Upload
others
View
12
Download
0
Embed Size (px)
Citation preview
Анализа Петријевих мрежа
Анализа Петријевих мрежа
Мере се:
• Својства Петријевих мрежа:
• Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у
испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено, стање.
• Ограниченост (Вoundedness) Како места у PN могу представљати
бафере са различитим ресурсима (производи, подаци итд.), проверавањем
ограничености мреже утврђује се да ли ће доћи до претоваривања бафера.
• Живост (Liveness) и Мртви чвор – блокада (Dead lock).
• ...
• Перформансе моделираног процеса: трајање процеса и потпроцеса,
чекање у процесу, искоришћеност ресурса итд.
Анализа Петријевих мрежа
Методе за анализу:
• Матрица инциденције и једначина стања
• Инваријанте
• Стабло досежљивости
• Симулација
Матрица инциденције и једначина стања
1jede
stapic2
1`e
1drzistapic1 1drzistapic2
1misli
1`e
1zavrsava i vraca
1uzima21uzima1
1pocinje sa jelom
stapic1
1`e
1 2 3 4
1
2
3
4
5
6
0 0 1 1
0 0 1 1
1 0 1 0
0 1 1 0
1 0 0 1
0 1 0 1
t t t t
p
p
U p
p
p
p
t1=1uzima1,
t2=1uzima2,
t3=1pocinjesajelom,
t4=1zavrsavaivraca,
qjniuU ij ,1,,1],[
p1=1misli,
p2=1jede,
p3=1drzistapic1,
p4=1drzistapic2,
p5=stapic1,
p6=stapic2
0
0
( , ) ако
( , ) ако
0 иначе
j i j i
ij j i j i
W t p t p
u W t p t p
Матрица инциденције и једначина стања
1jede
stapic2
1`e
1drzistapic1 1drzistapic2
1misli
1`e
1zavrsava i vraca
1uzima21uzima1
1pocinje sa jelom
stapic1
1`e T
1 0 0 1 1 1 0 1
0 0 0 1 1 2 0 0 0
0 1 0 1 0 3 0 0 0
0 0 1 1 0 2 0 1 1
1 1 0 0 1 2 1 0 1
1 0 1 0 1 1 1 0
M
t1=1uzima1,
t2=1uzima2,
t3=1pocinjesajelom,
t4=1zavrsavaivraca,
p1=1misli,
p2=1jede,
p3=1drzistapic1,
p4=1drzistapic2,
p5=stapic1,
p6=stapic2
- секвенца паљења
V - (карактеристични) вектор секвенце паљења
0 [100011]M 1 2 3 4 1 2 3 4 2t t t t t t t t t [2322]V
TT
0
T
VUMM
Матрица инциденције и једначина стања
1jede
stapic2
1`e
1drzistapic1 1drzistapic2
1misli
1`e
1zavrsava i vraca
1uzima21uzima1
1pocinje sa jelom
stapic1
1`e T
1 0 0 1 1 1 2 3
0 0 0 1 1 4 0 2 2
0 1 0 1 0 2 0 3 3
0 0 1 1 0 1 0 1 1
1 1 0 0 1 3 1 1 0
1 0 1 0 1 1 1 2
M
t1=1uzima1,
t2=1uzima2,
t3=1pocinjesajelom,
t4=1zavrsavaivraca,
p1=1misli,
p2=1jede,
p3=1drzistapic1,
p4=1drzistapic2,
p5=stapic1,
p6=stapic2
0 [100011]M [4213]V
TT
0
T
VUMM
p-инваријанта
Z–вектор n ненегативних целих бројева је p –инваријанта ако важи:
Z ∙ U = 0
где је U матрица инциденције ПМ , а n број места у ПМ.
Свака p-инваријанта Z =[z1, z2, z3, z4, z5, z6]
задовољава следећи систем једначина:
Z1=[1,1,0,0,0,0], Z2=[0,1,1,0,1,0], Z3=[0,1,0,1,0,1]
Z =[z1, z2, z3, z4, z5, z6] 1 2 3 4
1
2
3
4
5
6
0 0 1 1
0 0 1 1
1 0 1 0
0 1 1 0
1 0 0 1
0 1 0 1
t t t t
p
p
U p
p
p
p
1jede
stapic2
1`e
1drzistapic1 1drzistapic2
1misli
1`e
1zavrsava i vraca
1uzima21uzima1
1pocinje sa jelom
stapic1
1`e
t1=1uzima1,
t2=1uzima2,
t3=1pocinjesajelom,
t4=1zavrsavaivraca,
p1=1misli,
p2=1jede,
p3=1drzistapic1,
p4=1drzistapic2,
p5=stapic1,
p6=stapic2
3 5
4 6
1 2 3 4
1 2 5 6
0000
z zz z
z z z zz z z z
TT
0 MZMZ
Својство : Нека је M0 почетно маркирање мреже PN =(N ,M0) и нека је МR(М0) . Онда је
где је Z p –инваријанта.
p-инваријанта
1jede
stapic2
1`e
1drzistapic1 1drzistapic2
1misli
1`e
1zavrsava i vraca
1uzima21uzima1
1pocinje sa jelom
stapic1
1`e
t1=1uzima1,
t2=1uzima2,
t3=1pocinjesajelom,
t4=1zavrsavaivraca,
p1=1misli,
p2=1jede,
p3=1drzistapic1,
p4=1drzistapic2,
p5=stapic1,
p6=stapic2
0 1 2[100011], [100110], [010000]M M M
T T T
1 0 1 1 1 2 1Z M Z M Z M
T T T
2 0 2 1 2 2 1Z M Z M Z M
T T T
3 0 3 1 3 2 1Z M Z M Z M
Z1=[1,1,0,0,0,0], Z2=[0,1,1,0,1,0], Z3=[0,1,0,1,0,1]
Својство : Ако су све компоненте p –инваријанте Z строго позитивне, онда је укупан
број токена у ПМ ограничен. Ако су уз то све компоненте једнаке 1, онда укупан број
токена у ПМ остаје константан после било које допустиве секвенце паљења.
У делу мреже који представља инваријанту је
увек један токен.
Z1 или размишља или једе
Z2 или је штапић 1 слободан или га филозоф
држи или једе
Z3 или је штапић 2 слободан или га филозоф
држи или једе
p-инваријанта
1jede
stapic2
1`e
1drzistapic1 1drzistapic2
1misli
1`e
1zavrsava i vraca
1uzima21uzima1
1pocinje sa jelom
stapic1
1`e
t1=1uzima1,
t2=1uzima2,
t3=1pocinjesajelom,
t4=1zavrsavaivraca,
p1=1misli,
p2=1jede,
p3=1drzistapic1,
p4=1drzistapic2,
p5=stapic1,
p6=stapic2
Z1=[1,1,0,0,0,0], Z2=[0,1,1,0,1,0], Z3=[0,1,0,1,0,1]
t-инваријанта
Свака t-инваријанта W =[w1, w2, w3, w4]
задовољава следећи систем једначина:
- w3 + w4 = 0
w3 - w4 = 0
w1 - w3 = 0
w2 - w3 = 0
- w1 + w4 = 0
- w2 + w4 = 0
W1=[1,1,1,1], W2=[0,0,0,0]
W =[w1, w2, w3, w4]
1 2 3 4
1
2
3
4
5
6
0 0 1 1
0 0 1 1
1 0 1 0
0 1 1 0
1 0 0 1
0 1 0 1
t t t t
p
p
U p
p
p
p
1jede
stapic2
1`e
1drzistapic1 1drzistapic2
1misli
1`e
1zavrsava i vraca
1uzima21uzima1
1pocinje sa jelom
stapic1
1`e
t1=1uzima1,
t2=1uzima2,
t3=1pocinjesajelom,
t4=1zavrsavaivraca,
p1=1misli,
p2=1jede,
p3=1drzistapic1,
p4=1drzistapic2,
p5=stapic1,
p6=stapic2
W–вектор q ненегативних целих бројева је t –инваријанта ако важи:
U ∙ WT = 0
где је U матрица инциденције ПМ , а q број прелаза у ПМ.
W1=[1,1,1,1]
Својство : Ако постоји допустива секвенца паљења која одговара t –инваријанти,
онда се таквом секвенцом паљења систем враћа у почетно стање.
Систем се враћа у почетно
стање ако се m пута упали
секвенца σ1 =< t1, t2, t3, t4>
t-инваријанта
1jede
stapic2
1`e
1drzistapic1 1drzistapic2
1misli
1`e
1zavrsava i vraca
1uzima21uzima1
1pocinje sa jelom
stapic1
1`e
t1=1uzima1,
t2=1uzima2,
t3=1pocinjesajelom,
t4=1zavrsavaivraca,
p1=1misli,
p2=1jede,
p3=1drzistapic1,
p4=1drzistapic2,
p5=stapic1,
p6=stapic2
Стабло досежљивости (State space)
1jede
stapic2
1`e
1drzistapic1 1drzistapic2
1misli
1`e
1zavrsava i vraca
1uzima21uzima1
1pocinje sa jelom
stapic1
1`e
t1=1uzima1,
t2=1uzima2,
t3=1pocinjesajelom,
t4=1zavrsavaivraca,
p1=1misli,
p2=1jede,
p3=1drzistapic1,
p4=1drzistapic2,
p5=stapic1,
p6=stapic2
0 [100011]M
1 [101001]M 2 [100110]M
4 [010000]M
t1 t2
3 [1001100]M
t2 t1
t3
t4