Embed Size (px)
Citation preview
© Cop
yrigh
t EDUKA
ЈОВАН МРЂЕНОВАЧКИ
ЛИКОВНА КУЛТУРАУЏБЕНИК ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
© Cop
yrigh
t EDUKA
4
Јован Мрђеновачки
ЛИКОВНА КУЛТУРАУџбеник за пети разред основне школе
ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко М. Влаховић
ОДГОВОРНА УРЕДНИЦАДоц. др Наташа Филиповић
РЕЦЕНЗЕНТИМр Јелица Радовановић, проф. Више школе ликовних уметности у БеоградуДоц. др Наташа Вујисић Живковић, Филозофски факултет БеоградВерица Ђурђевић, наставница ликовне културе ОШ „Иван Горан Ковачић”, Београд
ИЗБОР ИЛУСТРАЦИЈАЈован Мрђеновачки, дипломирани сликар
ПРЕЛОМ И ДИЗАЈН„INART” – Београд
ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРАСпоменка Трипковић
ИЗДАВАЧЕдука д.о.о. БеоградУл. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903Сајт: www.eduka.rs; имејл: [email protected]
ЗА ИЗДАВАЧАПроф. др Бошко М. Влаховић, директор
Штампа______________
Издање бр.: ______________
Тираж:______________
© Cop
yrigh
t EDUKA
5
Да ли си се икада запитао/запитала зашто стварамо и посматрамо ликовна дела: цртеже, слике, графике, скулптуре...? Зато што смо радознали! Радознали смо да сазнамо шта ћемо угледати, препознати, открити и доживети док повлачимо линије, док градимо или бојама осликавамо облике.
Свако искуство може да нас подстакне да стварамо ликовни рад. То могу бити догађаји, људи, предели, песма или прича, филм, неки предмет, уметничко дело... Све о чему размишљаш и све што осећаш може да те подстакне да ствараш.
Да ли ти се догодило да те сопствени ликовни рад сасвим изненади? Да ли ти се догодило да ликовни рад започнеш са једном идејом, а на крају изразиш неку другу, неочекивану замисао? Многи ликовни уметници кажу да се њима то догађа.
Као и деца, и ликовни уметници уживају у стварању и понекад наилазе на тешкоће.
Један од највећих сликара прошлог века, Марк Шагал, записао је да његови рођаци нису били сасвим уверени у његов сликарски таленат. Али, он им то никада није нимало замерао.Шагал се сећа да га је његов ујак, берберин, редовно шишао и да се веома поносио Шагалом. Једном приликом Шагал је у знак захвалности насликао портрет ујака. Када је ујак видео портрет, погледао се у огледало и рекао: „Е, видиш, не, задржи га!” Иако Шагалове слике многи нису разумели, он није престајао да слика!
Зато, ако понекад немаш идеју шта би радио/радила, посаветуј се са наставником и не одустај! Истрајност ће ти касније донети много задовољства. Надам се да ће ти овај уџбеник бити извор нових сазнања која ћеш са радошћу и узбуђењем освајати и усвајати.
АУТОР
РЕЧ АУТОРА
© Cop
yrigh
t EDUKA
6
КAKO ДА КОРИСТИШ УЏБЕНИК
Важнији садржаји су истакнути тамнијим словима.
Задаци су у плавом правоугаонику. Ако је правоугаоник уоквирен, задатак је тежи.
Питања су у зеленом правоугаонику.
Приче о уметницима су у љубичастом правоугаонику.
Текст за оне који желе да знају више налази се у наранџастом правоугаонику.
Едгар Дега, Дечак са флаутом, уље, 19. век
3
2
1
4
5
© Cop
yrigh
t EDUKA
7
Упиши свој одговор на горе постављено питање:__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
ШТА ТИ И ТВОЈИ ДРУГОВИ И ДРУГАРИЦЕ МИСЛИТЕ О ЛИКОВНОМ ИЗРАЖАВАЊУЕво и одговора твојих вршњака:
• Много волим да цртам и сликам јер комбинујемо облике, боје и линије, као у компјутерским игрицама.
• Ликовно (изражавање) у мени развија машту – у великој мери!
• Волим да цртам и да вајам... Не умем да мешам боје баш добро... Али се трудим да насликам увек неку добру слику. Посебно када је то илустрација неког филма који сам гледала, или књиге коју волим.
Један од највећих сликара 20. века, Пабло Пикасо, рекао је о деци која цртају:,,Увек застанем када видим да деца цртају на улици, на асфалту или зиду. Човек се зачуди шта изађе из њихових руку. Она ме често нечему науче.”
Јан Вермер, Атеље, уље, 17. век
Да ли више волиш да црташ, сликаш или да вајаш? Зашто? На које тешкоће наилазиш у ликовном раду?
Архангел Гаврило,Хиландар, икона, темпера и позлата на дасци, 14. век
Марк Шагал, Виолиниста, уље, 20. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
8
ВИЗУЕЛНО ОПАЖАЊЕ И ВИЗУЕЛНЕ УМЕТНОСТИ
Многе oблике и појаве у свету опажамо чулом вида – опажамо их визуелно.Визуелно опажање понекад изазива у нама снажна осећања и доживљаје. Њих можемо да изразимо на
различите начине: сликама, речима, музиком, покретом.
Детаљном проценом вредности одређеног дела ликовне и визуелне уметности баве се уметници, историчари уметности, ликовни и филмски критичари. Они своје ставове о уметничким делима изражавају посредством различитих медија (штампе, радија, телевизије, филма). Међутим, мишљење о делима визуелних уметности имају сви људи који их са интересовањем посматрају и доживљавају.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ ВИШЕ
Унеско (UNESCO) је Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу. Стручњаци ове организације проучавају и представљају свету најзначајније наслеђе културе (културну баштину). Наслеђе културе које се сматра значајним за цео свет налази се на Унесковој листи светске културне баштине.
На овој листи се налазе и значајни споменици културе у нашој земљи:
• манастири: Сопоћани, Студеница, Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија; • црква Богородица Љевишка и Петрова црква (најстарија црква у Србији);• град Стари Рас и царска палата Феликс Ромулијана код Гамзиграда.
Домаћини једне колективне (заједничке) изложбе желели су да познатом сликару Петру Лубарди искажу поштовање. Договорили су се да његовим радовима у галерији дају нaјистакнутије место. Лубарда је то одлучно одбио и рекао: „Свачија слика морала би бити постављена како најбоље одговара површини изложбеног зида или саме дворане, а посјетиоци ће, ваљда, знати да оцијене гдје ће се најдуже задржати...”
Сети се неке појаве из природе. То може бити дуга на небу, севање муња, олуја. Како би свој доживљај најрадије изразио/изразила (сликом, покретом, мелодијом, речима)? Покушај укратко да објасниш разлог за своје опредељење.
© Cop
yrigh
t EDUKA
9
Називи дела:
1. Марк Шагал, Село, уље, 20. век; 2. Албрехт Дирер, Фигура девојчице, цртеж пером, 16. век; 3. Српска средњовековна архитектура, манастир Дечани, 14. век; 4. Афричка уметност, Бенин: Столица, дрво; 5. Франц Марк, Тигар, дрворез, 20. век; 6. Грчка ваза, 560. г. пре н. е.; 7. Ван Гог, Сунцокрети, уље, 19. век; 8. Кинеска уметност, династија Танг, 19. век: Коњ, керамика; 9. Руска икона, Благовести, темпера и позлата на дасци, 15. век.
Погледај пажљиво следећа ликовна дела и одабери она која ти се највише допадају. Образложи свој избор.
1
4
7
8
9
56
2 3
© Cop
yrigh
t EDUKA
10
ПРАИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ НА ТЛУ СРБИЈЕ И У СВЕТУ
Археолози се баве науком која проучава археолошке налазе – трагове људског присуства у далекој прошлости. Археолошки налази су део културне баштине сваког народа. У Србији постоје бројна археолошка налазишта из периода праисторије. Њих научници проучавају и предузимају мере да их сачувају од пропадања и крађа.
Археолошко налазиште Лепенски Вир, током ископавања и данас
Водена вила, Лепенски Вир Посуда из Лепенског Вира Дама из Винче, печена глина (сви експонати репродуковани на овој страни налазе се у Народном музеју у Београду)
Српски археолози су на десној обали Дунава открили два значајна насеља из каменог доба. То су Лепенски Вир, у Ђердапској клисури и Винча, у београдској општини Гроцка. У овим насељима су пронађене бројне фигуре, алатке, посуде, накит...
У кућама у Лепенском Виру пронађене су скулптуре које имају риболика лица. Значајне су по томе што су то прве монументалне (велике) скулптуре у Европи. Насеље Винча је највеће праисторијско насеље у Европи. Куће су плански грађене, грејале су се и имале намештај. Сматра се да је Винча прво урбано насеље. Винча није до краја истражена и још увек изазива велико интересовање домаће и светске јавности.
© Cop
yrigh
t EDUKA
11
Широм света, најчешће у пећинама, откривени су трагови праисторијске уметности. На зидовима пећина, приказане су различите врсте животиња, често и људи који их лове. Постоје различите претпоставке о томе зашто су наши преци сликали животиње и лов. Према неким научницима, слике у пећинама су део магијског ритуала – сликањем животиња осигурава се и олакшава лов.
Сцена из лова, Валторта, Шпанија, око 5000 година п. н. е.
Жути коњ, пећина Ласко, 17.000 година п. н. е.
Бизон, скулптура од ирвасовог рога, пећина Ла Медлен у Француској, 15.000–10.000 година п. н. е.
Током разговора са вршњацима на часу искажи своју претпоставку зашто су људи у праисторији стварали уметност.А зашто, по твом мишљењу, људи данас стварају уметност?
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ ВИШЕ
Први примери праисторијског сликарства откривени су 1879. године, у Алтами-ри, у Шпанији. У то време, многи археолози су ово откриће сматрали преваром коју је организовао власник пећине са својим пријатељем који је био сликар. Тек по-четком 20. века научници су утврдили да су слике заиста настале у праисторији.
У пећини Ласко у Француској налазе се неке од највреднијих праисторијских слика. Рађене су штапићима од угљена, праменовима косе, маховином или прстима. У пећини су пронађене и кости које су служиле за дување боје у праху.
© Cop
yrigh
t EDUKA
12
РИТАМ
Фернан Леже, Зидари, уље на платну, 20. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
13
Фотографија, Стамбена зграда
ОПАЖАЊЕ РИТМА
Ми често чулима опажамо, чујемо или осећамо правилност у понављању неког елемнта или скупова елемената. Те појаве именујемо речју РИТАМ.
Ритам је понављање истих елемената у правилним размацима.Растојања између елемената који се ритмички (са правилношћу) понављају називају
се и н т е р в а л и. При ликовном изражавању не морамо да прецизно одређујемо интервале између линија, облика,
боја, мрља... (користећи лењир или шестар). Када се слободно и спонтано ликовно изражавамо, интервале најчешће одређујемо слободно – према личном осећају. У неким областима ликовних уметности, на пример у архитектури, запажамо да су интервали веома прецизно уједначени (на пример: између носећих стубова, између прозора, између газишта степеника).
Упиши своје одговоре на питања.Да ли би дневна светлост у учионицама била уједначено распоређена без ритмичког распореда прозора? Објасни.
____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Уочи ритам тачака, линија, облика, обојених мрља на некој површини: на површини већег камена или стене, на површини стабла дрвета или на површини влажног зида. Затим, сећајући се уочених ритмова, прикажи ове ритмове на слици. Сликај темперама на листу блока бр. 5.
Фотографија, Јагуар Фотографија, Лубеница Фотографија, Малтер и обојене мрље
на земљишту грађевине
Фотографија, Дрвена ограда (детаљ) Фотографија, Зарђала површина
© Cop
yrigh
t EDUKA
14
Клод Моне, Локвањи, уље, 19. векДетаљ рељефа са Трајановог стуба, римска уметност
Ритам у ликовним делима можеш да истражиш и на овај начин. 1) Постави провидну фолију преко репродукције. Означи маркерима ритам линија, облика или боја који уочаваш. 2) Подигни фолију и проучи схему коју си добио/добила. Покушај да на својој схеми означиш правце ритмичког понављања линија, облика или боја.
Сада на исти начин истражи ритам у неком од својих радова. Опиши ритам у њему.
ИСТРАЖИВАЊЕ РИТМА
Рељеф од кованог злата, персијска уметност, 7. век пре н. е. и детаљ исте репродукције
© Cop
yrigh
t EDUKA
15
Ритам усмерава поглед посматрача у одређеном правцу. Посматрај дрворез јапанског уметника Хокусаија Велики талас. Прати погледом кретање таласа. Замисли да призор посматраш уживо. Подвуци једну од понуђених речи (или на црти допиши неку другу реч) којом би описао/описала свој утисак: мир, опасност, тужно, храбро, весело.
Хокусаи, Велики талас, дрворез, 19. век
Ерих Хекел, Ветрењача, уље, 20. век Пол Сезан, Планина Сен Виктоар, уље, 19. век
Шта нам ритам говори о уметнику?Понављањем боја, облика и линија уметник ствара ритам. Када се уметник не труди да
правилно распоређује ликовне елементе, тада ствара спонтани ритам. Ритам који уметник ствара потезима указује на његову осећајност.
Посматрај следећа дела и одговори на питања.
1. Ритмови облика, линија и боја које је сликар Ерих Хекел стварио на слици Ветрењача указују на то да су потези овог уметника: а) нервозни; б) одмерени; в) енергични (одлучни); г) благи; д) _________________________ (или упиши неку другу реч за коју мислиш да је погоднија).
2. Опиши разлику између ових делa.
© Cop
yrigh
t EDUKA
16
РАВНОМЕРАН И НАИЗМЕНИЧАН РИТАМ
Слика 1 Слика 2
Посматрај слике 1 и 2. Уочи разлику у начину на који два уметника ритмички распоређују украсе (ритмичке елементе) на фигури коња и на одећи човека.
Р А В Н О М Е Р А Н Р И Т А М настаје равномерним понављањем једнаких (или веома сличних) елемената (линија, облика, боја, звука...).
Н А И З М Е Н И Ч А Н Р И Т А М настаје наизменичним смењивањем различитих ритмичких елемената (две различите линије, два различита облика, две различите боје, два различита звука...).
Кина, Коњ, глеђосана печена земља, 5. век
Покушај да ова два начина ритмичког распореда украса, које запажаш на овим репродукцијама, илуструјеш помоћу ритма два звука. Један звук можеш да произведеш, на пример, лупкањем шаке по столу, а други лупкањем оловке по столу! Који од ова два начина ритмичког понављања, по твом мишљењу, ствара утисак веће ликовнe односно музичкe динамичности (живости и разноврсности)?
Ханс Холбајн, Портрет Хенрија VIII, уље, 16. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
17
ИНТЕРВАЛ
Посматрај распоред слова у речи РИТАМ. Шта примећујеш?
РИТАМ
Р_И_ Т А М
Р__И__Т А М
Р____И ____ Т А М
Р_______И_______ Т А М
Р__________И__________ Т А М
Када су интервали између ритмичких елемената кратки, ствара се утисак изразите визуелне повезаности међу ритмичким елементима (облици, линије, боје, слова...).
Када су интервали између ритмичких елемената дужи (већи), утисак је да су ритмички еле-менти међусобно слабије визуелно повезани.
Упореди и опиши усмено размаке које опажаш између линија у Ван Гоговом цртежу.
Слова су елементи целине, у овом случају, речи РИТАМ. Размак између слова се назива интервал. Краћи или дужи интервали – размаци остављају утисак да су елементи чвршће или слабије повезани.
© Cop
yrigh
t EDUKA
18
Анри Матис, Акваријум са црвеним рибицама, уље, 20. век
Питер Бројгел, Клизачи у Антверпену, бакрорез, 16. век
Дел Марле, Напор, оловка, 20. век
Ритмом се постиже динамичност (живост) ликовног дела.
УЛОГА РИТМА У ЛИКОВНОМ ДЕЛУ
Посматрај пажљиво примере ликовних дела на овој страни. Који елементи делују као да се крећу, а који делују као да мирују? Објасни по чему то закључујеш.
Кинеско сликарство, Коњаници, мастило и боја на свили, 8. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
19
Уочи и правце по којима се простиру ови ритмови. То је важно јер твој поглед спонтано следи правце ритмички повезаних елемената. Ритам ликовних елемената усмерава – води поглед посматрача кроз простор ликовног дела. А то и јесте једна од намера ликовног уметника.
Роберт Делоне, Тркачи, уље, 20. век
Нацртај цртеж или насликај слику са фигурама људи који се крећу или су у некој акцији. Користи и ти ритмове облика, линија и боја по изабраним правцима да изразиш своју ликовну замисао.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ ВИШЕ
Фидија, Коњаници, детаљ фриза, Партенон, 5. век пре н. е.
Коло, Лесново, фреска, 14. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
20
ЛИНИЈА
Анри Матис, Жена у оријенталној хаљини, перо и туш, 20. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
21
ШТА ЈЕ ЛИНИЈА
Модиљани, Портрет жене са пунђом, оловка, 20. век
Едуар Мане, Портрет госпођице Жил Гијме, оловка, 19. век
Уочи разлике у ширини линија на датим примерима. Зашто је, по твом мишљењу, Мане лик девојке нацртао тањим линијама, а њену косу и шешир ширим линијама? Шта мислиш, зашто девојка на Модиљанијевом цртежу има различите обрве?
Линија је, као и облик и боја, основни ликовни елемент (део) ликовне целине.На цртежима опажамо да уметници цртају различитим линијама.
© Cop
yrigh
t EDUKA
22
Иван Табаковић, из циклуса „Скривени светови”
Египатски рељеф, детаљ
КОНТУРНА ЛИНИЈА
Посматрај репродукције на овој страни уџбеника. Запази границе између облика и околног простора. Њих уочавамо као линије.
Контурна линија је граница између облика и околног простора.
Покажи контурне линије на репродукцијама на овој страни уџбеника. Покажи и контурне линије на Манеовом цртежу на страни 21.
© Cop
yrigh
t EDUKA
23
ЛИНИЈА И ПОВРШИНА
Ван Гог, Звездана ноћ, детаљ, цртеж, трска и туш, 19. век
Посматрај површине око себе. Да ли су меке, сјајне, равне, рељефне? По чему то знаш?
Линијама можемо приказати глатке и храпаве површине. Изглед површина можеш да прикажеш ако линије црташ једну до друге или на мањем растојању. Линије можеш да нацрташ тако да буду паралелне, а могуће их је нацртати и тако да се међусобно укрштају.
Да ли си приметио/приметила да, када дуже посматраш неке површине (на пример, површину воде, стена, поља, неба), посматрање тих површина може да изазове у теби нека посебна расположења и осећања?
Рембрант је приказао изглед тканине и њених сенки, Ван Гог је линијом изразио свој доживљај површине ноћног неба на коме трепере звезде, а Моранди изглед површине стакла и металних посуда.
Рембрант, Вечера у Емаусу, бакропис, 17. век
Моранди, Мртва природа са бокалом, цртеж, оловка, 20. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
24
ЛИНИЈА КАО ИВИЦА ТРОДИМЕНЗИОНАЛНОГ ТЕЛА
Афричка уметност, Маска, Сенуфо, дрво
Афричка уметност, Столица, Асанти Гана, дрво
Покажи на обе репродукције афричке маске (слике горе) ивице које опажаш веома јасно. Зашто, по твом мишљењу, исте ивице на једној репродукцији опажаш јасно, а на другој репродукцији мање јасно? Шта је утицало на промену јасности опажања истих ивица?
На овој страни уџбеника покажи тродимензионална тела која су заобљена и она која имају оштре ивице. На којим облицима опажаш да постоје и оштре ивице и заобљене површине?
Ивице тродимензионалних облика можемо да прикажемо линијама. Када је облик бочно ос-ветљен, настају сенке на неким његовим површинама.
Ивице засенчених, тамнијих страна облика јасније опажамо када је околни простор светлији. Зато те ивице цртамо тамнијим линијама, које се јасно уочавају.
© Cop
yrigh
t EDUKA
25
Ђакомо Бала, Бочонијева песница – линија силе, 20. век
Константин Бранкуши, Заспала муза, бронза, 20. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
26
Модиљани, Портрет девојке, оловка и акварел, 20. век
Цртаћи материјал (цртаћи алат) веома утиче на ликовна својства нацртаних линија.
Линије повучене меком графитном оловком тамније су од линија нацртаних тврдом графитном оловком. На часу ликовне културе користи меке графитне оловке (њихова ознака латиничним писмом је B/1, B/2, B/3, B/4 и B/5).
Линије повучене угљеном најчешће су „мекше” и растреситије од линија повучених оловком. Угљен оставља прашан траг који се лако брише. Он се добија печењем снопова гранчица врбе или леске.
Кредом можеш да нацрташ линије сличне онима које су нацртане угљеном.
Перо птица, гуске или лабуда, може се зашиљити оштрим ножем или скалпелом. Линије повучене птичијим пером најчешће у свом току мењају ширину линије – од веома уске до врло широке. Холандски сликар Рембрант веома често је цртао пером. (Он је користио већ отпала пера птица – није им насилно чупао пера, па тако ни ти немој то да чиниш!)
ЦРТАЋИ МАТЕРИЈАЛИ
Камиј Коро, Пејзаж, угљен, 19. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
27
Паул Кле, Игра на води, перо
Винсент ван Гог, Куће у Сен Мареју, детаљ цртежа, оловка, трска и туш
Сангаи, Жаба, четка и туш, крај 18. века
Метално перо користе цртачи који брзим и сигурним покретом руке повлаче танке линије по папиру (који не би требало да буде превише храпав).
Линија повучена четкицом може у свом току лако да мења ширину. Све то постижемо слабијим, односно јачим притиском четкице.
Брзина и енергичност потеза четкицом утичу на ликовна својства нацртаних линија. Провери да ли већа количина воде у четкици олакшава потез при цртању, нарочито на храпавој папирној подлози.
Трска – зашиљена бамбусова стабљика, која нема гипкост пера. Она оставља за собом оштрију линију. Зато је радо користе ликовни уметници који линијом бележе свој доживљај у коме је присутна драматичност. Веома ју је често користио сликар Ван Гог.
© Cop
yrigh
t EDUKA
28
Шибата Зашин, детаљ цртежа, акварел
ЛИНИЈЕ У ПРИРОДИ
Ако из даљине посматраш гране дрвета, весла чамца, јарболе на броду, сви ови издужени облици изгледају као линије. Ноге многих инсеката, петељ-ке и нерватура листова, бркови неких животиња, само су неки међу бројним примерима у којима опажамо линије у природи.
На пример, јапански уметник је запазио да су бркови тигра све ужи на крајевима. Зато их је и нацртао ли-нијама које се постепено сужавају. И ти се потруди да уочиш и запамтиш карактеристике и распоред линија на облику који посматраш и који наме-раваш да нацрташ.
Цртеж јапанског уметника, Тигар, детаљ, 19. век
Цртеж јапанског уметника, Јарац, детаљ, 19. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
29
–
Посматрај предео. Нацртај један његов део раз-новрсним линијама. Изабери материјал за цртање који желиш: оловку или четкицу. Настој да ускла-диш ликовне карактеристике линија са битним својствима изабраног материјала за цртање, али и са својом ликовном идејом.
Албрехт Дирер, Антверпен,оловка, детаљ, 16. век
Таи Чин, Рибари на реци, акварел, детаљ, 15. век
Чичак, фотографија
Посматрај различите биљке. Изабери једну чији те изглед подстиче да је нацрташ линијама. Уочи на облику ове биљке карактеристике појединих линија и запамти их. (Запази да ли су оштре, меке, неуједначене ширине...) Затим, користећи меку оловку, разноврсним линијама нацртај целу биљку.
© Cop
yrigh
t EDUKA
30
ОБЛИК
Бацач диска, римска мермерна копија према бронзаном оригиналу Миронове скулптуре из 5. века пре н. е.
© Cop
yrigh
t EDUKA
31
ШТА ЈЕ ОБЛИК ЗА ЛИКОВНЕ СТВАРАОЦЕ
Шибата Зешин, Цврчак, туш и боја на свили, 19. век
Можемо ли избројати колико облика има на Земљи, а колико у васиони?Да ли васиона има облик? Ако га има, који је њен облик?Шта је облик?Зашто и када облици мењају свој изглед?Који облици су међусобно слични?Какав облик има ваздух, а какав облик има небо?
Питања која су поставили твоји вршњаци бројна су и веома интересантна. Разговарај са својим друговима и другарицама о њима. Покушај да одговориш на нека од њих. Одговоре на ова питања наћи ћеш на крају уџбеника у рубрици одговори на питања о облику.
Да ли је, по твом мишљењу, веома интересантно, делимично интересантно или неинтересантно проучавати облике и размишљати о њима? Објасни своје размишљање. ______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Ако ниси сигуран/сигурна како да одговориш на друго питање, предлажемо ти да прочиташ следећа питања о облицима. Сва ова питања су поставили твоји вршњаци.
Сваки објекат који видимо има облик (лик, изглед). Наравно, ми облике можемо и да зами-слимо. За ликовне ствараоце облик је ликовни елемент (део ликовне целине). Ликовни уметници стварају разноврсне облике и уређују њихове међусобне односе.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ ВИШЕ© Cop
yrigh
t EDUKA
32
Ако често и пажљиво посматрамо облике у природи, све боље запажамо њихова визуелна својства.
Своје прве утиске о изгледу облика у природи можеш да забележиш ства-рајући скице. Скице настају када брзим потезима оловке, четкице или неког дру-гог цртаћег материјала нацртамо облик помоћу само неколико линија или боја.
Ако желиш да детаљно прикажеш изглед облика из природе, неопходно је да га дуго и пажљиво посматраш. Тада ћеш запазити његова бројна визуелна својства.
Запази: – да ли је и колико облик издужен;– у ком правцу се простире; – какве су боје на облику; – да ли уочаваш ритмове на њему.
Цртежи на којима ликовни уметници детаљно приказују изглед облика називају се студије.
Шибата Зешин, Јелен и јарац, слика на двоструком паравану,
лак и златни листићи на папиру, 19. век
ПРИРОДА И ЊЕНИ ОБЛИЦИ
Зашто нас привлачи изглед облика који настају у природи? Ликовни уметници су, као и деца, веома радознали. Зато увек радо посматрају бескрајно разнолик свет природе. У њему откривају мноштво необичних облика. Та открића побуђују њихову машту и жељу да се ликовно изразе.
Како настају облици у природи?Облици у природи настају под утицајем ра-зличитих природних сила, енергија.
Kретање ваздуха (ветар), кретање вода (река, мора...), загревање и хлађење тла могу да утичу на стварање облика у природи. О томе учиш на часовима географије. Насликај темперама ерупцију вулкана или кањон неке реке!
Детаљ са стена кањона Антелопе у Аризони
Подводни свет мора, фотографија
Пјер Бонар, Скица козе, туш и четка, 20. век© C
opyr
ight E
DUKA
33
Слика на зиду пећине, праисторијска уметност Комаи Генки, Тигар који лиже ногу (детаљ), боја и туш на папиру, 18. век
Леонардо да Винчи, Студија биљке, сребрна оловка, 15. век
Пол Гоген, Тахићански пејзаж, уље, 19. век
У скицен - блоку нацртај већи број скица неке домаће животиње, биљке или фигуру човека.Изабери најбоље скице. Затим са другарицама и друговима из одељења, уз помоћ наставника ликовне културе, направите заједничку изложбу ових скица.
Богати Јапанац је од сликара наручио цртеж петла. После дугог чекања, отишао је сликару да сазна зашто не завршава слику. Сликар му је рекао да мало причека. Затим је у неколико потеза нацртао петла. „Урадио си то за неколико минута, а дозволио си да чекам две године”, рекао је наручилац. Уместо да одговори речима, уметник га одведе у своју радионицу препуну студија петла. Тако је објаснио како је могао да за кратко време, у једном замаху, уобличи оно што суштински одређује облик животиње.
© Cop
yrigh
t EDUKA
34
НЕПРАВИЛНИ ОБЛИЦИ
Постави провидну фолију преко репродукције Пикасове скулптуре Букет. Црвеним маркером означи геометријске облике од којих се, по твом мишљењу, састоји ова скулптура. Помоћу ових геометријских облика биће ти лакше да нацрташ неправилан облик ове скулптуре.
Међутим, геометријске облике можемо понекад да користимо и када цртамо неправилне облике.
Тако поступамо кад настојимо да делове неправилног облика сагледамо посредством геометријских облика – да их „сведемо” на неке геометријске облике.
На примеру облика скулптуре Хенрија Мура Стрелац показан је један такав поступак.
За облике кажемо да су неправилни ако их не цртамо према неким математичким правилима.
Док цртамо, сликамо или вајамо неправилне облике (стене, облаке на небу, мрље на зиду), уживамо у слободи покрета руке.
Неправилне облике ћемо боље нацртати када оловку или четкицу држимо у руци сасвим опуштено.
Аршил Горки, Воћњак са јабукама, цртеж, 20. век
Хенри Мур, Стрелац, бронза, 20. век
Пабло Пикасо, Букет, бронза, 20. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
35
Слика 1
Слика 2
Постави провидну фолију преко фотографије десно. Означи црвеним маркером осу симетрије облика који настаје од брда и њихове сенке.
У обележеном простору оловком и танком линијом нацртај симетричан облик који је приказан на доњој фотографији. Да ли ти је лакше да га нацрташ користећи осу симетрије или то можеш да учиниш и без ње? Објасни.
Облик је симетричан када можемо да га поделимо правом линијом (осом симетрије) на два једнака дела (тако да преполовљене стране облика изгледају као да се одражавају у огледалу).
Оса симетрије је права линија (или раван – када су у питању тродимензионални облици) која дели симетричан облик на једнаке делове.
Како проверавамо да ли је облик симетричан?Потребно је да из било које тачке на једној страни контуре облика повучемо управну линију на осу симетрије све до супротне контуре.
Ако се наспрамне тачке налазе на истом растојању, облик је симетричан. Ако се наспрамне тачке не налазе на истом растојању, облик није симетричан – асиметричан је.
Илустрацију овог поступка можеш да видиш на Слици 2.
СИМЕТРИЧНИ И АСИМЕТРИЧНИ ОБЛИЦИ
На цртежу (Слика 1) повуци лењиром праву вертикалну линију по средини оба нацртана облика.Упореди изглед левих и десних страна облика.
Да ли су све стране исте?
AC = CB
© Cop
yrigh
t EDUKA
36
МОНУМЕНТАЛНИ И МИНИЈАТУРНИ ОБЛИЦИ
Камиј Коро, Улица са катедралом, 19. век
Фотографија десно приказује облик чије су димензије веома мале, мање од 7 цм. Овај украсни предмет направљен је од керамике. Он је због својих малих димензија минијатуран облик. Украшен је сликом, која је такође веома малих димензија и која се, зато, назива минијатура.
Минијатурни облици су сви облици чија је величина веома мала. Минијатура је назив за ликовно дело чије су димензије веома мале.
Постави провидну фолију преко репродукције Короове слике. Преко фолије повуци вертикалну линију по висини катедрале.Користи ову линију да процениш да ли је катедрала виша од суседних зграда два, три, четири или пет пута.
У блоку нацртај оловком и линијама неколико фигура људи који се налазе испред неког монументалног облика (планине, пирамиде, тврђаве, споменика). Потруди се да посматрач твог цртежа опази да су фигуре људи неколико пута мање од монументалног облика.
На слици француског сликара Камија Короа облик катедрале се истиче својом величином. Овај облик оставља снажан утисак на посматрача због своје висине и због свог величанственог изгледа. Упореди његову висину и изглед са висином и изгледом зграда и фигура у његовој непосредној околини.
Монументалним називамо облике споменика и грађевина који се издвајају од осталих облика у својој околини због своје величине и величанствености.
Монументалне облике добро уочавамо и из велике даљине.
Кинеска уметност, Заспала гуска, 18. век, керамика, минијатура (мања од 7 цм)
Споменик Карађорђу испред Храма Светог Саве у Београду
© Cop
yrigh
t EDUKA
37
НАТУРАЛИСТИЧКИ ПРИКАЗАНИ ОБЛИЦИ
Портрет мушкарца, римска уметност, 1. век п. н. е.
У ликовним делима за облике кажемо да су приказани натуралистички (лат. natura значи: природа) када их уметник приказује настојећи да што верније и без улепшaвања подражава њихов изглед.
Дијего Веласкез, Жена која пржи јаја, уље, 17. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
38
СТИЛИЗОВАНИ ОБЛИЦИ
Кацуми Масару, Знаци за поједине спортске дисциплине, (Токио, 1964)
Стилизовани облици разликују се од натуралистички приказаних облика по томе што уметник не приказује сваки детаљ облика. На стилизованим облицима ликовни уметник истиче само поједине детаље облика. Он свесно занемарује све детаље које сматра мање важним. Стварајући стилизован облик – наглашавајући одређену карактеристику облика – стилизацијом облика, уметник истиче нека визуелна својства облика за које сматра да је најважније да их посматрач запази.
Многобројни визуелни знаци настају стилизацијом облика.Стилизованим облицима остварује се брзо визуелно споразуме-
вање; стилизовани облици омогућавају брзо визуелно преношење информација.
Графички дизајнери уређују изглед књига и часописа. Они чес-то користе стилизоване облике када стварају различите визуелне oз-наке.
Нацртај линијама неколико стилизованих облика животиња. Ови стилизовани облици могу постати визуелни знак за посетиоце зоолошког врта. Нека твој стилизовани облик буде добро уочљив и са веће удаљености.
Константин Бранкуши, Птица,бронза, 20. век
Јоаким Бертхолд, Сагнута жена, 20. век
Паул Кле, Senecio (Глава човека), 20. век
Јапан, Коњ-ханива, теракота, 3–6. век
Знак којим се на улици означава обележено место
прелаза за слепе
© Cop
yrigh
t EDUKA
39
Василиј Кандински, Композиција, уље, 20. век
Василиј Кандински, Импровизација 7, уље, 20. век
АПСТРАКТНИ ОБЛИЦИ
Рембрант, Детаљ са једне недовршене слике, уље, 17. век
Почетком двадесетог века, сликар Ва-силиј Кандински са групом истомишљеника ствара необичне слике. На њима ови сликари приказују облике који не представљају пред-мете. Док ове облике посматрамо, нисмо сигурни шта они представљају. Посматарање апстрактних облика у сваком од нас изазива другачије асоцијације.
Апстрактним облицима називамо оне облике који не приказују изглед предметног света.
Холандски сликар Рембрант започињао је сликање тако што би тканину умочио у ретку боју. Затим би њом слободно и насумице прелазио по платну. Потом би тако насумице осликано платно окретао ка зиду да се осуши.
Тек после дужег времена овако започету слику би поново посматрао. Посматрао је мрље на платну све док у њима не би уочио различите облике и призоре. Мрље на платну – апстрактни облици изазивали су у Рембранту разне и неочекиване представе – асоцијације. Мрљама би додавао линије и боје да би истакао и нагласио карактеристике облика које је препознао асоцијацијом.
Исцеди на палету једну темперу. Овлажи је водом. Захвати боју четкицом или влажним парчетом платна. Повлачи потезе у разним правцима по папиру, мењајући притисак руке, док не добијеш мноштво мрља. Свака мрља је један апстрактан облик. Изабери једну мрљу – један апстрактан облик који си добио/добила. Какве асоцијације у твојој свести изазива ова мрља? Покушај да овој мрљи додаш светлије или тамније линије и боје да би на тај начин јасније приказао/приказала облик на који те је подсетила (асоцирала) ова мрља – овај апстрактан облик.
© Cop
yrigh
t EDUKA
40
ВЕЛИЧИНА ОБЛИКА
Питер Бројгел, Кошење сена, детаљ сликe, 16. век Жорж Сера, Циркус, уље, 19. век
Уочио/уочила си да су облици мали када су од тебе веома удаљени. Када ти се облици приближавају (или када се ти при-ближаваш њима), изгледају ти све већи.
Посматрај промену величине облика када приближаваш односно када удаљаваш шаку (или било који други облик) од свог лица.
Упореди изглед кругова на Слици 1. Који круг опажаш као да је удаљенији?
Мањи облици изгледају као да су удаљени од нас. Већи облици изгледају као да су нам ближи.
Запази разлике у величини облика на сликама Циркус и Кошење сена. Најближе насликани облици већи су од оних који се налазе даље од њих.
Клод Моне, Тераса у Сент Адресу, уље, 19. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
41
Кинеско сликарство: Вон Чу Туан, 16. век
Детаљ са цртежа лево
Понекад ликовни уметници одређују величи-ну облика да би нагласили оно што је посебно ка-рактеристично за тај облик. Тако вајар Констан-тин Бранкуши истиче величину очију жене.
Холандски сликар Ван Гог, као и кинески уметници, волео је природу и човека. Често их је сликао заједно. Запази да на слици Пут са звездама и чемпресом не истиче величину фигура људи (које су нам најближе). То су радници или сељаци, који се, вероватно уморни, враћају са посла. Можда је то разлог због кога они не запажају лепоту неба са звездама која сликара надахњује да ствара слику.
Насликај темперама или акварелом (во-деним бојама) пејзаж са фигурама људи. Зависно од њихове различите удаљености од посматрача, прикажи различите вели-чине ових фигура.
Омиљен сликарски мотив многих ки-неских уметника јесте пејзаж са фигурама људи. Када га сликају, најчешће не наглашавају вели-чину фигура људи. На тај начин они изражавају своје уверење да је за људе најбоље када су део природе, када су са њом складно повезани.
© Cop
yrigh
t EDUKA
42
ПРАВАЦ ПРОСТИРАЊА ОБЛИКА
Модиљани, Глава жене, мермер, 20. век
Алберто Ђакомети, Људи на тргу, бронза, 20. век
Кинеско сликарство, Жене припремају свилу, династија Танг
Елиезер Лисицки, PROUN, уље на платну, 20. век
Ликовне уметности су просторне уметности. Правац простирања облика у простору утиче на то како ћемо доживети облик. Доживља-вање праваца простирања облика ликовног дела повезујемо и са соп-ственим искуством о кретању и мировању свог тела.
Хоризонтални правац простирања облика повезујемо са доживљајем мировања и одмора. Изузеци су ситуације у којима се крећемо, а тело нам је, ипак, у хоризонталном положају (на пример, када ронимо или пужемо по земљи).
Посматрај Модиљанијеву скулптуру Глава жене. Какав утисак у теби изазива овако издужен и вертикално постављен облик главе?
Да ли си приметио/приметила да људи понекад повезују вертикалан правац неких издужених и вертикално постављених облика (солитер, торањ, катедрала, јаблан) са доживљајем кретања свог погледа ка огромним висинама?
Приликом кретања или трчања, правац простирања облика нашег тела више је или мање кос. Од свих праваца, код посматрача, кос правац простирања облика најснажније изазива утисак кретања. Зато уметници често користе косе правце облика да остваре утисак кретања – динамике у ликовном делу.
© Cop
yrigh
t EDUKA
43
Кинеска уметност, Пропета звер, бронза Анализа праваца облика
Аугуст Маке, Балет, уље, 20. век Жорж Сера, У циркусу (детаљ са слике)
Када посматраш ликовно дело, потруди се да сагледаш правце појединих облика. Запази да се правци облика ликовног дела међусобно надовезују или су међусобно супротстављени.
Када посматраш успешно остварену ли-ковну целину, запазићеш да уметник често међусобно надовезује различите правце обли-ка. На тај начин уметник јаче наглашава њи-хове међусобне односе. То можеш да уочиш на сликама Балет и У циркусу.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ ВИШЕ
Постави провидну фолију преко две репродукције слика на овој страни уџбеника.Маркером означи облике чији се правци простирања међусобно надовезују.
© Cop
yrigh
t EDUKA
44
Пол Сезан, Мртва природа, уље, 19. век
Какве односе међу облицима запажамо у простору у свом окружењу? Уочавамо да неки облици стоје један поред другог. Неки облици се додирују, а неки облици се делимично заклањају.
Ликовни уметници увек пажљиво одређују просторне односе међу облицима. Тако поступају јер и међусобним односима облика (додиривањем, делимичним заклањањем) изражавају различите ликовне замисли, идеје.
Албрехт Дирер, Студија руку, цртеж четкицом на плавом папиру белом бојом, 16. век
Пабло Пикасо, Дечак са псом, гваш, 20. век
Пабло Пикасо, Комедијаши, уље, 20. век Пјеро дела Франческа, Поклоњење, темпера, 15. век
ДОДИРИВАЊЕ И ЗАКЛАЊАЊЕ ОБЛИКА
© Cop
yrigh
t EDUKA
45
Ван Гог, Једрилице на обали, уље, 19. век Франциско Гоја, Зима, уље, 18. век
Питер Бројгел, Сеоска свадба, 17. век
Пажљиво посматрај репродукције уметничких дела на овим странама уџбеника.Напиши које међусобне односе облика опажаш на репродукцијама слика Сезана, Пикаса, Пјера дела Франческе, Ван Гога, Бројгела и Гоје.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Нацртај или насликај ликовни рад са мотивом који сам/сама изабереш. Нека се на твом ликовном раду неки од приказаних облика међусобно додирују, а неки облици нека буду делимично заклоњени другим обликом.
Нацртај меком оловком два цртежа са фигуром детета које се игра са неком животињом. На једном цртежу нека се нацртани облици заклањају, а на другом цртежу нека се облици додирују.
© Cop
yrigh
t EDUKA
46
МИМОИЛАЖЕЊЕ ОБЛИКА
Бресон, Ђакомети у атељеу, фотографија 1961.
Зграда у Диселдорфу
Пабло Пикасо, Тореадор, оловка, 20. век Паул Кле, Рибе у кретању, цртеж, 20. век
Посматрај репродукције на овој страни уџбеника.У којем од ових ликовних дела мимоилажење облика доживљаваш као веома узбудљив (драматичан) однос?
Ходајући улицама града, шетајући стазама парка или пролазећи кроз ходнике, често се ми-моилазимо са другим људима (пролазимо мимо – поред других људи). Саобраћај на путевима, водама и у ваздуху одвија се уз мимоилажење возила.
Мимоилажење облика често уочавамо и у сценама различитих филмова. Приказујући мимоилажење облика, ликовни уметници изражавају свој доживљај или свој
утисак покрета између ових облика. Ако мимоилажење два облика или више њих посматрамо са стране, опажамо да се облици делимично заклањају.
© Cop
yrigh
t EDUKA
47
На цртежу – студији коју је Пабло Пикасо нацртао оловком видимо фигуру и лик Амброаза Волара, чувеног колекционара уметникових дела. Уочи на овом Пикасовом цртежу преклапање руку и ногу на фигури која седи.
Када један облик преклапа други облик, ми тај међусобни однос облика опажамо и као њихово заклањање. Преклапање је чест однос облика и у грађевинарству. На фотографијама брвнаре (грађевине саграђене од обрађених дрвених греда – брвна) опажамо преклапање облика тешких греда.
ПРЕКЛАПАЊЕ ОБЛИКА
Пабло Пикасо, Портрет Амброаза Волара, оловка Греде које се преклапају, детаљ са фотографије брвнаре
Фотографија једне брвнаре Пабло Пикасо, Портрет Амброаза Волара, детаљ са цртежа
© Cop
yrigh
t EDUKA
48
ПРОЖИМАЊЕ ОБЛИКА
Хенри Мур, Породица, скица за скулптуру, туш, перо и четка, 20. век
Јозеф Алберт, Град, уље, 20. век
Постави прсте својих шака тако да се они међусобно прожимају!
Прожимање облика указује на срастање, на испреплетаност два или више облика. Такође, прожимање облика указује на изразиту међусобну повезаност облика.
Вајар Хенри Мур на скици за скулптуру приказује породицу. Облици нацртаних фигу-ра су стилизовани. Запази како је Хенри Мур приказао однос облика руку родитеља и фигура деце. Облици руку родитеља међусобно се про-жимају, стапају се, срастају са телом деце.
На слици Јозефа Алберта Град запази про-жимање хоризонтално усмерених правоугао-ника (спратови) и вертикално усмерених пра-воугаоника (кула солитера).
© Cop
yrigh
t EDUKA
49
Глава, печена глина, Нигерија Хенри Мур, Глава–кацига, бронза, 20. век
Бранкуши, Адам и Ева, дрво, 20. век
Усечени крајеви греда (ради њиховог бољег спајања)
Птица у кавезу, печена глина, Музеј у Њу Делхију, 3. век пре н. е.
УСЕЦАЊЕ ОБЛИКA
Посматрај вајарски рад (слика доле, лево) на коме је приказана птица која извирује из кавеза. Да ли се слажеш с тим да уметник усецањем облика кавеза из кога извирује птица изражава напрегнуту тежњу птице ка слободи? Објасни своје размишљање.
Покушај и ти да у глини извајаш скулптуру на којој ћеш применити усецање облика.
Усецање – засецање облика често запажамо на скулптурама или на грађевинама. Усецањем у маси скулптуре вајари често стварају жељени ритам светлости и сенки. Усецањем
облика ликовни уметник понекад изражава и свој доживљај неких драматичних стања.
На скулптури Глава–кацига енглеског вајара Хенрија Мура уметник на више места усеца облик главе – кациге. Зашто он то чини? Шта је могло да подстакне Хенрија Мура да главу – кацигу човека изваја стварајући усеке? Можда су га инспирисали возачи или астронаути који носе кациге. Кацига уоквирује поглед возача.
Какав је твој утисак док посматраш усецања облика на овој Муровој скулптури? Какав је, по твом мишљењу, поглед очију које се помаљају из усеченог облика главе – кациге? Он је напрегнут, зачуђен или је....?
© Cop
yrigh
t EDUKA
50
ГРУПИСАЊЕ ОБЛИКА У РАВНИ ИЛИ У ПРОСТОРУ
Жорж Сера, Плажа, уље, 19. векПол Сезан, Мртва природа са корпом јабука, уље, 19. век
Александар Архипенко, Бокс-меч, 20. век
Заједнички и важан задатак свих ликовних уметника јесте распоређивање и груписање об-лика у простору ликовног дела. Сличан задатак имају и песници и књижевници. И они знају да смисао – значење стиха и реченице зависи од распореда речи у стиху или реченици.
Ликовни уметници веома пажљиво распоређују и групишу облике јер се и груписањем обли-ка одређује смисао (значење) ликовне целине.
ГРУПИСАЊЕ ОБЛИКА У ПРВОМ, СРЕДЊЕМ И ЗАДЊЕМ ПЛАНУ ЛИКОВНОГ ДЕЛА
Облици могу бити распоређени (груписани) при дну површине слике. За њих кажемо да су у предњем плану слике.
Неке облике уметник распоређује у средњем, нешто удаљенијем плану.
У задњем плану ликовног дела облици изгле-дају мањи јер су од посматрача најудаљенији.
И скулптори (вајари) веома пажљиво распо-ређују и групишу тродимензионалне облике на својим скулптурама.
© Cop
yrigh
t EDUKA
51
Вермер ван Делфт, Поглед на Делфт, уље, 17. век
Ван Гог, Пејзаж са пољима жита, уље,
19. век
Постави преко Ван Гогове слике провидну фолију. Маркерима означи облике који су груписани у првом плану слике.
Сликар Вермер ван Делфт насликао је поглед на холандски град Делфт. У Холандији се распоред облака на небу непрекидно мења због близине океана.
Вермер изражава свој доживљај изгледа града испод пространог неба. Њему је простор неба веома важан, па је на слици и највише заступљен. Зато је Вермер хоризонт – границу између неба и земље – спустио ниже, испод половине висине слике.
Ван Гог је, такође, холандски сликар. Живео је у 19. веку. Њега је често надахњивао (инспи-рисао) предео испуњен бојама и облицима на пространом земљишту. Да би приказао распоред бројних облика на земљишту, сликар црта хоризонт високо. На тај начин велика површина тла је видљива.
© Cop
yrigh
t EDUKA
52
ОРНАМЕНТ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ОРНАМЕНТА
Многи предмети које користимо су украшени. Украшавање уочавамо и на предметима које су људи стварали у прошлости.
Орнамент је шара, украс. Орнаменте можемо видети свуда, а нарочито на посуђу, теписима, ношњама, одећи, накиту, корицама књига...
Ликовна карактеристика орнамента јесте богатство и разноврсност ритма (облика, линија, боја...). Често, али не и увек, у орнаментици опажамо и симетричност у ритмичком распореду облика, линија и боја.
Богатство ритма облика, боја и линија ствара визуелну динамичност орнамента. Симетрија орнамента уравнотежава његову ритмичку разиграност. Најчешће на орнаментима запажамо прецизност у ритмичком распоређивању ликовних елемената.
Квадрате и троуглове наизменично распореди симетрично по хоризонтали да би добио/добила симетричан орнамент. Овај задатак уради на два начина:
1) од квадрата и троуглова начини симетричан орнамент полазећи од осе симетрије налево и надесно;
2) од квадрата и троуглова начини симетричан орнамент полазећи од левог или десног краја површине коју украшаваш.
Македонски народни вез© C
opyr
ight E
DUKA
53
Често можемо запазити следеће орнаменталне облике: преплет, палмету, спиралу и розету.
Розета (манастир Нерези)
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ ВИШЕ
Розета на западној страни манастира Раваница
Палмета, манастир Свети Стефан код Херцег Новог, 11. и 12. век
Нацртај скицу орнамента за каиш (или шал) користећи неколико геометријских облика и неколико боја које сам/сама изабереш.
Преплет настаје преплитањем – провлачењем широких линија или трака једних испод других. Палмета својим лепезастим обликом подсећа на крошњу палме. Она нас подсећа и на облик
отворене шаке. Спирала је кружни ток линије (а може бити и изломљен) који се из центра равномерно шири
у простор. Спиралу опажамо на неким облицима у природи (шкољке, пужеви и таласи).Розета (енгл. rose: ружа) јесте кружни орнаментални облик. Назив је добио пошто нас
његов ритам подсећа на ружин цвет. Веома се често користи при украшавању архитектонских грађевина, накита.
Преплет (манастир Дечани)
Палмета (манастир Нова Павлица)
Спирале (детаљ са кинеске посуде)
© Cop
yrigh
t EDUKA
54
УМЕТНОСТ И СВЕТЛО
Динамичан (лако покретљив) однос светлости и сенке одувек је привлачио пажњу човека, а нарочито ликовних, позоришних и филмских уметника.
Позориште сенки настаје када светлост осветљава облик изрезане лутке, па он баца сенку на провидно платно.
У свету, међу бројним позориштима сенки, по својој дугој традицији веома је познато позориште сенки из Јапана.
Да ли би и ти са друговима и другарицама волео/волела да направиш позориште сенки?
Фотографија, Осветљена шума
Фотографије са представе у позоришту сенки
© Cop
yrigh
t EDUKA
55
Хулио ле Парк, Континуирано преламање светлосних форми, 1966.
Сцена из једног савременог позоришта сенки
Динамичко управљање вештачким изворима светлости данас се спроводи помоћу компјутера. Визуелна истраживања у области покрета и светлости одвијају се често у сарадњи уметника,
научника и инжењера.
Данас је постало уобичајено да се многи унутрашњи простори (ентеријери), као и изглед сцене, обликују помоћу светлости. Могуће је брзо мењати смер простирања светлости и њен ритам појављивања, као и њену јачину (интензитет).
© Cop
yrigh
t EDUKA
56
Дизајнери су уметници који смишљају изглед скоро свега што користимо:
– употребних предмета (намештај, аутомобили, бела техника, посуђе...);
– одеће, обуће, накита, шешира, марама, наочара...;– технике (веш-машине, шпорети, фрижидери,
аутомобили, мобилни уређаји...;– сцене и сценског костима;– књига и осталог штампаног материјала;– графичких симбола, знака, слова...
Изглед многих предмета се мењао кроз историју.
ОБЛИКОВАЊЕ УПОТРЕБНИХ ПРЕДМЕТА
Упореди изглед ролера из 19. века и једног од последњих модела ролера на почетку 21. века. Које разлике уочаваш? Које сличности уочаваш? Нацртај своју скицу ролера и запиши од каквог би се материјала изградили његови делови.
Нацртај оловкама у боји скице санки, тротинета, мајице, каиша или неког другог употребног предмета какве би ти желео/желела да користиш. На цртежу запиши и врсту материјала од којих желиш да се направе ови предмети.
Ролер почетком 21. векаРолер, 19. век
Г. Ритвелд, Фотеља, 20. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
57
Конкретан задатак дизајнера јесте да на цртежу детаљно прикажу изглед целине и свих делова неког употребног предмета (књиге, столице, обуће и др.).
Дизајнери настоје да се изглед новог предмета у одређеном степену разликује од уобичајеног изгледа истих предмета. Али дизајнери знају да та разлика не сме бити исувише велика. Ако би начинили превелику разлику између изгледа старог и новог производа, то би купцима сасвим онемогућило разумевање намене произведеног предмета.
Амбијент сеоске кухиње и трпезарије на почетку 20. века
Амбијент савремене кухиње и трпезарије на крају 20. века
© Cop
yrigh
t EDUKA
58
ПРЕОБЛИКОВАЊЕ
Ликовни уметници често на потпуно нов начин приступају стварању дела.
Пабло Пикасо је један од најмаштовитијих ликовних стваралаца 20. века. Он је стварао ликовна дела и од одбачених предмета који нису предвиђени за уметничку употребу. Овако обликована уметничка дела називају се асамблажи. Његове скулптуре Глава бика и Павијан и његово младунче настале су повезивањем делова одбачених употребних предмета.
Препознајеш ли волан, седиште тркачког бицикла и играчку аутомобила као елементе ових Пикасових скулптура?
Када од делова неких употребних предмета уметник сагради нову ликовну целину, тада такав уметнички поступак називамо преобликовање.
Пабло Пикасо, Глава бика,20. век
Пабло Пикасо, Павијан и његово младунче,20. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
59
И твоји другови и другарице бавили су се преобликовањем. Користили су своју способност да машатају, па су тако од разних одбачених предмета из своје околине стварали нове облике.
Настали су нови предмети: добош, лутка, сат, једрилица.
Пажљиво посматрај репродукцију на којој је приказан сат који је твој друг обликовао од поклопца начињеног од прућа. Шта би се десило да се на овом сату казаљке покрену помоћу уграђеног механизма? Какве измене је потребно извршити да би се казаљке несметано окретале?
Сакупљај у једној кутији делове старих играчака, одбачених предмета. Посматрај их из више углова. На шта те подсећају?
Покушај да на овај начин дођеш до идеје према којој би од делова одбачених предмета направио/направила неку нову ликовну целину.
Са друговима и другарицама направи изложбу од овако насталих ликовних радова.
© Cop
yrigh
t EDUKA
60
ВИЗУЕЛНО СПОРАЗУМЕВАЊЕ
Египатски хијероглифи
© Cop
yrigh
t EDUKA
61
НАЧИНИ ВИЗУЕЛНОГ СПОРАЗУМЕВАЊА
Људи се међусобно споразумевају не само усменим говором већ и записивањем речи и мисли – писмом.
Најранија писма била су сликовна писма: хијероглифи код Египћана и сликовно писмо ста-рих Кинеза. Касније су Феничани, а потом Грци и Римљани изумели и усавршавали гласовно писмо у коме је сваки глас имао свој знак.
Размену идеја и информација посредством визуелних сигнала – знака или слика означавамо као визуелно споразумевање.
Покушај да пријатељима саопштиш неку мисао или неко расположење не користећи речи, већ само покрете и гримасе лица – користећи пантомиму.
Објасни зашто је возачима, капетанима бродова и пилотима веома важно да познају сву сигна-лизацију коју емитују семафори, светионици и светиљке на пистама аеродрома.
Чарли Чаплин, глумац и режисер
Две сцене из Чаплинових филмова, 20. век
Чарли Чаплин је један од најпознатијих глумаца у 20. веку.Он је комичне и трагичне ситуације из свакодневног живота изража-
вао мимиком лица и покретима тела, ,,говором тела” – пантомимом.
© Cop
yrigh
t EDUKA
62
Стрип је облик визуелне уметности који има много поклоника. Аутор стрипа тумачи догађаје уз помоћ цртежа, слика и речи. Аутор стрипа може и да не користи речи – тада настаје стрип без речи.
Покушај и ти да направиш стрип.
Објасни зашто је цртач стрипа о Хогару користио штампана слова тамне боје на белој основи. Зашто се трудио да она не буду мала?
У овом разреду из историје учите о спартанској држави. Пажљиво посматрај две приказане репродукције. Оне су део стрипа о Спартанцима (илустратор је Х. Милер). Аутор је користио два различита визуелна поступка да би приказао призоре са ратницима у акцији. У чему се, по твом мишљењу, ова два поступка највише разликују?
Нацртај стрип подстакнут неким историјским догађајима о којима си учио/учила.
© Cop
yrigh
t EDUKA
63
ОДГОВОРИ
Одговори на питања ученика о облику на 31. страни уџбеника.
ПИТАЊЕ: Можемо ли избројати колико облика има на Земљи, а колико у васиони?
ОДГОВОР: Немогуће је избројати колико облика има на Земљи, а још мање је могуће то учинити у вези са васионом. Замисли само колико се много једноћелијских организама на Земљи рађа у сваком тренутку. Научници који изучавају космос (космолози) не могу да изброје облике који „настањују” васиону.
ПИТАЊЕ: Да ли васиона има свој облик? Ако га има, који је њен облик?
ОДГОВОР: Научници који проучавају космос још нису пронашли поуздан одговор на ово питање. Неки научници претпостављају (на основу тзв. теорије Великог праска) да се васиона шири. Сматра се да је ширење васионе почело пре четрнаест до петнаест милијарди година и да оно траје и данас. Не зна се да ли ће се ово ширење васионе наставити јер је немогуће израчунати укупну масу васионе.
ПИТАЊЕ: Шта је облик?
ОДГОВОР: За ликовне уметнике облик је основни ликовни елемент – саставни део неке ликовне целине. Да би било лакше разговарати о карактеристикама облика од којих је сачињено одређено ликовно дело, велики број различитих облика разврстан је у скупове. Ове скупове облика чине облици који су међусобно слични, према некој заједничкој карактеристици. На тај начин ликовни уметници разликују више врста облика: натуралистички приказане облике, стилизоване, геометријске, неправилне, минијатурне, монументалне.
ПИТАЊЕ: Зашто и када облици мењају свој изглед?
ОДГОВОР: Поједини облици мењају свој изглед. Ако од раног јутра до вечери посматраш цвеће, запазићеш да се облик неких цветова мења. Под утицајем сунчеве светлости пупољак цвета се отвара. Посматрај своју шаку. Када она мења свој изглед? Научници су утврдили да је песак у пустињама настао уситњавањем каменитог тла. Ово уситњавање стена и камења догађало се под дејством великих температурних промена, и то у веома дугом временском периоду.
© Cop
yrigh
t EDUKA
64
ПИТАЊЕ: Који облици су међусобно слични?
ОДГОВОР: Упореди облике риба са облицима лишћа. Упореди облике стабла дрвећа са облицима стубова на грађевинама или са облицима ногара столова и столица. Запазићеш да су ови облици међусобно слични. Постоји много међусобно сличних облика. Уочи још неке облике међу којима запажаш сличност.
ПИТАЊЕ: Какав облик има ваздух а какав облик има небо?
ОДГОВОР: На једном семафору на коме возачи дуго чекају зелено светло постављена је молба возачима да угасе мотор да би се на тај начин смањила загађеност ваздуха. Ова молба је написана на духовит начин: „Мисли о ваздуху пре него што га угледаш. Угаси мотор!” Гасови који се налазе у ваздуху (кисеоник, азот, аргон, хелијум) немају боју, па их зато не уочавамо. Али када посматрамо фабричке димњаке, лет млазних авиона, аутомобиле у покрету или друге укључене моторе, опажамо да гасови могу бити обојени. Када су ваздух и гасови у њему обојени (због процеса рада у машинама), тада опажамо да такав ваздух има променљив облик. Опажамо да се он скупља или шири и налик је облаку на небу.
Ако посматрамо небо и чист ваздух са површине своје планете, не опажамо њихове границе (ивице, рубове). Међутим, када астронаути посматрају нашу планету из космичког брода који кружи око Земље, они опажају да је облик атмосферског (ваздушног) омотача Земље – сличан облику наше планете. Снимци наше планете које су астронаути начинили показују да се не опажа оштра граница између атмосфере и свемира.
Шатл
Аурора
Метеори
Метеоролошки балон
Монт Еверест
Троп
осф
ера
Стр
атос
фер
аМ
езос
фер
аЕг
зосф
ера
Терм
осф
ера
Снимак наше планете из космичког брода
© Cop
yrigh
t EDUKA
65
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ
АСОЦИЈАЦИЈА (лат. associatio) – удруживање, спајање, удружење;филозофски: асоцијација идеја – везивање представа на тај начин што једна представа, када се појави, изазива другу.ДИЗАЈН (енгл. design) – цртеж или скица, нека идеја изражена цртежом; уметничко обликовање предмета за употребу.ДИНАМИКА (грч. dinamys) – 1. наука о силама и кретањима које те силе производе; 2. силе (енергије) које делују, или сила (енергија) која делује и производи дејство ма у ком облику.ДИНАМИЧАН (грч. dyinamis) – који има јако дејство, који има своју снагу, који слободно дејствује, који је стално у покрету.ДРАМАТИЧНОСТ (грч. dramatikos) – који изазива напетост и узбуђење,нарочито због неизвесног исхода и могућности да има неизвесне последице.ЕНТЕРИЈЕР – унутрашњост грађевине. ИЛУЗИЈА – чулна обмана, варка, самообмана, уображење, обмана при којој се запажа неки предмет другачији него што је у стварности.КОНТИНУИРАН – КОНТИНУАЛАН (лат. continuativus, continuare) – продужен, који продужава, који исказује непрекидну радњу.КОНТУРА (фр. contour) – линија која иде границом, која оцртава неки лик, неку фигуру, спољни обрис.ЛАВИРАНИ ЦРТЕЖ (лат. lavare) – цртеж на коме су неке површине одређене наношењем провидних слојева боје (меком четкицом).МОТИВ (ЛИКОВНИ) – повод, подстицај, подстрек за ликовно стварање (на пример: пејзаж – предео, портрет неке личности, мртва природа и др.).КРИТИКА (ЛИКОВНА) (грч. kritike, krino) – оцењивање, вештина оцењивања, тј. утврђивање и разликовање онога што је добро или вредно од онога што је рђаво или слабо (у уметности, науци); приказ или оцена некога уметничког, научног или другог дела; негативна оцена.ПРАИСТОРИЈA – период историје од појаве људи до изума писма.СТУДИЈА (ЛИКОВНА) (лат. studium) – тежња, стремљење, учење, проучавање, пажљиво проучавање облика посредством цртежа или слике.ТЕХНИКА (ЛИКОВНА) – наука о правилима којих се ваља придржавати у раду неке ликовне уметности, вештина заната сликања, вајања.
Слике на овој страни (одозго надоле):
Умберто Бочони, Јединствени облици континуитета у простору, бронза, 20. век Франциско Гоја, 3. мај 1808. (детаљ), уље, 19. век Клод Моне, Импресија, уље, 19. век Винсент ван Гог, Портрет госпође Ролин, уље, 19. век Леонардо да Винчи, Аутопортрет, студија, оловка, 15. век
© Cop
yrigh
t EDUKA
66
Албрехт Дирер, Студија, акварел, 16. век
НАЗИВИ ПОЗНАТИХ МУЗЕЈА И ГАЛЕРИЈА које можеш да посетиш на интернету:
1) Kunsthistoriches Museum Vienna; 2) Musée d,Orsay; 3) Musée du Louvre; 4) Musée Nattional d,Art Moderne; 5) Alte Pinakothek; 6) Galleria degli Uffizi; 7) Tretyakov Gallery; 8) Hermitage Museum; 9) Museo Nacional del Prado; 10) British Museum; 11) National Gallery; 12) Tate Gallery; 13) Metropolitan Museum of Art; 14) Museum of Modern Art New York.
Дигитални атлас културне баштине источне Србије http://www.digitalniatlas.ipp.rs.
© Cop
yrigh
t EDUKA
67
САДРЖАЈ
Реч аутора .............................................................................................................................................. 5Како да користиш уџбеник ................................................................................................................... 6Шта ти и твоји другови и другарице мислите о ликовном изражавању .......................................7Визуелно опажање и визуелне уметности ....................................................................................... 8Праисторијско наслеђе на тлу Србије и у свету ...............................................................................10
РИТAМ .................................................................................................................................................. 12Опажање ритма.................................................................................................................................... 13Истраживање ритма ............................................................................................................................ 14 Равномеран и наизменичан ритам ..................................................................................................... 16 Интервал ............................................................................................................................................... 17Улога ритма у ликовном делу............................................................................................................... 18
ЛИНИЈА .......................................................................................................................................... 20Шта је линија ..................................................................................................................................... 21 Контурна линија ................................................................................................................................. 22Линија и површина.............................................................................................................................. 23Линија као ивица тродимензионалног тела ...................................................................................... 24Цртаћи материјали ............................................................................................................................... 26Линије у природи .............................................................................................................................. 28
ОБЛИК ................................................................................................................................................ 30Шта је облик за ликовне ствараоце .................................................................................................. 31Природа и њени облици ................................................................................................................... 32Неправилни облици ............................................................................................................................. 34Симетрични и асиметрични облици .................................................................................................. 35Монументални и минијатурни облици .............................................................................................. 36Натуралистички приказани облици .................................................................................................. 37Стилизовани облици ............................................................................................................................ 38Апстрактни облици ............................................................................................................................. 39Величина облика ............................................................................................................................... 40Правац простирања облика .............................................................................................................. 42Додиривање и заклањање облика .................................................................................................... 44Мимоилажење облика ...................................................................................................................... 46Преклапање облика ............................................................................................................................. 47Прожимање облика .............................................................................................................................. 48Усецање облика .................................................................................................................................... 49Груписање облика у равни или у простору .................................................................................... 50Орнамент и карактеристике орнамента ............................................................................................. 52Уметност и светло................................................................................................................................ 54Обликовање употребних предмета..................................................................................................... 56Преобликовање..................................................................................................................................... 58
© Cop
yrigh
t EDUKA
68
ВИЗУЕЛНО СПОРАЗУМЕВАЊЕ ....................................................................................... 60Начини визуелног споразумевања .......................................................................................................... 61
ОДГОВОРИ на питања ученика о облику на 31. страни уџбеника ............................................................................63
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ ............................................................................... 65
НАЗИВИ ПОЗНАТИХ МУЗЕЈА И ГАЛЕРИЈА које можеш да посетиш на интернету......................................................................................................66
© Cop
yrigh
t EDUKA
© Cop
yrigh
t EDUKA
