунте купио због тога пошто их је њему нудио у накуп Коструба и пошто је хтео да наложи своје паре. Може се веровати изјави П-а да није знао одкуда потичу златни фунти односно да они потичу од Д.М. организације. П. је власник веће фотографске радње у Краља Милана ул. 6. и он је фотограф за њемачку војску и има веће испоруке од њемачке војске да изради. П. је посећао фотохемијску академију у Минхену, више година радио на Њемачкој и овде се га уопште сматра као пријатеља Њемаца. Пошто се Пурића ништа друго не терети, пошто је добровољно предао златнике и поштоје навео наводе којима се може поверовати, предлаже се да се га пусти на слободу.21. Богдан Стефановић, чиновник Мин. трговине (страна 163-167) био је ухапшен 30.8.1943. г. пошто је купио два енглеска златна фунта за цјену 20.000 динара по комаду. Ст. купио је два златника од ухапшеног Стојана Јовановића, одмах их продао Миодрагу Обрадовићу који их је исто тако предао напред. То је учинио он због тога пошто је Јовановић од њега позајмио суму 40.000 динара и дао 2 енглеска фунта као јамство. Пошто новац није вратио он је сматрао да је тиме постао власник златника, па је те продао напред пошто је требао пара. Стефановића ништа друго не терети. Може се веровати да није ништа знао да златници потичу од Д.М. организације. Ст. није имао никакве везе са Д.М. омладинском организацијом. Стефановић се предлаже за пуштање из

затвора.22. Бранислав Милетић, ученик (страна 168-170) био је ухапшен 11.7.1943. г. М. је школски друг Павла Милошевића, који га је врбовао за Д.М. организацију. М. је имао нарочито наређење и задатак да врши антикомунистичку пропаганду у гимназији. Нека друга активност не терети Милетића. За Милетића се предлаже да се шаље на слободан рад у Њемачку.23. Милан Ђукановић, чиновник (стр. 171-176) био је ухапшен у вези акције 10.7.1943. пошто се је налазио са другима исте вечери у своме стану у Београду, када се је исте вечери вратио у Београд из Бора где је радио 4 месеци. У договору између повереника Р 13 и СС Стубаф. Сатлера Ђукановић је био 28.7.1943. пуштен из затвора пошто није био ништа оптерећен.24. Драгутин Ђукановић, ученик (брат Милана Ђ. страна 177-179). Био је ухапшен у вези акције 11.7.1943. г. пошто су се на његовом стану састајали Тасић, Милутиновић као и браћа Пашић. Ђ. поменутима је више дана давао преноћиште пошто је то од њега тражио Тасић којега познаје дуже времена. Ђ. се ничим другим не терети али се може са сигурношћу претпостављати да је знао за илегалан рад Тасића. Исто тако му је морало бити јасно да се у овом случају ради за илегалне састанке. Услед тога предлаже се да се Драгутин Ђукановић шаље на слободан рад.25. Илија Гавровић, ученик (стр. 180-185) је био ухапшен 11.7.1943, али је био на основу разговора повереник Р 13 и Сатлер. Сатлера 28.7.43. пуштен из затвора пошто није ничим оптерећен.26. Павле Васић, ученик (стр. 186-189) је био ухапшен 11.7.1943, али је био на основу разговора повереника Р 13 и Сатлер. Сатлера 28.7.43. пуштен из затвора пошто није ничим оптерећен.27. Иван Радосављевић, шофер (бившег норвешког послаништва, стр. 190-198) био је ухапшен 27.7.43. Р. имао је везе с Тасићем, полицијским агентом Бојановићем и четничким поручником Миланом Михајловићем и с њима је имао често састанке у својој гаражи. Р. је исто тако посредовао промену златних фунти између Тасића и Бојановића. Неки рођак Р-а са именом Милош Радосављевић налази се у шуми у оделењу Калабића. Иван Р. се терети да је неколико пута од овога примио вести али он то пориче. За Ивана Радосављевића предлаже се да се шаље на принудан рад.28. Цвета Урошевић, домаћица (страна 199-202) била је ухапшена 30.7.1943 услед претпоставке да је знала за ствар ако је била пуштена 31.7.1943. У. је тета Радосављевићу.29. Бисерка Степанов, чистачица - (стр. 203-208) је љубавница Ивана Радосављевића. Она је била ухапшена 30.7.1943. пошто је после хапшење Р-а покушавала да обавести друге саучеснике. Пошто је Ст. код саслушања дала потпуно лажне изјаве и пошто је хтела ствар још више замотати била је предата у логор Дедиње у затвор са главним испитним термином 1. новембар 1943.30. Инг. Милорад Наумовић, технички директор „Метал и боја“ А.Д. Београд, Карађорђева бр. 1 (стр. 209-214) био је ухапшен 13.7.1943. Инг. Наумовић је рођак Богдана Милутиновића. Прошле године инг. Наумовић наместио је као волонтера тада безпосленог Милутиновића од фирме Метал А.Д. Милутиновић је имао код фирме своју канцеларију коју је употребио изван радног времена за више састанака са својим ужим сарадницима. Хапшење Наумовића је уследило због тога пошто се је петпоствљало да је Наумовић знао за илегалне састанке и за илегалан рад Милутиновића. Потпуно тачно је било доказано да инг. Наумовић није ништа знао за састанке Милутиновића у канцеларији. Наумовић је претпостављао да Милутиновић илегално ради, па је њега услед тога упозоравао и тражио од њега да продужи студије. Услед овога инг. Наумовић и Милутиновић новембра 1942. г. посвађали су се после чега је Милутиновић отказао службу. Пошто је Милутиновић још увјек имао код себе кључ од канцеларије он је ово искористио па је у отсутности инг. Наумовића т.ј. после радног времена одржавао још неке састанке са својим сарадницима у канцеларији фирме Метал А.Д. Када је то инг. Наумовић сазнао дао је одмах израдити нову браву и тиме је била одузета свака могућност М. Овом приликом инг. Н. опет се је посвађао са М. Из овога се јасно види да није инг. Наумовић помагао илегалан рад Милутиновића или њега дозвољавао већ да је покушавао спречити тај рад. И из навода других окривљених види се да инг. Н. није ништа имао са омладинском организацијом и да су се састанци у канцеларији „Метал“ А.Д. одржавали без његовог знања. Па и у осталоме ништа не терети Наумовића. Њега се сматра као доброг немачког пријатеља, он је имао код више њемачких фирми руководећи положај и сада је руководиоц њемачке фирме „Метал“ и боје, А.Д. Према томе инг. Н. ништа не терети и предлаже се да се га пусти.31. Душанка Атанасијевић, правница, (страна 215 до 219), била је ухапшена 2.9.1943. године. А. је била љубавница Милутиновића. А. је упознала Милутиновића у Нишу преко свога мужа који је био пријатељ М. Муж од А. је управник позоришта у Нишу знао је за рад „Јуро“ и помагао. Замолило се

оделење у Нишу да се ухапси Константин Атанасијевић.Из пронашлих писама тачно се види да је Душанка А. знала за илегалан рад Милутиновића и за постојање „Јуро“. У колико је А. од Милутиновића била укључена у обавештајну службу из пронађеног материјала се није могло установити. Милутиновић и сама А. поручи да би она радила за омладинску организацију. Њој се могло само доказати да је знала за ствар. Душанка Атанасијевић се предлаже за казну временског затвора са главним испитним термином 15.11.32. Реџеп Чули, приватни чиновник (страна 220 до 225), Албанац, био је ухапшен 2.9.1943. године пошто је купио од инг. Мутавџића 21 енглески златни фунт. Чули је навео да је златнике купио по наређењу политичког референта албанске националне групе Албанаца Фрашерија Вефби, Беград Влајковићева бр. 6. За посредништво Чули је примио од сваког комада 200 динара. Наводи Чулија до сада се нису могли проверити, пошто се сада Фрашери не налази у Београду. О постанку златника да они потичу од Д.М. организације Чули није ништа знао. Па и у осталоме њега се ништа друго не терети. Чули је био секретар Албанске националне групе, сада је без посла и бави се углавноме са шверцом, нарочито са продајом златних предмета. Код његовог хапшења било је заплењено 36.510 динара и стари златни предмети који су означени на страни 222 и предатих управи БдС. Неки други илегалан рад или неко непријатељство према Немачкој Чулију није доказано. Он је ожењен са неком Немицом и мора да се брине за двоје дјеце. За Чулија се предлаже да се шаље за слободан рад. Исто тако се предлаже да се његове златне ствари заплене у потпуности, пошто оне потичу од шверца. Исто тако и два златна сата. Сума од 36.510 динара могла би се њему вратити пошто се није могло констатовати да она потиче из неког забрањеног посла.За све особе које су оптерећене израђена је картотека. Оделења Ниш и Јагодина која су била замољена да изврше нека хапшења по овом предмету нису до сада слала још никаква обавештења о успелом раду. У акту поменутих Милан Стојковић разрађује се сепаратно и персонално акту Ст.-670.Из заплењене архиве послије прегледа преводило се сада само оно што је важно за разраду овог предмета. На осталом преводу архиве сада ради тумач Баршић.Муллер с.р.СС Хаупт. Сцхарф.

Бдс, Вб ИИ Му/Ку 201/3.пов.20. јули 1943.1142/43. пов.Црвена штамбиља: ПОВЈЕРЉИВООдпремљено 20. јула 1943.Прилози: 2 свеска параф: нечитак1) Командирајућему генералу и Бефехлсхаберу у СрбијиБеоградРукописно тинтом:2) Руководиоцу одељења ИВ3) ИВ А 3параф: нечитак 20/7.Предмет: Сузбијање покрета ДМ-а.Веза: без.Прилози: 2 свеска архивскога материјалаНакон што је разбит војни дио београдскога штаба покрета ДМ сада је успјело након дуљих извида пронаћи и цивилни дио штаба.У прилогу доставља се превод ухваћенога архивскога материјала. Нарочито упозоравам на слиједеће податке:а) страна 3-16: план заузећа Београда од стране покрета ДМ за случај опћега устанка.б) страна 32: пуномоћ за једнога познатога адвоката у Београду, који је до сада био познат само под конспиративним именом „Бил“. Какоје из архивскога материјала видљиво, има „Бил“ добре везе са највишим српским владиним круговима и стално обавјештава покрет ДМ како о интерним догађајима унутар српске владе, тако и о преговорима, који се воде са њемачким установама.ц) страна 36: пуномоћ организационог штаба Србије за цивилни штаб бр. 2, подписана од генерала

ТРИФУНОВИЋА.д) страна 55-58: распоред просторија радио станице Београд са скицом, коју је начинио обавјештајац који је до сада био познат само под конспиративним бројем „6 1“, а који се мора налазити међу особљем радио станице.Будући да је у међувремену ухапшен у цјелости и београдски омладински Штаб 1001 покрета ДМ и цијела архива ухваћена, то су сада разбијене све организације ДМ у срезу Београд.2) К предмету - БдС код ВВ 2 параф: нечитак 20.7.МЕУСЗНЕР в.р.СС.-Группенфухрер игенералпоручник полицијепараф: Сцха (фер)Рукописно плавом оловком:Одредба1) Обавјештајцу 170 повјерени су извиди о Бил-у и 61.2) ИВ А 3 (КРОХСЕ) искористити архив и провести хапшења.Тумач: АЦХАТЗ има установити личне податке и мјесто боравка ГРУЈИЋ-а.3) Прије хапшења договор са Остуф. ЕВЕРДИНГ-ом.параф: Бр(андт) 11/7.Искоришћењепредмет ради установљења личних података код АЦХАТЗ-а ИВ А 1.

РАВНОГОРСКА ДОКУМЕНТА

ВОЈНО-ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 11/1 К. 130УПУТСТВОЗа организацију и рад Југословенске Равногорске омладинеИОРГАНИЗАЦИЈАЦиљ је организације Југословенске Равногорске Омладине окупљање и омладине нашег народа у Равногорском духу.Ради једнообразног спровођења Равногорске идеје, образује се при Штабу Врховне Команде отсек за организацију и рад Југословенске Равногорске омладине.За спровођење и рад ове организације на територији Србије, установљавају се три штаба и то: 501, 601 и 1001. Ови штабови спроводе рад у градовима по систему тројки а по селима преко команданата бригада.Рад у градовима састоји се у тајном спровођењу организације планским повезивањем омладинаца по систему тројки и то: У средњим школама, четама радне службе, студентској и радничкој омладини.Рад по селима састоји се у раду омладинаца по бригадама под руководством команданата бригада.ИИЗАДАЦИЗадаци омладине су:а) Пропагандаб) Везав) Обавештајна службаА) Пропаганда у градовима

Рад на пропаганди састоји се у спровођењу Равногорске идеје путем „Омладинског билтена Равне Горе“, умножавањем пропагандног материјала достављеног од стране отсека за организацију и рад Југословенске Равногорске Омладине, као и издавање Омладинских листова.Поред тога одржавање тајних идеолошких курсева, састанака и предавања. Рад на пропаганди у селима: Омладинци при бригадама стараће да својим радом и понашањем поврате изгубљено. Поверење народа у своју омладину; да сеоску омладину васпитају у националном Равногорском духу, упућујући на светле традиције народ наше националне историје; да учине све да нестане јаза, који је до сада делио град од села.Омладинци ће вршити све дужности четника, тежећи да увек претходе примером.Б) ВЕЗЕСлужбу везе омладинци ће вршити курирском службом као и одржавање духовне везе између појединих делова у градовима и између града и села, као и између појединих покрајина, како би целом земљом струјао исти Равногорски дух.в) ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБАОбавештајна служба састоји се:а/ У прикупљању података о раду и кретању наших спољних и унутрашњих непријатеља. Све ове податке доставити најхитнијим путем нашим командантима.б/ Предузимањем потребних мера у циљу сузбијања непријатељске пропаганде као и уношење забуне у непријатељске редове.Овим се укида врховни омладински штаб, који је за свој рад био добио овлашћење од потпуковника Павловића а исто тако немају важности овлашћења издата од тога штаба.17. новембра 1942. годинеСлободне Српске планинеНачелник штаба Врховне Командеармиски ђенерал,Драг. М. Михаиловић с.р.Да је препис веран своме оригиналу ТВРДИ и ОВЕРАВА:17. јануара 1943 годинеКомандант,(п.пук. Пилетић)

ВОЈНО-ИСТОРИСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 22/4-1 К. 130ПРВИ КОНГРЕСУЈЕДИЊЕНЕ ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕДемократски оријентисана омладина Југославије одржала је свој први конгрес под окупацијом 13, 14 и 15 јануара ов. год., на падинама Равне Горе, где је ђенерал Дража Михаиловић, одмах по слому Југославије априла 1941 године, развио заставу оружаног отпора против окупатора и његових слугу и тако дао пример свим окупираним народима Европе, шта и како треба радити у нацистичкој тамници Европе.Борбена и демократски оријентисана омладина Југославије хтела је да свој први конгрес под окупацијом одржи баш на томе историском месту које нарочито код Срба и Словенаца значи почетак дубоког народног и друштвеног препорода. Данас се заиста говори, широм Југославије о Равногорској мисли о Равногорским идејама, о Равногорском покрету.Овом конгресу борбене и демократски оријентисане омладине присуствовали су представници омладинаца из свих покрајина Југославије. Поред тога на конгресу су биле заступљене без мало све политичке партије: из Словеначке, клерикалци и либерали; из Хрватске и Далмације, Југословенски револуционарни покрет; из Српских земаља радикалска, демократска, земљорадничка и социјалистичка странка, и Српски културни клуб. На конгресу су узели учешћа, даље, представници Соколске и Скаутске организације и Хришћанске заједнице младих људи. Исто тако на конгресу су активно учествовали представници тајних организација средњешколске омладине. Једном речи, све што демократски мисли и осећа у омладини Југославије било је заступљено на Конгресу. Од 226 делегата, 155 дошло је на конгрес директно из својих војних јединица у којима су се одликовали као борци са пушком у руци. Многи од њих били су повише пута

рањени у борби са окупатором. Било је 5 омладинаца који су тешки ратни инвалиди.Од стране Бугарске омладине дошли су на конгрес 3 делегата и то: један представник странке Николе Мушанова а двојица представници земљорадничке странке покојног Александра Стамболског. Представници Бугарске омладине поднели су конгресу извештај о страшној фашистичкој тиранији која бесни у Бугарској, и изразили су пуну солидарност Бугарске омладине коју представљају са борбеном и демократском омладином Југославије.Место на ком је конгрес одржан обезбеђивале су трупе И Равногорског корпуса.После тродневног дискутовања о поднетим рефератима конгрес, коме је председавао омладинац Лазар Јовановић, студент високе комерцијалне школе, донео је опширну резолуцију у којој се нарочито истичу следеће тачке:1. Оснива се САВЕЗ СВИХ ДЕМОКРАТСКИХ БОРБЕНИХ ОМЛАДИНСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У ЈУГОСЛАВИЈИ ПОД ИМЕНОМ: „УЈЕДИЊЕНА ОМЛАДИНА ЈУГОСЛАВИЈЕ“.2. Послератна Југославија мора бити организована у духу пуне демократије на федеративној основи тако да сваки од три Југословенска народа образује посебну јединицу. Усваја се парола: у слободној и демократски организованој Југославији, слободна и демократски организована Србија, слободна и демократски организована Хрватска и слободна и демократски организована Словеначка.3. У новој Југославији морају се спровести темељне социјалне реформе како би се васпоставила пуна и ефективна сарадња између свих друштвених слојева са јасно израженим циљем да се стално подиже животни, културни и здравствени стандард најширих народних маса, нарочито сељака, радника и државних, самоуправних и приватних чиновника, и тиме, уз најшире политичке слободе, постигне пуна социјална правда.4. Констатујући дубока монархистичка осећања која постоје у широким народним масама и тесну повезаност нашег народа са династијом Карађорђевића, конгрес изражава спонтаним одушевљењем верност и оданост борбене демократске омладине Југославије Краљу Петру ИИ који је од првог дана своје владавине постао симбол свега што је узвишено, слободарско и херојско у нашем народу.5. Конгрес једнодушно изражава најдубље поверење. Уједињене омладине Југославије носиоцу Југословенског народног и војничког отпора ђенералу Дражи Михаиловићу који је својим досадашњим радом и својим методима доказао своја широка демократска и слободарска схватања и позвао сву омладину, и слева и с десна, да се сврста у редове његових херојских трупа које се, с вером у Бога за Краља и Отаџбину, боре за ослобођење Југославије у којој ће бити спроведена пуна демократија и социјална правда.6. Конгрес најенергичније осуђује све сараднике са окупатором као најобичније народне издајнике, који морају бити изведени пред народни суд. Срамни покушаји највећих зликоваца овога рата, Хрватских усташа, да масовним убијањем српског живља разбију Југославију, није успео нити ће успети, пошто је Југославија историска нужност Српско-Хрватско-Словеначког живота и несумњива Европска потреба. Најелементарнија правда, част Хрватског народа и интерес Југославије захтевају да Усташки покрет буде немилосрдно уништен а све његове присталице најстрожије кажњене.7. Конгрес једнодушно осуђује рад Савеза Комунистичке Омладине Југославије који је, својим познатим методима, покушао да обмане свет да је Уједињени Савез Антифашистичке Омладине Југославије окупио у своје редове све демократске елементе Југословенске омладине и што је својим непомирљивим ставом разбио јединство омладинског антифашистичког фронта хотећи по сваку цену да има у својим рукама целокупно омладинско вођство и да наметне омладини своју уску партиску комунистичку идеологију.8. Конгрес изражава дубоку веру да ће мир после овога страшнога рата бити организован у духу Атланске Повеље и да ће у састав Југословенске Отаџбине ући они крајеви који су до овога рата били под туђим јармом, нарочито Истра и Горица у којима су страдања Словенаца и Хрвата под Италијанским фашистичким терором позната широм света.9. Конгрес дубоко верује да одлука великих и моћних савезника о кажњавању ратних злочинаца неће остати мртво слово на хартији. Нико нема веће право од омладине Југославије да тражи дословно извршење ове одлуке, пошто је омладина у Југославији осетила више него иједна омладина у Европи све страхоте нацистичког варваризма, и дивљаштва осталих окупатора, а нарочито Маџара.10. Конгрес сматра да је најшира сарадња међу свим Балканским народима битни услов да се

створи неопходно потребна Балканска заједница која ће бити у стању да принцип „Балкан Балканским народима“ спроведе у дело и на тај начин осигура трајан мир у овом делу Европе. Ова велика замисао може се остварити кад се народи који су се у овом рату, благодарећи својим фашистичким режимима, ставили у службу Немачке и њене нацистичке политике, ослободе својих управљача и њихових помагача који су их увукли у табор противника слободе и демократије.За ова начела борбена омладина Југославије готова је да и своје животе положи.Са конгреса су послати поздравни телеграми Његовом Величанству Краљу Петру ИИ, Југословенској влади у Каиру, Ђенералу Михаиловићу, Централном Националном Комитету Краљевине Југославије, Председнику Рузвелту, Председнику Совјетске владе маршалу Стаљину, Британском премијеру Винстону Черчилу, свима осталим савезничким владама и ђенералу Де Голу.

ВОЈНО-ИСТОРИСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 19/4-1 К. 13018/2 С-О 139-аТЕЛЕГРАМИ ПОСЛАТИ СА И КОНГРЕСА УЈЕДИЊЕНЕ ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕЊ. В. КРАЉУ ПЕТРУ ИИКаироВаше Величанство,Окупљена на своме првом конгресу у слободним југословенским планинама Уједињена демократска омладина Југославије у редовима југословенске војске у отаџбини, без обзира на ранију партиску и политичку припадност једнодушно Вас поздравља, спремна да и даље улаже све жртве за ослобођење Југославије, као и за Ваш што бржи повратак у своју земљу. Целокупна омладина Срба, Хрвата и Словенаца очекује Вас не само као достојног наследника славне народне династије Карађорђевића, већ и као обновитеља једне нове федеративне, демократске и социјалне Југославије. Конгрес одлучно одбија све нападе и клевете које шири партизанска пропаганда, уверавајући Вас да ће без обзира на све спекулације т. зв. Титове владе бити и остати до краја уз Ваше Величанство и Вашег првог сарадника ђенералу Дражу Михаиловића.Да живи Ваше Величанство!У.Д.О.Ј.ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУОкупљена на свом првом конгресу Уједињена демократска омладина Југославије, која се бори у редовима Југословенске војске у отаџбини и овом приликом поздравља свог легендарног команданта ђенерала Дражу и још једном, пред целим светом отворено и јасно наглашава да ће се непоколебљиво борити до коначне победе над свима непријатељима нашег народа. Ми са радошћу истичемо да оно што се није могло остварити у предаприлској ери Југославије, данас је остварено. На место разбијене и политички компромитоване омладине, место комунистичко-фашистичких фронтова, сада иступа Уједињена југословенска омладина, да се још чвршће збије под Вашу команду. Конгрес констатује пуно разумевање које сваком приликом показује те према омладини због тога се одлучно и једнодушно захваљује на пажњи и бризи и кличе:Живели!У.Д.О.Ј.КРАЉЕВСКОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ У КАИРУКаироЈугословенска омладина са првог конгреса Уједињене демократске омладине Југославије срдачно поздравља одлучан став Краљевске југословенске владе и уверава је да ће сва национална омладина Југославије, верна идеалима демократије, заложити све своје снаге за слободу свога народа и победу демократских принципа у свету.Уједињена демократска омладина Југославије једнодушна је у жељи да својим снагама потпомогне Краљевску владу у њеним напорима на народном послу и у жељи да је што пре види у ослобођеној отаџбини.Уједињена демократска омладина Југославије истрајаће на своме путу уз Краља и владу ма какве се тешкоће и препреке пред нама појавиле.

У.Д.О.Ј.ЦЕНТРАЛНОМ НАЦИОНАЛНОМ КОМИТЕТУ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕУједињена демократска омладина Југославије на свом првом конгресу упућује свој поздрав члановима Централног националног комитета Краљевине Југославије као истакнутим представницима нашег народа у поробљеној отаџбини. Уједињена демократска омладина Југославије захваљује Централном националном комитету Краљевине Југославије на његовим напорима на народном послу и пуном разумевању за омладинска питања и жели да се благотворна акција Централног националног комитета Краљевине Југославије настави у досадашњем обиму.Уједињена демократска омладина Југославије изражава своју приврженост демократским начелима која је Централни Национални комитет Краљевине Југославије истакао као своја начела.У.Д.О.Ј.МЕЂУНАРОДНОЈ СКАУТСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИУједињена демократска омладина Југославије поздравља све скауте савезничких земаља, који се боре за остварење једног света слободе и демократије као што се боре и њихова браћа у редовима Југословенске војске у Отаџбини под командом ђенерала Драже Михаиловића.

ВОЈНО-ИСТОРИСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 19/4-2 К. 130Маршалу Чанг-Кај-ШекуУједињена демократска омладина Југославије у редовима Југословенске војске у отаџбини под командом ђенерала Драже Михаиловића шаље са свог првог Конгреса из слободних југословенских планина најтоплије поздраве и жеље за пун успех великој и демократској Кини, која под мудрим вођством маршала Чанг-Кај-Шека води гигантску борбу против јапанског империјализма.Уједињена демократска омладина Југославије жели да сутра велика и слободна Кина заузме једно од првих места међу демократским народима света и узме учешћа у остварењу идеала за које се данас боримо.У.Д.О.Ј.Председнику пољске владе г. Миколајчику.Уједињена демократска омладина Југославије, која се бори у редовима Југословенске војске у отаџбини под командом ђенерала Драже Михаиловића са свог првог конгреса упућује своје срдачне поздраве пољском народу, који се први супроставио нацистичкој намени.Уједињена демократска омладина Југославије са највећим симпатијама прати напоре пољског народа у борби за ослобођење његове отаџбине и сматра ову борбу узором народног отпора против окупатора и сваког угњетавања.Да живи пољски народ!У.Д.О.Ј.Норвешким студентима.Уједињена демократска омладина Југославије, која се бори у редовима Југословенске војске у отаџбини и под командом ђенерала Драже Михаиловића поздравља храбру норвешку омладину, која се бори против фашистичких угњетача и 1200 норвешких студената који су скоро ухапшени и труну по подрумима Гестапоа! Уједињена демократска омладина Југославије поздравља и хиљаде југословенских робова који умиру у страшним норвешким рудницима са надом за њихово брзо ослобођење од стране победоносних савезника и њихов повратак у ослобођену отаџбину.У.Д.О.Ј.Међународној омладинској организацијиВашингтонУједињена демократска омладина Југославије са свог првог конгреса поздравља савезничку омладину света која се тако храбро бори за слободу читавог човечанства а самим тим и нашу. Верни идеалима Атлантске повеље и картама осталих слободарских народа света, Уједињена демократска омладина Југославије сврстана у редовима ђенерала Драже Михаиловића апелује за помоћ у борби, коју већ три године води против заједничког непријатеља.У.Д.О.Ј.Хришћанској заједници младих људи.Уједињена демократска омладина Југославије поздравља све своје савезничке другове у име свих

чланова Хришћанске заједнице младих људи, који се боре у редовима Југословенске војске у отаџбини под командом ђенерала Драже Михаиловића за остварење једног новог света, правде и демократије.У.Д.О.Ј.ВОЈНО-ИСТОРИСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 9/2-1 К. 130С-0 39-бКОНГРЕС УЈЕДИЊЕНЕ ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕКонгрес Уједињене демократске омладине Југославије, окупљене у слободним југословенским планинама, одржан 15 јануара 1944. године, пошто је саслушао све извештаје о досадашњем раду и прегнућима, донео је следећуД Е К Л А Р А Ц И Ј УБорба, коју је српски народ под Вождом Карађорђем пре стотину и четрдесет година повео за остварење прве независне и слободне народне државе на Балканском полуострву, била је пламен који је осветљавао и показивао пут и свим осталим балканским народима. Сан великих народних духова међу Србима, вожда Карађорђа, владике Његоша и Кнеза Михаила, да створе снажну државну заједницу Срба, Хрвата и Словенаца постао је сном и Фрање Рачког, владике Штросмајера и Јанеза Крека. Стварањем Југославије 1918. године тај је сан био добрим делом и остварен.Ту борбу ни данашња омладина неће и не може напустити и поред свих жртава што их је поднела и што ће још имати да поднесе. Тога сна она се неће и не може одрећи и поред свих разочарења што их је доживела и у овом рату и пре њега.Тој се борби у овом рату ставио на чело ђенерал Дража Михаиловић и, не признајући никакву капитулацију ни окупацију, супротставио се најокрутнијим окупаторима што их је историја запамтила. Доследан сну свих великих духова нашега народа, он је на Равној Гори развио не српску већ широку југословенску заставу - онда када су од издајничке усташке руке падале стотине хиљада невиних Срба, голоруких људи, жена и деце, када је у самој шуми Јадови крај Госпића побијено 56.000 Срба, када је у православној цркви у Глини поклано преко 12.000 Срба, када је у Јасеновцу у логору побијено и поморено десетине хиљада Срба, када је преко 40.000 Срба морало да напусти своја прадедовска огњишта у тзв. независној држави Хрватској само зато што су Срби и да с голим животом, остављајући све што су имали, пребегну у Србију. Исту судбину делили су многи честити Хрвати.Под ту југословенску заставу коју већ трећу годину високо држи Дража Михаиловић је позвао и Србе и Хрвате и Словенце, па и Бугаре. Али он на борбу против окупатора позива и све остале балканске народе и даје им пример како се брани родна груда и како се ударају темељи солидарности Балканаца и Балканској унији на начелима једнакости и равноправности у духу велике Атлантске повеље. Та борба је и борба све демократске омладине Југославије, ти путеви су и наши путеви.Свестан да у овој неравној борби коју је повео може имати успеха само онда ако уза се буде имао сав народ, ђенерал Дража Михаиловић још у августу 1941. године основао је Централни национални комитет Краљевине Југославије, у коме су данас окупљени најчеститији представници и Срба и Хрвата и Словенаца. Споразумно са њима он припрема препород свега нашег и државног и народног живота:- преуређењем Југославије на федеративној основи - да и Срби и Хрвати и Словенци, и ако под једним кровом, сваки своје унутрашње послове уређују како најбоље знају и умеју;- доношењем широких политичких и социјалних реформи. Само тим коренитим реформама државног уређења и друштвеног живота на начелима друштвене правде биће ударен и темељи правој и истинској демократији, у којој ће се моћи живети достојно слободна човека, и за коју је вредно умрети.Такву стварну демократију жели и сва народна омладина Југославије која само у слободи и добру свога народа види и своју слободу и своје добро.Српски народ је своју борбу почео под Вождом Карађорђем, који је у јануару 1804. године народном вољом изабран за вођу првог српског устанка. Под његовим потомцима на српском престолу српски народ је ту борбу наставио и, после више од једног столећа крвавих ратова и прегнућа, у прошлом светском рату завршио, ујединивши у једну државну заједницу Србе, Хрвате и Словенце. Српски

народ делиће тако са својом народном династијом Карађорђевића у најтежим временима свога живота добро и зло, судбински је с њом везан, а у његовој свести дубоко је увржено уверење да је уставна и парламентарна монархија са династијом Карађорђевића на челу једини облик владавине, у коме ће он моћи да се као народ одржи и очува своју националну слободу и демократску традицију, а у коме ће сваком појединцу да буду обезбеђене његове основне грађанске слободе и да ће и народ и сваки појединац у тој слободи моћи да најбоље развије све своје способности интелектуалне, моралне и физичке. То су увидели и Хрвати и Словенци, кад су, улазећи у државну заједницу са Србима, пре двадесет и пет година својом слободном вољом примили тај облик владавине и народну династију Карађорђевића узели за своју.

ВОЈНО-ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 9/2-2 К. 130Омладина Југославије никад и ни у чему није се одвајала од свога народа, од његових мисли и тежњи, па ни у овом рату, тим пре што народ увек остаје извор и утока све власти у земљи.У тим општим начелима сагласна, Уједињена демократска омладина Југославије бори се под командом ђенерала Драже Михаиловића да створи слободну и демократску државну заједницу, која ће обухватати све подручје од Триглава до Црног Мора и бити чврст ослонац Балканске уније, у којој ће сви балкански народи наћи достојна места, и слободни и равноправни, сваки на свом огњишту наћи тражени мир да у њему све своје снаге посвете културном и привредном развоју.У борби за те високе идеале Уједињена слободарска и демократска омладина Југославије, окупљена на свом првом конгресу, констатује следеће чињенице:- да је својим несебичним и пожртвованим радом, почев од 27. марта 1941. године, када је спонтано ставила свој вето на прљави и злочиначки акт од 25. марта, па све до масовног учешћа у ослободилачкој борби коју води ђенерал Дража Михаиловић, пружила драгоцени допринос борби слободног савезничког света. Десетине хиљада омладинских бораца нашло је смрт у концентрационим логорима и јамама фашистичких зликоваца, као и у борбама са немачким казненим експедицијама и њиховим квислиншким слугама Павелићем, Недићем, Љотићем и Рупником. Борбе су тешке и крваве, непријатељи јаки и многобројни, али све то није могло сломити хероизам и одлучност наше омладине, која је тиме дала безброј примера сличних оном хероизму британске омладине у ваздушном рату за Енглеску, елану и неустрашивости америчке на обалама Волтурна и Тибра, као и опште признате храбрости непобедиве руске омладине.- да су и поред свих недела хитлеризма и његових слугу наш народ, који је у овоме рату поднео пропорционално више жртава него и један савезнички народ, и наша територија постала плен непријатељских суседа и поприште једног крвавог грађанског рата, који су проузроковали партизани, сматрајући да су нашим државним сломом априла 1941. године, створени услови за провођење њихових циљева и систематску борбу не против непријатеља, него против свих демократских снага Југославије, које су у овом рату уједињене у организацији Драже Михаиловића. У низу многих стареотипних клевета лажи, оружаног, терора, класног рата и блефова, које шири партизанска пропаганда, није нас ни мало зачудило ни овај последњи покушај да се образовањем некакве привремене партизанске владе под вођством Рибара и Тита, обмане савезнички свет о правом карактеру нашег ослободилачког покрета. Ова провидна мистификација наишла је на одлучну реакцију свих Срба, Хрвата и Словенаца, који се све више збијају у редове Драже Михаиловића, али нажалост и на необјективни одјек извесних савезничких установа, које су неопрезно населе овим партизанским махинацијама.Први конгрес Уједињене демократске омладине Југослвије одобрава исправан и одлучан став нашег Краља Петра ИИ, југословенске владе и ђенерала Драже Михаиловића и најенергичније одбија овако одвратне фалсификате нашег народног и социјалног духа, који је био и остао демократски.Верна заједничким савезничким идеалима Уједињена демократска омладина Југославије овим апелује на сву омладину великих савезника С.А.Д, Велике Британије и Русије да је у овој борби за нову федеративну, демократску и социјалну Југославију свим снагама помогну.С ВЕРОМ У БОГА - ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!ЗА ДЕМОКРАТИЈУ - ПРОТИВ СВИХ ДИКТАТУРА!ЗА СЛОБОДУ, ПРАВДУ И НАПРЕДАК!

ВК-П-238ВОЈНО-ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 22/2-1 К. 13ЦИЉЕВИ РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТАЦиљеви Равногорског покретаУ току последње три године вођство Равногорског покрета издало је читав низ публикација о битним проблемима нашег државног и народног живота. Кад се из свих тих публикација извуку основна начела у погледу унутрашње и спољне политике како српске тако и југословенске заједнице, онда се долази до једног прегледа циљева исполинске борбе коју води српски народ кроз ове три године под вођством ђенерала Михаиловића. Ти су циљеви и српски и југословенски, они се односе и на унутрашњу и на спољну политику. Ко год жели да се ода фанатичном раду за победу равногорске препородитељске мисли, тај се мора уживети у ове циљеве и служити им свим својим бићем. Они треба да уђу у свест широких народних маса, јер садрже њихове најбитније потребе и обележавају линију стремљења нашег српског колектива. Из борбе којој стоји на челу ђенерал Дража Михаиловић треба да се роди нова Југославија и изађе уједињен и препорођен српски народ. За ту нову Југославију и за то уједињено и препорођено српство морамо бити сви спремни да се боримо и за време рата и кад сутра дође победа и са њом слобода споља и слобода изнутра.Не треба сматрати да су овим обухваћени сви циљеви и све тежње српског народа. Али ово што је формулисано јасно обележава смисао нашег државног, народног и социалног препорода. Одступити од ових циљева значило би изневерити очекивања и наде најширих народних маса, нарочито оних на селу.И Југословенски циљеви Равногорског покрета1) Ослобођење Југославије од свих непријатеља и оправдано проширење граница наше државне заједнице како би сви Срби, Хрвати и Словенци, који су до овога рата били под туђом влашћу, дошли у састав своје националне државе.2) Исељавање са државне територије оних националних мањина које су се у току овог рата својим радом против Југославије и српског, хрватског или словеначког народа дисквалификовале да и даље живе у заједници са народом у чијој су средини уживале потпуну равноправност и широко схватање за њихове посебне културне, економске и друге интересе.3) Кажњавање од стране редовних судова свих држављана Југославије који су радили против ослобођења и васкрса Југославије и који су се огрешили ма на који начин о интересе нашега народа и наше државе.4) Потпуно уништавање усташке организације и кажњавање усташких присталица према степену одговорности сваког појединца, као осрамотитеља хрватског народа и као крволока српског народа.5) Организовање Краљевине Југославије у духу пуне демократије на федеративној основи и начелима слободе, правде и равноправности: у слободној Југославији слободна Србија, слободна Хрватска и слободна Словеначка.6) Завођење народне парламентарне владавине у Југославији са народним представништвом подељеним у два дома, од којих ће један изабран општим, непосредним и тајним гласањем представљати народ Југославије а други историске покрајине. Слободу избора огарантовати судском контролом свих изборних радњи.7) Краљевини Југославији као заједничкој држави оставити у надлежност само оне послове који су уистину заједнички за сва три народа. Све остале послове ставити у надлежност федеративних јединица које ће располагати потпуно самосталним финансиским изворима. Заједничке послове да обављају органи федерације а послове локалне да обављају органи федеративних јединица.Уставни суд решава све уставне спорове.8) Обезбеђење прописима заједничког устава на целој територији Југославије и за сваког појединца слободе вероисповедања, слободе речи, слободе штампе, слободе зборовања и договарања и слободе гласања тајним путем.9) Осигурање накнаде штете проузроковане ратом свим држављанима Југославије који се нису огрешили ма на који начин о интересе државе или српског, хрватског или словеначког народа. Накнаду штете тако организовати да оштећени за најкраће време буде стављен у исту материјалну

ситуацију у којој се налазио на дан оштећења. При обештећењу водити рачуна да прво буду обештећени економско слабији па тек онда економско јачи.10) У оквиру ових основних начела сваки од три народа Југославије слободан је да организује свој унутрашњи државни живот како његови слободно изабрани представници нађу за најбоље и најцелисходније.ИИ Српски циљеви Равногорског покрета1) Остварење вековних тежњи српског народа за уједињењем свих српских покрајина у једну политичку целину засновану на начелима пуних демократских слобода и социјалне правде: слободна Србија у оквиру велике федеративне и слободне Југославије.2) Организовање Србије на начелу солидарности свих српских покрајина, водећи рачуна о локалним потребама, традицијама и захтевима економског напретка у најширем смислу речи.3) Завођење парламентарне владе у Србији са једнодомим народним представништвом изабраним општим, тајним и непосредним гласањем. Све изборне радње ставити под непосредну контролу независних судова.4) Ујемчавање пуне судске независности, полазећи од истине да су независни судови први услов здравог јавног живота једног народа.5) Изграђивање српске народне заједнице у духу историских традиција на начелима социјалне правде која проистиче из нужне солидарности свих сталежа и класа.6) Неговање култа жртава палих за слободу Отаџбине.Породице пострадале у рату, ратна сирочад и ратни инвалиди уживају нарочиту моралну и материјалну заштиту државе.7) Конфискација у корист српскога народа имовине корупционаша и ратних богаташа. Закон о испитивању порекла имовине да обухвати време почев од 1. децембра 1918. године.8) Примена начела личне одговорности и изразите честитости у свим гранама државне управе. Добро награђен јавни службеник мора бити пример исправна грађанина и честита човека. Прописати најстрожије казне за злоупотребе у службеној дужности.9) Планско подизање културног просветног и економског стандарда широких народних маса. Сва културна добра морају бити приступачна најширим слојевима народа.10) Подизање у сваком погледу српског села као извора националне снаге нашег народа и потискивање свих укорењених предрасуда о сељаку које постоје у граду, и о варошанину, које постоје у селу. Село и град морају сарађивати најтешње у економском - културном и просветном подизању народа. Не сме се никад губити из вида да је сељачки сталеж морална и материјална основа нашег државног живота.11) Организовање сељака и као произвођача и као потрошача кроз задружни систем, и вођење такве економске, саобраћајне и трговинске политике да се омогући стална рентабилност земљорадње.12) Подизање у економском, просветном и културном погледу радничког сталежа, чији се друштвени значај, улога у производњи добара и одржавању стабилности заједнице неда преценити. У томе циљу морају се обезбедити хигијенски услови рада законом, ограничити радно време, увести плаћено годишње осуство, загарантовати достојна и праведна награда за рад и осигурати пуну слободу организације за заштиту економских интереса. Задатак је државе да радничкој породици гарантује сходним мерама културни минимум живота.13) Омогућавање сходним мерама процвата занатске радиности у колико те мере не би кочиле напредак условљен масовном производњом, државном политиком цена и општом социјалном и националном политиком државе. У сваком случају не сме се изгубити из вида чињеница, да је занатлиски ред од увек био елеменат стабилности у нашем друштву.14) Размену добара путем слободне трговине помагати само у толико у колико се ради о размени која није обухваћена задружним пословањем. Индустриску политику ускладити са општим привредним планом, прилагођавајући се приликама у свету, које ће се створити после рата. Домаћа индустрија мора служити подизању општег животног стандарда, никако богаћењу малог броја људи на штету широких потрошачких маса.15) Чување здравља широких народних маса, полазећи од истине да је здравље народа услов снаге, среће и напретка нације. У томе циљу завести осигурање за случај болести за све друштвене редове на начелу улагања осигураника комбинујући систем улога послодавца и послопримца са системом плаћања осигурања уз порез. Сваки болестан становник Србије мора уживати бесплатан лекарски преглед, бесплатне лекове и бесплатно лечење у болници.

Мајци и детету има се посветити нарочита пажња у социјално-здравственој политици Србије.17) Обавезно осигурање за случај старости, изнемоглости и смрти свих грађана Србије оба пола који привређују (пензиско осигурање).18) Осигурање радника за случај несреће на раду.19) Вођење такве економске и социјалне политике у најширем смислу речи да се омогући да сви способни држављани нађу рада и достојну зараду. При свем томе мора се спровести осигурање за случај незапослености.20) Обавезно осигурање земљорадника од штета које проузрокују природне непогоде.21) Сва социјална осигурања засновати на начелу осигурања по сталежима и на начелу самоуправног управљања средствима осигурања.22) Колонизација српским становништвом оних области које су остале ма из којих разлога довољно ненасељене.Три су основна начела колонизационе политике: ПРВО, а се на опустеле земље доведу насељеници вични начину земљорада у дотичној области, како би се одмах постигао што већи производни ефекат. ДРУГО, да се на опустеле земље доводе насељеници у групама, по могућству из истих срезова, ако не из истих општина, како се не би осетила велика промена у начину живота и обичајима код досељеника. ТРЕЋЕ, колонизовати првенствено оне земљораднике који су учествовали у ослободилачким ратовима, односно њихове потомке.Држава ће обезбедити свакој насељеној породици потребна кредитна средства за набавку инвентара и уређење најнеопходнијих станбених услова.У вези са колонизацијом извршити ревизију аграрне реформе, у колико то захтевају правичност и национални интереси.23) Спровођење начела државне интервенције у социјалним односима у циљу примене начела солидарности свих друштвених сталежа и класа.24) Увођење система планске производње неуништавајући благотворно дејство приватне иницијативе.25) Социјализација оних индустријских предузећа без којих се не може успешно спроводити напредна економско-социјална политика државе.26) Социјализација свих осигуравајућих друштава и укидање приватних банака.27) Приватна својина служи не само власнику већ и друштву, заједници. У духу овога начела по коме је приватна својина социјална функција извршити што пре реформу нашег законодавства.28) Спровођење комасације земљишта у циљу повећања прозводње и уштеде радне снаге.29) Реформа наследног права са ретроактивним дејством од 6 априла 1941 године, у циљу да се у корист државе искључе из наслеђа далеки сродници.30) Реформом наследног и задружног права у циљу спречавања распарчавање малих поседа.ИИИ Спољно-политички циљеви Равногорског покрета1) Сарадња са свим народима у свету на очувању трајног мира, обнови света, размени добара и друштвеном и економском препороду, првенствено са оним народима који су се у овом другом светском рату ставили на страну слободе против фашизма и национал-социјализма.2) Неговање најпријатељскијих и најсрдачнијих односа са нашим великим и моћним савезницима: Сједињеним Америчким Државама, Совјетском Унијом и Великом Британијом, од чије решености и сарадње зависи одржање мира у свету а нарочито у Европи.3) Стварање балканске заједнице на ова три принципа:а) Балкан балканским народима,б) слобода и равноправност свих балканских држава,в) јединствен став Балкана према небалканским државама у свим питањима која се тичу мира и благостања на овом полуострву,4) Сарадња са уједињеним народима на откривању и кажњавању ратних злочинаца.НАПОМЕНА: Читалац мора имати на уму да Равногорски покрет није политичка партија и нема намеру да то постане. Он је изнад партија и других политичких и неполитичких група. Његова је тежња да код широких народних маса акредитује минимални државни, национални и социјални програм који се ни сада у току рата ни сутра после рата, кад наступи нормалан живот у земљи, не сме компромитовати, не сме доводити у питање нити у целини нити у деловима.Идући путем наше прошлости, вођен духом слободе, демократије, друштвене правде и равноправности, борећи се против сваке диктатуре, долазила она с лева или с десна, Равногорски покрет је постао окупљач свих демократских снага у нашем народу. Светосавски конгрес је највећи

израз овога великог општенародног окупљања.С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!На Ђурђевдан 1944 год. у слободним српским планинама.

(У јулу 1943. године, Немци су запленили део документације - „ГОРСКОГ ШТАБА бр. 65“ - команданта ђенералшт. пуковника ЉУБЕ ЈОВАНОВИЋА - ПАТКА. Између осталог нађен је и овај лист - летак ЈРО истога Г. ШТАБА. Злогласни шеф ИВ Отсека БДС(БГД - Гестапоа - СС Хауптшарфирер БРАНТ заинтересовао се за тај летак, и захтевао да се преведе на немачки. Када му је преведено и прочитано - позади летка је написао: „фантастиш сербише антифашистише југендс лид!“ („фантастична српска антифашистичка омладинска песма!“).Текст листа-летка је следећи:ЈУГОСЛОВЕНСКА РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНООТАЏБИНО МОЈА.Отаџбино мајко среће...- Н. Предадовић -Велика лепа земљо... Земљо наших дедова и наших отаца. Нежна мајко, у чијем сам крилу први пут угледао зору која се рађа, купајући се у роси ружа. Ти си диван кутак земљинога шара, који испуњава моје срце надом, љубављу и поносом... Ти си моја отаџбина. Твоје су долине прошаране цвећем. Твоје густе горе шапућу Твоје име, а високе горде планине врховима својим парају облаке.Али авај... Твоја племенита душа је данас уцвељена... Твоје срце је скрхано... Ти си сагнула главу... Твоји синови су робље.Али не... Ти нећеш сасвим клонути... Твоји дични синови, никада нису трпели ропство и неће га трпети. По цену свега - по цену живота својих!Твоја питома села, та дивна тиха спокојна села - руше и пале - културни варвари, док мртвачки гробни задах прати их, а мала престрављена деца, сићушни црвићи Божији, траже спаса на грудима мртвих мајки...Али не... Неће дуго Твојим цветним пољима газити тешка варварска чизма - НЕ! Пусти сиви, кршевити џинови, постали су гнезда љутих осветника, љутих заточеника слободе, који ће смрскати отровну главу германске аждаје по цену живота својих - по цену свега!И поново ће забрујати звона са Твојих цркава забрујаће весело и снажно. Поново ће нићи бели, тихи домови. Поново ће закуцати Твоје срце, а Твоја душа пропевати. Светла и велика српска звезда засјаће новом светлошћу, а велики бели Српски Орао рашириће своја моћна крила над сурим и гордим врховима српским.ОМЛАДИНЦИ, доносимо писмени задатак једног од најмлађих омладинаца у коме је на часу изнео своја осећања и мисли о Отаџбини својој. Пустимо га без икаквих исправки и коментара, као пример за углед, да би се на њега угледали наши омладинци, било интелектуалци, било и остали. Овакве радове убудуће ћемо пуштати и у свој ОМЛАДИНСКИ ГЛАСНИК, - орган Југословенске Равногорске Омладине.- ИЗ ЦЕНТРАЛНЕ СЕКЦИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ -Бр. 31/43. 1 март 1943 године.5. августа 1944 г.ПоложајС-О-119/1

ВОЈНО-ИСТОРИСКИ ИНСТИТУТ ЈНААРХИВА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ЈЕДИНИЦАБр. Рег. 47/3 К. 130НАЧЕЛНИКУ ШТАБА БЕОГРАДСКЕ ГРУПЕ КОРПУСАПоложајУ вези скорог слома немачке војне силе, а на захтев Начелника Штаба Београдске групе корпуса, подносим следећиП Р Е Д Л О Го учествовању И Ђачког београдског батаљона, омладинског Штаба 501/И ЈУРАО у моменту немачке капитулације и ослобођења Београда.

Услед преласка Београдског омладинског Штаба 501/И на територији Авалског корпуса, априла месеца 1944 год. 1 Ђачки београдски батаљон подељен је на два дела:а) активиран, који се налази на терену, иб) неактивиран, који се налази на раду у Београду.Како се део батаљона у Београду, по наоружању, војној спреми и саставу, разликује од мобилисаног - активираног дела батаљона, то је потребно да у акцији учествују двојако, премда уз потпуну координацију.1. Неактивирани део батаљона састављен је од интелектуалних омладинаца, идеолошки изграђених, на моралној и карактерној висини, који од првих дана раде у београдској организацији. Како војску нису служили, неупотребљиви су у војној акцији, док су за њима одговарајућу дужност незаменљиви.Та дужност била би следећа:Снабдевени прописним легитимацијама и сигурним пропусницама, у цивилу, без икаквих спољних знакова, јавности непознати, наоружани пиштољима, обилазећи у напред одређене реоне Београда, вршили би контролно-обавештајну службу.Неоспорно је да ће приликом уласка наших трупа са терена у Београд, доћи до многих нежељених појава, као што су: недисциплиновано понашање, малтретирање грађанства, пљачка било наше било непријатељске имовине: како надлежне претпостављене старешине неће моћи да изврше потпуну контролу, то би омладински контролни органи сваку неправилност, као и своја запажања, достављали својим старешинама, који би преко меродавних интервенисали. Свакако да од нашег става у првим данима уласка у Београд, и односа са националним становништвом, у многоме зависи успех у даљем раду.Такође је сигурно да ће негативни елементи са територије града Београда покушати да створе анархију и учине разне испаде како би сломили нашу власт. Ту је потребна омладинска обавештајна служба, која својим изгледом не би ни мало изазивала подозрење и могла би несметано да функционише.Питање прикупљања неактивираног дела батаљона одмах после успостављања власти, решило би се привременим пропусницама ради доласка на 2-3 зборна места, где би примили легитимације, прикривене ознаке и инструкције. Оружје би им било дато после разоружања Немаца.2. Борачки - активирани део батаљона, састављен је од омладинаца који поред особина које имају омладинци неактивираног дела батаљона, имају и борбеног искуства. Ради тога могу се употребити у борби за ослобођење Београда као штабна чета Штаба 501/1.Уласком у Београд настојаће да енергичним разоружањем немачких војника побољшају своје наоружање, и припреме оружје за И Шумадиску бригаду коју ће формирати од национално исправних омладинаца одмах по уласку у вези наређења Врховне Команде од 15 августа 1948 год.Похапсиће све негативне елементе из редова омладине, ради спречавања њихове акције и кажњавања криваца, иИнтервенисаће по хитним доставама контролно-обавештајних орг. неактивираног дела батаљона.Даљим развојем ситуације, употребиће се за њима одговарајуће дужности, а према потреби која ће настати.Својим држањем, идејном чврстином и залагањем у борби, репрезентоваће се пред становништвом Београда како то доликује Равногорској омладини.КОМАНДАНТИ ЂАЧКОГ БЕОГРАДСКОГ БАТАЉОНАЂурђеПов. 31.-10/ВИИИ-44Положај

ОДОБРАВА СЕ ПРЕДЛОГ, С ТИМ ДА СЕ ИМА РАЗРАДИТИ РАДИ СПРОВОЂЕЊА У ДЕЛО ОСНОВНИХ МИСЛИ ИЗ ПРЕДЛОГА!10 ВИИИ 1944ПоложајМајор БОЖ. РАНКОВИЋ, с.р.Начелник Штаба Б.Г.К.

М.П.Да је овај препис веран овоме оригиналу, тврдиКОМАНДАНТ ШТАБА 501/И ЈУРАОП. Марковић, с.р.

918С-0-29Војно-Историски Институт ЈНААрхива Непријатељ. ЈединицаБр. рег. 33/1К. 130ГОСПОДИНЕ МИНИСТРЕ (ђен. Михаиловићу - прим. ред),Сматрам за своју дужност, да Вам одмах јавим податке у вези са издајом ОМЛАДИНСКОГ ШТАБА ЈУРАО 1001 - зато што сам сазнао да се кривац још увек налази у нашој организацији, што може имати врло опасних последица.Кривац је омладинац НАУМ ТАСИЋ, син угледног индустријалца Јанићија Тасића из Варварина. Ступио је у везу са нама још фебруара 1942 године у Београду, по препоруци покојног капетана Власте Ђорђевића. За његову исправност су гарантовали и његови другови и био је врло популаран и међу сеоском омладином, нарочито у Доњем Катуну близу Варварина. Сарађивао је стално са Богданом Милутиновићем, шефом ОШ ЈРО 1001, који је радио на терену од септембра 1942. године. До самог дана хапшења, нико није могао да посумња у Н. Тасића, и зато он и даље ради у нашој организацији код ппук. Р. Ђурића са омладинцем Светозаром Јанковићем-Батом.ДОКАЗИ ПРОТИВ НАУМА ТАСИЋА СУ СЛЕДЕЋИ:1) НАУМ ТАСИЋ, који је организовао моје и Богданово (Милутиновић) путовање у Београд, ухапшен је заједно са нама 10/11 јула 1943. године, у стану Наумовог друга, исправног омладинца ЂУКАНОВИЋА ДРАГАНА. После седам дана Н. Тасић је пуштен на слободу. За време саслушања увек је зват на посебне разговоре са иследником.2) На главној архиви саслушања Гестапоа видео сам написано тушем број 57, слово Т, и име НАУМ ТАСИЋ.3) Месец дана по нашем хапшењу, ухапшен је четник МАТЕЈЕВИЋ из Варварина кога смо срели у возу за Београд. МАТЕЈЕВИЋ је био затворен у истој соби са нашим омладинцем ГУЉОМ ЈОВОВИЋЕМ, који ми је одбацио ову цедуљу: „Ми смо ухапшени по достави зубног лекара, бившег војводе РАШЕ АРСЕНИЈЕВИЋА, најопаснијег гестаповца после ГУБЕРЕВА“. Што се тиче НАУМА ТАСИЋА, докази да је он гестаповски конфидент су следећи: - он је пуштен одмах на слободу, он вам није дао моје писмо, у коме сам вас одбијао да дођете у Београд и он је ухапсио у сред Београда четника Матејевића који се крио, и алармирајући његове другове агенте и то револвером у руци“.4) Наш ухапшени друг АЦА БРАНКОВИЋ рекао ми је у затвору да му је иследник у најстрожијем поверењу рекао да је НАУМ ТАСИЋ, - „који је ступио у службу Немаца ПО НАШЕМ ХАПШЕЊУ, побегао у шуму и да су том приликом убијена два агента“. - Неколико недеља после тога, цела група ЈРО 1001, и пред тога што смо по свему изгледа били осуђени само на рад у Немачкој изведена је на Јајинце. Ту су били омладинци: БОГДАН МИЛУТИНОВИЋ, ГУЉА ЈОВОВИЋ, АЦА БРАНКОВИЋ, инж. ЖАКУЛА, КОЛАРИЋ, ДРАГИ РАДИВОЈЕВИЋ и сељак БОРЧЕ из Доњега Катуна. Ово сам сазнао истога дана - 25. септембра 1943. год.5) Четири дана доцније, пребачен сам са омладинцима ЂУКАНОВИЋЕМ и ПАВЛОМ МИЛОШЕВИЋЕМ у логор на Бањицу. Тамо сам сазнао да су 25. септембра 1943. г. стрељани у партији од 100, - пет наших омладинаца из Лесковца и КОЊИКОВИЋ из Београда. Деветоро је враћено из Јајинаца, вероватно, јер су их заменили омладинци из затвора гестапоа из Краља Александра ул. бр. 5.6) Једини преостали Лесковчанин на Бањици, омладинац ЛАЗАРЕВИЋ, рекао ми је: да је њега (који је био са мојим братом у Хомољу и пошао послом у лесковац) ухапсила специјална полиција. Да су остала петорица Лесковчана ухапшена ОД НАУМА ТАСИЋА У БОРСКОМ РУДНИКУ, где су радили. Да је приликом бекства на терену погинуо омладинац СЛОБОДАН МИЉКОВИЋ из Лесковца. Омладинац МИША МИНИЋ, који је био шеф тројке у Лесковцу морао је зато да се легализира привремено код Немаца и да гони комунисте. Он је сад побегао у шуму, и био у ГШ 110 и ради код

ппук. Р.Ђурића. Не знам да ли он зна о НАУМУ ТАСИЋУ, али по свему ни он ни СВЕТОЗАР БАТА ЈАНКОВИЋ, а ни ппук. Р. ЂУРИЋ не знају да је он нас издао!7) По повратку из Хомоља мој брат ВЛАДИМИР је потврдио да је МИЉКОВИЋ стварно погинуо у бекству, и да га је гонио чак из ЗАЈЕЧАРА - РАША АРСЕНИЈЕВИЋ, гестаповац.8) Од ЛУКЕ ЋЕЛОВИЋА, ликвидатора РАШЕ АРСЕНИЈЕВИЋА близу Јагодине сазнао сам: - да је ЋЕЛОВИЋ упућен у издајство НАУМА ТАСИЋА и да га тражи по терену. Н. ТАСИЋ је путовао заједно са РАШОМ АРСЕНИЈЕВИЋЕМ после нашега хапшења и избегао је атентат пуким случајем јер није путовао колима већ возом. Том приликом погинули су осим РАШЕ АРСЕНИЈЕВИЋА и неки агент који по опису није нико други него један Н. ТАСИЋА пријатељ, који нам се лажно представио као НИКОДИЈЕВИЋ, и који нас је пратио у Београд. По мишљењу ЋЕЛОВИЋА, Н. ТАСИЋ је радио са РАШОМ АРСЕНИЈЕВИЋЕМ још од децембра 1942. године.9. По опису Р. АРСЕНИЈЕВИЋА и по парабелуму који је нађен на њему, закључио сам: да је то исти човек који је у пролеће 1943 године дошао на нашу везу у Ниш, коју је добио од омладинца РАДИВОЈЕВИЋА, кога је „прекувао“. БОГДАН МИЛУТИНОВИЋ је био очајан због овога, јер му је овај човек који се представио да познаје ппук. Р. ЂУРИЋА, и а је четник војводе КОСТЕ ПЕЋАНЦА врло сумњив.Доцније у Београду Н. ТАСИЋ је ухватио везу са овим човеком (Р. АРСЕНИЈЕВИЋЕМ - без нашег знања!), и добио од њега парабелум. Тај је парабелум кога је поклонио Богдану. Тај је парабелум остао у нашој архиви у Доњем Катуну, која је пала у руке гестапоа. Мој брат ми је потврдио да је Н. ТАСИЋ једном приликом причао да је „скувао“ овога четника и да је чак са „ЊИМЕ УЛАЗИО У БЕОГРАДСКИ ГЕСТАПО“.ЋЕЛОВИЋ је узео на себе да извиди случај НАУМА ТАСИЋА, и замолио је да се НАУМ ТАСИЋ СПРОВЕДЕ у ИВАНКОВАЧКИ КОРПУС, да га он саслуша. Послао сам Извештај ппук. Р. ЂУРИЋУ, али не знам да ли ће то бити довољно да се хитно поступи са овим опасним агентом. Молим Вас да издате потребна наређења - и да се све предузме против НАУМА ТАСИЋА. Чуо сам да је сад код ппук. Р. ЂУРИЋА, са омладинцем СВЕТОЗАРОМ ЈАНКОВИЋЕМ-БАТОМ и МИШОМ МИНИЋЕМ, да се виђа и по Београду и да треба да пређе у Делиградски Корпус.О свему наведеном могу се заклети на истинитост!Бивши члан ОШ ЈРО 1001редов ђакНИКОЛА Р. ПАШИЋМ.П.(Грб Краљ. Југославије)Г.Ш. 1ЈВуО

ЦЕНТАР ЗА ПРОПАГАНДУДЕМОКРАТСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ15.1.1944Потпуковнику ЂУРИЋУ,Користим се приликом сазива Омладинског Конгреса, да Вам најхитније јавим неколико важних података у вези са издајом омладинца Наума Тасића, коју сам допунио новим податцима и који доказују такву кривицу која се једино може пресудити преким судом. Исто сам већ поднео Врховној Команди, одакле сам се скоро вратио. Наум Тасић није могао да сања да ћу ја побећи са Бањице, где су због њега стрељани 25 септембра 1944 године: Богдан Милутиновић, инж. Жакула, Гуља Јововић, сељак Бора Живковић из Доњег Катуна, Драган Радивојевић, Коларић, Аца, Бранковић, Коњиковић и пет Лесковчана. Он је такође одговоран за хапшење у Нишу, Лесковцу, Алексинцу, Ћићевцу, Параћину итд.Исто као што Светозар Јанковић не верује у ово, и гарантује за Тасићеву исправност, исто тако ни Боцко Милутиновић није веровао читав месец дана у затвору. Уствари ево чињенице:1. Док га је Боцко чекао у Подгорици (Ражањ) са својим одредом који се спремао да иде за Борски рудник, јуна 1943, али без одела и оружја, због несретних догађаја код Г. штаба 110, саботажа од стране Јове Јовановића, дотле је Наум Тасић био у Београду и мењао фунте. У затвору сам сазнао од неког Бране Мишића, да је Наум Тасић проводио своје време у Лотос бару и да је сигурно шпекулисао са златом.

2. У Београду је Наум Тасић почео да се виђа стално у друштву неких агената специјалне полиције. Он се упознао са Бећаревићем и његовим помоћником и требао је добити објаву код њих. Кад је Наум Тасић стигао у Подгорицу, он нас је ставио све пред свршен чин, тиме што је без нашег одобрења и знања о свему овоме, стигао у штаб са два агента - Николом Ристићем и Ацом Бранковићем. Он нам је објаснио да сви ови његови људи хоће да раде за нас и да их можемо користити. Као доказ овога, после недељу дана Аца Бранковић пробијајући се кроз бугарску блокаду, донео нам је гештетнер, стопедесет батерија и револвер. С обзиром да смо радили са Наумом Тасићем од фебруара 1942, и да се до тада залагао стварно, набављајући нам сав потребни материјал, носећи опасне компромитујуће ствари, итд... Боцко је имао поверење у њега иако су му биле познате његове мане, да је слаб са новцем, да прича итд...3. Наум Тасић се лично обавезао да нам ОСИГУРА путовање и опстанак у Београду, које је било у сваком случају опасно. Зато нам је припремио пратњу ових његових другова из полиције, и нашао нам стан код његовог школског друга Ђукановића. Нажалост он нас је опет ставио пред свршен чин тиме што је агент, његов друг, који нас је пратио, испао на наше запрепашћење, да је бивши комуниста, ухваћен са задатком у Бору. Звао се Дуле Никодијевић, омален, црн младић. Пратили су нас још: Ђукановић, сељак Борче из Доњег Катуна код ког смо оставили архиву. У возу см срели кап. Бошка Андрејевића, коме сам дао Ваш материјал за „Савсо 13” (Савез сокола 13) и четника Матејевића из околине Варварина, избеглица.4. Путовали смо са легитимацијама Специјалне полиције, које је Наум Тасић набавио и за које је он тврдио да су оригиналне. У ствари потписи Бећаревића били су фалсификати.5. Сишли смо на станицу у Топчидеру и одмах пошли до Ђукановићевог стана фијакером. Агент Никодијевић без нашег знања отпртатио је кап. Бошка Андрејевића до главне станице, и доцније се изговарао да је ово урадио као мера предострожности и помоћ овим нашим људима. Капетан Бошко је требао доћи на идући дан на састанак, али на његову срећу није дошао.6. Први дан - 9 јули 1943 - прошао је без гостију, пошто Наум Тасић није стигао да их позове.7. Други дан - 10 јула - око 20 часова увече стигао је Ђукановићев старији брат из Борског рудника, и ми смо му се представили као Наумови другови, пошто он није био упућен у ствари. Он је дошао баш после једног инцидента: Наум не видевши метак у цеви, опали усред собе из пиштоља „Штајера“ Аце Бранковића. Срећом нико није чуо пуцањ. У стану су били: Аца Бранковић агент, Боцко Милутиновић, Ја (Никола Пашић), Наум Тасић, два брата Ђукановића - Милан и Драган и сељак Борче Живковић, који је спавао у другој соби.8. Око 20,15 часова упадну одједном у собу шест гестаповаца са упереним револверима. Млађи Ђукановић, који се сада налази на раду у Немачкој, причао ми је на Бањици, да су они куцали на вратима по уговореном знаку. Поред тога одмах су знали да Аца Бранковић има два револвера! ШТО И МИ НИСМО ЗНАЛИ. Један агент, опет по причи Ђукановића, окренуо се Науму и рекао му - „Науме, зар ти није жао!“ За време хапшења Наум се држао врло прибран и хладнокрван, иако га знам као кукавицу - „ЈЕР МИ ЈЕ РЕКАО ПРЕД САМ ПУТ ДА БИ СВЕ ИСПРИЧАО АКО БИ ГА НЕКО ПРЕТУКАО ПОШТО ЈЕ БОЛЕСТАН НА НЕКИМ ПЛУЋНИМ ЖЉЕЗДАМА!“ Све ове податке о знаковима и револверу знао је и Дуле Никодијевић, - КОЈИ НИЈЕ БИО ПРИСУТАН ЦЕЛО ПОСЛЕ ПОДНЕ!9. За време првог испитивања у Ратничком Дому - Ђукановић ми је причао да је Наум зват код иследника и ПРЕ и ПОСЛЕ саслушања сваког од наших људи који су били поређани у ходнику пред вратима. То потврђује и Павле Милошевић који је такође сада у Немачкој на раду.10. Наум Тасић је лежао у подруму затвора, недељу дана само и одмах је пуштен, док су сви остали сем Ђукановића старијег, који заиста није имао појма о ма чему! У затвору у Александровој ул. бр. 5, Наум је био весео, причао је и хвалио се са „ЈУРАО“ и говорио да ће ускоро бити пуштен. Кад је изишао из затвора, Милан Ђукановић га је видео једног дана, имао је ново одело и нов сат.11. Почетком септембра (или у августу, не сећам се!), буде ухапшен Матејевић, који је после два дана нестао у бункеру у Ратничком Дому, а није се више вратио. Гуља Јововић, који је био у истој ћелији са Матејевићем, добаци ми после тога једну цедуљу са овом садржином: „Ми смо ухапшени по списку који се налазио на столу др. Францезија помоћника Бранта, шефа анти ДМ отсека - у Гестапоу! Тај је списак предао бивши зубни лекар и војвода Радомир Раша Арсенијевић, који је идентичан са Губеревом. Што се тиче Наума Тасића, доказ да је гестаповски конфидент јесу: - да је пуштен на слободу, да Вам није предао писмо у коме сам Вам јавио да не дођете у Београд и да је „ПРЕПОЗНАВШИ МАТЕЈЕВИЋА КОЈИ СЕ КРИО У БЕОГРАДУ, УХАПСИО ГА РЕВОЛВЕРОМ У РУЦИ АЛАРМИРАЈУЋИ НЕКЕ АГЕНТЕ ОКО ЊЕГА!“

Овај последњи доказ, сигурно је добио од Матејевића. Што се тиче осталога, знам да је тај Арса становао у истој кући код Јововића, да га се он плашио, и да је ово можда само претпоставка. С друге стране стварно инг. Жакула био је ухапшен од Фелдполиције, заједно са Цигом Стојковићем (?), који је радио у Специјалној полицији, а са којима је био у обавештајној вези на рачун ОШ ЈРО 1001. Ми смо добили то Јововићево писмо о хапшењу инг. Жакуле, и баш смо дошли у Београд не би ли могли некако да га спасимо!12. ЗА ВРЕМЕ МОГА САСЛУШАЊА ВИДЕО САМ НА КОРИЦАМА АРХИВЕ ЦЕЛОГА НАШЕГА ПРОЦЕСА: СЛОВО „Т БРОЈ 589“ И ИМЕ НАУМА ТАСИЋА ИСПИСАНОГ ТУШОМ“! Спреман сам да се закунем на ово. Сведок може бити и Милутиновићев брат од тетке Инг. Наумовић, иначе брат ген. Јоце, који је био у ИСТОЈ ћелији са мном и који је пуштен на слободу. Причао сам му о свему овоме. И њега је Наум пробао да упропасти, пошто је признао за састанке у његовом стану и да је умешан са мењањем фунти.13. Нешто доцније агент Аца Бранковић ми рече у ходнику затвора у највећем поверењу: - да му је његов иследник причао стиме да ће изгубити главу ако некоме то понови - ДА ЈЕ НАУМ ТАСИЋ КОЈИ ЈЕ СТУПИО У НЕМАЧКУ СЛУЖБУ ГЕСТАПОА ПО ХАПШЕЊУ ПОБЕГАО У ШУМУ И ДА СУ ТОМ ПРИЛИКОМ ПОГИНУЛА ДВА НЕМЦА.14. Колико сам сазнао од жене управника позоришта у Нишу Атанасијевића, која је такође ухапшена због нас, верзија је била да је Наум Тасић избегао своје убиство, док је био са два агента у Нишу, да би вршио хапшења, и да су та два агента убијена, док је она, управникова жена, видела Наума Тасића у Београду пре свога хапшења, сав је био блед и разјарен.15. 25 септембра 1943. изведени су из Гестаповског истражног затвора из Краља Александра ул. бр. 5: Милутиновић, Жакула, Јововић, Б. Живковић, Радивојевић, Коларић и Аца Бранковић и одведени у 8,30 часова право на Јајинце за стрељање.15. Брана Мишић који је био затворен у мојој ћелији, први је сазнао за ово од неких иследника. Баш неколико недеља (2?) пре тога рекао ми је, да му је тај исти иследник рекао да је пала пресуда и да смо сви осуђени на рад а тројица ће бити пуштени. 16. Потврду свега овога добио сам неколико дана (3) доцније када сам у среду пребачен на Бањицу. Тамо сам сазнао да је истог дана субота 25. септембар, стрељано преко 100 људи; - да су међу њима стрељани омладинци ОШ ЈРО 1001, и то 5 Лесковчана и Коњиковић (који нам је давао обавештења о кретању „петрола“ у земљи) и који је раније пребачен на Бањицу. Такође сам сазнао да су деветорица (7 наших и још 2 које не познајем) попунили тај број, пошто је деветоро из Бањице враћено са стрелишта.17. Омладинац ЛАЗАРЕВИЋ, син судије из Лесковца, који се сада налази на раду у Немачкој, ухапшен је од Специјалне полиције, причао ми је на Бањици ово: КАДА СУ ЛЕСКОВЧАНИ ПОШЛИ СА МОЈИМ БРАТОМ (Влатко Пашић) ЗА БОР, ОНИ СУ ОСТАЛИ У РУДНИКУ, И НИСУ ХТЕЛИ ПОЋИ ЗА МОЈИМ БРАТОМ ДО ПИЛЕТИЋА ЈЕР ЈЕ КАНАЛ БИО НЕСИГУРАН. ОСТАЛИ СУ ОСТАЛИ У БОРУ, ГДЕ СУ БИЛИ УХАПШЕНИ ОД СТРАНЕ НАУМА ТАСИЋА! ОНИ СУ СВИ ПЕТОРО СТРЕЉАНИ И ЦЕО ЛОГОР СЕ ХВАЛИ ЊИХОВИМ ХРАБРИМ ДРЖАЊЕМ! Лазаревић ми још рече да је погинуо на терену омладинац СЛОБОДАН МИЉКОВИЋ, приликом покушаја бекства, а да се МИША МАНИЋ морао легализовати код Немаца у Лесковцу и да тамо сада гони комунисте.18. У вези материјала ОШ ЈРО који је пао у руке гестапоа, знам следеће: 3000.000 динара; - овлашћења п.пук. Павловића са именима омладинаца ОШ 1б; - овлашћење ДРАЖИНО са печатом; штаба ГШ 1; - потврда и печат ГШ 110; - књигу пријема телеграма ЈРО 1001; - Борче Живковић није признао где је главна архива, али сам чуо од ЈРО 501, да је нађена у Доњем Катуну. У њој су били: Књига отпрема телеграма, књига куповине и благајничка књига - У КОЈОЈ СУ БИЛЕ НАУМОВЕ ПРИЗНАНИЦЕ ЗА ФУНТЕ И КУПОВИНЕ МАТЕРИЈАЛА ЗА ОДРЕД. Од спискова било је имена тројки у Параћину, Јагодини, Ћићевцу, Ражњу, Алексинцу, Варварину, Нишу, веза за штаб у Сувој планини (три села код Црвене реке). - На самом саслушању, видео сам да Милер (главни иследник и цивилног штаба) зна за канал Г.Ш.110 у Медвеђи, као и име шифре: „Миле Сарић-Трпеза”! Ја сам рекао да сам заиста код њега био са гештетнером и писао летке против комуниста. Мајора Ђурића сам видео једне ноћи једини пут у животу. Гестаповци се нису интересовали да ме питају детаље о Г. штабу 110! Цело саслушање била је комедија. Говорили су ми: сиромах мајор Ђурић сигурно има муке са комунистима. Задовољили су се са констатацијом да сам зиму 1942 провео у Љубостињи, а нису тражили никакве податке о раду у унутрашњости. (Изгледа да им је Наум дао све то!) већ само о Београду (о чему Наум није све знао!).С обзиром на све горње, ја закључујем да је НАУМ ТАСИЋ ОД СТРАХА СТВАРНО УШАО ПОСЛЕ

СВОГ ХАПШЕЊА У СЛУЖБУ ГЕСТАПОА? А ЛИЧНО ХАПСИО И ИЗДАО МНОГЕ НАШЕ ЉУДЕ И ОНДА КАДА ЈЕ ВИДЕО ДА ЈЕ ПАЛА АРХИВА И ДА ЋЕ И ОН БИТИ КОМПРОМИТОВАН - ПОБЕГАО У ШУМУ, КОЈОМ ПРИЛИКОМ СУ УБИЈЕНА ДВА НЕМЦА! КАО ОДМАЗДУ ЗА ОВО ПРЕСУДА ЈЕ ПРОМЕЊЕНА И ЦЕЛА ГРУПА ЈЕ СТРЕЉАНА КАО ОДМАЗДА! КОЛИКО ЗНАМ НИКО НИЈЕ ТЕРЕТИО НАУМА ТАСИЋА ОД НАС ЗА ВРЕМЕ САМИХ САСЛУШАЊА!!Молим у вези горњег на чему сам спреман и да се закунем, да одмах поведете истрагу и извршите прописану казну!Даљи Извештај о раду ОШ ЈРО 1001 поднећу Вам доцније!Ваш, с поштовањем,НИКОЛА Р. ПАШИЋ, с.р.Дописано од п.пук. Рад. З. Ђурића:Пренето од ЧИЧЕ, да се ухапси и спроведе овде или у В.К.п.пук. Рад. Р. Ђурић, с.р.Досије бр. И-А-ИИ 41470

ДОКУМЕНТА О МАУТХАУЗЕНУ

7567139-513Архив Југославије, БеоградДЕМОКРАТСКА ФЕДЕРАТИВНА ЈУГОСЛАВИЈАДРЖАВНА КОМИСИЈАЗА УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРАИ ЊИХОВИХ ПОМАГАЧАФ БРОЈ 7567139-514О Д Л У К Ао утврђивању злочина окупатора и њихових помагачаЗЛОЧИНАЦ:Презиме и име: Др. ПАЂАНПриближна старост: 40 годинаНародност: ЈугословенЈединица, званични положај и чин: Заменик шефа санитета логора МатхаузенПоследње боравиште: СушакОстали лични подаци:ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА (ОШТЕЋЕНИЦИ):(са личним подацима)Неутврђени број насилнички уморених Југословенских грађана.Архив Југославије, БеоградКРАТАК ОПИС И КВАЛИФИКАЦИЈА ЗЛОЧИНА:САРАДЊА СА НЕПРИЈАТЕЉЕМ. - ИЗДАЈСТВО. - ШПИЈУНАЖА И ДЕНУНЦИРАЊЕ ДРУГОВА ОРИЈЕНТИСАНИХ ПРЕМА Н.О. ПОКРЕТУДр. Пађан се, и ако сам интернирац затвореник, ставља потпуно у службу СС-овца у логору Матхаузену, шпијунира и доставља другове у логору оријентисане према Н.О. Покрету и издаје их СС-овцима. Оваквим својим радом проузроковао је смрт многих затвореника.ПОЈЕДИНОСТИ О ЗЛОЧИНУ:(Злочинац, место, време, начин и средство извршења, жртве, штете):У концентрационом логору у Матхаузену Др. Пађан се потпуно ставља у службу СС оваца, сарађује са њима денунцира и шпијунира другове оријентисане према Н.О. Покрету, логорској управи, која их је слала у казнене радне команде, у којима их је чекала сигурна смрт.За издајничку, денунцијантску и шпијунску услугу СС овцем управа у логору Маутхаузену, поверила је др. Пађану положај заменика шефа санитета у логору.Са овог положаја он је спашавао припаднике Драже Михаиловића, а болесне припаднике Н.О. Покрета одвајао за крематоријум. На овај начин он је уништио многе болесне затворенике, који су били припадници Н.О. Покрета.

Исказима преживелих сведока утврђује се, да је Др. Пађан истакао као девизу, и јавно говорио о свом злочиначком раду: „Ко год није наш треба да умре“, циљајући на припаднике Н.О. Покрета.Са изложеног Државна комисија утврђује да је Др. Пађан ратни злочинац.Ф. бр. 7567139-515ДОКАЗИ:Записничка изјава Зечевић Љубомира од 14-07-1945 године Инв. бр. 12328,Записничка изјава Бојић Милоша од 28-11-1945 године Инв. бр. 12338,Записничка изјава Никић Вјекослава од 1-11-1945 год. Инв. бр. 12309.Архив Југославије, БеоградШТЕТА:(У чему се штета састоји? - Вредност у предратним динарима)САУЧЕСНИЦИ:НАПОМЕНА:Референт: Симић-Милошевић АдамУ Београду 21 јануара 1946 г.Председник,Др. Душан НедељковићСекретар,Др. Иван ГргићМ.П.П.дн. 430-45

СПИСАК ЈУГОСЛОВЕНА ИНТЕРНИРАЦА - НАЗНАчЕНИХ КАО „РАТНИ ЗЛОЧИНЦИ“ ОД СТРАНЕ ПРИПАДНИКА НОП-а У ЛОГОРУ МАУТХАУЗЕНУ582-589Архив Југославије, БеоградИ-68/45МатхаузенДрж. комитет Инв. бр. 12-304582-592С П И С А КМАТХАУЗЕНАрхив Југославије, Београд1. Жарко Тодоровић, мајор бив. југ. војске, организатор покрета ДМ у Хрватској2. Слободан Суботић, адвокат из Београда, бив. секр. М. Стојадиновића3. Стеван Тривунац, адвокат из Београда4. Милош Радојковић, професор универзитета из Београда5. Војислав Суботић, студент из Београда6. Милан Вучковић - „Пушкин“, радник В.Т. Завода, Крагујевац (7) Црно-берз.7. Панта Крстић8. Милан Поткоњак, потпоручник из Београда9. Миле Румел, потпоручник из Шапца10. Воја Поповић11. Милан Пурић, адвокат12. Теофиловић, шумарски инжењер13. Чогурић, адвокат из Смедеревске Паланке14. Грујичић (Грубовић) Света, потпуковник15. Драшко Видић, активни наредник16. Милутин Стојановић, свештеник из околине Београда17. Караклаић, шофер и боксер који је обесио Ратка Митровића у Чачку18. Буљубашић Владо - „Бели“, кројач19. Вулић, кројач, индустр. текстила из Србије (24) стар 30 год.20. Ћирић Ћира, у Русен-лагеру тукао и мучио болеснике оријентисане према НО покрету (7)

21. Матијашић Жарко, Загреб22. Халавања, Загреб23. Тончић Станко, Загреб24. Миловић Стеван,25. Тупањанин Лазар,26. Благојевић Никола, царински чиновник27. Митровић Иса, полициски писар28. Бранко Дивац, срески начелник из Ивањице29. Митровић Милован, ПТ чиновник из Лајковца, бив. рез. наредник30. Јовановић Предраг, капетан био поднадзорник у каменолому, љотићевац, тукао и мучио људе (7)31. Искра, Словенац. Од Савезника затворен у Матхаузену.32. Жупанц, поднадзорник у радној команди на трапљењу кромпира33. Сретен Пантелић, обућар: као председник удружења обућара у Београду у октобру 1943 г. подказао Немцима Кучековић Николу и другове34. Јовановић Јелисавета, сада у војсци, марта 1944 г. проказала специјалној полицији Благојевић Душана и др.35. Ђорђевић Љубисав, рођ. 1922 г. трговац из Јаковља - оберкапо у служби Немаца тукао и мучио људе, наредио једном Русу да се обеси, учествовао у ликвидацији 15 Јевреја.36. Каламбур Милош, стар 30 г., железн. чинов. Личанин, живео у Београду, био помоћник блокписара и као такав мучио људе. Виновник је смрти партизана Мила Куге.37. Др. Пађан, стар 40 г, са Сушака, шеф санитета у логору радио противу присталица НОВ-а а за ДМ.38. Павле Милошевић, 22 г. из Београда као болничар радио у логору, мучио наше људе. Сарадник др. Пађана (сада у озни), авијатичарски капетан а у логору болничар са др. Пађаном (7)40. Ћира (бр. 20) п. поручник болничар41. Бранко, - „Кривошија“, полициски писар из Ивањице, болн.42. Младен, ветеринар болничар43. Новковић Милан, студент болничар44. Жугић, радио у болесничкој кујни45. Пурић, радио у болесничкој кујни46. зв. „Прца“, радио у кујни47. зв.“Кокан“, радио у кујни48. Ћијовић, поручник, добровољац СДК - болесник49. Веселиновић Чедомир, приватни чиновник из Београда, помоћни капо у картофелмите50. Шеруга Роберт, трг. путник из Марибора, рупниковац, капо: заједно са Веселиновићем и Слободаном Суботићем редуцирали као присталице НОП са рада из кромпирачнице у логор Гузен другове: Ђуровић Мирка, Јовановић Велибора, Митровић Душана, Крстић Живојина и Јаковљевић Миодрага из села Белог Поља код Горњег Милановца. Сви поубијани.51. Церовић Мирослав, из Београда, 23 год. свршени матурант, питомац ДМ. академије у Хомољу. Брица у логору (7)52. Др. Шварц, из Београда53. Др. Живковић Светислав, лекар из Београда, био лекар у логорској амбуланти54. Сима Беговић, раније певач Радио Београда, био тумач у логору.55. Новаковић Александар, био партизан, код Голупца рањен 1942 г. и ухваћен од Немаца па одао групу Шурић Србољуба и сви похватани.56. Вукомировић, фризер 35 г, Србин

Ф-7556ТОДОРОВИЋ ЖАРКОЂЕНЕРЛШТАБНИ МАЈОР КЈВ И ЈВУО (ПУКОВНИК)ДЕМОКРАТСКА ФЕДЕРАТИВНА ЈУГОСЛАВИЈАДРЖАВНА КОМИСИЈАЗА УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧАФ. БРОЈ 7556

139-481О Д Л У К Ао утврђивању злочина окупатора и њихових помагачаЗЛОЧИНАЦ:Презиме и име: ТОДОРОВИЋ МАРКОПриближна старост:Народност: ЈугословенЈединица, званични положај и чин: бив. мајор југ. војскеПоследње боравиште:Остали лични подаци: организатор покрета Д.М. у ХрватскојЖРТВЕ ЗЛОЧИНА (ОШТЕЋЕНИЦИ)(са личним подацима)Неутврђени број насилнички уморених грађана-ки Југославије.Архив Југославије, БеоградКРАТАК ОПИС И КВАЛИФИКАЦИЈА ЗЛОЧИНАСАРАДЊА СА НЕПРИЈАТЕЉЕМ. - ШПИЈУНАЖА И ДЕНУНЦИЈАЦИЈА ДРУГОВА У ЛОГОРУ МАТХАУЗЕНУ.Још у земљи се прихватио издајничког рада и сарадње са окупатором. Био је организатор Д.М. у Хрватској и на тој линији је у логору Матхаузену, шпијунирањем и денунцирањем другова у логору проузроковао смрт многих затвореника.ПОЈЕДИНОСТИ О ЗЛОЧИНУ:(Злочинац, место, време, начин и средство извршења, жртве, штете)ТОДОРОВИЋ ЖАРКО се још у земљи прихватио сарадње са окупатором, те је у Хрватској организовао квинслишки покрет Д.М. који је заједно с Немцима водио оружану борбу против Народноослободилачке војске и Партизанских одреда.Због неке кривице Немци су га ухватили и пребацили у концентрациони логор Матхаузен.Али ни у Маутхаузену не прекида са својим издајничким и квинслишким радом, већ шпијунира и денунцира логорској управи и СС-овцима све напредније елементе, припаднике Н.О.П.Да би својом издајничком улогом што више допринео победи Немаца и што већем уништавању припаданика Н.О.П. окупио је у логору око себе припаднике Д.М. и заједно са њима шпијунирао и денунцирао логорској управи и СС-овцима, да их је она слала у кажњеничке логоре команде у којима је био живот много тежи него у самом логору. У тим командама су их СС-овци и немачки криминалци, премлаћивали моткама и убијали на најразноврсније начине.Због оваквог његовог злочиначког рада велики број припадника Н.О.П. у логору Матхаузену и кажњеничким командама, нашао је своју мученичку смрт.Све злочине у логору Матхаузену Тодоровић Жарко је заједно са групом око њега чинио под паролом: „Ко није са нама треба да умре“.За ову издајничку, шпијунско денунцијантску услугу, Тодоровић Жарку и групи око њега логорска управа је доделила лакше послове у логору.Поред тога логорска управа је Тодоровић Жарку дала и храну коју су сами СС-овци примали, те је услед тога био у много повољнијем положају од свих затвореника.Ова одлука је само мали фрагмент о злочиначкој делатности Тодоровић Жарка, али довољно снажно утврђује његову кривичну одговорност.Ф. бр. 7556139-482ДОКАЗИ:Записничка изјава Кучековић Николе од 31.5-45 г. Инв. бр. 12312„ „ Бајић Милоша од 23.11.45 г. Инв. бр. 12338„ „ Зечевић Љубомира од 14.7.45 г. Инв. бр. 12328„ „ Никшић Вјекослава од 1.11.45 г. Инв. бр. 12309„ „ Рајшић Милана од 10.8.45 г. Инв. бр. 12310ШТЕТА:(У чему се штета састоји? - Вредност у предратним динарима)САУЧЕСНИЦИ:НАПОМЕНА:Референт: Симић-Милошевић Адам

У Београду 14.2.1946 г.ПредседникДр. Душан НедељковићМ.П.Секретар,Др. Иван ГргићП. дн. 2763-45

СПИСАК ЛИЦАГРУПЕ ОД 29 ЗАТОЧЕНИКА ИСТРАЖНОГ ЗАТВОРА ГЕСТАПОА У УЛИЦИ КРАЉА АЛЕКСАНДРА БР. 5, КОЈИ СУ НА ДАН 29 СЕПТЕМБРА 1943 ГОДИНЕ БИЛИ ПРЕБАЧЕНИ У КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР НА БАЊИЦУ, ГДЕ СУ ЗАВЕДЕНИ ПРЕМА БАЊИЧКОЈ ЕВИДЕНЦИЈИ ОД БРОЈА 17172 ДО 17200:1. Бугарчић Цветко, земљор. 1909 ... Бањ. број: 171722. Пајић Радоје, земљор., 1880. ... „ 171733. Животић Миливоје, земљ. 1896. ... „ 171744. Марјановић Стева, земљ. 1920. ... „ 171755. Николић Боривоје, земљ. 1883. ... „ 171766. Стојковић Ђура, земљ. 1906. ... „ 171777. Павловић Михаило, земљ. 1880. ... „ 171788. Андрић Зорица, домаћица, 1906. ... „ 171799. Божић Милкица, Цаца, домаћица, 1915. ... „ 1718010. Матејић Добрила, домаћица, 1912. ... 1718111. Матејић Десанка, домаћица, 1908. ... „ 1718212. Рончевић Деса, домаћ, 1912. ... „ 1718313. Рихтер Нада, чинов, 1922. ... „ 1718414. Одавић Првослав, пол. чин. 1909. ... „ 1718515. Антић Момчило, пол. чин. 1909. ... у заробљеништво СТРИЈ ... 1718616. Борота Борисав, мајор КЈВ, 1897. ... пуштен кући ... 1718717. Божић Никола „Лола“ 1912, чин. Мин. ... у логор у Мосбургу... 1718818. Венцел Карло, кафеџ. 1905... у КЛ Маутхаузен /38643/ ... 1718919. Ђукановић Драгутин, ученик УШ, 1923... у КЛ Маутхаузен /38428/ 1719020. Јовановић Живојин, кап. И, 1884. ... 1719121. Милошевић Павле, матурант, 1924. ... у КЛ Маутхаузен /38529/ ... 1719222. Стаменковић Живојин, ст. 1921... као болестан враћен у БЛ, па кући 1719323. Мишић Бранислав, монтер, 1903. ... У Немачку, Орган Тодт... 1719424. Петровић Тома, чин. Н. Банке, 1918... у КЛ Маутхаузен /38575/ 1719626. Козомора Раде, кројач, 1915. ... 1719527. Бојковић Владислав, служитељ, 1890... у КЛ Маутхаузен /38046/ 1719728. Пашић Никола, чин. „Петрол“ 1918... побегао из Бањ. логора 6.10.1943. 1719829. Темоли Јосип, чин. Окр. Уреда, 1914. ... упућен на рад... 1719930. Таркар Јосип, бравар, 1913... у КЛ Маутхаузен /38639/... 17200Горе именовани су провели у карантину - баракама у дворишту Бањичког логора све до 6. септембра 1943, када су преведени у собе 17 и 25 зграде Бањичког логора, због бекства из логора: капетана Нешка Недића, мајора Ореља и Николе Пашића тога дана.

САСЛУШАЊА ОМЛАДИНАЦА У ГЕСТАПОУ И УДБИ

МИЛУТИНОВИЋ Богдан - „Боцко“, студент технике из Београда, Сребреничка 2, рођен 16.11.1919. у Лесковцу, од оца Властимира и мајке Маре рођ. Лазаревић, вере православне, самац.Помиње се под следећим именима и конспиративним именима: Драгољуб Савовић, Братољуб Савовић, Братољуб Ставовић, Драган Симић, Петар Илић, Петар Ивић, Јовановић Милутин и „Бошко“.Р 13, повереник БдС Београд, у своме извештају од 1.7.43. упућеном СС-Стурмбаннфуехреру

Сатлеру, наводи да је Милутиновић шеф „Јуро“ омладине ДМ и да треба да зна за све штабове „Јуро“ омладине и да треба идућих дана да дође у Београд, да би организацији дао нове инструкције.Р 13 у своме извештају од 5.7.43 упућеном Сатлеру наводи, да је један курир на дан 2.7.43, саопштио Милутиновићу, да треба да се припреми за пут у Београд. Р 13 у свом извештају од 10.7.43. упућеном Сатлеру наводи, да се Милутиновић мора одмах да ухапси.У кратком дневном извештају од 11.7.43. наводи се да је Милутиновић ухапшен ноћу 10/11.7.43. у Београду.Р 13 у своме извештају од 26.7.43. упућеном Сатлеру наводи, да је утврдио да је Милутиновић организовао целу националну групу нишког позоришта, како би иста вршила пропаганду у духу ДМ.Наум Тасић, инспектор омладинског ДМ штаба 1001 и доцнији повереник Гестапо испоставе Јагодина, у своме саслушању од 20.7.43. код Р 13 изјавио је: да је се марта 1942. упознао преко капетана ДМ Власте Ђорђевића са Милутиновићем у манастиру Љубостиња; да је после 10 дана путовао за Београд и том приликом посетио Милутиновића и да му је исти издао наређење да у Варварину ради на придобијању омладине за ДМ и да је организује, што је он и учинио; после овога је дошао Милутиновић у Варварин и лично преузео организацију омладине; да је са Милутиновићем путовао у Београд, Ниш, Јагодину, Ћуприју, Житковац и Алексинац, где је овај одржавао конференције у циљу организовања омладине; да му се Милутиновић обратио са захтевом, да му у Београду нађе стан, пошто хоће да се пресели у Београд, а поред тога да пронађе једног агента, који би Милутиновићу омогућио несметано путовање од Ћићевца до Београда; да је Милутиновић наредио полицијском агенту из Београда Станковић Александру Аци да убије управника позоришта у Нишу, Константина Атанасијевића - „Бату“, пошто овај исувише зна; да је Милутиновић по доласку у Београд отишао у стан Драгана Ђукановића, Церка 9, ухапшен као припадник омладинске организације, а да је њему (Тасићу) дао једно писмо, које је требао да однесе његовој љубавници Атанасијевић Душанки, Жоржа Клеменсоа 2, ухапшена као припадница ДМ, која је требала да поднесе неки извештај, али да иста на састанак није дошла; да је Милутиновић за време свога путовања за Београд разговарао у возу са неким капетаном, који игра велику улогу у покрету ДМ и да је овом разговору присуствовао само инг. Матејевић, док су сви остали морали да напусте купе.У белешци од 22.7.43. код Вербиндунгсфуехрер-а код српске специјалне полиције наводи се, да је специјална полиција примала акт од испоставе БдС Ниш у коме се наводи, да је извесни Братољуб Савовић (Милутиновић) водећи припадник ДМ кога треба ухапсити, али да се трагањем у Београду није ништа пронашло. На крају се наводи, да исти одржава љубавне везе са Душанком Атанасијевић и да се на њен стан пази.Инг. Милорад Наумовић из Београда, Мајке Јевросиме 6, ухапшен због сарадње са омладинском ДМ организацијом, у своме саслушању од 26.7.43. код БдС Београд изјавио је:да је Милутиновић његов брат од тетке и да је истога био запослио код себе у својој канцеларији у Карађорђевој улици 1; да су код њега долазили његови школски другови и да од њих познаје само Пашића Владислава из Београда, Крунска 10, и када је исти долазио, да су разговарали само о безначајним стварима; да претпоставља да је Милутиновић држао састанке са својим друговима у канцеларији, пошто је имао свој кључ од канцеларије; да је од осталих службеника сазнао, да се Милутиновић бавио у канцеларији ван радног времена и како му је, једном приликом нестала нека књига, то је наредио, да се главни улаз намести нова брава, како биМилутиновићу онемогућио да и даље улази у канцеларије; да је са Милутиновићем дошао у сукоб због његових студија и да је исти напустио код њега службу. У своме саслушању од 27.7.43. код БдС Бгд Милутиновић је изјавио:да је из Београда отпутовао 15.9.42. у Трстеник и да су је средином септембра 42. ДМ капетан Ђорђевић Власта предложио, да образује ДМ омладинску организацију и који му је саопштио, да је на истој већ рађено и да је он (Милутиновић) био предвиђен за шефа једног одељења, али како је организација била предвиђена на војној основи, то се је овоме противио и отишао код мајора Ђурића, коме је предложио, да се омладина организује на политичкој, а не на војничкој основи, штоје овај и прихватио; да је после овога образовано неколико штабова и то: Штаб 1001, под његовом управом, Штаб 601 под управом Владете Јовановића, Штаб 808 у Црној Гори, који је изгинуо у борбама против комуниста, да није имао везу са осталим штабовима; да су Штабу 1001 припадали: Светозар Јанковић из Београда, Бранкова 21/ИИИ, Башић Никола-Ники из Београда, Крунска 10 и студент Видојевић, који је био стално у Јужној Србији; да Наум Тасић није био члан

Штаба 1001, већ да је играо улогу неког инспектора тога штаба; да је Штаб 1001 новембра 42. примио од Драже Михаиловића упутство за рад; да је крајем децембра 42. отишао у Лесковац и наредио матуранту Миодрагу Минићу, да организује националну омладину, како би иста у датом случају могла бити употребљена за рад против комуниста, да је као даље сараднике у Лесковцу придобио матуранта Данета Милковића и неког „Цањка“; да је у Лесковцу придобијено око 50 младића и да се на њиховом челу налази Минић; да је Минић требао да спроведе организацију и у Прокупљу; да је марта 43. образовао омладинску групу у Алексинцу на чијем се челу налази матурант Мирослав Милошевић „Жабац“, учитељ Слободан Даниловић, „Лотар“ и матурант „Муша“; да је ова група обухватала Алексинац, Ражањ и Соко Бању и да је бројала око 80-90 људи; да је образовао групу у Белој Паланци под вођством банкарског чиновника Арсенија Паунковића, који је радио са неким студентом теологије и да је ова група имала око 10 чланова; да је групе у Варварину, Ћићевцу, Ћуприји и Јагодини образовао Наум Тасић, чије је вођство доцније преузео учитељ Добривоје Петковић „Бива“ из Ћићевца; да је се у Београду врло мало бавио и да је највећи део времена проводио у унутрашњости земље у додиру са омладинским вођама и да је био врло често у Нишу, где је био у вези са управником позоришта Константином Атанасијевићем „Батом“, али да та веза није имала никакве везе са омладинском организацијом, да је вођа омладинске групе у Нишу био Миодраг Шобаић, улица Стојана Протића 16а, где су се одржавали састанци; да је Шобајић после извесног времена отишао добровољно на рад у Немачку; да на место Шобајића није никога одредио, јер није било потребно, а сем тога је и сам врло често био у Нишу; да се конференције у Нишу нису одржавале у стану Атанасијевића Константина, нити код Руже Петровић, у Француској улици бр. 8; да су у Јагодини чланови организације: студент Момчило Кушић, матурант Ђорђе Настасијевић и Коста; да је се у Ћуприји срео неколико пута са чиновником фабрике шећера Пером Кушељом, који је прикупљао вести о комунистичкој делатности у Ћуприји; да је једаред преноћио код кафеџије Марка „Оријенталац“ у Ћуприји, али да овај нема никакве везе са омладинском организацијом; да је се задржао са Наумом Тасићем један дан и ноћ код Фиће у Житковцу и да је исти припадао омладинској организацији, а да је у организацији био потчињен Станковићу „Муши“; да не познаје адвоката Љубу Цемовића у Београду и да незна да ли је Тасић имао какве везе са њим; да је Тасић имао задатак да размени златнике добијене од ДМ мајора Ђурића, који је финансирао Штаб 1001; да не познаје полициског агента Александра Бранковића и да незна у каквом је односу исти био са организацијом, али да је исти био познаник Наума Тасића, и да је од Тасића добио разне легитимације.Наум Тасић у своме саслушању од 29.7.43. код БдС Београд изјавио је: да је у Београду набавио једну машину за умножавање и исту преко агента специјалне полиције Николе Ракетића, пре месец дана, послао Милутиновићу и да му је овај исплатио 55.000 динара; да је неки „Душко“, курир ДМ мајора Ђурића, пре 3 месеца, носио једну модерну радио станицу и да му је иста била одузета у Сталаћу од стране једног финансиског чиновника, да је курир одмах отишао код Милутиновића у Алексинац, који је издејствовао повратак радио станице исплатом веће суме новца овом финансиском чиновнику.У белешци од 6.8.43. код БдС Београд наводи се, да је Милутиновић октобра 42. организовао у Београду 15 младих Срба са којима је отишао код ДМ мајора Ђурића и да су ови омладинци требали да се ангажују за пропаганду и курирску обавештајну службу;да је Милутиновић донео мајору Ђурићу из Београда једну машину за умножавање, коју је предао преко шефа железничке станице Барлова код Куршумлије; да је почетком 42 добио наређење да ступи у везу са повереником Бабцем;да је ступио у везу са чланом Сокола Војновићем, како би сеоску омладину организовао за ДМ; да је средином новембра набавио за мајора Ђурића једну радио станицу; да је јавио јула 43, да неки Антонио Поци треба да путује за Швајцарску и да тамо треба да заврши неке послове за ДМ;на крају се наводи, да се Милутиновићу ни у ком случају несмеју дословце саопштити предњи подаци, како он не би могао да позна извор, а да после саслушања, исти несме бити ни у ком случају пуштен на слободу, већ има бити прибележен за одмазду.Коњиковић Винко „Хеинрицх“, бивши чиновник, Петрол А.Д., са станом у Београду, Шеноина 8, ухапшен као припадник омладинског ДМ Штаба 1001, у своме саслушању од 21.8.43. код БдС Београд изјавио је:да је имао један састанак са Милутиновићем у једној кући у близини железничке станице Сењак и да је исти том приликом од њега тражио, да доставља податке о транспорту минералног уља, а нарочито о транспорту уља за Грчку и Босну и да га је Милутиновић упознао са шифром, помоћу

које је шифровао своје извештаје.Јововић Георгије „Фриц“, чиновник из Београда, Приштинска 51/ИИИ, ухапшен као члан омладинског ДМ Штаба 1001, у своме саслушању од 23.8.43. код БдС Београд изјавио је:да Милутиновића познаје још од 1937, да су кумови и да га је овај увео у омладинску организацију, која је требала да се бори против комуниста; да је Милутиновић у јесен 42. отишао из Београда и да се вратио јануара 43. доневши са собом једно пуномоћје од ДМ потпуковника Павловића и да је покушао да ступи у везу са српским клубом ради придобијања истог за рад, што је било узалуд; да је Милутиновић почетком фебруара 43 поново отишао на терен и да се вратио са једним пуномоћјем потписаним од Драже Михаиловића и да је после тога одржао 3-4 састанка, поделио улоге и конспиративна имена; да је овом приликом њему (Јововићу) наредио, да у Београду организује курирску станицу и да истом управља; да је инг. Жакула Душан „Лент“, Краља Александра 2, био одређен за обавештајца у Београду; да је Милутиновић увео у организацију Конрада Коларића „Фар“, који је требао у Београду да организује другу курирску станицу и да су писма која је Милутиновић слао са терена била снабдевена конспиративним именима.Пашић Никола - „Ники“, бивши чиновник Петрол А.А. Крунска 10, ухапшен као припадник омладинског ДМ Штаба 1001, у своме саслушању од 25.8.43. код БдС Београд изјавио је: да је Милутиновић у јесен 42 ступио у везу са ДМ потпуковником Павловићем, који му је одобрио образовање омладинске организације а када је потпуковник Павловић био ражалован, онда је поново добио одобрење од ДМ мајора Ђурића; да му је Милутиновић причао да је Саша Михаиловић шеф ДМ у Београду и да га је упознао са Коњиковићем Винком.Живковић Борисав, сељак из Д. Катуна, ухапшен као припадник омладинског ДМ штаба у своме саслушању од 25.8.43. код БдС Београд, изјавио је: да је на 15 дана пре његовог хапшења дошао код њега Наум Тасић и довео Милутиновића и Николу Пашића, с тим да исти остану у његовој кући неколико дана; да су ова двојица са собом донела један кофер и да је се Тасић после 15 дана вратио и онда је Милутиновић са осталима отпутовао за Београд.Александар Бранковић „Аца“, полициски агент из Београда, Вразова 20, ухапшен као припадник омладинске ДМ организације, у своме саслушању од 26.8.43. код БдС Београд изјавио је: да је агент специјалне полиције Никола Ракетић донео са терена фотографије Милутиновића, па су он и повереник специјалне полиције Никодијевић Душан, Обилићев венац 22, направили лажне легитимације за Милутиновића; да је једном приликом био на терену са Милутиновићем и када је хтео да се врати за Београд, имао је неприлике због Бугара, па је морао да се врати код Милутиновића и да је приликом повратка затекао овога да са једном девојком, старом око 24 године, нешто претурају по пошти; да је Милутиновић - објаснио своју ситуацију, овај му је рекао, да иде у Ражањ и дао му једну цедуљу за неког „Мусу“ у с. Пардик; да је неколико дана по његовом повратку у Београд, Тасић отпутовао код Милутиновића и истоме саопштио да припреми штаб за пут за Београд; да му је Милутиновић једном приликом наредио, да треба да се спреми да ликвидира управника позоришта у Нишу Константина Атанасијевића и неког потпоручника, који ради за Гестапо, а који је раније био код Косте Пећанца; да му је Милутиновић овом приликом говорио о неким отровима и о отровним цигаретама са којим располаже.Павле Милошевић, „Енглез“, ђак гимназије из Београда, Трнска 27, ухапшен као припадник омладинске ДМ организације у своме саслушању од 26.8.43.код БдС Београд изјвио је:да је присуствовао састанку омладинске организације у Карађорђевој улици 1, да му је том приликом Милутиновић дао надимак „Енглез“ и да му је наредио, да у свом разреду врбује ђаке за омладинску ДМ организацију;Милорад Стевановић „Турчин“, чиновник за управе за јеврејску имовину у Београду, Милоша Великог 84, ухапшен као члан омладинске ДМ организације, у своме саслушању од 27.8.43, код БдС Београд изјавио је:да га је Милутиновић августа 1942. врбовао за омладинску организацију, наглашавајући да је потребно да се комунистима објави борба и да је од истог добио налог да изврши припреме да образује једну позоришну групу, која би давала позоришне комаде у националном духу, али да до овога није дошло јер полиција није дала одобрење.Ђукановић Драгутин, ђак учитељске школе у Београду, Церска 9, ухапшен као припадник омладинске организације, у своме саслушању од 27.8.43. код БдС Београд, изјавио је:да је на молбу Наума Тасића пристао да прими на преноћиште за две ноћи у свој стан Милутиновића, што је и учинио и овај је дошао код њега 10.7.43, где је био и ухапшен.

Атанасијевић Душанка рођ. Станишић, жена Константина управника позоришта у Нишу, са станом у Београду, Жоржа Клеменсоа 2, ухапшена као припадница омладинске ДМ организације, у своме саслушању од 6.9.43. код БдС Бгд изјавила је:да је се са Милутиновићем упознала у Нишу, када је са истим одржавала интимне односе, да је знала за његов илегалан рад, али а у истом није имала никаквог удела;Милутиновић у своме саслушању од 7.9.43. код БдС Београд изјавио је:да су постојали омладински штабови 1001, 501, 701, и да је Штаб 601 постојао у пределу Санџака под вођством Владете Јовановић; који је априла или маја 1943. са више својих сарадника био убијен од стране Албанаца; да је Штаб 808 био у Црној Гори, али да је био уништен од стране комуниста; да Штаб 501 води Лазар Јовановић који је стално у покрету; да Штаб 1001 није имао везе с војним и цивилним штабом у Београду; да је Светозару Јанковићу „Бати“ у Београду, Бранкова 21/ИИИ, било поверено да образује омладинске групе у Сопоту, Младеновцу, Смедеревској Паланци, Великом Орашју, Умци, али да овај није имао успеха; да је набавио један апарат за умножавање, али за ДМ команданта Весића, а не за мајора Ђурића; да не познаје Бабца, нити пак неког вођу Сокола Војновића; да не познаје Антонија Поциа, нити да зна да ли је исти требао да путује за Швајцарску, али да зна да је Константин Атанасијевић хтео да побегне за Швајцарску, да би спасао себе и да је исти пре рата био комуниста и истог се одрекао још пре рата и да код ДМ није уживао поверење због свог ранијег става иако је покушавао да са ДМ ступи у везу; да је са истим често састајао, али да он нема никакве везе са организацијом; да је са Душанком Атанасијевић био у љубавним односима, али да истој није говорио о своме раду; и да су у канцеларији инжињера Наумовића, у Карађорђевој улици 1, одржавани састанци омладинске организације, али без његовог знања. У завршном извештају од 9.9.43. наводи се да је Милутиновић био шеф омладинског ДМ Штаба 1001 и руководио радом организације и да је на истом положају остао све до свога хапшења, па како је исти дао добровољно податке у своме саслушању, то се предлаже, да се исти упути на присилни рад.У белешки од 24.9.43. наводи се да је Милутиновић отпуштен из полицијског затвора у циљу одмазде.Мара Милутиновић из Београда, Сребрничка 2, упутила на дан 16.11.43. молбу БдС у којој моли да се њен син Богдан Милутиновић пусти из затвора, наводећи да је исти увек био националиста.У белешки од 6.12.43. код БдС Београд наводи се да је Милутиновић по диспозицији од стране СС-Стурмбаннфуехрер-а Бранта стрељан на дан 25.9.43. у оквиру мера одмазде.АНТИЋ А. Момчило(Извор: Архива БдС-Београд)Именовани је заједно са инжињером Душаном Жакулом, такођер присташом омладинског Штаба 1001 (лични предмет Т 589) био у вези са присташама Драже Михаиловића у Управи града Београда те је дао драгоцјене податке (Нијемцима; напомена обрађивача) о појединим полицијским чиновницима. О Антићу међутим ни Милутиновић ни Жакула нису могли ништа изјавити, што би га теретило.Момчило Антић био је референт специјалне полиције Управе града Београда који је 1943. године под сумњом веза са организацијом ДМ био ухапшен и по БдС-у Београд новембра мјесеца 1943. отпремљен у ратни заробљенички логор за официре у Њемачку у мјесту Стриј.

* * * * *

Влатко Пашић, студ. Београд, члан ОШ ЈРО 1001/Бгд - Извод из саслушања пред иследним органима 1952. године:Организација ДМ у Београду у 1941. години:„Београдски подземни штаб имао је у свом саставу мало људи. Командант у то време је био ппук. Манојловић. Серафим Неготинац, кога смо звали „ађутант“ био је нека врста начелника штаба. Вјекослав Фаркаш старао се за радио материјал, нама толико потребан, Фаркаш је био поручник. Зоран Васиљевић, инж. пор. био је убачен у беогр. телеграфско-телефонску централу, као обичан радник: да хвата разговоре и врши интелигентне саботаже. Војин Андрић је био задужен за омладину - средњошколце и студенте, скоро сва се курирска служба обављала преко омладинаца. Александар Саша Николајевић, рез. коњ. пор.: преко његове банке примљена је прва већа пошиљка новца из Турске. О сакупљању новца од беогр. трговаца старао се вазд. кап. ИИ класе

Бративоје Урошевић („Матић“). Снабдевање је спадало у надлежност кап. И кл. Стојана Станислава, доцније главног интенданта штаба на Равној Гори. Обавештајна служба била је у рукама два брата ђенералшт. мајор Бошка и Жарка Тодоровића и кап. Александра Саше Михајловића. Са њима су тесно сарађивали кпа. ИИ Ненад Митровић и његова вереница Олгица Вучковић (Таковска 19), пор. Пипан и пук. Пантић Бранислав. За техничке детаље слања људи на терен на Равну Гору био је одговоран пор. Жика Лазовић - он је припремао водиче, преноћишта и снабдевања успутно. Ради лакшега рада, Београд је био подељен на реоне и секције (14).„... Раде Милинковић „Џек“, био је шеф Војног штаба свих корпуса у Београду, после формирања штабова 5 корпуса после августа 1943 године.Кап. Петковић и Рачић „Џони“ радили су по војној обавештајној линији. (Антон Рачић)!Ја, В. Пашић по контраобавештајној линији, а кап. Комадинић по комунистичкој партији. Под нама је било у сваком од 5 корпуса иста подела. (М-573).Из докумената се види, међутим, да је целокупном обавештајном службом Команде Београда руководио пеш. кап. Радомир Милинковић „Џек“ и на извештајима се потписивао и као „шеф обав. службе“ или „Шеф Главног обав. центра“ током 1944. године. „Џек“ је радио и ранијих година, али под „Доловцем“ - мајор Божа Ранковић, до 1944, јер је целокупну обавештајну службу држао Саша Михајловић, док није предао команду у Београду „Ђоки“ - Павловић Иван, капетан. „Џек“ је ухапшен крајем априла 1945. у Београду и убијен у затвору ОЗНЕ у ул. Булевар мира 20.Антон Рачић - „Џони“ - „Мома“, помиње се у документима као „помоћник шефа обав. службе“ у Београду, и то од почетка 1944. године, по занимању ђак, имао је чин наредника. У организацији ДМ од 1942. године. Стан: Француска ул. бр. 21. Он је унук Николе Пашића, од кћери Паве.