Последице глобалне финансијске кризе у jугоисточној Европи: поуке за Србију

Диана Драгутиновић

Главне теме

Србија пре кризе Криза увезена у jугоисточну Европу

• Србија под ударoм кризе у незгодном тренутку Солидан банкарски систем са типичним слабим тачкама До сада углавном присутни индиректни канали трансмисије

ефеката кризе на кредибилитет евроизираног банкарског система, чему доприноси и

• макроекономска осетљивост • понашање матичних банака према локалним банкама

Главне теме

Одговори политике укључују : мере централне банке усмерене на

обезбеђење ликвидности прилагођавање фискалне политике програм са ММФ

Међународна координација може бити потребна кад наступи други талас кризе

Србија пре кризе

4

Eкономски раст у Србији - међу највишим у источној Европи

Selected Countries: Average GDP Growth Rate, 2004-2007

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

SK RS RO BG CZ PL HR MK HU

Србија 2004 - 2007: основни подаци

Раст подстицан углавном домаћом тражњом (приватном, као и државном која је резултат изборних циклуса)

Домаћа тражња подстицана снажним спољним финансирањем / приливом капитала

кроз: приватизацију друштвених предузећа, банкарског

сектора/осигуравајућих друштава директне стране инвестиције докапитализацију банкарског сектора

задуживање банкарског сектора у иностранству

прекограничне зајмове приватном сектору

5

Србија 2004 - 2007: Основни подаци

Није уследио раст конкурентности и извоза Низак ниво учешћа извоза у БДП-у

Споро напредовање структурних реформи

Недовољно развијен приватни сектор ( и даље један од најслабијих у региону)

Ниска конкурентност економије (на 85. месту према Извештају о конкурентности Светског економског форума)

Снажан раст зарада

Апресијација динара

Пропуштене прилике да се повећа конкурентност економије

6

Одговор политике на кризу ограничен слабом спољном позицијом

Пропратни ефекти високог, али неуравнотеженог раста – растућа спољна неравнотежа Дефицит текућег

рачуна скоро је удвостручен од 2005. године и достиже 18% БДП-а

Србија није могла избећи проблем брзе акумулације дугова у приватном сектору

…али има и неких добрих резултата

Добри резултати српске економије у протеклом периоду:

низак ниво државног дуга комотан ниво девизних резерви снажна капитална адекватност и ликвидна позиција

банкарског система …помоћи ће да се економија правилно

прилагоди новим околностима Плитко домаће тржиште капитала штитило је

српску економију од наглог бекства капитала у иностранство које су доживеле друге тржишне економије

Корени кризе

Корени кризе у развијеном свету: макроекономски проблеми и неравнотеже неoпрезно понашање финансијског сектора лабаво регулаторно окружење са уграђеним аутоматским

дестабилизаторима У развијеном свету, ово је криза солвентности за коју се најпре

погрешно мислило да је само криза ликвидности У земљама у развоју, то је најпре криза ликвидности (кроз пад

поверења) која прети да се претвори у кризу солвентности, пошто пад економије доводи финансијске кризе (други талас)

Нова тржишта као жртве кризе

Нова тржишта ушла су у кризу с релативно здравим и ликвидним банкарским системима

Али, и међу њима постоје велике разлике у погледу осетљивих тачака макроекономске политике и изложености девизном и ликвидном ризику (roll-over risk)

Елементи који убрзавају трансмисију (заразу): високи дефицит текућег рачуна и проциклична фискална политика прецењеност валуте високо евроизиран банкарски сектор у коме су биланси стања

приватног сектора индиректно изложени великом девизном ризику, при чему централна банка није девизни зајмодавац у крајњој инстанци

пословни модел банака зависи од ликвидности која се обезбеђује девизним задуживањем, а не домаћим депозитима

задуживање нефинансијских институција кроз прекограничне зајмове

висок раст приватног дуга израженог у страној валути Велики број тих елемената присутан у земљама

југоисточне Европе и Србији

Србија: Солидан банкарски систем (I)

Приватизација и довођење у ред биланса стања у раним 2000-им

Домаће финансијске институције нису биле значајније изложене ризику контаминације токсичном активом повезаном са хипотекарним кредитима које су банке у САД одобравале клијентима с ниском кредитном способношћу и лошом кредитном историјом

Низак ниво директне изложености курсном ризику у банкарском сектору

Домаћи банкарски систем има јаку ликвидну позицију која се огледа у прилично великим девизним резервама Народне банке

Србија: Солидан банкарски систем (II)

Динамично растућа привреда пружила добре могућности за остваривање добити у сектору традиционалног банкарског пословања са становништвом

Мали продор егзотичних инструмената Релативно опрезни стандарди кредитирања

донедавно релативно строги стандарди кредитирања не постоји опасност да се кредитни ризик пренесе ван банкарских

портфолиа преко послова секуритизације

Уравнотежене стопе раста кредита

... са слабим тачкама

Висока евроизација финансијског сектора висока индиректна изложеност ризику девизног курса преко

изложености реалне економије излаже банкарски сектор ризицима девизне ликвидности јер

НБС није девизни зајмодавац у крајњој инстанци Мала депозитна основа ослања се на задуживање у иностранству да би се

финансирало стамбено кредитирање и други послове са становништвом

излаже ризику од пресушивања ликвидности и немогућност рефинансирања раније узетих кредита

Велики део директног страног кредитирања обавља се ван банкарског система

Канали “заразе” у првом таласу кризе и други чиниоци

Пад поверења Домаћи банкарски сектор приморан на промену понашања

после проблема који су погодили централе у матичним земљама

Национални регулатори и надлежни органи земаља еврозоне строго усредсређени на решавање проблема на

матичном подручју, нова тржишта препуштају сама себи, чиме индиректно доприносе погоршању проблема у источној Европи

Зависност источне Европе од заједничког зајмодавца и осетљивост на регионалну “заразу”

Пад поверења

Учесника на тржишту новца, ХОВ и девизног тржишта

Несигурност у вези с матичним компанијама, девизни ризик

Међунардни инвеститори избегавају регион (траже квалитет)

Расположење у погледу дугорочних инвестиција (пад очекиваног прилива СДИ)

Поверење депонената (посебно у вези с девизним депозитима)

Промене у локалном банкарском сектору после проблема који су погодили централе у земљама ЕУ Смањење свих кредитних линија, осим оних неопходних с

најкраћим роком доспећа који се обезбеђују банкама кћеркама ( при чему банке кћерке нису имале проблеме)

Вршење притиска на банке кћерке да промене пословни модел, тако да са рефинансирања кредита пређу на модел који зависи од локалне депозитне основе

Вршење притиска на банке кћерке да примењују опрезније стандарде кредитирања

Смањење лимита у трговини хартијама од вредности, приликом трансакција, како осигураним тако и неосигураним хартијама од вредности

Повлачење слободне девизне ликвидности од банака кћерки

Органи ЕУ усредсређени само на решавање проблема у еврозони, нова тржишта углавном препуштена сама себи Регулатори ЕУ ( моралним убеђивањем, а можда и неким другим

средствима) подстичу на то да се ограничи изложеност ризику централа у централној и источној Европи

Јавна средства ЕУ која се користе за подупирање адекватности капитала банака у еврозони нису планирана за подршку банкарског пословања на новим тржиштима Европе

Европска централна банка није као колатерале прихватила ХОВ у локалној валути земаља с тржиштима у успону

Недостаје девизни своп између Европске централне банке и банака из тих земаља којима треба девизна ликвидност (са изузетком Пољске и Мађарске)

Координација политике и активности ограничена на еврозону, односно ЕУ, док су земље које нису чланице ЕУ изостављене

Зависност од заједничког зајмодавца и осетљивост на регионалну “заразу”

Током последње деценије у много нових тржишта брзо повећан однос кредита и депозита

Изложеност земаља југоисточне и централне Европе банкарским групама из ЕУ је географски концентрисано

банкарске групе из Аустрије, Немачке и Италије покривају више од 40% нових тржишта Европе; шведске банке су највећи зајмодавци балтичких земаља

У односу на њихов БДП, неке мање земље зајмодавци су доста изложене ризику кредитног пословања на новим тржиштима

у случају Аустрије, то је више од 70% БДП-а Велика изложеност ризику на релацији матична земља - земља домаћин потиче

од велике концентрације кредитних активности појединих банкарских група у тим земљама

Регионални банкарски гиганти остварују велику пословну добит (више од 50%) на тржиштима источне Европе

Макроекономска рањивост у Србији доприноси “зарази”

Висок дефицит текућег рачуна Финансиран кроз ДСИ и задуживање у иностранству Одрживост зависи од континуирано високе стопе раста извоза

Континуирано висока инфлација након удара цена нафте и хране 2007/2008. године

Не обезбеђује довољно простора за релаксирајућу монетарну политику

Висока премија за преузимање ризика и притисци на курс Погоршање фискалне позиције

Макроекономска ситуација врши притисак на фискалну политику да се прилагоди и омогући релаксацију монетарне политике

Ефекти првог таласа кризе: тржиште новца и девизно тржиште

Након дуготрајне номиналне и реалне апресијације источноевропских валута (укључујући динар), криза је довела до снажне депресијације валута

Притисак на валуту Нагли прекид спољног

финансирања Заустављено прекогранично

кредитирање предузећа Обустављене ДСИ

Пад спољне потражње Опадање извоза

Растуће премије на девизни ризик

Ефекти првог таласа: тржиште новца и девизно тржиште

Пад ликвидности и промета на тржишту новца и девиза

Све већа разлика између понуђене и тражене цене

Скраћивање рока доспећа Растући кредитни спред

Ефекти првог таласа: банкарски сектор

Проблеми у вези с повлачењем девизних депозита у октобру и новембру 2008. године у вредности од скоро једне милијарде евра

Лимитиране кредитне линије због проблема матичних банака Централна банке није зајмодавац у крајњој инстанци

Тешкоће у вези с рефинансирањем девизног дуга, чак и за матичне банке

Тешкоће у вези с прибављањем додатних извора девиза за подршку наставку кредитирања или пословања

Кредитирање се више базира на депозитној основи

Опрезнији стандарди кредитирања

24

Мерама НБС обезбеђује се додатна девизна ликвидност

Банкарски сектор ликвидан, али не кредитира Заустављено кредитирање недржавног сектора

Ефекти првог таласа: Реална економија

Све мањи раст извоза због смањене светске тражње

упркос депресијацији валута Успоравање девизног кредитирања

мада то још увек није кредитна криза

Високе камате сметња динарском кредитирању Проблеми у вези с билансом стања у

незаштићеним секторима економије услед депресијације валуте

и домаћинства и предузећа

Ефекти првог таласа: девизна политика

Проблем девизног зајмодавца у последњој инстанци

Недовољне девизне резерве отежавају улогу зајмодавца у последњој инстанци и примарног дилера

Дилема: дозволити депресијацију девизног курса да би

се смањили спољна неравнотежа и очувале девизне резерве за још тежа времена

ограничити обим депресијације због њеног ефекта на инфлацију и биланс стања

Ефекти првог таласа: монетарна политика

Инфлација и даље висока, а вредност девизног курса опада Још увек се не осећају ефекти економскoг пада на инфлацију Отежана трансмисија монетарне политике

Ситуација на тржишту новца и очекивања у вези с девизним курсом чине да су кредитне каматне стопе мање осетљиве на референтне каматне стопе

Девизни курс мање осетљив на кретања каматних стопа (услед велике аверзије према ризику и тешкоћа у вези са осигурањем од ризика)

Дилема: смањити каматне стопе у очекивању рецесије и кредитне кризе и

опадајуће инфлације пооштрити борбу против бекства капитала и инфлаторних последица

депресирајућег девизног курса растом каматне стопе

Ефекти првог таласа: фискална политика

Дилема: Бити опрезан да би се смањила осетљивост и

спољна неравнотежа и подржала лабавија монетарна политика

подржати економски опоравак, можда и изван оквира аутоматских стабилизатора

Мере економске политике

Избор политике ограничен услед почетних извора заразе - поверење у девизно тржиште

Мере монетарне политике – обезбеђење девизне ликвидности: омогућити банкама да користе девизне резерве ради решавања проблема

ликвидности смањити обавезне резерве ради лакшег задуживања у иностранству често интервенисати убризгавањем девизне ликвидности и амортизовањем

брзине девизног поравнања каматне стопе остају високе

Мере фискалне политике: ребаланс буџета за 2008. годину и умерени буџетски дефицит у 2009.

години Координисане активности:

примена програма ММФ-а усвајање циљане инфлације као монетарне стратегије

Ризици за будућност: други талас

Економија може доћи под удар другог таласа кризе кроз додатне канале контаминације

Продубљивање рецесије у свету Успоравање раста извоза, што даље продубљује спољну

неравнотежу Растућа стопа неизвршавања обавеза

Изненадан застој у дотоку страног капитала: главни канал кризног удара на Србију

Пад ДСИ Притисак на девизни курс Притисак на јавне приходе Притисак на монетарну политику

Одливи капитала кроз,нпр. трансфере задржаног добитка из банкарског сектора

Растуће неизвршавање обавеза доприноси нестабилности

банкарског сектора

Ризици од другог таласа за земље југоисточне Европе

Интеракција између опадајуће економије и финансијског сектора у оквиру економије сваке од тих земаља

Стабилност банкарског сектора може бити погођена растућом стопом неизвршавања кредитних обавеза током рецесије

Фискална политика може бити додатно оптерећена потребом да се помогне докапитализација банкарског сектора

То ће даље довести до наглог пада поверења, што је карактерисало и први талас

Међусобна регионална повезаност извор могуће контаминације у другом таласу

Системски проблеми солвентности на новим тржиштима могу дестабилизовати централе и финансијски систем у

матичним земљама (ЕУ)

За решавање макроекономске осетљивости земаља ЈИИ потребна међународна акција

За суочавање с другим таласом може бити потребна помоћ јавног сектора и/или међународна координација

Већина нових тржишта и мале земље ЕУ с великом концентрацијом кредитних активности у ЈИИ можда се неће моћи носити с последицама кризе

Стварна опасност од другог таласа јесте у томе да стање на новим тржиштима може ускоро личити на ситуацију у САД или Западној Европи

али без фискалних могућности или монетарне кредибилности која би омогућила предузимање ванредних мера у обиму који је виђен на Западу

Било би добро да се одмах почну решавати проблеми првог таласа кроз:

бољу координацију на релацији држава домаћин - матична држава зајмодавца

већу предусретљивост у погледу интервентних своп-линија и колатерала у локалној валути

једнак третман послова које банке са централама у еврозони обављају са субјектима ван еврозоне