Проф: др Милан Станковић

Октобар, 2020.

ISTORIJSKI RAZVOJ JAVNOG PREVOZA

• Tokom 16. veka u Evropi se pojavljuju prve kočije koje su saobraćale između

glavnih gradova prema voznom redu. To su bili:

➢ poštanska kola sa konjskom vučom, u okviru poštanskog sistema,

mogla su se iznajmiti za putovanje od jednoga poštanskog stajališta do

drugog duž glavnih puteva.

➢ poštanski furgon, koji se koristio za prevoz robe. Saobraćao je na

određenim linijama po unapred utvrđenom voznom redu.

➢ ekspresna poštanska kola koja su prevozila putnike i poštu.

• Tokom 17. veka putevi su većinom bili u lošem stanju, vozarine su bile

visoke, a usluge spore i neudobne. Putovanje od oko 280 km trajalo je četiri

dana. Oblici prevoza bili su prilagođeni gradskom području.

• Najpoznatiji su:

➢ fijaker je bio prvi oblik javnog prevoza, preteča taksija. Ime je nastalo

od francuske riječi "haquenee, što znači konj srednje veličine i

kvaliteta, korišćen za jahanje, ali ne za rat ili za lov.

To je uskoro počelo značiti konj za iznajmljivanje, a zatim isto tako i

vozilo za iznajmljivanje. Iznajmljivali su se za vožnju po gradu, a prvi

put su se pojavili u Londonu 1600. godine.

➢ stolica nosiljka bila je postavljena na dva štapa koja su nosila dva ili

četiri nosača.

➢ Omnibus - godine 1825. proizvođaču kočija Shillibeeru dato je da

izradi posebno projektovane kočije, sa velikim prostorom za sedenje

za upotrebu u Parizu.

Vozilo su vukla tri konja, a u njemu je moglo sediti 18 putnika.

➢ Konjski ulični voz - "ulična železnica", tramvaj sa konjskom vučom

ili hor-secar predstavljao je glavni napredak u prevozu putnika u

gradovima. Prvi put je pušten u saobraćaj 1832.

Predviđalo se da će trajati samo dok se parna železnica ne proširi

do New Yorka, ali konji su dobro radili i nikada ih nisu zamenile

parne lokomotive.

• Procenjuje se da stanovnici Los

Anđelesa provedu prosečno 90 sati

godišnje u gužvi u saobraćaju, a

106 dana života u traženju mesta

za parkiranje.

• Mnogi gradovi odlučuju se da

smanje broj automobila u centru,

kroz zabrane, više cene parkinga,

bolje planiranje, a ponekad se

odlučuju i da plate ljudima da se ne

voze, kao na primer u Milanu.

• Madrid je već uklonio saobraćaj sa mnogih ulica i pokazuje sve veću tendenciju

širenja pešačkih zona. Stanovnicima tih zona biće dozvoljeno i dalje da voze,

dok će ostali biti kažnjeni sa 100 evra ako se ogreše o zabranu. Plan je da se u

narednih pet godina, 24 najprometnije ulice prilagode za pešake.

• Prošle godine, kada su nivoi smoga porasli u Parizu, grad je na kratko zabranio

vožnju automobilima sa parnim brojem na registarskim tablicama. Kao rezultat

te odluke, zagađenje se u nekim delovima grada smanjilo za čak 30%.

• Do 2020. godine gradonačelnik Pariza planira da udvostruči broj biciklističkih

staza, zabrani automobile koji koriste dizel gorivo, i ograniči zagađenje tako što

bi ohrabrio ljude da koriste električna i druga vozila koja imaju manju emisiju

izduvnih gasova.

• U kineskoj oblasti Sečuan blizu Čengdua planira se novi grad koji će biti tako

dizajniran da će se moći stići do bilo koje lokacije peške za 15 minuta, i vožnja

automobilom će u mnogim slučajevima postati suvišna.

• Plan grada ne zahteva potpunu zabranu vožnje, već će samo polovina ulica

služiti za tu svrhu. Grad će biti povezan linijama javnog prevoza, dok će

očekivana populacija grada od 80.000 ljudi moći da ide na posao peške.

• Iako Hamburg ne planira da zabrani vožnju automobilom u centru, grad se trudi

da olakša druge načine prevoza. Planira se nova „zelena mreža“ koja bi trebalo

da poveže parkove u gradu i tako omogući ljudima da svuda stignu biciklom ili

peške.

• Helsinki očekuje rast stanovništva narednih par decenija, ali što više ljudi dođe,

manje će biti dozvoljeno automobila na gradskim ulicama. Po novom planu,

rezidencijalni delovi grada će se transformisati u gusto naseljena područja u

kojima će pešačenje imati prednost, dok će se do centra dolaziti brzim javnim

prevozom.

• Da bi smanjio količinu smoga, Milano testira nov način da odvrati vozače iz

centra grada. Stanovnici koji se odluče da ne voze dobijaju besplatan vaučer

za gradski prevoz. Uređaj povezan sa internetom se stavlja u automobil i vodi

računa o njegovoj lokaciji, tako da ljudi ne mogu da varaju.

• Pre 40 godina, saobraćaj u Kopenhagenu je bio zakrčen kao u većini velikih

gradova. Danas polovina gradske populacije vozi bickl do posla.

• U gradu se nalaze biciklističke staze dužine 300 kilometara, pa samim tim ne

čudi da je procenat ljudi koji poseduju auto među najnižima u Evropi.

• Oslo je odlučio da zabrani pristup automobilima centru grada sve do 2019.

godine. Glavni grad Norveške će zameniti 35 milja puteva kojima su prethodno

dominirala vozila sa biciklističkim stazama.

• Pored biciklističkih staza, grad će u velikoj meri investirati I u javni prevoz.

Najupečatljivije zvuči izjava gradonačelnika Bogote koji kaže da:

“Razvijena zemlja nije ona u kojoj siromašni imaju

auto, nego ona u kojoj bogati koriste gradski prevoz!"

JGP – Javni gradski prevoz

JGTP – Javni gradski transport putnika

JGMT – Javni gradski masovni transport

Funkcionalnost + Efikasnost

Funkcionalnost + Ekonomičnost

VRSTE JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA

PUTNIKA

1. Konvencionalni (klasičan) sistem transporta putnika

▪ Autobus

▪ Trolejbus

▪ Tramvaj

▪ Laki šinski sistem

▪ Metro

▪ Gradska železnica

2. Novi (inovativni) sistemi

3. Paratranzit

4. Specijalni transportni sistem

• Autobus je najzastupljeniji vid prevoza u većini gradova kod nas i u

svetu. To je posledica visoke elastičnosti tog oblika prevoza, koja se

odnosi na zadovoljenje prevoznih zahteva, investicije, organizaciju i

nasleđenu infrastrukturu.

Posebna pogodnost autobuskog

sistema jesu relativno mala početna

investiciona ulaganja i neznatni

zahvati na infrastrukturi i njenom

osposobljavanju i prilagođavanju.

1. Klasičan prevoz

• Trolejbus je sistem koji je imao intenzivan razvoj sredinom 20. veka. U

kapacitivnom smislu ima karakteristike autobusa, ali bolje vučne

performanse.

• Tramvaj je vid prevoza u upotrebi još od 19. veka. U odnosu na

autobus i trolejbus, zahteva veća početna investiciona ulaganja, koja se

odnose na kolosečne instalacije i kontaktnu elektro mrežu. Primenjuje se

u uslovima većih prevoznih zahteva.

• Laki šinski sistemi (eng. LRT) su nastali razvojem sistema tramvaja i

predstavljaju spektar različitih mogućnosti i kapaciteta između primene

tramvaja i klasičnog metroa.

• Metro sistem pripada kategoriji brzih šinskih sistema. Zahteva izuzetno

velika investiciona ulaganja. Koristi se u velikim gradovima, na pravcima

i koridorima sa vrlo velikim prevoznim zahtevima.

Trase linija metroa su potpuno nezavisne.

• Gradska (gradsko – prigradska) železnica pripada kategoriji

brzih šinskih sistema za masovni i pouzdani transport putnika. Može da

deli kolosečnu i drugu infrastrukturu sa međumesnim železničkim

transportom i predstavlja faktor integracije regionalnog, prigradskog i

gradskog putničkog prevoza.

Novi inovativni transportni sistemi prisutni su duži niz godina. Masovnu

primenu još nisu dostigli.

• Pojedinačni brzi javni prevoz sadrži mala vozila koja saobraćaju po

posebno izgrađenoj mreži (kolosecima). Vozila, kapaciteta između 3 i 6

mesta za sedenje, najčešće prevoze manje grupe putnika ili pojedinačne

putnike.

2. Novi (Inovativni) prevoz

• Prilikom prevoza korisnik bira željenu destinaciju i bez zaustavljanja na

međustanicama, bez presedanja, dolaze do cilja.

• Trase linija pojedinačnog brzog transporta su nezavisne u odnosu na

ostali saobraćaj. Mogu biti jednosmerne, dvosmerne, površinske,

podzemne i nadzemne.

• Stajališta se nalaze na bočnim kolosecima, tako da su odvojena od

glavnih prolaznih koloseka

• Monoreil – jednošinska železnica je relativno novi i brzi sistem

masovnog transporta u velikim gradovima (naročito u Japanu). Ima

nezavisnu trasu u obliku jednodelne šine (grede, nosača) koja je

uglavnom pozicionirana iznad površine tla.

• Sistem fleksibilnog transporta putnika (paratranzit) karakteriše

uloga dopunskih sistema osnovnim oblicima gradskog transporta

putnika.

• To su sitemi koji se po konceptu i načinu funkcionisanja, nalaze

između korišćenja individualnih putničkih automobila i

standardnog autobuskog sistema javnog prevoza.

• To su nisko kapacitivni i specifično organizovani načini prevoza koji u

nekim sredinama imaju ulogu alternativnog sistema prevoza.

• Paratranzit je putnički prevoz u gradovima koji se obično obavlja

drumskim vozilima u uslovima mešovitog saobraćaja. Obavljaju ga

individualni ili javni prevoznici, a dostupan je određenim kategorijama

putnika ili svim stanovnicima.

3. Paratranzit

Paratranzit se na osnovu tehničko-tehnoloških karakteristika može

podeliti na:

– Zajednički privatni automobil (Car Pool)

– Zajednički automobil (Car Sharing)

– Javni bicikl (Public Bike)

– Taksi (Taxi)

– Grupni linijski taksi (Jitneys)

– Transport na zahtev (Demand Responsive Transport)

Zajedničko korišćenje privatnog putničkog automobila (Car pool)

je podsistem dostupan određenom broju korisnika u prostoru i vremenu, u

kojem jedan korisnik (obično vlasnik privatnog automobila), koji je ujedno i

pružalac usluge, u dogovoru sa ostalim korisnicima vrši planiranje i

optimizaciju transportnog procesa u cilju realizacije zajedničke vožnje.

Zajedničko korišćenje privatnog automobila

se zasniva na konceptu deljenja troškova

među korisnicima.

Zajedničko korišćenje automobila (Car Sharing) je oblik polujavne

usluge u kojem korisnik samostalno optimizira realizaciju usluge u skladu sa

prevoznim potrebama.

Za realizaciju svojih transportnih potreba korisniku je na raspolaganju vozni

park različitih konstrukciono eksploatacionih karakteristika, koji koristi za

pojedinačna putovanja, a tarifu i uslove korišćenja ugovara sa operatorom pre

početka korišćenja usluge.

Javni bicikl (Public Bike) - je podsistem dostupan korisnicima u

prostoru i vremenu kao javna usluga, u kojem korisnik svoju transportnu

potrebu realizuje ili dopunjuje korišćenjem javnog bicikla, sam

optimizirajući transpotni proces.

Taksi je vid javnog prevoza koji se obavlja standardnim ili posebno

prilagođenim putničkim automobilima. Njime se obavljaju individualna

putovanja, odnosno od „vrata do vrata“.

Transportnu uslugu obezbeđuje

operator prema definisanom

zahtevu korisnika (u pogledu

vremena otpočinjanja, trase i

dužine transporta), za koju

korisnik plaća cenu koja se

određuje na osnovu određenog

modela.

Linijski grupni taksi (Jitneys) pruža uslugu prevoza na definisanoj

(fiksnoj) trasi, ali bez reda vožnje. Duž trase se ulazak i izlazak putnika iz

vozila obavlja na mestima koja su određena po zahtevu korisnika.

Usluga grupnog taksija podrazumeva da različiti klijenti koriste jedan taksi

za jedan deo ili celu vožnju. Cena vožnje se ovako redukuje i samim tim je

niža u odnosu na cenu vožnje za jednu osobu, odnosno grupni linijski taksi

nudi transportnu uslugu po prihvatljivoj fiksnoj ceni koja je manja od

klasičnog taksija, a neznatno viša od sistema JGPP-a.

• Korisnik dolazi na stajalište sa spremnim novcem za kupovinu karte

(poželjan tačan iznos).

• Po ulasku u Jitney, korisnik vrši plaćanje kod vozača i zauzima slobodno

mesto za sedenje (u ovom podsistemu nije dozvoljeno stajanje). Po

zauzimanju mesta u vozilu, korisnik započinje vožnju.

• Neposredno pre dolaska vozila na stanicu koje je željena izlazna stanica,

putnik daje signal vozaču da je na sledećem stajalištu obavezno

zaustavljanje vozila.

• Nakon dolaska vozila na željeno stajalište i potpunog zaustavljanja vozila,

putnik napušta vozilo.

Transport na zahtev (Demand Responsive Transport) Transport

na zahtev, spada u klasu polujavnog i javnog fleksibilnog transporta putnika

koji pruža korisnicima fleksibilnu javnu transportnu uslugu u cilju

zadovoljenja pojedinačnih transportnih potreba svakog korisnika sa vozilima

kapaciteta obično 5-20 mesta/vozilu na fleksibilnim trasama i fleksibilnim

redovima vožnje.

• Ovakva usluga je pogodna za stanovnike delova grada sa niskom

gustinom naseljenosti, za stanovnike sa posebnim potrebama, za

korisnike ograničene mobilnosti i za one koji zahtevaju viši nivo usluge.

• Predstavlja podsistem transporta putnika dostupan korisnicima u prostoru i

vremenu, u kome se transport putnika realizuje na fiksnim trasama po

kojima se kreću vozila, kabine ili beskonačne trake po unapred definisanim

uslovima.

• Funkcionisanje ovih podsistema se obavlja automatski, odnosno sve

aktivnosti u sistemu se obavljaju uglavnom potpuno automatizovano

(otvaranje-zatvaranje vrata, polazak i zaustavljanje vozila-kabina,

informisanje putnika, naplata, kontrolu skretnica, signala, itd...).

• Prema tehnološko-tehničkim karakteristikama specijalni transport putnika se

deli na:

➢ Podsistem specijalnog nadzemnog javnog transporta putnika (AIRWAY)

➢ Podsistem specijalnog površinskog javnog transporta putnika

(LANDWAY)

4. Specijalni transport putnika

AIRWAY

• Žičare (Cable car – CC) - Predstavljaju podsisteme javnog transporta

putnika u kome se transport putnika realizuje na fiksnim trasama na kojima

se kreću kabine pričvršćene o jedan ili više kablova, a pogonsku energiju

sistem u toku celog perioda funkcionisanja koristi električnu energiju.

LANDWAY

• Uspinjače (Funicular – FC) - Podsistem javnog transporta putnika u

kome se transport putnika realizuje na fiksnim trasama na kojima se

kreću vozila - zatvorene kabine, koja vuku jedan ili više kablova po

posebno prilagođenoj i uređenoj trasi tipa “A”, koja vertikalni kontakt

ostvaruju preko čeličnog točka (retko pneumatika), koji ujedno nosi i vodi

kabine.

• Vučnice su poseban oblik uspinjača koje vuku putnika (uglavnom skijaše)

koristeći vučne uređaje po vučnoj trasi. Pričvršćivanje vučnice na kabal

može se izvesti pomoću trajnih ili odvojivih stezaljki.

• Vučnice se dele na fiksne vučnice koje su trajno postavljene na nekoj

lokaciji ili privremeno postavljene vučnice sa nisko vođenim užetom.

• Pokretne stepenice (Escalator) – posebna vrsta vučnice dostupne

korisnicima u prostoru i vremenu kao javna usluga, u kome se transport

putnika realizuje po fiksnim beskonačnim pokretnim trakama.

• Eskalatori se uglavnom koriste podzemnim i nadzemnim stajalištima

sistema javnog masovnog transporta putnika, velikim centrima atrakcije,

podzemnim prolazima, aerodromima, itd.

• Eskalatori se dele na:

– Horizontalne

– Vertikalne

• Liftovi (Lifts) su najšire korišćena tehnologija specijalnog transporta

putnika, dostupni korisnicima u prostoru i vremenu kao javna usluga,

pomoću koga se transport putnika realizuje na fiksnim trasama po kojima

se kreću kabine ili platforme koje su trajno ugrađene između namanje dve

fiksne vođice u potpuno feksibilnom režimu rada. Javni liftovi mogu biti

ugrađeni u objekte ili vozila.

• Autonomna vozila se definišu kao vozila sposobna da kompletiraju

putovanje bezbedno i efikasno bez vozača, u normalnom, prirodnom i

realnom okruženju koje uključuje ostali dinamički saobraćaj, vremenske

uslove i uslove puta.

• Autonomna vozila predstavljaju koncept budućnosti, iako su određene

forme autonomnih vozila za javni transport već nekoliko godina u

primeni, kao što su vozovi bez vozača i ’’shuttle’’ autobusi u okviru

aerodroma.