ПРАВОСЛАВНА ЛИТУРГИКА

или

НАУКА О БОГОСЛУЖЕЊУ

ПРАВОСЛАВНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

ПРВИ ОПШТИ ДЕО

ПО ЛИТУРГИЦИ ДР ВАСИЛИЈА МИТРОФАНОВИЋА И ДР ТЕОДОРА ТАРНАВСК0Г

ИЗРАДИО

ПРОТОПРЕЗВИТЕР Д Р Л А З А Р М И Р К О В И Ћ

ТРЕЋЕ ИЗДАЊЕ

Б е о г р а д

1982.

И з д а ј е:

Свети архијерејски синод Српске православне цркве

Београд, 7. јули 5

Умножено у 3.000 примерака у Заводу за умножавање

при Светом архијерејском синоду

Предговор (за друго издан* Литургике)

Пошто се моја-Литургика не може више нигде добити, а тражи се, тб је Свети архијерејски синод Српске право-славне цркве одлучио да изда моје дело Православна Ли-тургика као друго издање. У ту сврху уступио сам Светом архијерејском синоду ауторско право на ово дело. Своју на-меру Света архијерејски синод почиње да остварује објав-љивањем овог / општег дела Литургике.

ЈЈошто је ово издање приређено фототипијом, и не ручним слогом, то у њега нису унесене никакве допуне, но су извршене само исправке неких речи и израза, и исправљене штампарске грешке првога издања.

Веома сам благодаран Његовој Светости, Господину Герману, Патријарху српском и Светом архијерејском синоду на одлуци да објаве Литургику, што ће, мислим, бити од користи студентима Богословског факултета, ученицима богословије и свештеницима Српске православне цркве.

Сремски Карловци 19. октобар 1964. г.

Л. МирковиИ

П р е д г о в о р .

Када сам дошао у Карловачку Богословију да пре-дајем литургику, осетио сам заједно са својим слушао-цима, да нам у раду много смета то, што нема штампаног уџбеника литургике за богословије. Ова оскудица уџбе-ника литургике постала је за време рата управо не-подносна, јер су се слушаоци Богословије без предавања морали код својих кућа спремати за испите. Али из чега да се спремају када уџбеника немамо. Старих скри-пата је нестало, и тако је дошло, да су се богослови IV. године, слушаоци више стручне школе, спремали из литургике професора Александра Живановића (Наука о богослужењу православне цркве или православна литур-гика, Загреб, 1908. II. издање), која је написана и про-писана за ученике средњих школа, и која је иначе у ову сврху врло добра.

Да бих дакле задовољио потребу цркве (разјашњење богослужења), испунио осетљиву празнину у српској бо-гословској књижевности и дао слушаоцима богословија уџбеник литургике, наумио сам да напишем литургику. Но чим сам се почео носити том мишљу, одмах сам осетио, да сам се латио великог и веома тешког посла, који се не да убрзо свршити и који захтева цео људски век. Ко је писао уџбенике, та ј је осетио, колико дуго времена треба, да се градиво и резултати једне науке скристалишу у оно најкраће и за ученика најпотребније, и да су добри уџбеници обично плод дугогодишњега рада.

Ово нарочито вреди« за литургику, чије је градиво веома опширно. Потребно је зато било поћи бржим и краћим путем, јер потреба школе и цркве тражи што пре књигу. Зато ми није ништа друго преостало, него да потражим готове литургике, и да преведем једну која је најбоља. За литургике Лебеђева и Нестеровског1) написане за духовне семинарије, — које се иначе могу корисно упо -требити, — нисам се одлучио зато, јер нису увек научно писане, јер не износе доказе за поједине тводње, и што су писане омилитичким тоном.

Одлучио сам се за румунско дело: „ А к а д е м с к а п р е д а в а њ а о л и т у р г и ц и п р а в о с л а в н е и с т о ч н е ц р к в е од Др. Василија Митрофановића, бившег ре-довног јавног професора практичног богословља на бого-словском факултету у Черновцима. О б р а д и о , д о п у н и о и и з д а о Проф. Др. Теодор Тарнавски, Черновци, 1909." (Рге1е§еп асас1етјсе с1ебрге [Лиг^јса ђезепсеј (1гер1сгесНп-сЈоазе габагНепе с1е Ог. УабПе МигоЈапоуЈа, рго!ебог р. о. с!е 1ео1одЈа ргасКса 1а 1аси11а1еа 1ео1о§Јса Ј т Сегпаи*. Рге1исга1е, сотр1е1а!е бј есПШе с!е Рго(. Ог. ТеосЈог ТагпаубсНЈ, Сегпаи!, 1909.)8)

Иза смпти проф. Др. Василија Митрофановића остао је рукопис литургике, који је конзисторија поверила ње-говом наследнику на катедри- практичног богословља, моме бившем професору, Др. Теодору Тарнавском (•}• 1. јануара 1914.) да је исправи и изда, што је овај и учинио, те је ова литургика трошком религијског фонда под горњим насловом угледала 1909. год. света. Ова ли-тургика је резултат рада два људска века, на њој су радила два универзитетска професора, и по моме ми-шљењу ова је литургика једна од најбољих између свих православних литургика и најкорисније се може употре-

') Види стр. 41. *) Пошто ова штамнарија нема румунских слова, то су знаци изнад н

испод слова изостали.

бити при изучавању литургике, и то с разлога, што је научно рађена. Но нисам могао ни ову литургику узети па само превести. Потребна нам је литургика писана за сраске православне богословије, те сам-зато морао унети у њу све оно што се нас тиче, што нас лнтересује у литургици, и што је код нас урађено на литургици. Код неких партија требало је унети најновије резултате ли-тургичких студија, гдекој? партија н. пр. о богослужбеним књигама — по моме мишљењу — није довол.но обрд-ђена, те сам је допугио, и тако сам унео неке ствари. Неке пак делове сам изоставио, што сам држао да није за нас од интереса и да књига не би добрла сувише велики обим.

Дакле истичем да је ова књига већим делом превод споменутих академских предавања Митрофановића — Тарнавског, са неким допунама. Шта је у овој књизи превод, шта је пак додано, видеће свако ко испореди ову књигу са литургиком Митрофановића и Тарнавскога. Иначе кроз целу књигу држао сам се плана и поделе споменуте литургике.

Ова је књига рађена да што пре дођемо до литур-гике, и писац ових редова је свестан да ће критика на њој наћи и слабе стране, бар на моме раду у њој. Зато примам сваку критику и сваки приговор, и ако буде при-лике, узе^ћу их у обзир. Но када се сетимо да до сада нисмо имали никако литургике за богословије, када се узме у обзир да у овој науци осим мало изузетака није било код нас раденика, то је ова књига и поред њених слабих страна један корак напред. Но једно је несумњиво, да ће слушаоцима богословија бити много олакшан рад при изучавању литургике, јер отпадају скрипта са својим погрешкама у писању и мучна бележења за професором.

Осим овога првога дела, још нам је потребнији други посебни део литургике, који мислим такође израдити, ако буде Божја воља.

Као главну награду за свој труд сматраћу то, ако слушаоци богословија буду изучавали ову науку са оним трудом и са оном љубављу са којом сам ја радио ову књигу, и ако ова књига колико толико заинтересује наше свештенике да се баве овом племенитом науком, за коју у овој књизи имају показане путеве.

На крају пријатна ми је дужност истаћи, да је Ви-сокопреосвећени Господин Епископ вршачки Гаврило, већ познати мецена српске богословске књиге, помогао штампање ове књиге даром од 1000 К, на чему изричем Високопреосвећеном Господину Епископу Гаврилу своју захвалност и благодарност.

Најпосле сам нарочито благодаран Високопречасном Господину проти и професору Јовану Живковићу, што ми је помогао приликом штампања у кориговању.

Сремски Карловци, месеца марта, 1919.

Др. Л. Мирковић.

У В 0 д

1. Свештеничка служба Исуеа Христа и цркве. Православно хришћанско богослужење.

Када се човек није могао својом снагом ослободити од последица прародитељског греха, од помрачености ума, незнања и заблуде у религијским стварима, то је ондг још ма»не могао ослобођењем од греха и од своје кривице успоставити јединство са Вогом.1) Да би ово могло бити, потребно је било, да светлост истине и откривења Божјег изнова засја тамо, где се угасила, да се морално пропала човечја природа обнови и нрожме огњем Вожјег духа и живота.

То је учинио јединородни Син Божји, послан од Оца небеског да искупи род људски. Син Божји учинио је то не само будећи у човеку нову, вишу моралну свест > објављујући највнше истине, него нарочито бришући кри-вицу греха потпуном послушношћу*) и потпуним сједи-њењем са људскпм родом. Ову послушност према Богу показао је Спн Божји целим својим земаљским животом, који је био непрекидно подвргавање вољи Божјој и нај-савршемија послушност према Богу.

Нарочито је .извршио Син Божји искупљење рода људ-ског великим делом, којим је завршио свој земаљски живот, смрћу на крсту. У овој смрти се показује највити моменат послушности и својевољне жртве. Овом добровољном по-слушношћу и безгрешним жртповањем, које мири и ис-

') >Човек не може нлкако откупити брата, не ноже дати Богу откупа з а њ . Сувише је велик откуп аа душу њихову, те »дустаје за иавек«. Пс. 48, 8. 9.

') »Јер као што непослушношКу једнога новека постадоше многн грепшжда, тако и послушношКу једнога постадоше многи гфаведнн«. Рим. 5, 19.

1

купљује, постао је ИХ наш посредник код Бога Оца (I. Тим. 2. 5), наш архијереј, првосвештеник (Јевр. 5, 10; 6, 20; 9, 11; Пс. 110, 6), и ово искупљење постало је вечан и неисцрпив извор благодати и оправдања за све оне, који верују у Њега.

Да би сада ово Искупитељево дело, које се зове Ње-гова а р х и ј е р е ј с к а или п р в о с в е ш т е н и ч к а 1 ) служба, и даље трајало и одржавало се, и да би се плодови ис-купљења од ИХриста давали свима народима до краја ве-кова и сваком појединцу, установио је ИХ своју цркву. У.хри-шћанској цркви живи вечно ИХ, у њој се непрекидно на-ставља првосвештеничка служба искупљења од ИХриста, у њој се нарочито врши поштовање и слављење Бога, просвећење, оправдање и освећење верних, у њој се даје људима божји дар, донесен од ИХриста.

Пошто се настављање првосвештеничке службе ИХристга не врши само непосредним и невидљивим утецајем Божјим, и пошто се ИХ појавио на земљи на видљив начин и на видљив начин извршио искупљење, то Он хоће, да се ово искупљење и наставља на видљив начин, наиме спољашњим облицима, и да се тако дају људима Његови плодови и дарови. Целокупност ових облика чини садржин.у хри-шћанског аравославног богослужења,*) под којим се ра-зумеју облици уст&новљени од ИХриста и Његове цркве, којима се преко органа овлаштених од цркве остварава на човеку искупљење извршено од ИХриста и дају пло-дови искупљења, освећење човека, и постизава сједињење човека с Богом, којима се унутрашња религија показује на спољашњи начин, као и унутрашње поштовање Бога од стране опћине, њених чланова и целе цркве, и којима се тако одржава и шири ова религија.8)

') Испор. Јевр. 7, 24; Макарија, Православно догматичко богословије, II. део, Ср. Карловци, 1896. стр. 65. и даље.

' ) Богослужење се аове л култ, сиКиа. Ова реч долази од со1еге бринути се з а нешто, денити, поштовати, н. пр. аш!сов, јеов. Римљани су употребљавали реч сиМив ва ознаку поштовања богова у опће, редигије п побожности, заједно са оџим, што религија вахтева од човека у његову одношају према божанству. (Испор. С)сего, Ое па1. Јеог, 1. II. и Зепеса, ер;в1. 94. код /. 1л1иг^!к оЛег

' \Г18&п8сћ. Пагз1е1ћтк <1ев ка1ћ, СиИив. I. Вап<}, Машг 1844. р. 38). ') Испор. I. 1АЈ1, спом. дело р. 41. и' И гекег ипс1 №е11е, К1гсћеп1ехјсоп оЉг

Епсус1орЛ<11е дег ка1ћ. Тћео1о^Ге. 2. АиП. 3. В<1. 1884, р. 1233-1234

2. Оснивање хришћанског православног богослужења.

Темељ православном богослужењу положио је сам ИХ. Хрпстос је установио св. евхарипију и њено нршење нод нидом хлеба и вина (Мат. 26, 27, Мк. 14, 22; ЛуЛ. 22, 19; I. Кор. 11, 23), тајну крштења (Мат. 28, 19), аокајања (Мат. 18, 18) и свештенства, наложишии апо-столима како се врше и раздају смасоносне тајне и давити пх! мотребну власт за то. (Мат. 28. 19; Мк. 16, 15; Јов. 20, - 21, 22; Ефес. 4, 11; I. Кор̂ . 1. 17;" Дел. 20, 28), Христос благосиља, полаже руке за благослов (Мат. 19. 15; Лук. 24, 50) и обећава марочите дарове онима.. на које се иоложе руке (Мк. 16. 18), моли се и ароводи целе ноћи у молитви (Лук. 6, 12; 22, 41), подиже у мо-литви очи к небу (Јон. 17. 1), клечи нри молитви. нада молећи се лицем на зе.мљу (Мат. 26, 39), иде у храм (Јов. 2. 13; Мк. 3, 1), ревнује за част дома Божјег (Јои. 2, 18), учп како се имамо молити (Мат. 6, 5; Лук. 11, 2), преаоручује заједничку молитву (М*ат. 18. 19). подстиче на молитву (. Iук. 11. 9; 22, 40; Мат. 26, 41), учи у храму (Мк. 6, 2; Јов. 7. 15), светкује суботу и празмике са њи-ховим обичајима (Мат. 26, 18; Мк. 6, 2; Јов. 7, 14) и не само да сам пости, него и другима препоручује пост као добро дело које треба чмнити (Мат. 6, 16), и приписује му чулновате последице (Мат. 17, 21; Мк. 9, 29).

Св. апостоли не само да су се држали иримера и ?аиовести ИХриста у пршењу богослужења, него су и сами стварали позитивме наредбе (I. Кор. 11, 2. 3.4). Појање нсалама и химни, читане св. Писма. проповедање ртечи Божје, заједничка молитва и приношење бескрвне жртве. беху главни делови богослужења у апостолском времену (I. Кор. 14, 26; Кол. 3, 16; Ефес. 5, 19; I. Тим. 4, 13; Дел. 20, 7; Рим. 10. 17; I. /'Тим. 2, 23; Дел. 2, 42; I. Кор. 10, 16. 17; I. Кор. 11, 23—26). Исто тако налазимо у бого-служењу апостолског времена полагање руку \Дел. 8, 17; 19, 6), клечање (Дел. 7, 60; 9, 40), иодизање Ј>уку (I. Тим. 2, .8), непокривене главе код људи (I. Кор. 11, 4). св. пољубац (I. Кор. 16, 20; II. Кор. 13, 2; Рим 16, 16), осветљавање места где су се купили на молитву (Дел. 20, 8).

Ко је хтео да прими крштење, морао је исповедити како верује, и покајавши грехе крштавао се у име св.

Тројице ради опроштења грехова, примајући за успевањ& у вери миропомазањем благодат св. Духа (Дел. 2, 38; 8, 37; II. Кор. 1, 21). Који су се иокајали за грехе своје, исноведили су их (Дел. 19, 18; Јак. 5, 16) и онда су до-бивали опроштење; велики грешници искључивани су из хришћанске заједнице, а примани су натраг, када су се покајали и показали плодове кајања (I. Кор. 5, 5; П. Кор. 2, 6; I. Тим. 1, 19). БоЈгнима су старешине давале тајну св. јелеосвећења, која се вршила помазивањем уљем и мо-литвом ради очишћења душе од грехова и ради окрепљења тела (Јак. 5, 14). За проповедање речи божје. за вршење-св. тајана и у опће св. радња и за управљање црквом, постављали су апостоли молитвом и полагањем руку еаи-скоае и арезвитере, а ђаконе за служење при трлезама и св. радњама, и да се брину за сироте. (Дел. 14, 23; 6, 1—6; I. Тим. 5, 22). Испочетка се скуаљаху апостоли на место молитве и ради појања псалама и химни у јеру-салимски храм и у јудејске синагоге, као на места старо-заветног богослужења (Дел. 13,. 14; 14, 3; 18, 4; 19, 8), а ради вршења особено хришћанских литургичких обреда, и нарочито ради приношења бескрвне жртве, скупљаху се на приватна места, већином у хришћанске пространије1

куће (Лук. 24, 33; Дел. 1, 13; 2, 46; 12, 12; 20, 7; Рим. 16, 5; Кор. 4. 15). На богослужење, а нарочито ради слав-љења св. евхаристије, скупљаху се хришћани у време св. апостола сваког дана, а нарочито у дан господњи или недељу, која се звала и први дан седмице (Дел. 20, 7 ; I Кор. 16, 2). Осим недеље светковали се као празници у апостолском времену: дан смрти и васкрса Христова, и педесетница као дан силаска св. Духа (Дел. 2, 1; 20, 16; I. Кор. 5, 8; I. Кор. 16, 8). Као нарочити часови за молитву у време апостола означени су у св. писму час трећи, шести и девети (сада 9. 12. и 3.) и поноћ (Дел. 2, 15; 10, 9; 3, 1; 16, 25). Уз евхаристију држане су заједничке вечере љубави т. зв. агапе. (I. Кор. 11, 13. Дел. 2, 42; Јуда ст. 12).

8. Даљи развитак хришћаноког православног богослужења.

Од времена св. апостола до цара Константина Великог остаје хришћанско богослужење онаково, какво је било у апостолском времену. Ово време беше време притиска и го-њења, када се није могло радити на потпуној изградњи

богослужења и када се уопће није могла дати богослужењу она пуноћа, коју налазимо у каснијем времену. Хришћан-ска црква је прћо требала спољашње слободе и сигурности, и тек онда је могла развијати и усанршавати своје бого-служење, тим више, што је каснији развитак богослужења био последица спољашњих прилика, нових откривења хри-шћанског духа и живота, историјских момената и сећања из каснијег времена. У то доба није било ни потребно да се богослужење спољашње развија. Први огањ одушевљења, неослабљена снага живе вере, непосредна близина свете историје и осетљиви дах св. Духа, то је све чинило, да у почетку беше потнуно развијено богослужење и сувишно.

Када је црква добила од Константина Великог мир, дана је богослужењу она пуноћа и сав украс, који приличи цркви као живој невести Вожјој. Вршење жртве св. евхарисТије •спојено је са побожним обредима, које видимо да се већим делом и данас врше. То је било и са осталим тајнама. Хра-мови су грађени свугде и беху украшавани св. сликама. Година је подељена у недеље, празнике и тежатне дане, у време поста и кајања, те је тако постала стално сећање високих истина хришћанства. Укратко Христова религија је победила свет, који је са радошћу примио спасоносни уте-цај њен на све одношаје људског живота.

Да ово образонање и усавршивање богослужења при-пада цркви као јединој инстанцији, која има пуномоћ за то, разуме се из до сада реченог. Јер богослужење је баш онај елеменат, у коме и кроз кога врши црква најбитнији део њеног божанског одређења, и према томе је само она позвана да управља и чува истинити начин, како треба вршити богослужење и како треба Бога по-штовати, дајући вернима јамства, да као што је у учењу истинита, да исто тако не греши ни у начину истинитог поштовања Бога. Или како би се ностигло и очувало V богослужењу потребно јединство, када се ово не би управ-љало и водило од средишта јединства, дакле од цркве'?

Већ с^обзиром на ове моменте, не сме богослужење, њ'е-гово формулисање и вођење бити ирепуштено самовољи но-јединаца, него мора бити једна од најглавнијих задаћацркве, као предмет њене бриге, њеног васиитног и поучног рада.1)

') Испор. /. Ш/1, Г.Иигјпк. 1. Иапс). р. 60—68.

Црква се уистину увек бринула за богослужење. и облици богослужења, које имамо до данас у цркви, развили се из делова и својих основних облика Који потичу од ИХриста и апостола само у цркви. Тако наређује сабор лаодикијски (држан 348. године), да се установљене молитве на богослу-жењу не смеју мењати и нове уводити,1) а сабор картагински. наређује, >да сви имају употцебљавати молитве, које су на сабору утврђене, биле те молитве, којима се започиње служба, или које се читају за време принашања, или при полагању руку, нити сз под икоји начин смеју противно вери друге упо-требљавати, нбго нека се читају оне само, које су од нај-ученијих сабране«.*) Да би се ове одлуке вршиле, састав-љене су временом црквене књиге, у којима су чинови бо-гослужења и црквена упутства, како се имају употрео-љавати за вршење литургичких обреда. А нарочито су црквени оци пазили да се молитЈЈе св. литургије не ме-њају као ни сама св. литургија, и што је било битно и главно, остало је непромењено у току времена. Само су спољашњи и небитни делови радња и обреда црквених за-висили од слободе епископа, и овим се тумачи. што су по-једине цркве имале своје литургије. Но ни епископи ка-снијих времена нису вршили ову слободу, и тако већ у 2 половини IV. века видИМо да се на истоку опће употреб-љавала литургија св. Василија Великог, коју је затим скратио св. Јован Златоусти. На западу је римски сабор за Гела-сија епископа римског у V. в. закључио да се литургија никако не сме мењати.

Услед ове бриге црквених отаца око богослужења са-чувалесу црквене службе потпуну садржину и битне обреде, предане цркви од св. апостола.

4. Одношај етарозаветног богослужења првма новозаветно!г.

Као шта је религија Старог Завета била само тип и сенка добара, која су имала доћи,') тако је и богослужење његово имало само типски и сИмволски карактер, које се оптварило у ИХристу и у новозаветној жртви. Старозаветно богослужење није имало важности само по себи, него само у

') Видв 18. правило. *) Празвло 103. Испор. Никодим, Правола књ. II. стр. 237 «) Јевр. 10, 1.

толико, у колико је било тии потпуно искупног дела ИХриста. Из овога је јасно, да је новозаветно богослужење више од старозаветног, и да се последње односи према првом као слика (тип) према својој стварности, као сенка према свет-лости.

Овај одношај био је и узрок, што богослужење СЗа-вета није примљено са свима својим установама у богослуже-ње НЗавета, него је већим делом укинуто. Ово укидање учи-њено је једном одлуком апостолског сабора у Јерусалиму, око 52. године. Јудејско-хришћански учитељи захтеваху од незнабожаца који су хтели нримити хришћанство да се имају обрезати по обичају Мојсијева закона, јер се иначе не могу спасти. Да се реши распра у пбгледу овог питања, иску-пише се Апостоли и старешине у Јерусалим, на ком је; са-бору св. Петар између осталога1) рекао: „Што сада дакле искушавате Бога, аолагањем јарма на врат ученика, који ни оци наши ни ми не могосмо носити? Него бла-годаћу Госаода Исуса (а не обрезањем) верујемо, да ћемо се саасти, као и они2) (т. ј. хришћани из незнабоштва).

После многог испитивања и у сагласности са св. Ду-хом одлучише апостоли, старешине и цео сабор, да се више не меће никакав терет на незнабошце, него само онај који је потребан, разумевајући овде под теретом церемонијални закон СЗавета заједно са његовим установама. И тако се у даљем веровању у искупљење Господа ИХриста прика-зује церемонијални закон СЗавета са његовим установама као сувишан терет, уклања се његово свештенство и ње-гова жртва, а место овога долази ново свештенство и нова жртва. „А сада доби боље служење, у колико је и бо-љега завета аосредник, који је на бољим обећањима установљен. Јер када би онај арви (завет) био без мане, не би се тражило место за други V )

Али иако је богослужење СЗавета укинуто богослуже-њем НЗавета, инак зато што је СЗавет историјски увод НЗа-вета и што су оба завета један према другом у међусобном одношају, није остао СЗавет без утецаја на образовање и развитак нонозаветног богослужења. Тако видимо да су по-

•) Дел. 15, 1 - 2 9 . •) Дел. 15, 1 0 - 1 1 . ») Јевр. 8, 6. 7.

једини облиии богослужења, церемоније и симноли, читање св. Писма, благослов, освећење, стојање, клечање и пола-гање руку, кађење, као и природни символи хлеб, вода, светлост, тамјан и т. д. заједнички и јудејском и хришћан-ском богослужењу.

Узрок овоме је у томе, што су поједине основне идеје заједничке религији и Старог и Новог Завета, што поједини облици и символи њихова богослужења имају опћи чове-чански и приро,дни карактер, и што се при увођењу богог службених облнка не пази само на религијозне идеје које ови облици представљају; него се пази и на природу и по требу људи, који су у сва времена и у свима крајевима у својим основним облицима били исти. Зато сретамо поједине заједничке облике у богослужењу свију релнгија старог и новог времена, и то је управо одлика хришћанског бого-служења, што има облике који су освећени употребом ти-сућа година, који су постали са религијом и неће никада нестати. То су символи који не припадају искључиво хри-шћанству, јудејству или незнабоштку, него човеку.

Тако је потпуно разумљиво, што су у хришћанско бо-гослужење, нримљени поједини облпци из јудејског бого-служења, а које налазимо и у незнабошком култу.

V 5. Сврха, оуштииа и потреба хришЂанског православног

богослужења. I. Прва сврха богослужења иравославне цркве јесте

саољаш е изражавање унутрашње религије, унутрашњег поиггова. .а Бога од стране опћине, њених чланова и целе цркве. Као духовно чулна бића осећамо потребу, да оно што нас у унутра1пњости узбуђује и прожима, наиме мисли и осећаје изразимо и на спољашњи начин речју и делом.

Зато сваки јачи осећај има своје спољашње изра;^, н. пр. љубав, радост, гануће. мржња, жалост, и укратко цело спо-љашње држање човечје је природна символика унутрашњег живота. Зато се у свакидашњем животу показује пријатељ-ство, љубав и захвалност спољашњим знацима и изразима, зато радост избија у игри, бол у плачу, и човек се лакше осећа када задовољи своје осећаје. Па не само да човек не може у себи, у својој унутрашњости да тајно држи оно

што га узбуђује и дубоко дира, него ни јаче доживљаје н може да сакрије, него осећа потребу да их другом саопћ>

Ово вреди и у религији и код религијозних осећајг тим више, што су ови осећаји најдубље у души и најосет љивије струне душе човечје, и што обузимају човека с; већом снагом од других осећаја. Човек осећа нотребу д: спољашњим начином изрази своју веру, свој религијозш живот, побожност, иоштовање. хваљење и всличање Бога своју захвалност према Богу. Зато видимо да људи о; постанка прнносе Богу жртву као израз својих осећај« захвалности, зависности и поштОвања, и у најстаријим пу стињама паганског света налазимо рушевине храмова к олтара као доказе за истинитост тврдње, да где год је ре лигијозног живота, да се тамо налазе и спољашњи нзрази овога живота, дакле богослужбени облици и религијознн обичаји. као психолошкн потребан израз унутрашњег ре-лигијозног живота.

И тако по природном току ствари у свету и према осоОинама духовног живота и развитка. не само поједини човек и хришћанин, него и цело релш^ијозно друштво и сви чланови његови осећају нотребу, да изразе своју веру на сиољашњи начин, свој религијозни живот, побожност, ноштовање, хваљење и величање Бога. своју зависност од Бога и своје уздање у Њега, шиљући молитве Ногу, анђе-лима и светитељима, посведочавајући тако да. су они хри-шћани и делови исте заједнице, изражавајући побожну за-једницу мољењем један за другога, за живе и за мртве. То све укупно је прва скрха хришћанског богослужења. која се зове латреутичка, од лхгрг!х (служење, богослужење), и у којој је суштина богослужења са човечанског или субјек-тпвног гледишта.

II. Друга сврха богослужења православне цркке је одржавање, унааређење и ширење хришћанске араво-славне вере и живота, назидање (т. ј. унутрашње поди-зање духа к Богу и божанским стварима) верних, која се сврха зове дидактичка. Као што тежи оно, што човека узбуђује и прожима, да се изрази на^спољашњи начин, исто тако се обратно, сиољашње изражавање осећаја одра-жака у нама и утнче на нашу унутрашњост, оживљавајући је н појачавајући. Већ у самом изразу лежи рефлекторна моћ. Нарочито се оно може рећи за богосл\жење право-

слакне нркке. које снојим облицмма и радн.ама моћно утнче на веру и жинот хришћански.

1\ада се хришћанин моли хвалећи и величајући Бога. тада се удубљује његов дух у посматраље најузвишенијих особина Божјих н посматрајући их јача у н.ему вера у Бога великога и моћнога, јача иобожновт н.егова и поштовање Бога. Када изражава хришћашш у молитви осећај грешности и жеље да се измири и сједини са Богом, тада иојачава V себи још више сазнање своје о овој грешности н жељи. Зар се не подиже вера, зар се не оживљавају осећаји побож-ности, поштовања и захвалности хришћанина према Богу, када у празничне и свечане дане гледа откривен.е и знакове дароиа и бес-крајних доброчинства Божјих. или узвишене моменте из живота ИХриста и светих, који су се одликовали одушевљеном вером: ду-боком побожношћу и узвишеним моралом? У животу и примсру ИХриста, који је изражен у току 1'одишк.ег богослужен.а у прав. нркви, дан је најидеалнији и најсавршенији тип живота. Уз ИХри-ста сећа се црква на богослужењу најузвишенијих момената из исто-рије хришћанске цркве, у којима је дух хришћанске вере и живота иостигао своје најчистије и највише развиће, а побожно одушенл.ење и истинита побожност свој највећи процват. У овом откривењу п се-ћању говори дух историје и моћ примера чудноватим и моћним гласом. Овде постаје богослужење тако рећи жива традиција побож-ности и стална проповед, утичући благословено на веру и живот хришћанина. Који елементи религијозног буђења, јачања и просве-ћења не говоре у црквеним молитвама и песмама, у читању св. Пи-сма на богослужењу, у св. символичким радњама, а нарочито у про-понеди, која је најзгодније средство за буђење, одржавање и ширење вере и хришћанског живота! Најпосле снажно утиче на веру и живот • појединаца друштво скупљено на једно св. место ради хвале и ве-личања Бога. Скуп у храму, који нас дели од свега земаљског и уводи у душевни мир који долази од Бога, уопће дах божански који се шири у дому Божјем, читава атмосфера, која нас опкољава овде, испун.ује душу.св. осећајима. И када се служи св. служба, када сви са вером и побожношћу уздижу очи на св. евхаристији, или када уду-бени у молитву и у сазнању немоћи и зависности своје од Бога падају челом у прах, ко може да остане нетакнут од замаха побож-ности, која се овде изражава? Опћа побожност покреће појединца,

дпири у њему сличне-осећаје, она уздиже, назидава.

Ако са овог гледишта 'посматрамо богослужење, наћи-ћемо у њему множину елемената, којима се буди, одржава и шири вера и религијозни живот. На богослужењу се уноси у душу, у живот народа религијозност. Богослужење је нај-згоднија установа, да се проводи хришћанство_у живот на-рода, и само побожност унесена у душе преко богослужења хвата дубока корена у души народа, а без богослужења би побожност у народу зајамачно опала. Зато је црква од-

увек неговала богослужење са то већом бригом, и то ди-дактичким елементом, и тако је пробудила код наших пре-дака ону дубоку и искрену побожност, којој се и данас дивимо, и коју сведоче задужбине подигнуте како за хва^ љење и величање Бога, тако и за вечно спасење људи.

III. Трећа сврха богослужења православне цркве јесте остварење искуаљења донесеног од Исуса Христа нџ човеку и његових илодова благодати, освећење човека и сједињење његово са Богом. Главни услов за- примање иску-пљења и плодова овог искупљења је јединство са ИХристом.

Као што је ИХ могао извршити искупљење само ваплоћењем својим и својим земаљским животОм, као и сједињењем са човеком, исто тако V човек само онда постаје учесник дарова искупљења, када се подвргне вољи и законима ИХриста, и усвоји заслуге Хри-стове. Само у овом јединству са Христом постаје дело Христово наше, искупљење донесено од Христа наше, жртва и заслу|-а Хри-стова употпуњује се непотпуном жртвом наше воље, и .само сједи-њењем са ИХристом можемо се сјединити са Богом Оцем.

А ово сједињење са ИХристом остварава се прво нером, која избија у љубави, хришћанским животом пуним врлина, молитвом и у вези са њоме кроз хришћанске дарове искуп-љења, дакле тајнама и то нарочито великом тајном св. евхаристије. Тајне се врше на пољу богослужења, и из овог елемента излази сврха богослужења о којој је овде говор и коју зовемо благодатна или сакраментална. Остварењем ове сврхе испуњава се на нама измирење и сједињење наше с Бо-гом, наше освећење, и сједињењем с Богом постајемо учесници истинитог живота. И тако развијајући благодатну или сакра-менталну сврху богослужења из идеје и суштине хришћан-ства и искупљења, сачињАва она главну и основну идеју, суштцну православног хришћанског богослужења према њеном божанском или објективном делу. Без овог елемента било би богослужење лишено свега мистичког освећења, највише снаге и карактеристике своје и не би било хри-шћанско. Напротив баш благодатни или сакраментални елеменат богослужења је кулминациона тачка богослужења и из њега добивају и остале радње и делови богослужења своје право значење и тано.рећи савршенство своје

Из до сада реченог о сврси богослужења може се ви-дети и суштина аравославног богослужења, које није само установа одређена од ИХриста и цркве ради изража-

12

вања поштовања Бога у духу и истиии. ради објанљинања наше побожности, ради ширења истините хришКанске кере, ради назидањаиосвећења верних, него је оно уједно и реално дело, основано за вечност ради искуаљења људи и аоједи-наца кроз сва времена; оно је средство сједињења чонека са Богом, света мистична веза, која сједињује небо са земљом; оно је слављене реалне присутности Христа (на св. литургији) у цркви и заједнице наше са њиме, и баш зато је богослужење реална, видљива појава и репрезентација саме цркве.

Реченим до сада доказана је и аотреба богослужења. јер питање о сврси и суштини богослужења је у тесној вези са питањем-о потреби богослужења.

6. Облици богослужења и потреба символа на богослужењу.

Богослужење не може бити без спољашњих облика. јер су облици израз унутрашњег поштовања. Зато свако бого-служење, свако поштовање има своје облике. Облици бого-служења су:

1. Реч, говор. чиме изражавамо унутрашње осећаје нрема Богу, према ближњима, као и уопће оно што обу-зима нашу душу. Гоћор учи, уздиже дух, уклања неразу-мекање или ногрешно разумевање, изражава најјасније веру и чу-ва од сујеверја, буди и снажи најсветије осећаје по-божности и најлепши је и најпотребнији начин . којим из-ражавамо нашу љубав према Богу. Реч се изражака на два начина, говором и појањем. Говор је умерен израз мисли, дочим је појање израз идеје пуне осећаја. Оба она облика употребљавају се на богослужењу православне цркве управо од ночетка хришћанства разноврсно и многоструко, тако да нема ни једног богослужења без речи у оба његова облика.

2. Радња. Под речју »радња« разуме се у најширем смислу цеО спољашњи и унутрашњи рад човека, и тако у овом смислу је већ и речју обављена функција, радња, као: молитва, појање, проповед и т д. У ужем смислу означава се речју »радња« једна одређена литургичка радња. која је само један део целокупног богослужења, н. пр. благослов, освећење дарова на св. литургији, погружавање у воду у тајни крштења, помазивање миром и т. д. Свете радње хри-шћанског богослужења имају своју основу већ у самој сврси богослужења, као и у установљењу н иоимеру ИХриста

и св. апостола, и јављају се у богослужењу независно од других облика, но најчешће у вези са речју.

3. Символ (обрј&Хоу, знак) има два главна значења, и то једно у догматици, а друго у литургици. У догматици се кратко и прецизно формулисано хришћанско учење зове символ или исповедање вере, јер учење је обично оно, у чему се разликују поједине конфесије једна од друге. Сим-волика је према томе у хришћанској догматици научно из-лагање догматских разлика разних хришћанских конфесија.

У литургици се под символом разуме сваки литургички облик, којим се због сличности или аналогног одношаја изражава каква религијозна идеја, какав невидљиви, ду-ховни дар Божји, особито ако је са њиме везана виша снага, виши ефекат. Богослужбена символика има свој предмет или у човечјим радњама,- као: благослов, освећење, пола-гање руку и т. д. или у природним продуктима, као што су хлеб, вино, вода, уље, тамјан и т. д. Но и остали за бо-гослужење потребни предмети као одежде, утвари и друге црквене ствари имају више симноличко значење, да би се тако украсила сва садржина богослужења светим и поучним идејама и успоменама. Од символа се разликује тиа (тцтеог) знак, који указује на оно што има тек да Се оствари, до-годи, у будућности. Тип је према томе пророчки сим-вол. Ових типских символа имамо много у СЗавету, јер је СЗ био пророчко указивање НЗавета. Од природног или символичког смисла богослужбених облика разликује се њихов мистички смисао (циотб?, тајанствен), наиме смисао дубљи и нејасан, који је испод природнога символ-ског смисла у богослужбеним облицима. Мистично тумачење богослужбених облика је у литурТици оно, што је алего-ријско тумачење у егзегези.1)

Наведени облици богослужења, реч, радња и символ нису у богослужењу одељени овако, како их излажемо у науци и како их треба изложити ради бољег разумевања, него се често комбинују један са другим, или сва три облика уједно. Тако се често комбинује реч са радњом, или радња са символом, или реч и радња са символом.

Из ова три облика су састављени сви облици и радњг-православног богослужења. Облици се деле у две врсте, и

' ) Испор. /• 1Л/1, спо» д. р. 366.

14

то 1) битне т. ј. такове облике, који су реални органи ре-лигијозних идеја и осећаја и подељења спасоносних да-рова, и 2) небитне, ако су само попратне радње при вршењу битних облика. У мрве се рачунају:- молитва, по-јање, проповед и т. д. а други су: знаменонање св. крстом, клечање, подизање руку и т. д. Први облици зову се бо-гослужбене радње или св. радње, а други ако имају ка-рактер радње зову се церемоније') или св. обичаји. или и символичке радње, ако имају символичкн карактер. Више светих облика или радња спојених у. једну засебну литур-гичку радњу зову се у целини обред. ритус, чин, н. пр. обред или 4ин крштења, венчања, јелеосвећења, вечерња и т. д. Речју гНиз, обред означавају се.и засебне особине светих литургичких радња, како нам се приказују у разним црквама, и тако се гоиори о обреду православне, латинске, јерменске цркве и т. д.

Питање о потреби ова два облика богослужења. који се показују као оргаии човечје унутрагпњости, наиме о мо-треби речи и радње, је идентично са питањем о сврси и потреби богослужења уопће, и тако се овде може само говорити о потреби символа и символичких радња.

Символи су у богослужењу оно што су фигуре, тропи у говору и што су упоређења у проповеди, они су у бо-гослужењу пластичан облик или уопће видљива чулна форма какве религијозне идеје. Као што се не може загре-јати слушалац простим набрајањем најлепших делова једне покрајине, и као што се не покреће таком нроповеђу, која у своме говору излаже благодати Божје, тако се ни рели-гијозна душа не уздиже. ако се на богослужењу не упо-требљавају символичке слике, као вера, љубав и нада, ако се не дода спољашњем свету нека врста слике, којом се даје фантазији шире пол>е кретања и унутрашњег израза, више топлине и живости. Не само начин учења Христова, него и цело хришћанско учење има множину символа. Тако

*) Реч >церемоиија< се раајашњује на више вачана. Једни нзводе ову реч од саегив, то ј е што • вапс(и|, другв (Јд Саегев (Церера) богнња олода. Најобвч-није је оно тумачење, воје доводи ову реч од Саеге град у Тусдвјв, камо су према Лвввју У ћ . V. с. 1. побегле весталинке в свештеници са статуама богова аа време опседања Рима од Гала. У спомен ових догађаја од тог нремена све божанске функцнје римских невнабожаца аову се скоготопјае или с а е п т о п ј а е (тип1а). Исоор. I. 1М/1, спом. д. р. 360.

77

се сам ИХ назива светлост света, васкрс и живот. Апостоли се зову светлост света, со земље и цео хришћански живот зове се хођење по светлости. Колико пута се употребљава реч крст у символичком говору и колико много символичких представа има у целом животу ИХриста. Исто тако се креће учење о Богу Оцу, Сину и св. Духу, о делима ова три лица, као и друга учења у кругу слика. Најпосле сам ИХ је вршио символичке радње у литургичке сврхе, и тако је увео и осветио у богослужењу њихову употребу.1)

Треба ли богослужење да одговори својој задаћи у целом обиму, хоће ли да предочи цео дух и разне одно-шаје хришћанског живота и да прикаже дела историје и осећања целих векова стварно и живо, хоће ли да обу-хвати целог човека у свој његовој духовној делатности. онда није довољна само реч, ма и у највишој пуноћи њене садр-жине; богослужењу треба већа експресивна снага, која ће само онда потпуна бити, ако се поред речи узму у помоћ л спољашњи облици и радње, говор пластике и символике.1)

7. Појам литургике и разлика литургике од ооталих еродних наука.

Богословска наука, која се бави хригшћанским бого-служењем, зове се литургика. Литургика (легсоор-уис̂ &иат>$|1тј, 8с1еп11а Шиг^јса) је дакле научно излагање и разјашњење богослужења које било цркве, а православна литургика је научно излагање и разјашњење богослужења православне цркве према целој његовој садржини, појединим органским деловима и условима за његово вршење,3) •

Литургика (Хегсокруиој) долази од речи Хегаору^а, која је означавала код старих Јелина јавнозвање или јавну ствар, као и какву год службу, посвећену држави или заједничком добру.

У Атини сматраху грађани као особиту част, када беху .позваии да врше какву јавну народну ствар културе или служења Бога. Таква почасна јавна звања беху: уораасарх"*, надгледање и поучавање атлета за свечане игре; ХортјуС«, спремање и вођење свечаних игри; ботСао^ свечано храњење народа; трстјраЈх&х, оружање и вођење државне

•) Ввдв Мат. 19, 13; Мк. 8» 7; Лук. 24, 60. •) Испор. / . 1ЛЈ1, спом. д. р. 362. § 131. *) Испор. I. 1*0/1, спом. д. р. 2; I. 'Исћпсћ, НапсШисћ аег Рав1ога1Шео1оре,

"8. АиП. 1876, р. 282. и Д. С м о л о д о в и ч т . , Литургика..-. . Изл. "топ. 1861. ст. 2.

лађе са три несла. Тако се једна јавна ствар, 1руоу хоО (лаоО), зове леХтоу еруоу, оГГ1С1иш, шипиз рићНсиш, а вршење њено зове се лечоируеТу, само извођење Хеивбрутјца, извр-шилац лестокруб?.

Пошто јавна звања јелинских литурга беху аналогна са званичним функцијама свештеника и левита израиљских, то је грчки превод св. Писма употребљавао реч ХестоируСа,1) да њоме означи службу или звање левита у СЗавету. У овом емислу употребљава ову реч и Лук. 1, 23 и Јевр. 9, 21. Осим тога још значи ова реч у НЗавету: 1) Свештеничку службу ИХриста (Јевр. 8, 6); 2) прилоге за испомагање палестинске браће (II. Кор. 9, 12); 3) прииомоћ донесену ап. Павлу када је био у тамници (Фил. 2, 30); и најпосл'е I) свештеничку службу НЗавета (Дел. 13, 2: Рим^ 16, 16).

У с.тарој цркви употребљавала се реч ХегаоруСа за ознаку вршења целокупног богослужења уопће,1) затим касније са додатком (шотжђ или без њега, за ознаку нај-главнијег богослужења св. евхаристије. Када су касније молитве и облици светих радња писмено забележени, упо-требљавада се реч литургија и за кодекс или књигу, у којој је био изложен чин служења св. евхаристије. У овом смислу се говори о литургији св. Василија Великог, св. Јо-вана Златоустог и -т. д.

Литургика се разликује од ритуалистике, која нзлаже само правнла спољашњег вршења богослужења без обзира на историјски постанак п дух богослужбених радња и идеје које су у овим радњама. Она има ту сврху, да поучи свештеника како ће без погрешке вршити богослужбене радње према црквеним прописима. — Литургика се разли-кује од историје богослужења која приказује почетак, ностепени развитак и усавршавање богослужења. Најпосле литургика се равликује од теорије богослуЖења, која се бави принципима који се односе на образо^ање богослу-жења, показујући уједно изЈ њих и из суштине религије, које је богослузкење најбоље и најзгодније, без обзира на постојеће ^огослужење.*)

, •) У НЗавсту и Лпир-Ј&и «) ЕизеШв, Н>в1. есс1. I.. IV. с. 1; СопсИ. ЛпНосћ. «ап. I : А1ћапа$шз,

Соп(га ~Апнпо8 74. ') Испор. 1. Писк, КаШоПвсћс 1л1иг|?јк, Не^епЛигк. 1893 1. Т., р.

8. Литургика према оеталим богословеким наукама. До. сада се обично сматрала литургика као једна гран

т. зв. пастирског богословља. Пастирско богословље се де лило на 1. пастирску дидактику (катихетика и омилитика 2. литургику и 3. ходегетику. Ове су се науке сматрале ка< једна груна богословских наука, и на-богословским факул тетима како код православних тако и код римокатолика, ОВЈ група богословских наука сачињава једну катедру Међутих у новије време литургика се сматра као потпуно самосталнг богословска наука,1) а некао што се то до сада узи.мало да је само једна грана пастирског богословља. За самостал ност литургике говори пре свега спољашњи разлог, штоје литургика постојала као наука мног.о раннје од пастирског богословља. које се као наука јавља тек у 18. столећу. Осим овога и унутрашњи разлози говоре за самосталност и независност литургике. Пастирско богослогље има за-даћу, да пре свега даје будућем свештенику и пастнру практична упутства за пастирски рад. Ово је пак далеко од литургике, која има чисто теоретску задаћу, наиме, да свој објекат: православно богослужење, предсгави и духовно расветли. Ако се из њених теоретских ставова и резултат? даду извести практичне последице, то није литургика још практична наука као пастирско богословље, као што се и догматика, моралка и црквено право иоред њихокнх оми нентно практичних последица не смеју ставити у једну групу са пастирским богословљем.

Но и ако је литургика самостална наука. ипак је она у кези и додиру са осталим богослокским наукама, како са практичним дисциплинама богословским, тако и са дисци-плинама систематског богословља, догматиком и моралком. Већ садржина ове науке као и досадање системизокање ли-тургике у пастирско богословље, говорп за неку сродност литургике са наукама овога, са катихетиком, омилитико.м и ходегетиком. Док је главна скрха катихетике и катихезе осникање и прво образовање вере, религијозне свесги и жикота, а омилитике одржање, нанредокање н усакршакање овог живота живом речи, дотле је скрха богослужења. непо-средно стварно изражакање и саопћавање вере, живота и

•) Пг. УакпНп ТкаШоЈег — 1>г. /.ш/игде Екепђо/ег, Напдћисћ Ј . г какћоН-всћеп и1игЈ?Јк. Кгејћигр Ј/Нг. 1912. стр. 57.

18

спасоносних добара. Док је веза између литургике и катихе-тике нешто даља, дотле је очевидна између омилитике и ли-тургике, јер пропопед спада у круг богослужења и води ра-чуна о намени овога.

Са дисциплинама систематског богослоиља догматиком и моралком стоји литургика у најтешњој вези. Цело бо-гослужење ночива на вери. и у светим радњама и облицима богослужења изражена је вера и 4>елигија. Отуда богослу-жење има у догматици и моралци свој корен и од њих узима своју излазну тачку. Догматски и морални богослов-ски ставови, као учење о тајнама, жртви, молитви. клањању и т. д. јесу уједно предмет расправљања и обрађивања и у литургици. Исто тако цело богослужење, као и поједнне радње и облици овога морају бити сходни принциппма хришћанске вере и хришћанског морала.

Исто тако је у тесној вези литургика са историјом хришћанске цркве и у опће историјом. Богослужењ« је позитивно дано и ностало је V току времена, зато има литургика за задаћу да покаже и изнесе историјски по-стањгк и ток развитка богослужења, да докаже да је бого-служење у основи и појединостима заиста потекло од ИХри-ста, његових наследника св. апостола и цркне, и да је од њих санкционисано. Литургика има да испитује из ког разлога, којим поводом и у коју сврху је ова или она'богосдужбена радња уведена, и како се до садањег облика развила, да би знали дух, вредност и њено прано значење. Па не само до оснивача хришћанства, него и дубље у јудејство и не-знабоштво морамо се нратити, да би опће човечански и стално природни елеменат у богослужењу увидели. У овом раду чини литургици особите услуге историја хришћанске цркве. Но литургика употребљава готове и проверене' исто-ријске резултате.и полаже важност само на најглавнијскрити-чке моменте, који се односе налитургику, препуштајући оп-ширнија историјска испитивања хришћанској археологији.1)

9. Важност литургике и корист од ње.

Литургика је важна прво са научног гледишта. Пошто богослужење врши битни утецај на цео правац, карактер, религиозни живог и морал појединца, народа, религијозног

' ) Пспоп. /. Ш> "чом. д. I. Н. р. С. и 7.

I

друштва и цркве, то није могуће поанати и разумети пс јединца, цео народ, религијозно друштво и цркву, ако н познајемо његово богослужење. Литургика православне цркв излаже богослужење ове цркве у целини и појединим де ловИма и има у толико већу научну вредност, што се пра вославна црква протеже на многе земље и броји мног милијоне својих верних, а уз то је она једина која је сачувал; најстарије хришћанске институције и обичаје, из којих © развиле многе институције других хришћанских цркава као из свога извора или модела. — Литургика може бит| нредмет изучавањаза историчара, уметника, културног исто ричара и историчара уметности, па и за снаког образовано! човека. Зато видимо, да поједине одељке из литургик« обрађују осим богослона и разни научењпци, и можем< констатовати, да је богослужењу као снецијалној лепот> обраћена у науци пажња, која извире из живог интересонањг за античке облике првог хришћанства. и да је богослужењ« и опет заузело сноје достојно место не само између снетиЈ наука, него и између најплеменитијих студија човечјег духа Од особитог је значаја литургика за спаког верног члана пранославне цркве без изузетка. Помоћу литургике верни ће са разумевањем, корисно и плодоносно учествовати на бого-служењу, разумеће целе обреде и поједине радње на бо-гослужењу, и тако ће поштовати Бога у духу и истини а бити сачувани од заблуде, празноверице. недоличног ме-ханизма и празног формализма.

Но од највеће вредности и важности је литургика за самог свештени&а као извршног органа богослужења, јер она му помаже да врши богослужбене радње не само споља коректно, него и са унутрашњим проџикнућем, с пот-луним разумевањем. Богослужење пран. цркве је богато радњама и символима и ради тога треба доста труда и студије док свештенички кандидат то све изучи, да врши после као свештеник богослужење спољашње тачно према постојећим прописима, и да суштину богослужења разумева Није доста знати вршити богослужење без разумевања, јер се одмах осети, да онај ко тако чини, о ономе што споља ради није свестан у својој унутрашњости. Такав свеште-ник не може вршити богослужењем благотнопног утецаја, који би требао. Но није доста ни сама студија, него је потребна као важан фактор при богослужењу и права

20

побожност. Је ли свештеник јак у вери, побожан, а при томе упућен у суштину, значај и историју појединих радња. разуме ли он односни литургички текст, то ће он достој-није, са већим полетом и са већим утецајем вршити бо-госл.ужења од онога, којц је исто тако веран и побожан, а нема оног темељног разумевања. Већ само читање, на-гласак, тон, глас којим се читају литургичке молитвег одају сву унутрашњост онога који служи. Темељно разуме-вање богослужења, утврђује, удубљује и преображава веру свештеника.

Међу богословским наукама заузима литургика видно место. У богослужењу бију жиле куцавице ипавославне цркве и целог црквеног живота. Од достојног и побожног вршења литургичких радња зависи успешан рад свеште-никова пастирства и плод тог рада за верне, и ради тога смемо тврдити, да је међу пастирско-богословским дисци* плинама литургика за свештеника од особитог значаја и изванредне вредности. То је још јасније, када се сетимо, у како блиском одношају спрам богослужења стоји проаовед, и да није могуће без темељног познавања богослужења ни проповедничку дужност вршити онако, како би требало. Проповедник мора поучавати преко године на јавно бого-служење сакупљени народ у духу црквене године, дакле наслањајући се на богослужење, и већ у толико литургички проповедати, а то је ради тога, да би верни живо учество-вали у богослужењу. Ради тога мора свештеник држати чисто литургичке проповеди, којима тумачи богослужење, што и омилитика има у свом плану. За ваљано вршење свега тога, потребно је, да је свештеник добро упућен у литургику.

Не мање је важна и од вредности наша маука за оНе, " који у погледу богослужења представљају законодавну

власт1) и доносе наредбе, одлуке и промене, вршеНи тиме своје право и дужност. Њима даје литургика научне прин-ципе и сигурне историјске тачке за оријентовање и може-при вршењу њихових задатака да им буде од користи.8)

' ) У Карловачкој Митрололији св. Архијерејски Синод, који према своме-Устројству (1911.) мл. г), »одржава чистоКу и Једнообразност у вршењу литур-гијских обредних радња према опћим прописима и духу православне источне-Цркие п посебном предању сноје митрополије«.

*) Види УакпИп 1На1Но/ег, НатЈћисћ Јег каШ. Ш и о д к . Кгејћиг? ј/Вг. 1883, I. ВЈ. 23

21

10. Потреба и начин научног обрађивања литургикв и њена подела.

Велика важност богослужења као органа хришНанског духа и живота, и као установе за посредовање и остварење целе економије спасења, битна и тесна веза његова са основном суштином религије и целим религиозно-моралним и црквеним животом, потреба поштовањз Вога на достојан начин и мољења у духу и истини, важност богослужења као средства којим хришНани изражавају и одржавају везу са Вогом — све ово захтева излагање, тумачење. и научно обрађивање литургичког градива. Ово је потребно тим више, јер богослужење има своју посебну сврху, свој по-себан објекат и техничку конструкцију, и шго се само научним обрађивањем богослужења може стеНи истинито знање суштине и духа богослужења и појединих његових делова, као и танан начИн његова вршења.

-Што се тиче н а ч и н а н а у ч н о г о б р а ђ и в а њ * а ли-т у р г и к е , може се обрађивати на више начина, но ми ћемо тежити да прикажемо најзгоднији начин. Пре свега ћемо као и друге науке изложити суштину и сврху бого-служења, опће • основе и принципе богослужења. Затим што се тиче обрађивања предмета, он ће се приказати у. три правца: унутрашња духовна садржина, дух или су-штина богослужбених облика; ови облици као такови заједно са њиховим символичким и обредним моментом; и најиосле њихов историјски ностанак и историјско образовање. Ли-тургика ће према томе пре свега изложити поједине облике богослужења, њихову сврху и суштину,'затим њихов уну-трашњи природни или могуНи одношај према суштини и главној сврси богослужења уопНе, као и према главним принципима вере и хришНанског живота. Даље има литур-гика да изложи историјско образовање богослужбених об-лика, њихов постанак и развитак, као и садашње стање, и најпосле изнеће дух богослужбених облика, идеје и осе-ћаје, који се њима изражавају, уколико богослужбени облици одговарају својој суштини и сврси и уколико је унапре-ђују, и како се врше да одговоре својој сврси.

Са излагањем суштине, сврхе, опћих основа и принципа богослужења бавц се уводни део или У в о д л и т у р г и к е . Што се тиче конкретног и реалног састава литургике, дели

22

се литургика у два главна дела: опћи и посебни. У о п ћ е м д е л у имају се изложити они делови литургичких облика, који се или веома често понављају на богослужењу, или су заједничкп многим литургичким обредима, као и све оно, што је нотребно за вршење богослужења.

У п б с е б н о м д е л у излажу се поједини литургички чиноии или обреди као целина, како сс они према усвојеном нропису пранославне цркве имају свршавати. Између ових парочиту нажњу треба обратити св. литургији — св. тајни енхаристије, која је средиште целога богослужења. Остала богослужења делимо па богослужења стална, т. ј. дневна, седмична и годишња богослужења, која се врше по потреби целе цркне, — то су дакле опћа заједничка богослужења. Поред оних имамо и посебна богослужења, носебне службе, које се врше по потреби појединих верних, а то су тајне и молитнослонља. Према томе литургика се дели овако:

Увод литургике.

I. Д е о

О п ћ и д е о л и т у р г и к е .

ГЛ. 1.

Потребе и услови за вршење богослужења.

/ . Богослужбена лица. 2. Богослужбена места. 3. Богослужбени аредмети и утвари.

гл. II.

Оп^и и заједничии облици појединих богослужења.

1. Оаћи, битни заједнички облици аојединих богослужења.

2. Оаћи, небитни заједнички облици аоједаних богослужења.

II. Део .

П о с е б н и д е о л и т у р г и к е . ГЛ. I.

Стална јавиа богослужења нао засебне целине.

/ . Цневна богослужења. 2. Седмична богослужења. 3. Годишња богослужења.

к ГЛ. II. Поједина леријодична богослужења нао засебне целине, ноја ое

ерше по лотреби појединих хришћана или у појединим случајевииа

цривеног живота.

/ . Св. тајне. 2.. Молитвословла.

11. Извори и помоћне науке литургике.

Главни изнори, из којих православна литургика црпе делом своју садржину, делом градиво за нресуђивање и раз-јашњење богослужења јесу:

Посредни извори: 1. Св. Писмо, нарочито НЗ, на коме се оснивају битни

делови богослужења правосланне цркве. Св. Писмо НЗавета даје нам податке о оснивању хришћанског богослужења и показује нам, како је оно вршено у хришћанској цркви у време св. апостола.

2. Саиси св. отаца и црквених аисаца, који расправ-љају литургичке предмете или их спомињу, као и места из саиса незнабошких аисаца, у којима је говор о хри-шћанском -богослужењу, као н. пр. писмо Плинија млађег, проконзула Витиније римском цару Трајану.1) Из патри-

> >) АЈПгтаћап! аи1ет , ћапс ГиЈвве УС1 си1рае виае, уе1 еггопв, цио<] С ђ т И а п ! ев*еп1 8оН(| з(а1о (Не ап1е 1исет сопуепЈге: с а г т е п ч и е С ћ г 1 » ( о ) и * | ј П е о , < П с е г е 8 е с и т . 1 п т 1 с е т : аечие васгатеп1о поп 1п все1ив аНчиоЈ о ђ а Ш п р г е , вес1 ие Гиг(а, пе 1а(госЈп1а, пе а<)и1(епа сот1Кегеп(, пе Гк1ет Га11егеп(, пе (1ерот4нт арреПаИ ађпе^агеп!: ^шћиз рсгасПв т о г е т вЊГ (ЈЈасеЛепсН Гшвве, гигви^ие со?ип(И аД сар1сп(1ит с ј ђ и т ргот>$сиит ( а т е п е( јппохјит . . . Е р 1В (.97ј[а1.96) Ш>. X. п. 7. (С. РНпи бесипсН 1Лћп Лесет . НесепвиН по(|вчие ј11и81гау|( О. ЕгА. Окг^, Ур«. 1801).

стичке литегратуре види се, како се од ИХриста основано и од св. апостола у опћине уведено хришћанско богослужење већ у прним вековима снажно развило.

3. ПравилИ св. ааостола, св. отаца и сабора васељен-ских и аомесних. У њима су црквени закони који се тичу како живота и рада цркве уопће, тако и богослужења по-себно.

4. Наредбе и одлуке дијецезанских сабора, а наро-чито сабора велике цркве цариградске као и еиискоаске наредбе, уколико се тичу црквеног богослужења, и аастир-ске аосланице.

5. Стара и оаћа аракса цркве. Овај извор је зато ва-жан, што у богослужењу православне цркве нису сви ли-тургички облици и радње изричним прописима и позитивним увођењем наређене, нити писмено прописане, те нам пракса служи често као једини извор за разјашњење овог или оног богослужбеног облика.

Неаосредни извори литургике су црквене књиге, у ко-јима су изложене службе јавног и приватног богослужења (служебник, требник, октоих, минеј и т. д.) или у којима су правила, норме за вршење богослужења (типик; наро-чито типик Саве Освећенога и студитски), и књиге, у ко-јима су аравила за живот монаха (правила Пахомија, св. Василија Великог и Касијана римског).

Најглавније п о м о ћ н е н а у к е православне литургике су: догматика и морално богословље; патрологија, сино-дологија. црквено право, и нарочито археологија и црквена историја.

Археологија као наука уопће бави се културним жи-вотом народа у старини и приказује нам овај живот према писаним и неписаним споменицима из давнине.

За литургику је важна како опћа археологија, тако и нарочиго јеврејска и хришћанска археологија. Прва зато, што поједини облицн и символи православног богослужења имају опћи човечји и природни карактер, а последња што само помоћу ње може да се разјасни постанак и значење већине богослужбених облика.

Од помоћних наука велике услуге чини литургици хришћанска археологија, која је наука новијег датума. Везе између литургике и хришћанске археологије су тако спо-јене и уплетене, да често може настати питање, да ли по

уо

неко дело спада у литургику или у хришћанску археологију. Свакако спада у задаћу литургике. да резултате хришћанске археологије, који спадају у подручје литургике, употреби и доведе до вредности.

Хришћанска археологија је наука о монументалном предању прахришћанства нас.упрот литерарном. Њена је задаћа као дисциплине о старинама, да реконструише ста-ри хришћански живот, да баци нову светлост на дру-штвено уређење, управу, црквено право, богослужење, при-ватан живот. уметност, па чак и литературу и догму код прахришћанства. Студија хришћанске археологије дочекала је потпуну пажњу и шири обим тек после класичне архео-лргије, јер при обновљењу класичних студија у ренесанси у 15. столећу, обраћена је пажња учењака искључиво про-фаној литератури и уметности, и хуманисте и уметници оног доба сматраху и презираху споменике хришћанске прошло-сги као варварске.

Подстрек за студију хришћанске археологије изазвала је опрека између протестаната и римокатолика, од којих последњи хтедоше побити тврдњу протестаната, да је вера и дисциплина првих хришћанских векова у римокатоличкој цркви опала. и ради тога су морали изнети сведоџбу старих хришћанских споменика.

Монументални извори хришћанске старине даду се поделити у пет великих разреда, наиме у споменике: 1. хри-шћанске архитектуре (градња храмова и гробница, и при-ватна градња), 2. сликарстна. 3. кинарства, 4. ситне уметности богослужења (заједно са текстилном уметношћу и нумиз-матиком), и б. епиграфике.

•У испитивању хришћанске археологије обично се узима да има 4 перијода. I. полагање основа овој науни. и онај перијод обухвата време од реформације до првог јављања дела Кота 8о1еггапеа.') (1550.—1650.) II. перијод даљег на-

•) Адвокат Ап1ошо Вовш (1" 1629.) проучавао је преко 30 година римске ка-такомбе и плод тога рада изишао је после његове смрти у делу К о т а воИсггапеа 1632., које је издао трошком малтеског реда ораторијанац Кеу.тапо. Вокјо ј« после назван »Христоф Колумбо подземног Рима«. Гад Босија наставио ј е анаме-нити Јован Баптист с1с Ков81 (1822.—1894.), који ј е по века ишао од откриКа до открпКа, испоставио тачну топографију подземног Рима, ушао у давно аабораа-љене гробнице, разјаснио сваки споменик научним дисертаццјама • положио чвосте те.меље хрншћанској археологијн. Главно му је дело К о т а воНеггапеа с г м И ц к (1864.—1877, 3 књ.)

2«

предонања (1700.—1850.). III. перијод обухвата време у које ладају велика открића, време чисго научне о б р а д е хришћан-ске археологије (1850.—1900.). IV. неријод садашњости, када се нрви пут у испитивање хришћанских споменика системат-ски уносе и сноменици истока.

Што се тиче црквене историје, она обухвата сне делоне цркненог живота. па према томе и живот црквеног богослу-жења, и са тог гледишта посматрана, чини црквена историја литургици важне услуге.

Најпосле треба споменути, да у помоћне науке литур-гике спадају такође и неке профане науке. и то: нсихо-логија, естетика и историја музике, сликарстна и архитектуре.

12. Кратак преглед књижевности правоелавне литургике.1)

I. Патристичко доба. О богослужењу пранославне цркве имамо много дела,

и од како је ово оснонано, увек се јављала дела, која ра-спранљају било цело градиво литургике, било поједине де-лоне из ње. Ти радови су према сврси за којом се ишло различни и носе на себи све одлике и мане свога времена, зависе од степена развитка богослужења и од захтева свога времена. До Константина Вел., разумљиво, није могло бити литургичкиу дела, него из тог времена имамо тек неке све-доџбе о св. литургији, тајнама и појединим обредима. Код писаца 1.—3. века имамо само кратке и делимичне изве-штаје и снедоџбе о богослужењу и литургичким радњама, јер богослужење оних векова није још постигло свој пот-пун развитак.

Прве описе хришћанског богослужења видимо код св. Ј у с т и н а м у ч е н и к а и ф и л о с о ф а 165.) у његовој прној апологији,*) где нам даје опис св. евхаристије и св. тајне крштења. Из II. века потиче такође спис » У ч е њ е 12 аностола* ,*) где су, особито у другом делу, многи ли-

' ) Впди Ј. Живковић, Кратхн преглед кк.ижеиности науке о богослужењу. Одломак иа литургиве. Богосломска Гласник, књ. VI. св. 5. стр. 345,—353. и св. 6. стр. М 9 . - Ш .

*) *ЛпоХо-?{а лрвтт) бккр ХрстоауДу кр6( 'А.пшЛусп тбу «из«р-ђ с. 65—67 код М||ше, Ра1г. сим . сотр1. 8 . $г. Т. VI. ра^. 427—430.

») ДЛахЧ вшв«ха ЛхоатбХап *х тоО (»роооЛир.сихоО •»'* лр&хоу ЈхМчичг, иг.о Фп.о&«ои Ври*уу{ои цгЈхровоХ(тои ИисО(1Т)4«1а;. 'Е» КшуатауиуоилбЛсг 1883. Пр<-1м-о на српскп: Јонан Вучковић, Учење 12 апостола Вадар. 1885.

2,

тургички прописи о крштењу, посту, молитви и . сн. евха-ристији. Овде треба да споменемо и списе Т е р т у л и ј а н а (230.), који у делу »с1е огаИопе« *) са литургичког гледишта разјашњује молитву Господњу, а у делу »с1е ћаризшо«*) тачно описује радње при крштењу.

Многе литургичке прописе и формуларе имамо у Апо-с т о л с к и м У с т а н о в а м а , и то у VII. и VIII. књизи.*) У оним књигама, а нарочито у VIII. имамо тачан онис старе хришћанске литургије, чинова хиротоније и крштења, као и прописе, који се тичу празника, времена молитве и мо-љења за мртне.

Но оии сииси не излажу систематски богослужење, него само сведоче, да су у старој хришћанској цркни постојали поједини делони и облици богослужења, и према томе више спадају у изкоре литургике.

Дела, која у строжијем смислу спадају овамо и која обрађују само богослужење излажући св. литургију или по-једине нредмете литургике у сврху тумачења и разуменања појединих делона или облика богослужења, из п а т р и с т и ч -ког нремена: У грчкој цркви јесу:

1. Т а ј а н с т в е н е ' к а т И х е з е сн. К и р и л а Ј е р у с а -ли.мског ( | 386.).4) У овим катихезама (б) тумачи св.кКирило нонокрштеннма живо и тачно чин крштења, миропомазања и св. литургије. Ове катихезе су драгоцен' нрилог литур-гичкој знаности и имају ту сврху, да уведу неофите V тајне хришћанске нере, излажући суштину крштења, миропома-зања и св. литургије, као и значење појединих радња и обреда у овим тајнама.

2. О ц р к в е н о ј ј е р а р х и ј и 6 ) Ово дело, дуго нрипи-сивано Дионисију Ареопагиту (Дел. 17, 34), написао је кра-јем IV. и почетком \т. столећа непознати антор. Снис »о црквеној јерархији« се с нраном назина »најстарија литур-

•) Тег1иШаш Нћег Је Ога()опе код М|рпе, Ра1г. сигв. сотр1. 8. I. Т. I,, рац. 1246-1304 .

*) Т е Л и Ш а т <1е ђар (што аЈу. ^иш(П1аш Нкег код М|рое. I. Т 1„ рав-1306-1334 .

•) Ашта^а! ( в ш т д ^ ч ) хт-< 4ЛООТ6АШУ (С0пж(|(и(к0пе8 8апс(огит арок(о-1огит код М>рпе. Ра(г. сиге. сотр1. 8 . (!г. Т. I. р 995—1156.

«) КирОХои 'ироооХир&у Хрх»жах. Мизтх-Јвгрха! хатт^а«!; код МГ|ле, Ра1г. б . џ. Т. 33, р. 1066-1128.

>) П«р( т4)с (ххХтјлазт.хтЈ; (*рарх(а< код МЈрте, Ра1г. ртаес. Т. III. р. 410—684.

28

гика«, јер автор не само да нзлаже најглавније богослу-жбене чинове, него их и описује. и тумачи чин крштења. миропомазања, св. литургије, јелеосвећења. затим чин хиро-тоније епископа, презвитера, ђакона, ипођакона, чаца и примања у монашки чин, и најпосле чин погреба.

3. Л и т у р г и ч к и ф р а г м е н а т св. П р о к л а 447.) патријарха цариградског »0 п р е д а њ у б о ж а н с т в е н е л и т у р г и ј е « 1 ) је претежно историјс.ке садржине.

4. Л и т у р г и ч к и к о м е н т а р св. С о ф р о н и ј а натри-јарха јерусалимског (1- 634.),*) у коме тумачи кратко и пре-цизно св. литургију. Данас је доказано, да овај коментар потиче из каснијег времена.

5. М и с т а г о г и ј а св. М а к с и м а И с п о в е д н и к а 662.).*) Ово дело је као и црквена јерархија Псевдо-Дио-

нисија Ареопагита мистично тумачење многих символа, из-раза и радња, које се врше на богослужењу.

6. Г о в о р А н а с т а с и ј а С и н а и т а (између 640.—700.) о св. л и т у р г и ј и . 4 ) У. овом говору Анастасија. који се угледа на св. Максима Испоредника, даје Анастасије савете, како се верни имају владати у цркви за време св. литур-гије, разјашњујући уједно и неке обреде овог богослужења.

У латинској цркви из п а т р и с т и ч к о г в р е м е н а између дела, која се баве хришћанским богослужењем, имамо да споменемо:

Св. А м в р о с и ј а М и л а н с к о г (•}• 397.) спис Б е шу-б1егмб,&) о тајнама, у коме су катихетске ноуке, које је Амвросије држао светле недеље новокрштенима, где тумачи обреде око крштења, говори још о освећењу ноде, о св. литургији, нарочито о прном причешћу. Исти материјал, оамо опширније обрађен је у делу Б е 8асгатеп118*) (6

') П*р! кархМошој гјј; Х«тоир-Ј{а;, код МЈгпе, Ра(г. ргаес. Т. 65. р. 849—852.

*) 2ш?роу<оо латрсКрхои *1арозо>.&|ШУ ЛД-ЈО; глрЛхшч ТТЈ« ^ххЛтр-.аат-.х^ &г.ааа» 1<пор(ач хоА Х>то|ир$) а̂ У,-рг)(ЛУ лаухшу тву IV т ј ироор-^? иХоиџАчшч код М\гпе, Ра1г. вгаес. Т. 87/1И, р. 3982. • даље.

•) ТоО 4ГЈ(О« НаЦџаи тоО 'ОроХорЈтоо Миота-ЈВ^Са г.»р; тоЗ ТСШУ оицјјола т4 хат4 ТТ|У 4-;(а* 1хх/т)о(ау 4тс1 ттј; ооча^ио; тсХобрпа хад-«зпЈх«, код М1цпе, Ра(г. рт Т. 91. р . 6 5 7 - 7 1 8 .

4) 'А»а|Јтаз(оо тоЗ ХсуоЛтоо АА-^о; тар1. тт); ооуаЈио;, нод М1?пе, 8 . ([. Т. 89, р . 8 2 5 - 8 5 0 .

») М1?пе, Р. I,. I. 16. 'р. 390—418. •) МЈрте, Р и I 16. р 417 -462.

89

књг.), које се приписивало св. Амвросију, паи данас још, иако унутрашњи знаци говоре против тога.

У IV. век спада такође за историју богослужења веома важан одломак Р е г е ^ г Ј п а И о Ае1ћег1ае (пре ЗЦуЈае) а<1 1оса запс^а,1) који даје верну слику обичаја јерусалимске цркве. Ово су интересантна излагања о богослужењу у Је-русалиму крајем IV. века.

Поједине ствари из литургике расправља б л . А в г у с т и и (! 430) у писму Јануарију1) и у свом делу Б е з у т ћ о Ј о а<1 с а ! е с ћ и т е п о 8 . 8 ) Такође св. Г р и г о р и ј е I. В е л и к и 604.) расправља литургички материјал у својим писмима епископу Јовану из Сиракузе,4) епископу Серену8) и мисио-кару и епископу британском Августину,*) као и К а с и ј а н ( ј око 435.) у свом делу Бе тзНШиз соепоћЈогит.*) И с и д о р еп. С е в и љ с к и ' ( | 636.), Бе есс!ез1а8ис18 о№снз Ићп сћм).*) Кратка садржина овог- дела налази се такође у VI. књ. ње-гова дела Етимологије. У овом су делу вредносне, већином из отаца (Кипријана и Августина) узете белешке и раз-јашњења о целом богослужењу, а употребл»авано је много од каснијих литургичких писаца средњег века. Карло Вел. (СарНи1. А^шз^гап. 802.) прописао је да сваки свештеник ово дело има и разуме-

') Овај одломак нашао је први и иадао по једном рукопису аа Ареца (Агехго, соа. АгеИпив заес. XI.) М. Ј. Р. С а т и г п ш ( Н о т 1887, • 1888). Сам рукопас не казује име списатељке. Нагађало се, да га је писада Сидввја сестра славвог великаша Руфина на Теодосијеву двору, док није КбгоИп у једном чланку у Кетие дев цие$(1опк ћ15(0Г1циез 1903. I. 1.ХХН7 367. докааао, да има више иагледа да га ј е саставпла шпанска девојка Ерепа или ЕЉепа (а може бити • Еисћепа) . Иавод иа овог рукоппса са информативним уводом види I,. Писћевпе, О п р п е в де сиКе сћг41јеп, стр. 496: »огЈге Јев оГПсев а Јеги8а1еш уегз 1а Пп ди ч и а ( п е т е 81^с1е«. (Ех(гаК (1е 1а Р^г6^г1па(10п Ј ' Е(ћепе). 0 датирању овог одломка види Е Ј т и п Ј \Уе1јгап(1, 2иг Па(1егип(г Јег Р е г е ? п п а ( т Ае(ћепе, Вугап(1Ш8сће 2е1(всћпГ(, 1911. XX. ВЈ. стр. 1—26, који држи да је ова ј одломак писан по свој прилици 395. го-дине. О овоме види још: Р. Саћго1, ]>8 ЗДјвез Ј е Ј^гива1ст, 1а (И.чсЈрИпе е( 1а ЈИигрјо аи 1У-е 81ес1е. Е(иОе 8иг 1а Реге^ппаНо 5Цу1ае, Р а п в е( РоЈОеге 1895.

' ) Мјрте, Р. I,. 33, 199. ' ) МЈ?пе, Р . I* 40, 627. *) Ер. 1. 9, 12. Мјрпе, Р. I,. 77, 955. 8) Ер. 1. 11, 13. Мј&пе, Р. 77, 1128. •) Ер. 1. 11. 64. МЈгпе, Р. Ц 77, 1183. ') М18пе, Р. к 49, 53 476. ») М((ше. Р. и 83, 737.

30

/ / . Средњи век до XVI. столећа. У овом времену писано је врло мало литургичких дела

у и с т о ч н о ј црк%ви До XII. столећа још увек су Г»или црквени оци патристичког времена једине путевође у бо-гослужењу. Тек од тога времена на;1азимо литургичка дела у источној цркви. но нема их много. Дела из овог раз-добл>а су:

1. Спис ЦУЗТШТ} ^гмр-о,1) који се приписује Герману 1 патријарху цариградском (! 740.1. Ово је дело мистично кон-темплативно (\Ншул) излагање св. литургије ночев од ћро-скомидије па до раздел.ења антидора. Автор тумачи као и св. Софроније у своме коментару св. литургију с обзиром на живот, страдање и прославу Господа. и у поједи-ним радњама св. литургнје види важније моменте из спа-соносног искупљења од ИХриста. У почетку овог сииса имамо као неки увод, где се говори о храму, о црквеним одеждама и сасудима. У овом спису имамо много штошта из каснијег времена и даје се из тога закључити. да га није писао Герман I. коме се приписује. као што то и чине Лав Алације. С1ге1бсг*) и многи други, који ово дело при-писуЈу Герману II. патријарху цариградском (1222. —1240.). Међутим на Германа II. не може се при датирању овог дела ни мислити, јер автор говори, да ће долазак антихриста бити 992. године.

2. Т у м а ч е њ е » о ж а н с т в е н е л и т у р г и ј е од Ни-к о л е К а в а с и л е архиепископа солунског (} 1371.).®) Кава-сила. знаменити мистичар источне цркве, тумачи у овом делу унутрашње, символичко значење радња и молитава св. литургије и учи, како се хришћани имају владати и како живети. да им бескрвна жртва буде од користи. Ово ми-стично тумачење св. литургије, у коме Кавасила полемише са Латинима (сар. 29. и 30), је без сумње знаменито литур-гичко дело средњег века.

•) Г«р|»ауо'Ј 'Арх- Квпгзтагс. ЧахорЈа АххХтјвсаапхтј «а1 риопхч 9«шрСа код М1рте, р . Ј1. 98, 333—454.

*) Јакоћ Сгекег па Маркдорфа у Вадену, у нвјвм делима (КаИзћоп. 1734—1741, 17 Го1. М е ) налааимо доста материјала з а литургику и хришКанску археологију.

») X хбХ а о ; К а Ј а з •. X а ; , 'Архчгаах. в*зааХоу1х{);, "Ерцтр«'л т^ ; Хи-тлр-ГСа; код М1(те. 8. рт. Т. 150 ра?. 309—490 сар. 1—53.

31

3. Л и т у р п ^ ч к а д е л а С и м е о н а С о л у н с к о г (1" 1429.), за кога је рекао доминиканац Јаков Соаг: УЈГ 8» есс1е-51ае гошапае Гијззе! сопјипсЈиз, апИ^иса ра(пћиб аппитегапЈиз. — Г л а в н о д е л о Снмеона Солунског је излагање догмат-ског учења и богослужбених обреда православне цркне у облику дијалога између Симеона као архијареја — арх16?6"« II једног клирика (— хХг,рсхо;. Догматско учење је цоред лнтургичког материјала-у кратко обрађено и полемичког је карактера иротив јерегика1) (сар. 1—32). Оиширнији је ли-тургички део овог списа,*) у коме Симеон говори прво о св. таЈнама (сар. 33—293), у коме одељку*) тумачи симво-лички смисао нојединих радња као и саме чинове св. тајана, затим чин: св. литургије, освећења воде, поснећења чаца и ипођакона, хиротоније епископа, устоличења натријархаи т. д. Затим долазе у другој половини занимљина излагања Симеона о св. молитви.*) Симеон говори прво уонће о мољењу и дужности хришћана, клирика и лајика, да се моле када год им је могуће, затим тумачи са тачношћу чинове дневног богослужења са литијом (сар. 294—359). Најпосле завршује Симеон своје дело символичким тумачењем иогребног обреда, и спомиње мољење за мртве у трећи, девети, четрдесети и годишњи дан носле смрти хришћанина (са.р. 360—373).Ј)

Д р у г о д е л о С и м е о н а »О храму Ножјем и божан-ској литургији«,*) намењено побожним хришћанима острва Крита, је чисто литургичке садржине и у главном је извод првога дела. У овом за православног литургичара веома

') Овај одломак списа има наслон: ДшХ^о; IV Хрмзтф ххтх кхзву т&у а1р>з4огу код Мјрпе, Ра(г. рт. Т. (XV. р. » 4 - 1 7 5 .

*) Мјрпе, 8. ц. Т. 155, р. 175-696 . *) Овај одломак ј е подељен у више пододељака са посебним иаслонима:

П§р( тв* С|рву тхХгсву Мјцпе, Ра(г. цг. Т. 155, рар. 175—238; П»р1 тлј; ирв ; т*Х*т4; тов ЛуСои рброо ра?. 238—252; П»р1 тјј; 1грА{ А«1тоирт(о; ра<г. 253—304: П«р1 тов 47(00 уаоЗ ха( т?,( тоитои ха(Н«р<оа*а>; рац. 305—362, П«р( тбм (срб« х*фотоу(ау ра?. 362—470; П«р* ргнгео^а; ра«. 470—504; П«р( то9 тцКои *у1роа ^вЈроо ра|1. 504—616; П«р1 тђ; ирв« т«Х*тЈ); то-1 47С00 ОаСоо раџ. 516 . -536. 0 св. литургиЈН. види српски лревод у »Богословском Гласнику«, XVIII, 176. стр. од Л. МирковпНа.

4) П«р1 т>); 8«(а; крекиихЧ; рац. 536 -670 . ») П«р4 тов тОоо; ДО* хо( т<Јв М Ч •&$*«>; т / М / ч хо» тв* хат'1»о; 6с«р|1У1Ј-

71Уор**м* рар. 670—696. *) Потпун наслов гласи: 'ЕрртркСа к*р( т« то9 » » ( о о у а о З ха! тв* *у аитф

ирбап т« п«р( ха( &ах4»о4рх1«р*вг» т« хаС тву &у 1хаато« ТОАТМУ атбХт ирту к«рс-|4ХХ«тац 00 ЦТЈУ 4ХХ4 ха> «шр>. т<) ; » « ( а ; р о в т а ^ а ^ С а ; Х4-ЈОУ кхаат<р ВЛоЗоа хву 4У аит^ •оХџЈџАт* »«Ст;. Мјрте. 8 . р. Т. 155, р. 667 - 750.

20

нажном делу разјашњује се нрво символичко значење храма Вожјег, свих. цркнених предмета и одежда. Најпосле долази алегоријско-мистичко тумачење св. литургије, у којој се сим-волизују не само живот, страдања, смрт и васкрс Господа, него и седење с десне стране Оца и лру>'и долазак радн суђења живима и мртвима. На крају даје Симеон кратко разјашњење битних делова св. проскомидије.

Иза ова два дела Симеона Солунског споменућемо овде његове » О д г о в о р е м и т р о н о л и г у Г а в р и л у п е н т а -пољском«.1) Ови одговори су егзегетске, догматске и на-рочито литургичке садржине. Дела СимеОна Солунског су од нелике вредности за литургичаре.

4. Г е о р г и ј е Кодин (Ггшрусо? 6 припада по-следњем времену низантијског царства. Љему се приписују дела: 1.) 11<4трса Ко^атаут-.уоотолиое, у коме један одељак из-међу осталога говори о манастирима, црквама и капелама Цариграда, а други »о г р а д њ и х р а м а св. С о ф и ј е « , з а који каже писац са поносом, да га није било од Адама. нити ће га бити. Друго дело »о з в а њ и м а д в о р а цари-г р а д с к о г и в е л и к е цркве,«*) обично се цитира »Бе оШ-сп8«, говори између осталога о многобројним степенима-грчке јерархије, дворском церемонијалу нри богослужен.у н црквеним годишњим празницнма и њихову богослужењу.

Много више литургичких дела из овог нремена ви-^имо у з а п а д и о ј цркни , но многа литургичка дела за-нада. као и истока, немају научне вредности ни историјске критике,

Између литургичких дела у западној цркви средњег века заслужују спомен :

1. »0 ц р к в е н и м з в а њ и м а « , дело у 4 књ. напнсао Лша1аг1и8, епископ тријерски 847.).*) У првој књизи се говори о црквеној години, у другој о јерархијским сте-нени.ма и црквеним одеждама, у трећој се тумачи онширно и то мистички св. литургија, а у четвртој о обредима цркве1-них часова.

•) 'АпохрСом« прд( тата; »(хитпјзи; гјршттјхотог апх(п код Мјрпс, 8. Т. 155, рас. 829-952.

•) О. ОоЛтив Кигор., П«р1 тшу кр^хСшу т&б ттХхАт К(»уотаут«оил6Х«<1){ ха1 т 6фф1х1и>у ТЈ); (и^олт^ »ххАтјо^а; (Грчки и лат. од I. Соаг, Раг18 1648. Го1: најиовиЈе издање од 1шшап. Веккег, Воппае 18Н9. V Согр. 8СГ1р1. ћ181. Вугап1. еЈИ. Мећићгп).

») Ие есс1е81ак(јс15 оШсп8 Нћгј циа(иОг код Мјрпе, 1'а(г. 1а(. Т. 105. рар. 985. 8ЦЧ-

33

2. К ћ а ћ а п и ? Маигие (+ 856.) написао је дело: Ј п з Ш и И о п е с1егЈсогиш Н ћ п 1геб «.') У овом делу, које расправља скоро цео литурги жи материјал, говори автор у првој књизи о литургичким лицима » одеждама, тумачи чин крштења, мирономазања и причешћа и сумарно св. ли-тургију.') У другој књизи говори писац укратко о дневном богослужењу, затим исцрпно о молитви. посту, милостињи, покајању, и неким годишњим празнииима. Трећа књига је претежно омилнтичког карактерз.

В. \га1аГп(1и8 81гаћо (ј- 849.), ученик Рабана Маура, на-писао је дело о ц р к в е н и м стварима . ' ) Пошто се Страбон нарочито обазире на историјски моменат, то је његово дело значајније за историју богослужења од свију осталих ли-тургичких дела средњег века. Црквене ствари, гез есс1ез1азћ-сае, о којима писац расправља, јесу: Прво дом Божји, (име, положај, унутрашње уређење и освећење храма), затим св. обреди који се врше у цркви, и то св. литургија, која се тумачи увек с обзиром на историјски моменат, и црквени часови, и најпосле св. тајне, од којих се нарочито подробно и тачно нзлаже тајна крштења и обред ове тајне.

4. Дело »бегпша ашшае« , (драгоцен украс душе), написао Нопопиб, катедрални свештеник отенски (Аи1ип), назван и Неппсиз зоШапиз (+ 1120.)4) Ово дело има 4 књиге. У I. к њ и з и говори се о св. литургији, чији се обред разја-шњује не само мистично с обзиром на живот, страдање и величање Вога, него и са граматичког и историјског гледи-шта • затим о храму Вожјем, .уређењу и освећењу његову, и најпосле о богослужбеним лицима, њихову посвећењу к одеждама. У II. к њ и з и говори се мистички о црквеним ча-совима, у III. к њ н з и о црквеној години, а у IV. к њ и з и ,

') Код М!?пе. К. 1. т . 107/1, ра?. 294—420. *) ОпширниЈе тумачење чпча св. крштен.а и св. литургије Емамо у другсм

делу Рабана Маура »<1с васгја огЈјпЈћив, 8асгатеп(1$ (Иушјз е( уе8(1теп(јб гваСег-(1о1аПћи8- код Мк-по, 3. I. Т. 112. р. 1177. које је дело иначе попап.т.аље матери-јала из поменутог дела. .

*) Г)е гегит есс1е81а8(јсагит ехогсЈјј« е( ЈпсгетепИз, б1уе <1е гећиз есс1е81а»И С18 коД МЈрпе, 1'а1г. 1а(. Т. 114. рае. 919— 966.

4) Сепнпа апЈтае, веи <1е Ј1У1П18 о1'Пс118 е( ап(н]ио п(и ппббагит. <1е<|и<' ћппз сапопЈс18 <•( (о(1иб амп) 8о1епт1(а1||)и> Ићп циа1и<>г код" Мјрпе, Ра1г. 1а!. Т. 172. Под »јгепниа ашшае« ра.»уме Нопогшз <5огослужеи.е, које је за дух хрпшћанскн оно. што Ј>- драгоцен камен за злато (т. ј. украс): у<'1и!1 аигит р е т т а огпа(иг, 81С апппа <1тп<> оПкчо (|е<ога(иг.

20 34

која је допуна трећој, излажу се обреди сп. литургије за целу црквену годину.

5. Т у м а ч е њ е б о ж а н с к и х с л у ж б и , од Јонана Ве-лета (Ве1е1ћ) ректора богословске школе у Паризу полови-ном XII. столећа.1) Белет расправља у свом Делу прно о св. местима, лицима и стварима. и то уопће и укратко, а затим веома исцрпно о богослужењу (црквеним часовима и св. литургији), и најпосле о црквеној години, уколико ова утиче на богослужење.

6. Као неки ресиме свију литургичких радока, писаних од I X . столећа, је славно дело НаИопа1е СИУШОГШП оШслогиш, написао Ои1Не1тиб Оигапс!! епископ из Менде у Лангедоку ( | 1296.).") Ово без сумње најзнаменитије дело литургичке литературе у средњем веку, писано историјско-критички, издано у много издања, веома цене римокатолички литур-гичари, и било је међу првим делима, која су штампом издаиа. Име »КаИопа1е« дао је ОигапсП својој КЊИЗИ зато, што се V њој излажу унутрашњи разлози (гаПопев) спо-љашњих облика богослужења. У 8 књига расправља антор цео литургички материјал, сна богослужења заједно са оним, што стоји са њима у непосредној вези, и то овим редом: 1. Храм Вожји, његоно уређење и освећење; 2. Вогослужбена лица; В. Вогослужбене одежде; 4. Сн. литургија и тајне; 5. Црквени часови; 6. Црквена година; 7. Празници; 8. Цркнени календар.

7. Ое с а п о п и т о ћ з е г у а п И а , ' ) написао КшЈо1р1ш5 <1е Ш\о, декан из Тонгерна ( | 1408.) У оном за литурги-чаре неома важном делу излаже автор чинове црквених часопа и св. литургију, излажући тачно њихов поредак у ста-рини, и који се делони од њих могу сматрати као антентични.

8. Т у м а ч е њ е св. л и т у р г и ј е , написао 6аћпе1 В1е1 професор теологије из Тибингена (1" 1495.)4) Иако је тума-чење канона св. литургије главнО у овој књизи. то се у њој

•) Вгеу18 ехрИсаНо Л т п о г и т оГОсЈогиш ас согипЛет гаНопит код М1рпе, 3. 1. Т. 202 рак. 9 - 1 6 7 .

* ' ) Си 1 1 1 е 1 т и в П и г а п с 1 и $ , ВаИопа1е (Цујпогит оШсшгит . 1трге$вит Аг?епИп. 1488.

*) Код М е 1 с ћ . Н Ј И о г р . есШ. К о т а п . Ое са1ћ. есс1ев1ае с Ј т ш а оШсИз ас т'т15(еП18 тагН уе1ив1огит Геге о т п ј и т есс1ез1ае р а ( г и т ас вспрСогит 1Ј1>п, ра^. 633—674.

4) 1л(егаИв е( т у з И с а сапоп15 гтз зае е х р о з К т . ^ и ^ и т 1514.

мпак тумаче и остали делови св. литургије, и расправл>а се о времену и месту св. евхаристије, о црквеним сасудима и одеждама В(е1 тумачи чин лигургије не само са граматич-ког и историјског, него и са догматског и мистичног гле-дишта. Колико је оно дело цењено од својих савременика види се из тога, што је одмах после свога изласка штам-пано на много меета (Тибинген, Вазел, Млеци, Лијон, Рајт-линген и т. д.) и што је много пута издано.

Најпосле ћемо споменути: 9. 0 о б р е д и м а к а т о л и ч к е цркве , 1 ) написао 81еГап

Оигап!, председник сената у Тулузи (-ј- 1589.) Оно је једно од најзнаменитијих литургичких дела 15. столећа на западу. У прној књизи гонори Бигап! о храму Вожјем, црквеним утварима, о свећењу цркве и олтара. У другој књизи ту-мачи ио Вилхелму Дуранду чин св. литургије, а у трећој црквене часове.

13. Књижевност литургике у православној источној цркви од XVII. столећа до данас.

Ни у овом раздобљу није много рађено на литургици. Симеон Солунски са својим делима био је све до XIX. столећа главни представник у литургичкој књижевности не само код Грка, него и код осталих православних народа, и дела која се јављала после Њега, писана су под утецајем његових дела. То је најпосле и разумљиво, јер дела Симеона Со-лунског расправљају скоро све литургичко градиво Које литургика обухвата, и што у њима имамо подробни поре-дак и тачну слику грчког дОгослужења у XV. столећу, и то не само како је оно вршено на једном месту, него по иелој Грчкој и Палестини. Осим овога имају дела Симеона Со-лунског и научну вредност. јер у њима имамо доста псда-така о старом поретку богослужења и о увођењу једноли-кости у богослужење. Но поред свега тога најистакнутија је карактеристична црта у делима Симеона Солунског сим-волизам, а не историја. Као и његови претходници види Симеон Солунски у богослужењу до најмањих ситница из-раз православне догме.

») 8 ( е р ћ . О и г а п 1 и з , Бе гШћиз есс1е81ае са(ћоИсае Нћп Сгев. Е(И1. II. 1д1<г(1ип'1 1606.

Од XIX. столећа почиње жикљи рад у литургичкој ли-тератури код православних, која се ипак не може испоре-дити са богатом литературом римокатолика и протестаната на западу Но већина литургичких дела новијег и најно-вијег времена су једноставни описи и разјашњења право-славног богослужења или руководства за правилно и до-стојно вршење овога. Само мали број дела бави се сушти-ном и духом православног богослужења, научно обрађујуНи лнтургичко градиво и обазирући се на нсторију.

Од XVII. столећа у православпој источној цркви ово су писци литуртичких дела:

A.) Прио у грчкој цркви: 1. Јован Натанаил, нрезвитер у Цариграду крајем XVI.

и почетком XVII. столећа, спомиње се у актима јерусалим-ског саоора 1672. као православни учител>. Од њега имамо крагко тумачење чина св. литургије и радња. које су спо-јене са оиим чином.1)

2. Никола Вулгарис, знаменити учитељ философије и медицине са Коркире или са Крфа у XVII. в. По савету протопрезвигера Христодула са Крфа, написао је Никола Вулгарис литургичко дело, које је — поред свега тога што је иисано под утецајем латина — од велике вредности за православне литургичаре. Дело има наслов: Свети катихизис или тумачење божапствепе и св. литургије.') У овој књизи расправља нисац еротематским начаном (у облику питања и одговора) јасно и темељно главни део литургичког гра-дива. Говори прво о спремању за св. литургију — споми-њући овде црквене часове —, затим о св. одеждама, св. сасуднма, о храму Божјем и његову уређењу и најпосле о св. лптургији, чији обред тачно описује, обазирући се чешће на догматски и историјски моменат.

Ручне књиге литургике писали су: B. Димитрије Дарварис 1809). Издао је у Бечу 1803.

ручну књигу литургике: Ручна хришћанска књига, у којој

') Пер1 тђ; &рцт;у«!а; тј); ХитоиргЈСа; т) Про̂вшрЈа *«фаЛсиш8г]; »I; та тЈ иртр-;'.а -*1ч6џ.гча аи̂јИоХа *а1 риотт/рис. ЕЛЛ. II. Уепе1. 1712.

*) Катг,хт)ос; (ера Г)Т01 тђ; 9ч!а; *а1 !«р1; Хитоир-ЈТА; ЈЈт/̂ ГЈАС; . . . пара №ХОЛАОИ ВоиХ^арЕ. Кувтцаго 1681. Оно дсло пздано је ввше пута. Последњи пут иадао га је са нажним пспранццма. иабацпнши неке погрешке Авдрија Мавромат под на-слоном: Катт;-/г,з:; (срх . .. *А хаХм {хбОДкуа ц«т4 от])шшвсшу цлб 'Ау8р4ои Маи-рорцатс.'Ј. "КУ Кгрхирх 1852.

37

је кратко тумачење божанског храма, сасуда и одежда, чи-нова и тајана.1) Друго издање изишло је у Атини 1817. а греће такође у Атини 1852.

4. Панагиот Ромаотис, бивши професор богословије у Атини, написао је литургику према свима правилима науке, и издао 1869.2) у Атини. У уводу говори Ромпотис о појму, изворима, помоћним наукама, методу и подели лутургике. Затим прелази на I. део литургике, у коме у 4 главе ра-справља о историји хришћанског богослужења, о храму и црквеним нредметима, о празницима и о св. песништву. У II. делу, који се дели у 4 главе, говори писац о црквеним нременима, о св. литургији и о осталим литургичким чино-вима (св. тајне и молитвословља).

5. Г. И. Палама. Написао је малу ручну књигу: Хри-шћанска пранославна литургика,3) у којој укратко али пре-цизно и јасно обрађује цело литургичко градиво.

6. И. Е. Месолора, професор богословије из Атине. Маписао је ручну књигу литургике, апробирану од св. си-нода у Атини4), у којој се расправља литургичко градиво са много знања, али не доста исцрпно. Месолора иза увода, у коме говори о појму, изворима и сврси литургике, дели књигу у три дела. У I. делу говори о храму Божјем и ње-говим деловима, о св. сасудима и св. одеждама. У II. о св. празницима и св. песништву, а у П1. о црквеним часовима, о св. литургији, св. ташама и молитвословљима.

7. Архимандрит Јован Мартин из Атине. Издао је малу литургику5) намењену лајицима, у којој сасвим укратко ту-мачи значење храма Божјег и литургичких ствари, затим чин св. литургије св. Јована Златоустог и литургије пређеосве-ћених дарова. Даље даје Мартин кратко тумачење чина освећења храма, молитве Господње и блаженстава, и најпосле наводи разлике између литургије православне цркве и ли-тургије западних цркава, латинске и калвинске.

•^ДарјЈартЈЈ 4 Т Ј Ц . , 'Еух*1?®10* Х Г , 1 А Т 1 0 Т Х ^ 7 1 пгр'.«хоу оиутоцоу Ј{>ј"рг]а1у ТОП

{•вСои чаоб, ахвибу ха( 4|<ср!му, АчоХоиЗгбу ха1 циатУ/риот. В̂зуу-в 1803. ») Хрсапа7'.х»ј Хваоир-рх}] ил4 П. Ројигбтои. 'ЕУ 'А9-г)уас; 1869. ') ПаХаца; Г. I., 'Ор$о5о{;о; Хе̂ таирцхг;. Хгјч Јвитероу 4x5. 'ЕУ КМ*-

огауТ1у'оипоХв1 1886. 4) Хв1Таир-Ј:хг); ттј; бр9-о8о&>и а-/атоХ1хђ; бххХтдоСа; ило I. Е . МгаоХшра.

'Е'/ 'А81}уа1; 1895. ') ЈшАччои Марцуоп Австоир-̂х*] ха! пер! Ирог)-Ј1аа|«4у>); ха1 'Е̂ ха1у(о)7 уар'.> тт»

Ј У тф 4раахв!ф |<аЗ̂ ]тр!шч ха1 ГЛУТО; хриткауои. 'ЕУ Авчјуас; 1900.

20 38

Најпосле споменућемо, да је велики део литургичког материјала обрађен у делу Мине Хамудоиула, »Тумачење св. литургије«,1) где автор говори о храму Вожјем и ње-гову уређењу, о литургичким стварима, као и у ручним књигама ходегетпке, и то у ходегетици Методија Антрахита јеромонаха из Јањине (XVIII. столеће) »Иастир умних оваца«,2) и у ходегетици, коју је издао архимандрит Никифор Ка-логерас у Атини 1883.")

Б.) У руској цркви до 17. столећа не налазимо дела у којима би било изложено православно богослужење у си-стеми. Ако се јавила потреба решења којег литургичког питања, то је ово решено пастирским разјашњењем руских јерарха или одлукама иојединих сабора. Тек у 17. столећу, када су избиле силне обредне несугласице у руској цркви, изазване исправљањем богослужбених књига, јавило се прво дело разјашњења богослужења. Иницијативом и благосло-вом патријарха Никона штампана је 1656. године К н и г а С к р и ж а л Б . Но ово дело није производ руских књижевника, него га је послао патријарху Никону 1653. г. цариградски патријарх Пајсије. Автор ове књиге је био грчки јеромонах

Јован Натанаил, а превео је на словенски језик Арсеније Грк. Главна садржина ове књиге је разјашњење храма и његових припадности и разјашњење св. литургије. Автор-ове књиге био је очевидно под утецајем Симеона Солун-ског, јер у њој видимо исти символизам па чак и исте изразе као код Симеона Солунског. Овај први иокушај системизо-вања литургичког градива у руској цркви постао је узор каснијим литургичким радовима.

Иза усамљеног дела Книга СкрижаЛБ у 17. столећу, свршетком 18. и почетком 19. столећа почињу се јављати чисто литургичка дела у руској цркви. Најзнаменитија ли-тургичка дела у руској цркви из овог времена, која обра-^ ђују цело лнтургичко градиво ИЈГШ већи део овога, јесу:

1 . (Х) С Л 8 Ж IН I И Н Ч Н Н 0 П 0 .1 0 Ж Е N I А & П Р Л В О С Л А К Ш А

Гр1кора'сс1иск1л цркки од петроградског митрополига ГакрЈииа, Санктпетербургт> 1792. У овом делу се сведоцбама

') 'ЕрцГјуеса тгјд 1ерх( Хвстоир̂ са; пко Цујуа 4. Ха[1оибоЈК>иле/и. 'ЕУ 'АЗтјуас; 1887. ') Воахо; лсумт'/ прорлтазч Г]101 лер1 хоО хаИчјхоуто; тф ЈСУ«и|1аТ1Хф ха1

тап; 8$Т со̂ цасуиу то «(1таотб'Јд-бУ аитф ло!(тоу. 'Е7вТ11Ј01У 1708. г) 'Н По1(1аут1хг, ило К1хг)ср4рои КаЛо-Ј*ра. 'Е А$1јуа1; 1883.

снетих отаца и сабора доказује старина и авторитет поје-диних богослужбених облика и показује, зашто је који уста-новљен. Што се тиче алегоријског тумачења, упућује се у предговору читалац на дела Симеона Солунског, Германа патријарха цариградског и Гаврила пентапољског, као и на Никонову Скрижалв. Ово дело — издано благословом св. правитељствујућег синода — обрађује скоро сав литургички материјал.

2. Вешнмина, арх^епископа Нижегородскаго и Арза-мазскаго, Н о в а н С к р и ж а л в или т а и н с т н е н н о е обт>-н с н е н ј е о ц е р к в и , о л и т у р г ш и о в с ћ х г службахт> и у т в а р н х - Б ц е р к о ' : н БЈХ-Б.1) Прво издање у Москви 1803. год., а последње (17.) 1908. Употребљавајући литургичка дела Германа пагријарха цариградског, Симеона архиепископа Солунског, ово је дело мистично тумачење богослужења и услова за њихово вршење. Ово се дело зове Нован СкрижалБ зато, што је пре издања ове књиге постојала књига сличне са-држине: Книга Скрижалв 1656. године, у којој је као на таели-ци било изложено учење о богослужењу нравослапне цркве.

3. И с т о р и ч еское , д о г м ати ч еское и таинствен-н о е и з н с н е н ! е б о ж е с т в е н н о и л и т у р г ј и , сост. Иб. Дмитревасими. Прво издање 1804. а последње 1897. У предговору говори се о жртви уопће и о евхаристичној жртви напосе, а у уводу о развитку чина св. литургије од времена апостолског до IV. столећа, о писмено изложе-ним литургијама, о храму Божјем и његовим деловима, о одеждама, сасудима и литургичким предметима, и затим даље имамо темељно и веома тачно тумачење чина св. ли-тургије са историјског, догматског и мистичног гледишта.*)

4. ПисБма о Б о г о с л у ж е н 1 и в о с т о ч н о И к а е о -л и ч е с к о и ц е р к в и , о д Андрије Н. Муравјова, Спб. 1836.®)

•) Књигасе дели на четири дела: I. црквена места и предмети; II. јавно бо-гослужење; III. богослужбена лица и посебно чинови хиротонија и хирцтесија и чин освећења антиминса и цркве; IV. приватно богослужење. Прво иадање од 1803. године имамо у патријарашкој библиотеци у Ср. Каоловцима с'а потписом митро-полита Стратимировића.

' ) Када је 1875. поново отворена карловачка Богословија, предавана је ли-тургика у њој по овој књизи. Види Ј. Живковић, Кратки преглед књижевности науке о богослужењу, »Богословски Гласник«, књ. VI. стр. 439.

*) Ово дело има 4 главе. I. глава говори о литургији и бдепију; II. о бого-служењу четрдесетнице и васкрса; III. о св. та јнама , а IV. о господњим праани-цима и о погребном чину. Српски превод ових писама имамо од Ђ. Даничића,

Дело није писано научно, него популарпо и са побожним оду!иепл>ен,е.м. 1888. годнне изишле су допуне писмима од Лзуранјона: Допол[»нен1е К'Б писмахт>-о ВогослуженЈи восточ. кан. церкви, Москна 1883.

б. Г1 о к е ч е н 1 е п р а в о с л а н н о и ц е р к в и о с п а с е -н 111 м 1 р а, в 1»! р а ж е н н о е нт> е н 6 о г о с л у ж е н 1 и о 6 т>-е м л н и д е м Б всн) ж и з н в х р и с т ј а н и н а отт> р о ж д е н ј а до с м е р т и , или о б г н с н е н 1 е обрндонт>, требт>, т а и н с т н г и б о г о с л у ж е н Ј а п р а в ос л а в н о И церкви, Слб. 1848. (4. изд. 1896.), написао прот. Г. С. Деболикт. Ово дело носле увода дели се у б глава.1) Иако диспо-знција литургичког градива није услела, и подела је из-нештачена на ^нтету органске целине, ипак је дело Дебољ-СКОЈ- од користи свештенику, јер је у њему литургички ма-теријал "ачно обрађен.

6. Л и т у р г и к а или н а у к а о б о г о с л у ж е н 1 и пра-н о с л а н н . н о с т о ч н . као. ц е р к в и , проф. и прото1ер. Да-шила Смолодовича, Изд. II. Шевт> 1861. Ова литургика има увод и два дела. Иако је градиво из првог дела веома кратко и нрилично новршно обрађено. ипак се ово дело, као први покушај научног обрађивања литургике може убрајати међу боље литургике код Руса.

7. П о с о б ј е кт> и з у ч е н Ј к ) у с т а н а б о г о с л у ж е н ј н и р а в о с л а в н . ц е р к в и , Константина Николоскаго. Снб. 18(12. (5. изд 1894.). Дело Никољског дели се на три дела: !. о храму и његовим нрипадностима; 2. о богослужбеним књнгама п 3. о опћем богослужењу (дневио богослужење, св. литургија, седмично и годишње богослужење), и о по-себном богослужењу (по требнику). Вез обзира на ноделу, која је иогрешна, књига Никољског је добра. Навађање мно-гих нравила из типика и многих црквених молитава до-словно, отештава читање књиге.

Писма о слу»'бм Сожјоп у иравосланнои цркчи, Нони Сад 1851, а немачки од Вг Е|1\\\ МигаН, под насловом: ВпеГе иБсг Неп Со1!с»(Исп«11 Јег гпог(?епШп<1!8сћеп К1гсћ<л, ^ејру.јц 1838 ||ро<||. А. /КинанопиК прсвеО је на сриски: Допунс писмима о богослужен>у «д А. Н. Муранјона, (Неснш; Орп. Цркве 190." 1904. 1905. г.).

') Садржипа кп.игс: I. гл. брига православне цркве за опе који ступају у п.ено крило; II. гл- старап>е пранославме цркве з а оне који су у н.еио крило веК ступил«; III. гл. стараи.е пранослакке цркве за њене спноие према позиву у цркве-но.м ћ грађамском друштву. IV. гл. старање православне цркве з а предмете, који особито служе побожпости и спЛсењу верних. V. гл. старање правосланне цркне за <)0;:не, аа оне који умцру н ;<а умрлс.

41

8. Н а у к а о б о г о с л у ж о н Ј и п.раносл а н н. цер-кви,1) у две књиге, частн нернан и вторан, написао Петрк Лебедевк, професор московске духовне семинарије. Москва 1881. носледн.е издање 1908. Цосле унода, у коме се говори о нрјму н задаћи литургике, о одношају литургике према осталим богословским наукама, о изворима и кн.ижевиости, дели писац литургику на два дела, опћи и посебни.

9. Р у к о в о д с т в о по Л и т у р г и к Ђ , и л и н а у к а о п р а в о с л ав ном'Б б о г о с л у ж е н ј и, за духовне семина-рије саставио Архимандритк Гавршлк, Твергв 1886. Дело се дели после увода на два дела, од којих други део мије довр-шен, а израђено је само дневно богослужење и литургија

10. Л и т у р г и к а и л и н а у к а о б о г о с л у ж е н Ј и пра-н о с л а в н о и ц е р к в и , частн перваи (обшан) Курсктв 1895. и нтораи (частнан) 1900. написао за духовне семинарије професор курске духовне семинарије ЕпифанШ Нестеров-скт. Дели лнтургику после кратког увода у онћи и посебни део. У онћем делу расправља о опћим принципнма и обли-цима правосланног богослужења, о богослужбеним време-нима, местима, предметима н књигама. У другом делу го-кори се о дненном богослужењу, св. литургији, затим о не-дел>ном и празничном (годишњем) богоглужењу и ннјпосле о службама но Требнику. Као уџбеник књига је ова добра и цео материја.1 је практично и разумл>ино изложен.

Осим већих лнтургнчких дела, имамо у руској цркни и мап.е ручне књиге литургике, од којих су спомена вредни: Черњајев,*) Хитроно,3) Петров,4) Хорожунов,5) Соколов,6) епископ 1'ермоген.') и Алхимовић.8) Исто тако је — иако

•) Превео на српски Вожа ЈованоннН (Г.еоград) и проф. Јован Жиккони!.. Види литература код Срба.

*) Д. ЧернаевЂ, Псдробкос, систематическое укаланје состана Литургики, мли наука о богослуженш православн."цер1:ви. Харковћ 1859

Г. Хишрпво, Учеже православноп цсркви о богослуженји цли Литургика. Тамбов!. 1869.

.*) Л. ПешровЂ, Лнтургика или учен'|е о богослуженји ирачославнои церкпи. С.-Пе1ерб. 1872.

') в. Хорожуновт>, Православнан христ1анскан Литургика. С.-Иетерб. 1877. •) Д. Соколов, Учецје о богослуженш праносланн. церкви. С.-Петерб. 1885.

К н и г у Соколова превео је н на немачки: О. Мого&оу, Паг^еПип« Је$ ОоЦез<Исп-к1е-< (1-'Г огМох-каШоНзсћеп Јигсће \ оп Г). 8око1о\> . НегПп 1893.

'•) ГермогснЂ, епископ-ћ, Литургика или учеше о богослужснш нравослан-иоп церкви. С.-Петерб. 1884.

*) !. Алххимовичг,, .!иту;н-ика. С.-Пстерб. 1>-91

веома кратко — обрађена литургика у књизи: »0 дужностима иарохијских презвитера«,1) у делу Е. Попова: »Писма по пастирском богословљу«,8) и само површно у делу архиман-дрита Кирила: »Пастирско богословље«.3)

Поред дела. која обрађују цело градиво или већи део литургичког градива, треба овде да споменемо и најглав-нија дела руских писаца, који обрађују само иоједине де-лове и аредмете богослужења аравославне цркве.

О богослужењу јавном уоаће и о св. литургији аосебно, писали су у руској црквн у новије и најновије ^реме: Рождественски,4) Владислављев,8) Нечајев,6) Бељу-Стин,7) *\штрополит Арсеније,8) епископ Висарион,9) и Тем-ромјеров.10)

0 богослужењу римокатоличке цркве и аротеста-ната писао је протопрезвитер Середински,11) а о богослу-жењу старе хришћанске цркве Смирнов,1«) и Одинцов.1'')

*) 0 должностнхт. пресвитеровг прнходскихт>. Изд. 1.1792. Изд. 26. Москва 1861. Ово је дело преведено и на српски ј е зик : 0 дужностима парохијскијех свеште-ника, Задар , 1897.

') По паствфскому Вогословјк) писћма протоЈереа Евг. Попова. Перм-т, 1874. ») Кирилг, архим., Пастмрское богослов1е. С.-Петерб. 1853. *) I. РождесшвенскШ, Изгнснеше ЛитургЈи по чину св. 1оанна Златоустаго,

С.-Петерб. 1860. ') В. Владиславлевг, Обгнсненје б о г о с л у ж е т н свнт. православн. церкви.

Воскреснал, всежлцнан и божественан литург1н„ 2 части. Тверт. 1862. Изд. 2. Тверт. 1876.

' ) В. Нечаевг, ТолкованЈе на божествен. Литургјк) по чину св. 1оанна Зла-тоустаго и св. Василијн Великаго. Москва 1884.

') I. Бемосшинг, 0 церковномт, богослужен1и вт, 2 частнхЂ. С.-Петер-бургт, 1897.

') АрсенШ, митропол. Шевск., Изгнсненје божественнои л и т у р п и . Изд. 2. Кјевт, 1879.

•) ВиссаршНЂ, епископ-в, Толкованје на божаствен. Литурнш. Изд. 4. С.-Пе-терб. 1895.

••) Темном-бровЂ, Н., Учеже о богослуженји православнои церкви. С.-Пе-терб. 1904.

") Т СерединскШ, 0 богослужен^и западнои церкви. Статвш 1. 2. 3. 4. С.-Петерб. 1849. —1856. — Обгцественое богослуженге у протестантовт, Рига 1889.

**) 6. СмирновЂ, Богослужен1е хрјст^анское со временв апостоловт, до IV. »•ћка. Шевт, 1879.

") Н. ОдинцовЂ, Порпдокт, обшественнаго и частнаго богослуженји вт> древ-нои Россји до XVI. вЂка. С.-Петерб. 1881.

Специјална дела о св. тајнама написали су Желобов-ски1) Хојнацки,*) Алмазов,3) Архангелски4) и епископ Гермо-ген,5) а о црквеној години Дебољски.6)

Издавањем старих литургија бавила се редакција црквеног часописа »Хриспанское Чтенје«7) и професор А. Петровски8), а оаисивањем старих литургичких рукоаиса Красносељцев,9) Дмитријевски,0)и Петрон.11)

0 црквеном Тиаику писана су у руској цркви многа дела, између којих нарочито треба споменути дела: Мансве-това,12) Николајевског,18) Свирјелина,14) Розанона 15>> Начае-ва1В) и Булгакова.17)

') А. ЖелобовскШ, Крагкое обгпснеше семи таннствт, Христов1,1хт,. С.-Не-терб. 1900.

*) А. 0 . Хопнацкаго, Практическое руководство длн свлшенослужителеИ нрп совсршен1и свнти1Х'ђ твинствт,. Москва, 1882.

3) Л. Алмазовг, ИсторЈв чинопослћдованш крешенји и миропомазанјч. Ка-занћ 1885.

') М. АрхангелскШ, 0 таинств-ћ свитаго »лен. Спб. 1895. 5) ГермогенЂ, епископт,, 0 свнтмхч, таинствахп, православн. церкви. Изд. 2.

Спб. 1904. ' ) Г. С. Дебот>скШ, Дни богослуженјв православн. каеолич. восточ. церкви

В|, 2 томах-в. С.-Нетерб. 1840. Нзд. 9-е. С.-Петерб. 1894. ') С о б р а т е древнн1хт, литургш восточн!>1хт. и западнмхт, вт, перепод-ћ на

русскји НЗ1,1К'Б. 5 вБш. С.-Петерб. 1874.—1878. ®) А. ПешровскШ, АПОСТОЛБСКЈИ литургш восточнои церкви. ЛитургЈн апост.

1акова, ваден , Марш и св. Марка. С.-Петерб. 1897. •) Н. КрасноселкцевЂ, Св+.д-ћнЈн о н-ћкотормхт, литургическихт, рукописнхт.

вагиканскон библштеки с в зам-ћчанјнми о состав-ћ и особенноствхт, богослужеб-ш,1хт> чиноиосл+.дованш вт> НИХ-Б содержашихса . . . Казант, 1885. Овде ћемо спо-менути и дело њсгово: Матерјали длл и с т о р т чинопослидован^н л и т у р п и св. 1оанна Златоуст. КазанБ. 1889.

10) А. ДмишргевскШ. ОписанЈе литургическихт. руконисеи храншцихсн вт> библ10текахт, православн. востока. Т. 1. Тошха. К1евт, 1895. Т. II. 'ЕихоХотса. КЈевт, 1901.

") П. ПешровЂ, Описаше рукописеи церковн. археологическаго музев при К1енскоп духовн. академји К1евт, 1875.

'*) И. МансвешовЂ, Церковнии устав (типик). Москва 1885. ") В. НиколаевскШ, 0бт>нснен1с устава богослуже/пи православн. христ.

греко-россшск. церкви. С.-Петерб. 1885. #

") А. СвирђлинЂ, ЦерковнхИ уставт. ст> кратким-ћ изт>вснен1емт> богослуже-и!н православн. церкви. Москва 1894.

"') РозановЂ, В., Богослужебнми уставт> прав. цвркви. Москва 1902. *•) П. Начаева, Практическое руководство длн свлшенослужителеи, Спб. 1903. " ) С. В. БулгаковЂ, Настолвнав книга длн свашенноцерковно-служителеи.

Кхевт,, 1913. Ова књига замењује читаву литургичку ручну библиотеку, зато и треба да се налази на столу сваког свештеника.

Са лнтургиком стоји у тесној нези хришћанска архс-ологија, која је — као што смо споменули — неома нажна помоћуа наука литургике. Дела о хришћанској археологији писали су у руској цркви Вјетрински,1) Ладински8) и Лаш-карев.8) IIIто се тиче хришћанске уметности, писали су Покровски,4) Манзуров,5) Кондаков6) и Парланд,7) о цркве-ном сликарству: архимандрит Христофор,8 Е. Риђин,9) В. Успенски10), А. И. Успенски") и Покровски.18) а о цркве-» ном аесништву и црквеној музицџ: архиепископ Филарет,18) И. Флорински,14) Разумовски,15) Арнолд,16) Потулов,17) Воз-

*)' И. ВЂшринскШ, Памлтники дреннед христјанскон церквп нли христ јан-скихт. древностен. Т. I,—V. С.-Петерб. 1829.—18И. Писано по узору Вингемова дела ОпјЈшев есс1е81з11сј.

») А. ЛадинскШ, Церковнаи археологјн. С.-Петерб. 1873. ') П ЛашкаревЂ, Церковно-архсологическ. очерки. Шев-в 1898. *) И. В. ПокровскШ, ПроисхожденЈе древне-христјанскон базилики. С.-Пе-

•герб. 1880. Нпмнтнпки христ 'тискои а р х и т е к т у р м особенно визант јнск је и руссше. С.-Петерб. 1891.

5) Б. МансуровЂ, Базилика императора Константнна вч> св. град-ћ 1еруса-лим1>. Москва 1885.

' ) И. Кондаковг, Визант1иск1н церкви и паматники Константинополн. Одесса 1887.

') А. ПарландЂ, Х р а м м древнои Гретци. С.-Петерб. 1890. ") Хрисшофорг, архимандр. , Древна христјанскан иконографјк. Москва 1887.

Ученје древнеи церкви о лиц+. Господа 1суса Христа. Москва 1885. •) Е. Р$динЂ, Мозаики РавенскиХ1> церквеп. С.-Петерб. 1896.

,0) В. УсаенскШ, Очерки по исторјн иконописанји С.-Петерб. 1899. ") Успенскш А. И., Д р е в т л иконм изт> раз .чмм. церквеи и частнмхт. со-

бранјн. Москна 1905. — Подлинник-в иконописнми. Москва 1903. — Интереснме памитнпкн пкономисп. Москва 1902.

") Н. В. ПокровскШ, Очерки памптниковт, христјанскои пконографји и искуства. С.-Нетерб. 1900. — Од истог иисца: Ст-ћннмп розниси вт> древнихт. х р а м а м . греческихт> и русскихт.. Москва 1890.

,Ј) Филарепп, (архтепнскопт. черниговсши), Историчсскји обзорт> п-ћснопкв-цент> и п1>сн0111>н1н греческои церкви. Частк I.—III. С.-Петерб. 1860. Изд. 2-е. Чер-НИГОВ-Б 1 8 6 4 .

") И. ФлоринскШ, Исторјн богослужебним. п-ћсноп+лии пранославн. кав . восточн. церкни. Мевч. 1880.

") Д. РазумовскШ, Церковное п+.н|е В-Б РОССШ. Опмтт. историкотехниче-скаго изложенјн. I. Богослужебное п+.нје древнеи христчанскои 'церкви; II. 0 ме-лодическом |г&нш прав. греко-россјискон перкви; III. Цсрковное п+.н^е вт> Россји. Москва 1867.

") К). Арнолдг, Псторјв православнаго церковнаго п-ћнјн вообте , по уче-шк) еллчнскихт> и византшскихт> писателеи. Москва 1880

,7) Н. ПошуловЂ, Рукородство к г изученио древнаго богослужебна1'о пћ |пп. Москва 1881.

15

несенски1) и Металов.2) — Најпосле имамо да сноменемо овде литургачка дела протојереја руске амбасаде у Верлину. Алексија Маљцева (А. Малнцевгн), који је са ретки.м трудом иревео на немачкп језик скоро све богослужбене књпге наше цркве, додајући својим иреводима веома иитересантне уводе и разјашњења.3)

В) У сраској цркви немамо много дела из литургике. Што има кн.ига. тек су уџбеници за основне и средње школе, и то преиедени или сасгављени по разним ру-ским уџбеиицима. Ову оскудицу донекле попуњују ра-дови и омањи литургички чланци у појединим српским богословским часописима, и опет већином преводи или пре-раде с руског.

Сокровигие хриспанское, литургШско аоучеше, пе-чатао Јован Витковнћ у краљ. универзитетској печатњи у Будиму 1818. (Кратак изнод из ове књиге печатао је исти

') /. ВоснссенскШ, 0 н1.ши вч. православнм.\г1> цсркнахп. греческаго вос гока ст. древн ћишихт. до новмх-1. временч.. Част1. I. и II. Кострома 1896,

' ) В. МешаловЂ, Очеркч. исторш правосланн. церковн. н+>н1н вт> Россш. Москва 1896.

' ) Најзнаменитија дела Мал>цева су: 1. »1)1е кбКПсћеп 1л(игд1еп ипхегег ћ). \";Нег Јоћаппев Сћгувов1отиз, ВазШив <1ев Оговвеп ипЈ бгејцопив Ша1оро5. Б е и к с ћ ип<1 з1аујвсћ ип1ег ВегЦскаЈсћП^ипг <1ег рпесћЈвсћеп 1јг1ех1е УОП А1ех10« МаЦхе«-. ВегНп, 1890; 2. 1>1е Касћ1« асће оЈег Аћеп<1- и М<)г(г<'п(г011ез<1јеп51 <1ег ог1о<1ох-ка!ћоНзсћеп Кјгсће <1еа Могр<'п1ап<1ез Пеиисћ и з1аУ]$сћ ип1ег ВсгОскзЈсћНрип;: Јег ?песћ18сћеп 1*г1ех1е УОП А. МаНгечс. ВегНп, 1892; 3. П1е Ш и г ^ е п <1ег ог1о<1ох-ка1ћоНзсћеп КЈгсће Јез Мог(гсп1апЈев ип1ег ВегОск^сћП^ипц Јев ћЈбсћбШсћеп КИиз пећзк е1пег тег(»1ејсћеп<1еп Ве(гасћ1ип(г Јег ћаир1засћ11сћз(еп 0Бг1<геп Шигцн-п Јез 0пеп1з и. 0сс1<1еп18 УОП А. Ма1(ге\у. ВегИп, 1894; 4. ВјН-, 1)апк- ип<1 \\'<1ће-Оо1(ез<1|еп81е <1ег ог(о<1ох-ка(ћоНбсћеп К1гсће <1ев Мог?сп!ап<1е8. Пеи(зсћ и. в1ат18сћ уоп А. МаИхе*. ВегНп, 1897 ; 5. Всртаћпкз-ћКиз ип<1 е т ј р е зрегЈеИе ип<1 аКег-(ћ(1тНсће 0о(1е&<Пеп81е <1ег ог(о<1ох-ка1ћоП8сћеп КЈгсће <1ез Могреп1ап<1е8. Пси($сћ и. к1ау<8сћ уоп А. МаНхекг. ЂегНп, 1898 ; 6. БЈе 8 а к г а т е п ( е <1ег ог1о<1ох-ка1ћоПнсћеп КЈгсће ј ев Мог^еп1ап<1е8. Пеи1всћ ио<1 з!аУ1всћ УОП А. МаНхе«-. НегНп, 1898 ; 7. Рав1еп- и. В1итеп-Тпо41оп пећз( <1еп бопп(а([8Пе<1егп <1ев 0к1о'|сћоз <1сг ог(о<1ох-ка(ћоПзсћеп КЈгсће <Јез Мог(еп1ап<1ев. Пеи(зсћ ип<1 в!аУ18сћ ип(ег ВегПскзкћПцип? Дег епесШзсћеп 11г1ех1е топ А. МаКгеи-. ВегНп, 1899 ; 8. Мепо10?10п <1ег ог1о<1ох-каШоНзсћеп Кјгсће Јез Могкеп1апдез I. Т. бер».—Гећг. II. Т. М!1га—Аи(гиз(. П е и и с ћ и«<1 з!ат1зсћ ип(ег ВегОсквЈсћНртп^ <1ег рпесћ1бсћеп Гг1е\(е УОП А. МаКгеи . ВсгНг,. 1900—01; 9. БКигркоп (Служебћикг—81изсћ<ћпјк) — <Пе ШигрЈеп аег оПћоЈох-ка1ћоНзсћеп К^гсће <1ез Могреп1ап<1ез ип(ег ВегОскзЈсћПрил); <1ез ћЈвсћбШсћеп ККиз УОП А. МаНхежг. ВегНп, 1902; 10. 0к1о1сћок о<1ег Рагак1сИке <1ег ог(оЈох-ка1ћоН8сћеп КЈгсће <1сз Могцеп1ап<1ев I—II. Б е и и с ћ ип<1 з1ат18сћ ип(ег Веп1скмсћ(1)гипр <1ег (спесћ|8сћеп Гг1ехе уоп А. МаКхеи*. ВсгПп. 1903--04.

20

Витковић у истој печатњи 1821 .)1) — Калиника Пајси-јевића,' Кратко толкованћ божественог храма, Н. Сад, 1855. — Црквено богословЈе или црквеслов1е за ученике вшпих разреда, Београд 1860. — Изјашњење свете литургије од Н. Ђ. Вукичевића, намењено слушаоцима препаранднје, но употребљавано је и у гпмназијама, Панчево 1879.') — Литургика или наука о богослужењу св. православне цркве, за српску младеж израдио Н. Гр. Живковић') свештеник и професор на кр. вел. реал. гимн. у Раковцу. Загреб 1885. (II. издање под истим насловом за школску младеж, издао је автор као митрополит зворничко-тузлански у Д. Тузли). — Кратка пастава о богослужењу православне цркве4) од А. Рудакова превео Хрисант Гркињић, Беч 1885. — Ли-тургика за школу и народ, написао прото Н. Беговић, Веоград 1885. — Црквено обредословље за ученике средњих школа, нрерадио Арх. Фирмилијан, Београд 1888.5) — А. Рудаков, Наука о богослужењу хришћанске православне цркве, нревод Б.(оже) Ј.(овановића), Београд 1890. — Познавање цркве или обредословље, израдио Хаџи-Теофило Стефановић игуман, Београд 1895. — Наука о богослу-жењу православне цркве П. Лебеђева превео с руског Божидар Н. Јовановић, Београд 1898. — Ову литургику П. Лебеђева превео је такођер, прерадио, допунио и научним апаратом снабдео протопрезвитер Јован Живковић, про-фесОр у карловачкој богословији, по којој се као ману-скрипту већ више од два деценија изучава литургика у карловачкој богословији, а издавали су је слушаоци кар-ловачке богословије литографијом у три маха, последњи пут 1913. год. Одломке из ове литургике штампао је проф. Живковић и то 1.) Црквено појање (Богословски Гласник књ. IV. 137.-149. 310.-322. 386—396. где су осим нојања обрађени и облици и врсте црквеног песништва). 2.) Кратки преглед књижевности науке б богослужењу (Богословски Гласник књ. VI. св. 5. стр. 345.—353. и св. 6. стр. 422—442.),

') Види Летопис Матице Српске кн>. 157. стр. 21. ') Види приказ у Српском Сиону 1891. бр. 3. стр. 3 9 . - 4 1 . и бр. 4. стр.

59.—60. од Луке Поповића, пароха и катихете у Панчеву. ••) Впди приказ ове књиге у задарској Истини 1885. бр. 5 од. Ј. В. "(Јован

Вучковић). 4) Види приказ у Нстини 1885. бр. 2. ') Ниди приказ Јована Вучковнћа у Хришћ. Веснику 1890. св. V, VI, VII. и VIII.

47

где је лепо и исцрпно израђена литература и историја литературе за литургику. Даље имамо од проф. Живко-вића, Кратки преглед најновијих писаних литургија (по Катанском и др.) Ј. Д. у Срп. Сиону 1896. стр. 644. и 659. О црквеном појању писао је професор Ј. Живковић у предговору свог Нотног Зборника (Нови Сад 1908.) стр. I.—ХР7. у Вогословском Гласнику одговорио је проф. Жив-ковић на многа питања из црквено-пастирске праксе која засеиају у литургику.1) Проф. Ј. Живковић попунио је својим научно рађеним радовима многе празнине у литургич-кој литератури код нас. — Проф. Александар Живановић, Наука о богослужењу православне цркве или православна литургика за ученике средњих школа. I. издање Ср. Кар-ловци, 1900. П. издање Загреб, 1908. — ј / . Цвијетић, бивши ректор задарске богословије, написао је литургику но којој се учи иста наука у задарској богословији. Из ове литур-гике као манускрипта штампани су неки лепо обрађени делови.2) — Ђока Милић учитељ Новосадски, Литургика за православне ученике основних школа, Ср. Карловци 1902. — Проф. Петар С. Протић, Наука о богослужењу православне цркве, за ученике средњих школа. Београд 1912.8)

Осим свега овога има много литургичких расправа и чланака разасутих по разним српским богословским часо-писима. као Беседи (Н. Сад), Сиону (Београд), Православљу (Београд), Хришћанском Веснику (Београд), Гласу Истине (Н. Сад), Истини (Задар), Дабро-босанском, касније босанско-херцеговачком Источнику (Сарајево), Српском Сиону (Н. Сад

') Осим оригиналног рада на пољу литургике имамо и преводе проф. Ж и в -ковића и то; Н. В. Гогоља, Размишљања о божанственој литургији (Богословски Гласник I, 278, 340, 416; II, 113, 182), одавде касније одштампано у пздању богословско-књиженвог друштва Слоге као св.- III. књижице за народ, Карловци 1909. Затим, Служебниш од А. Дмитријевскбг, превод с руског у Богословском Гласнику (V, 34, 118, 216.).

• *) Проф. Ј. Цвијетић: Из области богослужења православне цркве. А) Не-покретни Господски празници и њихово богослужење. В) Покретни Господски празници и њихово богослужење. Гласник православне далматинске цркве, год. 1909. Задар, стр. 3. и даље, и год. 1910, стр. 5. Затим, Службе у Требнику. (О Требнику. I. Обреди св. тајнД. а) О св. тајнама уопште. б.) О св. тајнама напосе.) 1. Тајна крпггења 2. Тајна миропомазања. Гласник православне далмагинске цркве. год. 1910. стр. 21. и даље, год. 1911. Службе у Требнику, стр. 8. и даље.

') Види оцену прот. Димитрија Јанковића у Српском Свештенику 1913. Сарајево, бр. 4. и 5. стр. 142.

20

и Ср. Карловци), Пастирској Речи (Београд), Веснику Срп-ске Цркве (Београд), Просвети (Цетиње), Гласнику Право-славне Далматинске Цркве (Задар), Српском Свештенику (Сарајево).

У овим листовима између литургичких радова највишо налазимо расправе из носебног дела литургике и питања и одговоре из црквено-богослужбене праксе.

Г) У аравославној румунској цркви до сада је врло мало рађено на литургици. Споменућемо она дела:

1. С в е т о у ч е њ е , или т у м а ч е њ е с в е т е и божан-ске л и т у р г и је са грчког преведено на румунски, написао Јеремија Иакавела Даскал, Јаши 1697.

2. Р у ч н а књнга д н т у р г и к е или б о г о с л у ж е њ е п р а в о с л а в н е ц р к в е, од архимандрита Мелхиседека, заменика епископа хушког (касније епископ у Роману). II. изд. Букурешт 1862.

3. Л и т у р г и к а , у к о ј о ј ј е к р а т к о т у м а ч е њ е ли-т у р г и ч к и х ч и н о в а и р е м а т и п и к у п р а в о с л а в н е и с т о ч н е цркве , написаопарох Самуило Андријевић, (од 1880. -1895. буковинско-далматински митрополит као Сил-вестар). Черновци 1860.

4. Р у ч н а к њ и г а т у м а ч е њ а св. литурги ј е , напи-сао свештеник К. Мошеску, Браила 1870.

5. Л и т у р г и к а или б о г о с л у ж е њ е п р а в о с л а в н е цркве , написао јеромонах Гаврил Рашкан, Букурешт 1876.

6. Л и т у р г и к а п р а в о с л а в н е к а т о л и ч к е ц р к в е , написао архимандрит Јувенал Стефанели. Букурешт 1888.

7. Л и т у р г и к а п р а в о с л а в н е и с т о ч н е ц р к в е , ручна књига за средње школе, написао Калистрат Кока, Черновпи 1905.

8. Л и т у р г и к а п р а в о с л а в н е ц р к в е , од И. В. Рај-килеску-а. Букурешт 1905.

9. Укратко је обрађена Литургика у Р у ч н о ј к њ и з и п а с т о р а л н е н а у к е , коју је саставио Андрија барон Ша-гуна, Сибињ 1872. -

10. А к а д е м с к а п р е д а н а њ а о л и т у р г и ц и пра-в о с лл в н е ц р к в е од Др. Василија Митрофановића. Пре-радио, допунио и издао Др. Теодор Тарнавски. Черновци. 1909. Проф. Тарнавски је рукопис литургике Митрофано-вића обрадио, прошпрпо и снабдео са научним апаратом, тако да је постала једна од најбо.них литургика.

49

14. К&ижевноет литургике у запжлној цркви од XVII. етолећа до данрс.

Новог полета добише литургичке студије на западу услед реформације. Реформатори порицаху евхаристији ка-рактер жртве и специјално тајну свештенства. Ради тога, што су протестанти миого што шта са богослужеЉа одбацили, означио је Оибгапвег протестантизам као »анти-литургичку јерес«. Против рефорама и наиадаја реформатора, да је богослужење римске цркве дело »мрачног средњег века и јерархијске лакомости«, морали су римокатолици бранити своје богослужење, да оно у својим главним и основним деловима досиже у старо хришћанско доба, и морали су нобијати хвалу реформатора, као да су они услоставили једноставан старо-хришћански култ. Нападаји од стране протестаната били су изложени у т. зв. магдебуршким центуријама у 13. Го1. св. (Есс1ез1абИса ћ1з1опа соп§ез1а рег аИчио! УГГОЗ Ш игће Ма^ећиг^са, ВазН. 1559.—1574.), а у свакој од ових 13 св. налазио се одсек о богослужењу (Бе саегетоииз е1 си!(и СИУШО). Душа код издања ових центурија био је Иасшз Шупсиз ( | 1575.), после смрти Лутерове најревноснији заступник ортодоксног лутеранства. На ове нападаје одговорио је одбраном Вагошиз (•}• 1607.) својим делом Аппа1еб есс1ез1азћсГ, Котае 1588.-1607. 12 књ.

Да би римокатолици научно оборили протестантске принципе о богослужењу, морали су испитивати не само списе св. отаца, него и најстарије рукописе литургичких књига, као и дела старијих автора, који су описивали и тумачили бојгослужење. Плод тога испитивања беху разна издања извора литургике и разна дела историјско-критичког испитивања богослужења. Велику важност полагаху римо-

' католици на грчко, православно богослужење, на које се . врло радо позивали против протестаната, не само за доказ жртвеног карактера евхаристије и других догми, него и ради оправдања многих церемонија и обреда. У ту сврху било је потребно оригиналне текстове богослужбених књига испитати, издати, па и преводити:

Дакле из борбе римокатолика са протестантима имамо ове користи: особити полет литургичких студија у другој половини седамнаестога и у првој половини осамнаестога века, изучавање историјске стране богослужења, издање

50 4

литургичких изиора и рађање хришћанске археологије. Испочетка се јављала историјска дела са неким својим од-сецима о богослужењу. а касније самостална дела и радови, који се тицали историје богослужења и уопће црквене старине. Око критичког издања литургичких извора и других важних богослужбених докумената Грка и оријенталаца, истакли се доминиканац Јасоћ Ооаг (+ 1653.) ,славни орн-јенталиста ЕизећЈиз Кепаи(1о1 (+ 1720.)*) и маронит Јоз. А!о1з Авзешаш (! 1768.),*) а издавањем литургичких извора и до-кумената зааадне цркве: мауринци (бенедикгинци) Нидо МепагЛ 1644.),') Јоаппез МаћШоп (+ 1707.)5! и Е(1шипг1 Маг1епе (+ 1739.),®) затим кардинал Јосиф Тћошазшз (+ 1713.)7) историјограф ГисЈоУЈс Мига1оп ( ј 1750.),*) игуман Маг1ш 0ег6ег1 ( | 1739.),°) горе споменути Аззеташ и професор 2ассапа ( | 1795.).10) У овим збиркама литургија и литур-гичких докумената имамо уједно и веома тачне коментаре.

Историјско-критичким разјашњењем богослужења уоцће или св. литургије, црквених часова и тајана, и молптвословља аосебно, бавили су се у XVII. и XVIII. столећу многи Писци, између којих су спомена достојни:

*) Јакод Ооаг, ЕбхоХбт^ вхтв п1иа1с ртаесогит, Рапв 1647. (II вздање Уепе1. 1780. 1 том. Го1.), на грчком и латинском језику,са врло важиим примедбама. Гоар је био осам година као мисијонар ва истоку, на острву Хијосу, где је долазећи у додвр са Граима, заволео достојанствево православно богослужење, што га је подстакло да иада Евхологион. За грчки текст Евхологиона употребио је Гоар не само већ штампаиа И8дам.а, него и разне рукописе до 13. века, чије. варијавте износи у уапао 1ес1Јопез. Особито је у Евхологиоиу од вредности коментар са сликама, који је Гоар додао под именом по1ае, за који је коментар употребио автор црквсие оце п касиије грчке писпе. Од Гоара пмамо такође ваљано грчко-латинско иодање СоЉпив Сигора1а(а (Рапв 1628. и 1648.).

' ) Еизеђ. РепаиАоГ, Шигдсагит опеп1аЧит соПесИо. Рапз 1716, еЛЛ. 2 ГгапсоГ. 1847, 2 1от. 4».

• ») /. А. А&$етапи$, СоДех НСигкасиз есс1ев1ае ипЈуегааИз, Когиав 1749—1766. 13 1от. 4«.

4) ЛТК. Ни%0 МепагАи&, басгашеп1апит Оге^опапит Ши$1га1. аппои Ра-т 1641.

') 1оаппе$ МаћШоп,. 1)о Н1игра га!Нсапа Пћп 1гек. Раг1в 168Г;,' 4°. — Мизеит ј ш ј с и т веи со11еС1 те1, 8спр1 ех ћ1ћНо1ћес18 ИаНсЈа е гта , Рапв 1724. 2 1от.

*) Е(1т. Магкпе, Пе ап1цшз осс^евјае пПћив Нћгг IV. Лп1уегр. 1736. ') Јо$. Мапа Тћотазша, СоЛсоз ^асгатеп1аг. поп^епИк аппјз уе1икНогев.

ћ о т а е 1680. — ЛпП^ш Нћп тјзвагиш готапае есск-хЈае, К о т а е 1691. .•) А. Мига1ог1, Шигрга готапа уе1м5 . . . Лгепе1. 1748. 1 1.от. Го1. ») МаП. Сег1>ег1, \ге1ив Мигцја ЛИетапЈса. 8. Н!ав!1 1776. 2. 1от. '•) Апи 2ассапа, ВШНШћсса п1ииП*. 2 1от. В о т а е 1776.

в\

ОауапИ 1638.),') језуита ВопагУиз <&и!екип8() (1655.),*) кардинал Вопа 1764.),') оратг-рцјанац Бе Вгип (I 1729.),4) бенедиктинац ВЈавиб ( | 1761.),') папа Венедикт XIV. (Ргозрег ГвшћегИп!) (•}• 1758.),6) парох ШрреР) и доминиканацКга(гег.8)

Са литургиком је у тесној вези х р и ш ћ а н с к а ар-х е о л о г и ј а . Ова се веза види такође из дела горе на-ведених писаца. а нарочито из оних дела, у којима се литургичко градиво обрађује иретежно или искључиво са а р х е о л о ш к о г гледишта. Између писаца оваких дела из XVII. и XVIII. столећа спомена су достојни:

Епископ орлеански Оаћпе1 Аи1>езрш(А1ђа8ршеи81" 1630.).®) професор из Милана Јоз. \г1сесоте5 (\гЈбсопИ \ 1633.),10) ораторијанац Јоаппез Моппиз (")" 1659.),") познатн конвертит

') ВагГћ. Оа^апИ. Тће^аигив аасгогит п1иит веи соттеп1аг1из т гићпсаз МјвзаНв е1 ВгелмагН, В с т а е 1630.

•) ОШагиз НтагИиз, Бе швШиНопе, оћНкаНопе е1 геНјропе ћогагит сап. Ићп 1гев. Оиас1 1628,

») 1оаппев Вопа, Вегит Шигјгкагит 1Љл Нио, К о т а е 1671. Ово је веома вредносно дело и вршило је велики утецај на каснијв висце литургичких дела. Особито треба овде спомевути издање са научним белешкама,- приредио Воћег-1иа 8а1а, Типп 1753.

4) Р/е/ге 1л Вгип, ЕхрНсаНоп Н№т1е, ћЈб1опчие е1 Јо^таНчие дев ргјегев е! Нев сбгбтошев с1е 1а тезве, Раг1з 1716, 1 УО1. 8". Као ,неко продужење овог дела има.мо од истог писца: »П1б8ег1аиопб ћЈзишциев е1 ЈорпаНдиев $иг 1ез Н-Чиодев« (Рапз 1726.), где се 15 дисертација тичу литургике и догматике.

5) ВетагЛ. В/$хи$, Шегигд1а зјуе геј сНуЈпае регасНо, бепиае 1686, 2 1от. Го1. У овом делу имамо тачно тумачење св. литургије, црквених часова, св. тајана и других цркв. обреда. . _

•) Вепе<Ис1 XIV., 1)е засгатеп(о т јазае васпНсто, РаЛиае 1755. Ово је дело ИЗИШЛО прво на.талијанском (1784.), а затим много пута на латинском језику.

') Оге^ог №рре1, АИегШит ип<1 Сгзрпт^ а11ег Сагетоп1еп, б(газзћиг& 1723. •Ово дело ИЗИШЛО је у миого издања, а најновије под насловом: »Рје бсћопћеК Јег каШоНзсћеп К;гсће т јћгеп ћеШ^еп бсћгбисћеп«, ћегаиз^е^ећеп уоп Н. Нетјоћеп, Ма1пх 1873. 16. АиП.

•) Аи§. Кгаиег, Бе аров1оНсЈ8 пес поп апПчшз есс1е81агит осс1(1ев1аНит Н1игЈ118, Шагит о п р т е , рго^геззи, огсНпе (Не, ћога -е1 Ппдиа, сао1епб^ие гећиз ад Шпгј>. апИ^иат регНпепНћиз Нћег зтги1апз. Аириз1. У1п(1е1. 1786.

•) Оа&пе/ Аићезрт, ОћзогуаКопез Ав уе1епћиб есс1ебјае тШћив. Рапб 1623; Не1тб1ад1 1672.

10) 1о$. Укесотез, ОћзегуаНопеб есс1ез1азЦсао. 4 УО1. (\То1. I. 1615; УО1. II. 1618: УО1. III 1620; УО1. IV. 1626). У I. УО1. говори \Чсесотеб (\'18соп(л) о св. •крштењу, у II. УО1. О СВ. миропомазању, у III. о св. литургији и у IV. о стварима •потребним за св. литургију.

") 1оаппе$ Мошиз, Соттеп1апив де заспз есс1ез1ае огЛпаИолЈћиа зесипдит апИчиоз е1 гесепЦогег 1,аНпоз, Огаесоз, бугов е1 Ваћу1оп1соз . . Рапв 1655. Со1.

52

Лав Алације (+ 1669.),') зиаменити ораторијанац 1дкитс. Тћошазз1пиз ( ј 1695.),*) и напуљски свештеници Ји1. Баиг. 8е1уа8810 (+ 1782.)«) и А1ех. Аиге1. РеШсла (+ 1723.)/)

У XIX. столећу у римокатоличкој цркви имамо много литургичких дела, од којих једна обрађују сав материјал литургике, а друга поједине делове из ње.

1. Цело литургичко градиво обрађују у чисто литур-гичким делима или ручним књигама литургике: 8сћпи<1г Маг20ћ1 и бсћпеНег, Нпо§ек, 81аи(1епта1ег, 1ДШ, Р1иск, Тћа1-ћоГег и Французи Оаегап^ег и Вошх.

Ргапг Хаџ. 8сћтШ био је први, који је у своме делу »Шигрк. сћп81ка1ћоИ8сћеп КеИроп«, Раззаи 1832.—1833., 3 Вс1ев), покушао да независно и са научног гледишта обради цео литургички материјаљ. Он излаже јасно, &ли не увек тачно, како се у току времена развило. римокатоличко богослужење и какав смисао и какво значење имају поједине радње и облици богослужења.

У исто време са литургиком Шмидта изишла је од Јо$. Маг-гоШ-а. (пароха) и Јоз. 8сћпе11ег-и (архивара): »Шиг̂ Ја засга ос)ег сИе ОеђгЗисће ип<1 АИегШИшег <1ег каШоћвсћеп Шгсће затт1 Шгег ћо-ћеп Ве<1еи1ип8 и т. д. ћигегп, I. Тћ. 1834; 2. Тћ. 1835 ; 3. Тћ. 1857; 4. Тћ. 1841.« ПИСЦИ говоре на основу историјских сведоџаба у своме делу о храму Божјем и његову уређењу, о св. тајнама и св. литур-гији, о црквеној годиниј о молитвословљима и о процесијама, раз-вијајући смисао богослужбених, облика са великим знањем.

Садржином богато, а са научног гледишта мање вредносно дело је:" Сћп81ка1ћоЦзсће Шнгрк, написао проф. Ап(оп ААа№ег1 Нпо&ек, Рга{5 1835.—1844. Литургика Хногекова дели се на опћи и посебни део, расправља у 5 томова богат материјал, само је без органске-везе у градиву и није научно израђена.

На литургичка дела каснијих времена вршила је велИки утецаЈ књига проф. Бг. Ргапг 81аиАепте1ет-г., Ое1з1 с1ез Сћпв1еп1ћитз Дагде-в1еШ 1П ћ. 2еИеп. Нап(11ип е̂п ипЈ (1ег ћ. Кипз1. МаЈпг, 1835, 2 ВДе-У овој КЊИЗИ, која је дочекала много издања, расправља автор о св„ литургији, о црквеној години, и о уметности на богослужењу.

•Од велике научне вредности је дело: Ђт. Јоћапп ВарГ. ШЈ1-а.-»УСигрк о(1ег ш188еп8сћаГШсће Баг81е11ип8 <3ез ка1ћо1(8с})оп Кикиз, I.

<) 1ео АИаИив, Пе Нћпз е( гећив есс1е81авНс1з Сгаесогит , Раг1в 1646, 4*. ' ) И1С1ОУ/С. Тћотазвмиз, Уе(ив е( поуа есс1. (НбсЈрНпа, Р а п в 1688. 3 ( о т . Го1. *) Мшз 1лигепИи& 8еШц1из, 1пвН(џИопев ап( јдиКа(ит , сћпвНапагиш, 6-

( о т . Мо?ип(. 1787. *) А1ехшз АигеНиз РеИШа, 1)е сћг^вНапае ессквјае р п т а е , т е Ш а е е( по-

У1В81тае ае(аНв роП()а (лоХ1х»'.а) Нћп вех, (Јиоћив (от1в 1П 8° с о т р г е ћ е г т в ; Неа-ро1. 1777.

•) ТреКе издање иаашло је год. 1840.—42. под насловом: »КиКив Јег сћг1в(-ка(оНвећеп Кјгсће«

ВапД. АПдешете ГЛиг^к, Матг, 1844. П. Вс1. 1847 « И1П је први, који је у својој литургици обрадио и теорију култа, развијајући заиста научно суштину, основне облике и сврху богослужења. Као научно дело има Лифтова литургика трајду вредност, само је штета, што није изишао други посебни део литургике. Лифт је у првом опћем делу литургике обрадио доста градива из другог посебног дела ли-тургике.

Богато градиво целе литургике обрадио је у два тома, али не тако темељно и независно као 1дШ, но ипак са великИм знањем, •бивши професор из Гисена Бг. Јакод Јг1иск, у своме делу: КаЈћо-ћзсће 1Д1иг§1к, Недепзћигв, 1853.-1855., које дели у три дела. У I. делу се говори о сакраменталном богослужењу (св. литургије, тајне и молитвословља), у II. о латреутичком богослужењу (јавно мољење и канонски часови, а у III. о сакраментално-латреутпчком богослу-жењу (св. места и времена). Ова подела није тачна.

Без сумње најбоља лиЈ-ургика од свију у римокатоличкој цркви у новије време је литургика бившег професори богословл>а 6г: Уа-ЈепИп-а. Тћа1ћо/ег-л ( ј 1891.): »НапЈћисћ сЗег каШоћзсћеп Ши-дек, ГгеЈ-ћигд Ј/Вг. 1883—1893.«, а изишла је у два тома, сваки том има два полутома. II. полутом другога тома издао је после Талхоферове смрти његов ученик Бг. АпНгеаз 8сћтј(1, универзитетски професор у Минхену.

Талхофер дели после увода, у коме је опширно изложена ли-тература литургике, литургику у два дела: опћи и посебни. У отАем Лелу говори писац у 1. гл. о суштини р. католичког Зогослужења, у 2. гл. о богослужбеним облицима уопће, у 3. гл. о основним богослу-жбеним облицима, у 4. гл. о небитним облицима богослужепл, у 5. гл. .о природним символима, у 6. гл. о храму Божјем и његову уре-ђењу. у 7. гл. о литургичким сасудима, а у 8. гл. о литургичким •одеждама. У иосебном делу говори Талхофер у 1. гл. о св. лихур-гији, у 2. гл. о канонским часовима, у 3. гл. о св. тајнама и молитвословљима, и у 4. гл. о црквеној години. II. издање Тал-хоферове литургике издао је, прерадио и допунио Вг 1лн1т8 Е^веп-ћоГег, 1912.

Из новије француске литургичке литературе треба да споменемо нарочито Ргозрег Сиегагцгег-а. 1875.): »ЈпзШибопез Шигрчиез« и од Ј.Вошх-а.: »ТгасШиз (1е јиге Шигрсо«, Ралз 1853.

Према гледишту. да је литургика један део пасторал-«ог или практичног богословља, обрадили су литургику у новије време у својим ручним књигама пасторалног бо-гословља код римокатолика: Атћегдег,') Веп{?ег,*) Роћ1,*)

') Бг. Јоа. Атћегцег, Раа(ога1(ћео1оре, Керепвћигј 1860 . -1867 , 3 Вде, 4. АиО. 1884.

») Бг . Шсћ. Вепеег, Рав(ога1(ћео1оре, Верепвћигв 1861 . -63 . , 8 М е ; — К о т -р е п Л и т Јег Рав(огаКћео1о81е, Ве^епвћигв 1868.

*) Бг. Рг. РоМ. Рав(ога1(ћео1оре, Ра<1егћогп 1862.

Оавбиег.'), Кегбсћћаишег, *) Всћисћ,3) КЈскег,4) Кеппт^ег,5} Ргипег.*)

2. Иоред литургичких дела, у којима се обрађује цело литургичко градиво, нанешћемо овде најзнаменитија дела из новијег времена, у којима се расирављају само поједини делови из богослужења римокатоличке цркве.

а.) 0 св. литургији, историји и тумачењу литургије писали су добра дела: 1лепћаг1.') Ргоћб!,8) Кбзбшв,9) ОЈћг,10) Р1а1г№ед.11) ГисЈке1*) и НаШег.")

б.) О цдквеним часовима или канОнским часо-вима, писали су: АШоП,'4) Во1е,1&) Ргоћз(,16) 8гћи") и Коз-ко\тапу.1в)

') 1)г. 'А. Оаззпег, Нап<И>исћ Јег Иа»1ога1, баићигв 1668.-1870. *) 1)г. АШоп Кегзсћђаитег, 1л-ћгћис11 <1ег каЊоПзсћеп Рах(ога1, 3. АиП.

\Кеп 1874. ') ГЈг. 1%паг Зсћисћ, НапЉисћ <1ег РазСогаКћеок^е, 3. АиП. 1лпг 1876: 10.

АиП. 1пп$ћгиск 1896; 13. АиП. 1пл8ћгиСк 1905. Ово су дедо иревели на хрватски: 81јерап (дјатс 1 Вој_'о1ји<) б (п4^ , РавИгеко Во?ов1оу1је, 2аргећ, 1917.

«) Бг. Ап$е1т Шскег, Ш1Га<1еп <1ег Ра8(ога11ћео1ок1в, 2. Аи«. Ш1еп 1878. ') Ог. I. Кепптеег, Ра8(ога1(ћео1ок1е, Кгојћигв 1/Вг. 1893. ») Вг. / . Ргипег, 1,ећгћисћ <1ег РакГогаИћеоЈоре. I. В. Пав Рпе81егаш1. РаЈег-

ћ о т 1900. II. В. 1)ав 1,ећгат( ип<1 <1аб Н1г(епат(. РаЈегћогп 1905. ') Тћеод. Иепћаг1, Це апн^ш.ч П(иг(Шб е1 <Н8с1р1ша агсап1. Агреп(ог. 1829. ') Ог. РетИпапА РгоШ, УепиаКип? Јег Еисћапвие а!к ОрГег, ТићЈп?еп 1857

2. АиН.; \ 'ег«а1(ипе <1ег ЕисћапзИе а1б бакгатепГ, Тићшвеп 1857. 2. АиП.: 1.ј(иг-р е <1ег егз1еп <1ге1 сћгЈзШсћеп Јаћгћиш1ег1е, Тићтцгеп 1870., Сез сумње код римо-католика најбоље дело о овом предмету; 1Л1игр1е дев у1ег(еп Јаћгћип<1ег(еб ип<1 јегеп КеГогтеп," Мипз(ег 1893: 1)1е аћепЈШгкНвсће Мевве у о т ГипПсп ћЈ8 г и т асћ(еп Јаћгћипдег(, Мипз(ег 1896.

») Пг. /озе/ Кбззше, П1иг?1всће Егк1&гип8 Лег ћ1. Меззе, Вегепкћигр 1869. 3. АиЛ.

10) 1)г. №ко1. ОШг, Оаз ћ1. МеВорГег <1огта(13сћ, Шигрвсћ ип<1 абсе(18сћ егк1аг(. Кгегћиг^ ј/Вг. 1. АиП. 1877; 5. АиН. 1892 ; 9. и. 10. АиП. 1907.

") Каг1 РШгпсд. 8. I., Ве(гасћ(ип?еп ићег <Не ћ1. Меззе Гиг Рг1е8(ег ип4 Глиеп, Радегћогп 1875; 2. Аи«. 1877.

») Вг. Оетепз ИШке, ЕгШгиг.р Јев ћ1. МеворГегз, Папи" 1882. ») Рг. НаШег, 8. I., 1)аз ћ1. МеворГег, 1ппзћгик 1900, 2. АиП. " ) Ог. Ргапх 1оз. АШоИ, Оћег <11е јппегеп МоНге <1ег капопјзсћеп Ногеп ип<1

1ћгеп Хиваттепћап^. Не^епзћигр 1847; 2. Аи<1. 18+8 ") Ргаги Во1е, 1)1 е ћ1. Мебзе ип<1 <1аз Вгеук-^сће! јп 1ћг- т Ограпјзтиз Заг-

рез(е1(, Вгјхеп 1883 ; 2. АиЛ. 1888. 1)г. Рег<1. Ргобз1, Вге\1сг ипа Вге\'1егрећ<(. Тићтреи 185Ј; 2. АиЛ. 1868. МаИћ. 5сћи, Пе ћопз сапоп1сЛв <На1гЈћа, Тгеујг. 1864.

'•) Аи%и$и Ае Козко\апу, Ое соеПћа1и е1 ВгеуЈапо. Ово дело пма 14 гомова, од КОЈИХ се 5. 8. и 9. баве искључино црквеним часовима.

н) Специјално литургичка дела о св. тајнама и св. молигвословљима писалн су. о св. тајнама: Вгеппег,1) Расћ-шауег,8) Ве1шп»ег,8) Ргођз!,4) о молитвословљи.ма : \\'1с1тег,б) ОпПчгИгег,*) В|8сћоГћег^ег.:) Ргоћб!8) и 8сћи1ег.9)

г.) 0 црквеној години или аојединим њеним дело-вима имамо дела. која су написали: Оиегапдег.10) №ске1,") Глетћке,1*) МШЈГ,1 8) КЈЗ!,14) Ш1е8,'5) ЈЈпаептауег,14) МаЈктиб.17) КеИпег18) и Втпо ГОУГЈС, Неог1о1ок1ја, Нако\то, 1913.

д.) Д^ље, од дела о хришћанској археологији заслужују нарочито да се сиомену Вт1епт,19) Кги11,80) Маг1|«пу81) и

') Рг. Вгеппег, ОезсћкћШсће Г)агз(е11ип^ дег \Гетсћ(ипр ип<1 Аизврепдип? <1ег 8акгатеп(е УОП Сћпз(из ћ18 аиГ ипвеге 2еИ. Ватћегр 1818.—1824. Од 7 то-мова. изашла су само три, у којима се говори о тајни крштења, миропомааања ж евхаристије.

») 1.ис1 IV. Расћтауег, 1Ме • 81<'ћеп ћ1. бакгатепГе <1ег каСћоПвсћсп Кјгсће, <1ег<'П Хегетошсп ип<1 Ве<1еи(ип)г. Мипсћеп 1844.

') Непгк. Оеппгцгџ, ВКив Опеп(аНиш, С'.ор(огиш, бугогит е( Агтепогит 1п а<1тш18(гап<Нз ћи< гатепНб. \\'1гсћигр1 1863.—1864. 2. (от .

<) РегЛ. РгоШ, 8акгапн'п1<' ии<1 8акгатеп(аНеп |п Јеп <1г<ч егз(еп сћпз(-Псћеп Јаћгћип<1ег(оп. ТШимреп 1872.

5) 1оз. ЖШтсг, \\Ч'беп. Веб(1ттипр ипЈ Ап\\'еп<1иив бакгатеп(аПеп, Мип-сћеп 1823.

*) А1ех. ОгШп>Игег, Г)1е бегпипреи ип<1 \\'е1ћипј$еп <1ег ка(ћоНбсћсп Кјгсће пасћ Љгет (ЈО.З! ип<1 1пћа1(, Неаепзћигр 1847.

') Тћео1)аШ Вгзсћо/ћегцег, Ое ћепс<Нс(1оп1ћиб е( ехогс15тЈе есс1еб1ае са(ћо-Псае. 1854.

*) РегА. РгоШ, КЈгсћПсће Вепе<НкПопеп ип<1 1ћге УенсаКипр, Тићтвеп 1868. ») О. Мкћ. 8с)ш1ег, ГНе кЈгсћПсће бакгатеп(аНеп, Вашћег^, 1867.

") Ргозр. Оиегап^ег, Аппее М и г ^ и е . Рапз 1841. "). Мкћ. 1Чкке1, 1Ле ћ1. 2еКеп ип<1 Ееб1е пасћ Јћгег Сезсћ1сћ(е ип<1 Кејсг јп

<1ег ка(ћоПзсће Кнсл-с. МаЈпг 1851. " ) Пг. Нешпћ Цет&ке, Ок-, кЈгсћПсћеп (Јиа<1га?е8ипа1Га8(еп.., РаЈегћогп 1854. ") К. Мшц, 1)Је к<гсћ1кћеп Ре8(- иш1 ГеЈеПаге, бсћаГГћаизеп 1854. ") КШ, Оаз сћпзШсће К1гсћепјаћг егШг( ип<1 <1евбеп ргак(1зсће ЕтГић-

гип»г 1п*в 1.<ћеп, Мат/ . 1871. ") Мк, Шиез, 8. /.. СакпЈагЈит тапиак- и(г1изчие есск-зте огкгКаПз е(

осс1<1еп(аПв. ОепЈропН рагз 1 (ГезСа Пха) 1879; иагз. 11 (.ГебСа шоћШа, 1881. "Ј АШ. ипзептауег, Ше Еп(\\'1ск1ипо; <1ег кЈгсћПсћеп Ка^етНзгЈрНп ћ|б г и т

КолгН поп КиК1з, Кгејћиг" ј/Вг. 1877. «') Ма1ктиз, О. /-, 1)аз каСћоНзсћо КЈгсћепјаћг, 2. АиЛ. Кгејћиг? ј/Вг. 1890. »*) К. А. КеИпег, Неог(о1о<пе о<1ег ја> КЈгсћепјаћг ип<1 <Ле НеШрепГовСе јп

јћгег ?езсћ1сћснсћеп ЕП(\\ јск!иП(г. Кп-Љигр 1/Вг. 1901; 2. АиЛ. 1896. »») Ап1. 1оз. ВМепт, (+ 1855.1. Ше \'огги=;Нсћб(еп Оепкл-ипПјгкекеп <1ег

сћг18(-ка(1ш1 гчсћеп КЈгсћс, М а т г 1825,—1844. 7 1к1с, 16 ТеПе. ргкАг. Ноп. Кги11, С.ћпбСНсће АКегПшшзкишГе, Не#еп8ћигр 1856, 2 Вапс1е

") 1. МагИ^пу, ШсПоплат- <1ев ааициКев Нг^Сеппез, Рапз 1877, 6<Л(. 2.

Кгаиб,1) КаиГгаапп,*) Л,ес1егсс[,*) Саћго1,4) Огахш Магиссћ1-Р. Еп-с1оПп бедтиНег,5) а од дела о црквеној уметности уопће ИЛИ о аојединим деловима њеним аосебно (архитектура, скулп-тура, сликарство и црквена музика), особито Јакоћ,*) Кгеизег,7) КеЈсћепзрегеег,8) 81оскћаиег,*) Нескпег,1*) Оаггиса,11) — Оиепе-ћаиИ,1*) ВУгоп,11) ВагћЈег (1е МопГаиИ,11) Бе12е1,") — Соиззе-такег,1 ') 8сћ1есћ1,") КогпШ1ег1*) и бсћтИ.")

II. Код протестаната писана су од ХУП. века до данас многа дела литургичке садржине. али ипак протестантска књижевност из лако разумљивих разлога не може се мерити са римокатоличком. Протестантски писци су на-рочите заслуге стекли у хришћанској археологији, ра-справљајући богослужење са археолошког гледишта са ве-ликим знањем.

*) Хау. Кгаиз, ћев1епсук1орЉие Јег сћгиШсћеп АНегШПтег, 2 Ш е , Рге1-ђигв 1/Вг. 1882. 1886.

•) Каи/тапп, НмиЉисћ дег сћгп(1. Агсћао1оре, Рагегћогп 1907. *) 1*ес1егсд, Мапие! д' а г с ћ М о р е сћг^Иеппе, Р а г и 1907. 4) 01с1тгта1ге 4' агсћео1оре сћгбНеппе е( «1е НШгре, рићНе раг <1от Рег-

пап<1 Саћго!, РаН» 1910. Када буде гогово ово огромно дедо (изншло ј е тек неко-лико прввх слова аабуке), бжће богата рианица а а литургику и хришћанску археологију.

•) МагиссМ -8ерпШ1ег, Наш1ћисћ <1ег сћгм(1. Агсћао1оре, Еша1е<1е1п 1912. •) От. Оеогц 1акођ, 01е Кипа( јш 01епв(е <1ег Кјгсће, 3. АиПа^е, ^апаз -

ћи( 1880. ') /. Ктеизег, Оег сћпвШсће Кјгсћепћаи, веше везсћ1сћ(е, ЗутћоНк , ВН<1-

псге1, пећв( Ап4еи(ипкеп ГОг Кеићаи(еп, 2 М е , 2. АиАа&е, Вевепзћигј; 1860—1861. •) Ап%. Аехећепзрегвет, Г т в е г х е ^ е аиГ <1ет Оећ1е(е <1ег ИгсћНсћеп Кипв(,1854. ') I. 81оскдаиет, Оег сћгиШсће Кггсћепћаи ш <1еп ега(еп вес.ћв ЈаћгћипЈег-

1еп, БсћаТћаизеп 1874. ") О. Нескпет, РгакИссћеа Нап<1ћисћ дег к1гсћНсћеп Ваикипз(, РгеЉигјЈ

1/Вг. 1891. ") Ка//ае1е Оаттисс1, 8 (опа <1е11а аг(е сћг1вНапа пе1 р п т 1 о((о »есоН <1е1а

сћјера. Рга(о 1 8 7 3 - 1 8 8 1 , 6 ( о т . ") /., /. ОаепеНаии, О1с(1оппа1ге копо^гарћјцие, 2 ( о т . Рапв, 1845. ")* М. ГЈШГОП, Мапие1 ЈЧсоповгарћЈе сћг^Неппе §ге^ие е( 1аНпе, Р а п в 1845. ") X. ВатМет Ле МоШаиИ, Тгај(е <ЈЧсопортарћ1е ећг^Неппе, 2 ( о т . Рапв 1890. ") Е. Н. Ое1ге>, СћгкШсће 1сопоргарћ1е. Е ш Нап<1ћисћ г и т Уегв(&п<1п1з

аег сћпз(1. Кипз(. 2 В<1е, ГгеШиг« 1/Вг. 1890 . -1894 . ™) З с п р ( о г и т <1е тив1са те<1и ает1 поагат в е п е т а бегћегНпа а К е г а т

со11еЈ,м( пипсцие р п т и т е<ШК Е. д е С о и а в е т а к е г . Р а п в 1864 . -1875 . ") Рат. 8сМесМ, 6езсћ1сћ(е дег К1гсћептиз1к, Ве^епзћиг^ 1871. «') ОИо КогптаИег, ^ехгкоп Јег. кЈгсћНсћеп Топкипз(, Впхеп 1881. ") Ог. Агтгеаз 8сНтШ, Пег Игсћепвевапј! пасћ <1еп ^ ( и г р к е г п <1ев М1((е1-

аКегз <1аг^ез(е1(, К е т р ( е п 1900.

У овом правцу истакли су се: Оиепз^есИ,1) №со1а1,*) Вш^ћат,') РГаЈТ,4) бсћбпе,5) АикизИ,«) Кћеш^аМ,7) б1е(?е1,») АИ,*) ^еаЈе,10) КПеГоШ") и Вапхе1.")

Више са научног гледишта обрађују хришћанско бого-служење уопће и протестантско посебно у својим пасто-рално-богословским делима: Кбз1ег,18) Нагтз,11) Магће1-пеке,15) №1зсћ,1в) Оаирр,17) Мо11,18) ОПо,19) V. гегзсћшИг,10) Нагпаск,*') Кпоке,") Кгаизз,") Асћећз,") и др., а у Специ-

') I. А. (}иепз1еА1, АпНдиКа(ев ћЉНсае е( есс1ев1азНсае, УКећ. 1699. •) /. ИгсоШ, АпН^и(а(ез есс1ез1азНсае, Т и ћ т ^ . 1705. •) /05. В1п%Нат, О п р п е в есс1ев. о? (ће АпНдиШев оГ (ће СћпвНап сћигсћ,

1 х т а о п 1708 . -1722 , VIII УО11. 8® Најновијс иадање — ОхГогЛ 1878. Ово је беа сумАв најанаменитије археолошко дедо код протестаната, а преведено ј е на француски, немачки и датински. Латински превод иарадио ј е б п в с ћ о у ш з под насловом: О п -^ ш е з 51УЕ апИдиКа(ЕЗ есс1е81ааНсае; На11ае 1824 вцд. 10 УОК. 4*. Извод на немач-ком језику паишао ј е у Аугсбургу 1788 . -1796 . 4 ( о т . 84 . Бингем расправља у своме деду о свима старинама религије, а нарочито о дитургичким старинама.

*) СћТ. МаИћ. Р/а//, Б е Н(иг^Нв, т1вваНћиз, арепЈЈз е( Нћпз есс1ез. опеп(. « ( осс1<1еп1. текепз е( т о Ј е г п а е , Тић. 1718.

*) С. 8сН0пе, Севсћ1сћ(вГог8сћип(!еп Оћег <Не к1гћНсћеп Оећгаисће ипЈ Е1п-псћ(ип(;еп Аег Сћпз(еп, 1ћге Еп(а(ећипв, АивћНЛип^ ипЈ УегапЛегип^, ВегНп 1819 . -1822 , 3 Ше .

•) 1. Сћт. VI. АијгизИ, 1)епк\^иг(НркеЦеп аив <1ег сћпв(1. Агсћ&о1о^е, 1 8 1 7 . - 1 8 3 1 , 12 Ш е ; »НапЉисћ <1ег сћпз(11сћеп Агсћ»о1оре«, ^е^рхГ^ 1836, 3 Вап<1е.

') Р. О. КНепмаШ, Ше кисћНсће Агсћао1оре, ВегНп 1830. •) К. СНт. Рт. 81е%е1, Нап<1ћисћ 4ег сћпвШсћ к1гсћНсћеп АКегШОтег, 1«1рпк

1836.-;-1838, 4 Вае. '•) Бг. НешгиН А11, Бег сћпвШсће КиКиз, Вег1ш 1847, 2. АиВ. 1851, 2 ћ а п Ј е . *•) /. №а1е, Те(га1о(ра Н(иг^1са: 31Уе в. Сћгувов(отј, з. 1асоћ1, в. Магс1 а т -

пае т18вае. 1лпа1п1 1849. " ) 1>г. Тз. КИе/оГћ, 01е игзргОп^Нсће (ГоиезсНег.б^опЈгшпр т аеп аеи(зсћеп К1г-

«ћеп 1и(ћепвсћеп Векепп(п1Вев . . . 2. АиП. Зсћтгепп 1858.—1861,5 Ш е ( 1 . АиВ. 1847.) ") Непг. паМе1, Соаех Шигдоиз ЕссЛезЈае ип1тегвае, 1лрз1ае 1 8 4 7 . - 1 8 5 3 , 4 ( о т . ") Р. В. Кбз1ет, РгакНзсће Тћео1о81е, 1л1р118 1830. ") С1аиз Нагтз, Раа(огаКћео1оре ш Веаеп ап Тћео1о^1е-8(и<Пегеп<1е 1830.—

1834; Кеиев(е АиО. Со(ћа 1888. ") РН. К. МагНетеке, РгакНзсће Тћео1оре, ВегНп 1837. ") К. 1. ИИзсћ, РгакНвсће Тћео1ов1е, Вопп 1850. »') К.*Рг. Оаирр, РгакНвсће Тћео1оре, 1. ТеН: и(игв1к, ВегНп 1848 . -1852 . ••) С. В. МоЧ, 8 у в ( е т аег ргакНвсћег. Тћео1о^е, На11е а./8. 1°53. ") V/. ОПо, ЕтапееНзсће ргакНвсће Тћео1о^е, Со(ћа 1869. »•) С. А. V. 2егзсН*>0г, 8 у в ( е т аег ргакНвсћеп ТћеокЈре, 1л1рг1([ 1876. »») Тћ. V. Нагпаск, РгакНзсће Тћео1оре, Ег1ап?еп 1877. •«) К. Кпоке, СгипаНВ аег ргакНвсћеп Тћео1оре, 2. АиПа«е, СбШп^еп 1889. ")А1/т Кгаизз, 1лКГааеп аег ргак(. Тћео1оре, РгеЉигг 1/Вг. 1 8 9 0 . - 1 8 9 3 2 Ва. ») Е. Сћг.АсћеИз, РгакНзсће Тћео1ов1е, 2 Вапае, РгеЛиг? 1/Вг. 1891; 2. Ач& 1896.

јалним делима, од којих нека »зиђоше нод насловом ли-тургика«: Саез,1) УеИег.2) К1оррег.3) ЊгепГепсШег.4' Вгбскег.') Еђгагс!,«) НарепНасћ.') Иепке.8) КЈе1всћ19) и други.

') /. С. Оа$$, 1'ћег сппзПк-ћеп КиИив, Кгек1а1' 1815. *) С IV. УеНег, Ше !.(1>ге Је? сЦпвШећеп КиИиз пасћ <1сп СтииЈгаисп (1ег

етапреПбсћеп Кјгсће «1ч>сп«сНаГШсћсп /инатптепћапјгс, ВегНи 1839. *) Р. V/. К1сррег 1л1игрјк оЈог Тћеог1е (1ег к1ећет1еи КиНивГогтсп т Дег

еуапре!ј$сћеп К|гсће, 1>е1р11К 1М1. «1 Рг. Ећгеп/еисМег, Тћеопг Јев сћгии. КиЦив, Натћигр ') /. Р. С. Вгоскет, 1)ег еуапе.-сћпзШсће СетегпЈеЈгоИевЛепбС аик Ј с г б с ћ п а

еп1% 1ске11, Натћиг^ 1843. •) А. Е&гагА, Уегвисћ ејпег ЕИигпк у о т 81ап(1рипк1 <1ег геГогтјег1с-п Кјгсће.

ГгапкГиЛ а./М. 1843. ') К. Р На^епћасћ, ОгигкШпЈеп <1вг ШСигрјк ип<1 Ноте1Шк, Пмргцг 1863. •) Ог. Е. /.. Тћ. Непке"$. Касћ(?е1а»кепе \*ог1е8ип(!еп ићег Н(иг»Нк ип<1 Но-

тНеНк Негаивререћеп УОП 1>г. 2 а с ћ 1 т т е г , На11е а./<1. 8. 1876. •) С. Ше1$сћ1, 1>ећгћисћ аег Ш и ф к , ВегНи 1900.

I. Дво.

ОПЋИ ДЕО ЛИТУРГИКЕ.

ГЛ. I.

Потребе и услови за вршење богослужења. 15. Подела.

Сваку литургичку радњу врше одређена лица, на одре-ђеном месту, и помоћу неких ствари. Све се ово узима као услов или потребно средство за вршење богослужења. и заједничко је свима богослужењима. Пошто је за вршење богослужења прво све ово потребно, то ћемо пре литур-гичких обреда прво о овоме говорити. Дакле прво ћемо говорити о богослужбеним лицима, о богослужбеним местима, и о богослужбеним предметима и утварима.

Богоспужбена пица.

18. Црквена јерархија уопће.

Сва природа хришћанског богослужења безусловно за-хтева за вршење овога, нарочита, одређена лица, постављена за ову сврху вишом мисијом. ТЧкова су лица у хришћанској' цркви: чланови свеитнства, свештенство, свештенички ред, јерархијски чин, нрквени ред (1ер& 1ер4 ат&лд) или клир (хАУЈро?).1)

>) хХтјро ,̂ значи: коика, оосед, својина. Свештенство се овако зове, што је бирано коцкои, или још бол»е што су свештеиа лида Божја својина и што су Богу иосвећена. (IV. Мојс. 18, 20). — МшЈ8(п Пе1 ргор!егеа уосап1иг С1епс1, те1 ција <1е вогГе 8ип( Пот)П1, уе1 ци1а 1рзе П о т т и з вогв, ј(1 ез( рагб с1епсогит ев( (Нгегоп. ер. II. код Мјрпе П1. а<1 Херо1.) 1)ио вип( репега СћпзНапогит. Ев( аи (еп и п и т (гелиз, чио<1 гиип1сгра(ит <1тпо оГИсјо е( <1е<Шип1 С0п(етр1а(10лј е( огаНош, аћ огшп в(герКи ( е т р о г а И и т сеззаге сопуепК, и( зип( С1епсј, е( Вео ЈеуоН л п -<1еНсе( сопуегвј. КХтјро; е п ј т ргаесе, 1а(те 80Г8. 1п<1е ћишз то<Н ћ о т ј п е з уосап(иг С1епсј, к! еб( бог(е е1есП. О п т е з еп1т Пеив >п виоз е1есИ. Отпев еп1т Оеив т киов е1едК. (1ћ1<1.).

35

ИХ, сам Архијереј,1) изабрао је ради продужења свога искупнога дела полагањем руку и мисијом апостоле и уче-нике, дао им је налог и моћ да проиоведају јеванђеље и да свршавају свете радње. — Као што је ИХ изабрао апостоле, тако су ови опет изабрали епкскопе, презвитере и ђаконе, на које положише руке (хефотоуСа или /город-есзЈа), и на које је даље пренесена моћ и освећење, примљено од ИХриста.8) — Исто тако видимо да је и после апостола постојало свештенство са вишом мисијом, нлашћу, џ на-рочитом способношћу, да врши свете ствари Према томе свештенство је божанска установа, која је излазећи од Христа, постојала у непрекидном току кроз све време црквене историје до нас, и данас још постоји.8)

При свршавању св. обреда- и богослужења мора бити неког реда, морају постојати лица која имају црквену власт, морају бити извесни степени ових лица, да би свако знао своју дужност и свој делокруг. Овим потребама одговара црквена јерархија (Еера аерх ,̂ св. или духовна власт или управљање) са својим степенима.

Под јерархијом разумемо дакле она лица, која имају црквену власт и пуномоћ, а сачињавају заједно са свима својим степенима једно јединствено тело.

Јерархија се дели на јерархију хиротоније и јерархију јурисдикције. И једна и друга имају своје основе или у божанском или у човечанском праву или наређењу. Уз ове две јерархије, говорићемо овде и о црквенослужитељима.

I. Јерархвја хиротоније.

17. Јерархија хиротоније основана на божанском наређењу.

Јерархија хиротоније, која почива на божанском на-ређењу, има три степена: епископи, презвитери и ђакони. Највиши степен за свршавањесв. обреда у Христовој цркви је еаискоиски степен. Иако у почетку хришћанетва називи 7̂110x07105 (од т̂гц над, и ахо7с4м, гледам) и 7греој&теро$ (ста-

рији) нису тако тачно као касније разликовани, и мада је каткада за оба степена употребљавано заједничке име, то

•) Јевр. 5, 6. ») Лук. 22, 19; Дел. 15, 22. ') Испор. 1. 1ЛЈ1, опом. д. 1. В. р. 447.

је ипак без сумње у епископату од увек почивало највише. богослужбено достојанство и власт. Епископи су непосреднн наследници апосТола, који су имали ираво да своју власт хиротонијом преносе на друге. Исто тако епископи су у почетку хришћанства били најпозванији извршиоци св. тајана: крштења, евхаристије и т. д., и имали су предност, већу власт и веће достојанство од презвитера.1) Овако су мислили и говорили сви оци црквени прва четири века сви канони, а када је презв. Аерије из Понта не могавши сам постати епискон, почео порицати јерархијски супериори-тет епископа над презвитерима, одбачена је његова тврдња као новина и јерес.*)

Презвитери се пак сматрају као наследници 70 (72) ученика, и у првој цркви били су само помоћници епи-скопа. Ипак овако је било само дотле, док је број верних био још мали, и то од прилике до трећег века. Када су у већим градовима осим главне епископске цркве подигнуте и друге цркве и када су наскоро и у мањим градовима и релима подигнуте цркве и образовале се хришћ. опћине, пошто епископи нису могли свугде доспети, то су по њи-хову налогу вршили богослужења и водили бригу око душа верних презвитери и ђакони. Тако је постеаено дошло, да је епискрпима преостало вршење само оних литургич-ких обреда, које им је припадало по њиховом вишем карактеру свештенства, као: хиротонија, освећење мира, и друга нека освећења, дочим су остале св. службе вршили презвитери.

Презвитерском посвећењу особено припадајуће службе су: принашање бескрвне жјзтве, проповедање речи Кожје, свршавање св. тајана осим хиротоније и освећења мира, и свршавање св. евхологија или молитвословља (налазе се у требнику великом, малом и дополнителном), осим освећења цркве и антиминса.8)

Трећи степен који почива на божанском наређењу у јерархији хиротоније су ђакони. Постанак овог јерархијског степена је у Делима Ап. 6, 1—7 изнесен и обрааложен. Првобитно звање ђакона је било неговање сиротих. Својства

') Испор. С1етепз Кот.. ер. I. а4 СоппШ. п. 46; Сопз1. арозГ. 1. II. с.26; ТегГиИшп., де ћарИат. с. 12. и 1оапп. СНпзозГот., ћот . 11 ш ер. а<1 ТИшп.

») Испор. ЕрГрћап., ћаег. 75. п. 1. ») Испор. / . Ш/1, спом. д. I. В<Ј. р. 450.

63

пак, која се у почетку тражила од ђакона, наиме да Г-уду пуни св. Духа, указују и на друге више дужности ђакона, као проповедање речи Вожје, свршавање св. тајне крштења, које су према Дел. Ап. (8, б—12) и ђакони вршили, као н. пр. ђакон Филип. Ђакони су помагали како апостолима тако и епископима при вршењу св. служби богослужења, бринули се за добар поредак код агапа, које су у прва времена држане после евхаристије. Према томе им потиуно доликује име ђакони т. ј. слуге од ЗШХОУО;, служити. Ђакони су носили одсутнима причешће кући1), поучавали су катихумене, имали су учешћа у дисциплини покајања, а V време гоњења нохађали су мученике и исповеднике. При богослужењу надгледали су верне, -а у случају нужде и изузетно свршавали су крштење и проповедали реч Вожју.*)

Као што су ирезвитери потчињени епископима, исто тако су у свом звању ђакони потчињени епископима и презвитерима. Св. Игњатије 104.—116.) каже: »ђакон је епископу и свештенику у поштовању и у закону Христовом потчињен-') Када су с временом ђакони почели да преко-рачују границе свога звања, подигоше се против тога сабори. Тако сабор Никејски (326.) наређује (18. кан.), да ђакони не раздају презвитерима св. евхаристију и да се не причешћују пре презвитера,, да не смеју седети пред през-витерима ни међу њима, осим на заповест презвитера.4)

У почетку по примеру апостола код свију цркава дуго није било више • ђакона од ^едам. Сабор неокесаријски (око 315.) каже (15. кан.), да у једном граду ма колико био велик, не сме бити више Какона од седам. Касније се није сматрао овај канон облигатном одлуком, једз када се број цркава и број верних умножио, посвећивано је при црквами толико ђакона, колико је то потреба изис-кивала, и то према 16. кан. VI. васељ. сабора (692.), који исправљајући неокесаријски канон допушта једној цркви голико ђакона, колико опћа потреба цркве захтева. Пре

') Ји$Ипи$, Аро1. I. рго С т 1 . с. 67. и Сопв1. аро$1 1. VIII. с. 13. •) Испор. Соп$1. аро$1. 1. II. с. 57; 1. VIII. с. 13. ТеЛиИ., Ое ћарИато с. 17;

Сурггап., Бе 1арз1$; СугШ. Шег. Са1. 23. туб1. 5; Ат1>го$. С о т т е п ! . јп ерЈ5(. а<1 Ерћ. с. 4. Опџеп. ћ о т . II. )п Сап1.

') Ер. аЈ Магпсб. с. 2. *) Сравии 20. прав. лаодикијског сабора.

89

никејског сабора (325.) у Александрији било је не седам него девет ђакона, јер епископ Александар у своме иисму управљеном цариградском епископу спомиње девет ђакона, који су били склони аријевој јереси.1) Нри келикој цркви у Цариграду у 6. веку за време цара Јустииијана (527.—565.) било је стотину ђакона, а у 7. веку за цара Ираклија (610.—641.) сто и педесет.*) Код других цркава број ђакона био је различит и неодређен.5) Вез ђакона није се сврша-вала ни једна важнија литургичка радња. и ради тога су •били ђакони постављани и при мањим црквама. Ипак нро-меном нрилика и разних институција у цркви и када су укинуте многе усганоне око бсгослужења, као: држање агапа, катихуменат, крштавање одраслих, јавно иокајање и дисиип-лина покајања, смањеи је број ђакона. У зан. римокатоличкој црквм сматра се и иостоји ђаконат само као прелазан степен за презвитерство, дочим су у исгочној прав. цркви остали ђакони, и сада још при већнм црквама има често по више ђакона, који су помоћници енископа и презвитера.

18. Јврархија хиротоније основана на човечанском наређењу.

У јерархију хиротоније, која се оснива на човечанском нзређењу у прав. цркви убрајају се ипођакони (нод-ђакони) и чаци, о којим степенима нема у Св. Писму никакова спомена, и уведени су у цркви тек касније.

Иаођакони ({то&Ажоул илп бтпЈр̂ так) су клирици сте-пена који је нижи од ђаконског и слуге су она три виша јерархијска степена. У заиадној цркви налазимо их већ у 3. ве^су, као што сведоче: Кипријан4) 258.), римски епископ Корнелије (252.—253.) у једном иисму ен. Фабид из Антиохије5), а у источној цркви у првој половини 4. века, као што се види из писма св. Атанасија'), 21. канона лаодикијског сабора (360.—375.). Исночетка ипођакони нису-

') Види ТћеоАоге1. Шз1. есс1 1. I с. 4. *) РћоШ РаМагсћае Мотосап. ТН. 1. с. 30; Ј ш Н т а п ! НОУ. III. сар. 1. § 1;

КОУ. XXII. 1ПГРЕГ. НегасШ (А. 612) <1е питего с1опсогит. тарпае есс1евјае код 2асћапае 1ик цгаес. готап. 1'агк III. р. 35 и ВааШсогит Уђ . III. ТИ. II. сар. 1. <Хо\'. 3. с. 1).

') Нспор. Зоготеп., ћ1з1. есс!. VII. 19. ' ) КрЈ8(. 2. 3. 29. 30. 40. 79.

Испор. Еизеђ. ШЛ. есс1. 1. VI. с 43. ') "ЕРЈЗ! . а<1 топасћоз вјуе а<1 »оШагшз; ВИДИ п СопзГ. аро!(. 1. VIII. с. 14.

64

служили при богослужењу, него су према Јевсевију1) а Апостолским установама*) стојали за време св. литургије на вратима цркве, водећи надзор над онима који улазе у цркву и излазе. Они су имали да пазе на вратима, да не би нико од неверних, оглашених или екскомуницираних ушао у цркву за време приношења бескрвне жртве,*) и на њих су и биле управљене речи свештеникове: »Двери , Д в е р и « ! Према 21. канону лаодикијског сабора ипођакони нису смели улазити у ђаконик (скевофилакион) и дирати св. сасуде, а исто тако им је било забрањено носити ђа-конски орар (према 21. и 22. канону лаодик. сабора). Касније су се ипођакони бринули за св. сасуде и смели су их додиривати, спремајући их пре литургије, и давали су их ђаконима. Изгледаће, као да је ово против споменутог ка-нона, но међутим није тако, јер ипођакони нису смели узи-мати само божанске освећене сасуде т. ј. сасуде у којима је пречисто тело и преч. крв Господња, а не само св. сасуде. (Матија Властар тумачење 21. и 22. кан. лаод.).4)

Шта је била дужност ипођакона у каснијем времену, тачно нам казује Симеон Солунски (о св. хиротонији с. 164.): »Ипођакон чува св. врата, да не би нико од недостојних ушао у св. олтар; узима руком св. сасуде и држи их у реду, да их свештеник при приношењу дарова нађе у реду. Исто тако пушта катихумене да изиђу, када ђакон каже: влицм шг/шшнши, измдит«; код крсних опхода, ипођакон носи крст и иде напред. Исто тако спрема и пали свеће на св. пре-столу, трикирије и свеће. Ради тога иду при св. литургији за ђаконом и примају св. тајну пред св. вратима«. Како у православној цркви; исто тако и у римокатоличкој, где ипођаконат припада вишим степенима (огсПпез пшогез) ,од ХШ. в. за Иноћентија Ш. рим. еп., овај црквени степен је само прелазни стадиј к вишем степену, ђаконском.

Најнижи степен свештенства у прав. цркви су чаци (лектори) или анагности (1ес1огез, ^а-^Сузтас, чаци). Већ у П. в. спомиње св. Јустин Мученик6) (1" 163.-167.) чаце. Исто

«) Н181. есс1. 1. X. с. ») СопЧ. арозГ. 1. VIII. с. 11. •) Испор. Соп»1. ар. ^ Н. с. 57; 1 VIII. с. 10. Писац дела, 4е есс1.

Шег. с. 3. «) тву Шп хо1 хспбнт . . . Ш Г.А. РаХХт) ха1 М. ПбхХтј Т. VI . ') Аро1. I. рго Сћпв1. с. 67.

77

тако Тертулијан1) (220.—240.) говори о чацима као о сте-нену који веН одавна постоји. Исто тако говори о њима Кипријан*) ( ј 258.) и помесни сабор Антиохијски (341.) у 10. кан.

У ранијем времену изгледа, да је у неким црквама била нас*ала злоунотреба, наиме што су иеки, који су у детињству добили постриг клирика т. ј. који су од малена служили у цркви без хиротоннје епископа, читали на цркв. службама са амвона сн. књиге. Ради тога је 7. вас. сабор (787.) у 14. кан. ову иредност означио као неканонску и наредио је, да се .то не сме више догађати, него онај који хоће да нрши дужности овог црквеног звања, мора бити од епископа посвећен за чаца. (Види и 33. кан. VI. вас. сабора, 692.).

Дужиост чаца била је: читање Св. Писма, наиме из СЗавета читао је све књиге, а из.НЗавета: Дела Ап. и посла-нице св. Апостола Напла (Сопз1. Ароз1.1. II. с. 57). Ово читање разликоиало се од читања јеианђеља од ђакона тиме, што је ђакон читао јенамђеље са узвишепијег мерга амвона, са снечаним уводним формулама (Л1Г(р* кск/их, ЛллнлЛа), дочим су чаци Св. Писмо СЗавета и апостол читали са ниже сте-пенице амвона и без ових уводних формула, ночињући« читање једноставно са: Та$е л̂ уе̂ 6 К

Чаци су били често и цркв. појци, гумачи нисма и писари. Исто тако у неким црквама било им је поиерено поучавање катих^мена, а по мишљењу неких било им је дозвољено и нроповедање речи Вожје.8) Симеон Солунски о дужностима чатачког знан>а каже ово: »Стоји у средини нркне откривене главе и чита народу божанске списе, наиме св. речи пророка и апостола. А улазећи у олтар као слуга олтара, нали свеће, доноси свештенику жеравину (за кађе-ње), иде нред св. даровима, носећи свећњаке, доноси прос-форе и топлу воду (теплоту). Исто тако брине се за чи-стоћу цркве и за друге црквене потребе, појс божанске химне. наиме почиње да ноје канон. Украгко речено, он је слуга божанских ствари у цркви«.4)

1) Ое ргаевсг. паеге1. с. 41. ») Ер. 24. а1. 29. ») Исиор. А. I. ВШетт, Ш* *0гаив1. Оелк» . А-х сћгЈз1.-Ха1ћ Кјгсће, 1. ИА

'1. Тћ. Машг 1825..р. 2 8 5 . - 2 9 5 . •) 0 СВ ХИроТОННЈИ с. 16С.

II. Јерархија јурисдикције. 16. Јвр&рхија јурисдикције на божанскон наређењу«

У јерархију јурисдикције по божанском наређењу. када узмемо у обзир цркнене настојатеље снабденене нлашћу па-стирстна, убрајамо епископе и нрезвитере, а ако узмемо у обзир све органе који служе добром поретку и дисциплини у цркви, онда и ђаконе. Епискоаи су као што каже св. ап. Павле намештени од св. Духа да пасу цркву 1>ожју (Дел. Ап. 20, 28). Презвитери су помоћници епископа како у вршењу унутрашње тако и спољашње црквене јурисдикције. Свети ап. Павле назива их настојатељима (старешинама, лроБотмтЕд) када пише I. Тим. б. 17 : Прил-кжлфТи (у грчком о1 хаХ(Ј&5 ироеатмтед тсреаЈЗбтерос) же докр-к ПРЕСВГПРИ С8Г8ВК1А ЧКТИ

да СПОД«КЛА»ТСА : плч« Ж1 ТО8ЖДЛМЦЈ1НСА ВХ слдв*к и оучжж. Али иако су презвитери старешине црквене, то они инак врше пастирску власт само у зависности од епископа, под њихо-вим надзором и њиховим овлаштењем. Ђакони су напро-тив само помоћнИци епискона и презвитера. Како је дошло до постављања првих седам ђакона, видимо у Дел. Ап. 6, 2 и даље. Овде је изнесен и разјашњен делокруг ђакона, КОЈИ

су у току времена у цркви имали и добили.

20. Јерархија јурисдикције на човвчанском наређењу. У ову јерархију снадају они епископи, презнитери и

ђакони, који су обичајним правом, прописима канона или каквим год црквеним одређењем или закључком добили из-весна права или предности над себи једнакима, као патри-јарси, егзарси, митрополити, протопрезвитери. архиђакони итд.

I. Код е п и с к о п с к о г с т е п е н а имамо јерархијски степен архиеаискоаа и митроаолита, који почивају на чо-вечанском наређењу. Архиеаискоа је први енископ или епископ прве столице,1) која се одликује почасним рангом, дочим матроаолит није само епископ своје епархије (архи-дијецезе),. него врши неку вишу власт и над епископима других епархија. Према томе је обично бивало. да се она епископија, где је митрополит био епископ, звала за раз-лику од оних епархија, које имају само обичне еииско-пе, архијепископија, отуда онда обично за митрополите

Испор. 46. кан. картагинског сабора.

6/

долази назив архиепископ. Име митрополит (јпгјтротоХтјг од Ј1Т]трб7гоХ1$, главни град земље) је први пут употребљено на првом васељенском сабору (325.), да би се њиме означили епископи римских главних градова, који су према старом обичају и наници вршили неку извесну власт над сусед-ним епископима. Када је пак римско царство, а према томе и хришћанска црква, раздељена у дијецезе и аровин-ције или еаархије и митрополити главних градова који су имали јурисдикцију изнад целе једне дијецезе, назвали се једни патријарси други егзарси, то је име митрополит остало само за епископа главног града аровинције, под чијом су јурисдикцијом били остали епископи провинције и који је обично био потчињен патријарху или једном егзарху. У неким крајевима био је он и самосталан (автокефалан), као н. пр. митрополит Кипра1). Данас није безусловно но-требно, да митрополит има своје седиште у главном граду земље, него се митрополитом зове епископ са митрополитским лравима.

Даље налази.мо код епископа јерархијски степен егзарха. У почетку употребљавала се реч 1$ар/о; (први, највиши, •старешина) V цркви, да би се њоме означио онај епископ, који је имао јурисдикцију изнад једног нећег подручја цркве. Тако се н. пр. у канонима сардичког сабора*) (343—344) они митрополити, који су имали јурисдикцију над епархи-јама зову: егзарси епархија, а епископи који су имали јурисдикцију над дијецезама, зову се у канонима") IV. ва-сељенског сабора (451.): егзарси дијецеза. Касније су само ови последњи звани егзарсима, наиме митрополити под чијом су јурисдицијом биле дијецезе. осим митрополита Рима, Цариграда, Александрије, Антиохије и Јерусалима, који су ово име променули у „аатријарх". — Неки егзарси имали су власт над митрополитима, и били су автоке-фални (као н. пр. егзарси Ефеса, Хераклеје и Кесарије у Кападокији)4), други пак нису имали такову власт над другим митрополитима, били су само титуларни или по-часнИ егзарси, и као остали митрополити п -цени својим патријарсима.

*) Кан. 7. III. васељенског сабора. ») Кан. 6. ») Кан. 9. *) Испор. 28. кан. IV. вас. сабора.

68

Највиши црквом уређени стеиен у јерархији јурисдик-ције је аатријарх. Патријарси, који. се V почетку звали и архиепископи, јесу први између свих епископа, у патријар-кату, имају право сазивати митрополите у патријарашкк синод, примати тужбе* против митрополита. предлагати са-боре и т. д.

II. И код п р е з в и т е р с к о г с т е п е н а има као и код епископског више степена, које је црква у току времена преме својим потребама уређивала. као: протопрезвитер или архипрезвитер, протосинђел, игуман и архимандрит.

Протоарезвитер или архиарезвитер (тсрототгреоритеро?, (Јрхотреојјбтеро?, тсрбто? та^ тсреаритероз̂ ) зове се први међу пре-звитерима. Обично се овако звао најстарији презвитер по хиротонијн при епископској цркви'). Протопрезвитер при епископским црквама имао је да свршава св. службе, ако је случајно био епископ болестан или спречен, те је према гоме био његов заменик.*) У почетку и то до IV. столећа био је при епископским црквама само један архипрезвитер. Када се пак хришћанство раширило и у мањим местима и по провинцији, и када је било потребно да се и за те крајеве поставе презвитери, налазимо од V. и VI. столећа више архи-презвитера, једног код епископске цркве, а друге у про-винцијн, и то у мањим градовима. Епископска епархија била је подељена у више округа и у сваком округу био је по један протопрезвитер, као водитељ црквених прилика у округу.1)

Да су протопрезвитер и архипрезвитер били синонимаг види се из цркв. историје Сократа4) и Созомена5), који упо-

») Испор. Огејгог. N02., Ога1 20. 1.ео М., ер. 5. аЈ Ооп. •) У старој цркви се иамеђу епископскчх помоћника спомињу и т. зв. хор-

еиискоии или сеоски еиискоии (х<о|»л(охбло1 од хтР*> место, на место епископа, ахш од Х®Р* село, т. ј . сеоски епископи). Њихова аадаћа је била да у зависности од епископа воде надзор над клиром у еоархији по селима, како врше свеште-ничке дужиости. Осим овога било је дозвољено хорепископима да у орисутвости епископа и градских свештеника свршавају у катедрадским црквама бескрвну жртву (14. кан. неокесар- саб-), да постављају чаце, ипођаноие, ааклињаче (10. кан. квтиох. саб.), и да иадају клирицима н мирјанима листове мира (*тотоХа1 оиатх-тгасЦ хоЦ ,*!р1)у1ха1) према 8. кан. антиох. сабора. Када, је у '10. столећу нестало установа хорепископа, прешле су неке њихове дужности на окружне протопреа-витере. (Истор. А. В1п1ег1т, спом. д. 1. В. 2. Тћ. р. 414.)

•) Види: Ч/Нгет ипЛ ЧЈеИе, К1гсћеп1ех1соп, 1. В. 1854., 8. 407. *) I,. VI. с. 9. •) Ц VIII. с. 12.

69

требљавају оба назива за једно те исто лице, наиме за Александријског презвитера Петра. И Јероним1) зоне насто-јатеља свештеника, разликујући га од епископа, архипре-звитер. Касније је протопрезвитер зван и лршто :̂̂ 7 т̂Iа$.,)

Код монаштва се у току времена у презвитерском сте-пену разнили ови. јерархијски степени: синђел, протосинђел и архимандрит.

Синђели (оиухеХХо:), зову се они нрезритери, који ста-нују заједно са епископом и имају своје ћелије (ХУАСОУ) по-ред епископских. Када је епископима 12. каноном VI. васе-љенског сабора (692.) забрањено живети заједно са својим женама, узели су оии не само у свој стан, него у ћелију једног монаха. да буду сведоци и чувари њиховог невиног живота. У овој једници имали су епископи не само си-гурност своје савести, него и спољашње сведоча-нство пред црквом. Синђели су пак и.мали прилике да стеку поверење и очинску љубан епископа. И тако је иостала институ-ција синђела опћа и код оних епископа, који пре тога нису имали жене. Пошто су били непрестано у близини епископа и посвећени " у њихове тајне, стање савести и .душевне намере, то су синђели имали велика утецаја на епископа.

Тако је постао синђел и саветник епископа, исповедник, а према приликама и водитељ Ово звање се подигло до великог достојанства, и заго су касније синђели звани: окб патријархово, и сматрани су као нрви иза епископа. Није ретко бивало, да су синђели после смрти епискона заузимали његово место. € временом умножио се број синђела код једног истог епископа, те према томе нису становали са епископом заједно V једној ћелији, него у једној кући.

Најстарији и први између синђела звао се иротосинђел. Он је био настојатељ синђела и тајни и поверљиви саветник епископа. Око половине 8. в. број. синђела био је веома велик и њихов углед растао је до 10. века. Од тог времена почеоје њихов број да опада и утецај да се губи,8) и данас у прав. цркви нема институције синђела и протосинђела,

>) Ер. 4. А,а ВизНс. •) О. СосИпиз СигораШа, Ое о«Пс. Ма?п. Есс1ев. е^Д. / . Ооат, Рап» 1648.

р . 81; ВИДИ и изд. 1штап. ВекКен, Вопае 1839. у Согр. вспр1. ћ1в1. ћугап(. е<1Д. Цјећоћпј XIV. р. 95.

') Испор. I. А. ВШепт, спом. д. 1. Ш.-2 Тћ. стр. 61.

т

него су оии назини само иочасне титуле, које се да|у до-сгојним и заслужним монасима.

Игуман настојатељ) и архимандрит (од егип. речи тап<:1га, значи стадо) су старешине манастира, а раз-ликују се између себе само неким спољашњим знацима. У почетку монаштиа, скупови монаха који су били велики бројем, нису имали у својој средини свештеника. Да не би били присиљени да иду на дуге путеве до места, где се-држала богослужења, то им се дозволило већ рано, да у сиојој' среДини имају но једног или два свештеника, и така је. обично настојатељ монашког збора добивао хиротонију, а осим њега још један монах. Касније су врло многи монаси тежили да добију хиротонију. те је крајем IV. и почетком V. века било много манастира са свештеницима из њихове-средине.

Поштовање епископа према монаштву било је велико,. тако да су монасима давали не само хиротонију, него су их одликовали нарочитим.одлнковањем и предностима, тако н. нр. настојатељ манастира нгуман или архимандрит, могао-је у своме манастиру извршити хиротесију чаца.1)

III. И к о д ђ а к о н а налазимо степене који се осиивају на човечанском наређењу, наиме архиђаконе и аротођаконе~ Налазимо их још у IV. веку, и они су први међу ђаконима и њихове старешине. Оптат Милевијски говори о архиђакону Цецилијану, као о личности великог угледа, и каже да Луцила није 'могла отрпети његов приговор.*) Св. Ата-насија ( | 373.) назива Теодорит8) (-ј- 458.) тђуобреуос тоО х°Роб" ТШУ ђ1ау.6\(лч. Архиђакон Је према своме делокругу имао да потпомаже епискбпа саветом и делом, због чега је за архи-ђакона биран не најстарији ђакон, него најспособнији. Архи-ђакони су по достојанству нижи од презвитера, али по власти и упливу надмашивали су ове, и тако се догодило, да 1е царигр. патријарх Анатолије (+ 458) око 450. свога арх». ђакона Аетија, с којим није био задовољан, рукоположио за презвитера, унапредивши га да га понизи, како је то казао Лав I. ( | 461.) еп. римски.

*) 14. кан. VII. вас. еабора, (797.). — Испор. УЈеГгет и. \УеИе, К1гсћеп1ех1соп 1. В<1. р. 69.

ОрШ/ А/Т1 МИемИат ер1Всорј Ле всћ1вта(е Ђопа(1в(агит а Ј у е п и * 1 ' а г т е п ј а п и т , Нћ. 1. с. 16.

») НЈ8(. есс1. I* I. с. 26.

71

Архиђакон је водио надзор над ђаконима и нижим клирицима, бринуо се око помагања сиротих, водио је на-ставу и васпитање млађих клирика и потпомагао је епископа у његовој управи. Без његове сведоџбе није вршена ни једна хиротонија", а често су били и заменици епископа на синодима. Ради тога су их звали, око и рука епископа. Касније су архиђакони изгубили ову власт и свој велики утецај, и ван цркве нису имали никакове дужности.

Код већих цркава био је поред архиђакона још један Други ђпКОН (беотереисЈУ ТШУ бсахбуш^, б беитероЈ ти^ б(ах^ш^), који је архиђакона, када је овај био спречен, замењивао у богослужењу, а разликоваб се од осталих ђакона тиме, што је седео пред њима.1)

III. Црквенослужитељи. 21. Аколути, ексорцисте, остијарији (вратари) и псалти (по)ци)

у старој цркви. У старој цркви осим споменутих степена јерархије

постојали су и црквенослужитељи, који се у источној цркви нису развили у носебан ,степец_ свештеничког чина, и који су у своме старом облику из цркве ишчезли, а њихове функције и дужности обанљали су касније делом ипођакони, делом свештеници, а делом тако исто други црквенослужи-тељи. У западној цркви до данашњег дана постоје нижи степени клира, као прелазни степени за горе споменуте степене. Ови црквенослужитељи су:

Аколути (сехоХоо&еТу, ићи за киме, пратити, слушати, служити). Њих спомињу већ Тертулијан*) (с. 220—240.), за-тим Кииријан") ( ј 258.) и Јевсевије4) (|ч340.), који прича да су епископе на никејски сабор пратили по више аколута. У каснијим спомеиицима долазе аколути чешће. Аколути су били нратиоци око епископа и презвитера, особито при крсним опходима и у свечаним приликама, а употребљивани

*) Ввди О. СосИпиз СигораШа, Це оШс., Ма?п. Есс1. е<Н(. 1 т т а п . Веккег! у •Согрив вспр! ћ18(. ћугапНп. есШ. Шећигћи XIV. р. 95. и 1. Ооат; Еисћо1о^1оп 81Те ВКиа1е ^ г а е с о г и т . . . Раг18 1647, .р. 271. (6 84 8«их«р»6<ич тЉч 6ш.*Ачап Јхву 6 а.рх<&1ах.очс( 4х Т))Ј 1ххХгјЗ(а(, храх»Т вбтб{ х/н хбпоу витов).

*) 1)е ргаевсг. ћаеге(. с. 41. •) Ер. 7. 34. и 59. •) ЕизеМиз, Ое М\л Сопв(. 1. 3. с. 8.

20 1 1

су и за разну послугу, н. пр. палили су свеће и доносили вино за св. евхаристију.

Други нижи служитељи били су ексорцисте (^орхЈопј;), заклињачи, који су имали да се брину за енергумене т. ј. за оне који су имали злог духа. Моћ лечења енергумена и терања злог духа из њих, била је испочетка изванредан дар Св. Духа, који нису имала само лица нарочитог црквеног сталежа, него и лајици. Тек касније, када је овај изванредни дар почео ишчезавати. давана је служба ексорциста неким нарочитим иркв. служитељима, и то је било крајем III. века.. Ови служитељи, постављани према одлуци антиохијског сабора (341.) (10. канЛ и лаодикијског (360.—75.) (26. кан.) нарочитом хиротесијом, имали су да воде у црквама иадзор над енергуменима, и код свечаних богослужбених молитава за њих, као и при свечаном чину крштења, помагали су епископима и свештеницима. Обичан, не свечан ексорцизам могли су и сами вршити. Исто тако имали су да поучавају енергумене и да^ надгледају њихову телесну негу. Када је ишчезла стара диоциплина заклињача и када је крштавање деце у цркви постало обично, нестало је и сталежа за-клињача у старом облику. Њихове литургичке дужности прешле су на свештенике. У римокатоличкој цркви постоји још и сада сталеж ексорциста, као прелаз ближем вишем степену.

Последња нижа црквена служба је служба вратара (оат-.ар!?'., диршро!, лиХшрсГ). Потиче из времена гоњења.

Енископ је постављао поверљиве особе, које су оста-лим вернима тајно јављале место и време богослужбених скуиова, и код ових скупова чувале су врата. Отуда се звали они сигзогез.1) И сигзогез касније су постали засебно црквено звање^ о коме говоре Апостолске Установе,2) лао-дикијски сабор') и писац црквене јерархије.4) Вратари су имали да отварају и затварају црквена врата, да иазе на ова нри литургији верних. да спрече улазак неверних и све недолично светињи богослужења, исто тако да се брину како би разне класе катихумена, покајника и енергумена стале на своје место и да их пусте у одређено време. Са

') /цпаИиз М., ер. а<1. Ро1ус.' I,. II. с. 25.

') Чан. 24. * ПитичЛма -с1ев|а!»1јса с. 3.

престанком тајне дисциплине (сћзарНпа агсаш) и литургије верних у старом црквеном смислу, морао је нестати и сталеж •вратара у свом правом смислу као сувишан.

Као што су за читање у цркви била постављена на-рочита лица, исго тако су већ рано постављани аојци за црквено појање, о којима говори већ писац посланице Ан-тиохијцима која се приписује св. Игњатију1), затим Апостол-<же Установе,8) Јеврем Сирски8) и други.

Одређену одлуку о црквеном нојању и појцима донео је 15. кан. лаодикијског сабора (360.—75.) који гласи: »Осим каноничких појача, који на амвбн стају и из књиге поје, нико други не може појати у цркви«. Под »канонским пој-цима« разумевају се Овде они, који су примљени у канон или каталог клирика, наиме они који су убрајани у клир. Али иако су у старој цркви и псалти били клирици, то ипак нису сачињавали никакав посебни јерархијски степен, као што мисли римокатоличка црква, него су били једноставни црквени служитељи, које је могао сам свештеник намештати.4) Химне које се имале у цркви појати, писао је или одређи-вао у цркви епискон, а мелодија или начин појања била је ствар појаца. Али да ни у овом погледу нису имали црквени појци неограничену слободу, види се из тога, што су имали да поју из књиге, која осим псалама и псалтира може да значи и нотну књигу, јер је познато да су Грци већ рано осим хоралног појања имали и фигурално.

Каткада је почињао црквени појац један део псалма или химне, а опћина је на крају стиха или строфе прихва-пала гласом. Од овог начина појања звали се нојци бпојЗб-лг:с, шопИогез, тзрЈга1огез, зиссеп1оге5 (од зиссшеге. итпјуе^, ииахоие^). Са развитком богослужења и црквеног појања, разпнла се нременом и установа појаца (нсалта), те их видимо раздељене у више степена 1 са нарочитим дужно-стима, и то:

1. Протоасалт (6 тери>тоф<4Хтг,?, б који се бри-нуо око учења црквеног појања, водио је хор и држао ред међу црквеним појцима. За време богослужења стојао је у .средини између десног и левог хора.

') Ер. аЛ. АпНосћ. с. 12. ») I,. III. с. И . *) б е г т о 1п весип(1. а(1уеп1ит 1)от1п1 поз1п Јези СћпбН. 4) 10. кан. карт.

2. Два доместика (о1 ббо бо^гзихос) су вође десн^г и левог хора, иридодани су били протопсалту.

3. Два аримикирија (о! боо тср^ииђрмО оба хора, од којих је почињало бројење осталих појаца.

4. Архон кондака (6 а.руш -ш хоутахиоу), који је водио о свецима и великим празницима појање кондака.

5. Канонирх (6 у.ачоч6.р-/соу и л и и 71рмтохаус4рхтј5), Који је почињао канон и одређивао поједине делове каноНа и бри-нуо се уонће за ред бог-ослужбеног појања: и

6. Проксим (6 лрб&р.од), који је био придодан канонарху.1)

22. Паезвитиде (свештенице) и ђаконисе у старој цркви.

Постанак ђакониса ногиче из аностолског времена, јер већ апостол Павле говори о њима (Рим. 16, 1), спомињући Фиву „ел&житмницб цркк«", оиаа^ бс;4хоуоV ^ххХ^аСа ,̂ и даје тачне проиисе о избору ђаконисе у I. Тим. 5, 9: Едовица (/Г/ра, уј(1иа, тако се звала ђакониса) ж« д а п р и ч и т а Ч т с А н< л к н ш и л " к т х Ш1СТИД1САТИХХ, БМВШИ едино/«8 л«8ж8 жжа, вх д-кл"кх* ДОВри)(Х СВИД-ктМСТВ8(Л1Л, ЛЦК ЧЛДЛ ВОСПИТЛ^ЛЛ вСТк, ЛфЕ СТК1Х& НОЗ"к Оу<ИК1, ЛЦЛ СТрЛННКЈА Пр?АТХ, Л1|1( СКШрБНК1Л1Х ОуТ-кшЕНП КК1СТК, л ц л КГАКОЛ|8 Д*кл8 влг8 посл̂ кдовллл е с т к . Св. ап. Павле у ио-сланици Титу 2, 3 такође говори о свештеницама, женским старешинама ( с т л р и ц м , гргаритграс), и овај назив, у том смислу, као да свештенице имају носебну службу, долази често у црквеним сиоменици.ма. Што се тиче одношаја свештеница према ђаконисама, то неки") мисле, да је у неким црквама аналогпо протопрезвитеру и архиђакону свештеница гсрео-Р0т1$ или тгрохаОч^г^иј била на челу ђакониса. Други8) пак мисле, да је између свештенице и ђаконисе била битна разлика, и да су једне као и друге имале посебну мисију и звање, наиме да су свештенице осим председништва имале да обављају катихетичку наставу код жена, а ђаконисе осим ове наставе имале су да негују сироте и болесне жене и т. д. Свештенице су доста рано укинуте у цркви, јер је лаоди-кијски сабор 11. каноном забранио даље постављање пре-

') О. ХМвћтап, Ше 8упо<1еп- ип<1 <Не Ер1зкора1ат(ет т <1ег тог^еп1. КЈг-сће, 1867. 8. 168. в даље.

') Ввди С. Всћбпе, СезсћЈсћиГогзсћипјцеп Ићег <Ие кјгсћ1. Оећгаисће... ВегНп 1822, 3. Ва. р. 104; IV. Вбћтег, СћпвИ кјгсћ!. АиегШнтзлјввепвсћ. Вгев1аи 1836. 1. Ва. р. 269. в I. ВШепт, Спом. дело, 1. В<1. 1. Тћ. р. 439.

») Види: Аи%и$Н, ПспкхуОпИвк. аиз аег сћгЈвИ. Лгсћао1о§1с В. XI. 1830. р. 216.

75

звитида, дочим Је институција ђакониса и даље постојала. тако је н. пр. 6. вас. сабор (692.) 48. каноном наредио, да жена онога, који је постао епископ, пошто се по узајамном пристанку оделила од њега, ступи у манастир, а ако се покаже достојна, да се унапреди за ђаконису.

Канонско доба за ђаконису одређује св. ап. Павле 60 година. Од овог се касније одступило, јер је 4. васељенскн сабор 15. каноном одредио, да ђаконисе пре 40 година не могу примити хИротесију, а ово доба тражи и 123. но-вела Јустинијанова. Да су ђаконисе примале хиротесију ниди се из 15. кан. IV. васељенског сабора, као и из 14. и 40. канона VI. вас. сабора.

Дужности ђакониса биле су: представљати епискону оне жене, које хоће код њега да уђу,1) брига око удовица и сиротих,*) у случају да је епископу или презвитеру н. пр. у време гонења немогуће улазити у куће верних, то су ђа-конисе у црквеним стварима обављале овај посао у име епископа. Необразоване девојке имале су ђаконисе да по-учавају, упућујући их, како се имају при крштењу пона-шати, и при томе одговарати, и како ће проводитн време после крштења. Код свечаног крштења бринуле се ђако-нисе око свлачења и облачења оних, које се крштавале, силазиле су с њима у крстионицу и биле су и.м куме.') Свештеници или ђакони су помазивали чело оних које се крштавале, а ђаконисе су помазивале остале делове тела.4) Даље ђаконисе су надзирале'улаз у цркву, водиле надзор над женским одељењем, и затварале врата у извесннм мо-ментима св. литургије.5) Према Валзамону*) (+ 1203.).вршпле су ђаконисе неке дужности око олтара, а према Епифанију') (1" 403.) биле су ђаконисе црквене служитељке, али не око ири-ношења жртве или каквих других служби, него су по.магале око крштења због женског стида. У време гоњења похађале су св. исповеднике у затвору и скупљањем новца избављале их.

•) Сопв1. Ар. 1. II. с. 26. ») СОП81. А р . 1. I I I . с . 7 .

») Соп8(. Ар. 1. III. с. 16. *) Соп8(. Ар. 1. III. с. 15. ») Соп8(. Ар. 1. VIII. с. 28. •) ТћеоЛон Ва1$атот$, Вевропаа а<1 ш(сггода(. Магсј раЈг. А1<-хап<1г. Кевр.

а<1 1п(<угор. 35. ') Наегев. 79.

76

Презвитиде су престале доста рано у цркви 11. ка-ноном лаодикијског сабора, а ђаконисе се налазиле у источној цркви чак и у XII. столећу, али касније су и оне нестале.')

Богослужбена места. 23. Подела.

Иако се Ногу може молити на сваком меоту према ре-чима ИХриста: „грддјтх час&, егда ни вх гор-к ми, ни в« Ј^лил^* поклонипсл оцб",1) то су ипак потребна места за религијозне потребе верних и за богослужење. Таково ме-сто било је до оснивања св. евхаристије јерусалимски храм, где је ИХ учио народ. После установљења св. евхаристије скупљали су се хришћани у ириватне куће, где су се мо-лили, слушали реч Вожју и свршанали св. евхаристију. Ове приватне куће били су први хришћански храмови.

Такова места била су: кућа где је ИХ био више пута са ученицима, даље кућа о којој се говори у Дел. Апост. (1, 18), да је у њој становао ап. Петар и остали апостоли, и у којој је на њих сишао св. Дух, затим кућа Марије ма-тере Јованове,8) где су се скупљали ученици господњи и остали нерни на молитву, даље кућа Нимфана (Кол. 4, 15), где су се верни такође молили, и т. д. куће у којима је св. ап. Павле у Тррји, Коринту (I. Кор. 16, 15) и у Риму проповедао.

Када су с временом образоване хришћанске опћине, подизани су посебни храмови, као храм у Антиохији, о коме се говори у Дел. Ап. 11, 26. Када у време гоњења Не беше дозвољено хришћанима да се скупљају у храмовима ради слављења Бога, то се скупљаху на гробовима мученика, у пећинама, у катакомбама или на другим каквим сигурним местима.4) »Свако место — каже Дионисије Александријски — камо нас невоља шаље, поље, пустиња, лађа, стаја, затвор, служи нам место храма«.5)

') Испор. IV. АиеизН, спом. д. 11. Вс). р. 212. ш I. А. ВМеНт, спом. д. 1. В4. 1. Тћ. р. 434. 0 ђаконисама види: С. В. Троицши,. Дтконнссм вт. православ-нои церкви. Спб. 1912., где има о овоме исцрпна литература.

») Јов. 4, 21. ») Дел. 12, 12. 4) Испор. Еизећшз, Пе тИа Сопв1ап1. III. с. 48. ») Етеђ. НЈв! есс1.1 . VII. с. 22.

77

Када је у III. столећу на неко време гоњење попустило, подизани су храмови на многим Местима. Да су у III. сто-лећу постојали многи храмови, види се из тога, што су се хришћани тужили да им незцабошци разоравају храмове, види се даље из едикта (3. фебр. 303.) цара Диоклецијана (284.—312.), који је налагао да се хришћански храмови за-творе и разоре,1) затим из декрета цара Галијена (260.—268.), који је укидао гоњење и враћао хришћанима њихове гроб-нице и храмове,*) да их поново саграде.

Када се хришћанство за Константина ослободило окова, у које га је незнабоштво спутало, почели су се градити лепи храмови, чији се број непрестано умножавао. Сам цар Кон-стантин подигао је у престоницама, главним градоврма и у другим знаменитијим градовима римског царства многе храмове, и то у Цариграду храм св. Софије,') св. Ирине, св. ап. Јована, св. Михаила; V Риму храм Спаситељев. св. ап. Петра, св. ан. Павла, ч. крста; у Јерусалиму цркву св. гроба; у Витлејему храм Спаситељев; у Антиохији храм св. апостола и т. д.

Према томе, од првих времена хришћанства постојала су извесна св. места намењена искључиво и непосредно хришћанском богослужењу, и то цркве и капеле. V св. ме-ста рачунамо и звонике и гробља, који су према својој намени посредно служили за богослужбене сврхе. Према томе када говоримо о св. местима, говорићемо о храму, капелама, звоницима и гробљима.

0 хр&ну. 24. Појам и разна имена хришћанског храма.

Храм или црква је оно свето јавно место, где се Бог слави и велича, где се свршава најсветија жртва Христова св. евхаристија, где се верни скупљају да буду учесници спасоносних истина и дарова, које им дају од ИХриста од-ређени органи.

Божји дом. где се верни хришћани скупљаху ради бо-гослужења, имао је у току времена разна имена. Звао се:

») ЕизеШз, Нј«(. есс1. 1. VIII. с. 2. ») Еизеђ. Н|8(. есс1. VII. с. Т. 9. 20. 673. *) Основана од цара Константина, а поново саграђена од Јустинијана 537.

у внаантијском стилу у основи крста. 1463. претворена је у мошеју.

78

хирсахбу, хорсахтђ (отуда реч КЈгсће и црква, ц«рквкк), Јо-шЈшсиш, сЈошиз, с)ош1П1са, кућа Господња, дом Господњи;1) 1ххХт]оСа (отуда талијански сШеза, и француски ГбрНае), 1ххХт]-осаотпђрсоу, есс1е»1а, нрво само скупљање или скуп .(од 4хха-Х&о), па онда св. зграда; о!хо$ &еои, о!хо$ ^ХХХТЈОСОС, ТГОУ бххХтј-ои^ оЈхо ,̂1) с1ошиб с1еј, с!отиз есс1езјае. јер црква је у истину кућа Вожја и место где је Вог заиста присутан и где је обећао да ће слушати молитве верних; о1хо$ тгрооЕиу с̂*) или само тероаеи)^, <1отиб огаИотпб, 1осиб ргесит Гас1епс1агит, ога-1опит, којим се именом прва места за скупљање хришћана означавала.4) Касније долазе, место последњег назива, имена лроогихт^рса, еохт/јр-.а, о!хос ебхпђрсос.5) Вожји дом звао се {ЈаосХсх-ђ*).(т. ј. сггоа или о1хса, ћазШса, (отуда румунски ћ1-зепса), наиме царски дом, јер се у њему велича цар над царевима.

Именом »базилика« звале су се у почетку лепе, велике цркве, које је иодигао цар Константин.') Ове цркве свакако се тако звале зато, што су по начину граћења биле сличне римским базиликама. велики\{ и пространим државним гра-ђевинама, које су биле одређене за одржавање судских пре-слушавања, за изрицање нравде, и за трговину. Када је ово име употребљанано за хришћанске цркве, изгледа да је име „̂ аосХсхТј" добило шире, односно дубље значење, јер када су хришћани цркву звали раосХсх ,̂ нису више мислили на римске базилике, на светског цара [касХеи$-а, него на Вожју кућу, на небеског цара. чији је стан црква, и у том значењу доликовало је ово име и за најмању црКву.

• Вожји домови где се вернд скупљаху ради приношења жртве и на молитву звали се још и цар-шрса,8) таг1упа, соп-1'еббктеб. тетопае.®) Овим именом звале се цркве поди-гнуте у хришћанским гробљима, на гробовима мученика.10)

•) 15. кан. саб. анкир. и 28. саб. лаодик. ' ) Еи$еШа, Шз1. есс1. I. VII. с. 38; VIII. 13, IX. 9. ») Мат. 21, 13. Марк. 11, 7. Лука 19, 46. *) Дела 16, 13. 16. ») Еи$еШ$, 11)81. есс!.-1. 10, с. 3. •) Еи$еШ$, Пе уИа СопвС. I. III. с. 32. ' ) Исиор. ЕивеШз, Ое .уПа Сопв!. I. III. с. 3 1 — 6 0 ') Испор. АГћапа$Ш$, Ер. а<1 топасћов 51уе коШагшз (|1*рт6рип Шхрои); Сћгу-

$о$1оти$, Н о т . 26. т ер. II. а<1 Сог4п1ћ. •) Испор. Аи§и$Ипи$ Епагг. т Рза1т . 1.ХУ. п. 4 ; Ое С1У. 0е1 1. XXII. с. 10.

»•) Еи$еШ$, 1)е уИа СопвС. 1. VIII. с. 48.

7У

У колико су ове зграде имале сврху да сачувају успомену на мученике, добиле су име т е т о п а е . Марторса звале се у првим вековима и цркве подигнуте у част мученика, па и оне које су посвећене имену божанских лица, као н. нр црква коју је подигао Константин на Голготи, звала се топ 2а)тгјро<; цартирсо ,̂ Маг1упит 8а1уа1опб.') Цркве посвећене успомени мученика и исноведника, имале су име ових послед-њих, а мученици и исповедници звали се црквени патрони.*)

Са именом [лартирсОУ слична су имена алоатоХесоу и тсро-^тјтесоу,8) чиме се означавале цркве подигнуте у спомен апо-стола, односно иророка. Крутстас (сгур!ае) звале се подземне цркве и капеле, које се због извесних месних и историј-ских разлога градиле испод земље. Најпосле се хришћанске цркве звале и 1етр1иш.4) У почетку је ово име избегавано стога, што се њиме називали храмови незнабожаца. Касније када је незнабоштво нобеђено и када су многи незнабо-шки храмови претворени у хришћанске цркве, употреб-љавано је често и за ознаку хришћанских цркава. Поред свега тога, зато, што је са речју 1етр1ит везан појам не-знабоштва, није онће и јавно употребљавана за ознаку хришћ. храма нигде, него је употребљавано ово име у го-•ворничком и поетском говору.

25. Облик правац и положај цркава.

Најстарији облик хришћанских цркава је дугуљаст четверокут (оћ!опда, ороцтјхт)) или лађа. која се према истоку свршава испупченим полукругом. Апостолске Установе (I. II. с. 67.) одређују у овом погледу ово^ »Прво мора бити дом Господњи дугуљаст, постављен према излаеку сунца, са споредним просторијама са обе стране, тако да је сличан лађи«. Овај облик имао је ковчег Нојев и Соломонов храм, а ови су служили као узор при грађењу хришћанске цркве.

*) Испор. Апа$1а$ш$ ВЉ1Шћесагш$, Шз1. есс1. ех Тћеорћапе код М1$пе, РаСг. ^г. Т. 180. р. 1215.

») РаиИп. Но1ап, Кр1з1. 3. ас1 М у р ј и т е1 ер1з1. 26. ас1 бећавИапит . ' ) Испор. Зоготеп. есс1. Нћ. 8. с. 17, *) Име ( е т р 1 и т 8а храмове овако је постало. Незнабошци су ограничили

место на коме ће бити зграда њихова храма (аеЛев) саграђена, оделили су исто зидовима од светског жагора и од станова људи у извесном удаљењу у круг. Тако ограничено место пазвали су ( е т р 1 и т (од х»ру»1у, сеКи, ограиичити), а у -ужем смислу звао се тако и храм, који се на том месту налазио.

45

Четверокутни облик цркве је слика великог храма Божјег, земље, коју су незнабошци као и Јудеји, и укратко сви стари народи нредстанљали у облику нетверокута. Овај облик имале су старе базилике, најједноставније и најзгодније за цркну, у које је могла стати велика мно-жина људи.

Други главни облик цркве је облик крста,') особито од времена, када је Константин Вел. примио крст као обран-бени и заштигни знак државе и хришћанства. Обликом крста није потиснут четвороугаони облик цркве, и његов значај није се тиме изгубио, јер крст није ништа друго него двострук четворокут положен један на други, и стари су гле-дали у облику крста символизован свет на четири стране.

Св. Јероним каже: Шта је облик крста друго, него четверокут света? Глава је сунчев излазак, десно је по-ноћ, лево је подне, а код ногу је сунчев залазак (Сошшеп1. ш Магс.).

Облик крста имале су цркве или споља или такође само изнутра положајем стубова. Тако н. пр. црква св. Софије у Цариграду, споља је имала четверокутни облик, а изнутра облик крста.1)

Ротуџде — округао облик цркава — не налазимо у најстаријем времену, јер су незнабошки храмови и већина позоришта имали округао облик, те су хришћани избегавали код градње цркава овај облик. Касније пак јавља се и Овај облик, и у овом случају је округао облик спојен са крстом.8)

Што се тиче аравца цркве, то се већ рано јавља пра-вило, да ова мора бити окренута.према истоку/) Улазак у цркву био је са запада, са места где залази сунце, јер је ноћ слика духовне таме, незнабоштва, греха, а онај који улази у цркву, има према истоку олтар, наиме духовно сунце, које је Христос, светлост света која долази са истока. Ову идеју су црквени оци и писци често изразили.4) Овај

*) 'Н хоб о1*обо|1(а о6-рсв(тв1 <паирО'3 8(ХТЈУ. Е])а%гш$, Ш Б 1 . есс1. 1. 1 . с. 1 4 .

— Џ«ТО>(ТГ1М . . . хо тоО отаороа а/тЈра. РГОСОЈЗШВ Саеваг, Пе аеЛбс. Ји»1. 1. 1. с. 13. *) Испор. Ј. Вмцћат, Опјрпеа ЗЈУЕ Ап11фп1а1е5 есс1е.81а»1. УО1. Ш. р. -174. ») Испор. I 1АЦ, и1иге1к, II. ва. р. 669 •

. *) Сопв(. Ар< Н. 1. II, с 57. ' ») Испор. ТеПиШап., Аро! -еИс. ађу. геп1ев с. 16. (МЈепе, Ра1г. 1а(. Т. 1.

р. 426); ААч. Уа^епЦтапоз с. 3. (М1рте, Ра1г. 1а1. Т. II. р. 580.). Св. Ашанасије, ОиаевЦопеб а<1 АпИосћит Јисет , диаев1. 37. код М^пе, Раћг. рт. Т. 28. р. 620.

нранац цркве прописују већ Апостолске Установе, а имале су га цркве у старини, а то се и данас проиисује.

Осим тога тражи се да је црква постављена на узва-шеном месту. На ово се пазило и у првим вековима хри-шћанства при градњи храмова, јер је земаљска црква слика цркве Христове, која је положеиа на стени (Мат. 16,18), дома Господњег на врх гора (Мих. 4, 1). Узвишен положај цркве сматрао се као сећање на стари Сион, а она је као што каже бл. Августин1) заиста правн Сион. Најпосле подсећа поло-жај цркве на нови, небесни град, свети Јерусалим, који је св. Јован у своме Откринењу (21, 10) видео где долази с нсба од Вога. Потнрду овога имамо и код Тертулијана (А(1\'. Уа1еп(. с. 3.) који изрично каже: »наше цркне су но-дигнуте на узвишеном месту и окренуте су према истоку

У 28. Грађевни стилови храмова.

Осим форме, правца и ноложаја цркве мора се пазити и на стил градње храмона. Ово се могло тек од вргмена Константина. Под стилом разумева се извођење и формација. онога, што треба да се нредстави. Стил грађења је то исто, што и форма градње, начин градње. Као што стил језика зависи од духа језика, тако исто и стил градње зависи од карактера градње. Онај хришћански црквени грађевни стил је најсавршенији и уметнички најбољи, који до поједино-сти носи на себи хришћански црквени дух, како се он већ у плану градње изражава, и у извођењу тога плана са јединственом конзеквенцијом. .Не само једна форма која се истиче, рецимо лук или нрх, него целина разликује стилове по њиховој битности и вредности.

Црква не прописује у ком се стилу имају градити хра-мови, она само тражи оно битно и најпотребније у погледу положаја и правца цркве. У току времена налазимо ове стилове: стари-хришћански (стил римских базилика), визан-тијски, романски, готски и стил ренесанса.

1. Карактеристика стила римске базилике или старо-хришћанског стила је скоро увек облик дугуљастог нраво-кутника, који се на источној страни снршава полукругом (хбуутј, сопсћа, арз1б уе1 аћзЈз). Често се де.ш корпнт-ским или римскнм стубовима у дужину, подељена у неиаран

Ч АицихИпиз, Кпагта(. 1п Рз. 75. с. 3. 6.; ш Ра. 132. с. 12.

(8) број лађа. Средња је лађа шира и узвишена изнад по-бочних лаБа кровови обе побочне лађе наслањају се на зидове средње лађе, која их надвисује. Број лађа врло је ретко изнад б.

2. Од Константина Вел. и подизањем Цариградаза главни град, почео се на истоку развијати нов стил т. зв. визан-тијски. Излазна тачка византијског стила је римска бази-лика. Но на тој основи има своје нове особине, јер код ове превлађују праве линије, код византијског мак стила је хришћ. дух, који тежи вишем и узвишенијем, савио ове праве линије и везао их у хармонични склои, и тако имамо лукове, кубета и сводове. Раван кров базилике је уклоњен. и на његово место дошао је свод, који подражава небе-сни свОд. Изнад крста (обично грчког), који је веН код базилике означен, иодиже се у средини зграде, тамо где се састају 4 крака крста. главно кубе (купола) са великим димензијама, а око оког кубета дижу се хармонично друга кубета, од којих је источно, оно које апсиду покривагмало веКе. Главна особина византијског стила је централно гра-ђење. Сви делови цркве у византијском стилу имају своје тежиште, не као базилика у завршној тачци апсиде, — него у средини иодлоге крста, у једној тачци, изнад које се диже велико кубе. Ово кубе не. лежи на самим стубо-вима, него на цилиндричној подлози, који се зове 1аш-ћоиг, а ова тек стоји на стубовима. На њој се налазе прозори Овај стил достигао је свој врхунац за цара Ју-стинијана у најтипичнијем примеру византијског стила, у цркви св. Софије у Цариграду. Ову цркву саградио је Ју-стинијан и посветио св. мудрости, оеуих аофса (т. ј. Христос), и ова величанствена зграда сада служи као мошеја, и тако рећи наследница је једне цркве, коју је подигао Констан-тин на форуму Цариграда, а која је 404. од пожара делом уништена. Ову је обновио 415. Теодосије II. и 582. је опет пожарем уништена, нашто Јустинијан одлучи, да је на ново сагради тако величанствену по величини и сјају, да над-маши све остале. Опис овог знаменнтог дела цркв. архи-тектуре имамо од једног песнпка н секретара цара Јустн-нијана, Павла Силенцпјарпја (ЛП.цпе 86. 2). Лрхитекти које је' Јустинијан иозвао бнли су Антемије из Тралеса и Иеи дор из Милета. Од 532 537. је грађена, а 537. је осие-ћена. Значење овог монументалног здања лежи у срећпом

»ГЈ

и успешном решењу, што је на базилику примењено пом-пезно ценгрално грађење, и то што је могуће практичније и јединственије. Средину зграде чини квадрат између 4 моћна стуба. Најинтересантнпје је кубе, које када се гледа са централне тачке, тако је вешто положено на полукубета а ова на стубове, да изгледа као да леоди у ваздуху. Кроз њега се спушта богаго снопље светлости кроз 40 прозора у унутрашњост цркве. Осим тога све се одликује уметнич-ким украсима. У атријуму је био водоскок (фонтана) са великом шкољком од јасписа, осим тога у храму је једно богатство стубова, зидова, сводова и лукова Под је покривен мозаиком од шареног мрамора. зеленог, сребрна-сто-белог, пурпурног, црвеиог, златног. На зидовима су мраморне плоче и од мозаика цвеће и гране. II стубоои су њиме украшени. Свод је превучен златним мозаик-грундом. који се сјаје као сунце. На прикладни.м местима су слике Спаситеља, пророка, небесних сила, Богородице и анђела. Кивориј је на 4 сребрна стуба. Св. престо лежи на златној основи и сјао је од драгог камења, Силна кандила, амвони од мрамора и то боја ретког мрамора. Укратко песник нема довољно речи да нахвали овај храм, а ове стихове читао је у присуству цара и патријарха. што нас утврђује. да је ово описивање морало бити тачно и истинито. Дивљење овом храму било је тако велико, да је он на истоку по-стављен као идеал хришћ. храма и такаи је до данас остао. Судбица овог храма је промен^ива. У 8. веку за иконобо-рачке борбе много је оштећен. Оснивањем латинског цар-ства 1204. претрпео је овај храм неке промене. 1453. на-валише на њега Турци, опљачкаше и разорише ризнице. разбише гвожђе.м под од мозаика, и унутрашн.осг је сада једна тужна слика. Старе и касније слике мозаика на зиду су* уништене, а делом златним нлочама покривене. Разна дограђивања унака;5пла су како унутрашњост, тако и нартекс. Великог атријума нема вшне. Неукуснн зпдовп што поду-ниру, дозиданн маузолеји су.ггана. четнрп танка мпна|)ета са масивннм нодножјем. унакажују зграду. Рестаурацнја изведена 1849. тако је »маПа. да се некп по.је «»ву једпнствену ираду

У времену тиме 1\г1ипијаиа нретрпоо јг кп.ншгпјп.и стил нгке п «\и'нс. од којнх је најглавнпја у п»мг. шп» је облнк крсга тако пзмењен, да је занаднн крак нрпдужен

<85

и плоснате куполе су измењене сводонитим и полукружним. Овај грађевни стил цркава овладао је по целом истоку, са извесним појединостима и нримесама. које су одговарале нацијоналном укусу, где је овај стил примљен. Па и код Срба је примљен овај стил, стога ћемо после говорити и о старој српској црквеној архитектури.

3. Као што се низантијски стил на истоку развио из хришћ.-римске базилике, исто се тако на занаду на основи базилике развио т. зв. романски стил или стил лукова. Ка-рактеристика овога стила је у масивном грађењу зидова, затим што ломи праве хоризонталне нрте сне више и оставља ранне кровове старих базилика, а богато и лепо употребљава луковеи сводове. На основи латинског крста даграђене цркве са иолукружним сводовима постале су више, а дана им је б01'ата и лепа орнаментика, особито на пор-талима. Са црквом су спојени звоници, обично два, који дају цркви импозантну спољашњост. Овај стил много је употребљаван у занадној цркви од X. до друге полонине XIII. века.

4. Карактеристика готског') или германског грађевног стида, који се развио из романског, свестрано конструк-тивно усавршивши га, је унотреба стреластог (шиљастог) лука Грађевина се пирамидално и витко у висину диже, а према томе долази одговарајућа сводаста конструкција. Исти основни принцип, наиме стреластог (шиљастог) лука представљен је и изражен на свима конструк|ивним дело-вима, на орнаментици, која није имитација природе, него има на себи нешто лако, радосно и фантастично. Споља-шњост готског стила одликује се богато украшеном фаса-дом, чији је главни украс портал, украшен скулптурама са извесним значењем, узаним високим стубовима, богатим украсом, малим торњићима, цвећем у облику крста. и про-зор ружом изнад врата, чији нречник достиже 40 стопа. Округла апсида је напуштена, а на њено место доцЈла је полигонална. Сводови нису више полукругови, него шиља-сти лукови изнад квадратне или правокутне основе. Сту-бови нису декорација, него улазе у организам, ради чега нема масивних и многих зидова, као код романског стила.

') Овај стпл мојавио се прво у Француској, чијем духу потпуно н одговара, а каснпјс је прнм.ксн и од Немаца. У Италији ј е нааван презриво готски т. ј . варнарскн ( немачки) стил.

117

Прозори су нрло велики, дугуљасти и завршују се шиљком, украшени су богатом орнаментиком. Највиднији делони гра-ђевииа су торњеви, којих је број мањи него код романског стила. Обично се налазе један или два торња на западној страни, и одликују се величином, виткошћу, богато су оде-вени красио израђеним шиљастим ступчићима и разновр-сним фигурама.

Уметничко значење готског стила је у одуховљењу ма-терије, које долазе тиме до израза, што грађевина у овом стилу има дугачке високе .нрозоре а облици њени теже горе, и чине да тако рећи ишчезава материја. Овај стил владао је у заиадној цркви од XIII.—XVI. века1)

5. XV. веком .почиње у Италији нов духовни правац, који се одликује особитом склоношћу према класичној ста-рини старих Грка и Римљана. Овај укус није се ограничио само на науку и на литературу. него се нротегао и на уметност, а нарочито на грађевну уметност. Тако се у гра-ђевинарству развио модерни стил т. зв. стил ренесанса*) или препород античког стила, који је према својој битно-сти употреба старих класичних римских и грчких облика. Вазилика са њеним стубовима и споредним лађама је из-лазна тачка ренесанса, и тако се вратило хришћ. грађеви-винарство на своју излазну тачку, прекорачившп орган-ско развиће многих векова, без тежње, да се старе форме у хришћ. смислу и на савршен начин репродукују. За кон-струкцију зграде није била меродавна форма базилике, него тежња за што већим и осветљенијим простором, који чини неодољив и узвишен утисак на гледаоца. Зато је хор, место између лађе и олтара широк, средња је лађа још шира, а споредне лађе су уже. Систем купола и полукружних сво-дова је употребљен на целој згради, дочим је фасада — са својим стубовима и пиластрима — којој је посвећена

М Најзнаменитије цркве зидане у готском стилу су V Француској: Ло1ге Оагпе у Паризу (12 в.), катедра-е Лаон (12. в.), Нћејгов (13. в.), 8о1ввоп (13. в.), Сћаг1ев (13. в.), Ат ј епв (13. в.). У НеМачкој: катедрале 81га88ћиг? ( 1 4 . - 1 5 . в.). Ргејћиг^ 1 В. (13 . -15 . ) , Кб1п (почета у 13. в. .спршена у прогЛлом), аатим цркве МПгпђегр, Мип8(ег ( 1 4 . - 1 5 . в ). У Аусшрији: катедрала св. ^тевана у Бечу (14. в.), УоИукЈгсће у Бечу, (из прошлог века). У Ишалији: катедрала у Милану (14. в.) итд.

*) Цркве зидане у стилу ренесанса су: црква св. Захарије у Венецији (зн-дао је Мартин Домбардо 1457.—1515.) и св. Андрије у Мантуи, грандиоана црква св. Петра у Риму (1450,—1667Л, св. Михајла у Миихену (1583.-1691.), црква св. Навла у Лондоиу (1675.-1710.)

Г1Н

нелика пажња само спољашњи и тако рећи за себе украс цркие, без органског јединстна са црквом и са унутраш-њошћу. Оснивач овог модерног грађења цркава је Талијан РНШрро НшпеНезсо (1877.—1446.), а изградили су га даље 1ео НаИ1в1а АЉегН, Вгашап1е и најпосле МЈсће!ап§е1о Виопа-гоШ- Последња двојица су радили и цркву св. ГЈетра у Риму.

Од почетка XVII. в. извргао се стил ренесанса претова-ри1 ањем орнаментике у т. зв. Кососо-стил, који се одликује не истематичношћу, украсима без смисла и неприродним, зГрком незнабошких и хришћанских, старих и модерних облика. Овај стил уиогребљаван је нарочито у Француској за Лудвига XIV. и XV. од 1700.-1770.

У XIX. веку почео се јављатИ на западу, особито у Немачкој, нов дух на пољу грађевичарства, чему је први подстрек дао бавареки краљ Лудвиг I. На четири цркве које' је он ноднгао, четири верна модела и узора старо-хришћанског. византијског, романског и т-отског стила нај-савршенијег начина, показао је пут којим мора ићи цркнено грађевннарство, да би одговарало хришћанском духу и укусу.

27. Стара ерпска црквена архитектура. Лишература. Димитрије Аврамовић, живописац, прикупио је но

хронолошком реду мало али лепе грађе. Први прави скуиљач код Срба. Грађа није иубликована. — Византијеки споменици но Србији. Нацртао и описао Ф. Каниц. Превео Александар Сандић, Беч, 1862. Са 11 табли. Смедеревска црква, Раваница, Манасија (споља), Крушевац, Жича, Студеница, Манасија (изнутра), Раваница (детаљи),. Нрупцгвац (нлан са чела п са стране), Жича (детаљи), Студеница (план и детаљи). — Пћег а11- ип<1 пеивегћјбсће К1гсћепћаикип81. Е1п ВеКгад гиг Кан81{5Е8С}ПСЋ1Е У О П Р. КапИг. \У1еп 1864. (Аиз (1ет Лаћг§апЈ;е 1863. с1ег бИгип^зћепсћ^е (1еп рћИ. 1и81. С1. с!ег каЈз. АкаЈ. Јег \\'18.чег»8сћаГ1е!1 ћевоппегв аћ^есћиск!. МЛ 2 Та('е1п.) — р . КапИг, бег1леп. Н151ог18сћ-е1ћпо8га1)ћ18с11е КеЈзебиићеп аив с1еп Јаћгеп 1859.— 1868. ћејргј^ 1868. (XII. Ваикипа!, 8ки1р1иг, Ма1еге1.)

Каницови радови разнели су но свету глас о српским црквеним архитектонским старинама. Иако му се с правом замера, да је на брзу руку скунљене мотиве но који нут погрешно разјаснио и да му је грађа непоуздана, ипак је интересантно код њега то, што је као (ггранац отпочео рад на овом пољу, и то са великим оду-шевљен.ем.

Проф. ушшерз. М. Валшровић и пок. Д. Милушиновић као стрУчплцн ирикупили су 1872.—1885. градиво за стару срп. цркв. архитектуру савесно, критички, до најмањих детаља, и могу послу-иситп за углед. како треба ту грађу прикупљати. Њихов рад је почетак

87

озбиљног рада. Њихове извештаје, поднесене Српском ученом дру-штву, које их је потпомогло у њихову раду, имамо штампане у Гласнику св. 36, 41, 44, 46, 47, 48, 52, 53, 64. Њихови цртежи били су изложени 1872. у Москви, али нису публиковани. — АУаНгоуИз, '0 ПрбброЦОЈ, МШеПипдеп ићег песшге Еогзсћипдеп анГ с!еп СеШе1е аег-ћЈбсћег Шгсћепћаикипв!, \У1еп 1878, 4°. — Поглед на стару срг <м;у црквену архитектуру. Приступна академска беседа Михаила Вал-шровића. Београд 1888. Глас Срп. Кр. А-кад. ХУЈ1. — Мих. Валшро-вић, Кратка реч о неким старим српским црквеним споменицима. Бран-ково Коло 1898. стр. 370, 407, 435. — Сшаринар, Орган српског археолошког друштва публиковао је доста грађе за српску црквену архитектуру као и ва остале српске црквене старине. Тако у год. 1888. и 1889. има од И. Руварца чланак, Прилошци и грађа за повест о српским манастирима. — Ђ Страшимиронић, 0 прошлости и неимарству, Боке Которска Споменик XXVIII. Срп. Кр. Академије наука 1895. (Садржи историјску ииеимарску црквену грађу те нокра-јине. Снимци неимарских. старина су недовољни да нам покажу све оно, што нам те старине могу и имају дати. Смеле и нреране за-кључке изводи: да су све неимарске старине у старој српској држави постале утецајем запада преко Далмације, односно Боке Которске.) — Овде ћемо споменути и рад руске научне маћедонске експедиције у лето 1900. Састављена од научника и академика руских, про-нутовала је све маћедонске крајеве а делимично и крајеве Старе Србије, у којима има више или мање важнијих црквених архитек-тонских грађевина, поглавито из средњег векћ. Екснедиција је не само утврдила, да је поглавито српска средњевековна култура у уметности оставила знатних трагова у западној, средњој и источној Маћедонији, него, по речима вође те експедиције академика Конда-кова, та средњевековна уметност праве Маћедоније (до Драме) не носи више т̂ин визаптијске, него грчко-словенске уметности. »Све оно, каже он, што су Словени у ову унели носи несумњив ошисак сраског утецаја." (Види Андра Стефановић, Стара срп. цркв. архи-тектура, Срп. Кн.иж. Гласник 1903. 60 (1X^6). Резултате овог п.уто-вања види Н. II. Кондаковт., Маиедонија, археолошко путовање (на руском), Снб. Царска руска акад. наука. 1909. 308 стр. 194 слика у тексту, и 13 табли. — Андра Стефановић, Стара српска црквена архитектура и њен значај. Српски Књижевни Глаеник, 1903. бр. 53 (УШ. 7), 55 (IX. 1), 56 (IX, 2), 57 (IX, 3), 58 (IX, 4) 60 (IX, 6). До сада најбољи рад у нас о овом предмету.1)

П. Покришкинг, Православнан церкОвнан архитектура XII—XVIII. стол. вт. нБкгћшнемт, сербскомт. королевств-ћ. Пбг. 1906. (76 стр.

*) Пошто нисам био у прилици да личним посматарањем проучим сноме-нике српске цркв. архитектуре, а немамо ни ваљаних снимака њихових, то не могу ни говорити о овом предмету. Д а бих употпунио литургику овим нредкосвим а з а нас веома интересантним параграфом, то сам употребио стручп.ачке ре-зултате М. Валтровића, (Бр. Коло, 1898. Глас XVII.) и нарочи >о ироф. Лндре Сте-фановића о ођом предмету, изнесене у Срп. Књиж; Г.саснику 11)05,, пачинпнши' од њих извод.

<89

104 табле). ПуАликацпја царске уметнинке Акад. Ово је дело важио вбог фотографија и слпка, али до данас није ушло у промет. Види реферат у Вуг. 7<еЈ18с1|Г. М. 16. стр. 729. од Стрзиговског и у Ста-ринару год. 1906. од Валтровића. — Др. Владимир Пешковић. Жича, 'Старинар, г. 1906. стр. 14. г. 1907. стр. 115. г. 1909. стр. 27. — Сћ. П1ећ/, Мапие1 Је 1' аг1 ћугапип, Раг18 1900. (0 Србијн стр. /06. и Даље.) — С. Ва1в, 1Јпе У18Ие к чиек[ие8 6($ћзез <1е бегђ^е, Ви-сагеб!, 1911. 44 стр., 4* са 70 слика у тексту. Реферат од Стрзи-гоиског у Ву2. 2. 21 (1912) 647—648. — Проф. универз. Др. Влад. Р. Пешковић, Жича, Весник Српске Цркве 1911. (194. и даље). — Проф. Сшеван Симић (Скопље), Лесновски манастир, Весник Српске Цркве, 1912.. г., стр. 19. и даље.. — Соп$1апИп Јиебек, 31аа1 ип(1 ОевеПасћаГ! јш пниеккегПсћеп 8егћ1еп. бШсћеп гиг КиИиг^езсћЈсМе <1ез 13.—15. Јаћгћип<1ег1з. ВепкзсћпГ1еп <1ег ка1з. Ака<1. <1ег Ш1зз. 1П \\т1еп. РћИ.-НЈз!. С1. В. 58. 2 Аћи \УЈеп 1914. 1 . -10. СЈе Ваи^егке: Кјгсћеп и. К10з1ег.

Срби су примили хришћанстно из Византије, а са њиме примили су и византијску уметност, у којој стара српска црквена архитектура, српски црквени живопис и скулптура имају свој извор и своје узоре.

У развићу српске црквене архитектуре можемо обеле-жити 3 периода, и то нише по активности у раду на цркве-ном грађевинарстиу, но по стиловима ових грађенина. Ово разниће у срп. цркв. архитектури тече напоредо са разви-ћем српског народа од његова прелаза у хришћанство, па до кулминације и затим до нропасти старе српске државе. Свако време српске историје оставило је своје главне ка-рактеристичне особине и на црквеној архитектури.

У I. период убројали би све црквене грађенине, које су на српском земљишту подигнуте почен од прелаза Срба у хришћанство до Немање. II. сјајни период, обухватао би све црквене грађенине из доба Неманића до Кнеза Ла-зара; у III. би период ушле црквене грађевине од Кнеза Лазара па до потпуне пропасти старе српске државе.

Српске црквене грађевине арвог аериода до данас још нису проучене, јер о њима није Ништа истраживано, сним-љено и утврђено, да би се с позитивношћу могло говорити о њихову ностанку, стилу, неличини, градиву, естетици и пореклу. Све што се зна то је, да се може нозитиВно узети да »х је било, јер се мора узети, да су Срби по нрелазу у Хри-шћанстно морали иматн и цркнених грађевина. Овај нериод развића неимарстна је веома дуг, трајао је 3—400 год., па је вероватно да се у тако дугом иериоду морало и оно раз-

117

кијати. У осталом по историји овога периода може се ноуз-дано утврдити да је црквених грађенина било, мада нам она и не даје увек све потребне податке, јер је она и сама за то непотпуна. Податци које имамо о цркв. грађевинарству овог времена јесу ово : »Зна седаје краљ Владимир, по убиству у Преспи, пренесен у Зетску Крајину, и ту, у цркви св. Богоро-дице 1015. год. ногребен. Позната је, даље, новеља пане Алек-сандра II. од 18. марта 1067. год. архиепископу барском Петру, којом му препоручује да се стара како о манасти-рима латинским тако и православним (^гаесогиш 8с1ауогиш). Зна се још за цркву св. Вогородице Градачке (данашњи Чачак), који је пре Немање зидао његон брат Срацимир-У жнтију Стенана Немање номиње се да је пре њега била црква св. Ђорђа на Звечану; зна се такође да је Завида отац Немањин, зидао цркву на Лиму (данашње Бело поље); зна се и за цркну св. Прокопија у Нишу и т. д. Историја тога периода нас, дакле може у многоме уиутити где треба такве старине истраживати.«')

Највећи је део цркв. грађевина ове енохе за навек пропао, било утецајем времена. било људском руком, било најзад могућим доцнијим презиђивањем, услед којега су карактеристични трагови многе такве старине за свагда изгубљени.

У II. аериоду срп. црквеног грађевинарстна ствар стоји много боље. Подет у развићу и нанретку српске државеза доба Неманића огледа се јасно и на црквеном грађевинарству тог периода, које и квантитативно и квалитативно надма-шује грађевине нрвог периода. Овај пернод траје око 200 год., од Немање 1167. до битке на Марици 1371. Борба протнв богумилске јереси за утврђење православља, про-светни и религијозниутецај св,- Саве, моћ српске држане и и њених владалаца, јесу чињенице, које су учиниле, да и црквена архитектура тог периода добије такође свога полета.

У овом другом сјајном нериоду развића српске црквене архитектуре имамо нримерака од грађевина два разна стила. Извесно је да је један, романски, пресађен из Далмације и Италије. која је још из раније вршила сврј културни утецај на разниће младе срнске д^жане; а други. визан-

*) Нодаци скупљени д Л>. КовачевиКа, види Срп. Књиж. Гласнпк. кц. IX*. бр. 1. (1. Мај 1903.), А. СтефановпК, Стара срп. цркв. архитектура.

тиЈСки, КОЈИ Ј Е несумњино нренесен из тада нисоко кул-турнс и моНне Византије, и то не из Цариграда. него из иро-винције. Солуна и си. 1 оре. Поред 1-рађевина које су ро-манеког стила, има грађевина које су једновремене са њима нодигнуте а стила су »изантијског, што је знак, да се и културни утецај вршио истовремено, како са истока- тако и са запада.

Ова се два стила јасно разликују. Та различност се не опажа само на спољашњим карактерним архитектонским оолиццми једног и другог стила. него и на примени гра-днва. структурн зидова и осталој техничкој обради.

Вод грађевина које су ностале утецајем запада, огледа се већа техиичка савршеност, ирецизност у обради каме-ног градпна, богагство орнаментике у камену. Често пута су код н.пх сви СНОЈВНИ зидови изведени од углачаног ка-мона. Нс|.и пут се у н.има опажа таква прецизност у јед-накости дпмепзија, таква савршеност политуре и тачност слојева до на милиметар дебљине, да ни данашња техника у том иогледу не може ноказати већег савршенства. Управо рећи на ц.има се онажа савршеност, оштрина, тачност у извршен.у грађевина на оној истој висини, иа којој је ста-јала сумремена техника у Италији.

На грађевпнама византијског стила такве прецизности не.ма. Грађевине су или од самих опека, или је који пут ннмешана онека и тесан камен, а много ређе су од самог камена. Нема примера да су зидови изведени од тесаног камена, па полирани. ОрнаментИке у Камену или нема, или јо у овом нериоду врло незнатно примењена. У највише случајева ове грађевине нису облепљене лепом; естетски есрекат иостизава се применом опеке у правилном распо-ређивању камена наизмеице са опекама. Ако ли је грађе-впна извођена од самих опека, онда се промењивао леп пзмеђу њих у јачини која је скоро равна дебљини слоја опека, те се у тој разноликости боја очека и лепа изра-жавао известан карактер и постизавао известан ефекат. Тај се ефекат чешће појачавао тиме, што су опеке који иут полагане косо у каквом правилном, било симетричном било наизменичном положају на неком делу зида, што све ка-рактерише византијски стил. Најчешће су зидни испади (а готово свакад венци грађевина) извођени из опека у пра-вилном хоризонталном цик-цак испаду у редова, те

1)1

је тиме дат грађевпнп још ппше карактер чисто ви:;.ш-тијског стила.

Примајући веру од Византпје. Срби су од п.е нримили и црквене грађевппе у оном об.шку п стилу какве )е Ви-заптија могла и дати, и. пошто су верски обреди остали истоветни, то су и грађевппе извођепе без нкаквих про-мена у распореду, онако како су у самој Византији биле извођене. Грађевнне романског сгила. пресађене са запада на српско земљиште, у сноме су распореду нрилагођене иотреби верских оореда, те су у основи добиле особени карактер, који се у пеколико нрилагођавао впзантијским грађевинама, док се, у највише случајена, на платнима зи-дова огледао често чист ромапски стил.

Поред различности у сгруктурн зиднпх маса. различ-ност тих стилова у спољње.м карактеру је још много ја-снпја, те и на ирви поглед сасвим вндна.

Код византијских грађевина, кубе је с поља у основи свакад полигонално. најчешће осмоугаоио; код романских, оно је кружне основе и споља и изнутра. Тако нсто је н са ансидама: оне су код византијских грађевина, сноља са 3 или 5 страна као делови иолигоналне основе ограничене; док су код романских, свакад као делови круга у основи. Органски склоп грађевина код внзантијског стила. чешће је споља јаче изражен него па романском. Карактерпстпчни плочасти испад венаца код романског стила је озСдО иа зиду завршен фризом на лукове. У византијском стилу тога не.ма; ту је венац по најчешће изведен из 3—5 слојева онека зупчасто цик-цак положених. Орнаментика у камену је, Код романског. стила, богато примењена, нарочито код нро-зора и портала. Прозори су витких размера. често дводелни (олтарски су којн пут и троделни), оперваженп богато ро-манском орнаментиком у камену. Стубови који деле иро-зорске огворе врло су витки, и завршују се каип гедилга различних орнамечз-а и облика који припадају том стплу. Портади су оога. , по врху украшени орнаменткком, а вертикално ограничени низом витких стубова основа по-лигоналних или округлих, који су последњи прави или ви-југастИ завојни. Нарочиго се ово богатетво орна.ментике .ч:чо; .1 <<а западним вратима. Свега тога нема у визаитиј-ском стилу овог периода. Орнамеитике у камену или нема или је врло мало примењена; и тада има карактер особени,

<93

кизантијски. Код ромамског стила су архитектоиски елементи, који пут у унутрашњости грађенине, пластичким орнамен-тима у камену украшени, док тог никако нема код низан-тијског стила оног нериода. Код романског стила у унут-рашњости, знатна је примена крстастих снодона, док се они неома ретко могу да запазе код грађенине византијског стила, код којега су кећином примењени иолуобличасти и кугласти снодони.

То су у главном, карактерне разлике тих стилова оног нериода на српском земљишту. Од многобројних већих или мањих грађенина у овом нериоду (којих је било, нероватно, нише од стотине), нанешћемо само неколико примерака, у гланним потезима.

•

Ледна од најстаријих је Студеница, задужбина Немањина, по-дигнута пред крај 12. в. у стилу романском, а у основи нрилагођена сувременим византијским грађевинама. Она је веома лепих витких размера, споља изведена од белог углачаног мрамора од каменова више мање неједнаких димензија. Одликује се богатством романске орнаментике на порталима и прозорима. Место норушеног кубета. у првој половини ирошлог века, саграђено је ново, које не стоји ни у каквој хармонији са грађевином, ни ио стилу, ни по градиву, ни по размерима, те и целу грађевину јако ружи. Необично богатство, леиота, прецизност у нзради, огледа се на западним вратима, која чине величанствен утисак својом величином и украсима, и на олтар-ском прозору средње аисиде, тако да се може рећи да је техника ове грађевине стојала на висини најсавршеније сувремене технике на заиаду. Несумњиво је, иако још није стварним доказима утвр-ђено, да су грађевину зидали неимари са западе, из Италије, или можда из Далмације, која је тада културно стојала потиуно под уте-цајем Италије. Архитектонску лепоту и светињу храма знатно уз-диже помисао, да су се у овом храму молила два сриска иелика човека и светитеља, осниначи српске државе и цркве. Немања и св,-Сава. Студеница је својом лепотом, својим белим мрамором произ-вела дубок утисак на све стручњачке посетиоце.

Жича1). Најнећа простором међу старим цркв. споменицима V Србији, саграђена у првој четврти 13. века од камена нолуте-саног или ломљено!', била је "орушена, и у иоловини прошлог нека, 1Т|»езидана и малтером иремазана и нросто окречена гако да се да-нас једва могу трагови стила да одреде. Својим многим детаљпма подсећа нас Жича на цркве светогорских манастира. Грађевина носи тип романски, иако се зна да су је зидали грчки мајстори из Ца-риграда и грчких земаља. Вероватно, да је главни неммар ипак био са запада. Она је лепих. витких размера, но но техници далеко исиод

*) Најбољ« је в стручњачки проучио универлитетски проф. Др. Влацимпр ПетковиК. Види Литература аа стару срп. цркв. архитектуру.

117

Студенице. Око средине прошлог века (1856Ј, приликом онранке^ саграђена су п три нова кубета, лепих витких размера. на којнма се опажа мешавина романског и византијскот- стила. Својнм живо-писом Жича је веома занимљива за стручњаке.

Градац. Градитељка је краљица Лелена. удоннца кра.ч.а Стрфана Уроша I. мати краљева Драгутина и Милутина, пореклом пз фраи-цуске владалачке куће. Лежи северно од Рашке. у Ллизиии Г>рш-ника саграђен је вероватно у другој половпни 13. века. Дапас је једна његова половина у рушенинама. 'Го је једна вео.ма зничајна грађевина како по особеностн насиореда, тако и но стилу. На њој се огледају три стила: византијски, романски и, што је неома значајно, готски. Ово ће бити једина грађевина на срнском земл.н-шту на којој се огледа А 1отски стил у почетку свог разнића: упрано рећи, ово је примерак тако званог »црелазног« стила из ромаиског у готски, са примеслма византијског стила. По неким зиаци.ма из-гледа да су је зидали француски неимари, воронатно из Пронанса. Грађевина је од тесаног шупљикавог камени неједнаких димензија и слојева, али необично лепих размера. Трагони готнке огледају се на примени иотпорних стубова (НГгећерГеНег, сопЈгеГоИк), луцима на шиљак и траговима готских сводона (сводовн су норушени). Капи-тели су из прелазног стила (прелаз романског у готски!. Сни ар.чи-тектонски елемен-п:. профили лукова и сводних |>ебара, нернази нрата и прозора, стубови и капители, саграђенн су од сиког мрамора и већином углачани. Значајан је облик кубета: оснона му је осмоугао-ник сиоља и изнутра, каквог на српском земљишту нема ни једна |-рађевина ни византијског ни ромацског стила.

Од значајнијих грађевииа по реду постанка долази Бањска црква. Налази се у селу Бан.и, 3 сата на север од Косовске Митро-вице, ца путу ка Новоме Иазару. Саградно је себи за надгроону цркву краљ Милутин око 1315. г. Помнп.е се архиепископ Данило као управљач при подизан.у ове грађенине. По снојим доста иели-ким димензијама. по техничкој санршености. по лепоти размера, по богатстну орнаментике, ио архитектонским облицима најсанршеније и најпрецизније изведеним, ио лено смшнљеним и оригиналним ка-нителима, ову грађевину стављају на нрво .место од свих грађенииа у романском стилу подигнутнх на српском земл.шнту. Сувремено талијанско |рађевинарство може ноказНтн примерке са.мо нећих димензија од ове старнне српске, алн се ова грађевина у снему осталоме може по техници и естетпци да равна са најсаврше-нијим талијанским грађевџнама сво1а доба. И не само то, него је техника тако савршена, да се слободно може рећи да ии данашња техника не би могла показати што савршеније од ове грађенине, у погледу прецизности израде, лепоте размера и лепо смишљене и органски изведене грађевине. Ова се грађевина, по својој основи, разликује од" свих црквених грађевина на сриском земљишту. Кубе је несразмерно већих размера него кубети осгалих српских цркве-них грађевИна. Спољашњн су зидовн сви од углачаног камена, белог и црвеног мрамора и модрог серпентина, потнуно углачаии до гјај-чости, и те три боје долазе у слојевнма. Лрхнтектонскн делонп: нгр-

94

вази врата. прозора. цокле, лизене, венци сгглучипм фрнзом. ступови са капителима. сви су изрезани од белог мрамора. Једнакост углача-них тесаника у једнаким слојевима и дужинама, њпхове хармоничне и тонле боје на равним зидним пољима, оперважене архитектон-ским облицима и орнаментима у белом мрамору, чине необично нрн-јатан утисак и данас иосле 600 год.

Грачаница (оснивач краљ Милутин), на огранку Косова поља •поред реке Грачанице, довршена 1321. Грађена је у византијском стилу, има 5 кубета. Значајна је но свом оригиналном расиореду. Поред главне цркве има још две црквице (параклисе), које кад се гледају с поља, са главном чине целину грађевнне. Над улазом пак. на висини спрата налази се и четврта: капелица краља Милутина, који је колико се зна подигао највећи број цркава. Платна су споља озидана од тесаног камена наизменце положеног у редове између два. где где три слоја опека. Кубета су спол>а основе осмостраног правилно1 полигона, и на нресецима страна завршене су округлим стубићима, који су једним делом иезани за зидове кубета. Стубићи зидова изведени су од чистих, правилно стесаних и везаних опека црвене боје, смешани са беличастим слојевима лепа. Прозори кубета су лепих витких размера и једноделнн, а осталн су на зидовима дводелни и троделни. Грачаница је без пластичннх орнамената. и баш својом једноставношћу лепих облика кубета, витких размера целе грађевине је пример давршенства архптектонско-естетичког. Кондаков највише хвали ову грађевину од старих цркава.

Ову цркву ружи примитивно дозидана нринрата, живописана према једном запису за патријарха Макарија 1570.

Дечани, задужбина краља Стефана Уроша Ш. Три сата на ју од Пећи. Према запису који се налази на горњем каменом первазу јужних врата припрате, грађевину је извршио калуђер минорит Вите из Котора (Виде Которанин) од 1323.—1330. год. Ово ће бити нај-већа срнска цркв. грађевина у средњем веку и због своје необичне висине, добила је име »Високи Дечани«. а саграђена је у романском стилу од камена.

Споља је изведена од мрамора у две боје, беле и шарено црвен-касте боје. Камени слојеви од цокла до врха. теку хоризонтално и једних су ширина и две боје мрамора измењују се у слојевпма. Обрада је камена од највећег техничког савршенства. Тесаници споља су углачани до сјајности, која се са западне и северне стране утецајем времена изгубила. Грађевина је у основи тробродна, базилп-кална, алн без прозора у највећој висини средњег брода. Има три Олтара, а ниске камене преграде између бродова и њихових стубова деле цркву на три одељења, три цркве, од којпх је средња најшира и има дубље положен олтар. Поред ово!- средн>е!' олтара, јужно је засебно сдељење за чување црквеннх утварп. Средњн олтар и.ма н иконостас од белог мрамора. који је између шест каменпх стубова нолигоналне осмостране осноне. нодел»ен ил пгт ни.ка. Камгнп сту-бонгг који деле бродове, као и онн у нрепратп у панжп еу осмо-

•̂траници врло великих днмензпја. једноставнп и.ш ек.кшл.енн пз дна комада. Углачани су и имају романске капителе. Одликује се гра-

ђевина висином (до врха куоета 25 ш) и великим цимензијама. Црква има једно кубе округле основе споља и изнутра. Споља је укра-шена богато брнаментима из белог мрамора (первази прозора, ка-пители, порТали). Троделни олтарски прозор надмашује чувени сту-денички олтарски прозор, како величином и лепотом размера тако и богатством романске орнаментике. Орнаментика има романски карактер са примесама византијским. Стубићи који деле прозорске отворе врло су витких размера, а њихови канители су чисто роман-ски, а на некима се виде трагови ренесанса применом акантуса, ја-сан траг да се трагови ренесанса налазе у 14. в. на срп. земљишту. Грађевина је потпуно очувана споља и унутра.

Пећска црква старе српске патријаршије у византијском стилу, који је донекле због примитивних оправака потамњен. Ова је црква више значајна но улози, коју је имала у историји, него по значају архитектонском. Има три напоредо ноложене цркве једнаких висина потпуно одељене заједничким зидовима; средња је црква нешто пшра, а дужа је за олтарску апсиду. Свака црква има по једно кубе; а све три имају једну заједничку широку припрату. Због оваког склопа, велике тирине и дужине а мале висине не даје слику особите гра-ђевине. Од вредности су цркв. подови склопљени од разнобојлих углачаних каменова, распоређених у правилним орнаментским фи-гурама и добро очуван живопис.

Из ових грађевних времена Неманића, задужбина сри-ских владалаца, влаетеле и појединаца, види се да су: раз-нолике по оригиналности склопа -и распореда, по стилу, а савршене но техници, богате орнаментима, естетске по раз-мерима, зидане већином у византијском стилу, који је у народу ухватио корена. Грађевине овог нериода вероватно су изводили домаћи неимари.

III. аериод. У овај период спадају црквене грађевине подигнуте од почетка владавине кнеза Лазара, па до пот-пуне пропасти српске државе.

Опћи карактер цркв. грађевина овог» нериода : све су у византијском стилу, од камена самог или од ка.мена наизменце с цигљом. Имају једно или 5 кубета већпном витких размера. Главна пак разлика грађевина овог периода од оних II. периода је богата орнаментика на споллшм зидовима, док је код оних незнатно или никако примењи-вана. Прозори узани обично дводелни свршавају с луком на ишљак. који нема никако конструктивни карактер, као што је то у готици, него је чисто архитектонско-естегпчни мотив.

Даља је особина ових грађенина н у томс. нгго с\-нлатни зидови подељени у плитке нише зидним пспади.ма

У6

или чешће витким округлим стубовима, које пресецају ненци у висини банка прозорског и изнад прозора те се изнад стубова на тој висини подижу нрофилисане и орнаменти-сане архиволте, које затварају озго поље у чијој се сре-дини налази прозор. Више прозора налазе се орнаментисане прозорске руже, тесане од камених плоча и готово увек прорезане ради пуштања светлости.

Даља карактеристика је, што су спољни Преломи код равни на апсидама обележени још и округлим витким сту-бовима, снојеним за једну трећину за зидну масу, те више прозора такође завршени архиволтама које нису нрофили-сане (луцима), али су који пут богато украшене орнамен-тима у преплету. Ти стубови у горњем делу изнад другог венца. често су вијугасто жљебљени и имају канителе који носе поменуте архиволте. Орнаментски делови су изрезани у Камену.

Код грађевина овог периода опажа се тежња да се споља поред употребе стубова и архиволта, што већма украсе орнаментиком. Техничка страна грађевина овог пе-риода не показује оно савршенстно које се онажа код мно-гих грађевина II. периода, скромнијих су димензија (осим Манасије), нема н|«цизност и у извођењу зидова као пре, из њега имамо знатно мање црквених грађенина, но из II. из сасвим разумљивих разлога.

Крушевачка црква, без сумње је подигао кнез Лазар крајем треће '/« 14. в. Скромних димензија, са запада над главним улазом има једну кулу, и по томе оригинална по склоиу. Орнаментика ори-гинална сиолл доста примен.ена.

Раваница, близу Ћуприје, подигнута вероватно у скоро за кру-шевачком црквом. Задужбина киеза Лазара. 5 кубета лепог орган-ског склопа у целини, лен утисак због витких размера, малих димен-зија са доста орнаментике. Истог карактера као и крушевачка црква.

Љубостиња, у близини Трстеника, по часа од леве обале зап. Мораве. Задужбина кнегиње Милице, сазидана вероватно пред крај XIV. в. Скромних димензија, необично лепих прозора. Орнаментике има у камену око врата и прозора и на ружама споља, као и на западни^ вратима унутра, само нешто маље, но на напред помену-тим. Неимар је Раде Боровић, »протомајстор«, као што стоји у резано на каменом прагу заиадиих врата.

Каленић, два часа на север од Љубостиње. Задужбина Деспота Стевана (високог), сина кнеза Лазара и Милице, подигнута вероватно у почетку XV. века. Скромних димензија и лепих размера Ориги-нална и значајна грађевина по структури својих зидова спрља, који својим шаренилом камена, онеке и лепа у бојама чине живописан

97

утисак. Најбогатија је орнаментиком између грађевива овог периода. 'Гехника, нарочито обрада камена савршенија је него на грађевинама напред поменутим.

Манасија, 3. часа источно од Свилајнца. Такође задужбина Деспота Стевана из прве '/« XV. века. Одликује се од осталих гра-ђевина овог периода својом величином. Веома је лепих и витких раз-мера, са 5 кубета на цркви. Сва је од тесаног глатко обрађеног камена. Осим величине истиче се од осталих и својом техником, која је толико савршена, да се по прецизности обраде камена и кон-структивном склопу већма ближи техници црквених грађевина ро-манског стила II. иериода, иако по 1-лавним спољашњим архитек-тонским елементима прииада овом периоду. Нема украсних орна-ментских делова у камену на спољњој фасади, као и на осталим грађевинама ове епохе, чиме нредставља засебан тин ове епохе ви-зантијског стила. ПрвобиТни нод у припрати сачуван је до данас, а склопљен је и» разнобојних (бели и црвени мрамор и модри сер-пентин) каменоВв, тв се може сматрати због техничке своје обраде као ремек дело V овом послу.

Велуће, Н часа јужно од Трстеника. Црква је многнм премази-вањем, нреимакама сноља много изгубила од свог првашњег карак-тера. али се »о орнаментици и по свему оф-алом мсвке уврстити у грађевине оне енохе и вероватно је саграђена у првој нолонини XV. в. Техничка обрада доста је нримитивна.

Руденица, један час јужно од Велућа, у рушевинама, скромних димензија, али веома леиих размера. Сва је од тесаног и полутеса-ног камена. Богата је орнаментима у гамену око врата и прозора.

Сшара смедеревска црква на гробљу. сазидана од полутесаног камена неједнаке величине вероватно ча владе "Бурђа Смедеревца, дакле у другој V« XV. в.

Са опадањем српске државе, опадала је и црквена архитектура, док није са пропашћу последњих српских де-спота у Срему « она сасвим ишчезла. Последње грађевине овог периода подигнуте су у Фрушкој Гори, те са на за-осталима из овог доба опажају још по неки трагови стила ове епохе или уопће византијског стила. Интересантне су цркне у Фрушкој Гори грађене од каменаманастири Шишатовац и Привина Глава, парохијска црква у Каме-ници, и у Бачкој ман. Ковиљ.

Сви ови сдоменици старе српске црквене архитек-туре, величанствени сами по себи, били су још украшени и другим одговарајућим уметностима. Зидове изнутра кра-силе су фреске, живопис израђен кичицом налепу; малтеру. Места без украса у храмовима покривали су ручни радовц незени златом и сребром. Богослужбене књиге у овим хра-мовима биле су оковане златом и сребром, а иницијали и

98

писмена у овим књигама била су украшена оазнобојним уметним шарама. Црквени сасуди били су такође од злата и сребра. Све то заједно са овим споменицима старе српске црквене архитектуре. јесте јасан доказ некадашњег богат-ства земљв и уметничког смисла владалаца и народа; јесте видљив знак високе културе свога времена и сведок по-божних осећаја српске душе према Богу, који остадошс овековечени у мрамору, камену,. злату и сребру.

28. Главни делови храма и његово уређвње у старини.

Старе хришћ. цркве имале су ова три дела: 1. аро-наос цркве, крбшос,, уе8ћћи1ит, притв«р&; 2. лађа цркве,

паУ18 беи агса есс1ез1ае, кораклк церковнми, и 3. олтар цркве, ^оосаот^рсоу, ск. блтЈрк, |Зг){Ј.а, з и ^ е д а т , бусоу, бусоу

крга$их&р10ч, ргебћу1епиш. 1. Пред црквом био је саољашњи аронаос, непокривено

место, око кога је био рогћсиа, покривен ходник, а кров ход-ника био је на стубовима. НепОкривен простор у средини про-наоса звао се АОХТЂ или А И - Р ^ , аћпшп, Гтр1и,ушт. У средини спољашњег пронаоса или атрија био је суд с водом, ^[Затг^, хоХорјкТо̂ , ср(.аХгЈ, е̂русф, сапШагиз, 1утрћаеит, 1аћгит, у коме су они који су улазили прали руке, чиме су хтели пока-зати унутрашњу чистоћу духа. која се захтева при мо-љењу. Св. Јован Влатоусти о овоме каже: »Пред црквом стоји суд с водом зато, да би хришћани пр.и молитви могли подићи Богу чисте руке«.1)

У спољашњем пронаосу стојали су покајници *1ослед-њег разреда,*) а звали се хХаСоутед, Пеп16з, плачући. или

^е(|га^6реуо(, ШетапГез, зимовњаци, наиме велики 'грешници, којима је био забрањен боравак у покривеном трему, и који су морали бити на отвореном непокривеном просгору. Исто тако су у спољашњем пронаосу стојали сироти, а ту су се држале и агапе и сарањивали мртви. Данас уз наше цркве немамо спољашњег пронаоса. Он би се могао замислити на простору са западне стране цркве. између ограде порте и улаза у унутрашњи пронаос.

*) 1оаппев Сгуво$1отив, Нош. 3. т ер. II. ас1 Согт(ћ. сар. 4. Испор. • Н о т . 72. т 1оаппет, и РаиНпив N01., Ер. 33. а<1 А1е(ћ1ит код М1§пе, Га(г. 1а1. Т. 1ЈХ1. 346.

•) Еи$еШх. Нн(. есс1. I. X. с. 4.

99

Из спољашњег пронаоса улазило се у унутрашњи аронаос, који се звао нартекс ^Ар&гјј;), • одељен од лађе цркнене зидом или стубовима. Унутрашњи пронаос звао се и рај (ларАбз(оо?), јер су на унутрашњем зиду обично били насликани Адам и Ева у рају, ради символизовања идеје, да из раја изгнани наследници Адама и Еве у цркви Хри-стовој налазе изгубљени рај. Овде су стојали катихумени I. разреда, енергумени и покајници П. разреда, звани ахросо-Јхе̂ оц ашћеп1ез, слушаоци.1) Исто тако овде се држала бде-нија. литије, погреби ч т. д. У унутрашњем пронаосу на-лазио се суд за крштавање, хоХир^О-ра, р1зсша, који је често био смештен и у посебне зграде т. зв. баптистерије, крстионице. Унутраш1ви пронаос одговара нашој данашњој женској цркви, наперти.

2. Из унутрашњег пронаоса улазило се кроз троја нрата у лађу (наос) Цркве, које нам име показује, да ми на овом свету пловећи по бурном и опасном мору, терани овамо и онамо. у лађи цркве налазимо спас и уточиште, као и Ноје у ковчегу. Лађа је имала три дела, средњу и две споредне лађе, све три одељене једна од друге стубовима, зидом. или дрвеном или гвозденом преградом. Десна јужна лађа била је одређена за мушке, а лева северна за женске, и то тако, да су у најстражњем оде-љењу сваког од ових делова били катихумени П. и III. разреда и покајници III. и IV. разреда. У средњем оде-љењу стојали су верни, и то непосредно пред катихуме-нима и покајницима, ожењени и жене са својом децом, затим одрасли младићи и девојке (последње место звало се 7сар9«у(х(о )̂. Најпосле у трећем (предњем) Одељењу стојали су монаси, Богу посвећене девојке и удовице (ово се место звало цатроу(х(оу, ша1гопаеит). Ова одељења била су одељена једно од другог. Свака споредна лађа имала је засебан улаз, и вратари (остијарији) и ђаконисе бринули су се за одржа-вање реда при улазу.*)

У средњој лађи према ллтару налазио се на узвише-ном месту амвон (брЈЈшу, атћо од о^ајЈа&е^, успињати се.

') Испор. Соп$(. Ар. 1. VIII. с. 5. Ва$И. Ер. 217. аК АтрћН. <1е сапопЉив <М1?Пе, Ра(г. р. Т. XXXII. р. 797. е( 803); Отееог. Иу$$. Ер1з(. сап. аа 8. 1е(о1ит, МеН(. ер1вс. с. 5.

' ) Зтгритакшу 84 о1 р^у тсиХшро! т4; ш1Моо( х&у Мртч гоиХаооогм; аиха;, а[ 8к ви^хоуос ш1( хЛ{ тшу -руа1хву, Вћ»)У *аоого\оут. с,опз(. Ароз(. 1. II. с. 57.

<101 117

узлазити, лат. зивдезШт), узвишен подиум са две или три степенице, на коме јебио пулт за литургичка читања, отуда се и звао амвон Р̂ РА ТА̂ <Ј>ауушот©у, зи^езШт 1ес10гит, ИЛИ такође и ^лкбг^»V, апа1о^ит, и ри1рИит.

Одавде се читале св. књиге и диптиси, списак жи-вих и умрлих чланова цркве, који су били заслужни за њу. Исто тако употребљавали су каткад епископи и презвитери амвон за проповед. У овом делу храма, и то пред олта-ром, било је такође место за цара и друга угледна лица.1) Ово место, на коме су била места и за појце, певнице, и нижи клир, обично се звало ашкка, осоХеЈа, аолеТоу, а<оАеб$. Ово место било је одељено од олтара као и од осталог дела лађе гвозденом или дрвеном преградом (шухШед, хаух&ен). Преграда према олтару имала је троја врата, од којих су средња имала завесу, покривач, која се у сећању на храм СЗавета и шатор завета звала хаталНаоца и хататс&сао{1а цоатс-Х6У, р^Ха Т?|С 1ххХт/а(а$. Н>у су при богослужењу свлачили и нанлачили ипођакони и аколути. Са узвишеног места на солеји обИчно се држала проповед. Простор средње лађе према вратима био је одређен за странце и путнике.*)

Црквена врата символизовала су Спаситеља нрема Његовим речима: „Лзх Земк дмрк: мнвк> 2ци кто книдгг*, сћсггсд, А киАдгп А Азпдггж, А пАжитк мЕрАф<тх". Јов. 10, 9.

Врата средње лађе имала су два крила, приказујући њима два завета. У ту сврху, ливена често од метала, била су украшена рез-баријама и резаним сликама из Старога и Новога Завета. Обоја врата споредних лађа била су уЗана, да би подсетила верне на речи Хри-стове Мат. 7, 14: ,,«Ј-ЗКДА кратА, А т4ссниА пјтк ккодАА кх жнкетх„ А мАли> Дух встк, Лж« Акр-ктЛгстж вгб".

3. Трећи део цркве био је олтар или место где се скршавају св.тајне. Овај део имао је облик полукруга илв шкољке, ради чега се и звао ар81з, сопсћа уе! сопсћи1а. У средини на горњем делу полукруга било је узвишено седиште, хеЈНбра, зедез а11а или престо (Фрбуос) епископов, а с обе стране овога беху седишта презвитера или престоли П. разреда, З-рбтлх беотерос.«) Седиште епископа

<) Иоготеп., Ни*. «ос1. 1. УП. с. 86. -*) Испор. 1*0 АЧаИиз, Ое гесеп(. втаесогит .(етр1п, с. 2. 8- В. ») ЕшеМиз, ШаС всс1. 1. X. с. 4. 61 с. 6 ; 1. VII. с. ЂО.ЈСоМ. АроИ. I. Ц„

с, 18; Огееогп №и. С а г т т и т 1Ц>. II. Ни(опса; Сагт . 11. ает1(а аиа; ТћеоЈогеГ_ НмС есс1. 1. VII. с. 3.

и презвитера, звало се колективним именом аиу&роуос. Од презвитерских седишта обично се звао цео олтар лреајЈоЈ̂ рсоу, рге8ћу!епит.

У средини олтара стојао је свети сто бли престо, на коме се свршавала св. евхаристија. С обе стране (лево и десно) престола налазили се пастофорији, тк Јгаатофбрса, наиме собе или простори за чување сасуда и ствари потребних за св. евхаристију, као и богослужбених књига. У десном пастофорију чувао се хлеб и вино, путир и остале ствари потребне за свету евхаристију, и звао се лр6&ео1$. У левом пастофорију биле су одежде, књиге и друге потребне ствари за богослужење, и звао се ахеоофиХЛхсоу, бсахоусхбу. Где није било такових соба, постављани су десно и лево столови, од којих се на једном, који се звао гсаратрАтсе^оу и Т1р60-ео1$ (рага1опит, оћ1аИопапит), између дарова донесених од хришћана одабирао хлеб за енхаристију, дочим су на другом, званом Р-ђца ТШУ бш-к&ш, биле богослужбене одежде и сасуди.1)

И данас имају цркве три дела: олтар, лађу и пронаос. Даље ћемо говорити о овим делонима данашње цркве.

29. Олтар и његови предмети.

Олтар (а11а ага, узвишен жртвеник) се обично зове тб. тшу буи^, {к>а1аатађркл<, најсветији је део храма, јер се у њему свршавају најважније св. радње. Најглавнији и најважнији део олтара је св. и часни аресто, који се такође зове О-ооихопђри̂ или трЛта^а, Корсоо тр&ге&г, трбта^а Ц>а, ауСа, цоатсхтј, сФ&ато? и т. д., на коме се свршава бес-крвна жртва НЗавета и на коме'је Христос у св. евхари-стији присутан у виду хлеба- и вина. Зато што је жртва НЗавета средиште целог искупног дела и снега богослу-жења, због тога не може ни једна црква бити без о^тара. Св. апостол Павле каже о олтару (Јевр. 18, 10): „Имддш (ж() олтарк, © Н1Г1&Ж1 Н1 и<и8т& власти мсти слбжацЈШ с^ни", и зове га »трапеза господња« (I. Кор. 10. 21).

Свети престо је слика гроба Христова, символ стола Господњег при последњој тајној вечери, крста и раснећа Господњег, слика престола на коме седи божанско јагње

') ВШетОп, Ше тогх. Бепкф. 4ег сћпв1. ка(ћ. К1гсће, 4. ' В. 1. Тћ. р. 139; х ва. а. тћ. р. ш .

102

(Откр. б, 6), и под којим душе оних, који су погинули за реч Божју (Откр. 6. 9), чекају своје прослављење.«') Св. пре-сто стоји посред олтара, јер је ИХ, који се приноси на пре-столу на жртву, извршио искуиљење у средини земље (Пс. 73, 13), и иредставља оно исто, што је представљао веК сто у храму Соломонову, који је био постављен у средини светиње. Часни престо је узвишен и има четвероугаони облик, јер се на њему сврш&ва бескрвна жртва за све људе четири краја небеска, а гради се тако, да камена плоча почива на једНом или четири стуба или на четири дрвена, камена или мраморна зида, и то изнад гроба мученичког.*)

Вато што св. престо пре свега символизује гроб Хри-стов, покрива се прво, као тело Христово, једноставним бе-лим покривачем, који се зове срачица (кошуља, хатаоАрха). Преко срачице меће се светао и што је могуће лепши покривач еобот^, (раИа), а зове се и тратее&хрброу. Симеон Солунски каже о оокривању часног престола: »Прво се мећу четири платна на четири краја св. престола. која имају имена јеванђелиста, јер лресто представља целу цркву, која се сакупила из свију крајева земље Господње, а по-дигнута је проповеђу јеванђелиста Када се поставе четири јеванђелиста, положи кошуљу св. стола, која представља покривач, у који је било увијено тело Христово. Затим постави хаЉину св. престола, која, зато што је светлија, представља славу Господа... или одело Сдаситељево, које-је сјало као светлост.« (0 храму с. 112.)

Испод престола мећу се у једном сасуду мошти му-ченика или других светитеља, који се за Христа борили. Св. реликвије мученика или других систитеља мећу се испод престола због обичаја хришћана у првим вековима, да подижу цркве на гробовима •кученичким, као и због изричног прописа цркве (14. кан. V. карт. сабора, и 7. кан. VII. вас. сабора).*)

На св. престолу имамо даље илитон, 61АТЈТ4У (ОД Е1Л«О, увијам, лат. согрога1е), наиме платно редовно од лана, у које се

*) Ислор. 5. Сегтам, Вегиш есс1. Соп(етр1. код Мдое, Ра(г. 6г. Т. 96. р.. 367—988. а Симеон Солунски, 0 хр&му, гл. 132.

•) Испор. Вешлминг, Новаи Скрижалв 1870. стр. 16. ш 866. • Симеон Со~ лунски, 0 храму, гд. 101. и 133.

') Испор: Откр. 6, 9. СургШпиз, УБег 4е 1аиде Маг1угп п. 29. и Симеон Со-лунски, 0 храму, гл. 133.

109

увија сп. антиминс. Илитон, који спомиње Исидор Пелусиот,1) означава оно платно или убрус, којим је била увијена глава ИХриста када је погребен, и који су Апостоли после васкрса видели (Јов. 20. 7): „и свд^рк, иж< в*к на гд4в«к вг», н< с* ризами д|жЈфк, но ШСОБХ свитх на вдинНг/МК лскст̂ к . У илитон с.е увија антиминс место и р.(уоа, ЈАСУОКЛ>; р^оиу, сто, апћшепвшш), наиме обично или свилено платно са сликом полагања Христа у гроб, на који се мећу при свршавању Св. жртве часни дари. На престо се меће даље ручни крст за благо-сиљање народа, без кога не може бити ни једна литур-гичка радња ни обред, а други крст са сликом распећа Христова и дршком поставља се у средини чело источне стране престола, и носи се при опходима, јер је крст оруђе на коме се Христос принео на жртву за наше спасење, па зато не сме ово оруђе изостати тамо, где се ова жртва свршава.

Затим се на св. престо поставља св. јеванђелије, које представља новог законодавца, ИХриста. У неким црква-ма подижу се на четири угла св. престола четири сту-бића, на које се поставља шатор у облику куле, балда-хин, небо, који има да штити престо, и зове се грчки хсршри ,̂«) хфштбс, троиХХСоу, торуод, а латински се зове аћогшш, 1игпз, итћгаси1иш,- агса и т. д. Шатор изнад престола пред-ставља небо, и зато се на њему везу или сликају сунце, месец и звезде. У старим временима висио је у средини шатора златан или сребрни голуб као символ св. Духа, чијом се силом освећују св. дари на св. престолу. Отуда се зове простор између овог шатора и св. престола терсотк-рсоу, од терсотерА, голуб. У голубу се обично чували св. дари.*)

Данас се обично у свима црквама налази на св. пре-столу кивот, ковчег, обично у облику мале црквице, у којој

») 1вШоп Ре1изш1ае Ергв1о1агит Пћ. I., ер. 123. Ек>го1ћео сотШ (Мјрпе, Раћг. р. Т. 78, р. 264.-265.)

' ) Етимологнја ове речи се раано тумачи. Према Герману (Вег. есс1. соп-(етр1. у М1$пе, Ра(г. р . (. 98. р. 390.) долааи од хф, хфотб;, ковчег, и Љри>у, светлост Господња (хб ^&р хф, 1<га нфвп&(, хб 8» "Орип, фшхшрб; КорСоо $ ср&( ваоО). Други држе да ово иебо има своје име »СИЈОПШП« аато, јер су у еуду, који виси у средини шатора, били св. дари, св. јело (сШив). Други опет ваводе реч хфорип од јевр. речи „кебер", гроб, јер су одтар • гроб сличии појмова.

*) Испор. Јоаппез Сћгузоз1., Н о т . 6. де ћеа(о РћПортпм (М1рте Ра(г. рг. Т. Х1ЛШ. 763.)

104

се чувају освећени дари за болне и за свршавање ли-тургије пређеоснећених дарова, отуда се и зове дарохра-нилница.1)

Источно од св. престола у средини полукруга уз зид, налази се на узвишеном месту горњи аресто (ха\Шра, д-рб^ђ који зоне св. Јован Златоусти у својој литургији тђ ха{Нбра. На овом престолу седи епископ за време читања апостола на св. литургији, представљајући ИХриста. С обе стране горњег престола су у катедралним црквама спо-редни престоли, ^р^ос бебтероц на којима седе свештеници који служе заједно са епископом, представљајући апостоле. Горњи престо представља небесни престо ИХриста, који седп с десне стране Нога Оца, дочим споредна ирестол>а свештеника приказују учествовање апостола у слави ИХри-ста. Зато се на зиду изнад епископског горњег престола обично слика ИХ где седи као архијереј на престолу, и благосиља народ, а изнад осталих споредних престола мећу се слике светих апостола или св. јерархД:') Василија Вел.. 1'ригорија Вогослова, Атанасија и т. д.

Лено од ирестола је жртвеник или проскомидијарион. у старини -рЗд«а1б, пр|длож»н?1, јер се на њега иостанљају од хришћана принесени дарови и снремају за св. енхари-стију, а ту се чувају и утвари потребне за св. евхаристију. Жртненик се зове зато. што се на њему -спремају хлеб и вино за приношење санршене жртве на св. ррестолу. Зато што се на проскомидији указује на прилике око рођења и смрти ИХуиста. представља жртвеник пећину или -место ^де се ИХристос родио, као и гроб у коме је погребен. У предложењу се налази обично слика расиећа.*)

Десно од св. престола је скевофилакион (ахеоофЛАхсоу), ;ђаконик (бсахоусхбу), где се чувају одежде и црквене књиге. Зове се ђакоником, јер је чунање споменутих ствари била дужност ђакона. Зидови скевофилакиона су украшени сли-кама ђакона, који су били увек спремни за св. службу, зато се и сликали са орарем у руци.4)

') Види Симеон Солунски, 0 храму, гл. 137. ') ВешнминЂ, Новад Скрижалћ, стр. 85. Д. Смолодовичг, Литургика стр. 38. ») Симеон Солунски. О храм%, гл. 137. и Оегтап., Вегиш всс1. Соп(етр1.

код Мдое Ра(г. «г. Т. 98, р. 360. *) Симеон Солунски. 0 храму, гл. 101. и Вешиминг, Новаи Скрижалћ, стр. 86.

<57 117

80. Лађа цркве.

Други део цркве је лађа, наос, или део храма где стоје верни за време модитве и богослужења. Овај део храма дели од олтара иконостас (»ХОУООТ&ИС или тбртеХоу), дрвена, камена или метална преграда украшена сликама.

Св. олтар је био у старини од осталог дела храма одељен гвозденом1) обичном преградом, на којој су биле св. слике, које су досизале само до цррију, а ова гво-здена преграда звала се хгухАСбе?, хаухШ.ос, сапсеШ. Цар Јустинијан променио је облик ове преграде олтара тиме, што му је додао стубиће, којима се поједини деловк ограде делили и везинали, а простор између њих украсио је св. сли-кама. Нешто касније учињена је на овој гвозденој огради још једна значајна промена. Изнад стубона поврх олтарских врата положен је хоризонталан архитрав, наиме дрвена, мра-морна или метална греда, да- би тиме стубови били учвр-шћени, и да се неби ограда помицала при отварању и затварању врата. Ова се греда звала шгерЗ-орсоу, а служила је за везивање стубона, касније је постала и украс, због чега се и звала хоорС-лјд, и на њу је постављен крст са сликом распећа, као символ и знак победе хришћанства. С вре-меном додане су још и друге слике, и тако се образовао читав ред слика. На то је дошао други ред, затим трећи ред слика, и тако је постао наш данашњи иконостас (од г1хшу и от&зц, е1хоу6отао(5 или е&оуоатаосоу) или једном речи тбртслоу, који је већ у време цара Василија Македонца (867.—886.) у данашњем облику постојао, у које су време иконе постигле своје највише поштовање, а иконостас достигао последњу фазу развића. Иконостаси подигнути у многим цркнама саграђеним од споменутог цара, постали су узор иконостас& каснијих времена.

Иконостас има троја врата кроз која се улази у олтар, и то северна, средња и јужна врата. Средња врата зону сб царска (чНЈрас [ЈаасХгха''), јер кроз њих за време прено-шења св. дарова са жртвеника на св. престо пролази цар и Госнод неба и земл>е, да постане вернима храна. Према другима зову се ова врата тако зато, што је кроз њих од лајики. само цар мОгао своје дарове унети у олтар.*) Средња

') ЕизеШз, Н1*(. есс1. I. Х. с. 4. *) Испор. 69. кан. трулског сабора.

106

нрата зону се још и света (Обрас &у1а 1), јер кроз њих смеју улазити само лица, која су добила освећење у тајни свештенства. Остала двоја врата зову се ђаконска или анђеоска, јер кроз њих улазе и излазе ђакони, који пред-стављају анђеле. На царским вратима се од олтарске стране налази скупоцена завеса од какве материје у боји, хата-гс&гаора, која се или одозго доле спушта, или с једне стране на другу нуче. Завеса је служила у старој цркви за за-кривање унутргћнњости олтара, да катихумени, покајници, јеретици и незнабошцц, који су се у цркви с.мели задр-жавати, не би нидели радње које се свршавале у олтару.1) Данас се навлачи завеса да би се означила већа или мања важност радња, које се свршавају на св. престолу.

На царским вратима, која представљају небеска врата,*) сликају се благовести иресв. Богородице, као почетак на-шега искупљења и ради сећања, да су нам се ваплоћењем Слова Божјег отворила небеСа. Са обе стране ове слике сликају се четири јеванђелиста, да би се тиме означило да су и они као и Арханђел Гаврил јавили свету радосну вест искупљења човечјег рода. На остала врата олт^ра сликају се св. ђакони са орарем у руци или св. анђели, који нас подсећају, да тамо, где Бог седи на престолу, при-личи ступати са анђеоском невиношћу и побожношћу.

Сва преграда или цео иконостас од стране лађе по-кривен је иконама сликаним у византијском стилу, које су одељене једна од друге уметнички украшеним стубићима, а обично су урамљене изрезаним венцем од цвећа, лишћа и лозе. У првом реду иконостаса, наиме између царских и побочних врата према југу је икона Сааситеља ИХриста као аророка или учитеља, а према северу икона Матере Божје. У истом реду десно до иконе Спаситеља је икона св. Јована Претече, а до иконе Матере Божје је слика светитеља или аразника коме је црква иосвећена. Ако је храм цркве Св. Јован, онда до Богородичине иконе до-лази лево ирема северним вратима икона светитеља кога народ највише поштује, н. пр. св. Николе, или икона којег српског светитеља.

') Испор. Ив. ДмишревекШ, Истор. догмат. и таинствеи. изт.нснен1в на ли-турпм, Иад. IV. 1866. стр. 71.

' ) Испор. Г е р м м , *1<лмр(а ђ а Д . ха( рогох*] »«а>р(а Мдое, 98. р. 386—386.

ШЈ

Испод ових слика, ако има места, у многим црквама су још четири слике, и то догађаји из СЗавета који се односе на бес-крвну жртву НЗавета, н. пр. служење свешшеника Захарије у храму Божјем, која нам слика показује да се у олтару свршава вечна жртва символивована жртвом- СЗавета; или иодизање змије од меди у пустињи, што символизује крсну жртву Христову, која се на престолу увек обнавља; или жршва Исакова, која исто тако сим-волизује крсну жртву Христову, која се за наше спасење нецрестано свршава у светињи над светињама; или најпосле жршва Мелхиседе-кова, која символизује бескрвну жртву НЗавета, или други слични догађаји из СЗавета.

У другом реду изнад олтарских врата мећу се слике 12 великих иразника Госаодњих, и то по хронолошком реду с леве на десно. У средини овога реда слика изнад царских врата је слика тајне вечере, да би се њоме означила она радња, која се свршава при св. литургији у олтару. Над царским вратима, а испод ове слике, у многим црквама налази се још платно, на коме је насликана нерукотворна слика Спаситељева, коју је ИХ послао Авгару, цару Еде-ском. Ова слика меће се овде да би Хришћдни имали увек пред очима благе црте лика ИХриста.

У трећем реду су иконе св ааостола. У средини овога реда слик4 изнад царских врата је слика Спаситеља као цара и првосвештеника. а поред њега с једне стране је слика Матере Божје, која је у молитви представљена и св. Јован Крститељ с друге стране. Зато се ова слика зове ббтЈотс, молитва, посредовање, или трСцор<роу, јер су на слици В лика, или најпосле гахттохрбтшр, јер је на њој насликан ИХ као свемоћни цар неба и земље.

Последњи и највиши ред приказује аророке СЗавета, у чијој је средини Мати Божја, држећи божанско дете на рукама, предмет пророштва њихова, због чега се пророци сликају са символичким знацима, којима су тајну ваплоћења предсказали. На челу иконостаса је слика расаећа ИХри-ста, чиме је ИХ као свештеник извршио дело спасења-С једне сгране крста и распећа је Мати Божја, а с друге стране св. апостол и јеванђелист Јован.

И тако нам иконостас живо представља троструки позив ИХриста и шиљање апостола и пророка, приказује нам целу историју Старога и НЗавета, и јесте такс рећи отво-рена књига, из које може сваки човек прочитати најгл&в-није догађаје и главно учење хришћанске вере и непре-

104

стану опомену, да и ми треба да се угледамо на пример светитеља, ако хоћемо да дођемо у радост с њима пред Оца небеског.

Иконостас се поставља у црквама не само ради украса и буђења побожности код верних, него и ради тога, да у св. олтар осим посвећених лица и владара, код причешћа и приношења дарона, нико не би улазио. Јер кад већ у СЗавету ником осим првосвештеника, и то једном у години, није било дозвољено ући у светињу над светињама, која је била само сенка снетиње над светињама НЗавета, тим пре не може бити дозвољен непозванима улазак у светињу НЗа-вета, која није сенка него истина, и где је сам Бог под ви-дом хлеба и вина присутан.1)

Но ипак поред свега тога смеју неки лајици са бла-гословом свештеника улазиги у олтар због служења у олтару, али само такови, који се одликују побожношћу и добрим животом.

У лађи цркве пред иконостасом је узвишено место, одељено степеницом од осталог дела лађе, које се зове солеја (ошХеСа, ошХба, ошХеТоу), зоПит (престо), ИЛИ хор, х ° -Р^- Солеја се зове зато, што је у старини на овом про-стору »био царски престо, а хор зато, што се овде појци скупљају. Према Симеону Солунском ( | 1429.) (гл. 136.) сто-јали су на овом месту ипођакони, лектори (чаци) и појци, због чега се и зове овај део храма:олтар чатаца ([%ХА ТШУ <&а-ра>ота̂ ). Према другима се на овом месту деле св. дарови, а узвишено је, да би свештеници и ђакони лако улазили у олтар и излазили из њега у лађу. Певнице или пултови за појце и чаце мећу се с обе стране лађе иза стола епи-скопског и столова клира.

У лађи цркве имамо још ове предмете: а.) амвон ( б р ^ , атћо, од ^ајЗа^гсу, узлазити) је узвишен

подијум*) наспрам царских врата, одакле ђаконн читају је-

•) Лаодикијски сабор у 19. канону иамеђу осталог каже ово: »И само по-с в е ћ е н ш особама може бити допуштено, да улаае у олтар да се првчешКују«. А 69. кан. VI. васељ. саб. каже : »Нека ј е аабрањено свакоме, који ј е иа реда све-товњака да улааи преко ограде светог олтара; и само је власти и господству цареву, кад аажели принети дарове Створитељу, ово допупггеио по неком врло старом предању«.

*) Лмвон има у обичним црквама једиу степеницу, у епископским две, у митрополАтским три, а у патријарашким четири степеиице.

<57 117

ванђелије и говоре јектеније, а свештеници држе нроповеди, као што је. ИХ често са узвишеног места, н. пр. са брега, са лађе, проповедао. Многе цркве у старини имале су два амво-на. један са леве или јужне стране за читање апостола, а други с десне или са северне стране за читање јеванђе-лија и за проповедање. Што се тиче облика амвона, имао је у старини облик округлог или четвороугластог подијума, на који су са јужне и северне стране водиле степенице, и на ком се за литургичко читање налазио пулт (налоњ). Данас је обично амвон округао, са једном или више сте-неница около, а пулт је покретан.

У многим црквама нарочито у катедралама и данас имамо за проповед место амвона у близини олтара са се-верне стране узвишене предикаонице, које су дошле са за-пада у наше цркве,.на које се узлази степеницама или кроз зид. Ово је место само за проповед и им"а различит облик, према стилу цркве. Символи и фигуре, којима је нредикао-ница украшена су чеето: голуб. симпол св. духа; крст,котва и срце, символи вере, наде и љубави; труба, символ снаге, којом треба да се нроповеда реч божја; четири јеванђелиста и т. д.

б) Тетрапод, мали сто са четири ноге, кроау.ичгр6.р1о\, на коме је Слика Спаситеља или светитеља, коме је црква посне-ћена, и св. крст, пред којима се Хришћани моле и клањају.

в) Столови црквених предстојника с обе стране солеје, и то с десне стране сто епископа, затим десно и лево столови осталих чланова клира, затим столови чоњег дела лађе (отаовса, зесПИа) за старе и слабе, а угледне чланоне цркве. Испод леве певнице је обично престо Богородичин.

г) Певнице, хорови или пултови за чаце и појце, који су обично са обе стране солеје, за" наизменично појангв црквених песама, а представљају анђеоске хорове.

Д) Аналогиј, налоња (^аХбусоу, апа1о^ит), зове се по-кретан пулт, који се може носити, са кога се чита Св. Писмо.

81. Пронвос или притвор цркве.

Део цркве од западних великих врата на која се улази у храм, и између лађе цркве, зове се аронаос или ари-твор цркве, ариарата, араарата, аааерта (од гар&сато«). Овде је у старо време била — а налази се и данас, и то у притвору десно — крстионица, хоХорР^тра, р1зсша, где

<60 1

се крштава; у притвору стоје такође жене, које долазе •40. дан после порођаја, да им се очита очистителна мо-литва. Овде се даље свршавају литије према примеру старе цркве, погреб и други литургички обреди.

У многим манастирским црквама меће се у притвору, и то лево, сто за заједничке обеде монаха, на који је мир-ским лицима дозвољено доносити јело ради благослова, н. пр. на дан пасхе. Ово је према старој навици, по којој су агапе после литургије држане у притнору.

Што се тиче украса притнора, украшавала су се на њему врата која воде у притвор (а звала се О-брас реуЛХас или (ЈруораС), тако и она, која воде из притвора у лађу (а која се звала 7шХа1 (орами или та^ тсреајЗот^ра^), којих да-нас обично немамо. Ова нрата су прављена обично од нај-

јачег дрвета, и посвећена им је особита пажња. Често су покривана златним или сребрним плочама и украшавана арабескама. Исто тако су ливена од бронзе, бакра и т. д.

Данас обично немамо спољашњи притвор него само унутрашњи. Данас у томе делу храма стоје женске, а отуда се зове женска црква.

Под цркве је обично од мраморних нлоча или од раз-нобојног камења, поређаног у извесним шарама. Зидови цркве су обично украшени мозаиком, натписима, исто тако сликама на кречу, дрнету, металу или платну.

32. Параклиси или капеле.

Параклиси (тсареххХт]о{ац о1хо( лрооео/г^, 7грооеихт̂ рса, О!ХО1 ебхт̂ р1оц <1отиз огаћошз, ога!опа) ИЛИ кааеле (од сареге, обухватити)1) су мале црквице у којима се моли

' ) Име »сарре1а< аначи мали огртач (сарра — дија (о(ит сарЦ ћот1пет ) , нарочито мали огртач св. Мартина Турског (-Ј- 397 (404)), који се као светиња чувао на двору меровинго-франачких краљева. Употреба овога имена аа назив цркава дошла ј е овако: Име капела долааи тек од 7. или 8. века. Једна од иај-већих светиња коју су имали франачки краљеви, била ј е сарра, груб огртач са капуцом, св. Мартина Турског, који се због тога, пгго је био мали, авао сареНа. Црква, у којој се чувао овај национални паладиј на франачком двору, добила ј е то исто име саре11а, а иарочити краљевски свештеници, кааелани, морали су г* на овом месту чувати, • у рату и у миру свуда ва краљем носити. Отуда су при-ватие краљевске цркве на аападу добиле име капеле, а аатим све мале црквице, које нису биле парохијске цркве. (Види Негго^ и. РИ((, Веа1епсус1ор&|Ие Иг Ље рго(. Тћео1. и. Кјгсће Т. VII. р. 489.). А са аапада је ово нме з а оаиаку малих цркави прешло и на исток.

17

и служи приватно и јавно богослужење, али не за једну обичну црквену опћину У првим хришћанским нремени-ма када се богослужење вршило само у епископским црква-ма, купили су се хришћани на гробовима мученика, где су се молили и Вогу приносили жртве. Изнад ових гробова градили су цркве, које се звале рлртирмц таг!упа, тетопае , код којих је био јздан свештеник рероросрбХа?, |1ерор(ттгје. Исто тако су имућни хришћани већ раио поред снојих палата градили капеле, у којима је служио свеТштеник који је путовао по енархији, или је имала такова капела свога за-себног свештенпка. Епископи су опомињали имућније нерне да подижу капеле, јер је у првим вековима хришћанства била оскудица у јавним храмовима.1) Када су се у појединим местима образовале парохије, то су цркве изнад гробова и капеле поред дворова имућних претваране већином у цркве, одређенс за богослужење целе опћине. Но и касније су подизане приватне капеле. И данас се оне налазе при вла-далачким дворовима и у њима се сме служити' св. ли-тургија према б. кан. гангрског сабора само са дозволом надлежног епископа. А 6. канон гангрског сабора анатемише онога, који подиже своју цркву у којој служи сам себи, да не би ишао у опћу цркву.

Данас имамо јавне и приватне капеле. Прбе су мана-стирске, семинарске, епископске, у којима на богослужењу могу учествовати и остали хришћани. Друге су болАичке, узничке и т. д. капеле, у којима могу само извесне особе учествовати

88. Звоници.') У првим вековима хришћанске цркве није било звона,

)ер нису ни постојала, а и да су постојала, тадашње при-лике неби дозвољавале њихову употребу, јер су хришћани били нрисиљени да свршавају своја богослужења на ме-стима сакривеним од очију незнабожаца. Да би ииак хри-шћани знали када и где се имају сакупљати на богослужење, то су у време гоњења ђакони или тајни гласници, звани 9-ебброцос, ХАУјтђрб?, сигзогез, ргаесопез, јпћчпипћ!, јављали ово. Када је Дрква дцбила слободу и мир, настала је потреба

<) Јоаппев СћгузоИотаз, Н о т . 18. 1п Ас(. Аров(. ') 0 звонима види: Л. Богдановић, 0 црквечим ввонима. Источник 1893.

«то. 377

И А

да се уведу какви год инструменти, којима би се верни по-зивали на богослужење. У почетку се то чинило трубом (1ића), која је употребљавана већ од Јудеја1), затим металним плочама (1т1тпаћи1а), затим дрвеним маљицама, којима се клепало на капије Хришћана, а у манастиру куцало на врага ћелија.*)

Касније су уведене на истоку, за јанљање када почиње бо-бсслужење и када се врше главнији и значајнији моменти ово-га: дрнене даске за клепање које се знале аг^ач-рбч, от^аупјр, отдраупјр ,̂ §1дпит, б1#паси1ит, и гноздене илоче, АусоаЈбтјроу, засгит Геггит. Дрвене даске нрављене су од здравог тврдог дрвета које добро звони. висиле су, а ударало се но њима једном. или са више дрвених маљииа. Гвоздене плоче биле су мање, а ударало се по њима гвозденим чекићем.3)

Дрвена клепала су у источној цркви искључиво и дуго употребљавана, јер прва звона (хартс^/ас), која су тамо по-стојала, су она, која је византијском цару Михајилу III. (842.—867.) год. 852. послао на ноклон млетачки дужд ЦЈгзиб Раћчаапиб. и која је цар метнуо на цркву св. Софије. Но трајало је још дуго. док су звона на истоку ушла у опћу унотребу. јер у 12. веку нису се још свуда унотреб-љавала. Заузећем Цариграда од Турака, који су били не-пријатељи звона, ишчезла су звона у многим местима истока, те се опет служило клепалом. Сада се у неким црквама употребљавају само звона, а у неким (тако и у нашим ма-настирима) и звона и клеиало.

Онће је мишљење, да је звона изумео Павлин из Ноле (+ 431.) у Кампанији крајем IV. века, отуда име сатрапа, кампан. Многи опет мисле, да није Павлин изумео звона, него епископ римски Сабинијан (604.—606.), који је дошао на римску столицу иза сн. Григорија Великог (590.—604.), који их је и увео у црквену уиотребу.')

Увоћењем звона у црквену употребу, настала је такође потреба да се подижу звоници,- торњеви (хартсауЛрсоу), наиме куле, на које се смештала звона. Ови звоници подизани су на неким местима поред цркве према западу као самосталне

») Бр. 2, 2. 10; Лев. 23, 24. *) Са$51ат, Ое соепоћјогит јпзШиЦв, I. 2. с. 17; 1. 4. с. 12. ») Испор. А. I. ВШеПт, спом. д. 4. В. 1. Тћ. р. 284—287. ' ) Испор. ИЛ АицизИ, ОепкигапИкНИеп аив <1ег сћпвИ. АгсћвоЈоре. В. И .

р. 414.

1 1 3

дрвене и камене зграде. Код цркава грађених,. у романском и готском стилу подижу се звоници изнад пронаоса цркве, а ово каткад бива и код великих цркава грађених у ви-зантијском стилу. Међутим обично се код цркава грађепих у византијском стилу граде звоници одељено од црквене зграде, наиме у норти, дворишту цркве. И код цркава зиданих у руском стилу нису звоници спојени са цркпом, него су одељени. Знаменит је звоник т. зв. Иваит> Великј^ у Кремљу у Москви (висок 90 мет.).

Звона символишу глас Божји и Његових слугу, који иозивају верне на молитву. и прчмењују се ча њих речп пс. 18, 4 : Ео кпо 31/ил$ нзмд« к-кцјани и кх концм всшн-нк1А ГЛ4Г0ЛК1 и\%. Глас звона долази као са вишег света у уши и срца верних.

3 4 . Г р о б љ а .

У св. места рачунамо и места где се мртви сахрањују. гробља, хо^гјт^рсоу, соетеГегшш или сЈтеГег^ит, места покоја, места успућа, нрема вери у васкрс и што је смрт нравед-ник? сматрана као сан. Хришћани се одувек одликовалн поштовањем умрлих и њихових гробова. То видимо из Дела Апостолских (8, 2.), где стоји да су се хришћани бринули за тело св. Стефана и сахранивши га, „соткориша плачк вмж надк ни/н*". Писмо, којим је опћина смирнска јавила о мученичкој смрти Поликарпа, спомиње о религиозној свеча-ности на његову гробу.1) Хришћани су се са одвратно-шћу клонили незнабошких празноверних обичаја, који су пратили погреб, као и снаљивања, које су сматрали за неправду ирема умрлима. верујући у васкрс тела. Пошто су Јудеји узели сахрањивање под земљу од Егинћана, то је онда цео хритћ. исток и заиад примио од њих тај обичај сахрањивања. Затосу била потребна гробља. Хришћани нрних векова веома су пазили да њихова места за мртве буду одељена од оних за неверне. Тертулијан ( | 220.—210.) каже: »Иако донуштамо живети заједно са незнабошцима. т»» ипак не можемо имати истога удела са њнма после смрти .*)

Што се тиче места где се сахрањивило, то су хриш-ћани прва три века, држећи се [>имског грађанског закоиа.

>) Шепе, Га(г. рт. Т. 5. со1. 1013. •) ТеП1иИап.,\)е >(1о1о1а1па с. 11 (МЈрпе, Ра(г. 1а(. Т. I р "68.

<115 117

који је заОрањивао сахрањивање мртвих у граду, тражили у ту сврху згодно и достојно место изван града, и то у близини пута. Тако је према Јерониму1) св. Петар сахра-њен у близини тријумфалног пута, а св. Павле у близини пута, који води према Остији. Особито су волели хришћани сахрањивати мртве у близини гробова мученичких'), јер пошто се хришћани код њих скупљају ради богослужења, то се хтело да се гом приликом освежи успомена верних на њихове умрле, и уједно да се препоруче умрли молитви мученика.

У време гоњења и касније, као места за сахрањивање служиле су катакомбе,8) подземни ходници и пећине, ду-гачки често пута по неколико миља, у којима беху многи мученици сахрањени. И катакомбе се звале места покоја, гробља, соеше1епа и посећиване су од верних са великом иобожношћу. И данас има испод великих цркава подземних капела, пећина, хршгтас (хрбтгтш, Сакривам), где се угледна особито црквена лица сахрањују и где се свршавају слу-жбе за мртве. Таква једна гробница је она код славне ки-јевске лавре.

Када су гоњења престала, сахрањивала се телеса мртвих око цркава, или у њихову пронаосу. Неки хришћани су шта више сахрањивани у самћм црквама, али то се сматрало као предност царева, епископа и лица, која се показала заслужнима за цркву. Тако Константин Вел. (+ 337.) и ње-гови наследници, затим, Јова^н Златоусти ( | 407.) сахрањени су у апостолској цркви у Цариграду, а св. Амвросије ( | 379.) одредио је као место свога почивања у Милану, у храму поред олтара.4)

Места, где се сахрањивало, сматрала се као свега и егари цареви су протегнули право азила цркве и на гробља. Повреда гробова. сматрала се као оскврнуће светиње, које се тешко" кажњавало.5)

•) Бе УШЗ П1ив1пћиз с. 1. е1. с. 5 (Мгрте) Ра1г, 1а1. Т. 23. р. 638. е1 646. ') Сађго1, ГНсИоппаие а 'агсћ. сћг«1. I. 479-509 »Аа 8ас1о»«. КГаиз, Неа1еп-

сус1ор. »АД 5апс1оз, ас1 Маг1угев« I. 19. ®) Етимологија ове речи се разно тумачи, можда од хат4 хбрЈа;, код, пор'

пећина. Ое Ко881 држи да је ова реч састављена из грчке речи хахо! и латикгл с и ћ И о п и т ИЛИ ассићИопит, гроб.

' «) Испор. Еизећ., Ое уИа Сопз1ап1. 4, 4; 8осга{ез, Шв1. ес?1. 7, 46; МсерЛог. СаШ$1., Н1з1. есс1. 14, 58; Атђгоз., Ер1з(. 22.

') Сап. 66. св. Василија и 7. св. Григорија Ниског; Со<1. Јиз1. 1. V. Бе зериН. VIо'

Гробља су лежала и леже на неким местима поред цркве, да би умрли хришћани почивали поред оног места, где су духовно живели и где су примали духовну храну, и да би се они, који улазе у цркву сећали својих умрлих и да тиме дође до јасног израза учење о заједници живих и мртвих у Христу.

Гробља морају бити зидом или оградом заграђена, да би била сачувана од сваке злоупотребе и оскврнућа. У средини гробља подиже се велик крст, а мртви се полажу у гробове лицем према истоку, да би гледали Онога, који долази од изласка сунчева и који је светлост свију.

Најприкладнији споменик на гробу сваког верног, који је умро с вером у распетог ИХриста и с надом на васкрс и на вечни живот, јесте св. крст. Мотиви узети из примера незнабошких споменика, као преполовљени стуб, урна и т. д. имају се по могућности избегавати. Чин освећења гро--бља имамо у дополнителном требнику.

Богослужбени предмети и утвари. 35. Појам и подела.

Под богослужбеним или литургичким предметима ра-зумемо оне св. ствари, које су одређене и освећене за упо-требу при богослужењу, и служе као символи натприродних истина цркве или као инструменти и природна средства за дељење тајана, или иначе као литургичке припадности или као украс црквених слугу. Према томе ћемо даље говорити 1. 0 св. сасудима, 2. 0 богослужбеним одеждама, 3. 0 бо-гослужбеннм књигама, 4. 0 св. иконама и 5 ,0 св. моштима или реликвијама.

0 светим сасудима. 86. Појам о св. сасудима, њихова подела и опис.

Под црквеним или литургичким сасудима разумемо оне сасуде, који су потребни за св. литургију или друге ли-тургичке радње. Црква даје овим сасудима као и одеждама иазив свети. Овим називом црква указује на важно зна-чење св. сасуда, и да се они не могу другде и иначе упо-требљавати, осим при богослужењу.

Сасуди и предмети, који се уиотребљавају нри бого-служењу, ово су: иутир, дискос, звездицс, аокривачи, ри-

<116

пида, кашичица, коаље, губа, антиминс, кадионица, и друге ствари.

Чаша или аутир, потирх, тот^ргоу, саИх. Овако се зове чашаса стоном, у којој се на литургији узноси и освећује вино номешано с водом у св. крв Христову. Чашу је први упо-требио у „ ову сврху сам Исус Христос, када је установио на тајној вечери тајну евхаристије (Мат. 26, 27; Мк. 14, 23; Лук. 22. 20), и апостоли су се вазда држали примера Спаситељева (I. Кор. 10, 16). Црквени оци такођер сведоче, да је та древна пракса ностојала у сва времена, те зову чашу разним именима, која указују на њено значење и употребу, као: тто-пјр»V б у ^ , роопхбу, ^Еиратсхбу, раа1Л1х г̂ ошпђр^, фрмт&у, т4 охвооб беатготсхбу, ошт̂ рсоу и т. д. У прва времена црква је употребљавала дрвене путире, па често и стаклене и камене. Али како у време гоњења, тако осо-бито од IV. столећа прављени су путири и од скупоцених метала, од злата и сребра, и св. Јован Зла+оусти спомиње тот^рсоу ха1 Хг&охбХХгј-роу (^етгшз огћа1иш) & тр&геуд и хрооа ахеиуј.1) Црква прописује и сада да путир има бити од злата или сребра, а никако од меди, жељеза или др-вета.8) Често су се нутири рблагали св. сликама, најобич-нија од ових беше слика Доброга Пастира. Путир указује на ону чашу у којој је Господ Исус Христос дао ученицима Своју божанствену крв на тајној вечери или на чашу мука Спаситељевих на крсту.')

Дискос, б(охо5, дГскосх, ра1епа. Овако се зове сасуд, на ком се на св. литургији узноси хлеб и освећује у тело Хри-стово. Дискосје сасуд сличан тањирићу, с подножјем или без овога, отворен, округао и пл>оснат, на какав му облик по-казују називи 0(0x05 и ра!епа. ДИСЈЈОС И путир се упо-требљавају од основања св. евхаристије. 0 материји од које је дискос прављен, ваља то исто рећи, што и за материју путира. У тајанственом смислу даје се дискосу с обзиром на Хрисгово рођење значење јасала, у које беше положен Исус Христос као дете, а с обзиром на смрт Христову, има

•) Јоаппез СћгузозГот., Нот. 51. т Ма11ћ. *) Види Азг4стћ «учнтмкн«|: Сосбдн смфмнјн кх слбжЈнГм п*тр)ши. ») Испор. 5. Оегтат, Вегит есс1еб. Соп1етр1. код Мјрпе, Ра1г. г̂. Т. 98. р.

398: Тб 84 ТИ-П)Р14Ч »отау 4ут1 тоО о*еиои{, б 4846АТО хо 4*хи*4у *»>ТЦ8«ЈОТЈ5 АХРАУТОИ лХ»0ра; *а1 Х«Ф®У *а1 побму тоО Хр1ото0 ТБ Апорбршра. ВИДИ и И. Дмишрев-

Историч. догм. и таинст. изт>нсненЈе (зожеств. литурпи, С.-Петерб. 1884. стр. 92.

117

значење одра, на који беше положено тело Исусово, када су Га скинули с крста; *) овај су одар спремили они исти, који су и скинули Исуса — Јосиф и Никодим. На про-скомидији се употребљава још један нећи тањир обично од скупоценог метала за просфоре или антидор.

Звездица, зв"кзда, <Јотер(<ххр$,<Јат1ђр. Сам назив већ казује и облик и тајанствено значење сасуда. То је предмет од злата или другог драгоценог метала, налик је на звезду. Звездица је начињена из две савијене дуге спојене унакрст, и има горе слику Спаситеља или крст. Звездица се обично меће на дискос, да заштити св. Агнец и честице, и да се на њу наслоне дарци, како не би додиривали Агнеца и смешали честица. Она значи звезду, коју су видели источни мудраци кад се Христос родио, што се и , изражава у речима: „А нриикдши звНгздл, ста ид^жј к>к отроча..." (Мат. 2, 9), које се изговарају кад се меће звеЗдица на дискос при •свршавању проскомидИје; а с обзиром на смрт Христову која се такође символизује на проскомидији, значи звездица звезду печата на гробу Христову. Обично се држи да је звездице увео прво св. Јован Злдтоусти, но проналазак њен по свој прилици прииада каснијем времену.*)

Покривачи, покров«цх. На литургији се обично употре-бљавају три покривача: један за дискос (б1ахох<Ш.о[ха), други за путир (тгопгЈргохЛХХира). а трећи преко обојих заједно. Потоњи је већи од прва два и зове се ваздух, Цр. По-криваче је стародревна црква увела првобитно из пажње, да сачува св. даре (отуда се и зову дарци) снремљене на проскомидији, да не би пао на њих какав инсекат или уопће што Нечисто. У ту сврху су путир и дИскос с Агнецем покривали нарочитим убрусима, који означавају пелене код рођења ИХриста и покрове код погреба.3) Трећи већи но-кривач добио је своје име ваздух још у цркви јерусалимској отуда, што свештенослужитељи м&шу њиме над св. дарима и тако усталасавају ваздух, и што покрива све даре као ваздух земљу. Овом таласању даје се значење осењивања св. дарова Духом Божјим, а сам ваздух, распрострт на

') Испор. 5. Оегтат, Љј<1.: 6 84 81о*о; тшто! тђу *Хипг|у 4У -Ј гб отца тоО КЈ-р(оо Опо тоО 1«р4о){ *а1 тоО 8их*6уои *атао*висЈ&та1. 0ЕТ1У45 в1от» Чаклјф *а1 Х1*д8т)цо(;.

•) Сравни ОвЛЈе/, Сос1. 1ц. есс1. ипгУ Т. IV. р. 390 и Ооаг, ЕихоХА-роч р. 121. ') 5. Оегтат, Нег. есс1. Соп1етр1. вод МЈвпе, Ра1г. рг. Т. 98. р. 400; ВИДИ и

Зутеоп Тћезз., П'е васга Шигрта, с. 96.

<

дарима, указује на ногреб Спаситељев и значи затварање Његова гроба, што се и изражава у познатој^ песми, која се говори после великог нхода: Киагоижразнкш 1и>снф&... Због таког значења ваздуха представљало се на њему скидање с крста и полагање у гроб. Према намени покри-нача, црква се од вајкада старала, да их прави не само од прикладна но и од скупоцена платна,адасу искључиво за богослужење одређени, показивао је крст, који је на њима.

Риаида, рТшда, ^твсоу, деминутив од V) рт^, лепеза, Па-ђеИиш, вејало. Овако се зову ЛИКОВИ шестокрилних се-рафима, утврђених на подужем дрвету, којима се маше над св. дарима. Рипиде су уведене врло давно. Најстарију сведоџбу о њиховој употреби имамо у Апостолским Усга-новама (књ. VIII. гл. 12.). Првобитно су прављене од паунових пера, танких листова од пергамента и од платна. Њима су се чували св. дари, да не падне на њих каква бубица или уопће што нечисто. Касније је рипидама дан садашњи њихов облик. Риниде представљају невидљиво обле-тање небеских сила херувима и серафима око св. дарова.')

Кашичица, жлица, ложица, Хар($, ауса Хар1с, је златна мли сребрна кашика, која има на крају дршка крстић; њом се свети дари дају нижем клиру и световњацима. Грчки назив кашичице ХајЗсд значи управо машице (кљеште), и указују на виђење пророка Исаије (6, 6. 7.), по ком су уста про1. рокова била очишћена од греха додиром жеравице, коју је узео један серафим кљештама са жртвеника. А по та-јанственом тумачењу св. Германа, које прима сва право-славна црква, тело и крв Христова су божанствени и ду-ховни огањ, који пали недостојне. На богослужењу се по чела употребљавати кашичица зато, да се не би догађале злоупотребе и профанација са светим дарима, а друго ради пажње, да се не просие св. крв. У грчкој цркви држе неки2) да је кашичицу увео св. Јован Златоусти. Но ово мишљење неће бити истинито., јер се у беседама св. Јо-вана Златоустога3) често налази указа на обичај, да се тело Христово давало световњацима у руку а крв из пу-

') & Оегтат, Вегиш есс1. Соп1етр). р. 432. Та ђк (лпИш ха1 оЕ виЕхзуо«, Грфа{уои31 та Цат&ри-Ја ха1 тт)> хту лоХиорратшу Хвроир(ц (рф̂ риау.

») Н. пр. Никифор Калисш., Нм1. есс1. 1. XIII. с. 7. 3) Нот. 3. т ер. ас1 Ерћез; ћот. 27. т ер. I. ас! Сог1п1ћ.

<116 117

тира, а и VI. вас. сабор у своме 101. правилу наређује, да се св. причешће има примати на руке, прекрштене једна рреко друге, из чега можемо закључити, да је кашичица уведена у употребу после VI. вас. сабора (692.).

Коаље, копм, Х6ууг]. Овако се зове свећени ножић, с обе стране оштар, чија је оштрица налик на копље, од чега је име добио. Држаље од копља завршује се крстом. Копље се употребљава за спремање св. Агнеца, а њим се ваде из просфора честице за свете, живе и за мртве. Кад је уведено копље и ко га је увео, не зна се поуздано, но почело се употребљавати свакако пре Германа,1) јер овај говори да се у његово време копље употребљавало као обично црквено оруђе, те му даје значење оног копља, којим су прободена ребра Спаситељева на крсту. То зна-чење има копље и сада, како се то види из речи на про-скомидији, које изговара свештеник када копљем пробада Агнец:вдин& и> вижнх 'кол7м<г рекра вги> проводс.... (Јов. 19, 34).

Губа, сунђер, г8ва, о олбууод, тј олоуу&х ИЛИ тђ (лоОоа, ароп-81а. Њом се скупљају честице што су на дискосу и чисти дискос од мрвица св. хлеба, када се спусте св. Агнец и че-стице у путир. Кадгод се употребљава,' увек подсећа на губу, у којој је додан ИХристу у Његову страдању на крсту оцат и жуч, да њима загаси жеђ (Мат. 27, 48). За време свршавања евхаристије губа се пажљиво чува у и на св. антиминсу. Од ове' се губе разликује друга, којом се отире св. путир, пошто се употребе св. дари, а ова се чува у путиру (кад је празан). 0 старини употребљавања губе сведочи св. Јован Златоусти.')

Антиминс, анткиинс*, ссутср&о^ или С&УТСЦТ̂ ОСОУ (ОД аутс, на, место, и (Х̂ ОСОУ или рт^о^, сто)8), апћтепеЈит, је четвороугаоно платно од лана ИЛИ свиле, у коме су ушивене мошти мученика цли светитеља, а на коме је слика полагања ИХриста у гроб. Антиминс се на св. литургији развија на.св. престолу. Антиминси имају свој почетак у времену гоњења, када је њихова употреба била последица невоље.4) Незнабошци и јеретици наваљиваху често на православне хришћане и на њихове цркве, да их опљачкају. Да би се према томе

') Сегтам, Кегит есс1. Соп1етр1. ШИ. р. 397. ') III. ћот. )п ер. а<1 Ерћез. с. 3. ') Испор. I. Соаг, Еисћо1о$;шт 81уе КНиа1е ртаесогит р. 653. <) Испор. Е. НепаиАоХ, 1л1иг&. опеп1. СоПасИо. ЕЛН. II. 1874. Т. 1. р. 33 е1 181.

121 15б>

сачувала светиња од оскврнућа, употребљавале су старешине оних цркава, које су при свршавању св. литургије биле изложене непријатељима, на место св. стола освећено пла-тно, у које су у случају непријатељске навале брзо уви-јали св. даре и удаљили се из цркве. Пошто су у старини цркве подизане на гробовима мученика, то је касније од-рећено с обзиром на овај стари обичај, да се у ангиминсе — пошто замењују св. престо — ушивају мошти мученика, и као што .цркве без моштију мученика нису сматране као освећене,1) исто тако. ни антиминси без моштију нису били освећивани. Када су касније гоњења престала, постали су антиминси сувишни, но ипак су задржани и у каснијим временима као успемена старих обичаја, и пошто су у ста-рини епископи имали право да дају дозволу за градњу и освећење цркава, то су данас антиминси знак дозволе и благослова епископског за вршење св. радња у извесној цркви.1)

Према старој -традицији8) иркву треба да освети епи-скоп, а када би био спречен да ову дужност изврши, то је освећивао цркву презвитер са благословом епископа. Епископ преда презвитеру који има да .освети цркву освећен антиминс, и овај га меће при освећењу цркве на св. престо.

Антиминсе освећује епископ и даје на дар црквама. Они се могу преносити из места у место, и када нема цркве или св. престола, свештеник може да сврши св. литургију на антиминсу, Овако обично раде војни свеште-ници, који немају у близини цркве. — Антиминс значи према ев. Исидору Пелусијоту4) платно у које је било увијено тело ИХриста у гробу. Зато је на антиминсу и насликано полагање ИХриста (у гроб, и што се антиминс меће на св. престо, који представља гроб Христов.

Национица, кадилкница, З-ошатфкзу, 1ћигЊи1иш, је сасуд, у који се на жеравицу меће тамјан, и иосле молитве и благо-слова свештени^ова, кади се њоме на одређеним местима и у одређено време. Кадионице су. Старе као и само кађење и

' ) Види 7. кан. VII. васељенског сабора. *) Зато се у натпису који има* антиминс иарично спомиње црква з а коју

је антиминс намењен, и име епископа, који даје антиминс црквп. ») Еизебш, Шв1. есс!. 1. X. с. 3. 4) 1зШог1 РеЊзМае, ЕрЈч(о1агит Нћ. 1. Ер. 123. Г)ого1ћео сопиИ.

унотреба тамјнна. Ппома Бвагрију') Хозроје II. цар перзијски <590.—028.) нокмоииоје цариградској цркви златне кадионице и златне крстове. из чега се може с правом закључити, да кади-онице нису тада уведене, негода су и нре тога употребљаване. За Константина Великог се каже, да је поклонио римској цркви многе драгоиене кадионице. Иако се у ово с правом сумња, то се пиак може узети да су тада у римској цркви кадионице биле у унотребн.*) И кадионицама се даје сим-вОличко значење, тако ирема Герману8) кадионица значи чо-вечанство ИХриста. жеравнца фожанство,а дим што седиже из кадионице значи добар мирис св. Духа.

Други цркв. сасудн су: суд са св. миром, иетохлебница (литија-риј) која се употребљана на литији, а на којој су хлебови, пшеница, вино и уље; дарохранилница, где су св. дари за причешћивање болних. З а причешћивање болних постоји често мали путир, кашичица и бо-чица за вино; сасуд за грејање воде, теплоте, мали од метала; суд са хладном водом, одакле се сипа вода, када хоће презвитер пре ли-тургије да опере руке; металан тањир за антидор, и лахан, вдела од сребра или злата, над којим архијереј пере руке у почетку сн. литургије и на вел. входу.

Богосдужбене одежде. 0 црквеним или богослужбеиим одеждама.

37. Опће примедбе и подела.

Л и т е р а т у р а . Поједине' податке и белешке о црквеним бого-службеним одеждама истока дају Доминиканац Јакод Ооаг 1653.) Еисћо1о8шш (Рапз. 1647), Еизе&тз КепаиШ (т 1720), СоИесбо Шиг^ј-агит опеШаИит, (најновије издан.е КгапкСиП 1847), Со<1ех ШигЈЈЈсиз Есс1е8Јае ип1Уегвае (Котае 1749 — 1766) МаронитаЈов. АШз Аззетат (•(• 1782), ВјђНо11»еса опепЈаћб С1етепипо-Уаисапа (Котае 1755—1757) Јоз. 8топ Аззетат (-ј- 1768), /оз. Шсћ. Уапз1еђ, Н1б1о1ге с!е Ге^Изе <!' А1ехап<1пе (Рапз 1677), Гл. 16. бележака (Ко1еп) Јак. Оге(зег 8. Ј, ( | 1625) и Соаг-ово издање Сосћпиз, Ве 0ГГ1С118, та^пае есс1ез1ае е1 аи1ае соп81ап1Јпоро111апае (М1§пе 157, 181 и даље),_/оЛл С1еп Кт2, Ое1)гаисће ип<1 Хегетопхеп <1ег Опесћ1зсћеп КЈгсће КивзкпЈ, (аиз <1ет ЕпеИвсћеп, Шда 1778). — Оокорно« нзр<чснТ(, сабора у Москви 1675. год. нод московским натријархом Јоакимом, у Архијереском чинов-нцку штампаном за време сноменутог патријарха у Москви 1677. год. има много вредносних података и упутстава у погледу богослужбених одежда прав. цркве. — М . ЦајемзкГ, 'Еисћо1о&1оп <!ег ог!ћо<1ох-8Г1е-

') Етргшз, Шв1. есс1. Цћ. VI. с. 21. ») IV. АицизИ, ОепкиОгтрк: аиз Јег сћпзЦ. Агсћао1., 12. в а , 1831., р. 72. ') 5. Оеппам, Негит есс1. Соп1етр1. ЉМ. р. 400.

122

сМзсћеп Шгсће (Шјеп 1861), на стр. XXV—XXXIV говори о одеждама-— К. НовосшруевЂ, 0 скуфв-ћ и камилавк^ћ, у п о т р е б л н е м Б х х т . свн-шенослужителнми в-в древнеи гренескои и русскои церкви (Душе-полезное Чтеше 1867, г. Л$ 12.) — •(• Проф. моск. дух. Акад. И. Д. Мансвешовг »Об омофор^ (Древности, трудм М. Археол. Обгц. 1871., т. III, в. II.) — Прот. Н. Т. НиколкСкШ. 0 свншеннБ1хт> одеждахт> церлзвнослужителеи. (Хр. Чтен. 1889. ч. I.) — К. НиколвскШ, По-соб1е к-в изученш устава богослуженјн прав. цркви, Спб. 1894. го-вори на стр. 92—136 о свештеним одеждама. — Свншеннвш оде-ЖДБ1 церковно-служителеи (Руководство длн селБскихт. пастиреи, 1895, Љ 27, стр. 201—206.) — А. Н. Лћвовг, К-в стол-ћ-пго учрежденј« наград-Б длн б-ћлаго духовенства — скуфБи, камилавки, наперснаго креста и митри (Спб. ДуховнБШ В4стникт, 1897, Ј в 50—52.) — Проф. Божа Н. Јовановић (по Лебедеву), Свештене одежде у прав. цркви (Весник срп. цркве 1897. стр. 60.)— Кратке податке даје А. V. МаИгем, у књизи ЗакгашеШе с1ег ог1ћо(1ох-ка(ћоНзсћеп Кјгсће сЈез Мог8еп1апс1е& (ВегНп, 1898). — 0 времени происхождешн церковнаго облаченјн Христ. Чтен. 1898. год. ССУ1. Т. 1. частц стр. 165—6.) — И е Шиг-81всће Се^апсЈип? јп с1еп КЛеп Оз1еп8, (бИшшеп аиз МагЈа ћаасћ 1ЛХ — (1900). — Овремену постанка црквених одежда. К. С-на. С руског Драг. С Урошевић, свештеник (Источник 1901. стр. 373, 400, 445. 468, 494, 516.) — Проф. А. ДмишргевскШ, Ставленник-Б. КЈевт, 1904^ Овде се говори о чиновима хиротоније, ђакона, презвитера и епи-скопа, и према томе и о њиховим одеждама. Код православних ово је најбоље дело о историјском постанку и символичном значен.у одежда. — Јозерћ Вгаип 3. .1., 1Ле ШигЈ$(8сће 0еигап(1ип8 јш ОссЈ(1еп1 ип(1 0 п е п 1 пасћ Игаргип^ ип(1 Еп1\\'1ск1ип§, Уеп*гепс1ип(5 и . бушћоНк. МИ 316 АћћМипдеп, РгеИзиг^ 1ш Вге!8§аи, 1907. На западу најбоље дело о цркв. одеждама. Обазире се опширно и на одежде истбчне цркве. (Види оцену овог дела Свшц. А. Петровског у Христ. Чтен. 1909. Томт, ССХХХ1. частБ I. стр. 1235—37.)

Код Јудеја и незнабожаца носили су свештеници при богослужењу, односно при обредима култа посебно одело, које се разликовало од свакидашњег.

Тако каже Господ Мојсију: „И да прнксдсшн Ларшна н скпшки вгЛ пр|дх двври скннж скнд-кн'|д н излшикн н'Х* кодом : и да Ц>ВЛЈ-чннн <1аршна кх рнзм С^КЈЛ Н пол\ажсши его, тсклтншн вго, и да жрстк мн-К: н ск1нм вг«) да прик<д«шн и и'Ел<чнин А К* рнзм... (Исх. 40, 12—14) И незнабошки жреци носили су при радњама култа друк-чије оДело од свакидашњег.1)

Психолошки разлог ово.| 1ојави је у уређеном пијетету према Богу, који човек има у с-еби, и у мисли, да се само у оделу које пристоји молитвеном и побожном расположењу

' ) Испор. Јоз. Вт^ћат, ипц.. .са 81Уе ап(1дш1а1ев есс1ов1ае.. . уегкјо 1а(ша Н. Опсћотј ј , На1ае 1727. I,. XIII. с. 8. §. 2.

15б>

може човек приближити Богу. Ово нарочито мора вредити код слугу Божјих у хришћанској цркви, према речима св. Ап. Павла који„каже: „Каки> н« л»ножа« па'ч( сл8жж?< д8х<» ДЈТК кх саа'к-к ; Лци во слВженн АСВЖДЈНТА саава, <нногш па'ч« из= кк'|точ1ств8«тх СЛ$ЖЕНИ пра'вди в& слав-к". (II. Кор. В, 8 и 9.) Ради тога употребљавају слуге хришћанске цркве већ од нај-старијих времена при богослужењу нарочите одежде1). Цр-квене одежде беху у почетку делом обичне хаљине, али на-чињенеодс-купоцене материје, и употребљавале се само при богослужењу; делом беху назшнене према старозаветним одеждама, неке пак од одежда беху начињене нарочито за хришћанско богослужење. Хришћанска црква није ме-њала крој и облик старих одежда, јер старина даје литур-гичким радњама достојанство и свечаност. Исто тако хоће црква и спољашње да покаже да чува црквено уређење из дубоке старине.

Што се тиче боје црквених одежда, биле су беле. или је ова боја била основна и главна код свих црквених одежда8). Осим тога свилени, златни и сребрни украси у разним бојама много су употребљавани на одеждама. Од 9. столећа јављају се и друге разне боје нарочито у западној цркви и то у дане сећања на апостоле и мученике црвена боја, а црна боја у дане поста, кајања и жалости. И источна црква у исто доба узима разне боје код одежда, и то у време поста, кајања, и у дане мољења за мртве место црне боје, употребљава према источном обичају пурпурну или тамно црвену боју. Симеон Солунски, спомињући по имену свештеничке одежде каже: »И беле су, због чистоће и светлости благодати. А многе су и аураурне (тор^бреа) у време поста, да би плакали ми који смо згрешили и да би жалили Онога који се принео за нас на жртву. Да би се-

') Испор. 22. и 23. каи. лаодикијског сабора. Јероним каже: Вожанска ре-лигија има друго одело при служењу, а друго у обичном животу ; (Шегопутг, С о т т е п ( . т Егесћје1ет Ргорће(ат Ић. 13. с. 44. код М1§пе, Ра(г. 1а(. Т. 25, р. 457.) Види и ШегопутГ, П\а1оци8 соп(га Ре1а§1апоз Нћ. I. и. 17., као и Шегопутг Ер1»(. 64. ас1 Еаћ1о1ат (М1рте, Ра(г. 1а(. Т. 22, р. 611.) и Ер1в(. 14. аа НеНо<1огит т о п а -с ћ и т (М1($пе, јћИ. р. 352.)

*) Испор. 1оаппез СћгузозГотиз, Нот. 82. а1. 83. т Ма(ћ. е(. Нот. т ра-гаћо1ат Ле 6Но рго<Нрт а(1пћ. Сћгуаоз!. (Мс^пе, Ра(г. Т. 1ЛХ. р. 520); 5оготеп. , Шв(. есс1. 1. VIII. с. 21; Оге%ог Тигоп., Ућег <1е в 'опа СопГеввогит с. 20, Бе <1е-(НсаИопе ога(огп пов(п (Мјрте, Ра(г. 1а(. Т. 1ЈСХ. р. 843.)

124

ћајући се Његових страдања, пошли за њиме« ..') Ооаг*) каже, да се од цркв. одежда прав. цркве највише употребљавале одежде беле и црвене боје, и то беле преко целе године, а црвене у време четрдесетнице. Ово потврђује и Димитрије Хоматијанархиепископ бугарски (12. столеће), који каже, да су тамно црвене одежде (торрора &згНг/Ј1ата) биле знак жа-лости и носиле се само у посне дане и када се мртви спо-мињу'). Што се тиче символике боја, бела је боја символ радости, чистоће и просвећења; црвена има значење крви коју су пролили Исус Христос и његови мученици и све-титељи; зелена боја је символ наде на вечно блаженство, које смо стекли заслугама Исуса Христа и даром св. Духа, најпосле црна и тамно црвена боја је слика кајања и жалости.

Пошто има код свештенства три степена, то има и сваки степен своје одређене одежде. Ђаконске одежде су: стихар, наруквице и орар; презвитерске: стихар, епитрахиљ, појас, наруквице и фелон ; а архијерејске одежде су: стихар, епитрахиљ, појас, наруквице, надбедреник, сакос и омофор. Осим овога код литургичких радња облаче епископи још мандију, и мећу насе крст, панагију или енколнију и митру, и носе архијерејску штаку.

38. Поједине црквене одежде. Стихар, етђарк, отг/ари^ или атог/ар^ (од ат^од, ред,

нотез, линија, с обзиром на златне редове веза на овој оде-жди), а1ћа (всД1.1ишса), саппб^а, је слична грчкој хаљини У Римљана 1ишса, одговара доњој хаљини. Стихар је одежда ко.ја покрива цело тело од врата до доле, и зато ое зове и тоб^рт]$, и одговара Ароновој одежди, која се зове тобтђрт]?4). Боја стихара је обичпо бела. Ову одежду спомиње већ Па-

•) Симеон Солунски, 0 св. литургији с. 83. ") 1ас. Ооаг, Еисћо1о°шт в1Уе КИиа1е бгаесог. р. 113. и р. 110; види к

I. ВМепит, Спом. д. 4. В. 1. Тћ. р. 197. •) Види Дт)(11)тр(ои Хо)(1«хТјто8 тгро; КшуопхутГуоу 4рхип{а*оЈС0У -пј; рт)-

тротоХвш; ДиДОах!ои, тоу КаРаоЛау, алохр(о«1Ј у Еиута-Јца т&ч хау/бмшу еЈИ. НћаШ е1 РоШ. Т. V. р. 430 и О. Со<Илиз СитораШа, Ое оШс. Ма̂ п. Есс1... еаИ. 1 т т а п . Веккеп т Согриб 8спр1. ћ1в1. ћугапи евЛ. КЈећићгИ XIV. р. 44.'

4) Испор. Шегопутив, Ер181. 64. а<1 Раћ1о1ат (Мјрпе, Ра1г. 1а1. Т. 22. р. 613.) и Оегтапиз, Нег. есс1. Соп(етр1. 1ћ1<1. р. 3 9 3 . где стоји: 'Н ОТОХТЈ тоО Е<р4ш{ ИПАРХ«1

*ах4 т4у кођтђр») Жаршу, хохпктач [рЛтиу, 6 кгач [«рат1*4у }у8ира, т4 ц*хр1 тву тиЛ&ч, тб Т)|1и6тагоу.

12о

влин еп. тирски, III. в.1), који га назива »тобтђрт]?« т. ј. одећа која допире до ногу; а Исто тако и картагински сабор <898.) у свом 4. канону, као и Григорије Назијанзин у свом говору на еп. посвећењу (ога1. V. п. 4. М^пе, XXXV. 829). Ова светла одежда ^одсећа по Симеону Солунском') на светлу одећу оних анђела, који се појавише за време васкрса и вазнесења и у којој Богу служе (Лук. 24, 4; Дел. 1, 18). Одувек се стихар прави од беле материје, што значи чи-стоћу, која се тражи од слугу олтара, но може се иравити и од црвене, и у том случају значи страдања Христова, у којима је своју крв за нас пролио. Стихар је заједничка одежда свих степена свештенства, но ипак реке (тотајкз^), које се често на њему уткивају у разним бојама (црвене. тамно љубичасте и црне) и значе право поучавања и реке крви Спаситељене, особене су само стихари.ма епископа®). Стихар је такођер одежда чаца и појца, и то у руској цркви од XVI. столећа, а дотле је била њихова одежда мали фелон до појаса4).

Наруквице, нарВкавницм, 4та(хау{ч'.а (гтор&г.ха), ташриН су запонци који стежу рукаве стихара, да би слуге олтара мо-гле слободно рукама радити. Наруквице, као самостаЛни део одежда а не саставни део стихара, су каснијег ностанка. јер први спомен о њима имамо око 1054. у писму патри-јарха Петра Антиохијског патријарху Михаилу Керуларију/) но свакако су биле у употреби н пре тога времена. Нару-квице значе снагу Божју која крепи оне који врше свете радње, и подсећају нас уједно на везе, којима су бнле ве-зане руке Спаситељеве за време страдања, када је био во-ђен Пилату'6).

•) Еизећшз, НЈвЈ. есс1. 1. X. с. 4. ОгаИо рапе^упса <1е аеШПс. <-сс1е5. РамИпо Тупогит ерјвсоро <Нс1а.

•) Шј>пе, Ра1г. Т. 155. р. 251. оцихуЈвби тт)-( АТП«А;К/ЈУ Х«-трд1цта, • ф 6ло(ау, 6« "АТЈ»ХО1 8оиХ«6оио1 о1 '1«роир^о8*т«{ ТОУ В«6-< «'; тб Опгра-;к,ч -'/>"'. е10100Т>)р10У. . .

• ) ВИДИ Симеон Солунски, 0 св. литургији, с. 79. (Мј|гпс. 15». 256.) Но Вил-замоиу, дакле у 12. веку, тотаро! на стихару припадају само стпхару патријлрхз. Ме<Ша(а (М1?пе, 138, 1022.)

*) Види опшириије о овом А. ДмишрквскШ Ставлснннкт,, стр. 31. и дал.с. Швпе, 120, 800.

*•) Симеон Солунски, 1ћ1<1.'с. 81. М1(те, Га1г. Т. 155. со1. 713. Г« а» /еро^ 8«ор4 то5 2(от1}ро«, оГ; лроо8«Ј»1с; Т̂С«;-Ј«ТО прб; ИЛатоу . . . Мспор. п Ооаг, ЕПХЕ^Т107

р. 111. и.,12.

Ј20

Орар, Лрарк, тб шр&рмч или <5>р<4р<.оч, гј 01:0X13, огаг1иш, 81о1аЈ) је одежда коју носи ђакон на левом рамену. У јудејским синагогама ири читању пентатђуха и пророка даван је на-роду са узвишеног места ланеним убрусом или врпцом знак, када треба да народ каже Амин. Слично овоме када ђакон подигне орар даје знак, време, када треба он или опћина да моли коју молитву или да изврши какву богослужбену радњу. Исто тако брисала се ораром уста причасницима.*) Податке о орару. који су у старини не само ђакон него и презвитери и епископи имали, имамо из дубоке старине. Тако је већ цар Константин Велики поклонио еп. Макарију посвећену столу {Гврач отоХт̂ ), да се њоме служи при об^ре-дима крштења8). Павлин еп. тирски каже о презвитерима свога времена сасвим одређено да су били обучени у столу4). Именом орар спомиње се ова одежда у 22. и 23. канону лао-дикијског сабора (368.): у њима се наиме ипођаконима забра-њује служити орарем. Према св. Јовану Златоустом5) и Гер-ману6) значи орар два анђеоска крила, којима непрестано лете и служе Богу, као и готовост ђакона да брзо врше вољу Божју. Зато се на ораре ђаконске од старине уткивају речи којима анђели на небесима неппестано славе Бога: "А-усО?, 05, &у105, СКАТХ, СВАТЖ,. СКАТХ.

Етимологија речи брАрсоу тумачи се разно. Једни7) је доводе од латинске речи оз, опз, уста, држећи да је про-тотип орара једно платно, које се у старој хришћанској цркви метало ђаконима на леву страну горње одежде (ту-нике) ради отирања уста и зноја с лица. Други8) изводе ову реч од глагола огаге, молити,. јер ђакони показују вер-нима у храму време молитве. Трећи9) виде корен ове речи

*) Речју а(о1а, СТХОХТЈ озвачавају Латвни адко ђаконскн орар, тако в све-штенички епитрахиљ.

*) Види тумачење 23. каиона лаодикијског сабора. ») ТНе<н1оге1из, Шв1. есс1 1. II. с. 27. ') Види ЕизеШз, Шз1. есс1. 1. X. с. 4. •) 1оаппез'Сћгузоз1отиз, Нот. јп Рагаћо1ат <1е 1Шо ргосПдо (Нот. а11гШ.

•Сћгув0810т1). •) '1охшр(а ЈххХГЈО. *а( (ттпхг) 8ча>р(а (Мјрте, Т. 98, р. 385.) ') Ооаг, ЕихоХб̂ . р. 96.-97. по(. 9; Ои Сап^е, О1о88аг1ит а4 8спр(огев

тесИае е( 1п6тае 1а(1ш(аН8 (. II, раг«. II, со1. 714. •) Ооаг ЕихоХб-Ј. р. 97. по(. 9.. •) ЊИ. тумачење Валаамона 1п сап.. 22.. сопс. ХаоЉс. (Мјрте 137, 1369) н

Властара, 8упЈад*» КИ. Б, с. 9. (Мдае, 144, 1276.1

127

у грчким р е ч и м а &ра ч ас, време, или орм, бра^, чувам, пазим, јер ђакон показује орарем вернима време молитве и појцима време појања. Симеон Солунски пак доводи ову реч од гла-гола шра^е^ — украшавити, јер орар украшава ђакона <5лагодаћу и велелепношћу славе Божје, што њиме заклања лице као шестокрилати серафими по речима Св. Писма, који са два крила закривају лице своје, са два ноге, а са два лете, кличући: "Аусо̂ , &у(о?, 4у(од. Осим тога шест крила која се везу на орару приказују и крст распетог, јер горња и доња два крила приказују усправно дрво, а средња два раширена попречно дрво.М

ПојпС, ПОАСК, ^шчгј, ^т&р(ОУ, хопа, ст$и1ит је одежда којом се свештеник опасује и привезује стихар и епитрахиљ. Све-доџбе о употреби појаса у источној цркви имамо из*1\г

века.*) Појас је потребан био да се уведе ради тога, да би се свештеник при ходу лакше могао кретати, при чему би му без појаса сметао стихар и енитрахиљ. Појас значи снагу дану свештенику од Христа, којом савлађуј^ . пожуде тела, које у бубрезима и боковима имају свој стан,*) и подсећа на убрус којим се Христос опасао, када је прао ноге сво-јим ученицима. По речима Симеона Солунског нојасом се опасује презвитер зато, што прима веће иго и обвезује се служити и бринути се о свом делу (свештенству), и он означава освећење тела заједно с душом, о чему сведоче и речи које се говоре при облачењу код појаса: БлаГОСЛОВЕНХ БоГХ, Пр(П0АС8АИ <ИА СИЛОК) Н ПОЛОЖИ Н1ПОрОЧ1Н& п8тк Л10И.4)

Еаитрахиљ, епјтрахилк, &татра)СђХ(ОУ, тер(трауукмч, (од ети, на, односно тгер1, око и трах>]Хо5, врат), з1о1а је одежда, коју презвитер меће око врата и која се спушта до ногу. Епитра-хиљ није ништа друго до ли ђаконски орар, само су оба краја овога напред састављена. Епитрахиљ значи иго Хри-сгово које ирима свештеник5), даље благодат св. Духа, ко'а

») М&пе, (. 155, со1. 318. •) Види Вгаип, Ш . 6е\у. Стр. 116. ») Никола Бугарин, (код Пап1е1, Сос1. Н(. Т. IV. р. 37?, . . . АТНЛАВАБ« ТГ/У 84-

8пои 4 Хр1ахо{ 8(8ои тои 1&рки>( 8с4 уа хата^Х^ та!{ Ј т & и р ^ ; тгј; аар*6{, 6поЗ ЈХОУТса е!; ТЂ» дауоч *а1 еЕ; то8; чсррои;.. .

«) М%пе, I. 155. со1. 388. и 713. >) Види ДмишрЈевскШ, Ставленникт, 98.

129 15б>

се излива као миро на скештеника (Пс. 122, 2)') и подсећа на узе, којима је Христос око врата везан био, када је во-ђен од првосвештеника Пилату.8) Вез епитрахиља не може презвитер — као и ђакон без орара — вршити никакову богослужбену радњу или обред. Епитрахиљ се изрично сно-миње први пут у 'ЕххАтјскасгоЈпђ '1<лор.а. псевдо-Германа,') дакле пре 9-ог века. Исто тако спомиње се кттрауг^оч у писму патријарха Никифора папи Лаву III. (795.—816.)

ФвЛОН, фмонк, феХижоу, уешХм, уеХшг^, сра^бХ^, сраг-убХгјд (од покривам и оХо$, цео), сази1а, раепи1а, р1апе!а, огртач, је дуга, широка хаљина, код старих гбга без рукава, која се око врата спушта доле и то све шире нрема доле, а има само горе отвор, да се преко главе обуче. Фелон је најважнија од богослужбених одежда презви-терских и постао је може бити од горње хаљине Јудеја, коју су носили Апостоли и сам Спаситељ, а била је четвртаста и без рукава, и њоме се цео човек покрио и покривао остале хаљине. Богослужбена употреба фелона датира се од IV. века.4)

Пошто ова одежда покрива све остале одежде и уједно их штити и чува, то она значи Божје провиђење, које све на свету штити и за све се брине.5)

По Симеону Солунском фелон значи правду Христову донесену на свет, што долази до израза и у речима, које се изговарају при облачењу фелона (Пс. 131, 9), и зато се прави од беле боје, у знак чистоте, светости и славе божанствене. Према Герману фелон значи ону нур-пурну хаљину (хламиду) у коју је Спаситељ био обучен ради подсмеха у дворишту Пилатову,8) ради чега се често 1

*) Испор. Никола Бугарин, (код О а т е 1 Со<1. Ш. есс1. шшг. Т. IV. р. 378.) . . зтЈ1ауб*&(1 т6 &Хафр&у Јоуоч тоЗ ХротоО, ТТЈУ хатархорбУТЈУ тоО Пувбрато; х«Р• • • в

Зутеоп Тће$$а1ошсеп$1$, 1 Ш . р. 389. ЛТЈХОГ 84 ТЂУ ха-аоЗоау 4тс4 *»фаХт)с ларсу ... х. т. X.

•) Св. Герман каже : Т6 4готрахч>-'0У (лерстрахтјХсоу) 4от1 то срахмоХсоу, р»8'' о бло тоб 4рх'ер4о>; 8«Зциуо( ха1 а«р4ц«то; то ирбо^ву Јп1 тф трах̂ Хф 6-

Хр10т4; (М18пе, Ра1г. дг. I. 98., р. 387.) ») Види А: ДимишргевскШ, Ставленникт,, стр. 98. •) Види Ооаг, ЕихоХ. р. 112. п. 20. 5) ВИДИ Вешлминг, Нован Скрижалћ 1 8 7 0 . стр. 1 6 3 .

* •) Испор. Оегтапиз, Љ1<1. р. 3 9 3 . Т 6 8* УИЧБХЊЧ *(1СРА(У«1 ТТЈУ &Т» ХОХХ(УО<К

тсорфирач, Т«р тф ЧТЈООЗ 4(Иса(^оута; оЕ 4о»р«Г; 4<Ји5р»оау, и 8утеоп "Тће$за1опкеп$1$» р. 3 8 8 .

прави од црвене материје. У поч1?тку су носили ову одежду не само презкитери. него и епискони, архиепископи и ми-трополити, на шта више и патријарси (све до XIII. века), само је фелон за енпскоие био украшен многим крстовима, од чега је имао име холиотаор'.о7. Још у време Симеона Солунског (•)• 1429.) сакос су носили само аатријарси и најизбранији између архиеиискоаа; мигрополити су обла-чили аолиставрион, епископи уз фелон само омофор. Но у 16. веку већ су сни епископи на истоку на бого-служењу облачили сакос.

Надбедреник, навЈдржим, &туоча-1оч, ИпоуочА-ао^ је четво-роугаоно платно, које се веша за један од четири угла о појас на десно. бедро (од чега има своје име), слично мачу, и отуда значи духовни мач, наиме реч Божју, којом је епископ наоружан протин јеретика, и којим ће посећи и уклонити оне који не верују и који су утонули у нечистом жиноту. Ово долази до израза и у речима, које се изговарају када се надбедреник привезује. По речима Симеона Солунског надбе-дреник значи победу над смрћу и васкрс Спаситеља, што је сагласно и с молитвом која се говори при метању надбедре-ника: ПРШОАШИ дичк ткои по К1ДР"К ТКОЈИ силкн< Надбедреник носи само енископ прикончан о сакосу с једним дугметом. али га добивају и заслужни презвитери (носе га о појасу на врпци) са вишим достојанством, као протопрезвитери, игумани, архимандрити, за знак одликовања и учешћа у црквеној власти.1! Према савременој пракси грчке цркве надбедреник добива и сваки јереј који има каково досто-јанство или одликован.е пред осталим редовним презви-терима.

Употреба надбедреника нрипада каснијем времену од прилике VI. веку, иако име енигонатион налазимо први пут у писму Валзамонову управљеном патријарху Марку

1) Симеон Солунски о надбедренику каже ово: »Неки од најстаријих (првих јереја) т. ј . ставрофори (т. ј . архонти Велике цркве, као и. ир. велики економ, сакелиј, скевофилакс, хартофилакс. и др.) и аеки од архимаидрита имају и над-бедреник, а то ј е дар архијерејски као и крст, јер аико осим архијереја не може иосити крстове в а фелону и на глави (*у тф фоиуоХ(ч> *о1 4то х»фаХђ;) и иадбедре-иике. Овима се лицима да је д а иосе крст иа гдави • иалбедреник при свегатеннм радњама ради к>ихова рукоположења и што су први између остадих, јер једни добивају хиротонију судије — најважније црквено служење —, други се иостав-љају аа пастире душа и з а екоиоме, ради чега и носе одличја првог пастира, на ког су дужви да се угледају.« (М^пе , Ра1г. I. 155. со1. 261.)

130

Александријском, дакле у другој половИни 12. нека.') Над-бедреникон нрототип је енхиријон. ручно нлатно, које су у старо нреме свештеник и ђакон употребљавали при богослужењу ради отирања зноја са лица. Енхиријон је значио лентион. којим је Христос био опасан на тајној вечери, при умивању ногу ученика*).

Сакос, саккос*, ааххо^, 5ассиз(врећа т. ј. хаљииа као врећа), је горња хаљина, коју епискои облачи на стихар као и презвитер фелон. Сакос није ништа друго, него далматика (1ишса (1а1таИса) ИЛИ дивитисиј (опхарсоу бфтјтђо^), који су облачили византијски императори само при иеким јавним свечаним церемонијама под лорама или омофором3). Сакос ге прави од беле материје а украшен је златним и пурпурним везом. Када је ов'а одежда уведена у цркву. с.матрала се као велико одликовање и носили су је само патријарси. који су ,је добили од императора, и то само на 3 велика празника (Пасху, Рождество Христово и Педесетницу) у години4). Иначе су и натријарси до 13. столећа носили фелон. Касније су сакос добили и епископи (XVI. век). У 9. веку нреиначен је сакос тако, што је са страна разрезан и што су му додана златна звонца, да би тако био сличан одећи старозаветних прво-свештеника (Исх. 28, 32—34).

По речима Симеона Солунског сакос значи одежду у коју је био обучен поруган Спаситељ, зато и има облик вреће (а<4хоо и каже да га облаче чнајизабра-нији архијереји" (о1 еххр^ос гш ар-̂ ерешу), а остали архи-јереји облаче фелон са малим крстовима (-олиатаирсоу), који јасно показују да представља страдања Христова. Зато се и говори при облачењу: СвАфжницм твои, Гди, ШКЛЈК8ТСА

вк пракдв. и пршодокнж твои радост?к> козрадбмтсл, јер V истину правда нам је крстом дала радост6).

Сакос је према једнима уведен у употребу у 6. а нрема другима у 9. веку. Први га спомиње Валзамон7). Најстарије слике сакоса имамо из XI. века8).

») Ш е п е 138, 988. •) Види А. ЦмишргевскШ, ( тавленникт.. стр. 115. •) Види А. ДмишрЈевскМ, Гта&к-ниик, 09. 200. *) Пбр.1) *а>. РаЛХт;, 26утат|1а тв>7 У-={о>7 *а>. ;«р<»7 •/.ауи)7»-/.'Е» 'АЈт;-/. 18Г>5. ^30. ») Ш%пе, 155, 716. •) Симеон Сол., Мјртр. 15,">. со1. 71(5. Т) ВИДИ Вгаип, стр. 302. •) МесИШа :1?пе. 138, 1021. 10251.

15б>

Омофор, 6-мофорх, соцосрорм̂ (а>р.05 плеће, и ?ера>, носим) раШиш (ћншега1е, аш1с1и8) је најодличнија и најважнија ар-хијерејска литургичка одежда, без које епискон не може свршити ни једне важније архијерејске свештене радње, а својим обликом и материјом од које је начињен. указује на то. да епископ наставља служење Спаситељево на земљи. Омофор је слика јудејског ефода, која одећа заједно са по-диром, тобт/)рт)5 (одећа у облику тунике) чини првосвеште-ника посредником и приносиоцем жртве за цео народ. Омофор је искључиво архијерејска одежда и меће се на оба рамена архијереја. представљајући тако прво изгуб-љену, а затим нађену овцу, коју је ИХристос узео на своја плећа и. нривео К>огу Оцу. Сходно овом символичком значењу прави се омофор од вуне. Овом се одеждом символише искупљење рода људског и примање човечје природе од Исуса Христа Сина Ножјег којом седи с десне стране Вога Оца. Испочетка су омофор носили по свој при-лици само патријарси, а касније је постао еиископско особено одликовање, којим се разликује од презвитера. Имамо два омофора, већи и мањи. У први се облаче архијереји на почетку литургије и носе га до читања апостола, као и насвимасве-чаним опходима. који се свршавају изван храма. У друго^ ма-лом омофору свршавају епископи проскомидију, освећење св. дарова на престолу чин хиротоније ђакона и презпитера и све друге тајне, као и требе и молитвословља у храму. Мали омофор је старији од великог, што нам потврђују литур-гички споменици, сведоџбе цркв. отаца, као и стара хри-шћанска иконографија у својим сликама појединих епископа.1) Најстарије сведочанство о омофору имамо код Исидора Пе-лусијота (•)• 436),') који у символичком разјашњењу ове епископске одежде јасно каже и о њеном облику: »Омофор епископа, начињен од вуне (^ Џ&х) а не од лана, озна-чава вуну заблуделе овце, коју је Госнод нашавши метнуо на рамена (Лук. 15; 4—§)•• Лер епископ као слика Христона врши дело Христово, и евојом одеждом иоказује свима, да се он присподобљава добром и великом пастиру, јер је по-

•) У чину О полагању омофора говори се ,.г.вр1Т(9-е<л тф трау.тјХф то-Ј х«Ч»'а>-уоор4уоо" т. ј . меће око врата онога који се хнротор"ше. Св. К.хчист I. (218.—223.) • Марцелии римски епископи имају на . судовима са њиховпм сликама, који су нађени у катакомбама, мале омофоре. В. Дмишр^евскШ, Станленникт,, стр. 256.

«) Ер. 1. п. 136. МЈепе, 78, 272.

132

стаиљен да носи на себи немоћи настве«.1) ГЈо тумачењу Снмеона Солунског, омофор је одликовање епискона, и меће се на пастира Христових оваца. Омофор јасно означава ва-нлоћење Нога Слова, зато што је Он, нашавши нас изгу-бљену онцу понео на својим плећима. Пошто ,је ИХристос узео чонечанску природу и сјединио нас са Собом нодненши за нас. крст и смрт, то је васкрсавши узвисио и нас. Нато и имамо крстове на омофору.*)

Мали омофор на богослужењу боље приказује вернима ову улогу епископа него велики омофор са снојим комили-цираиим обликом и већим украсом, који се јавио у црквеној употреби не раније од 6. века. Облик великог омофора можемо видеги на мозаицима храма св. Софије у ЦариI'раду'.,) Између епископских одежда јавили су се омофори из ко-стима низантијских императора, да покажу висок чин епи-скопа у јерархији. И Д. Мансветовт, и Д. 6. Б^лаевчв виде ироготин омофора у старим конзулским лорама (1огит соп-8и1аге), широким повезама' око врата, коЈе су падале на груди. а од ових су примили византијски императори (Хшроу рааишс;), и носили су их у свечаним нриликама не само цар и царица, него и византијске велможе, добившн их као награду од императора. Поп1то су источни епископи и иатријарх имали висок углед међу највишим државним до-стојансгвеницима, то је природнр, да су и они имали од-ликовањд највиших чиновннка, а делом' и јга^ша самих императора. У X. и XI. столећу, као што сведоче иконографиј-ски сноменици, био је велики омофор припадност архије-рејског чина и ун1ао је свугде V цркнену употребу.

Пошто архијереј носи велики омофор -само на доласку у храм и при опходима, а мали већином на богослужењу. то се закл.учује,'1) да је велики омофор одежда црквено-грађанскега карактера, дарована од императора еиископу као великом духовном чиновнику империје, ради ознаке високог иоложаја епискона у имнерији, — а мали омофор је одлична и најважнија архијерејска одежда, искључиво ли-тургичка, без које еиискон не може свршити ни једне ва-жније архијерејске свештенорадње, а својим обликом и ма-

М Види СгавЈгепникт., стр. 256. ») М&пе Ра1г. Ј»Г. Т. 155. со1. Ш. ») ДмишргевскШ, Ставлеииикт. стр. 257. 4) Види ДмишрЈевскН/, Ставленникч., стр. 288

15б>

теријом указује на то, да епископ продужује служење Спа-ситељево на земљи. На св. литургији меће епископ омофор када преставља Христа, а скида га када фунгира само као слуга Христов.1)

Мандија, јмсу&Јоу, Јм^ббас, сара, р1иуја1е, је дугачка и ши-рока нанбогослужбена одежда нурпурне боје, на чијим су предњим крајевима 4 квадратично извезене таблице или изве-зене реке. Од 4 таблице две долазе на прса и значе две таблице СЗавета, а друге две везане врпцом .на доњим деловима два завета, Стари и Нови. Иотоци (реке), лотаро(, који су извезени на мандији значе реке Живе воде, о којима говори ИХристос: Е^рвли П МА, р^ки С чр«'ка вгш ИСТЈК8Т* кодм жнвк) (Јов. 7, 38). Ове таблице и реке показују, да епископ у свом срцу има да носи две законске таблице СЗавета, и два Завета, Стари и Нони, из којих као реке, излазе његове поуке и опомене. Мандија дакле значи бла-годат учитељства, м<?ћ и пуноћу епископског нозива.

Мандија је постала по узору царске хламиде или х^Ч^бсоу), коју су у Византији облачили император и важнији византијски достојанственици као императорско од-ликонање, поврх дивитисија или сакоса у време свечаних ои-хода. И ове хламиде визаитијских императора као и архи-јерејске мандије биле су украшеце таблицама (тајШоу).

Крст, кркт*, отаирјоу, епископски означава печат и исповедање вере, које излазе из срца, као и љубав,*) којом мора бити прожет епископ за крст Христов и за распетог Спаситеља. Крст је одликовање епископско, но ипак ени-скопи одликују њиме и неке заслужне презвитере.8) Лица која се одликују знаком крста зову се ставрофори, крсто-носци или архонти велике цркве. За оне који су одлико-вање крста добивали, постојао је у пракси низантијске цркве и нарочити обред или чин: ТА&? хе 'р0 Т О 7"ро т а и" росрброо.4) При посвећењу ових лица, полагало се на њи-хону главу нарочито покривало те^оттАр^, иа ком је био знак крста.')

•) Испор. Оегтапиз, 1ћј<1. р. -394. и . 8утеоп Тће$$а1оп1сеп$1$, с. 250. ») Према речима Симеона Сол. М1рте, 156. со1. 429. ») Испор. 8утеоп Тће$$а1опкеи$1в, Ое васга 1Л1иг*1а с. 83, (М1рте Ра1г. рг.

Т 165. р. 261). «) А. ДмишргевскШ, Описаше литургич. ркп. Т. II. ЕпхсАбца, стр. 319. ») А. Дмишр/евскШ, Оиисаи!« литургич. ркп. Т. II. ЕихоХбтса, стр. 319.

134

Панагија, намлгЦ лау^уоу (пресн. Богородица од тсау. сав, цео, и бусо?, свет) или енколиион, енколпија, тб кухбХточ, (од бу и груди). рес!ога1е, је мала сличица израђена од емаља, сребра и злата, или друге скупоцене материје, са ликом Исуса Христа и пресвете Богородице са дететом, коју носи епископ на прсима у знак, да Христа носи у срцу и да се узда у посредовање Његове пресв. Матере.1) Енколпија је била у сгарини мала кутија са реликвијама светих, коју су носили у почетку настојатељи манастира и епископи. Неки изводе постанак енколпије из историј-ског факта, наиме што је 811. год. патријарх Цариград-ски Никифор Исповедник послао Лаву III. (705.—816.)златну украшену кутију у којој је био делић правог часног крста. а која се звала енколпион. Прави пак постанак енколпије треба тражити у СЗавету у одеждама Ароновим. урим и тумим, одакле су нрешли у хришћанску цркву, добивши хришћанском духу одговарајуће значење.

Митра, -мЈтра, }11тра*), х(бар1;, тсара је слика венца или кидара, покривача за главу старозаветних првосвештеника. По њихову примеру носио је и Ап. Јован венац на глаои та1оч), као што то сведочи епископ Поликрат из Ефеса8). То исто Сведочи и св. Еиифаније о Јакову, брату Господњем прном јерусалимском епископу.4) У почетку је митру носиосамо александријски патријарх, а источни јерарси све до XVI. века нису употребљавали митру на богослужењу изузев патри-јархе.1) Од 17. стОлећа носе митру-круну и епископи, а дотле су као и презвитери на богослужењу били откривене главе.

Облик митре није биоодувек као данас,јермитраалексан-дријског патријараха као што је видимо на слици Атанасија и Кирила александријског патријараха у Василијеву минологију (Мепо1орит Сгаесогит јибзи ВазИи 1трега1опб, 1Јгћии 1738.) више је повез главе, него данашња митра. И руска шапка-ми-тра нијебилакао данашњакруна-митра. После пада Цариграда

•) Испор. Зутеоп ТћезШопк, ИнЈ. с. 80. (М18пе, Ра1г. р-. Т. 165. р. 257.> *) Нааив џЈ-хра, којим се нааива украс главе у иаших епискооа, узет је и з

кн>. Исх. 88, 37. 29, 6. Мггра се свуда у арх. чиновнику нааива шапка. ') Еизедшв, НЦ(. есс1. 1. V. с 24. *) Испор. 1оз. Шпцћат, спом. д. УО1. Д1 с. 9. § 5. и П. Ромиошис, Амтоир-

Т1*1ј, 1869, р. 207. •) Испор. Симеон Солунски, МЈ^пе,. На(г. I. 155, со1. 716.-717. и Ооаг

БихоХ. рав. 258.

136

1453. прешао је венац императора, који нису више посто-јали, на главу васељенскога патријарха као врховног чу-вара православља, тим пре, што су патријарси примили из руку императора и остале знаке царског достојанства: са-кос и омофор. И у тој форми круне-митре, прешла је ми-тра из Цариграда и другим источним патријарсима и епи-скопима, а 1653. прешла је по жељи патријарха Никона и у Русију, заменивши дотле употребљавани облик шапке.

Матра има значење трновног венца Спаситељевог и указује уједно на ону част и славу, којом је небески Отац одликовао Спаситеља, и знак је оног високог достојанства, које је епископ добио од Христа ради вршења св. радња и дељења дарова у св. тајнама.

Еаискоаска штака, ж»зл», настирски шгап, ^(Јбо?, пате-ртђоаа, латер(<а, б(*ауСх(оу, (у вези са влашћу суђења еписко-па), латер^а (од тогсер^м, звати некога оцем), ћаси1иб је знак епископске власти1) над умним стадом. Има значење жезла Аронова који је пролистао и подсећа нас на добро чување стада из јеванђелија. На врху штаке је змија са две главе, која је символ мудрости, којом мора бити епискон снабдевен према речима Спаситељевим: Будите мудри као змије...

Са символичким значењем св. одежда у складу су та-кођер и молитве, састављене из псалама, које се говоре при облачењу истих (Види служабник пре проскомидије, односно архијерејски чиновник). Одежде се пре богослужбене упо-требе имају осветити чином одређеним у дополнителном требнику.*)

Богослужбене каиге. 89. Богоолужбене књиге и њихова подела.

Лишерашура. 1.еошз АИаШ, 1)е Ићпз есс^ебЈазИсЈв Огаесогиаа, Рап8118 1646. — Историческое обозр-ћше богослужебнБ1хт. книп. греко-россЈМскоЛ церкви. Шевт. 1836. Ово је дело преведено иа срнски у Гласу Истине 1890: Историјски поглед на богослужбене књигЈе грчко-руске цркве. С руског. Стр. 225. и даље. — Прот. К. НиколкСкШ, Обо-вр-ћше богослужебнБххг книгв. Спб. 1868. — М. Кајеи>$к1, Еисћо1ороп, Шјеп 1861. 'стр. У1.—ћУП. — Модесип, 0 церковном октоих^, КЈевт.

•) Симеон Солунски, М^пе, (. 155, со1. 257. *) Код нас ј е још писано о цркв. одеждама: 0 времену постанка цркв.

одежда. К. С—иа. С руског Драго К. Урошевић, свештевик. Источиик 1901. Стр. 879. • да&е. О сасудима види и: Свештеви сасуди потребни аа службу црквеиу. Источвик 1896. стр. 419. 474.

137 15б>

1885. — Мансветавг, ((ерконнмп уетант., (типик1.) его г)Г»разонан1С и судћЛи вт. гремескоп и руссноп церкни, М. 1885. — В. НгичЂ. Служебнин минеи за сегггнбрћ, октнбрт. и ноибрц СиГ>. 188(1. — Архимадрит Иларион Руварац, 0 цетињској штампаријп нре четири стотине година. (Глас XI.. Срн. кр. Акад. Београд.) 1893. - ])г. V. Јарс. 1)ег ег?1с СеИпјег КЈгеНем^гпск \ гот .!а!1ге 1494. К т е !н1>Ио-(;гар1изс1)-1ех1са119с}|е ЖиЛЈе. (ОепкзсКпИеч <1«г К,-ик. Лка<1. <1. \\г188ен-асћаЛеп т ЛУЈеп, р1и1. 1н81. СДажае И<). Х1ДП. \Пеп1 894.) — Констан-тинг Николкскт, Иособје гп, изучетк) устава ЛогослуженЈн нраво-славноп церкви, Спб. 1894. на стр. 92—13о говори о Оогослужбешш кн.игама. — Про(|>. дух. Акад. А. Дмишркпскш, ОппсапЈе литургиче-скихт. руконисеп хранжцихси пч. бцблиотекахч. п{>авослапна10 Востока. Томт»1. Р ж х х , Шеггц 1895. Томч. II. К-1хо>.6у-.ж, К1ев в, 1901. — Протоје-реи К. НиколћСкШ, Матер^алм длн псторпт испракленјн богослужеГ)Ш.1Х'Б книг).. Спб. 1896. — БогослужОене кн.иге у нравосланној пркин од проф. Боже Јовановића, (Несник српске цркве 1897. стр. 120 -128 , 244—249. Превод из Литургике, П. Лебедева). — А. Дмитрјевсми, Киига »Треб-никн« и ен значен:е вт. жизни правосл. хриспант,. КЈеич. 1 9 0 1 . — Љ у б . Стојановић, Старесрпске штампарије, (Српски Књижемни Гласник1902. књ. VII. св. 111. стр. 189. св. IV. стр. 282, св. V. стр. 306. св. VI. стр. 444.) — 1еро.м. МихаилЂ, Со0ран1е церковнмхч. уетавовч. константино-пол1.скаго !1ат[)!а[»хата 1858 -1899. г. г. вт. русскомч, перевод-ћ сч. исто-р1еи их1. происхожденЈп. Казаш. 1902. — А. Дмитрјевскт. Служеб-мик1>, книга таинствепнан, К1ев'1. 1903. (Превео проф. .1. Живковић у Богословском Гласнику књ. V, 1 —3.) — Павле Поиовић, Преглед срн-ске књижевности, Београд 190:). — М. ЛисицинЂ, Первоначалнми славннорУсск1и типикшп,. Псторико - археологическое инсл+.дованЈе. Спб. 1911.

Богослужбене књиге су иеонходно нотребне за вршење богоа»ужења праносл. цркве, јерје у њи.ма изложен садржај и ред богослужења. Богос,|ужбене књиге су старог порекла. Сведочаиства о н.има имамо још у III. неку код Оригена у његону делу „хат& КгХооо", који на приговор Келсов, да је нашао код неких хришћанских свештеника књиге, у којима су нарнарска имена демона и чудновате приче (Нђ. VI. с. 40.), одговара, да су у тим књигама свете молитве, које се читају код свечаних скуиова, и којима се хришћани осигу-равају против нападаја демона. Низ црквених књига за-вршен је у главном око 9. века.

У сриској цркви као и у руској богослужбене књиге се јанљају заједно са прјавом хришћанства. Први превод богослужбених књига са грчког језика на словенски извр-шила су св. браћа, словенски апостоли Кирило и Методије, и то превели су: јеванђелије, апостол, исалтир и изабране службе (евхологиј). Остале књиге преведене су доцније.

Богослужбене књиге деле се на свештене и црквене. Међу прве спадају св. Јеванђелије, апостол и псалтир. Друге <црквеие), у којима су молитве и химне, употребљавају се на зајсдничком (опћем, јавно.м) богослужењу, и на приватном (посебном) богослужењу.

40. Свештене богоелужбене књиге.

См.Јеванђелије. Под јеванђелијем разумевамо јеванђеоске повести сва четири јепинђелисга Матеја; Марка, Луке и Јова-на. За богослужбену употребу, за читање у недељне и праз-ничне дане подељена су јеванђелија у одсеке, читања. Текст ових јеванђелиста имамо у двоструком облику.

1.) Скуп тих читања по нразницима и реду цркнене године зове се -6 е и а у у Ш о ^ , е^ап^еИагшш, е^ап^еНзШ-пит, јеванђелистар. У овима нема нрвобитног контекста, а одсеци појединих јенанђелија нижу се један за другим, тако почиње Јов. 1, 1—25, за тим долази Лук. 24. 12—35, даље Јов. 1. 35—51 и т. д. Овака су била првобитна јеванђе-лија српскословенске редакције н. пр. Мирослављево јеванђе-лије, а така се јеванђелија и данас употребљавају у грчкој цркви, и у њнма су јеванђелнја по реду црквене године једио за другим нанизана.

Ако је нрвобитни контекст јеванђелија задржан, онда се књига зове ~г~рхеи>хуу&).1оч,четверојеванђелије.Онкш су јеванђелија данас код Руса у богослужбеној уиотреби, а од њих смо их и ми примили у данашњу нашу богослужбену употребу. где мора снештеник према на крају изложеном реду тражити када се чита које јеванђеље:

х Јеванђелије се чита сваки дан на богослужењу осим ирвих пет дана великога поста и два дана сирне седмице, и то 4 јеванђелиста један за другим. За богослужбену употребу дели се снако јенанђелије осим на главе и стихове још и на т. зв. зачала, (тер:чотса{. 1ес1допез). У Матеја има 28 глава 116 зачала, у Марка 16 глава 71 зачало, у Луке 24 главе 114 зачала. а у Јована 21 глава 67 зачала. Сваки јеван-ђелист почиње својим првим зачалом. У богослужбеном се јеванђелију пред сваким јеванђелистом налази предговор, у ком су укратко изнесени подаци о јеванђелисту и кратка садржина јеванђслија, а на крају целог јеванђелија је упут-ство или ред како се преко године јеванђелија читају.

138

Аџостол је књига у којој су дела и посланице апо-столске, такођер за богослужбену употребу. Као и јеванђелије. осим на главе и стихове, дели се још и на зачала, која по-чињу бројем 1. код Дела Апостолских, и свршавају се бројем 835. на крају посланица Јеврејима. И уз Апостол се налази упутство кад и које се зачало чита. Као и код јеванђелија. био је у старини разрешен текст и ред посланица у Св. Писму и читања су низана према црквеној потреби, н. пр. Дел. 18, 1—31; Ефес. 5, 8—15, затим Рим. 1, 21—24 итд. (Тако у Шишатовачком апостолу). Таква књига, лекционарг звала се код Грка о апботолое.

Већ смо видели. да су списи јеванђелија и апостола читани на богослужењу одмах, чим су се појавили. 0 чи-тању аиостолских посланица имамо сведочанства у њима самима. Тако пише св. Ап. Павле Солуњанима: Заклинам ви ГЈ«-«* ирочкти посаанк ск пр|д* всс>о с*ок> кратТоо (I. Сол. 5, 27) и Колошанама: И вгда нрочтстсж посланн см оу кас*, сотво« рит(. да и к* лаодТкжст-кн црккн прочтжо в8д«тх, и напнсаннос © ЛаодТкГи да и кк< прочт«т» (4, 10). А када се читале посла-нице апостолске. то се тим пре читала јеванђелија ради њихове важне садржине.

Кад је управо извршена подела на зачала, не зна се поуздано. Пошто је у прва три века избор јеванђеоских и апо-столских одељака зависио од воље црквених старешина, то је вероватно. да у то доба још није било поделе на зачала. Код писаца из каснијих векова налазе се сведоџбе о извесном реду у читању. Па ипак и тада није било нраве данашње поделе на зачала, јер је ова била удешена и за таке празнике, који су установљени у каснијем времену. Подела јеванђелија и апостола на зачала приписује се Евталију александријском ђакону у V. в., а свакако су ову допунили св. Јован Дамаскин и Теодор Студит, који су, изложивши правило и ред богослужења, саставили на основу насле-ђеног предања из раније времена и тачан ред редовних чи-тања из Јеванђелија и Апостола.

Псалтир, ^аатирк, фаХ-ф^, рзаИепиш, је књига, у којој су 150 псалама- из библије, а које су написали Давид и други побожни људи. За богослужбену употребу ових 150 псалама подељени су на двадесет катизама, каЖората (од

седим), које име имају отуда, што је у време њихова читања дозвољено седети, а свака катизма дели се опет на

15б>

три славе или три дела. који се зову и антифони, а за,-вршују се песмом: Слака оцв, н сн8, н стод»8 дх».

Псалтир се штампа двојако: 1. Псалтир мали. обичан, за ћелије, и 2. Псалтир велики или псал гир с последованијем. Псалтир мали је одређен за домаћу уиотребу, за ћелије, а псалтир с иоследовањем аа употребу при богослужењу у храму.

1. М а л и п с а л т и р . Осим 150 псалама у овом псалтиру има испред њих и иза њих и других разних додатака, и то пред њима је: о) Снмвол илиисповедање св. оца Ата-насија патријарха Александријског; б) Кратко изложење о вери, и питања и одговори о богословљу бл. Анастасија патријарха Антиохијског и Кирила Александријског; в) Из-ложење о вери св. Максима, г) Кратка поука како треба да слаже прсте и да се крсти сваки православни хришћанин по старом иредању св. апостола и св. отаца.1) Ови додаци псалтиру заведени су прво код Руса, у редакцији њихових црквених књига, а не код Грка, и то стога, што је псалтир књига за поуку, а ови додаци садрже излагање, у ком је поука о вери у једног Бога. Затим долази Д) устав, како се псалтир има читати преко целе године. Често се додаје иза устава Посдедованије на исход душе од тела где је молитва, која се чита обично на свакој слави, при читању псалтира за умрле.

Сада долазе сами п с а л м и . Иза псалама налазе се: а.) девет библијских песама које се читају или поју на јутрењу са каноном, на којима се оснива и из којих се развио канон*); б.) полијелејни салми или псалми избрани (̂ јгалдж изсра'ннж) за празнике Госнодње и за дане нарочитих све-титеља, када устав прописује полијелеј. Ово додавање би-блијских песама и избраних псалама заведено је код Грка, тако у Сос1. А1ех. (грчки превод библије из 5. в.) видимо 9 библијских песама и још неке иза псалтира, и оне долазе и у словенскпм књигама увек иза исалама како у библији тако и у псалтиру. Најпосле долазе г.) тропари и молитве иза сваке катизме. Ко је саставио и где ове молитве не зна се, а први пут су штампане код Руса V псалтиру од год. 1687. Када су остали додаци учињени псалтиру, не зна се.

') Ова поука налази се и у часловцу. *) Види канон код цркв. пссништва.

141 15б>

У 85. апостолском пранилу убраја се псалтир међу оне књиге, које имају клирици и световњаци да поштују и за свете да сматрају.

Када и где је псалтир нодељен на катизме и славе, није нам познато. Неки држе да су оци лаодокијског са-бора (860.—375.) одређујући 17. правило') разделили псалтир на катизме. Што се тиче поделе на славе, она је по ми-пшењу Валзамона после 1203.) била у цркви у дубокој старини. И прва подела (на катиаме) и друга (на славе) учињена је, да би се олакшала пажња слушалаца. која је умарана и малаксавала непрекидним појањем псалама, зато <\е има измешати појање псалама са читањем.

Најстарији штампани исалтир код Руса је псалтир краковски*) штампан 1491. год., одређен за Малорусе и Румуне"), а код Срба српскословенски псалтир и то велики псалтир или с последованијем, штампан на Цетињу 1495. а радио га је јеромонах Макарије повељењем господина Тлурђа Црнојевића, за митрополита зегског ћир Вавиле, као што се то каже у поговору псалтира.4)

У п о т р е б а и с а л т и р а на б о г о с л уже њу. По уставу одређено је, да се цео псалтир као књига у којој је хвала Вогу, а кога смо дужни непрестано хвалити и славити има прочитати на богослужењу у току седмице једанпут. а у време четрдесетнице прочитава се псалтир преко сед-мице за време јутрења, вечерња и часова два нут, а то је ради тога, што је у дане поста и кајања нарочито по-требно хвалити Вога, кајати се и молити за милост.

Поједини псалми на богослужен.у и у богослужбеним кн.игама имају своја нарочита имена. Тако пс. 103. БХгослокн д8ш< мол 1%», зове се, пр<дн4чнн<Нчлкниб \|галом* (тсроосцмхб;), што њиме почиње вечерње. Пс.: 3. 37. 62. 87. 102. и 142. зову се шестопсалмије (е^афаХцоц ш1сто\|гАллт), од броја, у ком долазе на богослужењу у почетку јутрења. Псалми 119.—133. зову се степени, и сваки од њих има у

') »На богослужбенам аборовима не треба псалм« сједињавати један с дру-гим, него послије свакога псалма мора бити кратко читање«. Еп. Никодим, Пра-вила православне дркве с тумачењима. књ. II. стр. 63.

*) Арх Серггл, Полнми м-ћсацесловт. востока. Томт. I. стр. 175. ») Г)г. V. ЈаеИ, Г>ег егв1е СеИпјег Кјгсћепдгиск * о т Јаћге 1494. 1. Бепк-

5сћгЈГ1еп дег ка1В. Акад. (1. \\'Ј88еп8сћ. 1п \У1еп. РћИ.- ћ1в1. С1. В<1. ХШ1. 1894. 4) ВИДИ, Архимандрит Иларион Руварац, 0 цетињској штамнарији. стр. 1..

ЕЈеоград 1893. Глас ХЈи Срп. кр. Акад. Љуб. Сшојановић, Старе срнске штампарије. -рп. Књизк. Гласник, књ. VII. вр. 3. стр. 192.

библији натпис п-кснк ст1н«н»н, несме узлаза, а зову се тако што су појани код -1удеја на 15 степеница јерусалимског х]Јама, које су водиле из предворја (трема) женског у мушко. Из стихова ових псалама састанљени су степени антифони (а^а(јад-цо1). Ови се псалми код Грка зову једним именом још та тсроахбр^а.1) које име имају од почетних речи првог од ових псалама (119.), који почин.е: -рб? хбрлу IV тф |1е ехехрајја, кс Гд8, кшгда скорк-ктн мн, коззк^г. Пс. 50. зове се према својој садржини, покајни нсалам.

Из свега овога видимо да се псалтир на богослужен.у нраво-славне цркве много употребљава. Разлог овоме је у томе, што је исалтир по речима »Похвалног слова Василија Вел. о читању псал-тира«8) изнад свију књига, и ни једна не слави Бога тако као нсалтир. Ово слово завршује се речима св. Јована Златоустог, који запитан од братије, дали је добро оставити псалтир, рече: »Бол>е је да сунце престане од свог тока, него да се остави псалтир«. Затим нема ни једног релш ијозног осећаја који небн у псалмима имао свога израза, ни једне ситуације у спољашн.ем и унутрашњем животу како по-јединца тако и целе цркве, на коју се један од псалама неби односио. Укратко псалми су као и свака права појезија. опћи човечански, и зато' су прикладни за богослужење цркве која води рачуна о индивидуално-религиозним потр^бама и осећајима свију људи. Како су псалми цењени одувек у правосл. цркви, најбоље видимо из тога, што нема ни једног већег црквеног оца, да није тумачио нсалме и њима се заносио. Први новозаветни тумач псалтира је сам Спа-ситељ (Лук. 20, 42. 24, 44 - 45.). Св. Апостоли у својим снисима дотичу се око 70 нута псалтира. Ориген је разјаснио цео псалтир како у коментару, тако и у омилијама. Св. Атанасије (+ 373.) из-разио је своје ватрено одушевљен.е за псалтир Ер181о1а ас! МагсеШпшп (Мј^пе, 27. р. 11—46). Ленсевије Кесаријски (I- 340) коментирао је цео псалтир (Шегои. Г)е ^гг. Ш. 81. и 96.). Св. Василије Вел. раз-јаснио је пред вернима у омилијама псалме, и његове речи о псал-мима су нешто најлепше. што нам је од отаца остало о псалмима. Међу каснијим коментаторима псалама видимо Григорија Ниског ( ј 395), а нарочито св. Јована Златоустог (•(• 407.), који је вернима Антиохије протумачио цео псалтир у дивним на жалост не потпуно очуваним омилијама, које спадају у најуспелије радсве овог све-титеља. који је на псалмима обрадио цео морал хришћански. Затим су псалме тумачили Кирило Александријски ( ј 444) (Мј{ше 5. 69. р. 717.-1247), Теодорит Кирски (! 458), и Јевтимије Зигабен (•(• 1118) протумачио је цео псалтир, који имамо у 4. књ. венецијанског из-дања Теофилакта, и многи други1).

'«) / . еолв АИаШ, 'Ое Пћгјв есс1еб1ааЦс18 ртаесогиш, <1|88ег1. I. р. 59. ») Оно »Похвално слово Василија Вел.«, норед речи бл. Августива о моћи

псалтира, налази се често у псалтиру. ») Исалме је са богослужбеног гледишта протумачио: Ог. №а1еп(1п Тћа1-

ћо/ег, ЕгкШгип? <1ег Р 8 а 1 т е п ипд Јег Ј т г«т1*сћеп ВгеУ1ег уогкоттепЗеп ћ1-ћНвсћеп С а п 11 с а т Н ћевопЦггег Нискајсћ! аиГ Легеп Шиг?18сћеп ?ећгаисћ,Нерт«»-ћигци 1895.

143 15б>

2. В е л и к и или с л е д о в н и п с а л т и р , п с а л т и р с и о с л е д о в а н и ј е м , псадтирк сл-кдовдннал. Под овим именом рааумева се псалтир, у ком осим псалама у обичном им •броју реду и подели на катизме и славе и оних додатака у малом псалтиру, има још и других додатака, од којих је -сама књига добила свој назив. Ти додатци су:

а.) Часловац (осим часова на Бадњи и Крстов дан и на Велики Петак); б.) Тропари и кондаци изабрани из свију богослужбених књига минеј&, посног и цветног триода и октоиха, и упутство о отпустителним тропарима и конда-цима; в.) Молитвословља којима се имају свештеници и све-товњаци спремати за свету тајну причешћа, и канон пресв. Богородици, канон анђелу хранитељу, и друго разно. Нај-•осле у овом псалтиру је и слово св. Кирила о исходу душе и о другом доласку, индикт. пасхалија и месечник-

Овај Следовни Псалтир се не спомиње међу књигама грчке цркве и постао је у редакцији словенских богослу-жбених књига. Садржавајући избор из разних богослужбе-них књига, очевидно је имао накнадити оскудицу тих књига, која се код Грка није осећала. Следовни псалтир није од-мах од свога почетка имао овај облик, него се постепено до ове садржине образовао. Овај псалтир је први пут код Руса штамнан 1491. а иснрављен је око 1658.

41. Црквене богослужбене књиге. Тиаик, устав, ТЈпикон*, оустак*, тактикон*, би&та&е, тогссхоу

{од т6то$. облик, норма), Систематски поредак и начин свр-шавања црквених служби имамо у богослужбеНој књизи типику или у црквеном уставу. Типик је резултат оних радова, који се тичу практичног обављања богослужења по разним књигама, зато устав и указује, како се има спајати појање минеја са појањем октоиха и триода. Осим ове главне са-држине типика, у њему су и правила о храни хришћана уопће, а нарочито о храни монаха, правила о посту, као и правила црквеног поретка и понашања у. цркви, за трпе-зом и уопће у манастиру. Зато што типик излаже поредак богослужења, зове се поред споменутих имена још и »око црквено«. По својој садржини Типик се дели на три дела:

/. део (1.—47. гл.) може се назвати опћи део, јер су у њему опћа упутства а.) која се тичу поредка богослужења и свештених радња V извесне годишње празнике, када ови падну у васкрсне дане (1—8

171.), у дане седмичне (9.—11. гл.) п у суботне (12—15. гл.). 11ос.1е овог опћег изложења црквених служби, долазе (1Н.—22. гл.) посебна упутства о молитвословљима и читан.има на богослужењу у све дане године, као и упутства о песмама и свештеним радн-ама при Оогослужењу целе год. (22—26 гл.). б.) другом одељку овог првог дела типика имамо упутства о побожном молитвеном расноложењу, у ком треба да буду они, који се моле на богослужењу (26 —32 гл.); в.) у трећем одељку овог дела типика изложена су правила за живот и владање монаха (32.—46. гл.).

У //. делу типика (47.—52. гл.) су упутства о измењивим не-смама и св. радњама и о поретку целог богослужења у све дане године по минеју месечном, без обзира на седмичне дане или песме октоиха, и зато носи име М-ћснцеслоот. (48. гл.) У идућим главама налазе се унутства која се тичу богослужења у време појања посног м цветног триода. Овај се део свршава излагањем правила о пе-тровском посту (51 гл.).

///: део (од 52 гл. до краја књиге) је као нека допуна 1. и II. дела. У њему су упутства о неким измен.ивим песмама. које се ноју за годишњег и седмичног круга, као и саме те песме (троиари, кондаци. ипакоји, ексаностилари, светилни, троични, прокимени, ирп-масна). На крају типика је насха-тија храмовне главе и лвнннк*.

К р а т ка и сто р и ј а ти п и ка. У првим вековима хриш-ћанства није било строго установљеног норетка свршавања богослужења. Скоро свака област манастнр и крај, пмао је у својим црквама свој устав но ови су у главном били свугде једнаки. само се у иојединостима разликовали. Устави знаменнтих обитељи и манастира имали су своје особине, како у богослужењу тако и у манастирском животу и реду, јер су V Грчкој ктитори по даном им праву давали и са-стављали уставе својим манастирима, у којима су били про-писи како за богослужење, тако и за жинот у манастиру. Црква је нрп тако.м стању ствари стално и по свима кра-јевима иредузимала мере, које су ишле за тим, да се уведе једноликост богослужбених обреда. Плод таконе тежње био је и црквени устав забележен први пут према предању од Саве Освећеног. По речима Симеона Солунског1) Сава Осве-ћени упрапитељ лавре својега имена у Палестини. изложио је цркв. устав нримивши га од преи. Евтимија осиоватеља опе лавре и ТеоктИста његова друга (из 4. н.). а они су га оиет примили од свога нретходника и псповедника Хари-тона !т 270.) који је основао 3 обптељи у Палестини. Сама Оспећени изложио је нред крај својега живота (!Г>31.) пи-

Симеон Сол. V спису П1а1|)?м5 соп1га Иагголч илноси историју типика.

144

смено устав' н предао га братији. Услед сталних одношаја палестинских манастира с јерусалимском црквом, ималп су богослужбени обичаји јерусалимске патријаршије иелика уте-цаја на богослужбени устав Саве освећено!'. Зато се пале-стински устан и зопе ј е р у с а л и м с к и у с т а в . Овај устав но речима Симеона Солунског био је уништен за навале Хозроја на Палестину, но св. Софроније 688.) патријарх јерусалимски, који је живео дуго времена у лаври Саве Осве-ћеног, знао је напамет устав св. Саве, написао га и допу-нио и увео у цркве своје јурисдикције.1) У VIII. в. допу-њен је јерусалимски устав трудом св. Јована Дамаскина и Косме Мајумског и других песника, који су обогатили слу-жбе својим песмама и изложили ред богослужења с нећом подробношћу и тачношћу. Од каснијих доцуна имамо да споменемо упутства о сједињавању служби када у један дан падну више празника. Те* допуне изложене су у 100 глава, а зову се Маркове главе, по имену њихова автора Марка, прво настојатеља лавре св. Саве, а потом еп. идру-нтског (Отранто у Калабрији) из IX. в. На развитак јеруса-лимског устава утецао је

У с т а в с т у д и ј с к и , кога је јерусалимски устав поти-снуо и превладао у Грчкој и Русији. Студијски устав има име од студијског манастира у Цариграду (чија зграда и данас ностоји), који је основао сенатор Студије (у V. в.), а који је нарочито цветао и био славан у време Теодора, Студита, писца овог устава. Процес како је постао овај устав исти је као и код јерусалимског устава. Цариградски манастири имали су правила, но нису била потпуна. Овај недостатак хтео је исправити Теодор Студит изложењем пуних пра-вила богослужења и живота, што је и учинио, но овај рад. није дошао до нас. Два века после њерове смрти поја-вили су се писмени састави Теодорова устава, и то записао је »еко нрво укратко, а потом га је опширније писмено изло-жио патр. цариградски Алексије (1025.—1043.) за обитељ, коју је он основао у Цариграду и посветио Успенију пресв. Богородице. Из Цариграда примљен у цариградској патри-јаршији, прешао је овај устав у Атон, јужну Италију и у Русију, где га је увео у Кијевопечерску лавру Теодосије

*) Испор. Зутеоп Тће$$а1опкепш, Б е васга ргесаНопе с." 303. (Мјрте, Ра1г. 8г. Т. 156. р. 556.)

Печерски (око 1070.), а одатле је прешао у друге руске манастире. Овај студијски типик разликује се од јерусалим-ског више у правилима монашког живбта, а не толико бо-гослужбеним уставом, јер је богослужбени ред прав. цркве установљен већ до Теодора Студита, који је својим песмама триод допунио. Првобитно је на устав студијски утецао је-русалимски устав, а после ј е он обратно на јерусалимски (X.—XII. в.), док најпосле није Устав Студијски потиснут (у XV. в.) и замењен јерусалимским, који се распространио по свима црквама и манастирима у Грчкој, у земљама јуж-них Словена и у Русији.1)

За сриску цркву написао је св. Сава (1169.—1236.) 1. Тиаик карејски, кратак спис написан 1199. год. у ком су ирописи за живот у ћелији карејској (спада под Хилендар), коју је подигао СБ. Сава.8)

2. Тииик хиландарски из 1200—1207. г., је већи сиис од 43 главе, у ком су разни прописи за живот у Хиландару. Овај типик је превод, и то не добар, грчког типика евергетидског манастира у Цариграду. Последње, најбоље и најтачније издање овог тићика имамо у ирепису епископа Димитрија.*) Ово није потпуни типик или црквени устав у нашем смислу, у ком је изложен рад црквених служби дневног недељног и годишњег круга, него је он само једаи део ИЈГИ увод типика, а у њему су прописи о животу у манастиру, о ктиторима, о дисциплини и т. д. Он је превод друге мање поло-вине, која се зове б лроХоуо( тоО ТишхоО (пролог или предговор типика)евергетидског (Богородица »евергетида* — благодатница) цари-градског манастира.4)

•) Са осталим књигама унесен је из Русије у српску цркву и типик илп црквени у -тав , поред кога постоји од 1892. год. и Велики типик или Устав црквени. који ј е по верним иаворима допунио, на српски превео и -благословом св. Арл Силода издао протојереј Василије Николајевић, парох иришки (II. понрављен • иадање Ср. Карловци, 1905.). Прота В. Николајепић приређивао је и издања неки\ богослужбених књига. Затим имамо од митрополита Мишрофана Бана, Кратки црквенп устав з а свештенике и ученике богословско-учитељске школе, по МихаЈ ловском и Николајевићу Цетиње, 1901.

' ) Издао га Љ. Сшојановић, Споменик III, 1890, 162. Превод у А. Гаври ловића, Св. Сава, 1900. стр. 77.

' ) Споменик XXXI, 1898, 37. 4) Рукопис овог типика издао је проф. А. ДмишргевскШ у свом делу Опи-

с а т е литургическихг рукописеи, Шевт, 1895. Томт>. I. стр. 256. 2иуа4<члоу зич в«<|> т)то1 Ттихоу **хХтЈ01аатахт); &х0А.01>Мхс т!Ј; »бауоО* бЈмра-у(а{ ваотбхои Е4«Р7*Х1!О{. Јеаик и слов. превод са грчким оригиналом уиоредио ј е проф. Јагић, види Др. Вашрослав Јагић, Типик хилаидарски и његов грчки иавор, Споменик XXXIV.

«о

4Т'

3. Тиаик сшуденички из 1207.—1215. год., писан је за Студе-ницу, исте је величине као и хиландарски типик и истог текста у главама 4—43, а прве три главе овај типик нема. Типик студенички слаже се са типиком хиландарским честб пута од речи до речи.1)

Требник,*) молиткжик&, тртБникж, п1аа1е засга-теп!огит је богослужбена књига, у којој су изложена све-штеиодејства и молитвословља посебног (ириватног) бо-гослужења т. ј. чинови тајана и разних црквених моли-твословља, која се свршавају по потреби једног или ви-ше хришћана. Ова свештенодејства и молитвословља зову се опћим именом треби, од чега је и сама књига добила име требник.

Такове садржине су наши словенски требници руске редакције богослужбених књига, које унотребљавамо сада у цркви^ У грчкој пак цркви требник има и службе опћег јавног богослужења, наиме пред требником штампа се и служабник, и те .две књиге састављене у једну зову Грци шдхоХбусоу <од еи^а^ молитве), јер претежни део књиге чине мо-литве. Требник са садржином евхологиона свакако су ире-вели са грчког на словенски св. браћа словенски апо-столи Кирило и Методије, као неопходно потребну кн.и1-у за свршавање богослужења, јер прчки рукописи, који се могу сматрати прототипима требника: 1) зборник молитава Сарапиона*) или Серапиона еп. тмуитског у Египту, и 2) зборник молитава и служби које се налазе у VIII. књ. Апостолских Установа,4) били су мешовите сад!};зсине, т. ј. ммали су делове из служабника и требника. У VII. стол.

' ) О с т м а иадања и распраае о овам типиоима вади Павле Поповић, Преглед сра. в и л ж е ш о с т и стр. 40. и 390.

•) Види проф. Ј. Цвијешић, 0 Требвшку. Сдужбв у Требиику, Гласиик пра-восд, дадматииске цркве 1910. бр. 2. стр. 21.

•) А. Дмишр1евскШ, Б в х о л о п о ш IV. Сарапиона, еп. Тмуитскаго (Трудм, 1894. I. стр. 2 4 2 . - 2 7 4 . У овом вбориику Саралиона ш евхологију како га на-вавж проф. Дмитрјевскји, који га је • иашаО у једиом рукопису из X. -XI. в у библиотеци лавре св. Атаиасија на Атоиу, има: неколико молитава литур-п д е , тајне крштења, миропомааања, рукоположења на рааве степене клира (ђа-кона, презвитера и епископа), погреба, • још неколико молитава на раане слу-чајеве. Овај зборник види код Оеогц Уоћћегтш, Аисћг18(1|сће Шигдосће 8Шске *ив (Јег Кјгсће Ае<;1р1еп«..., ( ^ р г ^ , 1899.

*) У њему су: Литургнје св. Василија Вел., св. Јована Злат. и пређеосвеКе-них дарова, молитве вечерња, полуноћнице, јутрења, чииови: крштења, освећења воде, миропомазања, хиротоиије, пострига монашког, обручења и брака, погреба итд.

1 4 7

зборници ове врсте билн су поаиаги иод -именом њуолб-у.оу, а из 8.—9. века имамо иајстарије сачуиаи« рукаопгс евхологија, и то: ЕдхоХбу̂ оу Варберинове библиогеке у Мле-цимаМ, и еиуоХ&уич, који је нашао у манастиру на Сииају еп. Порфирије Успенски. Па и слоненски требници касиијег нре-мена, били су састав из служабника и данашњег требиика.

По садржини, наши данашњи словенски требнини аоиу се.велики, мали и допол ннтглкнии. Ове три врсте треб-ника издају за богослужбену употребу црквене власти ш имају официјелни значај у цркви. Осим ових требника имамо требника, које су издале приватне особе, а то је требиик Петра Могиле кијевског митрополита.

Вел ики т р е б н и к дели се на два дела. У прном су службе, које врши православна црква у приликама, које су опће свима, или барем већем делу хришћана, а изложене су оним редом, којим се обично у животу верних сврша-вају. Прво су изложене службе, којима црква срета човека када дође на свет т. ј. молитве жени Истог дана кад роди, молитве у 8. дан после рођења, приликом знаменовања де-тета, и молитве жени и детету у 40. дан после рођења. Затим долазе обреди: тајне крштења са правилима св. апо-стола, васељенских и помесних сабора, и св. отаца о тој тајни, и с поуком куму после крттења детета, тајне миро-помазања, покајања с упутством духовницима. како имају свршавати исповест и н&лагати епитимије; Обреди тајне брака (првобрачних и другобрачних) с поуком свештеника новобрачним, ипрописима исповедника Никифора патријарха цариградског о другобрачним, и јелеосвећења. За тајну евха-ристије у требнику имамо само обред причешћа болесника. Најпосле у првом делу су још: молитве на самртном часу, обреди погреба (мирских лицЛ, свештеНика, монаха, деце и обред погреба на пасху и сву светлу седмицу), обреди по-стрига монашког и чинови великог и малог водоосвећења.

У д р у г о м делу великог требника су службе, које се врше по потребама и приликама, које нису обичне и које не бивдју у животу сваког човека, као: молитве освећења оскврњених предмета, освећења зграде,-воћа, молитве у по-

') У њему су 3 литургије - са додатком 27 рааних молитава на прааникб а неке друге дане, молитве вечерња • јутрења, чинови крштења, освећења воде уочи Богојављења, тајне брака • т. д.

134

четку рада, молбани на разне случајеве, чинони освећења храма, обреди примања прозелита у прав. цркву и слично. У овом другом делу великог требника имамо и неке службе јавног богослужења, као: обред умивања ногу на вел. че-твртак и вечерње на дан педесетнице (Духова). Најпосле у другом делу требника је Номоканон1), М-ћснцесловт,, и спи-сак имена, која се дају деци и монасима.

За време патријарха Никона 1655. г. заједно са другим богослужбеним књигама био је исправљен и велики треб-ник, и у оном о(>лику који је тада требник добио, и данас се употребљава и штампа.

Мали т р е б н и к само је извод из вел. требника, а са-ставио га је први пут 1662. г. руски патријарх Јоасаф П.г да би дао парохијским свештеницима ручну књигу, у којој би биле само оне службе, које се најчешће и најобичније у животу верних свршавају. Стога је у мали требник ушао сав први део вел. требника, изузевши правила о свршавању тајана и обреда, који се врше над монасима (постриг и погреб). У други део малог требника унесени су само неки обреди и молитве из великог требника. Из Номоканона при вел. требнику, који има 228 правила, у мали требник ушло је само 117, а изостављена су сва она правила која се тичу епископа и монаха, а налазе се само она, која се тичу све-штеника и мирјана, и која су најпотребнија исповедничкој пракси парохијских свештеника. У том облику штампан је Номоканон први пут уз мали требник, који је 1687. г. издао иатријарх Јоаким. У малом требнику имамо неколико обреда, који се не налазе у вел. требнику. На крају малог треб-ника је т. зв. „Клмч* вкратц-к" т. ј. један део редовног ин-диктиона или пасхалије, и сва пасхалија „зрлчаА" (прегледна).

Дополннт1лшии т р | к н н к х је као што му име каже допуна великом требнику, а нарочито малом требнику. и постао је из тежње, да се парох. свештенству које не може имати вел. требник увек при руци, пружи ручна књига, у којој би биле многе службе из вел. требника и других богослужбених књига. Стога се често мали и дополнителни требник штампају заједно под насловом: „Трганик* лмлии кж ДВ$Х* ЧЛСТА^*". И садржину Дополнителног требника можемо поделити у два дела. У првом су обреди за освећење храма

') Вадв Д. Павлоп, Номокалонт. прв Бодипош. Требашгк, Москва 1897:

134

и разних- предмета који припадају храму (иконе, сасуди, књиге, звона, литије и т. д.), а у другом су обреди, ко-јима се освећују предмети за употребу у домаћем и дру-штвеном животу, као и многе службе које се врше у разним приликама појединца и друштва. Дополнителни требник први пут је издан у Кијеву 1863.0

Т р е б н и к П е т р а М о г и л е . Петар Могила саставио је 1646. у Кијеву свој требник. да би као што сам каже у пред-говору исиравио цркв. обредност и очистио је од погрешака и заблуда, које су се са запада биле увукле у малоруску цркву, и заштитио правосл. цркву од прекора противника због неправилности цркв. обредности. Свој требник саставио је Петар Могила на основу многих грчких евхологија и старих словенских требника, а послужио се при састављању и римским требником, изданим 1615. год. за време папе Павла V., из ког је узео неке службе, а нарочито тумачења: обредна (разјашњење обреда и њихових делова), казу-истичка (упутства како има свештеник поступити у разним случајевима, који му се могу догодити нри свршавању та-јана), и аастирска (поуке свештеницима у погледу њихових личних својстава, о одношају њихову према пастви и сл.).

Требник Петра Могиле није никада добио у цркви офи-цијелри значај, али је поред свег тога од особитог значаја за литургичку науку.*)

Код Срба у срп. штампаријама имамо прво издање требника из штампарије Ђурђа Црнојевића 1495. годинеи ка-•сније друга издања: 1523. Божидара Горажданина у Гора-жду, 1540. Божидара Вуковића у Млецима и т, д.

Служабник5), Хгсоорус̂ ркп/ или Легсоорусхбу, Шиг^апшп, тшзба1е, је књига, одређена за презвитера и ђакона, да из ње служе црквене службе: вечерње, јутрење, литургију Васили-

•) За нашу митрополију приредио је доп. требник протојереј Василије Ни-колајевиН парох иришки.

' ) Изучавањем рааних рукописа грчких требника бави се капи-тално дело ученог Доминиканца Ј. Ооаг-л, Е&хо^Т"" ННиа1е ^гаесогиш, 1»апв 1 6 4 7 . , а код Руса двло проф. кијевске дух. Акад. А. Дмишргевскасо, Описаше литургическихт, рукописеи хранн!цихсн вх библиотеках-в правосланнаго Востока. Том II. Е»ХОЛ6Ј№ К1евт, 1901.

») Служабиик ј е имао у старини у грчкој цркви раана имена к а о : ЕихоХб-ЈМ* (од »ихоЈ, молитве), ХОГГЛХИЈУ (штапић на који се аавијали рукописи, отуда сам ру-копис ХОУХО1ХК«), ИХгрАрип (од »1ХТЈТП{ савијеи), хАхтахоу (од ТА)ГЦ чин).

151 15б>

јеву, Златоустову и пређеосвећених дарова. У Грка ова књига има два облика: или су у њој само литургије св. Василија, св. Јована Златоустог и пређеосвећених дарова, и онда се зове литургијариои, или се уз наш служабник налази и -требник, онда се зове евхологиј (Еи-/о1бу1оч) или молитвослов. Осим ос-новног дела служабник има својих допуна, у којима су чинови и молитве, које се каткад- свршавају заједно са службама дневног круга. Такови су: 1.) чин благосиљања кољива у част и спомен Господњих празника или светитеља божјих; 2.) чин над кољивом у спомен умрлих; 3.) молитве после причешћа. Осим неизмењивих делова јутрења, вечерња и литургија- и ових молитвослоиља, налазе се у служабнику и кратке измењиве молитве, које говори свештеник нг вечбрњу, јутрењу -и литургији, такве су: отпусти, т, ј. сти-хови, којима свештеник завршује службе, прокимни и при-часна. Пошто се у отпустима спомињу дневни светитељи, то има у служабнику и месецеслов, са прокимнима и али-лујаријем. На крају. служабвика је „оучитмкно! изк^кст?«",1) У ком су поуке свештенику и ђакону које се тичу спремања њихова за свршавање св. служби, самОг свршавања. њихо-вог, а нарочито св. литургије. поуке о св. сасудима и о ма-терији за тајну св. евхаристије, поуке шта има свештеник да ради у разним случајевима недоумице, које могу да се до,годе на литургији.

Данашњи Служабник, који употребљавамо у цркви, добио је у главном свој облик не пре друге половине 13. века, а коначно^ је добио овај облик 1690.8) Код Срба у старим српским штампаријама издао је служабник (литур-гијар) први иут Божидар Вуковић у Млецима 1519. год.

Архијерејски чиновник, арх1ЕРатсх°у- Осим служабника одређеног за презвитера и ђакона који се зове обични, имамо још и архијерејски служабник, који се зове чинокник* 4рх«р»искагц) сд8жж1А. Разликује се од служабника обичног утолико. што су у њему на литургији обреди (чинови) и молитве свештених радња, које врше односно говоре само архијереји на литургији, а то су: чин посвећења чаца, појца; чин постављања ипођакона; чин хиротоније

' ) Иавјестије учителное, превео Л. Богдановић, Источиик, 1910. г. стр. 292, 306, 322. Види: 0 тајни причешћа и свршавању св. литургије, преводи Гр. А. НиколиН, Пастирска ре% 1908. стр. 45 л да*е .

') Види А. Дмицр1евскШ, Служебникт^ Вогосл. Гласник књ. V. св. 1. стр. 36.

ђакона и презвитера, чин произвађања на црквене дужно-сти и најиосле освеКење антиминса. На крају чиновника су отпусти, молитве благодарствене носле св. причешћа и месецеслов.

Словенски чиновник је превод грчког, што сведоче не-нреведене 4грчке речи у словенском чиновнику, и над чином освећења антиминса стоји изрично да је преведен с грчког.

Часловац, часосдок*, шроХбумч, ћогагшш, ћгцујапиш, је наме!нен чацима и појцима. У њему су редовне непро-менљиве молитве или делови свакидашњег опћег богослу-жења: полуноћницЛ, јутрења, часова. међучасова, изобра-зителних, вечерња и повечерија. Од часова је и сама књига добила своје и.ме. Осим тога су у часловцу као и служабнику чинови и молитве, које иду уз дотичне службе дневнога круга, као : ју гарње молитве (уколико се читају после полуноћнице), чин о ианагији, благосиљање трнезе. канон (параклис) иресв. Богородици и молитве нред снавањем. Све је то приложено часловцу заго, што то има свезе са службама у часослбву. Масловцу се додају и кратке песме које се у одређене дане поју, као: тропари наскрсни на 8 гласова, кондаци, богородични, прокимени, причасна. акатисти, који ирпиа-дају богослужењу седмичног и годишњег _ круга. У њему су даље: календар са тропарима, кондаЦима, прокнмнпма, причаснима, величанијама, и укази како ваља читати је-ванђелија и апостоле. Напослетку у њему имамо пасхалију, индикт, кругове месеца, по којима се може изнаћи, у које дане надају покретни празници и постови. Часослов са наведеном садржином је велики, а осим овога имамо и мали. Последњи је скраћен од првог.

Основни садржај часловца као и служабника носп на себи нечат дубоке старине. Првобитни састав ове књпге нрииисују Сави Освећеном. Но и иосле тога је часловац допуњаван у грчкој цркви, и то од св. Јована Дамаскина и Теодора Студита. Мали часловац је ирвобитно нђмењен сиромашним цркнама, осим тога он се издаје и за уџбене цељи. У старим српским штампаријама штампан је час.10-вац уз псалтир с последованијем 1495. на Цетињу.

Месечни или арости минеј, (хтјуаТоу, (цг^, месец, рг^аТо^ месечни). Слично октоиху, у минеју су службе и измењива молитвословља и песме за непокретне дане годишњег круга. Пошто црква сваки дан чини спомен каквом свећеном до-

153 15б>

гађају или којем снетитељу, а каткад и днојици и нише снетих, то је потребно за снаки дан носебно последонаније. Ова се последонанија излажу у минеју према данима 12 ме-сеци, због чега се и сама књига дели на 12 делова, отуда и назив ове књиге. У минеју имамо молитвословља и песме за вечерње и јутрење, а у неким случајенима и за часове, литургију, повечерје и полуноћницу. Према већој или мањој ко.:.:\ини и према важности и начину слављења појединих ира;!ника деле се последованија месечнога минеја на после-дованија: великих празника, средњих празника (двојаког облика) и малих празника (такође двојаког облика).

У минеј су уи!ле песме писаца разних времена, почи-њући од V. па до XVI. века, но ипак највећи део песама припада VIII. и IX. веку. Прво скупљање појединих служби у књигу минеј пада у време св. Софронија патријарха је-русалимског и св. Јована Дамаскина, који су сабрали по-знате песме свога времена у једну књигу. После њих је минеј допуњен у грчкој цркви умотворима Теофана Исповед-ника, браће Јосифа и Теодора Студита, Јосифа химнографа са Сицилије (+ 883) и других. У руској цркви проширен је садржај минеја производима руских цркв песника XIV. и следећих векова.

Опћи минеј је сличан месечном минеју. Разликује се од овога тиме, што су у њему изложена носледованија по-покретних и непокретних дана празника годишњег круга и заједничке службе светитељима, и то не појединцу, него целом лику или чину светих. Таких чинова или ликова броји правослална црквавише.и то: чин или лик пророка, апостола, светитеља, преподобномученика, мученица, преподобнихжена, преподобномученица, безсребреника и Христа ради јуро-дивих. И с т о тако се налази у овом минеју и опће последо-ваније празницима: Господњим, Ногородичиним, часном крсту, анђелима. Јовану Крститељу и св. оцима који су били на саборима. Из оваког садржаја опћега минеја ниди се и његова намена. Пошто се у њему налазе опће службе, надокнађује се њиме недостатак других богослужбених књига, особито месечног минеја. Но он има значења и поред месечног минеја, кад треба свришти службу таком светом, који нема последованија у месечном минеју или који има своје посљедованије, па је потребно свечаније, него што је у месечном минеју.

Поводом да се састави овакав мИнеј, била је жеља да се неким црквама, особито сиромашним даде могућност и згода, да у недостатку потпуног кола богослужбених књига свршавају богослужење из њега. Он се задржао међу богослужбеним књигама и садашњега доба због горе поменутога узрока.

Празнични минеј, антологија, цветни минеј, је као и оићи, изнод из месечнога и у њему су службе Господњим, Вогородичним и већим светител>ским празницима, а ове службе узете су из месечног минеја, и поређане су по ме-сечним данима,осим две службе св. Николи чудотворцу 6. декембра и 9. маја, које се налазе на крају књиге.

Празнични минеј састављен је у грчкој цркви. Прво-битно су у њему биле само одабране црквене песме. Ова је књига као неки извод из минеја за оне цркве, које немају цео месечни минеј. Зато се и зове мали минеј или антологион, цветник, (дгу&оХбукж, збирка изабраних делова). Неки га зову и трефологион или тропологион (тресро^у^, словенски словопитаније, трололбусоу).1)

Код Срба је празнични минеј или Саборник штампао 1536.—1538. Ножидар Вуковић у Млецима, а радио је на њему јерођакон Мојсије од Дечана. Цветник руске цркве је састављен по грчком. Појанио се у исто доба кад и минеј, и имао је да накнади особито у сиромашним црквама како опћи минеј, тако и месечни. Према томе је празнични минеј, као други део опћег минеја, често штампан заједно са опћим минејом.

Триод, трмрбсоу (тре% и фб^). Именом триод зову се две црквене књиге, у којима, су службе за покретне дане годишњега круга, у које се каткад поју трипеснеци т. ј. крњи канони, који су састављени из дне, четири, а већином из три песме. Од ове три песме добила је име и сама књига. Но пошто се трипеснеци и друга молитвословља у оба триода међу собом по садржају и по времену кад се употребљавају један од другог сасвим различни, то су и триоди као два дела једне књиге, добили разна имена: триод посни и цнетни.

') Трефологион (тачније тропологион), или антологија није ништа друго него празнични мииеј са иеким допунама. И Мансвеацп, Церковнвш уставт>. Москва 1886. стр. 30.

154

а.) П о с н и триод . У оном су триоду молитнослокља за дане, у које се црква спрема за пост сн. четрдесегнице и за дане самог великог поста. Од таке садржине добио је сноје име. Он почиње недељом митара и фарисеја, те обухвата прн-премне седмице за велики пост, саме седмице поста и страсну седмицу. Саставом је налик на октоих, а разликује се од њега. како садржином песама, у којима се сходно времену изражава чувство покајања, тако и тиме, што у тежатне дане место нот-пуних канона. какви сеналазе у октоиху, имакрње. непотиуне.

У носном триоду су умотвори разних црквених пе-сника (њих око 20), од којих најзнаменитији принадају VIII. и IX. веку, као: Андрија Критоки ( | 726.), Косма Мајумски. св. Јован Дамаскин. Јосиф ( ј 830.) и Теодор 826.) Студити. Састав и увађење триода у цркв. унотребу п р и н и с у ј е се Јосифу ( | 830.) и Теодору Студиту <| 826.1, као што то видимо из синаксара недеље митара и фарисеја. Али су и иосле њих дометани у иосни нериод неки делови. као: си-наксари, последованија у недељу нравославл.а, службе :<а другу, четврту и нету недељу носта.

б.) Ц ве т н и т р п о д, пжтикостарТи, тсеулјхоа-гар^ је налпк на посни. У њему су све службе за дане педесетнице (лгупг;-хоаттј) и за седмицу педесетниие. По томе он почиње са нрвим даном Ускрса и простире се до недеље свих светих. Од оваке садржипе се и зове пентикостар; а цветним се зове отуда, што се у њему налазила некад и носледованија страсне седмице, почин>ући од цветне недеље, од Лазареве суботе, због чега се зове ова књига у Срба и лазаревац; или се зове цветни триод зато, што се он поје у нро-леће кад цвета цвеће, са којим се символички упоређује духовна лепота и финоћа песама у цветном триоду. Цветни триод је по своме саставу и распореду сличан октоиху. Најглавнији догађаји који се у цнетном триоду спомињу и опевају јесу: васкрс Христов, вазнесење Господње и сила-зак св. Духа на апостоле.

Песме цветног триода су, као и песме носнога триода, производи многих писаца. којима су имена делом непозната, а позната имена се односе V.—XIV. в. Пентикостар се при-писује Јосифу Студиту (-ј- 830.) архиепископу Солунском (+ 830.), као што се то види из наслова. Умножанање и ко-начно стварање књиге може се ставити у XIV. век. Синак-саре за цветни триод саставио је Никифор Калист (14. в ).

15б>

Октоих, бктоих*, 4хт(бтј/о?, (бхтш ха1 "Јјх°б> осам и глас), ос1оесћи8 је књига намењена певници и појцима, а у њој су службе са измењивим молитвословљима и песмама за богослужења седмичних дана. За сваки дан седмичнога круга у октоиху су молитвословља и песме вечерња и по-вечерија, јутрења и литургије, а за недељу осим свега овога има октоих и молитвословља малог верерња и полу-ноћнице. Седам такових скупова дневног богослужења за свих седам дана седмице поју се по једном напеву или гласу, и зову се г л а с . У октоиху има 8 гласова за 8 сед-мица, отуда је и сама књига добила име бхтшјхо?, осмо-гласник. Круг ових осам седмица по 8 гласова зове се столпт>, и такових столпова има у години највише 6, а почињу у одређено време (Тип. гл. 54.). Цео октоих је но-дељен у две књиге, у свакој су 4 гласа.

Појање октоиха у седмичне дане почиње од понедељ-ника недеље свих светих, а свршава се пред суботом недеље месопусне. Октоих се не поје у радне дане почињући од месопу.сне суботе, а у недељне (васкрсне) дане поје се октоих од недеље која долази после недеље свих светих па све до 5. недеље поста (шс1.), а не поје се почињући од Цвети до недеље свих светих. Осим овог вре.мена оставља се по-јање октоиха на велике празники (Светих иБогородице кад падну у тежатнедане,а Господњих и У недељне).

Октоих је у главном написао св. Јован дамаскин, и то само васкрсне службе. Но ни ове није само он напи-сао, него се у њима налазе песме и других песника, као: Анатолија (написао стихире васкрсне на Господи возвах и на хвалите), цара Константина Порфирогенита (написао ексапостиларе), цара Лава Мудрог (написао јеванђеоске сти-хире), Митрофана еп. смирског, и других песника.

Код Грка у књизи октоиху су само васкрсне (недељне, хоркххтЈс) службе и то је једна књига, чији је већи и

претежни део написао и средио по 8 гласова Јован Дамаскин. Књига, коју ми зовемо Октоих, са молитвословљима и осталих седмичких дана поред васкрсних, распоређенима на 8 гла-сова, зове се код Грка параклитик, тсарахХтрхчђ. По мишљењу Лава Алација1) ова књига зове се параклитик зато, што све у овој књизи иде за тим, да утеши грешника (гохрахаХ&о,

') Ре 1Љпв есс1. Сгаесо.иш р. 68.

156

тешим, храбрим). Као проширитељи октоиха у параклитик сматрају се Теодор и Јосиф Студити. Свој данашњи облик до-био је октоих код Руса не пре Јарослава (1019.—1054.). Код Срба штампан је Октоих првогласник (1.—4. глас) 1492.—94. на Цетињу, а трудио се око њега јеромонах Ма-карије при зетском митрополиту Ванили, понељенијем госпо-дина Ђурђа Црнојевића^.Петогласник (5.—8. глас) октоиха штампан је у истој типографији, ио свој прилици исто-времено са првогласником.

Ирмологија, ирлологГи, есрцоХбусоу, је књига у којој су ирмоси разних канона, катавасије, из октоиха, триода и мине-ја, од којих ова књига и има своје име. Осим ирмоса имамо у ирмологији и других разних додатака. а то су разне песме које се поју на свакидашњем богослужењу, литургији, вечерњу и јутрењу, или уопће често, као: псалми избрани, 9 песама из Св. Писма, догматици, тројични, полијелеји, вели-чанија, припеви на 9. песми празничних канона, антифони степени, прокимни, и т. д. Ирмологија је намењена пој-цима, да би на једном месту имали ирмосе и остале песме које се често поју. Ирмологија је постала свакако у оно време. када се тропари канона нису више појали него читали на сред цркве, а појцима је требала згодна књига, у којој су ирмоси који се појали.

Србљак*) је богослужбена књига пранославне српске цркве, у којој су службе и песме Србима светитељима. Као што налазимо светитеље код осталих хришћанских народа, видимо их и код српског. Ови су већином цареви и кра-љеви, кнежеви, деспоти или њихови најближи сродници матере, браћа, архиепископи, испосници и отшелници. којима се српски народ и црква одужила за њихова добра дела и светитељски живот тиме, што их је уврстила у светитеље. Када је који угодник проглашен за светитеља Или као

' ) Ввди Глас XI., И. Руварац, 0 цетињској пгтампарији пре четири стотине годииа, стр. 20.

') Службе свецима Србима (из лекције професора Ђ. Даничића), »Видовдан« (Београд) год. 1862., бр. 23. 24. и 25. Даље И. Руварац, Прилошци агиолошки Српски Сион 1898. год. стр. 405. 421. 437. 457. 472. 488. 525. 541. 557. 579. 590. Ови прилошцв дају вам драгоцене податке за богослужбену кшигу Србљак, само ј е велика штета што је овај рад остао недовршен. Види још: Слике из живота Срба светаца, Хришћански Весиик, 1882. стр. 42, 97, 164, 202, 288, 346, 407, 472. М Јакшић, Срби свеци, Ср. Карловцв, 1899.

107

такав поштован у српском народу, писана му је служба и житије. Ово светитељско поштовање често није одмах после смрти светитељЗ. дошло до израза, него тек касније, много година после њихове смрти. Службе, *песме и нохвале Србима снетитељима писане су по узору и под утецајем византијског црквеног песништва, т. ј. по узору служби светитеља у минејима. Исти обим и дужина песама, иста фразеологија, исте похвале и рефрени, као и у песмама минејским, само садржина ових песама у Србљаку су поједини догађаји или моменти из биографије светитеља, величања њихових добрих дела или каквих било племенитих црта њихова живота и карактера.

П и с ц и с л у ж б и и п е с а м а Србима светитељима . Ко је писао службе Србима светитељима, не зна се код свију, само за неке зиамо ко их је писао. Сл.ужбу св. Симеуну написао је 1200.—1207. св. Сава, до данас још не нађена.1)

Службу св. Симеуну и св. Сави иаписао је Теодосије (крајем 13. в.) калуђер хиландарски,*) о чему имамо потнрде и у Саборнику Божидара Вуковића довршеном у Млецима 1538., где канон у служби Симеона Немање 13, фебр. има натпис »Теодосије недостојни«. Ово се међутим не спомиње у каснијим штампаним Србљацима римничком, према њему ни у московском, па ни у београдском.

Стефану Дечанском написао је службу и житије Григо-рије Цамблак ( ј 1540.) потоњи митрополит кијевски.*)

Георгију Новом (Кратовцу), који је умро мученички 1515. у Софији од Турака што се није хтео потурчити, написао је службу »поп-Пе!А« који се спомиње код канона ове службе.4)

Српски патријарх Пајсије саставио је. и списао 1642. год. службу и житије Уроша •младога цара. сина Стефанова.5)

Службу светог и праведног Стефана Штиљановића на-писао је „повм^кжма и нжднкжЈвл«* словкн-кншаго вк книжннк«х* чмтнаго иж! во нро<нондс<)( господина даскада вфр(<ма Шншатов* чаннна" Петроније монах у манастиру Хопову 1675. год.4>

') Види П. Поповић, Преглед српске књижевности стр. 40. •) П. Поиовић, Преглед српске књижеввости, 1909, стр. 47. ') Види Гласнвк XI, 43. ' ) Види Даничић, Видовдан бр. 23. год. 1862. •) В. Гласвик XXII. стр. 21§. •) Види И. Руварац, Повесна слова о кнеау Лааару, Деспоту Стефану

БранковиНу и кнеау Стефану ШтиљановвКу, Летошс 1874. стр. 109.

л.и о

Од каснијих писаиа песама Србима снетитељима знамо још Јована Ђорђевића архиепископа карлокачког, који је написао једну опћу стихиру Србима снетитељима, а има натпис: Слава гл. 5., СтЈхира окфа СКАТИТМШХ С(ркскил«, тко« ржј| 1оан.!а јЈрхипископа Карлокачкаго (1769.—1773.), коју је на-писао још као еиископ вршачки (1750.—1769.). У овој сти-хири Јован Ђорђевић сномиње све Србе светитеље од првога преподобног оца Симеона Мироточца до последњег св. Васи-лија Новога чудотворца, захолмијског архијереја, а завршује је речима: „н^жј кгк^х васх прославл^а«* и славил«& гако кмнкн^х столпокк и прЈдстатмж рода сервскаго крктоноснаго, Л»ОЛИТЈ Кога."1)

Ко је писао остале службе и песме Србима светите-љима не зна се до данас.

Р у к о п и с и и ш т а м п а н е к њ и г е , у к о ј и м а су с л у ж б е Србима светитељима сакупљене на једно место.

У саборнику или општаку Божидара Вуковића штам-паном у Млецима 1538. год. има три службе Србима свети-тељима и то: Св. Симеуну, Св. Сави и Св. Стефану Дечанском.

С р б љ а к р а к о в а ч к и (рукопис). Шафарик је објавио*) да у манастиру Раковцу у Срему има рукопис, у којем су пра-вила само Србима свецима и то готово свима. Ово је најста-рија до сада позната књига у којој је први пут сакупљено из рукописних минеја и засебних последованија највише служби главним Србима светитељима и то њима дванаесторици. Овај рукопис писао је 1714. год. калуђер Максим по заповести игумана раковачког Теофана, но рукопис је нажалост из-губљен и до данас није нађен*).

4) Ова стихира налааи се у кљиаи: С«(мн1| нзсдонмх* мвднт« •« улггрсмнк зл К1Л1НН01 шгог-Фгкћнетм, т#8Д»«х н нждннн1шх ПЈИОСЈА. ПрЈћл. К*»д. 1и>мнд Г|ш»г1»нчд, ЈЗДмнд 1771. стр. 51. Ту се каже да је та опНа стихира светитељима српским чТм#«н1« !одннд Похкпнскопд Кдрдоичкдго". Даље. налази се ова стихира и у једНој књизи пггампаиој у Веиецији 1776. „Кдиони нд осмж гддсшк пртодоснихх н СОГОИОСНМЈХ •твцж НДШНЈЖ Снмимнд н С+НТМА Сдпм (Види И. РуварпЦ, Прилошци агиолошки С. .Сион 1898. стр. 473.), и на последњем листу ове књиге налазц се Стмхнрд, стммж ссрсскнмж сддкд гл. 5., и то без ознаке, да је ова стихира Тсорнк (однносо Налази се и у Беогр. Србљаку.

*) Види И. Руварац, Прилошци агиолошки. ») Описао га Р.Ј. ба/агИс у Јаћгћ. <1. УН. У њему су службе: 1.) Св. Си-

меуву, 2.) Св. Сави, 3.) Стефану Првовенчаном, 4.) Краљу Милутину (•(• 29. окт.), 5.) Стефану Дечаиском, 6.) Цару Урошу (3. дек.), 7.4 Кнезу Лааару, 8.) Деспоту Стефану ЂурђевиНу, 9.) Ангелини, жени његовој, 10.) Владици Максиму и 11.) Јо-вану Деспоту, синовима њиховим, 12.) Стефану ШтиљановиНу.

10

С р б љ а к Р и м н и ч к и , трудом и „КСАКНЛ* прнл-кжнил«* тцЈанЈ1л<*и сабрао и по „ВОЗЛЈОЖНОСТН КО ВС»Л«*" исправио и штам-пао Синесије Живановић епископ арадски (пострижник ман. Раковца) 1761. у Римнику у Малој -Влашкој, а с благословом Павла Ненадовића, бившег архијепископа карловачког и митрополита сриског и румунског народа. Овај Србљак има наслов: „Пракнла ммввнаА СВАТКЦЈ* прБскн^« проск-ктнтмж"').

Дословно и са истим насловом прештампан је римнички Србљак јунија месеца 1765. год. у Москви благословом св. правитељствујућег синода.

С р б љ а к б е о г р а д с к и , штампао га Митрополит Ми-ило год. 1861. У њему има 10 служби више но у рим-

|..1чком србљаку.') О с о б и н е с л у ж б и С р б и м а с в е т и т е љ и м а . Службе

Србима свецима писане су по узору светитељских служби у минејима. Богородичне песме узете су из октоиха или из других богослужбених књига. На вечерњу имамо паримеје, на јутрењу имамо канон богородици и један или дна канона светитељу, код којих су ирмоси узети од којег познатог канона из минеја, само су тропари ових канона нови. Ка-нон прекида после 6 песме кондак и икос. Ови кондаци и икоси писани су по узору проемијона (Еозвраннои) и нкоса познатогг акатиста пресв. Богородици од патријарха Сергија, са многим понављањем речи рад$нсА и са сличним похвалама и епитетима. Из опог можемо закључити, да је овај акатист од давнине у српској цркви високо цењен и омиљен био. Иза икоса долазе синаксари т. ј. биографије светитеља.

' ) У Римничком Србљаку су службе: Нреп. Симона мопаха, Стеваиа прво-венчаног (24. септ.), Св. • праведног Стефана Штиљановића (1*. окт.), Св. • праведног Стефана Новог деспота (9. окт.) Св. оца Арсенија архиеп. срп. (28. окт.) Св. и благочестивог, велжког • богоносвог краља српског Стефаиа МиЛу-тииа (20. окт.), Св. великомученика међу царевима Стефана Дечанског (11. иов.), Св. блаженог младог цара Уроша (2. дек.), Св. Јована Деспота (10. дек.), Св. оца Саве првог архијепископа и учителл срц. (14. јан.), Св. оца Максима Новог деспота •српског (18. јан.), Св. оца Симеона срп. учитеља • мироточца (13. фебр.), Св. блаженог великомученика д а р а кнева Лазара (15. јунцја1, Преп. матере Ангелиие деспотице српске (30. јулвја) .

') Службе додаие у београдском Србљаку су: Патр. ЈоаникиЈ» (8. септ.) Јоаникија Девичког (2 дек.), Архиеп. Даиила (20. дек.), Архвеп. Евстатија (4. јаи.)', Св. Саве II. (8.- фебр.), св. Василија Острошког (29. а к р м а ) , Архвео. Никодимж <11. маја), Цара Јована В л а д п ш р а Чудотворца (29 маја) , Патр. Јефрема (16. ју -нија), Сабора свих српских просветитеља (30. авг.

Код канона у Србљаку налазимо и крајегранесија испи-сана на челу канона, мада их не можемо успоставити из почетних слова почетних речи ирмоса и тропара, дакле исто као што је то и у осталим богослужбеним словенским књигама.

Изнад појединих песама означени су такође и подобни са почетним речима узорне песме, мада је то све овде без значаја, као и у осталим цркв. књигама словенским.1)

Осим сноменутих служби Србима светитељима имамо још и друге написане службе и иесме Србима свецима, и то: св. муч. Георгију Новом (Кратовцу) + 11. ферб. 1515.;') службулсн. Петру I. митрополиту цетињском, написао је ми-трополит'1\1ихаило (Москва год. 1895.); акатист св. Сави, један издан у Москви 1877., а други у Летопису Матице Српске књ. 109. стр. 89.—92. који се одликује песничком лепотом.

Осим споменутих књига, у којима су сви чинови и службе, издају се ради лакше употребе на богослужењу и таконе књиге, које су изводи из појединих или њих више од сноменутих књига. Тако имамо из октоиха штампане само васкрсне службе, збирку чинова или последованија из ча-словца, служабника, окгоиха, минеја, триода; затим имамо акатистник, књнга у којој су сабрани сви акатисти; мо-литвослов, збирка акатис.та, јутарњих и вечерњих молитава, канона. служби из часловца, тропара и кондака, молитава пре и после причешћа и т. д. Ова књига молитвослов треба да је снештенику увек при руци, да се из ње сведневно-помоли.

Међу црквене књиге можемо убројити и т. зв. књигу ,Житија светих". Сабирање житија светих почео је у 10. столећу С и м е о н М е т а ф р а с т , сакунивши 122 биографије светитеља из разних архива и манастира. Метафраст је раз-редио ове биографије светитеља према данима године, сна-бдео их разјашњењима, отуда се зову: .метафраст. Само је штета. што је помешао автенТична дела и народну тен-денцију.

Дело Симеона Метафраста продужили су други, док није у почетку XVIII. саолећа Димитрије митрополит ростовски завршио биографије светих према данима године. Ове био-

' ) Вадв подобен код цркв. песништва. Рукопигна служба и житвје у Гласнику XXI. стр. 97—166.

161

графије преведене су и на словенски језик, и има их међу цркненим књигама скоро свака црква. Наш народ особито воли да чита житија светих. Гр":1 зову црквене књиге у којима су сакупљене биографије светитеља и распоређене нрема календару м и н о л о г и о н (рг^оХбуса).

42. 0 преводу богослужбених књига са грчког на словенски језик и о богослужбеном језику срп. прав. цркве.

Скоро све књиге православне српске цркве црквеносло-венског језика преведене су са грчког. Примивши хришћан-ство из Византије, Срби су одаНде примили и богослужење па и богослужбене књиге,-те их преводили са грчког на сло-венски језик. Први преводиоци богослужбених књига са грчког на словенски језик, били су словенски апостоли, браћа св. Кирило ( | у Риму 869. 14. фебр.) и Методије (1- 6. апр. 885.). Које књиге и шта су све превели Кирило и Методије, не може се тачно казати, но свакако су превели оне богослуж-бене књиге, које су биле најпотребније за вршење бого-служења. Када је Кирило саставио писмена словенске азбуке, Методије је са својим братом превео јеванђелије, апостол, псалтир и »изабране црквене службе« (извкранкнА слоужквм црхкхккнм)1), а под овим изабраним црквеним службама имају се свакако разумети осим споменутих остале за богослужење потребне књиге, а то су службе из служабника (литургије) и требника (чинони разних молитвословља). Даље каже спо-менути живОтопис Методијев, да је Методије сам са два свештеника брзописца (»попи скорописвци«) за шест ме-сеци од марта до октобра превео цео СЗавет са изузетком макавејских књига са грчког на словенски (и>т* гркчкскд мз*1ка вх слов-кнкск&). Осим тога превео је Методије номоканон као правац за црквену јурисдикцију, и патерик (животи св. отаца).

У ово последње, т. ј. да је Методије за по године превео цео СЗавет, сумња се, тим више, што знамо да се превод СЗавета на словенски језик радио постепено и да је тек у 15. веку довршен.*) Биће да овде под СЗаветом не треба разумети цео СЗавет него само уколико се на богослужењу чита, т. ј. поједине одељке, одсеке, читања (грчки тохросрСс«) из СЗавета, која се читала на богосдужењу.

•) Према УНа Ме1ћо<Ш с. 15 ') В в д и Ј а ц И , 2иг Еп(з1ећипд8^е8сћ1сћ(е <1ет к1гсћепа1аУ1всћеп бргасће, стр. 82 .

162

Снештеници, ученици Кирила и Методија протерани после смрти Методијене из Мораиске, побегоше на југ у Веоград, Вугарску и на јадранско приморје и у северне области. Ногослужбене књиге оног времена писане су на т. зв. старом црквенословенском језику Кирила и Методија. Ускоро се иоче ова слоценска књижевност писана језиком Кирила и Методија мењати. Прво се меп.а буквица и стару тешку глагољицу замењује нова и згоднија ћирилица. чије прве трагове налазимо 993., но у јадранском приморју остаде глагољица и даље, све до данас.1) Натим се стаде мењати и структура, фонетика, морфологија, лексикон овог старог је-зика, и у дотле чистим .текстовима Кирило-Методијева је шка почињу избијатн у преписима Срба њихове носебпе осо-бине, српске гласовне особине. Ово бива постеиено и тек у средини 12. века образовао се нарочити тии српских преписа старих богослужбених књига, т. зп. српска рецензија старословенског језика. Ко је на богосдужбеннм књпгама овог времена радио и како је го све ишло. ие зна се по-ближе.

Ову рецензију видимо први пуг јасно у најсгаријем споменику српске књижевности, у Мирослављену Леванђелију ннсаном 1169.—Л197., а писао га » грешнп Глигорије дијак« (нпсар) на кнеза Мирослава брата Немањина. господара Хума (данашње Херцеговине). Ове мисане књиге нреводили су грчкп 11 српски монаси, а српски монаси, свештенпци н њи-хови ђаци су их даље преписивали за богослужбену уно-т,.?бу. и из нобожности према Когу и љубави према св. црг:ви и сво.ме роду, низали су у манастирским ћелијама трудом пчеле и мрава ситна слова дебелих црквених књига.

Када је пронађена штампа (1456.), српски народје убрзо нримио ову културну тековину занада, н богослужбене књиге дотле умПожаване преписивањем. иочеше се умножавати штампом у старим срнским штампаријама које су, са врло малим изузетком, само богослужбене књиге штампале. Иро-Налазак штамне пада у најнесретније доба по српски иарод, после пронасти сриске државе, носле уништења самостал-ности српске црк1.е, када су њоме управљали грчки, охридски архиепископи. Ђураћ Црнојевнћ оснива на Цетињу сриску штамиарију (око 1492.), у којој је штампан октоих и исалтир.

') П. Поиовић, Преглел < рп. књиж. стр. 4—6.

Овај рад настављају старе српске штампарије у Млецима, Го-ражду, Рујну (манастир^под планином Пониквама, ниже села Виоске •; селу Врутцима, ужичка округ), Грачаници (на Ко-•сову), Милешеви, Београду, Мркшиној цркви, Скадру и Трго-вишту, и то у Млецима од 1520.—1638. г., а у српским зе-мљама од 1520.—1563. г. Главни раденици у овим штампа-ријама били су српски монаси. који су резали слова и штам-нали књиге.

Ове писане и штампане богослужбене књиге на српско-•словенском језику зову се Србуље, а штамна њихова изгледа као рукопис, т. ј. слова су тако резана, као што су руком писана. Овај српскослоиенски језик српске цркве није нам •се сачувао до дапас. у цркви, него је у XVII. и XVIII. веку унесен у српску цркву на његово место рускословенски језик, т. ј. језик на ком су писане богослужбене књиге руске цркве. Узрок зашто смо примнли овај језик и богослуЖ-бене књиге писане на овом језику, јесте сиромаштво и невоља српског народа у ком се тада налазио, наиме у то време није било писара који Не преиисивати богослужбене књиге српско-словенске, а још важније је, Срби нису могли штампати својих богослужбених књига, како су то дотле чинили.'У оскудици богослужбених књига, набављали су их из Русије, но ове су књиге биле писане језиком сличним језику срнскословенском, наиме језиком рускословенским. И мада се ова два језика разликују и нису једно те исто, српски свештеници читали су испрва рускословенски текст богослужбених књига по ста-ром свом обичају т. ј. српскословенски, касније се то читање почело заборављати, док најпосле у XVIII. в. није руско-словенски језик сасвим био примљен у српској цркви. Једино акценат рускословенског језика није ушао у српску цркву, него се чита према акценту српског језика, јер руски акценат звучи чудно нашем уху, као што чудно звучи наше неправилно акцентовање рускорловенског језика ономе, ко је навикао на његово правилно читање.

• Питање црквеног језика у нашој цркви с времена на време излази на дневни ред ради свог коначног решења, да ли да оСТанемо при рускословенском језику као што је сада, или да се вратимо нашој старој светињи и својини, српскословенском језику освећеном старином и који нам је разумљивији и ближи. Тако је прота Ј. Вукадиновић поднео представку срп. нар. цркв. сабору у Срем. Карлов-

ш

цима, у којој читамо: >-те се усуђујем сл. сабору најучти-кју представку поднети: да сл. сабор изволи овај начин србуљски. кои је течаЈем толико стотина година у цркви србскои успешно употребљаван. узпоставити. и на ту цјел стручан одбор наименоиатиО) Даље је М. Кујунџић бивши министар просвеге у Србији, у својој службеној радњи упутио 27. Маја 1887. један допис тадањем митрополиту бео-градском Теодосију. да спроведе српскословенску редакцију богослужбених књига место рускословенске. Но на допису је и остало. Овим иоводом изидоше стручне распране Дими-трија Руиарца*) и Стојана НовакониКа,') где је славни учењак уједно изнео и најбол.и начин, како да се спроведе иовратак старој српскословенској рецензији богослужбених кн.ига у српској црк-вн. Неки су опет за превод богослуж-бених књига на сриски језик.

0 гв. сликана (иковама), црквеним заставама и св. моштима. 43. Опће примедбе. — Употреба св. слика у цркви. — Стварање

одређеног типа у православној иконографији.

Између осталих ствари у храму имамо и св. слике или иконе, г-.уЉгс, ппа^пев. Иконе су у цркви ради тога, да нае поуче, видљиво нам изложе читаву св. историју хришћан-ске цркве, и да нам сећањем јаке вере, дубоке иобожности и моралне величи/не у хероја из нрошлости хришћанства уз-дигну мллаксали дух, те да пођемо путем њихове врлине. Већ СН није био протин уметности на богослужењу. Истина Мојсије је забранио употребу слика Јехове, да ове не би дале иовода служењу идолима,но овом забраном није умет-ност искључена из богослужења, напротив, сам 1>ог је за-поведио да се начине св. сасуди и символи, херувими и са-рафими ;4) затим не само храм Соломонов, не1 о и његови украси величају се као идеал лепоте.

Мада се код првих хришћана опажа извесно устру-чавање према пластици и сликарству, а то је због страха да се не би приближили идолопоклонству и због непо-божне и неморалне уметности код незнабожаца, то ипак

•) Види Беседа, 1870. стр. 336. *) 0 јеаику српске цркве, Хришћааски Весник 1888. стр. 752. ') Јеаик старе сопске цркве, Хришћански Весник, 1889. стр. 84. и 161. «) Н. Мојс 25

16*

нису ове уметносги какнпм позитивним закоиом исиснуте мз хришћанског богослужења, а о томе нас уверавају пла-стични и сликарски нроизноди из најстарнјег хришћан-ства на зидонима и плафонима у катакомбама. Стара хри-шћанска иконографија никла је на месту орошеном хри-шћанском крвљу. Живонисне слике које сретамо у катаком-бама, биле су већином символичне а не историјске, т. ј. лица и догађаји сликају се не како их представља историја, него под нелом знакона и символа, разумљивих само за хришћане.

Испочетка су катакомбе биле приватне гробнице, и у њима не налазимо хришћанских слика. У II. столећу развија се символизам, који се опажа на сликама »грчке капеле« у гробници Присциле, и у овом периоду су катакомбе опћа гробља. Од II. столећа до 313. г. развија се цео круг симво-личких и богословских приказинања V хришћанском сли-карству у катакомбама. Разлог символизму у хришћанској иконографији је у страху. да не би незнабошци или хри-шћани из незнабоштва обоготворили ликове на сликама. и да би ови били сачувани од сваке профанације. Особито су били омиљени снмволи за ИХриста: јагње, добри на-стир1) и риба. Стари хришћани сликали су ИХриста у облику јагњета зато, што је јагње у СЗавету било пред-слика обећаног Искунитеља и што је крв пасхалног јагњета иредстављала крв Спаситељеву која је проливена иа крсту за спас света. Па и у НЗанету се Христос назива јагњетом <1. Петр. 1, 9; Откр. 13, 8), које прима грехе света. Слике Христа у лику доброг пастира су израз економије спасења, извршене ИХристом. На старозаветном језику Ножји про-мисао према свету изражава се сликама и алегоријама узетим из пастирског живота Ног се представља као пастир, а људи као умно стадо (Пс. 23, 1—2; Јерем. 23, 2; Језек. ЗФ, 1—23). Сам Спаситељ назива себе у причи добрим пасти-рем. Често се у катакомбама слика ИХристос као пастир (младић без браде) који носи овцу на својим раменима. Тиме је уједно означена доброта и милосрђе ИХриста према чо-вечјем роду (Лук. 15, 3—7). Слика рибе је израз имена ИХриста, јер грчка реч 1ХОГ2 је акростих ових речи: ЧтјооО? Хрсзтб? Неоо 2шту]р — ИХристос Ножји Син Спа-ситељ, у којима је исказано божанство ИХриста, човечан-

') У катакомЛама св. Калиста 2. в.

167 15б>

стно и искупни одношај према свету. Сликом рибе изра-жавали су још хришћани тајну обнонљења човечанства у ИХрнсту таЈном крштења и евхаристије. Место рибе често се сликао делфин, који се у старини сматрао друго.м чоке-чанстна. Делфин се сликао или натакнут на трозуб гвоздени штап или како плива у ноди. Симноличке слике у катаком-бама узимане су не само из СПисма, него и из свакидашњег живота, на чак и језичничке митологије. Често сретамо слику лаће и котве — символи наде на спасење помоћу цркне слика пак голуба је символ св. Духа1), чистоће душе у хри-шћана и незлобе, а слика јелена је символ тежње за жи-вотним водама. Маслинина гранчица је символ мира. палмина грана је символ хришћ. победе, а лозина символ јединства верних са Христом (Јов. 15, 1 и даље). За израз идеје бе-с.мртности, васкрса и подмлађивања, служиле су две птице: паун, јер се ио мишљењу старих његово тело не раствара, и феннкс. баснословна1 птица, која сама себе сажиже а из неиела се рађа. Кипарисово дрво које увек цвета. било је снмвол вечног живота и блаженства светих. Из јези-чничке митологије узимали су први Хришћани слику трачког невача Орфеја,*) који је по казивању старих народа својим певањем привлачио и кротио дивље зг®ри и птице, и по-кретао дрвеће и камење. Примењујући то на Христа, бо-жанског Орфеја, црквени оци говоре да је Слово Вожје примивши човечју природу својим учењем укротило не-знабошки свет. Привлачност у Орфеја приказује нри-влачност учења Христова, које је умекшало дивље народе. Касније овај си.мвол не налазимо. Тајна крштења при-казивана је такође рибом и ловљењем рибе, Нојем у лађи. (11 в. у грчкој капели св. Присциле), а тајна евха-рнстије рибом на којој је котарица са хлебовима и ви-ном (крипта Луцине, II. нек).8) Од 313. г. тријумфује хриш-ћанска вера, и хришћанска уметност нема потребе да се покрива велом, јер је са опадањем незнабоштва нестајало онасности идолопоклонстна код слика. Символизам све више ншчезава и у катакомбама се јављају слике полусимволичне, насликане према тексту из Старог и НЗавета, као: ства-

•) На слнцв Крштеи.а Сиаситељева у Криити Луциие. Види Магиссћј, НапЈ-1јис||'()ег сћг:в11. Агсћао1орЈе, стр. 305.

*) Катакомбе Домициле, Присцилс и Калиста. •) Види Магиссћ1, стр. 314.

рање првих људи, њихов над, жртва Кајина и Авеља, исто-рија Нојева (символ крштења и мира после овог живота), Мојсија, Самсона (врата у Самсона су слика разорених врата адових), Давида, Јоне, Јова, три младића (II. век у катаком-бама св. Присциле и св. Калиста), Данила, Исаије (пресечен тестером) и т. д. Од новозаветних догађаја имају првенство они догађаји, у којима се открило божанство ИХриста. као: клањање мага, васкрс Лазарев и т. д. Хришћанска симво-лика у катакомбама није се ограничила само на сликање ИХриста, него сретамо и символичке слике других лица Св. Тројице, као и слике анђела, апостола и других светитеља.

Извори одакле су узимани символи слика у катаком-бама су књиге из Св. Писма, усмено предање, молитне и службе за умрле. Истакнут је велики утецај ових служби на уметност у гробницама, и молитве за умрле налазе се често на гробовима у снојим почетним речима, и слике на-чињене из речи ових молитава видимо јасно на појединим споменицима; особито ово важи за често приказивање жртве Исакове, судбине пророка Јоне и Данила, и васкрса Лаза-рева. Изгледа као да је свака фреска у катакомбама, сваки саркофаг изговарао по једну од оних дирљивих молитава, које су говореие за мртве, а о чему имамо трага и у нашем чину погреба: Спаси душу слуге твога као што си Ноја спасао од потопа,... као што си Јова ослободио од болова (спомиње се у свешт. чину погреба)... као што си Лаза;.а васкрсао, подигни и слугу твога ( . . . нз* Зда призвакх Лазарл сиц| и рдвд тво»г« ш 2да воздвигнн ч1лов*ккоик>Бч», из погреба на пасху)... тако ослободи душу слуге твога и удостој небе-сног блаженства. — Цела хришћанска символика је неразум-љива ако се не успореди (2а литургичким молитвама, спи-сима отаца и учењем цркве, а у овој светлости добива дубок смисао и најлепша је нотнрда хришћанског догмата.

Слике у катакомбама носе на себи дах искрености, бла-женог мира, непомућеног душевног мира. нрави хришћански дух, који се осећао у старини, када још није далеко била нро-повед ИХриста, када су мученици вољно страдали за Христа.

Символичке слике чису могле дуго задовољити Хри-шћане, најпосле могле су да буду узрок разним заблудама, а некима су биле и неразумљиве. Зато је потребно било да се на основу историје и предања даду сигурни руко-

169 15б>

водни обрасцн за достојно приказинање ИХриста и светих. До Константина Великог нидимо да су иконе биле у упо-треби. Тако се каже за императора Александра Сенера (222.—2Во.) да је у ској кућевни храм унео слику ИХриста и Аврама.1) Од Констангина "Великог. а нарочито од 5. и 6. века, када се јасније и одређеније почело развијати учење о лицу ИХриста, уступају символичке слике место историјској исгинн и црквеном предању, и историјски мо-менат јавља се као главни у православној хришћанској иконографији. Св. Василије Велики пише о угкгреби икона ово: »Исповедам јављање Сина Божјег у чонечјем телу и Марију Матер Госнода, која Га је родила. Исто тако испо-ведам св. аностоле, пророке и мученике. Њихове иконе ноштујем веома. и целивам их, јер ове потичу од апостола и нису забрањене, него напротив, ове иконе имамо у свима нашим црквама ,Ј) Слично говоре о употреби икона у своме времену св. Григорије Ниски,*) бл. Августин4) св. Нил5) и св. Грнгорије Днојеслов.6)

Од 8. столећа подигли су низантијски цареви огорчену оорбу прогив икона, која је трајала више од сто година, у ком времену је поштовање икона сузбијано најгрознијим начпном. Тек VII. васељ. сабор, II. Никејски (787.) успоставио јг V овој ствари мир у цркви, препоручивши употребу слнка и одредивши сврху, начин употребе и значај слика у догмату н поштован.,Ј св. икона, изданом на претпоследњој седнпци тога васељенског сабора.7) Не само да је до-звоЈЈ-ено. него је и корисно и Богу угодно стављати ре-лкгиозне слике и указивати им части; али то поштовање је само указивање части (прооуЉ^а^) а не служење њима (ла-ргса), јер служити ваља само Богу. То поштовање је уз

Ч АеИиз и>тргШшз. 1п уНа А1еха»4г1 5етеп с. 29. •> ВазШиз, Ер1«1. 340 а<1 ЈиЦапига Лроз1а1аш (Ш%пе, Ра1г. »г. I. 32, р. 1100. ') Оге%о>. Кувз., Ога1;о !аи(1а(ог'ш. вапсН е1 ш а р т ј МаПупв ТћеоНогЈ с. 2.

(М&пе, Ра1г. Џ-. 4. 46, р. 737.) ') АидизНпиз, Зегшопеа Ае ^аг.сНб: Вегто 316 т 8о!етп1(а1е 8(ерћаш т а г -

»у-18 с. 9. (Уирпе. Ра1г. 1а1. I. ЗМ. р 1 Ш V) №П АМиИз, Ер1&1оћиитп I Ф, !• Ер. 61. ОНшрјоЈого Ерагс!)о (Мфпе,

Ра(г. Т. 79, р. 578). •) Сгеооги М. Ерјв!. Нћ. М . 1пЉсс IV. ер ;5 ( . 13. ас! б е г е п и т . ВИДИ н Ергв!.

!лћ.4Х. 1п(1јс( II. Ер. 52. а Ј г5есип|Цпцт (М1%пе, Ра(г. 1а(. (. 57. р. 991. е( 1128. ' ) Види овај догмат код Др. Никодим Милаш, Зборник правила, 1886. стр.

XXXIX.—ХХХХ1.

то само релативно (охг^хчђ) јер се указује слици само због лица, које је на њој представљено. У 22 канона овог сабора огледа се већином тенденција, да се поправи оно што су противници икона на свима пољима црквеног живота разру-шили. Но и после VII. васелзенског сабора радили су неки императори против икона, док најпосле 842. год. прве недеље ускршњег поста за царице ТеоДоре није свечано прослављен дан унашања икона у храмове, чимеје коначно прослављена победа над непријатељима икона и за навек успостављен мир, потврђени су закључци VII. вас. сабора и одређено је, да се тај дан слави сваке године као недеља аравославија (^ хоркххтђ — тђ §ортт, — Јр&обој̂ а;), која се са великом свечаношћу светкује.

Код т е х н и к е ц р к в е н е и к о н о г р а ф и ј е разликујемо више врста:

Мозаик (ориз тизгуит, ШОЗЈПСШН) је слика састављена из Лоја-дисаних малих комада камена, метала или стакла. Ова врста слика је због трајности много употребљавана у хришћанској уметностн. Знаменит је мозаик Рима, Цариграда и Равене, и сјајан период оне врсте уметности пада од IV. до краја VI. века.

Код технике сликања на зиду бојама, разликујемо ове врсте: Т е т -рега, Ггезсо, енкаустика и сликање уљаним бојама, (т. зв. 0е1та1егеј).

Тетрега је мешање сувих боја са згодном течношћу, н. нр. са оцтом, које долазе тако везане на спремљен сув слој креча или шпса. Ова врста сликачл има ту добру страну, да се ове слике брзо суше и не потамне, и до 14. столећа ова врста сликања се најчешће упо-требљавала.1)

Фреско слике су оне, које су рађене на свежем и влажном малтеру на зиду. Ову врсту сликарства неговали су Римљани у ба-зиликама прввх времена, и после 4. столећа налазимо је поред мозаика. Особит полет ове врсте сликарства имамо у Италији у 14. в. а истакао се нарочито ОшИо. У новије време*) почела се ова врста сликарства опет употребљавати. За фреско слике потребне су само минералне боје, и то само такве, Ј«оје креч не раствара п ие мења. Фреско сликање захтева веће техничко знање и исто тако велику брзину и вештину, јер слика мора бити на зиду готова пре иего што се креч осуши, и онда нема поиравке.

Енкаустичко сликарсшво илп сликање на воску, употребљавано још од Грка и Римљана, изгледа да је рано употребл>авано од хри-шћанских сликара. Боје су номешане са воском и мастиксом, затим су у форми штапића скалупљене, а боје се омекшају на ватри,

') Сликање воденвм бојама се такође често употребљавало, но већином онда када јс вестало матерцала аа бољу израду. Саике иа аидовима у ватаЛомбама су већиаом слвкаие трајним водеввм бојама на кречу шш гвпсу.

*) Особито у Минхепу аа мецене краља Лудвига I

170

ча г>и се н.има сликало, или се топе, па киницом слика. Ова нрста слика није дог; ':. до нас изгубила се у 15. в.

С.1икан.е уљаним бојама на зиду (т. з. 0е1та!еге1ј дошлоје до уиотребе доста касно,') и није се мо!-ла ова врста гакмичити са фрсско сликањем, јер слаба страна с.1икан.а уљем на зиду је та, шт<> боје лако избледе и што се растварају, ради чега се најмап.е прено-ручује ова крста сликан.а на зиду.

Оонм на зиду сликају се слике и на плочама од дрвета. слононе костп. мстала, разапетог платна и свиле. Наши иконостаси су обично сликани на дрвеним нлочама или разапетом платну. Оиа врста слн-кан.а миого се употребљавала код Грка и Римљана, као и код Хрн-шћана. ОеоГшго су ове подлоге згодне за сликан.е бојама с уљем.

Осим свега овога налазимо у храмовима слика на стаклу ема.ку и т. д.

Стнарање одређеног тиаа у аравосл. иконографији. Праносланна је цркна у иконографији ишла за тим, да се код лица и слика установи једаи одређени тип, а то не ради тога што је хтела да угуши слободу и полет код уметиика, него да се не би мегнала стнорена вера у хришћанских на-рода, и да би снака слика одговорила Св. Писму, предању I! исторнјској истини. Ради тога су купљени подаци о сли-кама нранославне цркве, наиме о лику снетитеља, боји косе, изралу лица, оделу, држању, о њиховим епитетима, по ко-Јима се нознају, затим о мешању боја и техничкој страни слнка. То је тако било све док се нису појавили исцрпни рукописи т. ј. књиге о томе, како се имају иконе сликати. До сада је најстарији нознат такав руконис из св. Горе под масловом крргр&м ^еаурафисђ;, раздељен у 4 дела.*) Оиај рукопис потиче ио свој прилици из 15. или 16. сто-лећа, мада снетогорски монаси држе, д а ј е из 10. или 11. в., а наиисао га је као што се каже у предговору овог руко-ниса јеромонах Дионисије•) из Фурна-Аграфа (ДСОУ&НОС 1еро-[лбчауос, 6 гх ^ооруа т&^ 'Аура̂ ОЈУ) са својим учеником Ки-рилом са Хиоса, на основу студија слика славног грчког црквеног сликара Мануила Панселина (Ма̂ оч̂ Х 6 пауае-

') Лсонардова та јнд нечера је овако сликана. Ј.) 1. чисто технички део о кнчици, мешању боја и материјаиу на ком се

слика. 2. ирсдмети, сижеи символике а особито историје, који се сликом имају приказати. 3. о месту, где која слика долази у храму, трему, трапезарији и т. д. 4. Додатак о томе, како треба сликати ИХриста и прес« Богородицу.

'') Изучио вештину сликарства у Солуну. Када је живео не зна се тачно. О свему овомс знамо из пролога који се налази после хвале пресв. Вогороднцп иа почетку рукописа.

ХГЈУОС) из Солуна (из 12. века) '-који сјаји као месец«.1) Подаци у овом рукопису, кодексу или законоку нраво-славне иконографије у сн. Гори, започети су д<« «.г при-купљају у 10. столећу а допуњавани су касмиј«-; V току столећа. и тако је изграђен цео систем грчке правосланне иконографије.

Овај рукопис сЕрру^Г:а ТУЈС ностао је при-ступачан науци тек 1845. када га је пренео на француски и издао "Дидрон ОШгоп, Мапие1 сГ јсоподгарћје сћгећеппе ^гес^ие е! 1аћпе. Рапз 1845.')

Утецај грчког сликарства опажа се јасно и код народа који су примили хришћанство из Византије. као код Срба и Руса. Код Руса такође постоје зборници за иконографију под именом ПОДЛИННИКТЈ. У Срба није нам познато да су постојали слични сликарски кодекси, али је српско црквено сликарство очевидно и јасно иод утецајем византијске иконо-графије, а посебно светогорске школе, јер сликарски центри Солун и св. Гора нису далеко од срнских земаља. 0 овоме Кемо се и уверити ако упоредимо зидне слике сликане од 13. —17. в. у Жичи, Студеници, Раваници, Манасији и Ка-ленићу па и неке у фрушкогорским манастирима, са онима у Сн. Гори. Српско цркв. сликарство је паралела сликарства атонских цркава. Према томе сликане су по типу изнесеном V споменутом рукопису а тт^ ^шурафТјх-ТЈ?.8)

44 Сликање св. крста (ставрографија).4) Између св. слика хришћанима је од увек била мила и наро-

чити предмет поштовања, слнка распећа и крста, као оруђа нашег спасења. Св. апоетоли и јеваиђелисти не кажу нам ништа о облику крста. на коме је био распет ИХ, само нам кажу да је био распет

') 8(Х»ЈУ 0»1>}>»)К Хацфаута хор МауоигјЛ Т4У Каже се да је живео V 12. веку за цара Андроника I.

*) Преведсио је и на немачки: НоАећ. 8сћа/ег Баз Нап«Ц>исћ дег Мактеј УОШ Вег^е А1ћоз, Тпег 1865. Осим овог кодекса имамо још један грчки слпкар-ски кодекс, нашао га свештевик Данил 1674. у лаврп св. Саве код Јеруса-лима; затим сликарску књигу руске цркве, и најиосле румунски рукопис, који ј е иаписао Георгије Зограф почетком 19. столећа, а издао га архпјерс-ј ГенадиЈе из Римника.

*) Види В. Пешковић, Иконографија манастирских цркава > ^рбији, Нон. Искра 1906. окт., нов. и дек.

4) Види о овоме исцрпну радњу Јована Вунковића. Главнији моменти из истори.је хришћангке ставрографије, Задар, 1889.

173 15б>

на крсту. (,ами пак монсемо закључити да је био распет на таком крсту, кнкан су Римљани унот|1ебљавали за пзвртен.е смртне казне код оних који су били осуђени на смрт. 1'лавне врсте крстова спомин.у се:

1.1 Крст прекрштен од два дрвета у облику грчког слона X, т зн. ег*!1х Јесплба1а (укрштен).1) Овај крст је касније прозван Андријин крст, јер је према предан.у св. апостол Андрија раснет па такпом крсту. Овај облик крста унотребллвали су стари хри-шћани при над|робннм записима у катакомбама, приказивајући н.пме у.једно и монограм имена 'ХТЈЗОО; Хрот6{ тако, што је крст у облику слова X нресечен посред рашаља вертикалном цртом, и додатком нолукруга на тој црти начињено је словоР. Овај мо-пограм зове се Константинов монограм, јер га је Константин поста-мио на лабарум. После Константина добија овај монограм раз-

лпчит облик, а касније је монограмном крсту додано А и ш

док није у 5. веку постао обичан кост —|— к^о знак коначне победе хрпшћанства.

2.) Крст са три крака, наиме једно је дрво успршшо и -на горњем краку дрвета положено је друго дрво хоризонтално, тако да крст има облик слова Овај облик крста зове се стох соппзза или ра!Ј1ш1а1а.8)

3.) Крст са четири крака, — сгих ^шшјнза ИЛИ сарИа1а!) — Успранно и хоризонтално положено дрво је једннко дугачко а у срединама се састају, тако да су сва четири крака крста једнака —Ј-, равнокрачни крст. Овај облик крста зове се грчки крст. Друга врста овога крста са четири крака је крст, код когаје хоризонтално дрво тако намештено на усправном, да је горн.и крак усправног дрвета краћи од доњег ~Ј~. Овај крст зове се латински крст. Називи грчки и литински крст нису оправдани, јер су оба крста у иста времена били у употреби како на истоку тако и на западу.

На оваком последњем крсту држи се да је распет ИХристос и овај облик крста имамо н^ најстаријим старохришћанским новцима Константина Великог и Ираклија, на старим сасудима и светњацима, најстаријим цркв. мозајицима и о оваком крсту говоре Ирииеј и св. Јован Дамаскин. Овоме крсту додавало се изнад хоризонталног дрвета још једно краће дрво које је метнуто ради натниса, који је Лио на крсту Христову. Овај крст је специфично грчки и то је т. зв.

•) Оеси9баге ев( рег ше(Цит весаге. \'ејип (Јиае ге§и!ае сопсиггап! ад 8рес1ет НКсгае X, чиае П§ига ев( сшс13. — ШетопутГ, С.оттеп(агЈа т 1 е г е т \ а т ргорће(ат Нћ. VI. сар. 31.

*) Ирзи Пе сгисе Нћгј (геа, аД васгат ргоГапат(Јие ћ1в(опат иШев. Ап(у. 1593. 1.»1. с. 7.

') Испор. Ир$шз, )ћМ.; А ВШегип, Оепк*аг(Нгк. 4. Ва. I. Тћ. 8. 497; I. 1.и/1. 1л1иг(г1к. 2 ВЈ. 8. 584.

патријирашкн крст. На доњем краку мало час споменутог и онисаног шестокраког крста, долази још једна пречага косо, од које десни к])ак

ф иде косо горе, а леви доле, тако да крст има осам кракова и

.Управо био је на доњем краку крста место носледње пречаге тростран клин о који се опирало тело распетог између ногу, да би задржанало тело да не падне с крста, а уједно да би својом оштрицом увећало муке распетога, и тако је крст имао 5 кракона 2 уснравна, 2 водорав^а и један у средини усправног дрнета. 0 овоме спомиње св. Лустин филозо<1)1) Иринеј2) и Тертулијан*) (шпсогп!«, ше(1ш8 зИрШз ]»а1и.ч или ехсе88П8 8(м1Шз), а овај клин знао се код Римл.ана вес1Пе.*) Пошто је опај део крста касније био заклоњен застирачем, то није ништа дру|'о преостало него да се уклони т Ш е . А да распето тело неби чинило утисак да ће спастн и на прикованпм местима руке растрћи, <у1И1«1ло се подножје Огсогсобк«, зсаћеТнн (зире»1апаеит) на коме тело стоји, а кога није никад ни било на крсту, зато је каткад и изо-станл.ано. 0 овом подножју говори прни Григорије Турски5) (7. стол.) и да су ноге Спаситељеве биле прикош1не за н.ега, иако о овоме код старијих писаца нема спомена, а Григорије Турски не каже где је о томе нашао. Онн пак који тврде да је крст на коме је ИХ распет имао 4 крака, позивају се на Јевсевија") који каже да је цар Константин видео крст са 4 крака, и да је такав крст поклзан становницима Јерусалима.7)

Црквени оци прних векона немају довољно, речи за похвалу к]»ста и за преноруку његову вернима.*) Колико је крст поштован код верних види се из тога, што су апологети Тертулијан, Минуције Феликс и други, морали бранити хришћане од нападаја и нетачипх појмова незнабожаца, као да су хришћани поштоваоци крста, зтаиро-Хатрац сгисЈсо1е као срамног оруђа, одређеног за најсрамотнију см|гг. Крст је још у време гоњења употребљаван у гајности и прикривено. н. пр. у II. веку (катакомба св. Калиста) у облику трозуба на ком

је делфин '"ј""', затим касније у облику котве или јагњета испод котве м слова ~Г- Стара хришћанска уметност устручавала се да приказује

') Ји$Нп. МаП. Ша1ојгиз с и т Тгурћопе Јидаео с. 91 (Мјрте, Ра(г. (?г. Т. VI. р. 693). •) Iгепаеиз, Ас1у. ћаегевев 1. 2. с. 24. ») ТегШИап., Ас1г. Магсјопет 1. 3. с. 18. (М1(;пе Ра(г. 1а(. I. II. р. 374.);

Мшиси РеИс1з Ос(ау1апив с. 29 (М1ј?пв, Ра(г. 1а(. Т. Ш. р. 346.) 4 ) ВИДИ /ован Вучковић. Главнији моменти из историје хри^ ћ. ставро-

гра(||ије, стр. 20. и даље. ») С/ецоги ер. Тигопепзгз. М1гаси!огит Нћ. I. Бе в1опа Маг(> - и т с 6.

(М1рпе, Ра(г. 1а( Т. 71. р.- 710. •) Нснор. ЕизеШз, Бе VI(а Сопв(апНш 1. I. с. 28, 30 е1 31. (М^пе, Ра(г. рт.

Т. 20. р. » 1 3 - 9 « . *) 8оготеп. есс1. 1. 4. с. 5. •) Испор. /оаппез Оатавс. , ЕхровШо Гн1е1 ог(ћо<1охае 1. 4. с. 11 (Мц?пе„

Р.а(г. џт. Т. 94. р. 1132.

175 15б>

ИХриста распетог, а када је то већ чинила, то је бнло на такп начин. што се груба стварност покривала као неким велом, и отудн немамо ни једне слике из првих векова која би приказирала распеће Хри-стово. У IV. веку имамо монограм, а тек од петог века крст се јасно прикааује у катакомбама. Није искључено да су Хришћани у време гоњења у приватном животу употребљавали и сликали крст и распеће.

Од Константина Великог меп.а се читава ствар. Крст је постао јавни символ и најкарактеристичнији знак хришћанства и уведен је у јавни живот. Цар Константин Велики укинуо је смртну осуду на крсту, из поштовања према Снаситељу и да се не бешчасти светиња хришћана, украсио је после нобеде над Максенцијем ДЈ>жавну заставу (Х«фароч, 1ађагиш) и тЈ)ијумфални лук у 1'иму са крстом. ради сећаи.а на божанску моћ крста Христова. Исто тако начинио је Константин Велики новце са знаком крста. ставио је крст на нојничке заставе и на оружје, и наредио је да се крст носи прсд легијама. По нримеру цара чинили су и верни и крст је ностављан на храмонс. науласку, у олтару на престоле, на гробовима мученнка, на јанним путевима. у кућама Хришћана. Јулијан је иокушао да пстпс-ис из јавног живота крст, али већ његови наследници Валептинијан 1. и Грацијан, успо--ставили су опет употребу крста. као што јо Константин увео.') У време Јована Златоустог крст се слнка још у већој мери, као што то видимо из његових речи (у беседи о божанству Христову):4) »Крст се налази свуда, у кућама, на трговима, у пустинлма, на ну-тевима, на брежуљцима и на бреговима, на лађама и островима, на постељама, оружју, у брачним одајама, на златним и сребрним судовима и на зидовима. Јер ми се не стидимо крста, на |фотив, он нам је драг и мио свуда, где само може да буде насликан.« Крст се носио при свечаним процесијама,') а V IV. столећу био ,је обичај д а се о врату носе жељезни, сребрни и златни крстови.1) У VI. и VII. столећу крст је био у опћој употреби у хришћанској цркви.

Најстарије насликано распеће које је дошло до нас је оно које ј е насликао Атанасије Синаит 550. год. против Монофизита у свом делу Ч)б»}уб$. Ово распеће сномиње и VII. вас. сабор у својој четвртој седници. Друго нешто млађе распеће из 586. год. је оно у сирском рукописном јеванђелију, које је писао калуђер Рабула из манастира Зегбе у Месопотамији. Затим су позната још два источна паснећа једно грчко из X. в. и једно руско из XVI. в.5)

«) 5оготеп, Ш»1. есс1. 1. 4. с. 6.; Сгецог. N02., Ога1. IV. соп1га ЈиПапиш I. п". 84.

• ) ВИДИ Јован Вучковић, Споменуто дело стр. 1 6 . Испор. Јоаппе$ Сћгу$о$1., Ога1. Соп1га Јидаеоз е1 ^епШеа, чиос1 Сћг1б1ив вИ Пеив (Мјрте, Ра1г. Т. 48. р. 826.

») 8осга1ез, Шв1. есс1. 1. 6. с. 8; Зоготеп., Шз1. есс!. 1. 8. с. 2. *) Испор. А. Ј. ВШегШ, 1)епк\*агс11?к. <1ег сћгЈ81ка1ћ. Кпсће. 4. ВЈ. I.

Тћ. р . '512 . •) Види опис ових распећа у споменутом делу Јована Вучковића стр. 31.

х дање и 37. — Испор. Н. Ое/ге/. С ћ т Ш с ћ е 1копо?гарћ1е, КгеИшг? 1. В. 1894. 1 . В. р. 395.

На оснону ових распећа, најкаракте))истичнији знаци распећа, како се оноу прав. цркви слика. јесу: „ К р с т има онећу таблицу за натнис, који је код Грка 1. N. В. I. а код Словена I. Н. Ц. I. (1Лсж Нази>рлннн*. цр* 18д«Дск?и, Јов. 19, 20). Место овог натписа је каткад само 1С ХС. На крсту се увек налази подножје доста велико, веће од ширине ступца крста . Крајеви крста су засечени без украса. Христос је повисок, мршав, подуже косе, краће браде, глава је на десно (од самог крста) нагиута, очи су затворене, израз лица миран. Око главе је нимб са крстом. коме су у крацима написана слова •5 (СКЈН којн јесте, овако се назина у Н. Мојс. 3, 14 сам Вог). три слова на три крака ночев од десног према левом. Тело није усправно, кукови пзлазе мгито на десћо, а ноге се враћају пара.телно на нод-ножје. пете се састају, а стопе разилазе. 1Јуке су раширенс паралслно са прсчагом на којој су приковане, а свака нога посебним клпном прикована1) руке су незнатно уздигнуте. Ребра су прободена ниже десне сисе. из ране тече крв. Застирач (терцмуа), којим је дон.е тело НЈЈИ-насано, почиње исиод нупка и досиже до колена, која се виде. Сунца и месеца обичио нема над крстом, а ако су ту. тад им слика не прелази п))СКо астрономског знака н.ихова. Чешће су место н.их два или чети|)и анђела, који тугују. Богородица «1 прекрштеним |)укама на прснма стоји десно крај крста. Над њом је натпис /ИР (Мати Божја). На лицу јој се види велика жалост. Јован стоји лево крај к()ста. Над њим је обично натпис ' 0 '1ш. Често се види да је у зпак жалости метнуо руку на образ, исто и Богородица. Уз њу каткад стоји још једна или две жене: крај Јована капетан са подигнутом руком, као да се заклиње. Ретко се сликају војници при подножју крста. Мртвачка глава (Адамова лубања) види се (према нредању да је Христос распет на истом месту где је Адам погребен) у јами нод брешком, у који је крст усађен. Стоји ли пак крст слободно, тад је лубања при дну крста. Под њом се види још костију. У за-леђу распећа обично се ништа не види, а ако је што насликано, тад су то или делови зградД, или зидови са кулама«.1)

Са овим се слаже и пропис како се има распеће сликати у споменугом атонском упутству за сликаре ерцг^еме ттј? ^(оурафтјх^ (1>1<1гоп-̂ с1н'1Гег стр. 204.)

Православна ЦЈЖва увек се дрисала овог у старини створеног тппа код слнкан,а распећа. Ова сталност пиди се и код Срба. н. пр. у часлонцу штампаном у Млецима 1520. у штампарији Божидара Вуковића од јеромонаха Пахомија имамо слнку распећа, на којој је јасно очуван православни тип распећа.*) Западна римска црква се разликује код сликања распећа од источне и тиме, што зап. расиеће има један клин за обе ноге, и што меће ТЈШОВ венац ХЈШСТУ на главу, мада су прва распећа запада била једнака са онима на истоку. Оси.м тога на западу код сликања распећа нема сталности, него се ово |>азно сликало.

«) Јов. 20, 2Г>. ТћеоАоге1. 'Ш«1. есс1. 1. 1. с. 18; ^керћог. СаИШиз, Нсви есс1. I. 8. с 29.

*) Испор Јонан Вучковић, Спо.м. дело, стр. 38. и дахе . 11>1(1 стр 38. п 44

177 15б>

45. Сликање св. Тројице.

Хришћанско сликарство. слободно од старозаветне за-бране, да се не сме пранити слика Ножја, већ је рано по&ушало да представи Нога у видљивом облику. Полазећи од речи „сотк©рил«& чмов-кка по окрдзВ и по подок?»о" (I. Мојс. 1. 26) изабрало је хришћанско сликарство за сли-кање Вога човечји лик као најсавршенији, а само код гре-ћег лииа св. Тројице, код св. Духа остала је символика према подацима св. Писма. наиме слика голуба.

Бог Отац се слика у Тројици т. ј. сва три лица заједно, или свако лице за себе. Ног отац се од XI. столећа преуа речима нророка Данила (7, 9): „и в/тхш ДЈНЛИ Нјд(", св. Јована (Откр. 1, 14): „глава ж« еги> Н ВЛ<ЈСИ к-клм. аки мрша К ј̂лал. икож! сн-кгх: и очи еги* ИКШ плллинк огнжх" и (пс. 102, 28): »Тм Ж1 тоижд« нси. и <уУта Т 8 в А Н( ФскВд^гмт*",, — сликао као старац који седи на нрестолу, а у десној руци држи скиптар, знак вечне моћи и праведног владања светом, или како седи на земаљској лонти а око главе има иетостран трокут, знак тројичнрг Нога. Често се Ног Отац слика као рука једна или две, које се виде из облака, а из њих сијају зраци, символ благослова. Вожје провиђење приказује се свевидећим оком у трокуту.

Исус Христос се нрвобитно у катакомбама, као што смо видели сликао разним символичким облицима, као јагње1) добри иастир, риба2), лав (јер се назнва у св. Писму, Пост. 49, 9. „СКУЛИН* лквовх 1»дл" и Откр. б, б.) и т. д.

Када је црква добила мир. почели су се символи све више уклањати, а VI. васељенски је сабор у своме 82. пра-вилу: »наређујемо, да се од сада на иконама има стављати уместо некадашњег јагњета. по човечјој нрироди слика јагњета«8) шта више забранио ИХриста сликати V другом облику осим у човечјем, и од гога времена слика се ИХри-стос само као човек.

У човечјем облику слика се ИХристос према подацима који се о Њему налазе у Св. Писму, као и ирема речима

' ) Најобичнији символ сликања ИХриста био је ј апве , јер . ј е крв ј агњећа ослободила Јудеје од гнева Божјег у Египту, и што је Јован Крститељ у к а а а о на Христа као на јагње, које узима грехе света.

*) Риба према једнпм символизује васкрс, којим је Спаситељ изишао и з крила земље, као некада Јона из утробе китове. Испор. о овом Н. />е&е/, Спом. д. р. 22-

*) Еа. Никодим. Правила I, 570.

које имамо у св. Писму, наиме каО дете у јаслима где ми-рује, или на рукама пречисте Вогородице, или као учитељ посред народа, или као првосвештеник који благосиља, као пастир, као судија, пред којим су се сакупили сви народи да приме награду или казну за своја дела, и т. д.

Како је изгледао ИХристос не знамо, нити имамо о томе одређених података. Обично је приказиван идеално као мла-дић без браде у нечној младости и лепоти. Касније му је даван други лик према разним традицијама о изгледу Христову,

(мада њихова критика и автентичност није призната), које су затим узимане као основа за каснија сликања ИХриста.

Прва је традиција коју налазимо у пренисци ИХриста са Авгаром царем Едеским1). Ова се традиција сачувала у дво-струком облику. Према Мојсију Хоренском (8. в.) јерменском историчару и Никифору Калисту (1. 2. с. 7), послао је Авгар Ухомо цар Едески једног сликара да наслика ИХриста. Према другој традицији коју налазимо код Евагрија (Н1з1. .есс1. 1. 4. с. V) ова слика коју је Авгар добио*. постала је чудно-ватим начином. Наиме Авгар Ухомо боловао је од губе и послао је ИХрирту гласника с писмом, да дође и да га исцели. Христос је одговорио да не може доћи јер мора свршити у своме раду оно ради чега је дошао, но чим сврши своје дело на земљи, послаће једног од евојих ученика, да га излечи. Том приликом дао је ИХристос гласнику мараму, на којој је остао отисак лика Спаситељеиа. Пошто је ова слика ностала чудноватим начином и није начињена људ-ском руком зове је Евагрије: е&шу ^готЕиулод, гјV аув-рштиоу ХеТре̂ оох еЕру^оуто". 944. г. за цара Романа Лакапена донесена је из Едесе у Цариград1), а одавде је пренесена у Рим у цркву св. Силвестра, где се тек 1б87. спомиње. Ова слика ИХриста је чист византијски тип Снаситеља, и копија је неке старе слике. На њој је представљен Спаситељ у цвету младићске снаге са потпуним миром на лицу и идеалне лецоте.

Константин Порфирогенит у своме говору (Мј^пе 113 424—4бЗ) о Христовој слици донесеној из Едесе у Ца-риград, тврди, да је ова слика конија оне, која је остала

') Преписку између Авгара и ИХриста имамо код РаМсшв, СоЈех аро-сгурћиз Моуј Тев1атеп1л Р. I, 316. ВИДИ још В. А. ПрвШз, Оје есЈеввешвсће Аћцаг-8а?е кгШзсћ иМегзисћ*.

' ) ВИДИ чланак »ОпесМвсће Кипа1« у Егвсћ ипЛ Сгићег, ЕпсусЈорЛсИе Лег \У18«еп8сћ. ипЈ К(1п81е I. 8. 84. р. 386.

178

на велу или марами, којом је ИХристос обрисао зној са свога чела, када је ишао на Голготу да буде распет. И ова верзија је двострука. Прва је постала независно од страдања и каже да је нека жена Вероника хтела да има на ланеном платну слику Спаситељеву и понела га је једном сликару. Тада је сретне сам Господ и сазнав њену намеру, узе платно и даде јој га са отиском свога лица. Према другој верзији, Вероника је била једна од побожних жена које су пратиле Господа на његову путу на Голготу. Када му је под теретом крста канао зној са чела, пружила му је Вероника свој вео, и када се њиме обрисао, остала је на њему слика главе овенчане трновим венцем. Ова се слика налази у Риму, камо је донесена да се Тиберије излечи од болести, и поштована је под именом Гааез Бо-тшш. Није старија од 6. века, а узета је за узор при сли-кању страдања ИХриста. Од 13. столећа многи разјашњују реч Уегошеа са »рјсћгга Оогшш уега, ^иае Уегошс.а (I е. уега 1Соп, есчшу) сПсНиг.1)

Ове две чудновате иконе Авгара и Веронике зову се нерукотворне ^есрото^тјхос.

Затим имамо другу једну традицију о изгледу ИХриста. То је оиис лика ИХриста у апокрифном писму Проконзула Јудеје Лентула (ћеп1и1ик) римском сенату о страдањима ИХриста. Ту се описује ИХристос као човек »висока и стројна стаса, изглед његов пун је величанства и чини силан утисак на свакога, тако да сваки ко га погледа мора осетити спрам њега љубав, а уједно и неки страх. Коса му има боју врелог ораха, до ушију је глатка и без сјаја, а од ушију до ниже раменА кудрава и сјајна, посред главе правим раздељком раздељена на обе стране, као што је обичај код Наза-рг! чиа Чело му је глатко и чисто, на целом лицу нема ни дедне неге, само је покривено лаким руменилом. Нос и уста су правилни, браду има боје као што је и боја косе, .густу али не дугачку, на в])ху раздвојену. Поглед му је тих, величанствен и пријатан; очи су му боје као небо, продиру у душу, светле се. Он је врло љубазан и дружеван кад учи и поучава, а строг и страшан кад укорава. Са цртама лица његовог спојена је чудна привлачност и величанственост. Нико га није видео да се смеје, но често га виде да плаче... Узраста је висока, руке су му праве и често их подиже, рамена стројна. Не говори много, али говори с достојанством и свака му је реч одмерена. Заиста је то човек најлепши међу људима. и на н.ем се види истина у којој нема лажи«.1)

•) Аи%и$Ч, Пепк«'иг<Нрк. аив г)ег сћпзП. Агсћао1ор1е В. 11. р. 244. ') Јован Вучковић, спом. д. стр. 40. Текст писма имамо у РаМсш$, СоЈег

аросгурћ. N. Т. Натћигц, 1793

15б>

Слично овом опису описује и св. Јован Дамаскин1) према подацима у старих иоторичара (^р/а:оТ 1атор1хо(). На •основу ових описа дакле, са којима се слажу и св- Јован Златоусти*) и Јероним,3) као и према речима Псалмопевца „красгнх докроток> пач« смнЖвх чмов-Кчккнхх " (Пс. 44. В) слнкан ј е ИХристос у старини од неких као идеал лепоте т. ј. као леп човек, са дугом раздељеном косом, кратком раз-дељеном брадом, озбиљним и благим цргама. Други рак, ослањзјући се на пророка Исаију: „н-^стл вида ниж» СЛЈВКЈ : н вндН^о,««. его, н н« нжАш| кидд, нн довропи" (53. 2) и „8ид& егш в«зч«т№», оума'/нн* пачс вс&<(& смншвх чмов^* ЧЈСКИХ&" (53, 3), сликали су ИХриста сагласно са св. муче-ником Јустином,1) Оригеном,5) Климентом АлександриЈСким6) и Тертулијаном") напротив као човека ружна, тужна и стара. У току времена, особичо после победе хришћанства, не-стало је последњег схватања и ИХристос је представлан на микама увек као идеал човечје лепоте, на чијем се лицу огледа величанствемост, св. озбиљност, високо досто-јанство и неисказана доброта, што је све одраз божанства Христова. Најпосле сваки је народ према сведоцби Фотија (Ер. 64) створпо за сликање лика ИХриста свој посебан тип, који одговара иародном укусу и цртама.

Још једно нредање о слици ИХриста имамо, које каже, да је јеванђелист Лука. који је био осим лекара и сликар, на-сликао слике ИХриста. св. Марије и св. Апостола Петра и Павла,8) а Никодим да је изрезао од кедрова дрвета лик Спаситељен.

Свеги Дух се према речима Јеванђелиста Матеја (3,16). Марка (1, 10) и Луке (8, 22) слика у облику бела голуба са раширеним крилима, а на слици силаска св. Духа, према Дел. Ап 2, 3 као огњени језици. Св. Дух нигде не долази сам као божанско лице, него увек заједно са осталим бо-

») Ер. а<1 ТћеорћИит )гпрега1огст код М ^ п с , Ра;- Т 95- Р- 349. *)Јоапп1$ Сћгу&оШтЈ, ЕхровШо ш Рва1тит 44 1М1%пе, Ра1г. Т. 55. р. 185.) ' ) Икгопут1 Согптетаг . ш ЕуапвеНшп МаШав! (Љ. I. с. ». V. 9. ^ЗШдоо,

Ра4г. 1а1. Т. 26, р. 57. <) Бга!. с Тгурћоп. с 85 ») Оп&Мв, СогЛга ОЈкиш Ић. 8- с. 78. (МЦш, ГаЦ. ^г. I XI р. 1+12 ! «) С1етеМт МехапОпМ Р а е Ј а ^ Нћ.'3. с. 1. (М&пе, Ра(;. џг Т. 6. р. 556 ). ') Те-ШШап , и ћ е г >1е с а т е Сћгј»« с 3. (М'1§пе, Г?.1г. 1а1. 1, II. р 8 Ш *) Ово ирпча виЈанг. мона^ Михаи.чо у VII. Тћ«м). б(и<1. 826) <;. 69 .Мцпе99,

178, Сим^он Метафрасг. МехкЈп^Јша царв. В&силија (г>80) и Накафор Калист 2. 43

181 15б>

жанским лицима или у символичким знацимл, или у би-блијској историји.

Сва три божанска лица св. Тројице сликају се тако, да с десна Ногу Оцу који се слика као старац са скин-тром у руци седи Бог Син, као чонек у цвету младости према речима св. Стевана (Дела 7, 65; Мат. 22, 44) благо-сиљајући десном руком, а у левој држећи кн.игу јеванђелије. Изнад њих лебди св. Дух у облику голуба, а испод њих је земаљска кугла. Код крштења ИХриста у Јордану, слика. се ИХристос стојећи у ноди, како прима крштење од Јо-вана, а изнад њих лебди св. Дух у облику голуба. У облаку се ноказао Вог Отац, или се виде у облаку исписане речи: »ово је син мој љубљени«.

46. Сликање Матере Божје и св. а н ђ е л а .

Пошто је пресн. Вогородица већ рано била поштована од верних, то је њен лик сликан већ у нрви.м вековима, и то: сликаиа је или сама с:а једном руком на грудима. или са дететом —Христом . Пконографија је увск ишла за

тим, да на слици пресв. Богородице изрази моралну вели-чину и светост душе, девојачку лепоту у нези са високим достојанствоу и чистом материнском љубављу. Ум. гност је представЈва као девојку која се покорава ВОЈВИ Божјој, као матер скрхану од бола код крста, или као матер Ножју са божанским детегом на рукама. Последњи начин сликан.а нресв Ногородице |е од времена несторијангких и ентихнјанских сиорона најобичнији и најчешћи, на тако Је и данас.М Оваке слике нресв. Ногородине имају с десна натннс Л1Р Оу а с лене 1Н2 ХР2. Ка цод се слика пресв. Когородпца и Оез детета, стојећи на земаљском глобусу, на ком се вије змија, око главе има венац са 12 звезда, др-жећи у десној руци скиптар, а код ногу је полумесец. У старини није било традиционалног тина за сликан.е пресв. Ногородине, зато је и могао бл. Августин казати за пресв

' ) НајстариЈа икона св. Мари!«' са дстетом на руци, ко ја се датира и.» II. столека јо слика иа катакомбе Св. Присцил«. Марија јр насликана на оиој икони где седи са дст< том Псусом на грудима. а пород и,е ј е човек, кога држе за једног-од нророка. Звозда изнад њнх на небу сећа нас на пророка Исаију, који Јац.т,а божанску светлост (Ис. ' 2 9 - 42, 6.) 0 осталим најстариЈим сликама иресв. Пого-родицо у кагакомбама ниди О. МагиссМ. НапсЉисћ Јег сћпаН. АгсћЈкЈоре , р. 313; и 1ач.е

Вогородицу: ^епие епЈш поујшиа Гаг .егн лчгршш Мапае (Ое 1г1пИ. 8, 5). Светогорски сликарски кодекг овако описуј'Ј

нресв. Ногородицу : »Пресв. Ногородица је средњег доба, три лакта нисока. брје жита, жуте косе, жугих очију, са леиом косом, великим обрвама, нос осредњи, Дуге руке, дугих пр-стију, има леие хаљине, скромна је, није немарна у хал.и-нама, а то показује њен омофор у њеном храму«. Опшир-нији оиис имамо у Никифора Калиста.')

Анђели с;; сликају у човечјем облику Данило (8, 51; 9, 21) и то као младићи са два крила. обучена у хал.ину као стихар а изнад њега са једном горњом халлшом, оби-чно беле боје, око нојаса појасом или око плећа крсто-образно орарем (као ђакони) опасани, држећи у руци какав год знак, с којим су описани у Св. Писму или виђени, као: мач, палмину грану, трубу, вагу и т. д. Појсдинце Арханђел Михаило слика се као борац са огњепич мачем убијајући аждају; Гаврил са крином у руци, а Рафаило као путник с.а налицом. Према св. Дионисију Ареонагитском у његову делу ^Небеска јерархија« има девет анђеоских хорова, који'се деле у три реда I. ред: серафими, херуви-ми, престоли; II. ред: гогподства, силе, власти: III. ред: на-чала, арханђели, анђели.

Серафими се сликају са 6 крила. два код главе, ко-јима покривају лице, два поред ногу, којима покривају ноге и два око средине тела, којима лете. и носе у рукама ри-пиде са натнисом СКАТХ. СКАТХ, ГКАТХ. Тако их је видео пророк Исаија (6, 3.) Херувими, се сликају као глане са

') Види 01(1гоп-8сћаГег, стр. 417. Осим свега овога слика се пресвета Пого-

родица са 3 руке, а то ЈЕ прсма легенди, која к а з у ј е да су иконоборци одсекли

десну руку св. Јовану Дамас.кину, ону руку, ко ја ј е о св. иконама тако лепо пи-

сала . Св. Јован принео ј е с вером преостали део одсечене руке уснама нресв.

Богородице на ј«дној икони, а рука светитељева израсла је изнона као бил.ка услед

пролетњег даха. Зато се пресв. Богородрца од тог времона слика са 3 рукс, и а -

име трећа рука ј е она, коју је она исцелила. Слика на КОЈУ ЈР СВ. Јован насло-

нио своју руну, налази се у Хиландару у Св. Гори. То је јодна од на јстаријих и

на ј знаменитијих источних икона, донесена ј<* иа Јсрусалима у Србију, а одавде

у Свету Гору у Хеландар. Ова јс икона у вечној светлости, јер око њо гору не-

ирестано свеће, а обасута ј е златним и сребрни.м поклонима, и драгим камењем.

Н а овој слици налази с.е слика руке, која је израсла, и која јој је донела и.ме:

тројеручица, г/ трг/,*сро5оа. Мати Б о ж ј а са дететом има достојанствене црте, но мало оштар израз . Ово је једна од најдрагоценијих и најпоштованијих. релнквија у Св. Гори (ОШГоп-ЗсМ/е/, НапЈћисћ <1ег Ма1еге! УОШ Вег^е А1ко?, 8 . 423.)

182

дна крила. Престоли се еликају као о: њени точкони који имају са стране крила. а у средини свакога је једно око. Господсгва, силе и власти сликају се у дугачким до сто-нада стихарима, држећи у десној руци златне траке, а у леној округао печат онога облика Опасани су златно-зеленим орарима. Начала, арханђели и анђели носе рат-ничка одела, опасани су златнцм појасевима а у рукама држе конља Лнђео хранитељ се слика са дететом, које води за руку.

Сатана се слика као змија, чему даје доста разлога Св. Писмо и традиција. Често се сатана слика као аждаја, јер св. Писмо употреб нава називе: ђаио, сатана, змија и аждаја као синонима.') Сатаца се слика још у човечјем и животин.ском облику, иола животиња пола човек, са ш-кривљеним и неприродним атрибутима. са роговима, ре-пом, канџама, јарећим копитима, сипајући из уста огањ.8)

47. Сликањи светитеља Ст. Завета.

Од лица у Соавету сликају се Адам и Ева као нраоци човечјег рода млади и наги, и то обично без.нупка, да би се тиме означило, да нису обичним начином дошли насвет, него да су створени од Нога. После изгнања из раја, оста-рили су и били СУ обучени у кожу, пола на^и пола О6У чени*). Слике нраотаца Адама и Еве обично су сликане у старини у унутрашњем про^Таосу храма, ради чега се овај звао рај. — Патријарси и друга библијска лица СЗавета, као Мојсије, Јоп и т. д. сликани су у дугим и широким ха-љинама, које се обично носиле на истоку, са каквом билом ознаком, која им се прииисује у св. Писму, н. пр. Мојсије је сликан са две таблице, са роговима, Мелхиседек са чанком и три леба, Аарон са жезлом. који је пролистао, и т. д. — Исто тако аророци се сликају са изрекама из Св. Писма, које се односе на њих, и са разним атри-бутима, који им се приписују. Илија са мачем, са де-тетом које је подигао или са огњеиим колима. Јелисеј са двоглавим орлом (IV. Цар. 2, 9), Исаија са тестером којом је пресечен, Данило између два лава, Јона са лађом или у

' ) Откр. 12, 9; 20; 8. «1 Јов 40, 17; Откр. 9, 10. •) 'Ер|И)»а(а ^ш-Јрсцлх^, Г)ав НапсЉисћ Лег Ма1еге\ у о т Вегјге А1ћоз.

15ћег8. V. ОоЈ. 8сћаГег, Тгјег. 1854. р. 108.

15б>

утроби лађе, и т. д. Пророци су према обичају истока обу-чени у дуге хаљине, са сандалама на ногама, држећи ре-довно у рукама свитке од пергамента.

Св. Јован највеђи и последњи пророк СЗавета слика се обучен у хаљину од камиље длаке. опасан кожним појасом, и обично са натписом: '0 б тсрббророс. Често га налазимо са два крила у дословном смислу речи: „СЈ аза 110СкШ10 ЛГГЛА Л40СГ0, и призрит* НЛ п8тк Пр|Д ЛНЦ||М& м о и < н к "

(Малах. 3, 1)')-

48. Сликање светитеља НЗавета.

У НЗавету разликују се четири врсте светитеља и то: ааостоли, мученици, исаоведници и ареаодобне (аобожне) жене и свете девојке. Ови се сликају са по којим атри-бутом (реалан, историјски знак) или символом (идеалан знак), и то: апостоли са.атрибутом достојанства или смрти њихове, мученици редовно са символом победе, исповедници са атрибутом достојанства и њихових позина, преподобне жене и св. девојке са символом невиности (бео крин). Заједнички атрибут свих новозаветних светитеља (од 8. в.) је т. зв. шшћиз (б(охо$, 1ипи1а, аигео1а, §1опо1а), који има облик круга, плоче, полукруга или полумесеца, чиме се окружује глава светитеља. Нимб је у старој хришћ- уметности символ победе. Можда има своје порекло у металној плочи, која је статуу бранила од кише. Цареви на својим новцима имају нимб. Нимб, којим се ( окружује глава светитеља НЗавета, Матере Божје и неких светитеља СЗавета, значи венац вечне славе, која је дана светитељима на небу*) као и штит и оружје, којим су овенчани8).

Од апостола се нарочитим начином приказују и сли-кају св. јеванђелисти, и то нрема символима у Језекиља (1, 10) и Откр. (4. 6—7): Матеј има поред себе човека, јер његово јеванђелије почиње генеалогијом и рођењем ИХриста, и што се ИХристос у његову јеванђелију представља као Богочовек. Марко има поред" себе лава, јер његово јеван-ђелије почиње Јованом Крститељем, чији глас виче у пу-стињи као глас лава; Лука има поред себе вола за жртву,

! *) Ввди: М. БМгоп, Мапие1 <!' 1сош>ртарћ1е сћгеЦеппе. . . Рапв , 1845, р. 73. ») I. Кор. 9, 25; П. Тим. 4, 8. ») Пс. 6, 12

184

јер његово јеванђелије почиње са жртвом Захаријином, а Јован. има поред себе орла, јер се како у свом јеванђелију, тако и у Откривењу уздиже као орао до највиших висина и тајана, и открива их1)-

Ааостоли се сликају или сви заједно са ИХристом као н. пр. на тајној вечери, или по двојица, јер их је према јеванђелију Маркову (6, 7) тако изаслао Спаситељ на про-повед, или сваки појединце са какви.ч символом или атрибутом, од којих су символи идеални, атрибути реални (историјске ознаке). Апостоли се сликају са брадом осим кадкад св. Јована, који се на многим сликама слика као младић без браде; јер му већ Епифаније и Јероним придају епитет гохр&еуизе, шуепаНз. Бог, анђели и апостоли осим нимба имају особиту ознаку, а то су наге ноге. Нимб и откривене ноге су ради тога знак великог значења. Свака слика са нимбом приказује светитеља, сваки светитељ са голим ногама је бар апостол.*)

Апостоли су обучени у дугачку тунику без рукана, са појасом, и у горњу хаљину, која се онда уопће носила, и држе у руци књигу или свитак папира. Исто тако сли-кају се аностоли са оруђем којим су мучени и од чег& су погинули, или са каквим символом мли агрибутом. Тако се св. Петар слика као старац округле браде, држећи у десној руци кључеве а у,. левој књигу; св. Павле као ћелав старац, удесној!руци држи мач а у левој књигу, св. Јован као ћелав старац, дуге браде,®) држећи јеванђелије или какав суд или чашу, из које излази змија4) и т. д.

Мученике су поштовали Хришћани нарочитим пијететом, чувајући њихове земне остатке као реликвије, скупљајући се на њиховим гробовима на б01'0служење и сликајући

') Шегопутиз Соштеп1аг јп Егесћ1е1ет Ргорће1ат Цћ. I. (с. 1, V. 10) код Мј^пе, Ра1г. 1а1. Т. 25. р. 25. Сошшеп1аг. 1п еуапкеНит МаГоаеЈ Рго1ојгив (М^пе, Ра1г. 1а(. Т. 26, р. 19.

•) ОШгоп, Напс1ћисћ <1ег Ма1егеј уоп Вег^е А1ћоб, р. 151. ') На Западу се слика св. Јован од старине као леп младић без браде, а

на Истоку као стар човек с брадом. Западна црква га слика према тајној вечери, а грчка из оног времена када је био на острву Патмосу. А на ТЛЈНОЈ вечери и код распећа, слика се св. Јован и у грчкој цркви као млад и без браде.

4) Суд нас подсећа на буре пуно кључалог уља, у које је био бач- н Јован з а цара Домицијана, и остао леповређен; чаша нас подсећа на чашу с отрованим вином, КОЈУ ЈС дао Аристодем Јовапу говорећи, да ако га Јован попије. постаће Аристодем хшшЈћанин. Јован је попио, и остао је неповређсн.

1К>

њихове слике, да их тако поштују и одају им част. У знак мучеништва стављали су хришћани у руке мученика иалмине гранчице, за ознаку победе и вечног живота. Када су о једном мученику познате биле разне прилике из његова живота, то су приказинани и сликани са знацима. који су подсећали на најзначајније моменте из њихона живота, или са мученичким оруђем, од кога су погинули. Тако се први мученик и ђакон Стефан слика у ђаконском оделу, а поред њега камење, св. ГеоргиЈе (+ 288.) као војник са копљем пробадајући аждају, св. Димитрије ( | 296.) држећи у рукама крст, копље, оруђе од кога је погинуо, и т. д.

Исаоведници, т. ј. такови људи, који истина. нису мученички умрли, али су ипак били одушевљени истом ревношћу за прославу Христа, показали исту љубав према Богу, па и страдали, еликају се са знацима њихова досто-јанства и позина. Тако се св. архијереји сликају у епи-скопским одеждама и са каквим припадајућим символима; сн. цареви са знацима њихона достојанства- Св. учитељи са књигама или паиирним свитцима, и т. д.

Преподобне жене и св. девојке сликају се са белим крином у руци, знаком невиности. Често имају и друге знаке, који нодсећају на главне моменте њихова живота.

Као што се за сликање ђога, пресв. Богородице, ан-ђела и светитеља створио на основу св. Писма и традиције одређен тип, исто је тако било у току времена и са сли-кањем великих празника црквених и осталог. Како изгледа тип ових, каже нам споменута сликарска књига Св. Горе.

Литература за иконографију. Исцрпну литературу за визан-тијску уметност уопће и иконографију посепце имамо у К. Кгит-ћасћег, ВугатШшзсће Ш1ега1лгдезс}псћ1е, стр. 1113.—1118. и 1220.

0 црквеном сликарству код Срба мало је писано, а нарочито немамо прибележевих података за историју цркв. сликарства код Срба. Што имамо писаног из цркв. сликарства ово је:

Проф. Мих. Валтровић, Православност у данашњем црквеном живоиису у Србији, 1886. — Ј. Вучковић, Главнији моменти из исто-рије хришћанске ставрографије, Вадар 1890. — Г—ч, Нешто о неправилности неких икона, Српски Сион 1891. стр. 292. — Мла-ден Јосић, Иконе у цркви стробечејској, Срп. Сион 1891. стр. 343. 361. — Прота Јован Вучковић, Пред иконом крштења Христовог или цртица из иконографије, Срп. Сион 1891. стр. 385, 401. и 417. — Свешт. Младен Јосић, Нред иконом крштења Христовог, одго-вор проти Ј. Вучковић, Н. Сад 1892. — Лазар Николић и Др. Вла-димир Николић. Српски сликари, прилог културној повесница срп-

186

ског народа, Земун 1895. — Светозар Грубач, Има ли крунисање-Богородице места на икони св. Тројице и је ли таква икона право-славна, Срп. Сион 1899. стр. 404. — Лазар Богдановић, Срби сли-кари, Срн. Сион 1900. стр. 473. и даље; год. 1901. стр. 253.; год. 1902. стр. 304, год. 1905. стр. 698. — Светозар Марковић, Кон-стантин Пантелић Срп. Сион 1900. стр. 621. — Сава Петковић, ПастБфБ. добрвш као символ Исуса Христа (цртица из иконографије), Источник 1902. стр. 466. — Голуб у хришћанској символографији, Источник 1902. стр. 501. — Веља Миросављевић, Пред иконама у обновљеној саборној цркви новосадској, Срп. Сион 1905. стр. 374. — Др. Влад. Петковић, Жича. Старинар 1906. 1907. 1909. Фреске из унутрашњо-сти нартекса цркве у Каленићу. Старинар 1808. — Др• Влад. Пет-ковић, Нова Искра 1906. Иконографија манастирских цркава у Србији.

За иконографију код Срба споменућемо овде: Ј. 8{ггурошк1, 1)је МшЈаШгеп с1ез вегђјзсћеп РваИегв <1ег к0ш§1. НоГ- ип<1 8»аа18ђ|1)Ио1ће1с ш Мипсћеп (Бепкзсћг. <1. каЈаеН. Ака<1. <1. \УЈ88. Јп \\Чеп. Р1н1ов.-НЈ81ог. К1. В<1. 1Л1. 1906.) — Др. Влад. Р. Петковић проф. Унив., Жича . Бесник српске цркве, 1911, 194. — Проф. Симић Стеван, Лесновски манастир св. оца Гаврила, Несник срп. цркпе, 1912. 19.

49. Црквене заставе (барјаци, литије).

Црквене настане постале с.у у IV. столећу. Када се Кон-стантину Великом у борби са Максенцијем на небу изнад сунца појавио знак крста, поставио је Константин Велики као.државну заставу знак крста. Ова застака Пађагпш, Хсфаро )̂ имала је нрема ЈевсевијевуМ опису овај облик: Иа дугачком златом ои.оченом копљу нисило јеједно дрво мопреко, тако да је са нрвим чинило крст. Горе је био учвршћен венац од злата и драгог камења, а на ненцу беше знак крста у облику слова X, а по средиии овог слова било је грчко слово Р, изражавајуНи поред крсга и почетна слова речи Хркзтб;. О нопречном дрвету висила је мала пурпурна за-става једнако дугачуа и широка, украшена драгим камењем и извезена златом Испод крста поред заставе висио је лик ноГ>ожног цара заједно са сликама н.егових синова. Окај знак унотребљанао је цар Константин као заштигни знак свугде. где год се постављаху непријатељске чете, и запо-недио је да свако одељење његове војске носи на челу оваки знак.

Дакле од Константина Великог мотичу цркпене за-ставе, а постале су из нојничких застава и ускоро су уве-дене у црквену употребу, наравно са нрикладним и.<мена-

') Еи$еђшз, Пр уНа Соп*1аи1>ш П1>. 1. <•. 91. (М^пс, 1'з1г цг Г. 20, р 9Г>4.

15б>

ма, при чему је застава која Је нисила о попречном дрвету крста била украшена светим сликама.

Црквене заставе значе заставе Христове, око којих се ми купимо као храбри борци, да се боримо нротив видљивих и ненидљивих непријатеља за славу Христову и спас наших душа, слично светитељима, чије су слике на заставама, који су као овенчани победници ушли у небеску славу. Уједно су црквене заставе знаци славом овенчане победе хри-шћанства.

50. 0 св. моштима и реликвијама.

Под св. моштима и реликвијама (ХеСфа̂ а, ге^шае) свети-теља разумеју се остаци од тела свегитеља, као и они пред-мети, које су светитељи за живота умотребљавали или су са њима у каквој год вези стојали, рецимо одело или му-ченичко оруђе, и т. д. Црква није увела поштовање релик-вија позитивном наредбом, него је ово увео хришћански народ. а црква га је допустила. Она је то учинила да удовољи с једне стране човечјем осећају, који поштује хероје хришћанстна и у н иховим остацима, а с друге стране да нобуди и одржи у срцима хришћана успомену на светитеље, на њихове врлине, и најпосле да се тим начином и снољашње изрази снест хришћанске заједнице1) и да се ова иоучи. Светитељи су оспећени као људи који су имали тело и дух. Тело које је у жипоту било у најтешњој вези са духом светитеља, не може бити равнодушно ономе који ноштује тај дух. Иото тако поштујемо и предмете који су били у блиској вези са спетитељима, што нас ови подсећају на њих и што човек осећа мотребу, да успомену мртвих ожипи оним, шго је остало иза њих, и даље, што су предмети који су служили сно.титељима постали овом употребом тако рећи освећени

Из оних разлога сматрано је пошговање моштију и реликвија у пранославној цркви као акт пиЈетета, које је ноштовање често било од користи онима, који врше овај акт. Најстарији пример поштовања моштију имамо код св. мученика Игњатија, еп. антиохијског ч ученика апостол-ског, који је умро мученички у*Риму 104—116) растрган од дивљих животин.а Кости с.ветитеља иокупљене су са

•) Иснор. /. Ш/1 С|1<1гр1к 2. В 8. €28.

10»

пијететом, донесене су у Антиохијуи сачуване су у једном ков-чегу као неоцењива драгоценост.1) Исто тако нам писмо смирнске цркве о мучеништву св. Поликарпа еи. смирнског

166.) сведочи о поштовању моштију. Смирнски хри-шћани сакупивши кости његове, чували су их са побож-ношћу јер су им биле драгоценије од злата и драгог камења. и славили су са великом свечаношћу њихов спомен тамо где су биле емештене.1) Колико је поштовање реликвија било опће у Ш. в., видимо из једног места код Јевсевија, где се прича, како су незнабошци за време Диоклецијанова гоњења бацали у море мошти светитеља, да им се неби поштовање указивало.*) Хришћани су гледали да под сваку цену набане кости мученика и чували су их на достојним местима. Крв мученика хватали су у сунђере, марамице и чаше, па тако је било и са разним предметима, које су мученици за живота употребљавали, нарочито су скуиљали хришћани оруђа мучења њихова, поштујући их и станљајући на њихове гробове.*)

Када су гоњења престала, подигнуте су изнад гробова мученика цркве и капеле, које су имале име ових мученика.5) Иобожан обичај п^дизања цркаг.а ишад гробова мученика постао је тако од важности, да када су се после гоњења гра-дили храмови. нису смели бити ире огве^ени. док се не би налазиле мошти светител>а под престолом 6> Па и апостол Јован говори о душама мученика. које се налазе под не-беским олтарем (Откр. 6. 9). Градови и села отимали су се за мошти светитеља, делили су их између себе и носили су их са великим свечаностима из једног месга у друго.

») Мота тар х4 грах х«ра х®у & абтоИ Хмфаушу пера\г'<?9*, хтју "Ага^хвшч 4ти.хоц{чд-г), *а'. »V Х(уц> хахе-геЗ-т), Зт)оаиро; 4т(|1Г)хо;, ипо хђ; 4у хф |1артор1 харсхо̂ х? кххХгрхахаЛлф»*уха. Маг(упит 8. 1$па1п Тћеорћог! п. 6, код Шцпе, Ра(г. рт. Т. 5. р. 986.

') Есс1е$јае 8тугпепв18 де т а г ( у п о вапс11 Ро1усагр1 ер!8(о1а сјгси!апв с. 18. код ЛН/ЈПе, Ра(г Т. 5. р. 1044.

') Еизедшз, Н1в(. есс1. 1. 8. с. 6. «) АтћгозИ, ЕхћоПаћо у>г2Јп)(а()з 1лћег ипи«, с. 2. код Мг^пе, Ра(г. 1а(. Т. 16,

р. 839. и ЕиаеМиз, Н1е(. есс1. 1. 7. Ј 19. ') ВааШиз, ЕртвС 49 а<1 Агсас). е.ркс./М&ле, Ра(г. цт. Т. 32, р. 386.); Шегопут.,

Соп(га У)(г)1ап(. п 8 (Шцпе. Ра(г. 1а(. Т. 23. р. 362.); Аириз(м., Г>е Пе1 1!ћ. 22. с. 10 (М^пе, Ра('г. 1а( Т. 41. р. 772.): Јоаппез СНгухоИит., 1п ерјз! I. а(1 Тћев»а1. сар. 5. НошИ 11. (Мцпе, !'а(г. џг. Т. 42. р. 446.!

•) Према прав. 83. каотаган. саб. и 7. пран. VII. вас сабора.

189

Ускоро почеше Хришћани чинити ходочашћа св. гробо-вима, реликвијама и црквама св. Апостола и светитеља. Јевсевије наводећи речи Платонове, — да када неко умре славном смрћу, треба поштовати добар дух његов и место његово — примењује ово на оне, који су за Христа страдали као хероји врлине. Зато је у нас обичај похађати њихове гробове и поштовати њихову успомену.1) А св. Јован Златоусти каже: »Погледај светину, која иде на гробове мученика, погледајте народе који горЈв од че-жње за мученицима«.*) Златоусти је сам желео да оде у Рим гробовима св. Апостола Петра и Павла.') -Особито ово бива од IV. века, када се моштима светитеља припи-сивала корисна и чудновата моћ4). Хришћани су се осе-ћали срећнима, када су се могли дотаћи кивота мученика5) и доносили су гробовима мученика разне златне и сребрне поклоне. Вера и уздање у корисну помоћ снетитеља и њи-хових реликвија била је неизмерна.

Према 7. кан- VII. вас. сабора при освећењу цркве постављају се или узиђују у часни нресто мошти светих му-ченика, а исто тако ушивају се у антиминсе када се ови освећују. Када епископи чувају свете мошти, употребљавају их за горе означену сврху према обредним прописима и према иропису споменутог канона.

Реликвије свегитеља.коЈе су признате од црквених вл4-сти, излажу се јавном поштовању. и то или цело тело и-ли ноједини делови овог.Свештеници и монаси код такових реликвија и цркава треба да поучавају народ, да се пошто-

•) ЕизеШз, РгасрагаНо еуап^еНса 1-Љ. 13. сар. 11. (М/цпе, Ра(г. џт. Т. 21. р. 1096.

*) Јоа/шез СНгузо$1от., ЕхровШо )п Ра. 115. и. 5. (М1%пе. Ра(г. Т. 55. р. 526.). ») Сћгузоз1„ 1)е 1аи(Ићиб Раи1) аро8(оН Нот . VII. (М^пе, Ра(г. рт. Т. 50^

р 512. ВИДИ и Ер1б(. ас1 Ерћеа. с. I V . Нот. 8 (М&пе, Ра(г. рт. Т . 6 2 . р. 5 7 . )

*) Испор. Сћгузоз1оти$, 1п 8. 1рт'а()ит МагЧугет 1ли<1а()о (Мјцпе, Ра(г. р . Т 50, р. 594); 1>аи<1а()0 -Маг(угиш Ае^рЦогит с. 1. (М1%пе, Ра1г. ?г. Т. 50. р. 694.) и НошШа епсогтавЦса јп 8. т а г ( у г е т Р е 1 а ^ а т АпНосћепат (М1%пе, Ра(г. ЈГ. Т. 50. р. 583 ); СупШ Шегозо1. Са(есће«8 XVIII 1)е сапиз гезиггес(. е(с. с. 1в. (М^пе, Ра(г. џт. Т. 33. р. 1036), АтђгозИ Ер1з1о1а 53. Тћеос1о810 >трега(оп (М1р*џ

Ра1г. 1а(. Т. 16. р. 1166) и Бе <1ћ)(и Тћео4о8)) Ога«о (М1%пе, Ра(гч 1аС Т. 1в. р. 1400) АицизИш СопГевзЈопит Мћег IX. с. 7. (М&пе, Ра(г. 1а(. Т. 32. р. 770.) .

>) Огееог. Л/ухх., 0га(. 1аис1а.. запсИ Маг(упв ТћеоЈоп (М1%пе, Ра(г. ЈГ. Т. 46. р 740); ВазИ., Ерјз(. 197. Ашћговш ер13соро Ме<1)о1апеп») с. 2. (Мцпе, Ра(г^ кг. Г. 32. р. 712.)

191 15б>

вање светих, било у сликама или реликиијамж, одиосш на Бога, који је чудан у својим светима.

Па и сриски народ високо цени и штује своје рели-квије, о чему се можемо често уверити код реликвија сде-титеља хришћанских па и посебно српских у нашим мана-стирима и задужбинама. Недалеко од нас имамо у Хопову мошти Теодора Тирона, у Раваници мошти св. кнеаа Лаз&рд, у Јаску св. цара Уроша, у Шишатовцу Стевана Штшм-новића, затим у Крушедолу остатке тела мајке Ангелине и деспотА Јована, чији се делићи ушивају у антиминсе при освећењу ових за архидијецезу карловачку.

Опћи заједнички облици појединих богослужења.

51. П о д е л а .

Опћи облици су делом основа, темељ богослужења, и изрази религијозних идеја и осећаја, као и учешћа у божанском животу, делом су пак пропратне радње при вршењу богослужења. У прве спадају: молитва, појање, читање Св. Писма и проповед, у друг§: крсно знамење, свештенички благослов, полагање руку, положај верних на богослужењу, уздизање руку и скрштање руку на груди, покривање и откривање главе, окретање лица према истоку, св. пољубац (целивање), умивање руку, кађење и осветљење.

Оп&и, битни заједничги облици поједипих богосдужења. Литургичка или црквена молитва.

52. Појам и подела литургичких молитава.

Мвлитна (еОу .̂ проагиуЈј. 7гроа<ратјоц, &л(х\г]<Ј1д, огаћо, рге-сез) је уопће израз или излив душе човечје пуне побожности према Богу, или, она је побожан разговор са Богом; мо-литва је унутрашња, када се врши мислима, или спољашња, када се гласно изражава одређеним речима. Ми ћемо се овде бавити литургичком или црквеном молитвом, која је израз побожних осећаја цркве односно њених органа, а која се 1»Ј>ажапа одређеним речима и видљиво.

Црква излаже у својим молитвама оне исте осећаје и потребе, које износи и појединац у молитвама, јер је она само проширен облик појединца. Из тога излази. да црквене молитве према садржини делимо у: молитве хвале и слав-Јвења (71роое1>)(<х(), молитве благодарности (еи^арсатсас) и молитве мољења (б^о^). У првима се нарочито излаже вера, у дру-гима љубав, а у трећима нада.

Што се тиче одношаја ове три врсте молитава једних према другима, молитва хвале заузима прво место, ј ер се у овима слави и велича Бог ради самог Бога, а без обзира на човека и какве год његове потребе. Молитва хвале је према томе израз незаинтересоване љубави према Богу, без икаквих примеса љубави према себи. Зато је молитва хвале молитва светих на небу, који непрестано величају Бога. Молитва благодарности заузима у реду молитве друго место, јер индивидуални интерес избија у молитви благодарно -сти више него у молитви "хвале, а мање него у молитви мољења, која из наведеног узрока заузима треће место1).

Разуме се само по себи, да овај етички унутрашњи приоритет једне врсте молитава пред другим, нема утецаја на њихову употребу и на састав појединих литургичких чинова. Молитви хвале претходи обично модитва мољења, да би после молитве за опрост грехова чисти и без греха изишли пред Бога, кога треба само чистим срцем да сла-ЂИМО. У склопу појединих чинова. мењају се наизменично све врсте молитава, и које ће се молитве употребити у коме чину, стоји до сврхе, карактера и значаја појединог чина*.)

Ове се молитве -могу поделити и према субјекту, који их моли. Према томе имамо: свештеничке молитве, које го-вори и моли само свештеник, и заједничке молитве, које говоре и моле верни.

53. Одношај молитве према хришћанском богослужењу и положај молитве на овоме.

Кроз цело хришћанско богослужење осим благодатног или сакраменталног елемента избијају још два главна еле-мента, и то дидактички и латреутички. Дидактички или назидателни елеменат је у саопћавању, одржању и пропа-

•) Испор. 5. Писк, КаШ. Ш и г е Љ II. Тћ. 1. АМ. 1855. р. 4*. в 45. ») Испор. / . 1ЛЈ1, спом д. П. В. о 1« » 14.

193 15б>

гирању нере и хришћанског жипота; латреутички се внди у спољашњем манифестонању ове вере, унутрашњем пошто-вању Но1а, а благодагни елеменаг је у остварењу искупљења на човеку, које је извршио ИХ, у нримању Његових бла-годатних дарова, у освећењу човека и сједињен»у његову с Ногом. Пррповед је главни облик нарочито за дидактички елеменат, а молитва заједно са појањем. које није ништа друго до ли молитва пренесена у појезију и музику. је главни облпк за латреутички и благодатни елеменаг, јер не само св. лвтургија и све шго је с њомеу вези, наиме чинови који претходе св. литургији, него и св. тајне и молитво-словља, дакле црквена освећења и благослови, морају бити обасути и врше се молитвом.

Према томе молитва и појање чине језгру и главну радњу богослужења. и они су битни делови, из којих је богослужење састављено. Зато су ИХ и апосголи препору-чили молитву речју п нримером, везујући са њоме обећања, која улевају велико уверење.

„11о Г(ЈАДП'31 час», и нн"к встк, вгдј нстиннТи покди<нницк» ИОКЛОНЛТСА 6 ц 8 и истином: Дво ОЦ& такокки^х ицлт& НОКЛ4НАТО|Ј1И^СД ел«8: Д'1(Х (встк) Егк: И ИЈК« КЛЈНАЈТСА

ХО/И* и истино»о догтоитх кданАтисл". (Јов, 4, (23—24). Н затим: „НрОСИТЈ, Н ДаСТСА К4/М&: ИЦ1НТ(, Н Ш К р А ф ( Т ( : ТОЛЦМТЈ, и Ск/рВГГСА ка.«*: )'.ГАК'А ко прослн ирнлиггх. и нфАН Љкр-КТАЈТХ, и толк8= цњмХ шкЈрзптА". (Мат. 7, 7). Вднпч и /ИОЛНТЈСА, да н< книдпч кх напастк: оуки' кодрх. плотк Ж1 Н1Л»оц1на". (Мат. 26, 41).

4 Л св Апостол Павле каже: „К& .иолитк-к т«рпит« ко* А1>ств&10ф1 к* Н1и со БЛЈгоддр1Ж1/Л&' (Кол, 4, 2), а на другом

месту „ншрЈстаннш л«длиткл. (Х) н«Лх клагодарит«: СЈА КО встк колл Вж?А Л Хрт'к 1иск кх ка'г»" (I. Сол. 5, 16), А св. Ап. Јаков каже ..БлострЈжднгк ли кто кх кл'с& да л(олитв8 д*к|тх. Кла« год8шстк$«тж лн кто, да п««'тх. . (Јак. 5, 13).

С обзиром на високу вредност мољења. на дужност хришћанина да ее моли нрема речима Спаситеља и апо-стола. с обзиром на пламени ецтузиазам и искрену побожност, којом су били задахнути хришћани првих векова, негује се молитна од самог почетка хришћанства са великом бри-гом, нршећи на целокуини живот хришћански великн утецај Не само да се главни делови дана почињу и оснећују мо литном, него и најобичније прилике животн. које имају какав год утецај на духовно или материјадно добро швека.

Тертулијан каже у томе погледу ово: »Без молитве не приличи хришћанима да узму никакову храну

ни да у&.ију, јер храна и ојачање духа треба да претходи храни и ојачањ\ т па, небеско треба да претходи земаљском«. (1лћ. (1е огабопе с. 25. ЈУИкпе, Ра1г. 1а1. Т. 1. о. 1301.).

Хришћани сматрају скоро цео човечји живот као једну мо-литву, јер цеоживот хришћанина треба да је прожет пожртво-наним духом у религијозном погледу, и жељом, да се с Богом сједини и да му захвали за стечене благодати и дарове1)-

Па када молитва има толико удела у обичном човечјем животу уопће, уколико то мора више бити на богослуже-њу, на својем рођеном терену. Не само да ни једна радња у богослужењу није била без иропратне молитве, него је молитва у вези са тајнама и бескрвном жртвом од почетка не само битни део и кулминациона тачка, него и језгра и битност богослужења. Молитва је била ире а и сада је у богослужењу проиратни, разјашњајући и оживљујући елеменат појединих делова богослужења, главна садржина и главни облик овога. Не само да се кроз целу литургију, св. тајне и молитвословља протеже молитва као извршни елеменат, него ни проповед није без молитве, и често је молитва један део ироповеди. и то обично завршни део.

54. Опћа карактеристика молитава православне цркве. Када узмемо у обзир црквене молитве како се оне

налазе у разним чиновима црквеним, видимо, да имају пеке извесне особине. Ове су молитве уистину хришћанске, и проистекле. су из хришћанске вере, из дубине хришћан-ског живота, пуне су усрдности, пуне идеја и помазања. У њима веје моћ&л дух старе хришћанске цркве, жива вера. дубок одушевл»ен осећај, изложен једноставно, али са снагом и достојанством. Оне се одликују одушенљеном маштом, богатством слика узетих из Жинота, и течним говором.

• А што се тиче садржине молитава ова је веома богата и протеже се на све оно, штО према хришћанском догмат-ском и моралном учењу може и треба да буде иредмет хришћанске молитве. Молитве пранославне цркве, које имамо

*) Испор. ОНцепк 1јће11ив Је огаИопе с. 2. е1 с. 7. (Ш%пе Ра!г. вг. Т. 11. р. 416), С1етепИх АкхапЛгШ, 81гоша1иш Ућ. 7. с. 6. е1 7 (М^пе, Ра1г. рт. Т, 9. р. 440) в Сургшш 1Лћег <1е ђгаИопе Ј о г ш т с а с. 4. (МЈ^пе, Ра1г. 1а1. Т. 4 р. 538.)

195 15б>

у богослужбеиим књмгама и разним чииопима јесу изра:« скију осеНаја који ннлале из одношаја хришћанина према Когу, јесу хнала и сланљење Најнишега, благодарност за небеска и зсмаљска добра, а нарочито за дар искупљења. молитна за духонна и материјална добра, нечна и нременска. омКе и мосебме мотребе опНине и мојединца.

Нарочито се цркпа моли за небески мир и за спасен.е душа наших, за мир цолта снега, за добро стаље св. Ножјпх цркава и за сједин.ење свију; за настире црквене. запладара и светске власти;за земљу у којој живимо и за све градове и села. и за оне који ста-нују у н.нма, за добар ваздух, за изобиље плодова земаљских и за мирна времена; за оне који плове и који путују, за Полесне и који страдају. за зароОљене: за милосрђе. живот, мир, здравл.р, спас, от-иуст ирехова; за ослобођење од спаке несреће, невоље и гнепа: зл

.заштиту од помора, глади, земљотреса, нотопа, огња, мача. непри-јатељске најезде, међусобног рата: за здраве, за болне. за живе и за мртве.

Неке формуле молитава и црквене молитве нонављају се на свима црквеним чиновима, а неке се понапљају на многим од црквених чинова; друге пак молитве долазе само једанпут код моједмнИх чинова и сачињавају саму садржину ових чинова. У прве убрајамо почетме и занршне молптне, Символ вере. Когородице дјево н јектеније. У друго спадају разне молитве. које сачињавају садржину поје-димих чинова.

55. Почетне формуле црквених молитава заједничке многим литургичким чиновима.

Почетна молитва заједничка многим литургичким чи-новима је: КлагослокЈнх К г х нашх кс»гда, н м н ^ и приснш и ко к-Кки к-ккижх. Овнм речима сведочи све-штеник мре свега, да је Господ 1>ог маш достојан вечног плагоспљаи.а и сланл>ења. Ово је као неки наслов литур-гнчкнх чинова. а који нас уједно модстиче да Ногу одамо част која му нринада. Ови.м возгласом мочиње вечерње бого-служем.е и њиме црква исповеда јединога правог Нога, како се Он јавио у створењу света и уопће у СНавету, као што се вечерње богослужење односи на једно и на друго. Када је Ног створио свет и човека, није му се одмах показао као једносушна и нераздељива Тројица. По томе се овим возгласом показује да је човек нејасно познавао

Бога као Тројицу у јединици. — На јутрењу се тај возглас мења у исповедање триличнога Бога: ОлЛкл свАтНги, А бдиносвцЈн-ки, А жнкотвор/&ЦЈ<и, и н«рлзд^лкн^кн Тро« и ц - к . . . сходно предсказивањима старозаветних пророка о новозаветној појави Господа. А св. литургија и, неке тајне почињу возгласом: Бллгослов«но ц а р с т к с О т ц а Н С К 1 Н Д А О К А Т Л Г Ш Д » Х Л •• За време св. литургије слави се Бог у св, Тројици, јер нам се ваплоћењем Сина Божјег јавила св. Тројица.

Када сам лајик свршава своје молитве, он не почиње наведеним формулама него са: ЈНлтвддж с^у^ж ОДж н^шн^к, ГДи 1нс« Хртс Еж1 нашх, пол<нл8н нас*. Пошто нема освећења и власти коју има свештеник, то умиљавајући се пред Хри-стом и немајући смелости да се моли сам од себе, моли Христа да се смилује на њега молитвама светих отаца.

Неке специјалне молитве почињу са: Г $ с п о д 8 п о « м о л и м с А (КорЈоо бегј̂ шјгеу), на што народ одговара Госп од н пол«ил8и (Кбр№ ШТЈООУ). Формула „Господв ПОЛМЛНЛКА" је Јточетна формула и оснива се на јавном мољењу, а налазимо је код незнабожаца и Јудеја. Прешла је и у хришћанско богослужење, где је налазимо у најстаријим литургијама.1) Ова се формула употребљава код оних молитава, које чита свештеник и уједно је и позив на учествовање у молитви Молбена формула: „Г&подн полшлЈЈи" оснива се на при-роди одношаја човека према Богу и видимо је у незнабошком култу1) и у јудејском богослужењу. У СЗавету долази ова формула веома много пута, нарочито у псалмима,') а исто тако је налазимо и у НЗавету, као што видИмо из многих места у јеванђељима.4) Тако н. пр. код Матеја 16, 22 каже жена Хананејка Исусу: пПол«ил8н МА, ГДН, сћ§ Дбдок*". И тако се ова формула веома много употребљава на хришћанском богослужењу, јер главна сврха хришћанског богослужења је мољење за опрост грехова. и за подељење благодати.

' ) У литургији у Ш . књиге Апост. Уставова в у Јаковљсвој литургпјв. ' ) Тако н. пр. ндводи Епиктет да свештеник богиње Церере в њеие кћери

Проаерпине овако говори: Т4у 8»6У *тхаХо6рг»О1 а&хов- Кбрк ШТЈООУ — Прививајући Бога, молиио Му се : Господе, смилуј се. ЕркМ. Епсће1п<]шп Нћ. II. с. 7. — Раипе, ргесог т ј вегеге т е И УегцпШз Аепеш ХП. 6 2 . ; ВИДИ и Нотег. ОЈува. Ш . 380 н Уег&1. Аеп. IX. 496.

«) Пс. 4, 2 ; 6, 3 ; 9, 14; 24, 16; 26, 11; 26, 7 ; 30. 10; 40, 5 , Исав ја 60, 9. *) Мат. 9, 27; 20, 30; Лук. 16, 24; 17, 13; 28.

134

Затим је такође уводна формула пред неким молит-вама: ЛЈир* в с к м к лао1). Ова формула је узета делом из свакидашњег јудејског обичаја, делом из Св. Писма. Јудеји су употребљавали као поздрав речи *]*? п 1 ^ , мир ти. Сам ИХристос ј е употребљавао ову формулу1) и већина апостсшскох носланица почињу речима: Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа ИХриста. Зато ее налази ова формула и у најстаријим литургијама, и то као формула поздрава, благослова и позива на заједничку молитву, и у онћој је употреби на богослужењу од најстаријих вре-мена. Св. Јован Златоусти КЗ.Ж6 : »Старешина долазећи у храм каже: мир свима; благосиљајући: мир свИма; делећи св. нољубац: мир свима; на сћршетку жртве: мир свима«.*) Као формула поздрава и благослова изражава ова формула најодличније дух хришћанства, јер главна идеја хришћан-ства је измирење, а где је измирење тамо је мир.

Зато се мИр у Св. Писму доводи у многоструки одношај са хришђанским животом, и означава се као најдрагоце-није добро душе човечје, као циљ хришћанске наде, и сам ИХристос обећава мир као последицу његова искупљења.

Овим поздравом поздравља свештеник нерне у цркви на богослужењу, а верни одговарају свештенику са речима „И д8ховн које речи изгл&да да- су узете и» по-сланице Ап. Павла Гал. 6, 18 и II. Тим. 4, 22. Св. Јован Златоусти каже за ову формулу: »Као што се свештеник моли за народ, тако се и народ моли за свештеника; јер само ово и ништа друго хоће да кажу речи: & А*Х0ВИ тво«л18.«»>

56. Завршне молитве заједничке многим литургичким чиновима. Најобичнија завршна формула је мало славословије.

Зове се мало славословије за разлику од великог славог словија, које почиње речима: „Олака кх ккјшннх* Ег8, А НА з«л1ли <мнр«, ВХ члк-Кц-кх* КЛГОКОЛЈНИ". Мало славословије има више врста.

») Јов. 20, 19. 20; Мат. 10, 12. ' ) Јоаптз Сћгузо&от11п ер18(. а<1 Со1овз. НошЛ. III. п. 4 . (МГцпе, Ра1г. рг.

Т. 62, р. 323); Испор. од Истог, 1п ер1в(. I. а<1 СоппШ. Н о т . 36, п. 4. (М1%пе, Ра(г. рт. Т. 61. р. 312) и 1п МаНћаеит НотП. 32 а1. 33 п. 6. (М^пе Ра(г. ®г. Т. 57. р. 384.

») Јоаптз Сћтузоз1от1 1п ерјв(. II. аа СоппЉ НотН. ,18. р . 3. (М(ри, Ра1г. рг. Т. 61. р. 527.)

134

Прва врста је „Олдка, Оц8, н Он8, А Ото/и8 Дјјб, н нћш-к и приснго, и во к-кки к-ккадкх" (ллншк). Ово славословије је исповедање св. Тројице и веома је старо, иако његово фор-мулисање није било у старини прецизирано. А када јере-тици III. и IV. столећа почеше да модификују према њихону учењу и изразе у црквеним молитвама и црквеним песмама, а нарочито у малом славословију, као што су н. пр. чинили Аријевци, који у место горе споменутог славословија упо-требљаваху овако славословије: »Слава Оцу кроз (§(&) Сина .или у (IV) Сину...«,1) почела је православна црква да тач-није прецизира формуле малог славословија ове врсте и да угготребљава само формулу; »Слава Оцу и Сину или са (ООУ) •Сином и св. Духом«*). Да би се прецизирао смисао малог •славословија против Аријеваца још тачније, додан је славо-•словију други његов део, наиме „и нмн̂ к и присн«), и ко к-кки в-ккижх"; а ово је против учења Аријеваца, који су учили да је било времена, када Христос није био, постојао (ТЈУ тот^. бте обх ^у). Израз: „(глака" је управљен против Аријеваца из разлога, што св. Тројица »Јма једну олаву, као што је једно биће, суштаство. Речи: „Оц8, и Он8, и сто'л!8 Дјј8" управ-л>ене су против Савелија, који је учио, да је св. Тро-јица само једно лице. А речи: „нмн-к и пр.исни>, и ко к-кки в'ккиж&" показују да је св. Тројица одувек вечна и не-•променљива, и њена слава јесте и биће, сада и увек и на <векове векова.

Излажући у овом малом славословију целу суштину просвете Тројице, црква га како ради исправљања лажног јеретичког учења, тако и да покаже вечност и непромен-љивост Св. Тројице употребљава веома често на своме богослужењу, и то не само на почетку молитава и песама, него и на свршетку њихову а нарочито на свршетку псалама.

Друга врста малог славословија је формула, која се грчки зове 1х<р((т]01$, словенски козгласх, и значи уздизање тона или гласа. Ово је- формула, којом се завршују мо-литве и јектеније. Возгласи су веома разноврсни. Нај-обичнији су: „Мки> ТКОА д«ржа'ка, и ТКОЈ естћ ца'рство, и сила,

') Испор. Зоготеп. Н1з1. есс1. 1. 3. с. 20; Тћеос1оге1., Н|в1. есс1. 1. 2. с. 24. *') Испор. ВазИ., Глћег <1е 8р1п(и запс(о а<1 АтрћИ. ерјзсор. с. 25—29,

{М1%пе, Ра(г. рт. Т. 32, р. 173—209); Зоготеп.; Шз(. есс1. 1. 3. с. 20 и ТћеоЛогеГ., НЈ8(. есс1. 1. 2. с. 24,

199 15б>

н сла'ва,..."; ^„Шкш подокагга т«к-к КСАКЛА сиака, честк и п̂о= КЛ0Н1Н11..." „Шкш елагх н Ч1лов*ккол>оБ(цх Кгх вси..." ,,Мка» ТА ^КаЛАТХ ВСА СИЛК1 Н(Б6СНК1А, И Т1К-к . . . " и т. д.1)

У овим з а в р ш н и м формулама су мотиви, због којих се ми молимо Вогу, и због којих се надамо да ће бити исиун.ене н а ш е молбе. Када хоћемо да кажемо разлог , з а ш т о у нашој молитви изражавамо славу или свемоћност Вожју, тада се употребљава ф о р м у л а : „Шки> подог.а'«тх т(к*к всАкаА сла'ва, ЧЈСТК И поклонснн..." Када се призива благодат и милосрђе 1'ожје, тада се говори возглас: „Шкш кла'г& и шлов-кколмБсцк Егх е с и . . . " Када се молимо за мир^и бла-женство умрлих, тада се употребљава возглас : „Шки> тк1 вси В0СКр(СГМ[1 и ЖИВОТХ И ПОКОН оусопшихк ракж ТКОИХ&. . ,"2)

Кра ј молигве са мотивацијом а у једно са слављењем Вога има дубок смисао. Јер када пред Богом изражавамо своје жеље, и у з то додајемо важан разлог, наиме нашу веру у Бога и н а ш у за једницу са Исусом нашим посред-ником, то постаје. н а ш а молитва и по своме облику молитва у име ИХриста. И када на кра ју ј о ш једном славимо Нога и Њ е г о в у хвалу објављујемо на векове векова, свршавамо нашу молитву са оним, ш т о треба у богослужењу да заузме прво место, наиме нрослављање Свевишњег .

Славословије има свој основ како у Св. Писму, тако и у предању. Тако пише св. апостол П а в л е : „Шкчо изх тоги> и т-кли и ка н«'л«х к с А ч е с к а д . Тол»8 сла'ва ко в*кки. Лл1инк".8) А на другом месту: „Ег& ж( лшра . . . да сок«ршитх км во КСАКО.НХ. д^кл^к клз*к, сотворити волго вгш, ткорЛ кх ва'ск клгобгодно« предх нил«*, 1исх Хртбл«*: ел»8ж| сла'ка ко ВНЈКИ к-ккшкх. Д.иинк".4) А св. апостол Петар к а ж е : „Да и> вс|'л»х СЛЛ'КИТСА Кгх 1исх Х^тол»х, ел«$жс 1стк слака и д<ржава во в*кки к-ккижх. Лл1инк".5)

*) У Апостолскил! Установама аавршују се молитве или са славословијем: ,,'ЕУ Хркгхф Чгјооп хф' Кар(ф ^ЦТУ, 84* о5 ао4 86Ја, Х4рт)> хрЛтад, тоо; аЛ&ча( 4Р|ЈУ" или са славословијем: , ,"0* оос к&оа о4ра{, *а! ебхаротСа, Т4|ХТЈ ха1 тцлах&ггрц тф латр1, *а1 тф оСф, ча! тф 4-ј(<|) Јгувораи, *а1 >3у, *а! 4в1, *а1 е1? тоос *а! &т«*еот>јт»4С а!в>ш( х&ч а1шчи>ч, артју," или са малим славословијем: ш ђ 8<Ј̂ а тои; АЕФУА;, АЈИЈУ.

•) Испор. Ив. ДмишревскШ, Историч. догматич. и таинствениое изт,иснен>е на литурпк), Москва 1823. стр. 04.

«) Рим. 11, 36. *) Јевр. 13, 20. ») 1. Петр. 4, 11. Испор и I. Петр. 5, 10; Откр. 5, 13; Јуда 25.

Мученичка акта св. Поликарпа, састављена крајем II. столећа запршују овим речима: »Њему некајеслапа са Оцем и са св. Духом на векове векова Амин«1). А мученичка акта св. Игњатија састављена у IV. или V. столећу завршују овако: »Завршите ток у ИХристу, Го-споду нашем, кроз кога и са киме слава и моћ Оцу са св. Духом на векове векова. Амин8).

Већ у време св. Атанасија било је славословије: »Слава Оцу и Сину, и св. Духу, и сада, и увек и на векове« један део молитве за столом.8) Св. Василије често говори о старини малог славословија, називајући га старом тради-цијом првих векова.4) И говори св. отаца почињу малим славословијем, као што се то види из говора св. Јо-вана Златоустог, св. Григорија Назијанзина, Григорија Ниског и др.

Славословије је имало у старој цркви велико значење, и хришћани код појања и рецитовања његова показиваху пајдубље поштовање тиме, што су се крстили.

На ова славословија одговарао је народ у знак по-тврде речју: Амин. Амин је завршна формула како славо-словија, тако и песама и молитава и значи: »заиста«, »нека буде тако«, »нека буде« (убуогсо), и прешла је из јудејског богослужења у богослужење хришћанске цркве.

У јудејском богослужењу употребљавала се реч »Амин« као завршна формула у смислу потврде и ж§ље, нарочито после бла-гослова. Тако читамо код Неемије 8, 5: „И рдзгн« бздрл кннгВ пр«д* кскмн лк>дмн...А клагослокн бздра Г^а БРа млнкаго, н Лк-кфаша ксн лмд!« А р-кша амннк". У ово» смислу увета је реч АМЈШ и у хришћанско богослужење.

Када је свештеник читао молитву, одговарао је цео скуп Амин, изражавајући тиме опће учешће и пристанак уз ову молитву.6)

' ) Испор. Есс1ев>ае б т у г п . Г)е Маг1упо аапсП Ро1усагрј ер>з1. с1гс. код Ш%пе, Ра1г. рт. Т. 5. р. 1045.

•) Испор. Маг1упит 8. Н>еготаг1уг>8 1ртаШ Тћеорћогј код М1%пе, Ра1г. Т. 5. р. 988.

•) А1ћапаз., Ие У1грпИа1в. 8>уе де авсев). п. 13. (М^пе, Ра1г. рт. Т. 28 р. 265;. *) ВазИ Ш е г 4е 8р1г. вапс». с. 7 е1 27. (М^пе, Ра1г. Вг. Т. 32, р. 93 е! 188.) •) Аптеп рго1П(1е пов(га аићвспрИо ев1, сопвепзш ев1, аЉ1>ри1а1Јо ев1. —

АијгизНп., бепп. а<1 рор. соп1г. Ре1а^. Испор. од Истог и З е г т . Је чиаг1а Гег>а; Ое са(есћ>хап(1. гисНћив Ш>ег ипив (М1%пе, Ра1г. 1а1. Т. р. 320) и бегтопев 1)е (етроге , б е г т о 272 а<1 1пГап1ев, Бе басгатеп(о (М1цпе, Ра1г. 1а(. Т. 38, р. 1247): Шегопутиз", Ер>в1. 26 ад 1Јагсе11аф (МГ^пе, Ра(г. 1а(. р. 431.

200

Христос употребљана ову реч у смислу истина, заиста.1) А нрло често долази ова реч у НЗавету и у смислу: »нека буде тако«.8)

Први св. отац, који сведочи о употреби ове речи на хришћанском богослужењу јесте Јустин мученик, који каже: »Када настојатељ сврши молитве и захвалност, пристаје на то присутан народ, говорећи: Амин. А »амин« значи на јеврејском: нека буде тако«.8) Апостолске Установе завршују скоро све молитве са речју »Амин« и препоручују да код примања тела и крви Господње свако каже реч Амин.4)

Као завршна формула која се много употребљавала може се узети и реч: Дилидбм (ГИ^О хвалите Господа). Ово је, као и амин, јеврејска реч и значи позив на хваљење Господа.5) Ова реч се веома често употребљавала на јудејском богослужењу. и то у псалмима, а нарочито у псалмима 113—118, који се зову и »велики халел«, који се појао на пасху- Одавде је прешло алилуја у богослужење палестинских хришћана,®) а од ових у богослужење свију хришћанских цркава.7)

Исто тако се употребљавала реч Алилуја често у сва-кидашњем животу. Палестински ратар појао је Алилуја при своме раду, а матере су појале алилуја поред дечје

•) Јов. 6, 26; 10, 1; 16, 23: ' А ^ , ^ Т « •) Рим. 1, 25; 9, 5; 11, 36; I. Кор. 14, 16; 16, 23; Гад. 1, 6; Фил. 4, 20;

I. Тим. 4, 17; II. Тим. 4, 18 и т. д. ») ЈизНп. МаП., Аро1о{?. I. рго СћпаИатз с. 65. (М^пе, Ра1г. рг. Т. 6. р. 428.) *) СопеГ аров1. 1. VIII. с. 13. ') Бл. Авгусшин каже: ЕаиЛез позСгае А11е1ија аип1. ри1<Ј аи1ет ев( А11е1ија?

Уегћит ев( ћећгаиит : А11е1ија, 11и<1а(е П о т т и т , А11е1ија, 1аи<1а(е <1еит.. АицџзГШ, 1п Јоапгпк еуап#е1. Тгас(а(ив Х1Л. с. 8. код Мј§пе, Ра(г. 1а(. Т. 35. р. 1694; Испор. од Исшог 8егт. де <Иуегз18, 8егто 342. <1е ге8иггес(. тог(. с. 28. код М1рте, Ра(г. 1а(. Т. 39. р. 1632. Патријарх Герман, овако тумачи реч алилуја : „ Т ј ^Ар 'ВрраГ8( «1аХ*ххч> 4ох( т4 ,,'А>." брх^ии, *фауг)' 6 94 „г̂ Х" 4 в»6{* х4 6к „об(а" «»у«1х» ха1 бцуЛх« хбу СЛуха е«ду. *АХХ»5 ,/АХ" 6 Патђр- „Т)Х" 6 Г16«. „о61а" х4 Пу«8ра хб 4уи>у. ' А и ч - ' 1о61а 3»1ОУ ОГУОУ оиЈ)1а{ув1 хр^ооб«, 8с4 хркл>тс6зхахот Пахрд{, Пов, ха1 4гуСои Пу*6цахо; »VиЦт »шдхтЈха. ' А Ш ; 'АХХтЈХобГа *<Јри{ хоЗ Е6<гу-г«Х(ои хроЦ>у 6 Кбрсо; (рхвхас,. . 5. Оегтап1, Негит есс1. Соп(етр1. код М1^пе, Ра(г. рг. Т. 98. р. 418.

•) Огецог Мацп. Ер18(. Ић. IX, Ерјв(. 12. *) ОЈсатиз, диап(ит роввитиз, А11е1ија, и( ветрег Лсеге тегеатиг. Ц>1 сЉив

поа(ег А11е1ија, ро(из А11е1ија, ас(ш чијеИв А11е1ија, (о(ит ^атИит А11е1ија еп(, 1<1 ез(, 1аиа Оеј. Аи%и$1Ш, Зегтопез Љ (етроге, 8еппо 252. (Мгвпе, Ра(г. 1а(. Т. 88. р. 1176.); испор. и ТеПиШам, 1Лћег де огаИопе с. 27. (М1р1е, Ра(г. 1а(. Т. 1. р. 1301.)

15б>

колевке и бродар на лађи.1) — У старој цркви употре-бљавала се ова формула и на западу за време целе црквене године и у свима приликама, па чак и у време жалости.1)

Од времена Григорија Великог почела се ова формула употребљавати као израз радости само на Ускрс и у нреме од Ускрса до Духова, као и на велике празнике, а никада о празницима и приликама које су биле тужног и по-кајног карактера.') Православна пак црква употребљава ову формулу у сва времена и на свима богослужењима, па и у време великог поста и при погребу, а на овоме још више него у другим приликама, и то из разлога, што се ова формула не узима само као формула радости, него и као хвале Господа, коју хришћанин може изражавати како у радости, тако и у жалости.

57. Поч(<тне молитве заједничке многим литургичким чицовима.

Скоро сви лмтургички чинови почињу речима, које свештеник изговара: „Елагословснк Егх нашх вигда, нкјн-к н лриснш и во в^ки в-кк^в*". Чатац или народ одговарају по-тврђујући његове, речи са Амин и са речима: ОлЛва т̂ к^к, Бж» нЈшх, сла'ва тш^к. Затим тражи хришћанин уточиште у св. Духа молећи се „Ц<»рк> ншснии" . . . у којој молитви моли св. Духа да дође и да се настани у нама, да очисти душе наше од сваке нечистоће и да спасе душе наше. Јер често бива

~да остављамо молитве које је црква прописала, а мо-лимо оно што нам није корисно; и осим тога нашом снагом не можемо принети Богу угодне молитве. Зато је потребна помоћ св. Духа, да наше молитве исправи према св. вољи Божјој.

•) Шггопут., Ерјз(. 38. е(. 46. а<1 МагсеНат; испор. и Ерјз(. 107. ас! Сае(ат и Ер1з(. 108. а<1 Еив(осћшт у јгрпет , ргесит и ЗШопИ АроШпагГз, Крјз(. Нћ. II. Ер1в(. 10.

•) Св. Јероним прича, да се при погребу Фабијоле појали исалми и Алилуја. Шегопут1, Ер1з(. 77. а<1 Осеапит. Ое тог(е Раћ1о1ае п. 11. (М1рте, Ра(г. 1а(. Т. 22. р. 697.).

') М1зза рго тог(шз <1Шег( а сопзие(а тјзза, цио<1 вјпе 01опа е( На11е1цјаћ е( рас18 озси1о се1ећга(иг... Шопа е( На11е1ијаћ зиауј(а(ет е( 1ае1Шат поз(па теп-Цћиа тси1сап(. Ата1агш$, Бе есс1еб1авНси8 оШспз Нћ. Ш. с. 44. (Мј^пе, Ра(г. 1а(. Т. 105. р. 1162. — Испор. и I. Ооаг, Еисћо1орит 81Те Ш(иа1е бгаесогит р. 174. II. 8. е( р. 435. п. 6.

203

0 овоме каже и апостол: „<*) шсомк во помолимсд, икож« по-докЛт*, н! к-кл\к1, но сал\к дх* рд^тансткбЈГ* Л наск коздиханш н1нзглаголаннк1мни (Рим. 8, 26). Наиме св. Дух делује својом благо-даћу, пфдстиче нас на молитву, производи у нама св. осећаје, пали V нама огањ синовл.е љубави према Богу на неизрецив начин, несхватљиво нашем уму. Док ми ирема нашим грешним жељама можемо да молимо и оно што Богу н.ије угодно, то св. Дух моли од Бога само оно, што је за прославу имена Божјег и за наше спасење.1)

После иризивања помоћи св. Духа приносимо молитву нашу св. Тројици, говорећи: „Откш Бж«, С г̂ми кр-к'пк1и, 0^к'|и ВЈЗслиртнкж, ПОЛ<ИЛ8И на'с»". Ова молитва се често и ноје, а зове се трнскАтое. трса^усо?, јер рђч аусо? долази у њој три пута (81. кан. грулског сабора).2)

Речи „Отми ЕЖЈ" односе се на Нога Оца. који је извор божанства Сина и св. Духа; „ С т ш кр-КпкЈн" на Бога Сина, који је према речима апостола сила и премудрост Божја,*) који је победио нашег непријатеља ђавола, и сатро моћ његову на крсту, који има власт над смрћу и који нам је дао нови живот и моћ да згазимо смрт: „Откж кезслкртнкш" односи се на св. Духа који је извор живота и давалац живота, а речи: „ПолшлВД на'сх" односе се на сва три лица св. Тројице, посведочавајући јединство њихових божанстава, и обична су формула свију молитава уопће за подељење дарова и благодати Божјих.4)

Према своме постанку, ова песма није ништа друго до састав из серафимске песме, коју је чуо пророк Исаија:5) „Отх, стх, стх ГД* Оавашд&: исполнк КСА З<Л<ЛА сла'ви еги>,) из речи пророка Давида: Ко'зжада д8ша Л<ОА К* КГ8 кр^КП« кол18 живол\8в) т. ј. бесмртноме, и из речи „полшлби на'с*" које речи будући особене нарочито новозаветној цркви, показују сагласност оба Завеха, Старог и Новог и јединство небеске и земаљске цркве.7) Ова се песма спомиње већ у биографији Василија Великог, која. се приписује Амфилохију Иконијском

*) Исоор. ВенгнминЂ, Нован Скрвжалћ.. стр. 87. ') У старннн авала се ова песма и трсоа7105 аГуо{, ЛууГХшч бруоАо^а, а кжт-

кад и 0руо{. ») I. Кор. 1, 24. *) Испор. Оегтат, Вегиш есс1ев. Соп1етр1. код Мј$пе, Ра1г. §г. Т. 98. р. 40в. ») Исаија 6, 3. *) Пс. 41, 2. ') Испор. ИкоШиз СађазЦ., Шиграе ЕхровШо код Мгцпе, Ра(г. џт. Т. 160.

р. 411.

15б>

(! иза 394.), из чега се може закључити, да је била позната цркви онога времена. Али иако је била позната цркви у оно доба, инак њена опћа употреба на богослужењу по-чиње од времена патријарха цариградскОг Прокла (I 446.) а како је уведена у опћу употребу прича нам Св. Јован Дамаскин овако: У време Теодосија П. био у Цариграду велики земљотрес. Поплашени грађани оставише град и пођоше у околна поља. Овде се обратише у невољи Богу, молећи се усрдно са царем и са патријархом Проклом. Наједанпут је једно дете, које се ту молило, уздигнуто у ваздух, где је чуло глас који је рекао, нека се народ моли: „Стми Кж(, Сткж кр*кпкж, Сткж кослмртнкж, полжлви насх." Верни су послушали ове Божје речи и земљотрес је престао. Од овог времена установљено је на запо-вест царице Пулхерије и брата њеног Теодосија П. да се ова химна поје у целој цркви.1) Од тада је ова химна у цркви у опћој употреби не само на јавном, него и на приватном богослужењу, и верни понављају ове речи кроз цео свој живот.*)

Иза„ појања трисветог долази слављење св. Тројице „Слака Оц8, и ОД8, и Отол»8 Дјј8, и нмн-к А прнсни), н во к-кки к-ккижк, ал<инк." ®) У молитви Пресветој Тројици иза тога, која почиње речима: „Прк^А Трц(, пол«ил8и нас*", споми-њемо наједанпут сва лица св. Тројице, и молимо се уопће да се смилује на нас. Затим се обраћамо појединим лицима одељено са извесном молбом. „ГДн, шчисти гр-кх" НЛША" односи се на Бога Оца, јер чистећи нас од греха, миримо се са Њиме кроз Сина; речи: „Влко, простн Б(ЗЗЛК4НГА на'ша" односе се на Бога Сина, јер ми не можемо Бога Сина, који је страдао ради нас и помирио нас с Богом, вређати гре-сима нашим, и што је Бог Син дао власт везања и дре-шења; речи Сткж, поскти А Асц*кли н('л<иарн на'шА, односе се на св. Духа, јер он је утешитељ послан од Сина ради оснажења верних. Завршним речима ове молитве илнн(

») Испор. 1оаппез патазс., ЕхроаШо еаеј огШодохае 1Ш. Ш. с. 10. (М1рге, Р*(г. рг. Т. 94. р. 1021.)

») Види РИаНоп 1844. р. 197. а Ив. ДмишревскШ, Спом. д. стр. 76. 86. *) „ЕГта |т»ро« бруо« Ш тЉу лат*р<оуоиум»«1с »'< 8<ф» тђ; ЛуСа: ТриИо^, 65

фаоЈто««, 6*6 М»Х»т(оо *а1 ФХаР^ауоО т»у *у 4-{Соч џКУПОХМ*С »атрмрхвУ „46&С геатр! *а1 ГСф ха1 4-јСф Пздбрата, *«1 уОу *а1 4»1, *а1 »1{ тоо; аШуа« тву а1вг*оу. "АјФ". 8утеоп13 Тћезза1, Ре васга РгесаКопе с. 319ч (Мјр>е, Ра(г. рг. Т. 166. р, 677.)

205

тво«ги» ра'ди посведочава црква јединство св. Тројице.1) Овој шолитви додајемо 8 пута ГДн пожнлбн да би и прославили св. Тројицу и посведочили топлину наше молитве; и сада се говори мало славословије, као и пре молитве св. Тројици. СлЉл Отц8.

Иза ове молитве св. Тројици долази молитва Го-саодња, као узор свију молитава, у којој су оне ствари, које нам доликују да их молимо. Ова молитва заузима прво место међу свима молитвама не само због једноставности и лепоте њене, због богатства идеја и пуноће, него и због њеног божанског порекла, јер ју је предао Христос апо-столима. Зато се ова молитва употребљава од најстаријих времена. Тертулијан говори о молитви Господњој не само као о норми молитава за сва времена, као о молитви про-писаној од Христа, него је назива темељем свих молитава, бревијаром целог јеванђелија (ћгеу1апит 1о1тз Еуап§еШ), и сматра је тако важном, да је препоручује најмање 8 нут на дан да се изговори.*) Слично се изражавају о овој молитви и св. Кипријан,*) Ориген,4) св. Кирило Јеруса-лимски,6) св. Јован Златоусти,®) бл. Августин,7). и други св. оци; а у Апостолским Установама8) препоручује се употреба молитве Господње и осим јавног богослужења, и то да се изговори 3 пута на дан.

„ Завршујући молитву Господњу каже свештеник возглас: „Мк» тко« встк цлрство, и СИАА и затим говоримо 12 пута Господи полшлби, како јутром тако и вечером, због 12 часова дана и ноћи.

1) Испр. Симеон Солунски, 0 св. модитви, гл. 819. ' ) ТеПиШапГ, 1Лћег <1е огаНопе с. 1. (М1%пе, 1аС Т. 1. р. 1255.) ») СургшШ, 1лћег ае огаНопе аотп1 . с. 2. е ! с. 8. (М&пе, Ра1г. 1а1. Т. 4. р.

5 3 7 . - 5 3 8 . ) *) Оп^етз, и ћ е И и а ае огаИопе с. 15. е1 с. 81. (М1%пе, Ра1г. Т. 11. р .

465. е1 549.). •) СуШ Н1егозо1, Са1есћем8 ХХШ. т у в и « . V. с. 15. (М1&пе, Ра1г. р .

Т. 33. р. 1120. «) Јоаптз Сћгузо^. 1п бепев. Н о т П . 27. (М1цпе, Ра1г. р . Т . 83. р. 251) •

1п Ер. II. а<Ј Сог. Н о т . 2 (А%ш>,Ра (г . рт. Т. 61. р. 399). ' ) Аи&ШШ, Бр18(. 130. (Ргоћае т1аиае) 12 (М^пе, Ра1г. 1а(. Т. 33. р. 6<В);

б е г т о п е а ае 8спр{ипз, 8 е г т . 16, с. 6. (М^пе, Ра1г. 1а4.-Т. 38 р. 127 е1 бегшопеа ае (етроге , З е г т . 213. с. 8 (М1$пе, Ра1г. 1а1. Т. 38. р, 1065); ЕпаггаИо ш Рв. 142 (МГепе, Ра1г. 1а(. Т. 37 р. 1849).

•) Соп8(. ароз(. Нћ. V I I . с. 2 4 ; ВИДИ и АтђгоШ Б Е Т1грп1ћив Ш>«г Ш . с. 4 (Мцпе, Ра(г. 1а(. Т. 16. р. 225.

15б>

Изла 12 пута ГДи ио-милВи долази опет мало сланослоиље Оллвд Оц8 и Он8.. . и затим се гонорп В пута Нрждит« по« КЛОН1ШСА . . . КОЈИМ речима као да се сакупљамо да одамо заједничко поштовање Господу ИХристу.

Први пут кажемо: Ирждит«, ИОКЛОНИЛКА Цреви на'Ш1Л1»

Вг8, други пут: ПрТидит« ПОКЛОНИЛЈСА, И припад«л»х Хрт8, Цр«'ки нашш8 Бг8, а трећи пут: Пр1идит«, ноклонил^сл, и припад{л«х. сал!0Л(8 Цр«'ки и Бг8 на'ш«л!8.

Ова градација у молитви значи, да божанско откри-вење о нашем Спаситељу није наједанпут дошло, него по-степено у току векова и ми исто тако при прослављању Христа постепено корачамо.

58. Символ вере.

Међу црквене молитве, које су заједничке многим ли-тургич"ким„ чиновима, спада и символ вере. К-кр8к> ко еди» наго Бга Оца. . . Овај символ вере је преиизиран и писмено фиксиран на прва два васељенска сабора, никејском и ца-риградским, против Аријеве и Македонијеве јереси, са том сврхом, да би прави чланови црква имали нарочито обележје п^отив лажних учитеља. Зато се и зове символ вере, ка-рактеристични знак или застава православних, којим се онн као ирави борци Христови разликују од својих непријатеља. И као што се у рату пријатељи од непријатеља разликују за-ставама, то има и символ вере, као кратка садржина хришћан-скога учења своје име од метафоре војничких символа.

Символ вере имао је по снедочанству старих видно ме-сто при спремању оних, који су се хтели крстити, и сва-како је био основ катихетске наставе. Катихумени су га морали напамет научити, да би га могли рецитовати на Велики Петак. Па и данас морају они који се крштавају рецитовати символ вере, или ако нису одрасли, онда место њих говоре символ вере куМови. Ова наредба није била слу-чајна, него се оснива на.наређењу Спаситеља да се сви народи крсте у име Оца, Сина и Св. Духа') и на пракси апостолаЛ Рецитовање символа вере пре крштења сведочи делом услове крштења, наиме вер.у у ИХриста и његово јеванђелије. делом ефекте овога, јасно и вољно сазнање спасоносних истина.

») Мат. 28, 19. Дел. 8. 37. I. Петр. 3 21

207

Због велике важности символа вере црква га на бого-служењу много употребљавала. Данас је символ вере са-ставни део многих богослужења, а на некима се чита и више пута.

Па ни у приватном животу не треба занемарити сим-вол вере. Св.- Амвросије подсећа да символ вере треба ре-цитовати сваки дан,1) а бл. Августин К&Ж6 : »Пишите га у ваша срца и рецитујте сваки дан. Пре но што ћете спава-ти, пре но што ћете што почети, наоружајте се вашим сим-волом. Када год хоће непријатељ ђаво да вас гони, нека зна хришћанин да треба да се брани символом вере и крстом«.*)

59. Молитва Богорбдиц« Д-кко.

Стална црквена молитва, заједничка многим литургич-ним чиновима је и молитва: Кц| Дво, радбисл, БЛДГОДЈТНДА Жр(|, ГЈк С* ТОКОЈО: КЛГОСЛОВСИД ТК1 ВК А влгословжк ллодк чрЈвл ТВОЈГШ, мкш Спсл роднла вси д8ш« наши^х. Садржина ове молитве је величање пресвете Богородице а састављена је из Св. Писма и из традиције. Речи:' „рЛдвисА ВЛГОДЈТНЛА

ГДк с* ТОБОМ, БЛГ0СЛ0Б1НЛ тк! вк Ж М ^ " узете су из Св. Писма (Лук. 1, 28), наиме то су речи Арханђела Гаврила, које је рекао Марији, када ју је благословио као Матер Божју. Исто тако су и речи: „ВЛГОСЛОВЈН* ПЛОДК чрс'ва тво(п»" из Св. Пи-сма (Лук. 1, 42); њима је Јелисавета поздравила Лресвету Богородицу, када ју је ова походила. Речи : „гакш Спса родила бси д8шх наших*" имамо у Јаковљевој литургији. Сва мо-литва се оснива на основној идеји хришћанства, на вапло-ћењу и почетку нашег спасења, и због библијских речи, краткоће и једноставности веома је омиљена, те је верни и осим богослужења много употребљавају.

60. Јектенијв. У молитве, које су заједничке многим литургичким чи-

новима убрајају се и јектеније. Реч јектенија долази од грчке речи Ј Х Т Е У ^ , Продужен, проширен, усрдан, и значи према етимологији опширну, исцрпну, усрдну молитву, а према садржини јектенија је прОзбена молитва за целу

«

') Ат1)ГО$1иа, Бе ујгрпШиа 1. III. с. (М1р1е, Ра1г. 1. Т. 16. -р. 225.) *) АцјгизИт, Ое аушћо1о в е г т о а(1 Са1есћитепов сар. 1. (МЈрте, Ра1г. 1а1. Т.

40, I 327.

15б>

цркву. за времемска и духовна добра људи.. Ова молитва се зове и скттст^, пеза, сједињење, јер сједињује, везује у једну молитву многе прозбе. Затим се зову јектеније е1рг̂ 1ха( (лшрна), јер почињу редовно речима IV гЈртђууј с миром, и што се нарочито у њима моли за мир; а зову се и б:ахо-У1У.0.1 (дТа'констка), јер их рецитују ђакони. Ова молитва има свој корен у самој суштини цркве као мистичном телу, у коме су сви чланови св. Духом сједињени у ИХристу глави својој, као и у изричним прописима Св. Писма, јер ск. ап. Павле каже: Л1олк> о^во пр|'жд{ вскх* творити л»олитвм, (Нолкн!А, прошешА, БлагодаренТА за КСА чмов-кки, зл царА н зл вс-к^*, ИЖЈ ко вла'сти с8тк, да ти)(о» м Б(зл«6лвн0< жити поживмш « 0 КСАКОЛГА БЛГОЧЈСТТИ И чтот-к. ( I . Тим. 2 , 1 ) .

Пошго се јектенија оснива на суштини цркве и на изричном налогу апостола, то их је црква од свога почетка лримила у богослужење, као што се види из дела најста-ријих писаца и из најстаријих литургија.

Што се тиче старих писаца, св. Јустин Мученик каже у овој ствари у својој првој апологији, да се хришћани на својим скуповима моле за све, за браћу и за непријатеље, за владара и његове слуге, за државу и за мир.1) А Тер-тулијан каже: »Ми се молимо за владара, за власти, за добро нреме за ублажење природе и продужење свршетка«.2) Слична сведочанства имамо код Кирила Јерусалимског,') св. Јована Златоустог,4) бл. Августина6) и других. А најбоље сведочамство за- старину јектенија имамо у литургијама старе цркве, као н. пр. у литургији из VIII. књиге Апостол-ских Устанона. лнтургији Јаковљевој, литургији св. Марка, св. Василија и т. д. Одлика јектенија је у томе, што се у њима огледа универзалан или католички (опћи) карактер цркве, јер обухнатају погребе целог света, цркве и појединца. У њима на хришћански начин излажу верни своје молбе да се

•) Ј-.ГвИп., Дро1о<Ј. 1. рго СћпвИатз с. 65. (М^пе, Ра1г. (ЈГ. Т. 6. р. 428.) с. 7. Оћнј. р. а&7.) п с. 15. (Љја. р. 352).

») 'ГеПиШап., Лро1о<;е11сч» а Ју . (,'еп1ез с. 39. (М^впе, Ра1г. 1а1. Т- I. р- 532.); Испор. И <•.. 30. (јМЈ. р. 503.) V. с. 31. (ЈЂ»А. р. 508.)

•) СугШиа Шег., Сл1есћ. ХХШ. Муз1. V. с. 8. е1 9. (Мј^пе Ра1г. рт. I. 33. р. 111С.)

јпаппеа Сћгу$о$1от., 1п Ј о а п п е т Н о т . 78. а1. 77. (М1впе\ Ра1г. рт. Т. 59. р т :

»V АицигНт, Кр|*1. .55 аЈ Јаппапит с. 18. (М1?пе, Р.а1г. 1а1. Т. 33. р. 221).

209

исиуне заслугама ИХриста. Јектеније још одликују крат-коћом, јасношћу и једноставношћу, због чега их хришћани веома воле. Вато нх налазимо не само на литургијама, него и у скоро свима литургичким чиновима православне цркве.

У православној цркни имамо четири врсте јектенија: велика, мала, сугуба (удвојена) и нрозбена. Велика се зове тако но броју прозби (12). Имамо је н. пр. на литургији после возглаСа: Благословено царство . . . Мала јектенија је почетак и свршетак велике јектеније, а зове се тако по малом броју прозби. Сугуба јектенија добила је име од тога, Н1 то се у почетку ис^е у два маха, удвојено обраћамо ми-лосрћу Божјем, а и од трикратног појања Господи но<ннл8н иза сваке ирозбе. Овој јектенији претходи у извесним слу-жбама позив свештенослужитеља да се помолимо свом душом (свесрдно) — Рцшх вси Ш Ш А Д$ШИ, И Ш КС1ПИ по» -ИКШМОНА нашсгш рцсл»к — те молба Богу да услиша глас молигве наше — Гослоди ксед{ржитсак>, Вожс отецх нд'иш)(х, •ИОЛН.НУ. ти СА, оуслмши и пол»ил8и, па тек онда долазе прозбе сугубе јектеније. Прозбена зове се стога, што се свака прозба завршује речју просилгА, а на њене се ирозбе одго-вара са НОДЈИ ГОСПОДИ. У њој молимо поглавито духовна .добра овога и онога света.

Јектепије су респонзорне молитве између презвитера или ђакона и народа, који одг^овара на прозбе са Господи молтлбн или Нодаи Г^сноди. Свака се јектенија завршује славословије? које се зове Гхфсоутјо̂ , козгласх. у ванредним случајевима дају се према нотреби великој јектенији по-сле прозбе плакамфи^х . . . и сугубој пред последњу прозбу нарочите прочбе за дотичне случаје, а тако исто и у нарочитим последовањима (н. ир. крштењу, водоосвећењу, молбану, парастосу и т. д.) такве, које одговарају дотиуној свештеној радњи.

61. Завршне молитве. То су молитве, којима се завршују црквене службе,

и зону се отаусти. Отпуст (47:6X0015) је засебан благослон, који свештеник изговара *на свршетку нојединих служби.

Отпуста има великнх и малих« Прни се говоре. на свршетку чечерња (оеим малог), јутрења и литургије; а други на свршетку малог вечерња, повечерија, нолуноћнице и часова.

15б>

Велики отпуст гласи: ХрТстосх нстиишии Вогх нлшх, л*олнткдл<и нрсчнстмА СКОСА л»л'т|р«, затим успомене седмич-нога дана (н. нр. у нонедељак: прсдстлтслкстш чктнкц* н(к<снћ1)(Х смл* БССПЛОТНК^Х, Ј уторак: чсстнлпк сллкнаги) про« рока. прсдтсчн н крсститслл 1и>л'нна, и т. д.), спомена светих апостола (СКАТУХ* слакнмх* и ксфмлкнмхх лпостшлх), спомена светитеља којем је носвећен дотични храм, (на литургији и светитеља чија је литургија одслужена), те имен-а свети-

1еља по минеју и завршетка: СКАТМЈ^Х прл'к«днк1\х когоотвц* имкГлм и Лнни и ксИ^х ГКАТК^Х, пол<ил81тх И СИЛССТИ насх,

мкш БЛЛГ* н ч1лок*ккол(«Б1цх. У малом отпусту се не спомин.е ни успомена дана седмичног, ни храма, ни писац литургије, ни снетитељ дана но минеју: он се дакле састоји из по-четка и занршетка великога отпуста. Но у српској право-славној цркви долазе иза спомена богоотаца имена прних срнских просветитеља и учитеља. п по томе он гласи у целини овако: ХрТстосх нстиннкш Вогх пашх, .иолиткал^и прс» ЧМСТК1А СК01А л«л'т(р1, НрСПОДОБНМ̂Х Н БОГОИОСИМ̂Х ОТвЦХ Нл'шН\[Х, СКАТКИЈХ СЈРКСКШЈХ проск*ктит«лж И 0уЧИТ1Л1И Оу.НСШНЛ .игроточи« ВДГШ, СВАТИТСЛСИ Олвкм, ЛрССНТА И Л1Л'5ТЛ1Л, И КС'к;\Х СКАТК1Х& пол<ил8стх И СПЛССТХ ИЛСХ, ИКШ БЛЛГХ И ЧСЛОК-ккОЛМБЈЦХ.1) На службама у недељу, почињући од иолуноћнице, на закључно до литургије, додаје се пред одпусте : Коскрсскш изх .ИСОТВКПЈХ,

који се додатак односи на спомен Хрисгова ускрснућа. У дане Христових празника и њихова попразнства и оданија почињу отнусти са успоменом празника (н. пр. на Божић : Нжс вх 8(ртсп'к род^вкшсА, и кх (лсл'к)(х К03Л1ПН, нлшсгш рл'дн СПЛССША, ХрТстосж жтиними Богх нл'шх . . .), или иначе рећи: употребљава' се отпуст иразника (у понразнству изузимају се недеље).

Ако се спајају две службе заједно, н. пр. јутрење и први час, па се иза сваке говори отиуст, то се отпуст последње службе зове завршни или закључни.

Потпун ред завршних молитава јесте оно: Ђакон са амвона (ако нема ђакона, снештеник из олтара отворивши двери — ако не беху отворене) возгласи: НршВдростк, да побуди пажњу оних игго су у цркви на славословље сми БЛЛГОСЛОКСНХ Хрктосх Еогх нл'шх, КССГДЛ, НК1Н'к м »риснш № т. д., коју ови и потврђују молбом: Бллгослоки, иза чега их све-

') Види В. Николајевић. Вслики Типик, 1905. стр. 3-17.

210

штеник и благосиља поменутим сланословљем. То славо-словље по тумачењу Симеона Солунског подсећа на речи. које је казао Госнод Мојсију: Л з а есжк сми, а налази се и код апостола Павла.1) Затим се чита молитва за утврђење земље господара, нравославне вере и свију нравославних хришћана — Оутв^рди, Е ж » . . . . после које се свештеник обраћа молитвом пресветој Вогородици: Ир«скАТ4А К«го« родиц« с(14си наск, коју црква пропраћа величањем пресвете Богородице: Ч(ггкниш8 | 0 Х|р8к?тх, и сла'кн'киш8к> ВЈЗХ сракнжГА С(раф1.н&, Б13& нстд-кшА Бога Саока рождш8>о, с8цј8(о Когороднц8, Т А в м и ч а ш х . Затим славослови свештеник Исуса Христа: Оаака тж-к, Хр1ст( Кож(, оупова'н!( на'ш«, сдака ТЈК^:, н а ш т о народ одговара прослављањем пресвете Тројице кратким славословљем, те моли молитвдм Господи по<иил8и (В пут) од Бога номилонање, а речима О т ч ( кдагослоки, благослов од свештеника. После овога г'0В0ри свештеник отнуст.

Велики се отпусти пропраћају обично многољетијем за земље господара, поглавицу црквене области, војску, црквене добротворе и „све нравославне хришћане; а мали се отпусти завршују са Ллшнк.

Обичај цркве отпуштати верне из храма молитвом и благословом свештеничким без сумње је стари. Отпуст је у старој цркви Г>ио кратак 'АтолиеоО-е еџт^Гј (отпуштате се у миру) — којим је речима ђакон отпуштао народ.*) Овај обичај постојао је и у сва каснија времена у право-славној цркви.')

ЛитургЕчко или црквено појање. 432. Литература, појам и подела.

Литерашура. Ф.(иларетг,) А. Ч., МсторическЈи обзорт. пћсноићв-цеш. и нЉснон-ћпЈн греческоп церкви Изд. второе, донолненное. 4»>р-ННГ0В1., 1864. Ово је гланно дело о богослужбеном несништву \ руској б010сл. кн.ижсвности. - Сапћпа1 Ј. В. РИга, Нутподга|>1ие ;1»> Гс^Ихе (р-ессЈие. Воте 1867. — IV. СИгШ е! М. Рагап1ка$, АпУиИоцЈа ^гаеса сагшјпит сћпббапогпт, 1Јрз1ае М1)С(ХћХХ1. У овом делу имамо богат избор цркв. песама хронолошким редом са исцршпш уводом о исто-рИји, метруму и музици цркв. иесама. — Лпа1ес(а заегд арЈсНеви) 8о1ез-тепз(рага1а, есћсШусмлл« ВарН$1а РНга. Тот. 1. РапзИз МОСССћХХУ.

') Ри.мљ. 9. 5. ») Соп*(. Ар. 1. VIII. с. 15. *) Види ЛебедевЂ, I, стр. 57 ТШНо/ег, II. счр. ЗОН.

15б>

Ово Питрино дело и споменута Нутпо{;гар1пе јесу норед СНпЖ-ове ан-тологије најглавнија дела о цркн. иесништву нрав. ц|>кво на занаду. — Прот. Н. И. ФлоринскШ, Исторш богослужбеиих ч. пћспопћнји пра-нославнон каволическои восточнои церквн. Изд. второе, донолиеиное н исправленное. КЈев->. 1881 . — Е&т. Вому, РоМез е! текк1е8. К1ис1с «пг 1ез опрпез с1п гуИ^те 1огис(пе сЈапв Г ћупшортарћЈе с!е Г ерИве ^гессјие, №те§ 1886. — Г е ш р - р о о I. ПагсабоиоиХо-Ј, 2ицјЗола> -сгр сагсорсау г?ј; тсар' тђрГу еххХтјзсаапхтјЈ роиаисТјс, 'Еу А!ЦуаГ; 1890. Код Грка главно дело које обухвата цело црквено песништво и црквену музнку. — К. Кгитђасћег, ОезсМсМе Лег ћугапИпЈбсћеп 1л11ега1иг. Мипсћеп 1897. Крумбахер је један од најглавнијих ра-деника на цркв. несништву. У овом делу има један одсек КЈгсћеп-роезје стр. 653.—705., где суглавни основи историје цркв. иесништва са исцрпном литературом овог предмета. — Нешто о црквеној ли-рици византинско-грчкој. Приказао Др. Гавро Манојловић, Гласник земаљског музеја у Босни и-Херцеговини, XVI. 1904. Сарајево, 1904.

Литургичко или цркнено појање није ништа друго, него молитва изражена песмом и музиком. Појање је израз одушевљених религијозних осећаја, у коме је сједињен ритам речи са ритмом музике.

Као код сваке иесме, тако и код религијозне несме долази у обзир двоје: артикулирана реч и неартикулиран тои, јер обоје изражава на засебан начин садржину песме. Речи. које су садржина несме, сачињавају религијозно пе-сништво, материју или текст песме, а тонови кој.има се ове речи поју, сачињавају религијозну музику. Пошто рели-гиозна песма како по тексту тако и по мелодији има своје посебне законе и посебну историју, то ћемо овде расправ-љати о црквеној песми у ова оба правца. Зато ћемо прво говорити о песми с обзиром на речи, т. ј,. о религијозној појезији, а затим о иесми с обзиром на тон (мелодију) т. ј. о религијозној музици.

Материја или текст појања, или репигијозна појезија.

63. Разне врсте црквених песама уопће. Црквена несма слаже се по садржини са молитвом,

али се разликује од ње формом, наиме већим стеиеном осећаја и према томе начином израза који јој одговара.

Према речима св. апостола Павла: „ . . . ИСПОЛНАИТКА Д&Х0ЛШ, глаголк>цк с(к-к ко \|'аллгкхх (фаЛјсоТ?) и п-кнжх* (ор̂ осд) А П'КСН(Х* ДВХОВНКЈХ* (фбац га>еоро&,ихаТ$), косп4какир( н покцн «* с(рдца'х* каших* ГХ(ки" (Ефес. 5, 18—19) разликујемо три

212

*

врсте песама за појање. Ове три врсте црквених песама спо-миње св. апостол Павле и у посланици Колошанима 3. 15. 16.

Под асалмима се разумевају познате снете песме Јудеја, а збирку ових песама имамо у књизи псалтиру (фаХг^рк^ или .{ЈфХо$ тшу фаХрбу), а главни нисац псалама је Давид. Под речју ајенија или химне разумеју се библијске песме, које поред псалама долазе на црквепом богослужењу, као н. пр. песма три младића у зажареној пећи (Дан. 3, 24—90), песма Захаријина (Лук. 1, 68—79), песма пресвете Богородице при састанку са Јелисаветом (Лук. 1, 46), и т. д. И најпосле под иесмама или одама духовним разумеју се Оне св.. песме, које су саставили побожни хришћани ради поуке и назидања браће, не држећи се при томе речи св. Писма. Име псалми за прву врсту иесама сачувало се до данас, дочим се имена и разлика друге и треће нрсте песама у горе наведеним речима св. апостола Павла у току времена изгубила, и последње две врсте песама зону се једним именом аесме и химне, а оде су неколико тро-пара, Из којих је састављен канон.

64. Псалми.

Псалме1) су Јудеји заједно са законом (о у6ро$) и про-роцима на богослужењу читали и појали, и данас сачи-њавају знаменити део песништва хришћанске цркве.

Св. апостоли уногребљавали су на својим скугтовима псалме утодико више, јер се њима потврђује долазак обе-Напог Спаситеља и цело дело искупљења Исуса Христа, у њима су исказана велика доброчинства роду људском, ^ њима се подстичу људи на покајање и захвалност за ова доброчинства. По примеру аностола употребљавали су апостолски наследници псалме не само на опће.м јавном*) богослужењу, него и на приватном.*) Псалми се певаху на литургији,4) на јутарњем и вечерњем богослужењу, као и

' ) ТоХ^С је песма на струну, а затим иесма у пратњи жица, а збирка псалама аове се псалтир. Јудеји сами аову псалме >песме хвале« према њиховом главном карактеру, јср главна њихова садржина Је хвала Богу.

») Испор. Сопз1. ар. 1. II. с. 67; 1. V. с. 19. ') Тертулијан описује натицање у пзјању исалама овим речима: Зопап!

1п1е1 Лиоз рза1т ј е1 ћ у т п : . е( т и ( и о ве ргоуосап!, ^шз теПиз Оео зио сапа(. (ТегШИат Ућег а<1 ихогет с. 9. код М^пе, Ра(г. 1а(. Т. 1. рг*>1417).

«) Испор. Сопв(. ар. 1. VIII. с. 13.

15б>

на осталим богослужењима. Уопће псалми су невани у свакој религијозној свечаности и у свакој прилици.

Св. Амвросије прича, да када су Аријенци узнемиривали н.егов> цркву, народ је целе дане и целе ноћи пронодно у појан.у и молитви псаламгц1) а св. Јован Златоусти, да би носведочио обичај употребе псалама и н.ихов углед код народа, рекао је : На нашим скуновима Давид је прво, средина и крај.1) А бл. Јероним пише: ВауШ 81то-П1<1е8 поз1ег, Ипдагиз е( А1саеик, Пассиз (јиочие, Са1и11иб е! бегепив.*) Истр тако се псалмн свугде употребл.анали на приватном бого-служењу. Народ, па чак и деца, знали су мсалме напамет, и према Јерониму орач је нојасг за плугом псалме.4) Према Сократову5) све-дочанству, цар Теодосије II. Млађи (408.—4-50.) појао је псалме свако јутро са својим сестрама^

Да би се унело што више разноликости у богослужење, меша се појање псалама са читањем библије и са зајед-ничким молитвама (јектенијама). Лаодикијски сабор наређује. да се не читају 'псалми један за другим, него иза сваког псалма треба да дође читање.6) У извесна времена дана нлц о извесним иразницима читају се или поју одређени псалми. Тако прописују Апостолске Установе псалам 62.: Кж», Вж« /иои, кх Т1в-к оутЈИник)... за јутарње богослужење, а псалам 140: ГУХи коззка'х& к& тск̂ к, оуслмши . . . " за ве-черње богослужење, зато се и зове први- псалам јутарњи псалам, фаХр с̂ брЗ-р(уб$. рза1шиб шаЈцИпиз, а други псалам вечерњи псалам, фаХрб$ 1сптер̂ 6$ или ккСкиуумд, рза1шиз уезрегИпиз.7) Затим беху одабрани псалми за св. литургију, за св. тајне, погреб и т. д. Број псалама, који су се читали или појали, био је у разним црквама различит. Тако су читали египатски монаси у одређене часове молитве кадгод 18 кадгод 20, кад више кад мање псалама,8)

') Атћгози Ер18(. XX. а(1 МагсеШпат вогогет (М1?пе. Га1г 1а(. 'Г. 16 р. 1001. •) ЈоапПез СћгузовГот., Пе роепНепНа Н о т . 2. ») ШегопутГ Ер1з(. 53 а<1 Р а и Н п и т (Пе 81и<Но 8спр(игагит) код М1«пе,

Ра(г. 1а(. Т. 22. р. 547. «) Шегопут., Ер. 46 а(1 МагсеИит (Пс вапсИз 1ос1з1 с. 11 код ЛНрпе, Га(г.

1а(. Т. 22. р. 491. ») 8осга1ез, Шз(. есс1. 1. VII. с. 22. •) Кан. 17.: »На богослужбеним зборовима не треба псалме сједињавати је-

дан с другим. него после сваког псалма мора бити кратко чптање«. ') Сопз(. ар. 1. VIII. с 32. 37. и I. II. с. 59. Види и Јоапп. Сугузоз(., Ехроакш

1п Рза1т. 140 (М1рпегРа1г. рг. Т. 55. р. 427). •) Јоаппез Саззјапиз, Ое соепоћшгиш ЈизШнИв ' III с; 3. (Мџпе Р»(г, 1а(

Т. 49. р. 124 е( 125).

214

0 избору, који ће се псалми читати или појати, од-лучииао је епископ. Св. Атанасије прича, када су његову цркву опседали аријенски војници, заповедио је своме ђакону да чита 185. псалам.1) А бл. Августин прича да је обично зановедио ђакону своме да чита који год псалам, да би на њега држао пропонед. Ако би међутим ђакон из забуно читао други који нсалам, сматрао 'је бл. Ангустин то као знак с неба, «те је импровизирао проповед на тај псалам.*) Ооследњи псалам свршавао се малим славословијем: „Сдакљ Оц8, и Сн8, и стод»8 Дх».. ."»)

65. Садашња употреба псалама.

Из до сада реченога види се, да су псалми из пра-старих времена сачињавали битни саставни део хришћанског богослужења. Па тако је и данас, јер псалми су главни део дневног богослужења (часоиа, полуноћница и повечерија)г већине тајана и молитвословља, па и свакодневне домаће молитве верних нису без псалама.

И црква има потпуно,право што употребљава и данас псалме. као средство којим изражава своје поштовање и сланљење Вога. Јер у псалмима су најважније догматске и моралне истине, као и. најузвишеније идеје и најдубљи религијозни осећаји.

Честу употребу псалама у хришћанској цркви оправ-дава и карактер њихове форме. Псалми* се крећу у кр.угу осећаја и можемо их означити као чисте химне. Псалми су непосредан израз ватреног одушевљења. Њихово излагање је снечано, угодно уху, узвишено, снажно и пуно садржине. Даље, њихоно излагање је кратко и прегнантно, а према начину изражавања згодни су за појање. Језик псалама.у оригиналном тексту је песнички, и украшен је разним ритмичким формама и разним фигурама

Уз све озо, и старина псалама уздиже њихову вред-ност. Псалми су достојанствени споменици вере и ватрене побожнрсти- из дубоке старине. потврђени су као канонски делови Св. Писма, освећени су хиљадугодишњом унотребому

•) АОшти., Аро1ора Ј е Ги^а виа п. 24 (М^пе, р а1г. 1а(. Т. 25. р. 676) ' ) Аи%и$1Ш ЕппагаМо ш Рва1т . 188 (МЈрче, Ра1г. 1а(. Т. 37 р. 1784). *) /оаппеа, Сам(апи$, Б е Соепоћшгиш ЈпвШиИв 1. II. с. 8. (М1рте, Ра1г. 1а(.

Т. 49. р. 94).

и изнад њих лебди дух милијона побожних молилаца, који су њима изражавали своје осећаје побожности, тако да је у псалмима сједињена снага речи и моћ историје.

66. Остале библиЈске песме.

Овде разумемо оне песме, које су осим псалама разасуте у књигама Старога и НЗавета. У ове убрајамо из СЗавета: Обе победне песме Мојсијеве после проласка кроз црвено море;1) песма хвале Ане, матере Самуилове;2) несма про-рок&: Авакума,8) Исаије,4) Јоне ;5) песма три младића у за-жареној пећи,*) песма Захарије оца св. Јована Крститеља;') а из НЗавета молитва Симеона Богопримца8) и песма пре-свете дјеве Марије.9)

Ове песме потпуно су сличне како по унутрашњем карактеру тако и по спољашњој форми псалмима, и као излив узвишеног одушевљења спадају у најодабраније поетске делове Св. Писма. Као песме хвале, употребљаване од Јудеја, прешле су заједпо са псалмима и у хришћан-ско богослужење, а то се догодило утолико пре, што се односе на важније моменте из живота ИХриста. Св. Ата-насије препоручује појање хвале три младића да је де-војке поју код куће при јутарњој молитви.10) По све-дочанству сн. Јована Златоустог још од његова времена појале се ове песме свугде.11) Касније се употребљавале ове песме како за састављање т. зв. ирмос& канона тако и других песама јутрења, на којем их видимо да се упо-требљавају до данас.

') Исх. 15, 1—19; Второзак. 32, 1 - 4 3 . ») I. Цар. 2 , 1 - 1 0 . ') Авак. 3, 1—13. «) Исаија 26, 9—17. ») Јон. 2, 3—10. •) Дан. 3, 2 4 - 9 0 . ') Лук. 1, 6 8 - 7 9 . ' ) Лук. 2, 29 - 3 2 . ») Лук. 1 , 4 6 - 5 4 . <°) Дкхфошца К Х*7«тг сиХо^Лт* пачха та Јр^а Кир(ои, т&у К6р1СУ... А (ћапаз.

Ое У1г?1пИа1е п. 20 (Мцпе, Ра1г. џг. Т. 28 р. 276). ") ЈоаппГз Сћгу$о$(отЈ Ш>ег цио<1 ве 1рвит поп 1аесШ, п е т о 1аеЛеге

роавИ код Мјрте, Ра1г. рт. Т. 52 р. 477, где се каже о песми три младића . . . тгју д-аораоттЈч ха1 тхроВоЈоу фоаут«; Ф8ТЈ>, Т»1» *а! то® *х«{уои кауто(Х0№ оНоуЛчгц а«оц*угЈУ...

217 15б>

67. Умбтничка форма хришћанских цркцених пееама и постанак црквеног песништва.

До половине прошлог века, како Грци тако и учењаци запада гледаху на грчки текст црквених песама православне цркве као на чисту обичну прозу. Ово је сасвим разумљиво, јер свугде где год имамо штампани и писани текст цркве-них несама, видимо их у прозном ставу како у грчком оригиналу тако и у словенском преводу ових песама. По-једини ставови одељени су тачкама, које су уједно и једина интерпункција. Ове тачке су често изостављене или преме-штене. а нова интерпункција је увођена, и тако је дошло, да је свест о томе. да се црквене песме састоје из строфа, строфе из редопа (стихова) са извесним нагласком, све више и више ишчезанала. У томе мишљењу је још више свет утврђивало мишл.ење самих византијских коментатора цркве-них иесама, који кажу да су песме грчке цркве писане хатаХоуа5т^ (нрема говору, у ирози) те^ф Хбуф, којима се речима означавало све оно НЈТО није нисано по старој класичној мегрици, дакле служиле су за ознаку прозе. Тек од како Је учени кардинал Ж, Н. Ф. Питра (Јеап ВарИз(е Ргап^018 РНга, 1812.—1889.) почео да се бави црквеним иесништвом, унидео је, да те силне песме и текстови. који се поју у грчкој цркви а који се налазе у разним руко-писима и штампаним књигама, нису обична проза као пгго се дотле држало него да су те песме испева^е у пра-нилним уметничким формама, т. ј. да су строфе састав-љене из стихова.

Када је настала потреба да се певају хришћанске пе-сме, јавило се и питање. какав уметнички облик да даду хришћански. песници својим песмама. На осНови старе кла-сичне уметности песништва није се могло црквено песни-штво развијати, јер би употреба незнабошког метрума могла бити повод сумњи у узвишеност и божанственост хришћан-ског богослужења и песништва. 0 овоме читамо код Нила Старијег у једном његовом писму неком монаху (МЈ^пе, Ра1г. 8г. Ер. II, 491: »Апостол Павле је рекао (I. Кор. 3, 19) прсмвдростк во ли'ра «ги>, к8нсуко оу Вга естк и нрема томе је забрањено употребљавати форме Јелина, хексаметар и јамбе; јер када стоји у Причама Соломоновим (5, 3) <мд* ЕС КЛПДЈТХ Ш оустжх жжк! БЛВДННЦИ, то значи овде блудницу

(тгбрут)) хаХХс&тееса тбју 'ЕХХт^ст/ (слаткоречивост Јелина)«, и •даље спомиње Нил како и многи јеретици писаху метричке песме, али не на корист. Други пак разлог што се хришћан-ско црквено песништно није могло разнити на класичној оснонн Је тај, што беше нестало разумевања и интереса за стару вештину песништва, те када би се и хтело црквено "Несништво развијати на оној основи, не би донело "жељена нлода нити би постигло намењену сврху. Ради тога се мо-рало ударити новим путем, а онај се нашао тако, што је за заједничку основу и к а о г л а в н и п р и н ц и п н о в о г п е с н и ш т в а п о с т а о р и т а м (где се у з и м а у о б з и р а к ц е н а т и б р о ј с л о г о в а ) а не к р а т к о ћ а и д у ж и н а ( к в а н т и т е т ) с л о г о в а , како је то било дотле V класичном грчком песништву.

Ову теорију у правој јасноћи, важности и лепоти први је одређено и свесно унидео Питра на једном рукоиисном канону у Петрограду год. 1859., који је канон написан у похвалу славне чудотнорне иконе пресвете Вогородице једног атонског манастира, која се зоне тортагпооа, а зоне се тако што је насликана на једној капији. У том рукопису нашао је Питра симетријске одсеке, који се одаваху као •строфе, а поједини ставови и реченице биле су одељене црвеним тачкама. Ово 1*а је навело на,бројање слогова и пронашао је у њихову бреју конститутинни закон цркнених песама, који су закон' потврдиле и песме у рукописима других библиотека. У'Москви*је нашао Питра један грчки рукопис „хоубахар^", т. ј. рукопис у коме су дугачке црквене песме кондаци. Ту му се открио потпуно нов видик на грчку црквену појезију.1)

Ову теорију потврдио је и уиотпунио класични филолог IV. Сћп$1 у своме делу Ап1ћо1о§1а §гаеса сагш1пиш сћгјзба-погиш, а у његову раду иотпомагао га је Јелин М. Пара-никас, у чијој се постојбини бесвесно у мелодији сачували закони ове теорије. Помоћу мелодије грчкнх црквених пе-сама, како се оне поју у грчкој цркви, изложио је Сћпз1 ри-

•) Ову своју теорију изложио је потггуно Пптра у увојем деду: Нушпорга-рШе Је Г бцПве ргесцие, Ноше 1867. -стр. 3.—10. и даље, и у предговору дели: Апа1ес1а васга арЈсИерјо 5о1евтеп81 рага(а (р. I,—ХС1У.), где. је ианео реаултат свога дугогодишњег рада и штампао ТротоАб^ит, вбирку црквених песама мање или више поанатих из неколико рукописних збирака, и то већином титЛиил. Песмици оиих химни оаиачени су у акростиху, ако пак тога нема, онда је тешко одрсдити цесиака.

218

тамске законе ове теорије и показао, да одгонарајући <^тихони имају не само.једнак број слогона, него и исти нагласак.

Нас пак у овој читавој ствари нарочито занима умет-ничка форма црквених несама у слоненском нреводу. Овде се морамо запитати, како су радили словенски преводиоци нреводећи грчке црквене песме на словенски, да ли су црквене песме у словенском преводу иоезија у стиховима и строфама, да ли и за њих важи све ово, што смо казалн за грчки текст црквених песама, и да ли словенски текст ових песама може доприиети упостављању метрума код грчких текстова црквених иесама? Словенски текстови црквених песама које данас употребљаиа_мо у цркви штам-пани су у ирозном ставу, и немамо у њима самима никакова сведочанства, кључа ни доказа за ноставл.ање теорије, да су оне песме било у словенском било у грчком тексту изграђене у строфама и стиховима. Друкчије ствар стоји са старим рукописним црквеним књигама српскослоненске редакције. Ако узмемо оне руконисе. видећемо на први ио-глед да је у њима текст у ирозном ставу, а као једина интерпункција, да су тачке, као што је то и у грчкпм рукописима. Из овога зак.'вучујемо да је преводилац при преводу радио онако како је то у грчком, наиме нреводио је став но став, и иза сваког става као и у оригиналу метнуо је тачку. У оригиналу пак ставови су били стихови и делили се тачкама, које су грчком нојцу служиле уједно као мерило за појање. У преводу пак изишао је смисао једног стиха, а нреводилац се није бринуо да ли је то код њега стих са одређеним бројем слогова и да ли српско-словенски превод песама има какву уметничку форму, него му је једина брига била да иреведе те песме за 6010-службену употребу.

Помвћу српскословенске редакције ових старих руко-писних песама можемо успоставити уметничку песничку форму оригинала, јер где је у словенском тачка, ту, ј е и у оригиналу, а у оригиналу се стихови одељују тачком. Поређамо ли поједине ставове одељене тачком један испод другог, имамо строфе са стиховима. Па не само да су сло-венски преводи примили пунктове т. ј. уметничку форму грчких оригинала црквених песама, него је и грчка музика т. ј. мелодија заједно са формом прешла у српску цркву, •••е је у.метничка форма како у грчком оригиналу, тако и у

15б>

словенском преводу била у вези са мелодијом песме. Само ћемо аналогни број слогова узалуд тражити у слопенским преводима црквених песама.1)

Постанак пак црквеног песништна треба тражити у старозаветном јеврејском богослужбеном песништву, старо-заветној псалмодији, јер многе особине овога песништва пренесене су не само из оригинала него и преводом сеп-туагинте у хришћанско црквено песништво. Даље је на разви-так овога иесништна утецало уз сирско црквено песништно и грчко проповедништво својим најодушенљенијим и узни-шеним местима, наиме нисока реторска проза хришћанских пропонедника, чије проповеди нису ништа друго него химне у ирози, и можемо их назвати химнама, које су истина без метрума (ауеи р^трои) али нису без ритма (хуеи р&Џсп). На-рочито се стил проповеди IV. и каснијих векова прибли-живао све вип1е стилу дитирамба. Оним путем развијало се ностепено грчко богослужбено иесништво.

68. Химне и песме састављене од побожних хришћана. Врсте и имена цркввних песама.

Већ се из нанедених речи св. апостола Павла (Ефес. б, 19, Кол. 3, 16) види, да су хришђаки апостолског вре-мена имали и употребљавали нарочиге химне, јер се црквено појање у апостолском времену није могло ограничити само на псалме и друге библијске иесме. Ноној цркви је доли-ковало да поје Вогу нову песму,*) да изразитије слави Његово суштаство у три лица, да јасније посведочи његова чуда него што то чине псалми и остале несме СЗавета. Зато је св. Дух цркви НЗавета између осталих дарова дао и дар појања химни.8) Ове химне, које св. аностол Павле назива духовне. употребљавале се не само у апостолском времену него и у времену иза њих. Тако говори св. Игња-тије у својим пЂсмима Ефесцима и Римљанн.ма о химнама,

') АћкМ ј е покушао да докаже, д а и у словенском тексту имамо аналоши број стцхова иа грчких песама, што пак неће бмти тачно, а у што сумња и В. Јагић и сматра као недоказано. Види Адкћ/, Наћеџ сНс а11еп а1а\'1бсћеп Сћегее1хег <1ег рпес!п§сћрп КггсћепПе^ег (Не бПћепгаћ1еп Јег ^песћјбсћеп У е Ј е г у е п е Гевцећа'-1еп? Агсћ& /пг аШзсће Рћпо1о^е, XXXVI. В<1. (1914) III. и. IV. НеП.

•) Пс. 95, 1. •) I. Кор. 14, 26.

221

у којима се велича Христос.1) Према Плинијеву писму.цару Трајану, појали су Хришћани из. Витиније Христу несме хнале, а Јустин мученик такође спомиње хришћанске химне, у којима верни славе Христа.*) Презвитер Гај (II. век) каже према Јенсевију,1) против Артемона који је иорицао бо-жанство ИХриста: »Ко још не зна да се у многим псал-мима и од нерне браће састављеним химпама4) опева Христос као Бог«.

0 мучеиику Атиногену о11) прича св. Василије, да је пре своје смрти еаставио једну химну, која је свугде позната и доста дугачка.5) Св. Дионисије хвали египатског епископа Непота, који је саставио мн010 химни, и којима се наслађују мно!И.В). Педагог Кли-мента Александријског почиње са две химне Христу Спаситељу и Слону, које нису упше V црквену употребу.7)

И Тертулијан8) и Ориген9) говоре о химнама хвале Богу и Христу, које су саставили хришћани, и појање химни према њихову исказу беше исто тако обично као и појање псалама.

Цркнене песме, које имамо у нашим богослужбеним књигама јесу многобројне и разноврсне, на' с тога има и много имена истих^ према њиховим особинама. Песме које нам долазе у богослужбеним књигама јесу:

Антифон, антЈфшнх, <Јут{<ршуоу. Антифонско појање озна-чава појање- како исалама тако и осталих цркнених песама, и то раздељено у два хора, да један другом у појању наизменце одговара (ауткрсоу&о, одвратити, одговорити). Овај обичај певања био је већ код старих Грка у употреби, што сведоче речи атросртђ и У̂тсатрОфт), Јл(ррг/[1а и (ЈутетгСррЈЈра.Филон10) спомиње, да су Тераџевти слично појање у Египту устано'ви-ли. Код хришћана овај начин појања по сведоџби Теодорита

') 1епаШ Ер1з1. ас1 Ерћев. п. 4. (М1ј[пе, Ра1г. рг. Т. 5 р. 648.) е( ЕрјвГ аа Н о т а п . и. 2. (М)рте, 1ћ1(1 р. 688).

•) ЈиМп. МаП., Аро1. II. рго Сћпз1. с. 13. ') Еи$е1>., Шв1. есс1. 1. V. с. 28. *) ... ЦГосЛ|1о1 8к 1осл ха1 ф8а1. . . ») Ва»ии, и ћ е г <1е 8рјл1и 8апс1о с. 29 (М^пе, Ра1г. џт. Т. 32 р. 205). •) Испор. Еизећ., есс1. I. VII. с. 24. ') Сишепз А1ех„ Р а е Ј а ^ 1. III. с. 7. (М^пе, Ра1г. 8г. Т. 8 р. 6 8 1 - 6 М ) . •) ТегШИап( Аро1овеНси8 а<1у. |еп1еа с. 2 (М^пе, Ра1г. 1а(. Т. 1. р. 321.

в 1Дћ лЛ ихогет с. 9 ЈМЈрте, 1ћ1(1. р. 1417). •) Ог<вгп1» Соп(га С е Ц и т 1. VIII. п. 67. (Мјрте, Ра1г. рг. Т- XI. р. 1617).

" ) 1)е -у1(а Соп(етр1. р. 102. ед. Рапв . 1640.

15б>

историчара') увели су прво презвитери антиохијски Флави-вијан и Диодор у Антиохији, а по сведоџби других1) уве-ден је о-ај начин појања истина прво у Антиохији, али та нису учинили Флавијан и Диодор, него Игњатије Богоносац (! 104.—116.). Овај начин појања псалама тако се допао сви-ма, да се из Антиохије раширио по свима грчким Црквама, а трудом и саветом св. Амвросија и на западу. Касније је уста-новљено, да се не само стИхови псалама, него и нове песме стихире и канони, и најпосле свака врста црквених песама поје наизменце од дна хора (певнице), који је обичај остао у нравославној цркви до данас.

Поред ознаке наизменичног начина појања, под 'име-ном антифони, разумеју се поближе само неколико-врста цркнених песама, и то: 1. А н т и ф о н и к а т и з м е , т. ј. они делови или славе катизама, за које устав прописује, да им се .стихони поју наизменце од два хора. У дане пра-зничне и свечане поје се први антифон прве катизме, а кат~ кад и сва прва катизма.*) 2. А н т и ф о н и и з о б р а з и т е л н и , та титхА, т. ј. стихови 102. и 145. пс. (К«г»гдови л*1Ш Д л . . . и Хклли д8ш» Д«ОА ГД*...) који се поју у суботне, на-скрсие и неке друге празничпе дане на литургији одмах после велике јектеније, а Нао трећи антифон код изобра-зителних антифона су блажена са тропарима треће и шесте песме капона на јутрењу. Кад у богослужбеним књигама стоји да се имају појати изобразителни антифони, значи, да се тада поју и блажена. 3. А н т и ф о н и с в а к и д а ш њ и , т. ј. стихови из 9. 92. и 94. пс. који се поју налитургији место изобразителних псалама и блажена у дане непразничне или за које у типику нема назначених песама канона на бла-жена. Стихови првог свакидашњег антифона (пс. 9, 2. 3.), на које се поје припеВ Аоднтвдмн Богорјдици Оп4с», спдси нас* јесу као припрема за славослов; у стиховима другога антифона (пс. 92, 1. 2.), на које се поје припев Жолиткалм СВАТ^Х* ткои^«, Сп4« спаси нЈ(с*, је .пророштво о делима Го-спода и Његове смрти на крсту; а стихови трећег анти-фона (пс. 94, 2. 3.), на које се поје припев Опаси ни 0»1н1 Бож?и, јесу песма Господу који је већ дошао. Као трећи

•) 7ћеоЛагеГ., Ша(. есс1. 1.11. с. 24. ') 8осга1ез, Шз(. есс1. I. 6. с. 8. Сеогриз А1ехам1, УИа 8. Јоапшв Сћгу-

вов^отј (Мјрте, Ра(г. рт. Т. 114. р. 1113. • 1Исерћогиз СаШзШз, №»(. есс1.1.13. с . в . ») НиколасШ, Пособ1е, стр. 194.

223

стих сиаког свакидашњег антифона је мало сланослОвије, иза ког се код 1. и 3. ачтифона поју прииеви прва два стиха, а код 2. антифона песма цара Јустинијана (527.— 565.) бдинороднии Омн«... ('0 роуоуеЦ? кЈо;...). Свакидашњи антн-фони налазе се на крају апостола и ирмологије. Анти-ф о н и п р а з н и ч н и , су пророчки стиховм из псалама, који одгонарају славл>ењу иразника. Ови антифони рецитују се и поју на дванаест Господних празника (осим празника Сретенија Господњег) и у све дане снетле седмице. На сти-хове првога антифона поје се Жолитвадш Вогороднцм; на стихоне другога — Спаси нм С^н« Божж са додатколЈ који се односи на прославу празника. а на завршетку бднно« роднин Скнм...; на трећи пак — тропар празника.') Пра-знични се антифони налазе на литургији празника у ми-неју, триоду и иентикостару. 5. А н т и ф о н и с т е п е н с к и , <&ајЈаЗ-|1о1, с т е п е н а , а н т и ф о н и у з л а з а , зову се три анти-фона, од којих сВаки има три стиха, пред трећим је мало славо-словије, а стихови су узети из псалама- Ови антифони зову се степенски или узлаза(&араЗ-|Јш>у) зато, што су састављени из стихова узетих из петнаест псалама (од 119.—133.), који имају иатпис 1Иснк стпннж (фба1 ТШУ ауарад-цт), песме узлаза, а зову се тако зато, што су ових петнаеет псалама појани код Јудеја на петнаест стененица јерусалимског храма. које су водиле из предворја (трема) женског у мушко. Три ан-тифона означавају тројичност Вожју. У октоиху се . налазе осам степена на осам гласова, и поју се на васкрсном ју-трењу и па јутрењу празника са свеноћним бденијем и по-лијелејем. Првих седам гласова имају три антифона, а осми глас четири. Садржином одговарају степена свом имену, јер су као неки степени од нижег к вишем, од робовања греху до освећења кроз Св. Духа, јер у нрва два стиха сваког антифона долази до израза борба човечјег духа са искуше-њима и молитва Вогу за помоћ, а у последњем се опева Св. Дух, као извор светлости. живота и освећења разумних бића. Аитифони последња четирн гласа слични су по са-држини, а гдегде су и дословно једнаки са односним анти-фонима прва четири гласа. Антифони »степенски приписују <е св. Јовану Дамаскину.

•) Стиховима нсалама додају сс припени (Л\олитм«и, Смси ни, тропари), који укаау ју на Христа и нову благодат, ;чато, да би се истакла веза и одношај Ста-р о г и Новог Завета .

15б>

Иаакој, игсахоУј, упакои (од итоххобе«, слушати, пазити, слушати кога и одговорити му). Песме онога имена поју се на васкрсном повечерију, васкрсној полуноћници после канона и на јутрењу пред антифонима и иза треће песме канона носле сједалног. Назив ове песме тумаче јед-ни тиме, што ју је у старо доба за чацем појао народ, као одговор на његово појање. Други пак држе да ова песма има своје име отуда, што треба да се слуша са особитом пажњом (6ТОХХОУЈ, послух, пажња), јер у њој се го-вори о васкрсењу Христову, које јављају мироносице апосто-лима и целом свету. Устав наређује да када се поје ипакој, има се стојати, па и онда, кад се узима место сједалног.

Канон, хаушу, каншн*1) је повећа песма састанљена из девет односно осам — јер је друга изостављена — мањих песама (фба(), које нису толико садржином и једном мишљу везане. колико једним гласом С»ЈХЧ>), К О Ј И је обично- на челу канона означен. Ових осам или девет песама канона су опет састављене из једног ирмоса (еГрро̂ ) и неколико (ве-ћином 4) тронара (трол^рса); ових 9 иесама оснивају се на библијским песмама, т. ј. свака од њих одговара по једној песми св. Писма, које се тако исто зову оде (фба(). КанОн је према томе више низ, серија несама него јед-на песма.

Девет библијских песама на којима се оснивају девет иесама канона јесу:

') У Минхенској држанној библиотеци налааи се један рукопис (со<1. 226) иа 13. в., у ком су најславније . црквене песме Косме Јерусалимског, Јована Д а м а с к и н а и Теофана коментарисане опширним коментаром Архијепископа Гри-горија Коринтског (Го1. 1—89), а даље (Го1. 122—295) ј е опширно р а а ј а ш њ е њ е ва-•скрсних канона (хау4у»; ^уатсаацкх) у октоиху од Зонаре (+1118). Овом р а в ј а ш и е њ у Зонаре претходи један одсек, где се говори о нааивима хатсоу, (Еррбс, тротоЈрсоу, <рв»ј. Овај рукопис употребили су већ 1.ео АИаИив, АгсисНиз и Ооаг. Извод ив овог •одсека где се говори о нааиввма ха«оу, г1рцА(, хрокЛршч... објавио ј е Сћп«( у бИгипфћег . ћеуег. АкаЈ . 1870. В<1 II. СћгШ, ј е најбоље раз јаснио постанак к а -нона како у свом делу Ап(ћо1ојпа, тако исто и у радњи Сћег сНе Ве<1еи(ипв УОШ Н у г т и в , Тгорапоп ипЈ Капоп ш <1ег кгЈесћ. Роезје. — Именом хау<о» означава ју траматичари норме за деклиновање;-у науци о Св. Писму, ова реч оаначава књиге које сачињава ју Св. Писцо; у црквеном нраву овом речју зову се одредбе сабора, у којима су дефиновани закони о св. стварима и о вери хришћанској . Ово ј е све уаето од мере (хаушу) -којом се служе срадитељи при градњи, па и песма која има •ово име, добила га ј е зато, пгго се Саставља по неком одре1,еном мерилу и закопу . Име ха»и>у јанља се доста касно, • најстарије место где га сретамо ј е у акроств-ховима канов& Теофана Начертаног 845.).

224

1. Песма благодарности, ксју су појали Мојсије и,синови Израиљени после пролаза кроз црвено море, Исх. 15, 1—19.

2. Песма укора Мојсијена пред смрт његову, која про-риче синонима Израиљеним казну Ножју, и којом је укорео неблагодарне Јудеје, што су заборавили доброчинстна Божја Второзак., 32, 1—43.

Ова песма канона сходна само времену покајања и намени поста, поје се у посно време и налази се само у носпом триоду, а у канонима других годишњих дана немамо друге песме, осим у трипеснецима цветног триода у утор-нпке, но V овим несмама нема укора, него је слављења Божјег свемогућства.

3. Радосна химна нророчице Ане. матере пророка Са-муила, која је после неплодства утешена рођењем сина, I. Цар. 2, 1—10. Црква је до Христа неплодна, затим рође-њем ИХриста постала је плодна.

4. Моли гва пророка Авакума, ко.ји је предвидео долазак Господа на свет, Авак. 3, 1 —13.

5. Молитва пророка Исаије, у којој је радост што Не Спаситељ доћи иа свет, који је помирио Бога са људима и привео нас С1?етлостп своје славе, Ис. 26, 9—19.

6. Молитва пророка Јоне у утроби кита. У песми канона понављају се усклицп пророка Јоне, што смо се избавили из дубине и понора грехова, од пропасти и ада, Јона 2, 3—10.

7. и 8. молитва пуна иаде и \весела химна три младића у пећи, који су чудом изишли из ње неповређени, Дан. 3, 26—56, 57—58. У несмама- канона призива се свако створење да слави Господа.

9. Песма хвале пресвеге Богородице после благовести: Емичитж Д8ШД <МОА Господа (Лук. 1, 46—55) и свештеника Захарије (Лук. 1, 68—79), оца св. Јована Претече после рођења Јонанова, у кОјој је благодарност Господу, што је дошло време доласка обећаног Спаситеља света. Ових девет песама односе се иа долазак и делонање Исуса Христа,. као и на нову благодат, ^еа /арсЈ, из чега мржемо закљу-чити. да су код Хришћана имале велики углед.

Само се у теорији каже да канон има девет песама,. но у ствари обично има 8, јер је друга песма изостављена, а девет песама имамо у канону нрло ретко, н. пр. у два. канона посног времена од Андрије Критског. Да ова друга

песма канона није испала одавде, него да је уонће није ни било, сведоче нам речи Зонарине у споменутом раз-јашњењу, као и из почетних <\,0ца нојединих строфа са-стављени акростих код великог броја канона. Разлог ономе, као што Зонара нримећује, је у гоме, што је библијска песма (Второзак. 32), која служи као углед другрј несми канона по свом карактеру тужне и опоре садржипе. Као укор-песма не одговара новозаветној радбсти и радоспом слављењу хришћанских празника. Но пес.ме канома су тако редом бројане, да носледња несма канона ниЈе била осма песма, него се зиала девета несма (1, 3, 4, 5, 6. 7, '8, 9.) и у канону Косме на Крсгор.-дан (14. Септ.1, којп има сних девет песама. други песма канона означена је као трећа, а последња је наведена као алгј фбг) е^атс;, друга девета песма.

Ових девег песама канона између себе лабаво везаних садржином, јер су им основа девет библијских песама испеваних у разним нриликама од разних лииа, имају да опевају један догађај или празник. чија мисао тежи да се пробије кроз речи старозаветне. У томе је вештина несника с једне стране то све у склад и до израза довести. а у томе је с друге стране једна особина канона, отсуство јединства у садржини, које се донекле успоставља и одржава гласом, којим се поје канон, и акростихом, који развише византијски несници до савршенства.

Ова врста несништна није се одмах појавила са прквеним несништвом у хршпћанској цркви, и већ самид1 •својим сложеним саставом показује, да не спада у почетке црквеног песништиа него у н.егов нериод даЈБег развитка и цветан.а.

Најстарији песници канона су уједно и проналазачи ове врсте песништва т. ј. канона, те је тако Андрија Критски први на место 9 библијских песама саставио своје песме, које се садржином равнаху према оних 9 библијских песама, а имале су исти круг мисли, с до-даван.ем једне нове оснонне мисли, у чију су носвету н писане. И затим тек постепено Косма и Јован Дамаскин чувајући број 9 песама почеше се слободније кретати.

Испша на неким местима изгледа да се много раније спомиње канон, али та су места или интерполирана или долазп реч канон и канонски (15. канон лаоднкијског сабора) у другом смислу.

Реч канон, хау&у за ознаку 9 песама примљена је у време Андрије Критског и Косме Јерусалимског. Како је до овога дошло ? Још у 5. и 6. в. реч ХОСУШУ означавала је избор извесних псалама, који с. V манастирима и црквама на богослужењу појали. Истим именом

227

било је сасвим блиско означити. и библијске песме, које су поред псалама биле најстарије песме хришћана. Када је то било, онда је ишло само од себе, да су и песме, које су у току 8. века на место ових 9 библијских песама дошле, добиле име ХОУШУ.

На основу ових девет библијских песама развио'се ка-нон, и тих девет песама канона испеване су у ритму, и биле су ритамска појезија Но није остало само на девет песама, него су лојединим песмама додани тропари. Када је овако цела песма ха\«бу била готова, није се читала ни рецитовала, него се добивши своју мелодију појала, и то све песме једним гласом. Дакле канон је побожна песма састављена за богослужбену употребу, има 9 односно 8 пб-сама, а свака од ових има више (обично 4) строфа. Број тропара код појединих иесама канона није увек једнак, но опажа се тежња, да се спроведе број 4 (3 тропара и један богородичан). Веза између 9 песама канона и 9 би-блијских песама као и угледање оних првих на ове послед-ње било је испочетка у јачој мери, а касније је постадо слабије. Последња строфа песме или тропар садржи хвалу пресв. Вогородици и огуд се зове е̂отохСоу или отаиро-гкотохсоу, ако опева бол пресв. Вогородице испод крста, на коме је Христос разапет.

Код канона имамо још читав комплекс питања да распра-вимо, а то су називи: аесма или ода (шЗт̂ ), троаар, ирмос, ка-тавасија, триаеснац, четвероаеснац, двоаеснац трсф&а, те-трафб:а, бсфбса, као и о једној особини канона, о акростиху.

Именом аесма или ода, (од аосбтђ, од глагола ссесбш, певам! означују се поједине песме канона (ирмос и тропари с богородичним), и тим именом се од старине називале 9 песама СЗавета .за разлику од псалама. Овим именом зову се ове библијске песме већ у Со<1. А1ех. (рукопис Г̂ ХХ. из 5. столећа), где песме које су додане псалтиру имају натпис фба! <.б', 14 ода. Из ових 9 песама изишла је основна садр-жина канона, и првооитни песницн су се строжије држали узорних песама него каснији, који су у овом с већом слобо-дом поступили. Нарочито се Андрија Кригски држао библиј-ских песама и ирмоси његових канона су тако рећи мозаик из појединих места библијских песама. Доцнији песници Косма и Јован Дамаскин пођоше самосталнијим путем.

Свака ода, песма канона састављена је из једног ирлоса и НРЈСОПИ^^ тропара.

15б>

Ирмос, р | » р в с * . Да би разумели ову реч мо-рамо прво споменути, да грчки цркв. песници нису били само песници (тоијтаО текста него и композигори ме-лодије (р1лог). Шта више држаху песни^и мелодију за не-што важније од текста, зато се и зваху мелоди (реЛ<«бо() т. ј. комиозитори. Тако су радили и класични песници Пиндар, а без сумње и Есхил, Софокле и Еврипид, јер су уз своје песме метали и музичке зкаке. Тако су и византински пе-сници — како то видимо у рукописима — метали поред текста извесне знаке, уебрата (ноте), који су служили као ноте. за појце, дакле онако исто, како то чине наши бого-слови када уче цркв. нојање. Дакле у исто време стваран је и текст и мелодија цркв. песме. Свака засебна песма, имала је засебну мелодију и тако је ностао безброј песама са безброј мелодија. Ово нак, да спака нова песма има своју нову мелодију, није могло ићи у бескрајноет, него је касније постао обичај, да су нови текстови узимали стару мелодију. Овака строфа, која служи за углед, узор, звала се е1р]л6$, а песме које се градиле по узору ирмоса т. ј. које су имале једнак број слогова, а по могућности и акценат на истим слоговима и исту мелодију (ЈаоооХХа-јЗопута ха! бцотоуоОута како каже Теодосије Граматик из Александркје), звале се тролбрму. Ово је од нрилике као и у нотним партитурама, где испод прве строфе на'лази-мо написану другу строфу, која се исто тако пева као и прва строфа. Ово су основна нравила ритамске византин-ске метрике. Овако нам тумачи реч е1р|л6$ и Зонара у ко-ментарима канона.

Данас под ирмосом разумемо једну строфу од неколико стихова, заједно с мелодијом, која прати текст, која строфа служи-за углед. узор, другим строфама. Овом особином раз-ликује се ирмос, еср̂ бс од тропара, тротсбрсоу, под којим се (тролари*) разуме строфа, песма, која се по ритму и мелодији равна по ирмосу. Овим одношајем •— узора и угледања — не може се разјаснити сам назив е̂ рцб̂ , ирмос, него етимо-логијом. Ова нас упућује на- појам заједничког низања (еЈре^), ,од чега је нанизан спој у старини добио име е1рр,о$. Данас с речју е1ррос; везујемо појам низања, дакле значи ланац, спој: но свој прилици да се првобитно ова реч од-носила само на мелодију, а касније је пренесена и на строфу по извесној мелодији састављену.

Збирка овавих узорних строфа, сачињавала је једну књи гу, која се звала ирмологија е̂ рро\6-(10)>. Ову нам књигу спо-миње Свида 970.) у расправи е̂ рЈхоХбусоу {ЈфХСоу тг Дакле у 10. и 11. веку долази ова реч е1рр6? у овом смислу, како смо расправили.

Тропар, тротсфоу, тропарк, је кратка песма. строфа од неколико редова и има велику улогу у цркв. песништву, јер из тропара је састављена најнажнија врста цркв. не-сништна, канон. Па ни друге врсте црквених песама нису ништа друго до ли тропари са разним особинама и раз-ним именима. Првобитни кондаци и канони иису ништа друго, до ли систем тропара. Воскрбсни, крстовоскресни, богородичии, крстобогородични, догматици, тројични, му-ченични, покајни, мертвени — нису ништа друго до ли тропари са оним именима. Једни држе да реч тротг<4рсоу долазп од троти&х, трофеји, победни знаци, и према ми-шљењу оних тропар је песма, у којој се опева победа све-титеља или какове идеје. Други пак, тако Зонара у спо-менутом коментару, изводе ову реч од тр г̂ао, а држе то зато, што се тропар према ирмосу равна, обрће (ткратттас). Ово угледање тропара на ирмосе изражава се у цркв. књи-гама са тсрб; тб = нрема. Но међутим ово би било тачно онда. када би се тропар појавио заједно с ирмосом, али ми знамо да троиари долазе самостално и независно од ирмоса, и то много раније, него што су се ирмоси и канон појавили. Отуда име тротсАрсоу иотиче из много старијег времена. Док у V. веку немамо о ирмосу још цикаква спомена, то из V. века нмамо два песника-тропара А н т и м а и Т и м о к л а (око 464.) и у IV. и V. веку по причи оца Памвона иојали се тропари у Александрији, затим у Кападокији') и у Палестини. Дакле тропари, троттбрих не долазе само у ка-нонима, него долазе и иначе као самосталне песме, које се много раније од канона појале на вечерњем и ју-тарњем богослужењу. Назив тротсАриу дакле неће бити да долази > од тркпш, него је — како Сћпз! каже — пре деминутив -од трбло? (што означава музикални начин), као птто је фб4р:оу изведено од шб .̂ Речју трбто^ називали су већ стари Грци начин којим се појало, и спомињу и зову разне начине и хармоније иевања: трбтоо?, каоХббсоу,

•) ђида РИга, Нушпорг. р. 43.

229

ЈЈИ̂ оХибиу, бтоХббсоу, срриусоу, итссхрриусоу, бо>р1оу, Отобшрсоу. Да смо пак на правом путу, показује нам аналогија речи еЈбиХХсоу наспр^м речи еИбо̂ . Да је код Грка одавно била ова реч у употреби, најбоље ноказује назив књиге ТрстоХбусоу, у ком су песме састављене из тропара. Тропари долазе у цркненом песништву са разним .именима. које су добили од садр-жине, као:

Васкрсан, коекр«с1н», с^аотАофоу , је песма у којој •се опева васкрс Христов. А пошто се васкрс слави сваке недеље, то овај назив уједно казује и када се употребљавају ове песме. Отуда се и друге песме васкрсног дана зову овим именом, као: наскрсни тропари, иаскрсне стихире, наскрсни канон, и т. д.

Крстоваскрсан, К Р 1 С Т 0 К 0 С К Р 1 С 1 Н * , атаироауаот!*-слро^, је песма у којој се величају и опевају страдања Господа Исуса на крсту и Његово васкрсење.

Богородичан, когородич«н*, &еотох{оу, је несма на-писана у част пресвете Богородице. Песма пак, у којој се опева туга и тужење пресвете Богородице испод крста, на коме је распет ИХристос, зове се

Крстобогородичан, кр«стовогородич«н*, отаироЗ-ео-то х I о V, који се поје у среДу и у петак место богородичних.

Поштосе поштовање пресв. Богородице од 8. века веома иојачало, поЈавилб се у црквеном песништву безбројне иесме Богородични, &еотох(а. Јован Дамаскин је прни удесио, да у свакој песми канона изатри тропара долази последњи тропар богородичан, у којем је похвала пресветој Богородици. Па и оним канонима. који нису имали ове богородичне иесме, дбдавани су богородични. Па не само да је то случај био са канонима, него и са другим песмама, којима су додаване песме-тропари, у којима су похвале нресветој Богородици. Тако је све црквено песништво обасуто најњежнијим по-хвалама пуним најчистијих осећаја, да можемо без иретери-вања казати, да од како је срце човечје задрхтало осећајем, нису испеване у благодарности узвишеније похвалне песме, од несама посвећених иресветој Богородици. Нигде није тако опевана туга, као у црквеним несмама туга пресв. Богородице за распетим сином. Ни у једној цркви није тако опевана пресв. Богородица као у православној, нити ће икада бити ико тако узвишеном појезијом опеван, као што је пресв. Богородица у песмама православне цркве.

230

Догматик, д о г л а т н к * , боујлат^хбу, се зове несма у којој су похвале пресветој Богородици и догматско учење о ИХристу, и то о ваплоћењу, несливеном и нераздељ-ном сједињењу две природе ИХриста, или о другом чему, што се односи на богочовештво Његово. Богородични до!'матици деле се на догматике великог и малиг вечерња. Последњи се цоју само у наскрсне дане, јер се у њима опева ваекрс Христсн, а догматици великог вечерња шире садржине, иоју се и у друге дане. Догматици се поју после стихира на Господи коззках* и после стиховних.1)

Тројичан, троич»н«, тр^аб^хо^, зову се песме у којима се прославља пресвета Тројица н у којима је учење о триипостасном Богу, а поју се по гласу седмичном на ју-трењу после шестопсалмија у оне дане, кад се место Бог* Господк цоје ^ДДИДМА. Они се доводе у свезу са службом дана, стога имају на крају додатак, који стоји у свези са службом дана, н. пр. у понедељак: пр»д«!та'т1Дкствк1 КЈСЈДОТ« нмх* твоих« под«нд8и нас* и т. д. У посном триоду смештени су по гласу на крају књиге, а пред њима се налазе дневни домеци.

Мученичан, д»8ч1нич1н*, царторсхбу. су песме у част светих мученика. Они се поју по октоиху сваког дана седмице, осим наскрса, на вечерњу — у стихирама на стиховње (у су-боту и на Господи воззка'^*), на јутрењу— у седалнима, у канони":а (осим четвртка) и у стихирама на стиховње, и на литургији — у блаженима. Мученичне имамо само у Октоиху и у Триодима, који замењују октоих. Но песме у минеју, где су написаие читаве службе у част мученика, немају натпис мученични.

Покајна или умилителна (пес>1а), покаинми или оу м и> ДИТ1ДНК1Н. цетауо:хоу. Општа тема ових песама је испо-ведање грехова пред Богом. скрушеност због њих, и молба за.опроштење истих. Налазе се у октоиху на службама поне-дељника и у горника међу оним песмама, које се могу изменити.

Мертвени и аокојни, д м р т м н н и и и иокоинми, ^гхрбосЈхоу су песме, V којима су молитве за покој душа умрлих чланова цркве. Њихово је место на службама су-ботним, јер црква тог дана чини спомен умрлима. Овамо

') Догматике је протумачио даакок-ћ СергМ БорзецовскШ. Обхнсненје дсг-матиковт; восћми гласое-в, Москва, 1879.

снадају и диртвжш тронари и нспорочнж ( О В А Т М ^ Х дик* шкр-кт!...), који се поју на погребу и парастосу.

Натавасија, хата ј Јаа^а , катавас!а, означава оно исто што и е1рр.6$, отуда читамо у триоду: хатајЗааСа^ бе Хеуоцеу ТО'Ј$ е1рро1>$ тшу х.а\>6ш\' (катавасијом зовемо ирмосе канона) Ово име изгледа да је постало у оно нреме. када се тропари канона почели читати а не певати, и када год се ови читали, после сваке песме, отпојао се ирмос те пе-сме. Ови ирмоси зову се катавасија, хатараоСа зато, што се док се читаху тропари канона седело са обе Стране солеје, а када се ови ирмоси појали, силазили су појци десне и леве стране са седишта (каха^аСш) на сред храма, где су се сјединили и от-појали ирмос.

Двоаеснац, триаеснац, четвероаеснац, бофбса, тријјбса, тетрафб а̂ су мање песме_ канона, које немају као потпуни канони девет песама, него само две, три, или четири пе-сме. Када је у обичне празнике било сувише 9 песама канона, пошто су неке песме одбачене, остале су само две, три или четири песме, и то прве и последње, 1, 8 и 9. Први је оваке краће песме канона почео писати Косма Јерусалимски, на кога се угледаше затим Јосиф и Тео-дор, тако да су саставили трипеснаце за сву четрдесет-ницу. Трипеснаци се налазе само у посном и цветном триоду, од чега је овај и добио своје име. бамо неколико трипеснаца иМамо у минејима и то на празнике Рожде-ства Христова. Богојављења и Преображења. Четверопеснац Косме на Вел. Суботу, доиунио је Марко монах, касније епископ идрунтски са 4 песме тако, да је постао потпуни канон, а ирмосе прве 4 песме напнсала је Касија.

У најкарактеристичније особине канона спада акростих,') ахрост:-/с'с, кра<гран(см (гра'но«1с«, стих, от()(0$, уегзиз), кра<« сторочм, т. ј: да почетне речи појединих строфа (ирмоса и тропара) почињу таковим словима, да када се ова поре-ђају једно иза другога, дају или алфавит од а до ш, т. зв. азбучни акростих, ахроотг/(ба хат' алср&ргјтоу, или изиђу речи

') 'А*рд<шхС{, начињено од 4*ро;, врх, и ох;хо{, стих, од от»(х<ч. Најстарвји акростих у хришКанству је онај који даје реч 1Х6Г2, која је реч примљена у нрвобитној хрпшћанској цркви аа ознаку имена Христова, Његова рођења од Бога, 2 природе и као Спасвтеља: Исус Христос Божји Сии Спаситељ. Акростих је исцрпио обрадио ИП1сће1т И^е/Л, 01е Акго8(Јсћ1з ш <1ег ћухап1л1«сћеп Капопев-сНсћСип^, 1.е|р218 и. ВегПп, 1908.

232

у стиху (хексаметар или јамб) или прози, у којима нам се ка-зује једна мисао, или име 11есника који је саставио ту песму. или што год друго о песнику или садржини песме. Леп нри-мер азбучног акростиха имамо у С е р г и ј е в о м А к а т и с т у . Акростих је исписан на челу канона испред првс песме, и то не само у грчким црквеним књигама, него и у сло-венским, мада у овим последњима из почетннх слова почетних речи тропара и ирмоса не може изићи акростих, јер преводиоци канона нису хтели да на преводима канона очувају ову несничку особину. Акростих почиње често у самом проемију, те онда знамо да је један исти автор саставие и проемијон и тронаре. У најстаријем цркв. пес-ништву акростих је врло важна ствар, јео је он скоро једини пут, којим можемо сазнати име антора. Нарочито је ово случај код Романа.

Ова особина у песништву потиче са истока. Акростих имамо већ у литератури клинастог писма, налазимо га даље у класичној литератури код старих Грка, затим код Јевреја (пс. 118, Плач Јеремијин) у СЗавету, па га ево — и то доста рано — налазимо и у хришћанском песништву. Акростих се не налази увек код сваког канона. и у овој ствари не влада једнолика правилност, него шта више разноврсно шаренило. Тако н. пр. Андрија Критски већином оставља своје песме без овог украса. Једни пак украшавају своје песме и каноне алфавитским акростихом (обично код канона писаних у славу пресв. Богородице п код канона преднразнства, хамес, проебртсоО, редним бројевима, други пак акростихом писаним у прози, а трећи — и то код већине канона — метричким акростихом (јамби и хекса-метар). Осим свега овога. имама још и двоструке акро-стихове т. ј. ирмоси и тропари канона изражавају једно, а богородични канона друго, обично име онога које написао' било само богородичне и додао их канону, било цео канон. Неки опет једноставно додају своје име акростиху, н. пр. Јосиф. У главном Андрија Критски не употребл>ава акро-стих. Јован Дамаскин нанисао је неке каноне без акростиха (8 насрених канона у параклитику), друге са алфавитским акроспихом, но већиму снојих канона нанисао је са акрости-ховима у хексаметру и јамбима. Стично Јовану Дамаскину чини и Косма код својих канона. Код Теофана видимо још веће шаренило, но највише је написао хексаметарских акро-

стихова, поред Јамбског триметра. Код каснијих песника већ више нлада једнак обичај.

У акросгиху се разно казина. Тако се у њему сномиње светитељ или празник у чију је славу канон написан. и то име светитеља спомиње се било изрично, било исказано у етимолошким фигурама, истичући његову најкарактеристич-нију особину. Ово су започели Косма и Јован Дамаскип, па за њима тако чине сви каснији песници канона. Осим овога у акростиху се често сномиње врста песме (а&о ,̂ 0|Јуод, ХЖУОЈУ, фсгј, етд, |1зЛф§1а, фаХ|1о;, ааца ц т. д.). Од велике је важности, када је у акростиху казано име автора који је написао канон, и на срећу ово бива често, и име је казано или у самом акростиху, или у еиилогу, или у богородичнима. Овај обичај имамо код канона Јо-вана Дамаскина, Теофана, Јосифа, Фотија, Георгија Скилица, и других.

У црквеним књигама између песама канона и то после €. песме имамо две песме, које чине засебну врсту песама и не стоје ни у каквој вези са каноном, не потичу ни од једног автора, мада га прекидају иза 6. несме, а то су кондак и икос.

Именом кондак, у.очт&у.<.сч ИЛИ -лочђ&таоч, кондакж зову се две врсте песама. Једно је кондак, који имамо у нашим цркв. књигама иза 6. песме канона, а то је кратка песма од једне строфе, а друго је кондак стара химна, управо поетска проповед састављена од 20—30 строфа (о1хо0, које су све једнако метрички грађене (број слогова, акценат и синтактичко низање потпуно се поклапа), а разликује се од њих проемион (увод), који је пред њима. Овај има обично једну, а каткад и две и три строфе и засебан метрум, друкчији од метрума самих строфа (о(хо[).

Све строфе у овом кондаку зову се икоси, о!хос и имају исти принев (рефрен, 1<р6|шоу или (ЈхротеХеииру) од 1—2 стиха, а Грци га зову још и т. ј. отпев. У канонима га ређе налазимо. Најзнаменитији песник оваких кондака је Роман Мелод и имамо их у Питрином тропо-логију (Апа1ес1а I). Његови кондаци спадају у најстарије који се могу датирати. Састоје се из већег броја исомет-ричких строфа и алометричког (који има други метрум) проемија (хоохобХкп/). Иницијали строфа сачињавају увек акростих, а како икоси, о!хос тако и хоохоиХсоу имају један

2М4

исти рефрен- За предисторију оие ретке литерарне врсте, долазе овамо у обзир нре свега сирске песничке форме 4. и 5. в. (Мешге, МаЛгазсћа, бивНћа, метричке проповеди). Од грчких дела спадају овамо ларЗ^оу Методија ( | 312.). Имамо кодекса т. ј. старих рукописа у којим'а су само та-кове иесме. кондаци, и зону се хоубахар:а. Најстарији су од ових Ватопедски, Синајски, Патмоски и Бечки. Кондаци ове врсте Романа Мелода не налазе се у нашим цркненим књигама, нгго је свакако велика штета. Узрок зашто су те иесме истиснуте из наших црквених књига је тај, што каснији несници нису <шли задовољни са овим једноставним цркв. песничким творевинама и што ове нису оиле по укусу оног времена, када су се редиговале црквене књиге, а каснији песници су их истиснули из црквених књига и зато, да Г>и начинили места снојим канонима. Велика је штета што се ове дивне несме Романове, пуне примитивне форме и не-беске узвишености, пуне надахнућа од нресв. Богородице не поју и не читају у нашим црквама. Роман Мелод је изагнан из грчке цркве, и отшпао је страном свету који му подиже култ и који се диви његовој дубокој побожности и лепоти његових речи.

Садржина великих кондака је идентична са садржином ранијих низантијских проноведи. Ово је доказао најбоље проф. Маа$') изневши сличност Романових кондака са проноведима Василија Селевкијског, истакнувши у Рома-новим кондацима поједина места, која доликују само за проповед говорену пред слушаоцима. Према томе је кон-дак поетска лирска проповед, која- се појала, а рефрен је одговарао хор Ознаке, које песници кондака дају својим несмама су многобројне и неодређене. Тако их зову брое,

ко:гјца, фалЈ1б?, а&о$, б&уо ,̂ проогиу/ј, алсрајЗтјто ,̂ 4ар.а, дакле нема једног карактеристичног имена.

Ми нак именом кондаци, •х.очх&.ша зовемо оне несме, које се налазе код каиона иза 6. песме, дакле на јутарњем бого-сл^жењу, а поју се још и на литургији. 0 њима немамо много података, само знамо да је у њима краТка похвала светитељу или св. догађају који се слави. Дали су ови кондаци, чија величина не износи више од једне строфе,' нроемија оних старих опширних кондака од 24—30 строфа,

' ) Види Р. Маа$, 1)аз Коп1ак1оп, Вуг. ХејисћпГ«, XIX. Ва. (1910.) стр. 285.

235

не можемо са сигурношћу казати, али изгледа да јесу. Проемијон иесме Акатиста који је тако исто врста старих опширних кондака служи као кондак празника Благове-сти (2&. март): Возкраннои кошод-к.. .. Порекло имена хоуса-Х:ОУ је неома тамно.

Неки држе да је ова реч хо^тбхсо^ деминутив од хоч-1аси1иш (копље за бацање), но вероватније је да ХОУТЛХСОУ

значи штапић, на ком је био обавијен пергаменат (шеш-ћгапа), алб хогсоО кер1 тоб блоТоу бтил(аоето гј ре̂ фр&уа, дакле го!и1ив (РИга, Апа1ес1а засга I. Рго1ец. X.) па је тај назив после прешао и на саму садржину — песму — која се налазила на пергаменту.1)

01хо5, икос звале се ноједине строфе великих старих кондака Романових. Сергија, Анастасија и других иесникаг који су цветали у 6. и 7. веку, пре него што је почела да цвета канонска ноезија. За икосе, као и за кондаке немамо много и сигурних података. Они ће но свој прилици бити остаци, строфе првобитних пеликих кондака, који су усту-пили пред канонима, а које су се сачувале као сведок старог иесништва, које је од канона потиснуто. и од свега сачу-нала се само но једна строфа оТхос са својим проемијом. кога можда кондак представља. Обе иесме кондак и икос стављене су после 6. несме у канону. Отуда веза између кондака и икоса, т. ј. имају једну исту тему (прослављање светнтеља или сн. догађаја, само то у икосу бина опшир-није), и веза између ове обе песме (кондака и икоса) са каноном. Назив о1хое значи кућица, соба, ћелија. ваљда због сличности, јер цео велики кондак је као зграда, а ноједине строфе — икоси — су собе, ћелије. Ово је као и у сирском (на и јеврејском), где се речју која значи кућа, означава строфа несме, кзО и у талијанском б)апхе.

Стихира, атг/7јра, стЈ^ира долази од ат-хос, чиме се означавају стихови .нсалама и других песама. које су састављене по узору псалама. У оваким стиховима наиазимо почетке црквеног песништва, што су се стиховима старих псалама и песама нови рефрени (ерћушша) или тропари припевалп а тај се одношај означавао тако, што су сти-хове звали а песме (тропаре) које су стиховима

*) Види о м АгсиШ, Ое сопсогЛа есс1. осс. е1 опеп1. стр. 483. Ово ми-ш.ћење је примио п Ои Сап^е у свом речнику 61оз8апит а<1 8сг1р(огев, шесИае *Ч тГппас ('гаесЈшСјб, 1-.ПЈ:С! 1688.

аоо

додаване, звале се оп/тјра. Но када би било стихира тОлико колико има стИхова нсалама, онда би то требало много стихира и онда би нојање дуго трајало. Да би се то избегло, означоно је да се стихире поју на 4, на б стихова или на колико то већ треба, Из рефрена се тако рећи разнило цркв. несништво, и рефрен је почетак стихире. Овај начин постојао је већ код Јевреја. а од њих је примила и ново-заветна цркна тај начин. Народ је првобитно суделовао у богослужењу само усклицима алилуја, осана, амин, Господи ло,иид$и. У овом је клица стихира и цркн. песништва.

Стихира имамо: 1.1 Стихире на Господи воззках«. та отсу7)ра ес$ тд Кирсе

ехехра^а. јер се нред »кима поју стихови из 140. пс. Госноди 8оззка\*. те 141. и 129.

2.» Стихире стихонње, та тс/а или на ст^оин-к, јер се припевају стихонима узетим из разних псалама или из других књига сп. Писма. који својом садржином доликују догађају који се спомиње или спомену седмичног или ми-нејског дана. Оне се стмхире ноју пред крај вечерња и јутрења.

3.) Стихире на хвалите, та ат[угура в!д т4 аЕуесте — јер г.мају пред собом стихоне из тако зваиих хкалитних нсалама 148 149. и 150. у којима често долази реч хвалите. Нај-старије стихире приписују се Анатолију патријарху цари-градском 458).

Светилан, сретауоусхб^, св-ктнл«н*, зову се песме, које се поју после канона на јутрењу седмичних дана осим недеље и зову се тако зато, што је у њима мољење просвећења одозго. снетлошћу небесие благодати. па да са сваким живим створом (ИСАКО! достојпо хвалимо Господа псалмом 148-. Хвааит« Господ« сх н«к«сх, који одмах за светилним до-лази.' Ок-ктнани за све гласове налазе се на крају октоиха у засебном одељку а у минејима и тр.иодима (овде без натписа гласа) одмах иза девете песме. кад се и ноју.

Ексааостилар, сЕ$а71оотесХ(4рсоу, 5§апостилар1н, зову се песме, којима се на службама недељним и у неке празнике Хрпстове замењују свакидањи св-ктидни, те им је место где и овима т. ј. после 9. песме канона на јутрењу. Најпознатији су и најлепши васкрсни ексапостилари (4»а-тсоотесларса с^аатазсра) које је саставио Константин Иорфи-

2-г?

рогенит, и налазе се на крају октоиха и нараклитика. Осим ових ностоје за поједине гланне нразнике у минејима сопствени ексапостилари. Постанак овог имена нијенајјаснији. Никифор Калист мисли да га треба тражити у томе, ш^о су се ове несме прииевале једном старом тропару: 'Е$а-7соате{ло> то сра̂ ооо, Хрсат̂ 6 О-еб̂ . Пошто је ово мишлење несигурно, а број 11 песама Константиноних може се до-вести у везу са 11 Христоних ученика који су од Господа носле васкрса послани на пропонед (од ејјатоЈат&Ам, шаљем), то је могуће да ове несме имају своје име отуда.

АОтб^еХо^, са м о л о д о к«н * је песма, која има схоје сопствене начине (метрике н мелодије) н не служи се метриком и мелодијом друге песме, него је сама својим метрумом и мелодијом унор другим песмама, т. ј. подобнима (ПОДОБЖХ, атс/сра т:роо6р,оса), којм се служе ригмичким броје-вима и музичким начинима автомелона. Уколико се аитбре/.оу не служи туђим начинима, нити сам служи другим песмама као узор, зоне се

(бсбреХоч, сал»ога^с«н*. То је песма која се не служи туђим начинима (метрике и музике) него има своје сопствене начине по којима је грађена и но којима се поје. нити служи другим песмама метриком и мелодијом као узор. Разлика између ЈбсбреХоу и »ЗтбреХо̂ је та, што се ЕбсореХоу нити сам служи туђим начинпма, нити је другим песмама узор и прототип, као аит6|леХо\".

Проаброса, подов«н* (зону се и Зроса) су песме, које су сличпе другима песмама у томе. што се служе њиховим бројевима метрике и начином музике. Код ових песама су обично више њих назначене почетне речи оне песме на коју се угледају.

Уколико ова имена аитбрелоу, 1бс6реХо̂ , кроабјхоса (броса) означавају метричке особине песама, немају у црквено-словенском никаква значаја, јер метрума у словенским преводима црквених песама, какав имамо у оригина-лу, ни нема. Само уколико се овим именима означавају музичке разлике при појању, имају ова имена свој смисао и зиачај.

Коснии (хачабсхбч). Овај назив добивају оне-песме, које се поју полако, и одговара музичким терминима 1еп1о и зц-б1епи!о. Тако се поју величанија, причасни стихови и др.

239

Често се замењује и изразом из.игка. Већина песама, које се поју квсн«, припадају 6. и 8. гласу.М

в к а д Ј с т * (бха&кзт— нИгдалжк). Онако се зове аесма патријарха Сергија, састављена у част матере Ножје, што се 626. године њеним заступством Цариград избавио од непри-јатеља. Тај се акатист састоји из дванаест кондака и толико истоикоса. Као проемијон ове дугачке песме је песма Козкра'ннои воЈвод-к. Цео акатист се дели на два дела: Прва пола је исто-ријске садржине, а друга догматске. По нажности нредмета ових песама, не сме се за време њихбва нојаЊа у цркви седети, већ их присутни имају слушати стојећи и са дубоком пажњом. У току нремена састављани су по примеру акатиста пресветој„ Вожјој Матери и други, као: ^кадТст* 1ис8с8 сдад-чаиш«л«8, БКАДКТХ СВАТИТМК> Никоаан>, и другим светитељима.

0 4' д а л I н х (Х(4дгара). То су оне црквене песме, за време појања или читања којих је слободно у храму сести. Изу-зетак чине неки с-кда.жи, на којима се прописује стојање. н. пр. на нелики .четвртак на јутрењу стоји : Н« гкднмх на СИЦЈКИХ* скда'днах«, за еж« СКАЦЈ«'ННИК8 кадитн СВАТМИ олтарк, но СТОАЦЈ« по«д»х А; слично томе и недељу оснога гласа по дру-гом стихословију на јутрењу: Богородич«н& н« гкдАцл по(.н&, но СТОАЦЈ«. Сједални долазе на јутрењу иза катизама из псал-тира, после полијелеја и на трећој песми канона, за којима је одређено чт«'нк тумачења апостола или јеванђелија, или живота светитеља али оииса празника и томе слично, у које су време присутни такођер седели и слуш; и шта се чита.

Прок?ж«н* (71Р0Х$1|ХЕУ0$). Тако се зове стих који се иоје обично пред читањем св. Писма — паримеја, ацостола и јеванђелија, и служи као увод одломку који ће се читати. У ирокимну се већином речма св. Писма, а поглавито сти-хо;шма из псалама. казује или садржина и важност одломка који ће се читати. или значење дотичиога дана, односно молктава и песама истога. Отуда и називи: ирок?л»«н* ано-стола, који се поје на литургији пред читањем апостола и прокГдкнх дн«, који се поје на вечерњу. Сваком се проки-мну као лродужење додај^ по један стих, који се налази у тесној вези с њИм, а каткад и три, Потоњи случаји би-

') Н. ир. жишин; кондак у суботу пете седмице великога поста Еоз-М«нвн; иа јутрењу Вел. петка бгд* слаплн оучм<нцм ; на јутрењу четвртка 5. седмице вел. поста мримећује се: Њчмткмх шнк!н мт^нх кгснш гх »к^вапмнммх г.рдц.л«х н гл4с*мх, глас 5. (6.)

15б>

ваЈу на вечерњу великога поста и великих Христових праз-ника. У овима се прославља неличина Свемогућега, сведо-брога и свемилостивога Господа 1>ога.

Дллнд8?арГи ((ЈХХтЈХоикЈср̂ ). Овако се зове стих, који се изговара иосле Лллил8?а; а садржина му стоји у свези с јеванђелијем, које се после њега чита и има пред овим слично значење као и прок?лнн* пред апостолом, дакле: увод у јеванђелије; и, као што је стих иза прокимна продужење овога, тако је и аллил8?<1р?и продужење од <3ллил8?а. Често се 4ллил8?а'р?и одиоси к служби дана, светога или празника, те се према томе зове аллилИа дн«, аллил8?а гласа, Дллил8?а праздника.

Прнчаст«н* (ХОСУОУСХБУ). Т О је стих, који се поје и за време раздробљења агнеца и Тфичешћивања снештенослу-житеља. Садржина му стоји у свези са догађајем који се слави; отуда^,и има причаст«н* ди«. скАтаги>, праздника...

(т)п8стнт«л«н* (с&тсоХипхб̂ ). Овако се зону песме које се по-ју на крају вечерња (после нмн-к ишвцшиш односно после три-светога) и јутрења (после Благо вггк испов^датисл. Господ«ви). Први се поју још и најутрењу (на Бог* Господк). 6)п8стит«лн?н сетропари, кондаци и богородични налазе поглавито на крају часловца и сваког минеја, а и у другим црквеним књигама.

Н«порочн?н (4ро>Ј1ос). Ово име носи првобитно седам-наеста катизма,'Ккоја има на ногребном чину у првој ста-тији (слави — одељку) припев Н«порочн?и к* пвтк, аллил8?а: а затим оне песме, што се ноју уз ту катизму или с којим стихом из тога псалма.*)

Полг«л«'и (<иногол1ил«стик<н*). То је славословље у част Богу једном по суштаству, а тројичном лицима; састоји се из стихова 134. и 135. псалма, те му и име доводе од по-нављања речи лшлостк (бХео?) иза. сваког стиха, и од тога, што се за време појања тих псалама пале сва кандила у којима гори јелеј (ЈХСИОУ, зејтин) и свеће.

Х е а л и т н м и . Овим се именом означују хвалбени псалми (148. 149. и 150.) и оне песме (стихире), што се поју уз стихове тих псалама.

Блаж«ни (рахарсаро!). Овако се- зову јеванђеоски сти--хови о блаженствима (Мат. 5, 3—12) и оне песуе (обично тропари канона), што се с тим стиховима поју.

') Нс. 117. БМЖЈНИ 11»»»<чи1н о а4тх Х»ААЦ)1Н ЗДМГКД*. *) Поглавито припев КмгмдехДих всА Гвспедн «*8чн МА ЛнџмдМчтг т«»нмх уз

тропаре %4«ИМА, Охжту^х АНП • нвдељне ЛггмскМ с»%»џ%.

240

69. Песници православне цркве и њихове песме. „М««Ж1 кџ1ап1мн ци-к+цн рдАсцГнми

шмм « . (1«МНН1»14И т-кх* (црквених аескика^ «л-кн[« 1 и-киЦ, А (ксм»|)пш сд̂ и«

»мћ. и« м8дј смдчцИши г*кт»н«у". Иа аредговора аразиичног нинеја (сабор-

ника) Божидара Вуковића, 1538. г.

Хришћанска се цркна није могла тиме задовољити да примн само псалме и остале библијске песме у своје богослу-жење, него се појавише у хришћанској цркви многи несници, који у песничкој форми изразише узвишене осећаје, које је у њима изазвала хришћанска -вера, певајући тако већ у самом почетку хришћанства чисто хришћанске песме.

Тако у апостолском времену према речима св. апостола Павла поју се нсалми и чисте хришћанске песме: „Олвве Хртоко дд кс«-Д/ЛЈТСЛ КК ВДСХ ЕОГаТНиг, КО КСМКСН ПрСМбДроСТИ: А крдз8млл»0ф« с«к» сдм^х* ко ^алм-кх* и н-кнСнх* А п-кснс^к д^окнкј^к, КО влЈ^ти П010Ц1« КК с«рдцДх* каших* Г&КН".1) И сн. Игњатије Антиохијски го-вори у својим писмима о песмама, које беху у опћој употреЛи код Хришћана.')

Црквени учитељи и песници угледајући се на прве хришћанске песнике и исказујући сноје побожне осећаје песмама, написаше V току времена множину песама, које се до данас употребљавају у православиој хришћанској цркви на богослужењу.

Најзнаменитији црквени песници од почетка до данас су: 1. Св. Игњатије, епископ антиохијски ( | 107.). Сократ8)

и други4) кажу да је св. Игњатије увео антифонско појање. Могуће је да је и св. Игњатије из љубави према духовној песми и према тадањем обичају црквених старешина и сам гшсао духовне песме.5)

2. Клименш Александријски ( | 210) је написао око 190. г. дело Поибаушуо? у три књиге, и на крају треће књиге имамо две химне, у којима се слави Исус Христос Спаситељ и Слово. Но ове се химне не употребл>авају на богослужењу.

•) Кол. 3. 16; види и Ефес. 5, 19. •) 1%паШ Ерјв1. ад Ерћез. п. 4. (М^пе, Ра1г. рт. Т. 5. р. 648) е1 Ерјв1. а<1

Вогп II. 1 (Мјјте, р. 688). ») 8осга1.. Ни1. есс1. 1. 6. с. 8. *) Испор- Оеогцгиз А1ехапАт., VI 1а 8. ЈоаппЈв Сћгу80в10Ш1 (Мј^пе, РаГг. рт.

Т. 114. р. 1113) в Шсерћогиз Са1(Шиз, Ни1. есс1. 1. 13. с. 8. ») Испор. Еивеб., Шв1. есс1. 1. 7. с. 19. 30.

107

3. Атиноген, епископ из Севасте и мученик (+ 311.), написао је једну песму о св. Духу, но која није дошла до нас. Неки писци као н. пр. Марко Ефески приписују- Ати-ногену песму: „Св-кт« тихш" . . . која се поје на вечерњу У сгарим грчким часловцима ова песма има натпис: Химна св. Атикогена мученика. Други пак. као и новији словенски часловци приписују ову песму св. Софронију патријарху јерусалимском. Али пошто се ова песма спомиње у IV столећу,1) дакле близу времена када је Атиноген живео, а св. Софроније је ! 638, то је вероватније мишљење које ову песму прилисује Атиногену, а св. Софроније можда је само увео ову песму у богослужење палестинских цркава.*)

4. Ашапасије, александријски архиепископ (+ 374.) одликовао се нарочитом ревношћу у вршељу својих архијерејских дужности, па није пропустио да се Срине и за улепшање богослужбеног појања, ивдајући у овом погледу многе потребне наредбе. Сократ') и Созомен4) причају о зпачајном дог ађају, који су изазвале песме уведене. од св. Ата-насија. Наиме од сгране Аријеваца беху послани војници у цркву где је био св. Атанасије са налогом, да га ухвате и доведу. Када су улазили во јшти у цркву, старешина занцведи ђакону да говоријек-теније и затим да се поје псалам, а народ је одговарао речима: Мци; ко к-кк& мкдостк вгЛ. Лепа песма је одјекивала по целој цркви, и војници се нису усудили да прекину овај ~израз светих осећаја, и ово је спасло светитеља од непријателл.

0. Св. јефрем Сирски ({ између 323. и 378.). У Ш. и IV. столећу узкемиривала је сирску цркву гностичка јерес Вардесана и Армонија. Да би постигли своју сврху, са-стављали су јеретици леие песме и појали су их на угодан начин. и тако су привлачили многе у своје цркве. Св. Јеф-рем Сирски видећи ово, гледао је да истим начином, наиме својим песмама и лепим појањем, сузбије јеретике и при-вуче заблуделе к себи, што му је и уснело, очистивши тако од јеретика Едесу, где је био ђакон. Најглавније његове песме су: 27 химни о пресв. Богородици, 52 химне о цркви и 87 химни о вери.

• *) Испор. ВавИ., и ћ е г с1е вр1п1и аапс(о с. 29. Св. Василије каже овде да ј е Атиноген написао једну другу песму о св. Духу, а ко је автор песме: А!уо0(1.е» патера 1Ј[ОУ ха1 илбра в«6у (в»(ли ОЦ*, Св«, в гМг« Дјјл, ЕСд) не зна, јер се она од старине аоје. II ове речв св. Василија говоре ва Атинорена.

*) Испор. Историческји обзор-Б п-ћсноп-ћвцевч.... ^.р. 74. ') Хосга::, ШБ1. есс1. 1. 2. с. 12. •) Зохотеп,, Ша!. есс1.1. 6 с. 5.

Према Асеманију1) св. Јефрем је саставио: а) 27 химни о ро-ђењу ИХриста; б) 52 химне о цркви; в) 56 химни разне садржине (о невиности. о мистичном значењу номазивања св. миром, похвале св. Јовану Крститељу и св. апостолима Петру и Јовану, о пророку Јони и Нинивићанима); г) 56 химни против јеретика а нарочито

•против заблуда Вардесана," Маркиона и Манеса; д) 87 химни о вери против Аријеваца и Евномијеваца; е) песме и стихови о смрти; ж) 15 химни о рају. — Многе од ових химни употребљавају Сирци и данас на богослужењу.

Павле Аморејски (ПаОХое б 'АрцорЈои) химнограф из XI. столећа одабрао је из химни св. Јефрема стихире пресветој Богородицп и ставио их у октоих иза Анатолијевих песама.*)

6. Св. Григорије Назијанзин (1- 390.) саставио је у по-следњим годинама свога живота многе песме и религијозне химне, но које нису ушле у богослужење. А многа места или делове из беседа св. Григорија унели су црквени пес-ници у своје песме. Тако почиње прва беседа св. Григорија на Пасху речима: „Дан је васкрса, почетак блаженства, проснетимо се празником, загрлимо један другога и рецимо: браћо. .."*) У истој беседи су и оверечи: »Јуче се сараних с тобом Христе, а данас устајем заједно.с тобом. ..«6)

Друга беседа св. Григорија на пасху завршује овим речима: »0 пасха велика и света, о Христе! 0 мудрости и сило Божја!6)« и т. д. Беседа св. Григорија на Рождество Христово почиње овим речима: „ХрГстосх рджда«тсА, слл* ВНТГ Хртстос*. СХ НЈГЛСХ, СрАЦЈИТС ХрКТОСХ на 31ЛМН, возно* СИТ1СА..."') и Т. Д.

7. Св. Амвросије, епископ Милански (ј- 397.). Без сумњв ј«= већ рано и у западној цркви постојало св. појање, јер већ Тертулијан говори на многим местима не само о приватном и кућевном појању,

') Ј. 5. Аззетат, В>ћНо(ћеса ОгЈепиИб С1етеп1шо-УаЦсапа Т. I. ћ о ш а е 1719, р. 59.

•) Историческш обаорт, п-ћсноп-ћвцевт. и п"ћсноп-ћн1а греческои церкви. Ф. А. Ч. Издан. второе. Черниговт., 1864. стр. 101.

•) Види: Мјрте, Ра1г. ?г. Т. 37 р. 397 а даље. •) ОгегогИ N(1210712. ОгаНо 1 1П запскиш Равсћа, к&д М1р1е, Ра1г. %т. Т. 35.

р. 3%. Испореди Славу пасхалних стихира гл. 5.: „Кдекрсми а<их, А л»ос8-ктнм* т*»-жктвомх, Л Ар&гг &.Џ&П Ш м ш > , рц(мх: ср^тк.. ."

Испор. 2. тропар 3. песме ускршњег канона: „Вчарј спвг#м«хс« ти-к Х»тЈ, сосост*» АНЈСк коскркшб тк-к.. .*

•) ОгееоШ N02., 45 ш аапсшш Равсћа код Ра1г. рт. Т. 36. р. 664 Испор. тропар 9. песме ускршњег канона & П̂ СЈ* х(ли. . .

') Ешв(1ет ОгаИо 38 јп Тћеорћап1а, 81Уе Ка1а1Ша 8а1уа1опб код М ^ п е , Ра1г. вг. Т. 36. р. 312.

243

него и о јавном нојању псалама у цркви.1) Ово појање усавршио је и увео у опћу употребу св. Амвросије, који је развијенију нсалмо-дију истока, и нарочито антифонско појање увео у своју цркву, снабдевши је својим химнама и разним духовно поетским песмама, те је тако миланско појање представљало једну потпуну литургичку целину. -Повољно нримање ових песама по целом западу доказује, да је ово појање имао одличније особине од онога, које се дотле унотребл.анало у западној цркви. Најодабраније песме св. Дмвросија су: »Беиб сгеа(.ог о т ш п т , ае!егпе гегат сошМог«. . . (Боже створи-тељу свега, вечни створитељу ствари); »Ует гес!етр1ог депбит« . . . (Дођи искупитељу народа...); » Ј а т ааг^Л ћога 1егИа«... (Већ почиње трећи час...) и »Огаћо теп!е Б о т т и т . . . « (Хвалићу душом Го-спода...). Познату несму Те Б е и т 1аш1ати8 (Тебе Бога хвалимо...) која се поје како у западној тако и источној цркви нарочито на бла-годареп.у, приписују неки св. Амвросију, дочим ће бити тачније да ј е ову песму саставио Никита Ремезцјански.1)

8. Св. Јован Злашоусти ( | 407.) има великих заслуга и за религијозно и литургичко појање. Према Сократову сведочанству саставио је св. Лован за ноћно богослужење (бденија) кратке песме, које нам међутим дан^с нису познате. Исто тако се држи, да је св. Јован Златоусти увео у цркву познату врсту песама, тропаре, и да је сам саставио тропаре за св. литургију и за бденије.

9 Анатолије, цариградски патријарх ( | 458.) саставио је стихире које имају натпис: 'АуатоХсхА, што је у словенским богослужбеним књигама преведено погрешно са косточнм, јер 'АуатоХсхА не долази од (ЈуатоХтђ, исток, него од 'АуатбХсо?. Ове се песме налазе у октоиху, који је исправио и саставио св. Јован Дамаскин, а поју се у суботе на вечерњу. Са-држина ових песама је већином управљена протин Несто-ријева и Евтихијева учења и слави победнички силазак ИХриста у ад и плодове Његових страдања.

10. Св. Роман Мелод — Слаткоаевац (РоЈлауб? б Ме-Хббтј?) је један од највећих и најславнијих црквених песника. Што се тиче оригиналности осећаја, живота и израза, по-божности и топлог надахнућа, св. Роман заузима ако не прво, а оно једно од првих мест^ међу свима цркв. песни-цима. Када су Саваити и Студити почели да се баве цркреним песништвом пишући за богослужење каноне, пстиснуте су пе-сме св. Романа са богослужења и из црквеннх књига, и ба-чене су у засенак. Тек га је РИга у троиологиону (Апа1ес1а I.) на основу рукопг.са московског и корзинијанског тако рећи

') Тег1иШаш Н1>. II. а<1 ихогеш с. 9. (Мјдпе, Га(г. 1а1. Т. I р. 1417). *) ВИДИ 011о ВагАепћемег, Пе»сћ1сћ1е «1ег аИкмгсћНсћеп 1Л(1ега(иг, Кгејђигј

Вг . ,4912 III. Г.Н 8. 547. и 604.

244

ускрсао, и усклик дивљења и одушевљења чуо се ио целом литерарном свету. Роман иредставља класично вре&е цркве-ног песништва .

0 вр.емену када је св. Роман живео и о његову животу имамо врло мало података, тако да се не може тачно одредити ни када је живео.

Што знамо о Роману, то је ово: Роман је рођен у Сирији у граду МкЈТЈаубм (Мсаат^ау, 'ЕреатЈУбу), служио је као ђакон у Бериту, допто је за време цара Анастасија у Цариград, био јетамо., свакако као свештеник, у вези са црквом Богородичином еу хос? Кброи, чудним Сном добио је дар левања химни (тб уарса[ха тбу хоутах 1т) и нани-сао је 1000 кондака. Својеручан манускрипат његових песама чуван је у Богородичиној цркви, и у тој цркви нарочито је слављен његов годишњи дан.

Сада настаје литање, да ли се у овим вестима о Роману мисли под Анастасијем Анастасије I. Дикорос (491.—518.) или Анастасије II. Артемиос (713.—716.). За Анастасија I. одлучили се РИга, 31еуепбоп, Оптгпе, Кгитћасћег, а за Анастасија II. Сћпз!, Гипк; но из разлога, које наводи Кгитћасћег,1) можемо'се без скрупула прикључити ирвој грули корифеја у црквеном песништву.

Но ако време није тако сигурно и ако испитивачи нису сагласни о времену када је Роман живео, а оно су сагласни у томе, да јс Ро-ман у црквеној поезији узвишена и сјајна личност. Према горн ем живот Романов пада у време Јустинијаново, грандиозно и најбујније време Византије, које је.у главном и створило црквену поезију. РЛга га назива >уе1егит те1ос1огит рппсерв«. С овим се слажу Сћп?1, 8(е~ уепзоп и \У. Меуег. Особито је име Романово у историји грчке ли-тературе и према томе у културном свету подигао учени Кштћасћег својим ваљаним студијама и [)адовима о н.ему. Кгитћасћег каже за Романа: »П1е 1л1ега1иг(?е8сћ1сћ1е (1ег 2икипП \\чг() уЈеИессћ! <1еп Но-тапов а1з Јеп ^гОззгеп К1гсћеп(ћсћ1ег а11ег 7,еИеп 1'еЈегп«. Све ове хвале заслужио је Роман својим песмама — химнама, испеваним за све празнике годишње, Господње, Богородичине и светитељске, у којима избија дубока побожност и топлина побожних осећаја, а са ритмом његових речи осећамо како у ритму куца срце иснуњено побожним визијама о св. стварима. У једноставвом материјалу налази св. пе-сник све нове и нове стране са којих их опева V у речима слика лепоте добра и светости. Речи у његовим стиховима нижу се као падање воде неисцрпног извора. Његове су песме савршевстно бо-гослужбених песама, он је пластичан, језгровит, и кадар је својим полетом да уздигне душу слушалаца, а дубином осећаја и узвишено-шћу јеаика далеко је надмашио све друге мелоде. Грчка цркве^а појезија, нашла је у њему своје савршенство.

0 његових многих и дугих песама, старих кондака, немамо тако рећи ни трага у нашим црквеним књигама. Сачувале се ит н.их само поједине строфе иза 6 несме канона разних црквених лесника

15б>

нод насловом кондака и икоса (хоутахсои и оГхои) у минејима и триодима. У нашим .црквеним књигама грчким и словенским имају његов натпис само хвалитне стихире 20. декембра. Остале строфе из његових кондака под именом кондак и икос немају његова име-на. Осим наведених хвалитних стихира имамо у црквеним Књигама кондаке и.икосе на скоро све велике Господње и Богородичине празнике од Романа. Истина немају имена Романова, а узети су као поједине строфе из његових великих кондака.

Узрок што немамо ових других кондака у нашим црквеним. књигама је тај, што ове једноставне песме нису биле по-уметничком-укусу каснијих времена и химнографа 8. и 9. в. који су редиговали црквене књиге, и који су избацивши Романа уједно хтели начинити места својим канонима. Трајног угледа имала је Божићна химна *Н пар^уо? отјрербу, Д-ккл дн*ск; до 12. века сваке године о Божићу певана је од двоструког. хора св. Софије и храма св. Апостола код свечаног дворског ручка. (РИга, Апа1. I. р. 21.).

11. Св. Софроније патријарх јерусалимски (•{• 638.) та-кође је радио на црквеном песништу, и осим његоких ана-креонтских песама у којима су хвале ИХристу, светите-љцма и мученицима имамо од св. Сффронија троиаре и идиомела на Рождество Христово (трогарса фаХХбреуа пјј т.а.-рароуу̂ тс~л> Хрсотоб уеуу4а)у, г1д шра$) и на ВеликИ ГЈетак (2иу Неф сиута^ ТМУ ттј? реу^Хује тгараахебуј?), стихире на.вел. осиоћењу воде и молитва пуна поезије: Трса; бперзоасг, штераус&З-е.... која се чита на овом водоосвећењу. Св. Софро-

, нију се нринисује чин великог водоосвећења, и у грчкнм црквеним књигама има натпис: Ишфроусоо иатрсар^ои '1еро-

• аоХириу.Ап.ц. Машз1) издао је велики број канона и трнне-снаца и принисао их Софронију, но доказано8) је да ови трипеснаци не потичу од Софронија, него их је написао Јосиф Химпограф.

Сн. Софронаје је напис.ао још и многе трипеснаце за све дане 40-це. које немамо у богослужбеним књигама.

12. Георгије епископ сиракуски, рођен на Сицилији. због чега се V грчким књигама зове Сикелиот (2схелсотт(;)

око 669.). Наиисао је стихире св. Димитрију (26. окт.). Јакову Персијанцу (27. нов.) и Порфирију из Газе (26. фебр.).

13. Св. Андрија Критски ('Аубр̂ ад Крг(туј$, око 650.—726.). рођен у Дамаску, зове се Критски јер је био архиепискон острва Крита. и зове се још и 1ероаоХ-Ј|хст1$, Н1егоао1уш|1апи8, Јерусалимски, што је живео дуго година као монах у Је-

') ?р1г.Пр»1ип1 г о т а п и т Т. IV. К о т а е 1840. ') СНг1$1 е( М. РагапИсаз, Ап(ћо1о^а јггаеса с а г т т и т сћпзИапогит, р. 1Л1.

546

уусалиму. Множином знања, чистоћом морала и непоколе-Зивошћу којом се борио за иконе у нреме ЈЈава П1..Исавриј-жог (717.-741.), ушао је у број св. отаца црквених и љегова се усномена слани у пран. цркви 4. јулија, као и у )не дане великог поста, када се поје његов велики канон, ^де имамо тропаре написане у његову част (триод посни). Св. Андрија Критски је први написао канон, и сматра се као изналазач оне уметничке форме у црквеном несни-штву. Већи део његове књижевне оставине су говори на Господње и светитељске празнике и недељне омилије. У цркненом песништву гланно му је црквено песничко аело велики канон реуа; хауа«), који има 250 строфа, гако скоро снаком сгиху 9 библијских песама, на којима се оснива но својој садржини канон, одговара код св. Андрије једна строфа. Проналаском канона ступа црквена поезија у нов стадиј, који се одликује санршенијом техником, а мање поетском снагом. Пример св. Андрије Критског нађе трајног угледања код каснијих песника, само што се дужина и опширност његова канона, која је код Грка прешла и у по-словицу, није одржала. јер је св. Јо^ан Дамаскин код ка-нона смањио број строфа тако, да је свака несма канона нмала обично 3 строфе, које се додавале на ирмос, начињен по узору библијске несме. У свом великом канону угледао се св. Андрија на Романа Мелода, развлачећи у ширину кратке и поетске стихопе, приближујући се тако више сно-љашње уметничкој поезији Јована Дамаскина и Косме, него једноставној и неуси.веној иобожности ранијих" мелода. У своји.м канонима и црквеним пе'смама, одликује се св. Андрија озбиљношћу осећаја, има снажне изразе и једно-ставно и разумљиво приказује. Православна црква пропп-сује два пута у години појање великог канона св. Андрије на богослужењу, и то на великом повечерију прва четири дана ускршњег поста. и то не сваког повечерија цео канон, него сваког дана један део, тако да је канон раздељен на 4 дана, као што то пронисује црквени устав (таж« начннЈшх

В1ЛИК1И Ка1ШНХ, ткорлцн И НЛ ЧЈСТИ ЧП'К1р| со ирл«ос6<их, ИКШ ИСП0Л= ИИТИСА ел«8 вх чггвфтокх ВЈЧЈра) Други пут се ноје на јутрењу у чегвртак пете недеље носта и то нрема речима цркве-ног устава „косни>, н сх сокрбшеннужх с(рдп,ЕЛ<2 и глл'сол<&".

У великом канону се духовним очима гледају догађаји оба завета и излазе сва лица св. историје: иатрнјарси, су-

247

дије, цареви, пророци и везују се са јеванђеоским причама и догађајима. Главна тема великог каНона је покајање и оплакћвање греха те духовно исправљање, што долази до израза у покајним усклицима за опроштај грехова. Осим великог канона који се у синаксару назива »покајни и уми-лителни« јер је кадар да умекша и најтврђу душу, напи-сао је св. Андрија многа идиомела и каноне.

Остале црквене песме св. Андрије Критког су триае-снаци за повечерије цветне недеље, трипеснаци за јутрење: у понедељак, уторак, среду, и четвртак страсне недеље; ка-нони на Лазареву суботу, недељу Мироносица, на рожде-ство пресв. Ногородице и св. Јована Крститеља и на зачеће св. Ане (и неке друге каноне); стихире самогласне на Сретеније, Воздвиженије Часног Крста, Вожић, Петров дан и св. ап. Андрију.

14. Св. Герман, патријарх цариградски, борац за св. иконе (•)• 740.) написао је многе химне,1) а нарочито стихире на ове нразнике:

Сретеније Господње, рођење Богородице, св. Илију, Усекованије гл. св. Јована Претече, и овим светитељима: Евстатију (20. септ.), Димитрију, Пантелији, Прокопију (8. јул.), Сергију (31. дек.), апосто-лима Јовану, Андрији, Петру и Павлу, Филимону, св Јовану Злат., св. Василију Вел.. св. Николи, Атанасију, св. Симеону Столпнику, св. Евтимију Вел. и т.-д.

15. Св. Јован Дамаскин, монах манастира св. Саве, исповедник за св. иконе, познати богослов и црквени пе-сник пре 745.). Св. Јован написао је каноне за разне празнике и дане црквене године, између којих је најлепши канон са стихирама на пасху, свечана и слатка песма у којој је изражена радост са победе смрти и ада.

Дамаскин је написао каноне на Божић,- Богојављење, Педесет-ницу (са натписом: 7то»){*а хирми '1о)аууои тсО "АрхХа), на Пасху са сти-хирама, Вазнесеније са стихирама, Преображеније, Благовести, Успе-није (<бк«рз8 *УСТЛ мом И НДПОЛНАТСА Д 8 Ј ^ и Т. Д.), Рођење пресв. Богородице; на празнике св. Јована Претече, пророка Исаије, Илије Јелисеја, св. апостола Петра и Павла, св. Јована, Андрије' и Ананије; каноне у част св. Василија Вел., св. Григорија Ниског, св. Иполита римског, Епифанија, св. Јована Златоустог, Николаја из Мире у Ли-кији; у част св. вел. мученика Стефана, св. Текде, св. Евтимија,.40 мученика из Севасте, св. Косме и Дамјана, св. Евстратија и другова, св. Артемија, Теофила, и каноне преп. Теодосија, Јевтимија, Максима, Симеона Столпника, Харитона и Романа Слаткопевца.

' ) К. КгитђасНег, ОевсћЈсМе Јег ћугап1Јшвсћеп 1л11ега1иг... 2 Л/пП. 1897. р. 668.

249

Св. Јован Дамаскин нанисао је каноне за најглавније црквене празнике, а за најлепше од ових канона лаписали су Теодор Продром и Григорије Коринтски коменгарс. Св. Јован је скратио канон и дао му коначан облик, и са Космом је главни представник канона, а у њихону иевању црквених иесама служила им је као узор учена и одабрана квантитативна поезија Григорија Назијанзипа. О^ојица се од једноставности Романове и његове школе још више удалили него њихов претходник Андрија Критски. Што нећа финоћа, сложеност и уметност гехнике. њима је важ-нија од топлине осећаја и јасноће нзраза. Особито Јован Дамаскин бира тешке и мучне начине версификације и акростихиде, а разуме се да то бива на штету јасноКе. Он је једини каснији црквени песник, који је певао своје пеоме оиет по старом класичном квантигету испевавши 3 канона (на Божић, Вогојављење и Духове) у класичним јамбским триметрима, а кроз њих нробија и пови метрум акцентуације са односним наглашеним слоговима. Св. Јован Дамаскин је свакако због својих песама назван -/риообрба?, златострујни. Исго тако написао је св. Јован Дамаскнн ио-знате тропаре који се често чују на богослужењу:

„По/инл8н н<јс», Г^н, п0/иил$и насх".. .; „Гјн, пс.иил8и касх, нл ТА ко »упоклрл«*,. "; „Л1илос(рд1А двери Жкерзи нал<%, вллго« слокжнлА Вц«... Исто тако састанио је св. Јован и дивну песму која се поје на Василијевој литургији — осим ве-ликог четвртка и велике субоге —: „ 6 ) ТЈЕ-К радВггсл, КЛЈ= ГОДЛТНЛА, ксАкаА ткарк"... Но најзнаменитије дело св. Јована Дамаскина у црквеном песништву је поправљање и доиуна октоиха. Иако се не може казати, да је св. Јопан Дамаскин изумео 8 гласова црквеног појања, ипак не подлежи сумњи, да је он средио и у систем свео црквено појање скога времена, и написао већи део црквених песама које се поју по 8 гласова, исправивши и допунивши тако октоих, једну од најважнијих богослужбених књига православне цркве. Према томе није Дамаскин автор целог октоиха, који је много старији од њега, него је само реформатор и ис-прављач његов.1) Са св. Јованом Дамаскином почиње група црквених песника т. зв. Саваите, наиме браћа манастира Саве Освећенога у Палестини.

' ) Испор. К. N. 8а(ћа$, 'Готоршб> $ох!|Иоч тир: тоО 9*атрои ха1 т>ј; |10'»01Х1){ тбу В1>;агпу»>. \ 'епе1. 1878. р. 149 п. 166.

15б>

16. Св. Носма Мелод из Јерусалима, (око 743.) епископ мајумски или Констанције у Феникији (Палестини), прозван Јерусалимљанин или Агионолит.1) Најзнаменитије песме св. Косме, које у црквеним књигама имају наслов »Косме Јеру-салимљанина или монаха« ово су:

Канон цветне недеље, свечана и најлепша од песама Косминих, затим канон на Успенаје пресв. Вогородице. на Вожић,*) на Воздвиженије часног крста,5) Сретеније, Вого-јављеније. Преображеније и Педесетницу; трииеснаци за по-недељак, уторак. среду и четвртак страсне седмице, канон на вел.' четвртак, четвероаеснац на цветну и велику су-боту. Последњи је касније проширен у потпун канон. Исто тако написао је св. Косма каноне у част Јосифа заручника, пресв. Вогородице, цара и пророка Давида, св. великомуч. Георгија и св. Григорија Вогослова4) (24- јан.), којега је од свих песпика највише поштовао, на чије је песме и комен-таре написао.

Архиепископ^ Никифор Теоток ( | 1800.) пише, да је Косма саставио песму Вогородици : „Ч{стн4гиш8»о . Иако не спомиње извор где је ово нашао, ипак ће ова тврдња бити тачна, јер у четверопеснацу велике суботе, који је саставио Косма, налазимо ову песму као ирмос 9. песме.5)

17. Св. Стефан Саваит, монах из манастира св. Саве, писац химни из VIII. столећа. Леонтије, ученик и биограф св. Стефана,*) назива Стефана писца црквених песама: украсом лавре, великим оцем, мужем врлина. У џрквеним

ј НМЕ '1»роооЛи|1(тг,; ИЛИ 'А.-Ј10П0Х(ХТ)Ј односи се на дугогодишн.е бавл>ен>е Космино у манастиру Саве Освећенога ааједно са Јованол Дамаскином, К. Кгит-дасћег, спом. д. р. 674; Снида (2оиМа{, •(• 970.) каже аа Косму: У исто време са Јованом Дамаскином цветао је Косма Јерусалимљанин, човек узвишен, којн је н<-вао веома хармонкчее песме. Канонске песме Јована и Косме биле су нај-узвпшеније песме и остаће дс кра ја векова (биШае ^ е х к о п . . . ; е<ЈЦ. Оод. Вегп-ћагЛу, НаНв е1 Вгип»ш1Кае 18X4 —1836, I. 2. р. 1028).

*) Са акростихом Х р т б ^ (Јрото.>*({, бл*у в»0Ј (1*«). *) Са акросткхом, 2таирф тп-ЈуЈчо; вруоу »^»рви^оЈми. 4) У кондакарнју синодалне московске библиотеке (хоубахоСрм* Кг. 437) има

ј о ш икоса и 14 кондака на Успеније пресв. Богородице са акростихом: ТоЗ так»1703 Кбаца.

*) Види Филаретт., Истор. обзорт. и т. д. стр. 295. и 296. Први део ове песме, наиме речи: „Достонно Јстк вкиг ••нстинв, БАДЖНТН т д БЈЦв, П н̂сн̂ ШЖШНБМ. Л п|»н<п«рФчнв|о, А ЛМ-р* БР* нАшгш" састављене су касније и то пре XIV. столећгц а по свој прилици саставио их ј е какав монах из Св. Горе.

«) Испор. Кгишћасћег, Спом. д. -р. 194. Н 688.

>0

ћигама ово су песме св. Стефана Санаита: канон на об-»заније Господње (лоСтјра тоО -теср^ои), канон за празник )еподобног Киријака Отшелника (29. сент.), канон преподоб-IX отаца избијених у обптељи сн. Саке (20. марта) и т. д.1)

18. Георгије, епископ из Амастрије у Иафлагонији (т око 816.). зема Никодиму .Агиориту, издавачу грчких синаксара, канони неких етитеља, који носе нагпис Георгија, јесу дело овога оца. Светитељи јима је овај Георгије писао каноне јесу: Св. Карн и Папила. Нестор, ЈХИП, Партеније, Агапије, Св. Христина и канон св. крста. снега канона*)

У IX. веку добило је црквено несништво нисок иолет студијском манастиру, чији је гланни предстанник:

19. Теодор, према манастиру у ком је жинео назван тудит 826.). У манастиру студијском (оснонао га богаташ сообсо? 463. год.) бавили су се монаси поред осталог састав-ањем химни и са појањем, тако да су се на пољу црккеног Јсништва веома .истакли и богослужбене чиноне многим »смама обогатили. Прки између отаца окога манастира, )ји се у црквеном песништву истакао, јесте св. Теодор. ајзнаменитија дела су му: потпуни канон (са II песмом)

суботу месопусну (са акростихом тоо а^а&ои Необеброи), 7нон у недељу месопусну, потаун канон (са II несмом) I сирну суботу, канон за III недељу вел. поста, три-?снаци за велики пост (35 на броју), четверопеснаци за гботу 2.. 3., 4., и 5. седмице великога поста и многе 'ихире у минејима.') — Између свих манастира постао је •удијски манастир најславнији у иконоборачко време. НраНа ?ог манастира много претрпеше од обесних византијских тадара, нарочито од Константина Копронима Када је Тео-зр дошао у овај манастир процветао је веома, нарочито ! у њему неговало црквено несништво. Нарочита заслуга тудита је у томе, што су написали отаород-еотохса, крсто,-^городичне и г*-еотох{а, богородичне, за каноне. јер многи шони написани до њих од Косме и Јована Дамаскина емају оких песама у част преск. Вогородице. И код Теодора

славу песника увеличала слава испонедника. И :а Теодора

') Пспор Обзор-1. и т. д. стр. 248. *) Ислор. Обаор'1,... стр. 300. *) Тако јс написао св. Теодор сшихире за 11, 13,17, '20 и П.феб-

' ар , 23. април, 23. сентембар, 6. и 20. октобар, 3, 8. 13. 27 к Н1>»е\>'!.чс 1 ! , I, 22. и 23. декембар.

25!

ниже се читав ред песника Студита, који су крунисалн црквене књиге минеје и октоих силннм песмама, у којима се прославља и приказује под крстом тужна пресн. Богородица.

20. Јосиф брат св. Теодора Студита, Исповедник и архиепископ солунски ( | око 830).

Никифор Калист (+ иосле 1340.), спомињући између црквених песника Јосифа Студита, каже, да су Јосиф и његов брат Теодор, после Косме Мајумског који је саставио трипеснаце за страсну седмицу, написали трипеснаце и за остале дане великога иоста, сакуиили све што се до њихова времена појало у велики пост. средили су све ге иесме додавши им стихире и тронаре, те су тако саставили триод.у) Осим трипеснаца за шест седмица великога поста наиисао је Јосиф у триоду још ове песме: канон недеље блуднога сина, четвероаеснаце за недеље великога поста, четири стихире и трипеснаце за нет дана сиропусне седмице.®)

Од IX. столећа престају црквени песници бити уједно и композитори текста својих песама, престају дакле бити мелоДи (комнозитори) него примају за своје песме једну мелодију и метрум, који је дотле већ постојао, јер је број мелодија и метрума веома велик бно, тако да је већ тешко било нове измишљавати. А пошто су ови песници писали само текст песама, то се зову химнографи.

21. Св. Никола Нсповедник, наследник св. Теодора у старе-шинству студитског манастира, написао је стихире за прву седмицу великог поста и канон V част св. Теодора Стратилата (8. фебр.).')

22. Клименха Студит, иза св. Теодора други игуман студитског манастира. Према Никоднму Агиориту нанисао је Климент каноне у част Матере Божје и других еветитеља.4) Нсто тако натпис Кли-ментов налазимо код тропара Богородичних, на челу канона 7 мла-дића из Ефеса (4. августа), пророка Мојсија (4. септ.), арханђела Михаила (8. нон.), у недељу пред Рождество Христово.')

' ) Испор. К. Кгитђасћег, Спом. д. р 686, где се наноди натпис триода ватиканске библиотеке, који је састакљен само иа песама Теодора и Јосифа Студита: ТријЛиЈУ 4рх<Ч»«»оу 4л6 ТЂ; хир^ах^; хоО Т«ХТУО; ла1 хо0 фар1аа(ои ха1 хахаХ^-ЈОУ х ј параохеи^ -ои ЛаЈарои, то^чра '1'патјф ха1 в«о44рои хоЗ 2 оиВЈхои ГТУ апха5*ЛфШ7 (Сод. \ 'а1Јсапи5 »г. 786 з. 15.).

•) Испор. Обзорт. . . . стр. 310. ») Испор. 8. №со1а1 81ч(ЈИае уПа код Рг. Сотће/и, Аис1апиш п о у | 8 8 1 т и т

ВФИоЉесае Сгаесогиш Ра1гиш. Т. II. Раг. 1672 р 890 34. и код М ^ п е . Ра(г. аг. Т. 105. р. 863.

' ) КсхоЈтјцои хоЗ 'А-Ј'.ор«Стси ЗиуаЈЛрга Т. 2. р. 316. 5) Испор. Обзорт. . . . стр. 312

253 15б>

23. Ниаријан Студит, ученик сн. Теодора Студита и при-јатељ Игњатија натријарха цариградског. Песме Кипријанове су: Стихире на празник сн. Симеона Столпника, на Воз-движеније часног крста. Арханђела Михаила, на празник успомене пророка Данила, на предпразнстпо Рождества Господњег на св. Стефана, у спомен деце побијене од Ирода, Јефрема Сирског (28. јануара), 40 мученика (9. марта), св. Прокопија (8. јунија), св. Макрине (24. јулија)1) и т. д.

24. Теоктист, монах студитски, савременик блаженог Кипријана. Теоктисту се приписују: канон код акатиста 1ВС8 сладчаиинж« и канон код акатиста св. Николи затим молитве пресв. Вогородици, анђелу чувару, Госиоду ИХристу, и разне стихире и каноНи.*)

25. Теостирикт мОнах из Витаније и ученик Никите ис-поведника, саставио је кан^н* моисвнии кх пр1ст"ки Пгродиц-к (ткор«..ј 01остир|кта <иона\а) који почиње речима: „А1ноги/ии сод|ржи<ик напа'стћми..Овај канон „помши ко КСАКОИ скорки дВинкн-ки, и ШКСТОАНГИ" је чин. у коме је тлавна садржина канон Теостириктов, а овај чин имамо и у часловцу. Овај каНон се зове тохрачХтјтсхбд х.&»ш (код нас »параклис«) зато, што подстиче грешног човека на уздање у помоћ пресвете Богородице и на покајање.

26. Св. Теофан, Граат (нач|рта'ннкш) назван, исповедник и митрополит Никејски (1 после 843.). Св. Теофан (©ЕОфЛутјд б Грашбд) написао је веома много канона (преко 100), од којих су најзнаменитији: канон на погребу, канон Бого-родици у трећу недељу после Пасхе, канон преполовљенија празника Пасхе, канон Св. Духу на повечерију Духова, канон у недељу православија који се чита на јутрењу и канон који се чита на повечерију, затим канон који се чита у половини четврте седмице великог носта, и канон на Лазареву суботу (до VI. песме). Исто тако је написао Теофан и стихире на неке дане црквене године, а исто тако се приписују Теофану многи канони у црквеним књигама који немају натписа.

Теофан је много претрпео дош^вши у Цариград да брани поштовање икона, због чега га цар Теофил (829.—842.) заједно са његовим братом баци у окове и даде им жигом

') Испор. Обворг . . . стр. 312. ') Нспор. / . А РаШсИ, ВЉПоЉеса ртаеса Т. XI. р. 83.

ужећн на чело јамбске стихове, отуда добише име 01 Граито1, нач«ртанн?и, написани. У минејима и Триодима имамо многе песме са његовим именом, које се одликују течним и пре-цизним изразом, те нас тако Теофан подсећа доста на песнике који су били ближе класичном времену.

27. Сергије Агиоиолиш, монах јерусалимски и исповедник за време цара Теофила (829.—842.), написао је стихире на Ваведеније и Рождество пресвете Богородице.

28. Касија, Касијана, Икасија, монахиња, живела у почетку IX. столећа, рођена 810. Георгије Кодин, описујући цариградске старине спомиње и о манастиру који је подигла Икасија, племенита, веома лепа и мудра монахиња.1) Ка-сније је у време царева Теофила (829.—842.) и МиХаила написала многе каноне, стихире и друге црквене химне-*> У црквеним к^.игама не налазимо каноне са именом Касије, него само ирмосе канона велике суботе до 6. песме. Но зато-имамо у црквеним књигама стихрре које се приписују Касији, а то су стихире: на Божић: ДУГ8СТ8 вдиноначалксткбмфб на зшли..., на хвалите на вел. среду, на празник мученика Самона и Авива (15. нов.), на дан рођења св. Јована Кр-ститеља, на дан мученика Евстратија, Авксентија, (13. дек.).8)'

») 'Н ЏОЧТЈ тђ; Е1хао(а; *ХХ(О8-«Ј лврА Е1хао(а{ цоуах^« «4о»Р«ото1тг){ ха1 геар»*уои &ра(а( хф «Х8и, ГЈТЧ ЗОГРИИАТГЈ о5оа ха1 хач6ча.{ ЈГОХХОЦЈ ха1 аихгц>& ха1 4ХХа 46»»а6раата ЈЛОСТЈО« ха1 *р«>.ф81]о*у ТОСЈ ХР^ОК ОвофЛои тоО раоО*«;. — О е о г ^ п СосИп! [)е аесИПс118 Соп81ап1)пороН1ап18 код Ј. Р . М^кпе, Ра1г. рт. Т. 167. р. 608. п. 123. Занимљива је историја. како је Касија постала монахиња: Када је царица Еуфросина хтела свога сина Теофила (син Михавла Балбуса-Муцавца) да ожени, сакупила је многе девојке необичне лепоте, међу којнма беху најлепше Икасија и Тебдора. Мати даде сину алатну јабуку и рече, да ј е даде оној која му се најлепше свиди. Цар Теофил очаран Касијином лепотом рече јо ј као у шали: »од жене (мислећи на Еву) потиче ало«. А ова скромно одговори: »И боље ствари по-тичу од жене« (мислећи на Богородицу). Цар побеђен • незадовољан њеним мудрим одговором, остави је , а јабуку даде Теодори иа Пафлагоније . . , Касија лишена царства основа манастир- да угоди Цару Небеском, и постригавши се проведе у овоме до смрти, живећи философски и богоугодно, оставивши многе списе (Хроуо-ЈрафСа Симеона Магисшра, М1|?пе, р»1г. Т. 109. р. 685). Ову биографију имамо у роману Милована Видаковића (1780.-1841.) Селим • Мерима (1839. стр. 45, 46.). Види о овоме Р. РорочИ, 1 л ћшртарћ1е (1е Савја дапв 1а НЦбгаћцв. вегће, Вуг. 2еИвсћпП, Вд. 16. 8 . 166.

») 0 Касији каже Крумбахер Спом. д. 716. стр. да ј е оригинална, мудра жена , у чијим се песмама огледа нежност осећ?ч.а и дубока побожноет.

») Види у нас Др. Лаза Мирковић, Иа ц^квеног песништва. I. К а с и ј а . Вогословски Гласник. књ. XXV. св. 1. аа јануао 1914.

254

29. Методије Испонедник, пнтријарх царш радски ( ј 846.) написаоје чин православија, чин нримања у пркву оних који се враћају православију, а тако исто читамо у неким руко-ппсима име овог патријарха на челу чина оорученија. првог и другог') брака. Од химни ск. Методија познате су стихире на дан цара Константина и царице Јелеие.

30. Игњатије, монпх и ђакон, и најмосле митрополит никејски око Н()0Ј, написао је каноне у част мученице Татијане (12. јануара), 42 му ченика ин Амореје (6. марта), и Теодора Студита (16. нов.) и т. д.

31. Фотије, патријарх цариградски (+ 891.) написао је је-дан канон и две стихире у част св. Теофана исповедника (14. јунија) и тако исто и чин малог освећења ноде.*)

32. Георгије, митрополит из Никомидије у Витинији (пре 860.), савременик и нријатељ Фотијев. Њему се приписују: канон нредпразнства Влаговести, канон Ваведенија,8) канон у част св. Нелагије (8. окт.), св. м. Прокопија (8. јулија), канон нредпразнстка Вогојављенија, канон о преносу моштију сн. Игњатија (29. јануара), канон у недељу Митара и Фа-рисеја, карон на полагање хаљине пресн. Вогородице (31. августа) и многи други канони.4)

33. Св. Арсеније, архиенископ са Крфа из IX. столећа нагжсао је канон у чину јелеОсвећења.6) затим две стихире у част арханђела Михаила, стихире у част апостола Петра и Павла и пророка Илије.

34. Митрофан, епископ Смирнски, савременик патри-јарха Игњатија и Фотија, написао је каноне за пресвету Тро-јицу по броју 8 гласова.®) Исто тако написао је Митрофан каноне у част пресв. Вогородице.

35 Јефрем, епископ Карије (Кар{а$), савременик Фотијен. У минеју имају име Јефрема Каријског стихире: Јоакиму и Ани (9. септ.), св. вел. муч. Екстатију и Теописту (20. септ.), Косми и Дамјану (1. нов.), арханђелу Михаилу, апостолима Петру и Павлу, Адријану и Иаталији (26. авг).

•) У кодексу Барбсринова евхологија имамо име овог патри јарха код ових литургичких чинова, а код Соаг-а у еохологиону немамо, иако га ј е иадао по сиоменутом кодексу.

*) Псторическјп обзорт . . . . стр. 343. ') Са акростихом 26 ТГЈУ Д*зта>(»а, тф Х4-|(Р 8(Вои. 4) Историческ1п обзорт., . . стр. 350 —356. ' ) Са акростихом: Еох̂ Ј *А.а(ои, фаХрб? 'Арз*71ои. ®) Код четвртог гласа имамо пкпостих: Т<тартс{ (>ц»о; т<ј> МгјтрофачоиЈ.

15б>

36. Анатолије, енископ Солунски из IX. кека, напИсао је веома многе стихире, између којих можемо споменути на-рочито: стихире св. Димитрију Солунском, затим стихире на Вожић и нредпразнство Вожића, на Вогојављеније, на Ро-ждестко и Усиеније пресв. Вогородице и још многе стихире.1)

Главни изданак сицилске гране црквеног песништва је: 37 Јосиф Химнограф (Троур&рос;), родом из Сицилије,

монах и духовник у Цариграду | 983.'), саставио је веома многе химне, као ни један црквени песник. Између Јоси-фоких иесама треба да споменемо пре свега 48 ка — нона за сваки дан Седмице осим недеље, јер сваки дан (6) има ио 8 канона по свих 8 гласова, и то у понедељак канон Спаситељу, у уторак пророку и претечи Јовану, у среду пресв. Вогородици, у четвртак св. Николи, у петак ск. крсту, у суботу скима светима.

Ови канони беху сакупљени у једну нарочиту књшт тсарахлт]-•ПХОУ, нека врста октоиха, који се разликовао од октоиха св. Јована Дамаскина, и који је допуњен канонима св. Теофана Начертаног за недељне дане. Исто тако оставио је Јосиф манастирима у којима-се бавио два триода, један за четрдесетницу а друга за време од Пасхе до Педесетнице. За цветни триод написао је Јосиф 30 трипес-наца, друге тропаре пресв. Богородици у пасхалном канону, канон на Вазнесеније, у недељу самарјанке и четверопеснаце за суботе од Пасхе до Педесетнице.

Затим се Јосифу приписују 9 канона предпразнства, и то 3 канона за предпразнство Сретенија, 2 канона за пред-празнства. Христова Рождества, по један канон за пред-празнстно Рођења, Успенија и Ваведенија пресв. Вогородице и један канон за предпразнство Воздвижбнија часног крста Господњег. Исто тако налазимо силне каноне Јосифове у минејима, тако да од Јосифа Химнографа у свему имамо 175 канона, 30 трипеснаца, 6 четворопеснаца, свега 211 песама*). Када су главни песници Јован Дамаскин и Косма написали каноне на главне Христове и Богородичине пра-знике, Јосиф је после Теодора Студита и брата му Јосифа

' ) Историчесми обворт. . . . стр. 358. *) Дан успомене овога Јосифа слави црква 3. априлр. О животу његову

испор. /оапмз т а д о а е есе1евјае сИасоп1 е1 ога(опв 8 е г т о 1П УИаш 8 . Р. N. Јо8ерћ1 Н у т п о ц г а р ћ ! код М ^ п е . Ра1г. $г. Т. 106. р. 240,—976.

•) Истор. Мапа1е 8. ЈоверћГ код МЈрте, Р»1г. Т. 106. р. 984. н Истори-ч е с к ш обзорт . . . . стр. 368.

10»

на томе радио, да је успомену мањих светитеља у годишње дане канонима прославио.

Иза Јосифа хиунографа настаје опадање у црквеном песништву. Каснији усамљени покушаји сачувани су по-томству више због високог положаја оних, који су их писали Главни узрок опадању је тај, што је развитак богослужења завршен, те је тако нестало песницима наде,да ће им дела ући у црквене књиге, јер су ове у главном биле пуне похвала за све годишње дане и празнике. те је тако нестало главног подстрека за писање песама. Каснији песници су:

38. Марко, монах манастира св. Саве, економ цариград-ске цркве и наЈпосле епископ Идрунтски (Отранто у јужној ИталиЈи) крајем IX. стол., написао је тропаре канона за велику суботу од 1—6 песме, допунивши тако ирмосе Касијине и четверопеснац св. Косме. Затим је Марко написао молитву пресветој Тројици, која се чита на ускршњој полуноћници после канона пресв. Тројици и допунио јерусалимски типик т. зв. Марковим главама, у којима је изложен ред богослу-жења, када у један дан падну два празника.

39. Цар Лав Мудри (+ 911.), син цара Василија, ученик патријарха Фотија, бавио се црквеним и религијозним ства-рима, оставивши доказа тиме, што је написао један славни< канон за Цветну недељу, који данас немамо у црквеним књигама, док се међутим његове стихире и данас поју у петак пред Цветном недељом. У триоду стихире на Лаза-реву суботу имају натпис творм?« цдра Лми; а у пентико-стару се цару Лаву приписује песма/узвишене садржине на Духове: Пр?идит« дмд?« триупоетаснолВ Еожктвв ПОКЛОНИЛ»СА.

Једанаест јеванђеоских стихира према броју васкрсних ју-тарњих јеванђелија такође су дело Лава Мудрог. Најпосле му се приписују и стихире 16. августа. У минеју имамо много тронара и стихира,1) које се приписују Византију, а пошто је цар Лав рођен у Византу, то се опће држи, да Византије није нико други, до ли цар Лав.1)

40. Симеон Метафраст, протосекретар царског двора, познати писац житија светих <| око 970.), написао је канон св. Марији Египћанки (1. априла), канон пресв. Вогородици

') Истор. овзорт.. . . стр. 377. •) Према другима иод Византијем не треба разумети дара Лава, него Лава

Схоластика из VII. в. (АМЗУ Ви^а;, 6 2хоХааижЦ), који ј е такође познат као пи-сац дивних песама. Испор. Г. Пападопудос, спом. д. стр. 162. и 261.

357

на Велики Петак на повечерију под именом Симеона Лого-тета, који је канон познат у нашем народу као: »Плач матере Божје«1) и многе молитве пре и после причешћа и пресв. Богородице и т. д.*)

41. Василије Пегариот, архиепископ Кесарије кападо-кијске, из X. столећа, написао је стихире у част св. Василија Великог, сједалНе 21. октобра, један канон на Вав^деније и један у спомен св. Николе.

42.Јован митрополит Евхаитски, зван и Мавропус (Ч&Х&УИЈС 6 Маорбтоос), живео у време цара Константина Мономаха (1042.—1055.). Напнсао је два канона за св. три Јерарха Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, један канон у част св. Иполита (30. јануара) и један у част пресв. Богородице, који читамо на богослужењу октоиха и то у среду на повечерју 2. и 6. гласа. Затим је св. Јован евхаитски написао канон анђелу чувару, који имамо и на крају часловца, а почиње речима Њвснта^лаго ХранитмА д8ши

. . . са акростихом Лггма по»о Т А , ^РАНИТМА <ис«го. ТкорЈнГе 1ша'нна жона\а Ч«рнон6жнаги>, каноне у част св. Теодора Тирона (17. фебруара) и још друге. Јован је исправио и минеј и исправивши предао га евхаитској цркви, одакле је без су-мр>е прешао и другим црквама.3)

Из предговора овог минеја види се, да тропари и кон-даци за све дане, саставл»ени до св. Јована Евхаитског сачињаваху мнОге књиге, и да Јован није изменио чин та-дањег минеја, него да је само одабрао најбоље стнари, при-мивши у минеј најлепше химне.4)

43. Христифор патриције и проконзул са.Митилене, први саветник двора, живео између 1000.—1050., написаоје осим анакреонтских песама духовне садржине, од којих је већина састављена у част разних светитеља и један канон, који се поје сирне недеље на јутрењу. О њему каже Крумбахер, да се може убројити међу најбоље византијске неснике.5)

*) Види српски превод овога канона од Л. Богдановића, Канои о распе)>у Господњем (плач Матере Божје), Источник, 1902. стр. 208.

' ) Историч. обаор-Б. . . стр. 382. *) Историч. обзортк . . р. 377. *) Исцор. 1ло А11аИи&, Бе НБгјв е1 гећив есс1е$1а»1јс18 бгаесогшн (ПзЗегиИо-

пев е1 ођвегтаИопез у а п а е Р а п в 1646. р. 79. е1 80. 1) К. Кгишбасћег, Оевсћ. Јег ћу/.ап(. 1Л11ега1иг... 2. ЛиПаде Мипсћеп

1897, р. 737.

259 15б>

44. Теодор Дука Ласкар од 1254.-1258. цар Никејски. У овом владару била је сједињена како љубав према науци тако и према побожности. Новци га предстанллју са крстом V десној а са књигом у левој руци. Силом покушао је да сузбије раскошан живот вели-каша у држави, оставивши забаву и распуштеност а обратИвши се озбиљним стварима. Оружјем и мудрим упранљањем зауставио је брзи пад царства, које се клонило пропасти. Пошто се разболео од те-шке болести. заменио је пурпур покајцичком ризом и умро је после годину дана у 36 години.1)

Између химни Теодора Дуке Ласкара познат је пеома леп канон пресн. Вогородици са тропарима и стихире о ублажењу неноља (који је издан у књизи монаха Агапија: 'АрартоХ&у ошхтгјр(а. 'Еуетпдосу 1641). Овај цар писао је и многе друге химне.*)

45. Иикифор Влемидис (Мхтјфбро? & ВХеррибтј?), санре-меник цара Теодора Дуке Ласкара.

На крају псалтира су т. зв. псалми за полијелеј. Са-стакљени су из стихова разних псалама за разне празнике, иза, и пре којих се поје величаније Спаситељу, Вогоро-дици и великим скетитељима. Ови псалми имају натпис: Полијелеј, дело Никифора Влемидиса, збирка из псалама на велике празнике и у спомен светих. Од њега имамо и један канон у јамбима у част св. великомученика Димитрија и многе јамбске песме у част св. Григорија Богослова ('Ах&-ХоитКа ~Љ ГртЈу^рсоу тбу З-еоХбуоу).8)

46. Григорије Синаит ( ј 1310.) написао је тропаре св. Тројици, који се читају после канона св. Тројици од Ми-трофана Смирнског; затим је написао један канон св. крсту и ск. оцима.4)

47. Лав Вардалис (ВарбаХ-Рј?), патриције, проконзул, про-тосекретар царски од 1328.—1341., написао је између осталог две стихире на Ваведеније и једну стихиру на празник ск. Јована Богослова. Исто тако написао је Лав Вардалис и један трактат о тропару.®)

48. Теодул Монах, према светском имену Тома Текара из Солуна. магистар и дворски оратор за цара Андроника (1282,—1320.).

•) Њ|Н. (., 05. и 1047. ' ) Нсторич. обзорт.. . . стр. 415. ») Нспор. К. Кгитћасћег, Спом. д. р. 448. *) Нсторич. обзорт.. . . стр. 453. *) Испор. Историч. обкорт. . . . стр. 439 и К. Кгит&асћег спом. д. р. 554.

Под именом "монаха Текара, саставио је за монах.е збирку мо-литава и несама које је делом сам саставио, делом изабрао из књпга старих автора. Садржина овог дела је: 1 Мисли отаца о појању и несмама (р. I—24); 2 Часловац са песмама (р. 28—41; 3 Песме св. Тројици (бруо; трмсбсхб;) (р. 42—90); 4 Стихире и молитве за аскете у све дане (р. 91—144); 5 Поука о аскетском чину (хзгстђ-ЗРЈац геер! х ј̂с Аахтјтос*)? 4хоХоо{Ка$); 6 Историју св. Писма. — Ова вбирка издапаца је много пута. Најпознатије је издан.е архиманд(»ита Григенција, Москва 1632.')

49. Никифор Калист Ксантоаул (Хсхкрбро? КАХлкко? 6 Еа^З-бтооХо?), син Калиста Ксантопула, из XIV. столећа. на-писао је чин за обновљење храма нресв. Вогородице у Цариграду, назван „живопрњмнии источникж", са синаксаром празника и са историјом 1фадње овог храма, који се чин врши у грч^кој цркви (има^о га и у слов. иентикОстару) V четнртак светле седмице. Исто тцко саставио је Никифор синаксаре од недеље Митара и Фарисеја до недеље свих светих; затим је написао. Коментар на стенена из октоиха 'Еррг^еСа е^ тои$ 'АуајЈаЗ-роис т^; 'Охтшт /̂ои (издао Кирпл Атанасиадес у ЈерусалиМу 1862.), у коме једна глана рас-правља о ипакоју (респонзији), кондаку, икосу и ексапости-лару. и најпосле протумачио је Космину песму: Чктн^ишВк) Х|р8в?л«х.. .*)

50. Филотеј, светогорски монах, касније архиепископ Ираклијски и најпосле цариградски натријарх ( | 1376 ), напи-сао је чин св. оцима, (16.. јулија) и један канон у част св. неликомученика Димитрија. Исто тако имамо молитве св. Филотеја, патријарха цариградсјсога, које се читају на ли-тији у време каквих опћих ненбља.

51. Никола Малаксос протопрезвитер нанплијгки из XV. столећа, написао је стихире у част св. Власија (11. фе-бруара), св. 40 мученика (9. марта), св. Јована (30. марта), св. апостола Андрије (30. нов.), на зачеће св. Ане (6. дек.) и других светитеља. У триоду прва стихира на малом вечерњу прве недеље великога поста такође је дело Ни-коле Малакса.*)

*) Натпис сласи: ВсјШоу ха>.оо|Цуоу ВтЈхарбц;, ј ј р ^ / о у то-3 хх1 Ј'>ха; *1{ вбЈау тЧс &п*риру»)Т01Ј ха1 48мир«тоЗ ТриИо;. Испор. Историч. обзорч.. . . стр. 4 И .

*) Испор. !ло АИаНив, Ое Ићп» е1 гећив есс1е»... р. 70 ,92 е1 113; Ои-Сап^е СНоаиагшт шеЈ . ОгаесИ. аррепд. р. 191. и К. Кгиткасћсг, слом. д. р. 292.

•) Филаретт. , Историч. обзорт. . . . стр. 461.

260

Црквено појање ипи репигијозна музика.1)

70. Историја црквеног појања и веза еа молитвом.

Литература. З а грчко црквено појање имамо исцрпну литературу наведену у К. Кгитбасћег, ОезсћЈсМе (Јег ћугапИтасћеп УМегаШг, стр. 698—600. — У делу V/. Сћпз1 е( М. Рагагиказ, Ап1ћо1ов1а ртаеса сагшшиш сћпзИапогит, говори се у предговору стр. СХ—СХХУ1 5е аг!е тизЈса ђугапИпа, с1е депепћиб е1 зсаћз тизјсае ћугапИпае, с1е ос!о 1оп'б (ђхрч) ти81С18, с!е поИз тиз1С18. — Исто тако имамо у делу Оакаг ПеЈзсћег, БЈе 8ра.1|;песћ18сће ТопвсћпП, ВегИп, 1904. стр. 1—16. наведена сва важнија дела до сада, која се баве византијском црквеном мувиком. — Најпосле треба овде да сиоменемо најновије радове професора музичке знаности на лајпцишком универзитету 1)г. РћО. е! Миз. Ниро Шетапп, Б1е ћугапИпЈзсће Мо1епзсћпЛ ј т 10. 1)18 16. Јаћгћип(1еП, ГеЈргЈк 1909. и б!и(ћеп гиг ћугапИшвсћеп МизЈк, ^ејргјд >915. — Код Руса ВИДИ литературу за црквену музику на стр 44. и 45. Проф. конверваторије Дим. Разумовскт осим дела наведеног на стр. 44. писао је Богослужебное п-ћше древнои хри-стјанскои церкви, Сап<1е1а (СегпаиИ, 1894). — 0 црквеном појању у српској цркви пвсали су Лавар Богдановић, Српско нравославно пјеније карловачко, (Српски Сион 1893. стр. 231, 248, и 366.), и Јован ЖивковиЛ, в. стр. 47.

У човечјој природи је, да изражава песмом како рели-гијозни осећај тако и свако одушевљење у радости и срећи, а песма са своје стране пријатно утиче на човечје расположење; стога су најстарији народи као: Египћани, Феничани, Грци и Римљани унели музику код својих жртава и религијозних

.свечаности, а у доба цветања, сјаја и славе њихових држава, имала је музика (песма и свирка) одличну улогу. Па и Је-вреји су поклањали велику пажњу вокалној и инструментал-ној музици и беше наставни предмет у пророчким Школама.

Израиљски народ чим је прешао преко црвенога мора, одмах је благодарио Богу радосном песмом, коју је певао Мојсије и сви синови израиљеви, а под водством Марије сестре Аронове, и тсор (лик) жена.*) Затим је Бог наредио, да се на јудејском богослужењу у извесне свечане дане употребе трубе.*) Но највише је на јудејском богослужењу унапредио музику цар Давид, који је поред појезије увео и музику у богослужење и који је по заповести Божјој уде-сио појачки лик да поје приликом свечаног жртвонања

' ) Овај ј е одељак израђен према радњи п р о ф . / . Живковић, Црквено појање. Богословски Гласник, кн>. IV. стр. 137. и да.ве.

•) Исх. 16, 1 - 2 1 . •) Бројевм 10, 10;,

134

псалме.') Установу цара Давида унапредио је још већма Соломон и одржала се до вавилонског ропстна.

У време вавилонског ропства умукнула је песма^ по ре-чима песника: Шкш та/нш копросишд ни па-кншш н<5с* ш сломгкх* л*ксн1И, и ксдшТи нЛсх п-кнш: коспоит« н4л(& © п&ши сКвнскнх*. Кдкш К0СП01/ИХ пНгснк гДнм и а з«д»ли ч8жд«и.(Пс. 136, 3 и 4.)

После обновљења храма унедена је музика опет у бо-гослужење*) и одржала се до краја јудејске државе, но није се никада више подигла до оног сјаја, који је имала за царева Давида и Соломона. Поближе податке о особинама и начину овог појања немамо. Једноставан монотон и мело-дичан ритам, са музикалном пратњом, при чему је вокална музика била главна, беше карактеристика јудејског појања.

Па ни хришћанско богослужење није могло бити без појања, тим пре што су први хришћани били већином из Јудеја који су на свом богослужењу били навтикнути на појање, што је употреба овога била освећена примером самог ИХриста, који је после тајне вечере појао") са сво-јим ученицима псалме Давидове,4) и тако увео појање пса-лама на хришћанском богослужењу.

Св. апостол, учећи верне како да удесе своје богослу-жење, наређује Ефесцима (5, 19) и Колошанима (3, 18) да поучавају један другога појањем псалама, химни и песама духовних, разумевајући под тим онб појање, које се упо-требљавало на богослужењу, а не друго. У посланици пак Коринћанима (I. Кор. 14, 40) прописује св. апостол и како да се поје: КСА кал»* влагооразно Д по чинб да кика'мтх, што даје основа тврдњи, да се и појање као саставни део бо-гослужења вршило по неком реду, који су' апостоли уста-новили. Оставши верна примеру ИХриста и прогшсима св. апостола, црква је увек сматрала појање као неопходни и врло важан саставни део хришћанскога богослужења.

Појање свештених песама стоји у најтешњој свези са молитвом. Црквене песме су по својој садржини такође врста молитава, но томе и црквене песме служе за израз побожних осећаја. Но док се то у молитви чини обичном

•) 1. Паралип. 16, 23, 5. ») Јездра 3, 10, Нем. 12, 27. »I Мат. 26, 30. «) Појане од Јудеја о Пасхи, т. ј . 112 . -117 . Испор. Ог. Уа1епИп ТћаШоЈег,

НапЉисћ Јег ка(ћ. ШигвЈк II. В(1. стр. 186.

*м

речју, у песми се иаводи музички. Уа то се песма редовио има одликовати поетским карактером (обележјем), јер пес-ииштво и музика иду једно с другим. Музика даје пес-ништву свечано рухо, снажи му иараз, појачава утвске и чини га пријатнвм до највише границе; све то у првом реду ради славе Вожје, а затим и ради назидада верних.

У пранославној се цркви употребљава само вокална (гласовна) муаика, појање, и то у такој мери, да нема ни једне црквене службе, која се не би спровађала цојањем.

71. Почетак вештачког појања. Кад је од Константина Великог сав црквени живот

пошао слободније напред, није могло заостати ни појање; прилике времена и потребе верних изазваше цркку, да и ово примакне већем савршенству. С једне стране то, што неки хриШћани осећаху потребу вештијег појања те по-чеше увлачити у цркву профане арије и театралност са неанабошких позорница и поклањати више пажње при-јатности звукова н&го смислу речи, а с друге стране јере-тици, н. пр. Арије, а особито Вардесан и Армоније, који вештим певањем мамише себи православне: дадоше повода св. оцима, да обрате више пажње усавршгвању црквеног појања, и да у овој ствари уведу погребан ред у цркву.

Задовољавајући тој потреби, црква пази, да се не удали јако од духа строгог простог појања; јер је знала, да вештина производи само онда потпуне утиске на посма-трача, нодиже и пита душу му, кад се уз сиољашњи склад (армонију) може разумети и унутрашња садржина јој, како би се појало и срцем и умом. Стога укоравајући хришћане који унесоше у цркву профане1) и театралне мелодије,

') АисИап! ћаес а<Јо!е«сеп1иН; аиЛап! ћј , ^шћив рм11еп(111п есс1еаја о№с>ит е*(: Бео поп »осе, ве<1 сог<1е сап(ап<1ит; пес ш (га^оесИагит т о г е т ртЦиг е( Гаисе« <1и1с) т е Ј Ј с а т т е соШпгепдав, и( т есс1ев1а (ћеа(га!ев то<1иН аи&ап(иг е( сапИса, вед јп Итоге е( ореге, јп вс1еп(1а вспр(игагит. — ЕиабН ШегопутI Соттеп1аг . ш Ер. а<1 Ерће*. Нћ. III. с. 6. код Мјрте, Ра(г. 1а( Т. 26. р. 862. — Исто тако ревнује у IV. столеКу егаоатска мон&х Памао протнв орофанах модулацвја. које се употребљавале на богослужењу у црквв са. Марка у Алекс&ндрији а опомии.е, да се не праве у цркви позоришне ецаце, • тако ј е између осталих св. Атанасије из Александрвје увидео потребу да се црквево појање ослободи од свега профаног, • да се оставе само јсдноставне • благе мелодије. Исђор. Аици-зНпиз СопГеввЈоп. и ћ . X. с. 33 (1Ј( ве реп( а<1 Уо1ир(а(ев а и п и т ) код МЈ^пе, Ра(г. 1а(. Т. 32. р. 800.

263

св. оци донуштају и уводе скромно вештачко нојање, какво приличи светости богослужења. Тако је .радио у Алексан-дрији св. Атанасије Велики, у Сирији св. Јеврем Сирски, у Кесарији св. Василије Велики, у Цариграду Св. Јован Злато-усти, св. Анатолије патријарх цариградски, св. Роман Мелод, св. Софроније патријарх јерусалимски, св. Андрија Критски, у Милану св. Амвросије и др. Да би ограничио самовољу незваних појаца, и да би се спречило уношење профаних мелодија у богослужење, наредио је лаодикијски сабор (343.), да осим канонички постављених појача, који на амвон узлазе и по књизи поју, нико други не сме појати у цркви;1) а Трулски сабор (692.) жели, да они који долазе у цркве ради певања, не употребљавају разуздану вику, да не при-нуђују природу на крике и да не извађају ништа што није сугласно и цркви прилично.') При таком стању било је потребно да се црквено иојање среди, доведе- у систем, да не буде подложно самовољним промемама. Ову је потребу задовољио и извршио сн. Јонан Дамаркин исправљањем и допуном октоиха, где је црквено појање средио по 8 гла-сова, и сваки глас тачно одредио. Но пре него што из-ложимо систем св. Јована Дамаскина, морамо споменути предрадње св. Амвросија и Григорија Двојеслова на пољу црквеног појања.

Теоретски развој осмогласија види се особито јасно из музичких радова св. Амвросија епископа Миланског (347.—397.) и св. Григорија Двојеслова, папе Римског (591—604.). Сн. Амвросије, да сачува своју паству од Ари-јеваца и ојача дух својих верних, установио је. да се поју химне и псалми по обичају источних цркава.*) То се појање оснивало на четири грчке диатонске скале или гласа : дор-ском (*/—<Т), фришком (е—е'), лидском (Ј—/1) и миксо-лидском ( & — с а тачно одређеним завршним тоном, кој>» беше најнижи дотичне скале (тоника) и доминантом, т. ј. звуком који служи за одисај и најчешће долази у мелодији. Након 200 година дода Амвросијевим лествицама (скалама) св. Григорије Двојеслов још четири (А—п иподорска, Н—ћ ипофришка, с—с' иполидска и <1—д.' ипомиксолидска),

') Правило 16. ») Правило 76. >) Ј Вознесенскаго, О п-ћуји вп> прав. церкви греч. востока, Кострома 1895.

стр. 60—62. — Испор. Обзорт., стр. 133.

265

те их је сад било осам, од којих се старе скале, Амвро-сијеве звале основне (автентичне) и обележавале се са непарним бројевима (1. 3. 5. 7.), а нове, Григоријеве, изве-дене (плагиалне), и означавале су се са парним бројевима (2 4. 6. 8.), а за назив додата им је напред речца бтед (под), дакле од дорски — иподорски, од лидски — иполидски и т. д. Ова је система сродна са неизмењивом лествицом или скалама старих Грка, а састављена је по већ опште уобичајеном источном осмогласију. Она служи и данас за основ појању у римокатоличкој цркви. На истоку у овом периоду још не беше строго и систематски утвр-ђеннх сталних црквених напева; ови су без т^ретске по-деле живели у устима народа, због чега појање у источној цркви и беше у понеким крајевима све до \ Ш. вог.. . из-ложено опасности старе злоупотребе од стране појаца, који се угледаху на позоришно певање.

72. Утврђвње напева у осам гласова у правовлавној источној

цркви. Највећа заслуга за уређење црквенога појања у пра-

вославној источној цркви припада без сумње св. Јовану Дамаскину, којим ночиње нов период у историји вештачког црквеног појања и који је својим делом т»ј$ рооотх^с1) оснивач грчког цркв. појања. Као први систематичар на богословском пољу, први је изложио у музичкој системи н старо осмогласије источне цркве. први је написао теорију црквеног појања на основу пентахорда с погледом на главне и изведене гласове (Јјх01 брФоС или кирСос и -ЈЈ̂ ое лХауСос или Рареф, а у границама диатонске лествице старих грчких певаца и у свези са осам старих лествица, којима аа-држа и њихове старе називе, и то главни гласови (горњи) су: фришки, лидски, миксолидски, дорски; а изведени (по-бочни, плагиални, доњи): иаофришки, иаолидски, иаомик-солидски и иаодорски. Ово су имена мелодија, према имену •народа код кога се употребљавале. Оваких мелодија било је код Грка много: дорска, еолска. јонска, лидска, фришка и т. д. Но већ пре Јована Дамаскина усталила се само четири главна

' ) Поред овог дела Јована Дамаскина, од важности ј е ва грчко појање т. ав. А-ролоМ-п);, непотпуна, анонимна радња, у којој ј е теоретски • практички део

грчке црквеие музике. Испор. К. Кгитћасћег, бевсћ. Д. Вух. 1ЛЦ., р. 698. - 599.

15б>

гласа са 4-своја побочна. Сваки главни глас стојао је у му-зичкој свези са својим нобочним оаначеним са ипб (бте4-под). Та међусобна свеза или боље зависност (плагиалност) побоч-нога гласа од главног сачувана је и у данашњим називима гласова у грчким црквеним књигама, где се • први глас зове КР^* <*•), ДРУГИ. ^хвро? ( ^ . р'.), трећи

трСхто? (^х- т'-)» четврти ^/о^ 8'.), пети •*Хау(о« лрбто« (^јх. иХ. или ~ &.), шести 1[Х.о1 бокаро; <<ЈХ« дХ. ил п • р.), седми (1опиз раугз, тешки, ду-боки), осми ^Х0^ лЛауб* тбгсартос ( ^ . лХ. или б').Ова срод-пост главних и изведених гласова, опажа се и у нашем по-јању. Н. пр. четврти глас почиње скоро исто као и осми и често бива да несигуран појац пређе из четнртог у '.ми глас. Антифонски четврти глас почиње као и осми.

зћ \ и седми глас показују такође сличност, и занршетци су ик. конгруентни. Први и пети почињу скоро једнако, н. пр. када се одпоје Хкалнт« Господа кси маАци.. Шта више сам текст песама у музички сродним гласонима је међу собом слг .ан и по садржини и по' изложењу. Као оченидан пример за ово могу послужити антифони на јутрењу. н. пр. 1. и 5. гласа и т д.

Могуће да је св. Јовану Дамаскину у музичком раду. кДо и у другим приликама помагао св. Козма Мајумски. Као практичну примену осмогласија исправио је и допунио многим новим песмама св. Јован Дамаскин октоих (8хтм, осам, и т̂ Х0?, глас) — осмогласник, у ком је музичним зна-цима ондашњега времена означио над текстом мелодије. Ови знаци били су прцо слова грчког алфавита. Касније се они знаци мењали и додавани су многи други који су означа-вали дужину слога, висину тона и т. д. Ови знаци се умно-жили, тако да је њихов број изпосио на стотине. Сваки оваки музички знак — неума, имао је своје име1). Да-маскинове су мелодије већ његови савременици високо ценили. Цариградски невци самог Јована назваше Зла-тострујним, Х Р њ е г о в е каноне прекраснима а сти-хире најскладнијима. Грчка црква га слави као свога

*) Имеаа • аначење омж неума види код ОзЈсаг П*1*сћег, Ше •рШвНесМасће ТопарћпА, ВеНш, 190*. етр. 17.

266

слаткопевца и велича га као пастира, који носи складну цитру, јаену као Давидова, па и данас пажљиво чувају његове мелодије.

Уведењем осмогласија добило је црквено појање пра-вилну једноликост у свиЛа црквама. Ограничено на средњу област тонова у обиму диатонског пентахорда, очишћено је појање од врло ниских (дубоких)и врло високих звукова и стрмих прелаза, а добило је скромност и умерену брзину те се кретало горе и доле у облику таласа.

Примањем само диатонске скале постале су мелоднје простије и лакше, ге доступније маси- народа. Хроматска и енхармоничка лествица напуштене су осим због 'тешкоће извађања још и зато, што су исте претежно употребљавали незнабошии у Позоришту и јеретици; што се њима изра-жанају страсни индивидуални светски осећаји, те су непри-кладни за изражакање побожних осећаја народа у -цркни. Искључењем њихоким добило је црквено појање обележје религиозне важности.

И с т о р и ј а ц р к к е н о г н о ј а њ а п о с л е в р е м е н а св. Ј о н а н а Д а м а с к и н а Иза времена св. Јовапа Дама-скина почеше цареви и патријарси да уводе у цркву уметничко појање, па шта кише покушаше да уведу појање са вишим и нижим тоновима у исто креме по одређеном такту. У ову сврху подигнуте су појачке школе, где се изучавало појање и где су се вежбали хорови,-који су изводили појање. У списку звања велике цари-градске цркве долазе за црквено појање ова звања: 1. протопсалт, 2. два доместика, 3. два примикирија, 4. архон кондака, б. канонарх и 6. проксим.1) Шта је била дужност ових, већ смо изложили (стр. 73. и 74.)

Од X. столећа кидимо у разним књигама велики број уметника - у црквеном појању и искусних композитора цр-кнених мелодија, као:

Нтена Доместик (Ктеу<4? бор1отАсо$), живео у време цара Лава Философа (886.-911.), био је по сведочанству цара Константина VII. Порфирогенита тако вешт у појању као нико у његово време.

') Испор. Ј 2ћ1$ћтап, ГМе ЗупоЈеп цпЈ Ер1вкора1-Ат1ег јп <Јег тог&еп1&п<1. Кг.сће, УПеп 1867, р. 168.

15б>

Јован Гликис ('1<о<4уут)€ 6 ГХохб?) протопсалт (X. стол.)'), написао је нравила за хирономију (данање такта руком) и мелодије за икосе и кондаке.*)

Јован Плусиадин (Тоб-т^ ПХооосабк]^) назван и Ку-кума, (Коохоираг). доместик (XI стол.), написао је за солун-ску цркву правила за појање псалама и мелодије за нојање полијелеја.8)

Панарет Пацадас (Па̂ <4ретос Пат^ба^) уметник у цркн. појању из XI. стол., познат као тумач грчке музичке теорије свога времена, затим син његов Георгије Доместик (Гешр-•ЈЧО? ДОЈХ&ШХО?) и Георгије Контоиетрис (Гешруиз? Коутотетр^с). Алације пише о последњој двојици да су били славни но-знакаоци музике у сноме нремену (XI. и XII. стол.). Они су ставили у ноте како црквене тако и профане мелодије.4)

Но најзнаменитији појац грчке цркве из времена после св. Јована Дамаскина и реформатор црквене музичке теорије је Јован Кукузел (ТОХ&УГ,? Б КоиххоиС^Е) рођен у Драчу (Оуггасћшш, Ђит&гго) у Албанији. По некима,6) живео је у II. полокини 12. столећа, а по другима6) тек у XV. веку. Због свог анђеобког гласа добио је име »анђеоски че-вач«, и леп глас беше узрок да је Јован Кукузел био примљен у двор у царску појачку школу. Својим изнан-редним напредовањем у уметности појања обратио је на оебе благонаклону пажњу цара и државних великаша, те ја ускоро постигао ранг доместика. Али пошто је волио усамљен живот, остани царски двор и прими се у лаври св. Горе, издајући се за пастира., да чува манастирскежозе. Дуго времена провео је Јован тако непознат, но када је неки усамљеник чуо његов изванредни глас, јавио је игуману лавре. Овај сазнавши за њега јави и цару, који на предлог игуманов остави Јована V његовој самоћи. Пошто му је

') Према Кгитћасћег-у (спом. д. р. 599) овај Јован Гликис иагледа да ј с идснтичан са цариградским патријархом истог имена, који је живео аа цара АнцронИка II. ( 1 2 8 3 - 1 3 2 8 ) .

%) Испор. Г«ир-Ј104 ПапоЛблоиАо;, 2иц?ола1 »1; тђ* (зтср!ач т^; пар' «**АГ,-оихзпх^; рооа<хђ(. 'КУ *А9Ф«ИГ 1890, р. 255.

») Испор. Г . Пааадоаулос, спом. д. р. 258. 4) Испор. 1.ео АИаИив, Пе Сеог^Ив е1 е о г и т всгЈрИв (Иа1г1ћа. Додатак код

Хроуоо) оиуЈрау)} Георгија Акрополита. Рнр1в 1651. р. 411. •) Испор. Истор. оба. стр. 418. и Г. Пааадоаулос, сном. п. р. 261. •) К. Кгитћасћег, счом. д. р. 599.

20И

дозкољепо било да остане у сн. Гори, Јопаи изабра нан мана-стира једно усамљено место, сагради ту себи Келију и проводио је време бакећи се духовним стнарима и нојањем. До данас се Јонан поштује у сн. Гори због свог чистог живота и због знања црквене музике. Оншнрни рукописи црквеног појања на ноте који се чувају у лаври Атонској,') доказују велики рад Кукузела у оној" уметности и оправ-давају потпуно славу, коју ужива у св. Гори и данас.*)

Рад Куузелон имамо само у рукописима. Најглавнији од ових р? а су две књиге, од којих су у првој црквене песме став..чсне на ноте, а у другој је теорија појања. Прва има наслон: Књига, у којсј је Вожјом Вољом цео ток црквених чинова, саставио мајстор, госиодин Јован Кукузел.') У овој су књизи у ноте стављене црквене песме од вечерња до краја литургије. Наслов друге књиге је : Псалтичка уметност и псалтички знаци са целом хирономијом и комнозицијом, саставио мајстор Јонан Кукузел.4)

Осим ова два главна дела споменућемо овде и она: 1. Тропари Богородици, дело господина Мануила Рамватиса, мелодија Кукузела;') 2. Анагратизме за целу годину уметника Јована Кукузела: 3. Кон-даци за целу гг. % дело Михаила Ананеотиса, исправно Јован Кукузел.6)

Кукузел ј е саставио и исправио мелодије за стихире, тропаре и кондаке и уопће за цело богослужење. Осим тога бавио се Кукузел и текстом песама, као што показују његова дела, и песмама писаним у прози дао је форму стихона, поделивши песму у једнаке делове. а нисао је и сам тропаре. Најпосле Кукузел је модифицирао и рефор-мирао музичке знаке, давши и тумачење њихово, утврђујући и доводећи тако у систему мелодије црквених песама.

*) Осим овога имамо манускрипте муаичких радова Кукузела у синодалној московској библиотеци, у дворској у Бечу и у државној у Минхену.

*) Испор. Историч. обаорт.. . . стр. 416. ») ВфХ(оу Ји* 9вф 4-[1ф л»р0.хоу - ф &ПО.ОЛЧ &х.о1оиМа.ч тт); ЈххА.Т)01аагис4)с

зиутахЗ»(звУ кар4 хоа МаГсгаро; хироЗ Чшачуои Коиххои^Хт). ' ) Т«ХУЂ фаЛихт) ха1 оираб« фаХихА ц»г4 ЈИШТ); ха! оиу»4О«о){,

1мч)8^уха кар4 МаГохоро; '1(иаууои Коиххои^Лт). •) Тропарш фаЛЗДшуа «[; гј]У веотбхо*, гиАцм хироО Мауоит)Х Ра^ктои. тб Н

|Ш.о« КоиххоиДО.Т). •) Ово аначи да ј е Кукузел исправио мелодију кондака сартављених од

Михаила Ананеотиса (М^ат)! 'Ауау«шттј{), синђела јерусалимског патријарха (IX. в.) поанатог са својих икоса и коидака. Испор. Г. Пааадоаулос, спом. д. р . 242.

26»

Неуме музичких знакова које употребљава Кукувел исте су, које употребљавају и стари појци, само су више комплициране. Два реда знакова изражавају код Кукуаела високе и ннске тонове; а са сједињавањем звакова хоће Кукузел да нзрази разне степене дизања и спуштања гласа, као и дужину тона. Мелодије Кукувелове беху тако увијене у модулације гласа. да су за израз ових прелаза гласа биле потребне комплициране ноте, због чега је Кукувел поред неких знакова ставио и кратка разјашњења.

Као што се види из дела Кукузелових, он је рефор-мирао грчку музикалну семиографију, и мада је ова у главном остала иста као и стара, наиме тако зване кукасте ноте или неуме, ипак је Кукузел умножио ове ноте, у многом погледу даоим је други вид, због чега су постале веомакомплициране.1)

Иза Јована Кукузела неговали су црквену музику и други уметпици, од којих су спомена достојни:

Ксенос из Короне (ЗДо? о КорЛтт];) протопсалт велвке цари-градске цркве из XIII. стол. Састанио је многе мелодије за црквене песме, од којих су најпознатије мелодије за „Свлтж, екЖтк, свАта 1'Дк е а к а ш д * . . и ' , 6 т»к-к (Цд8«тсл..

Јован Клада Ламаадариос (ЧОХХУУТЈ« КХабЛ; б Аацгсх&*рш«) из XIV. стол., разделио је с дозволом натријарха цариградског Матеја текст песама у полонине стихова и саставио је множину црквених мелодија за богослужење.

Мануил Вријеније (МауоиђХ Вриеууга?) из XIV. а бавно се тео-ријом црквене музике, саставивши 3 књиге 'АрцожхД, где даје тачна разјанш.ен.а о црквеној музици, узевши у одбраиу старе музичке теорије

Мануил Хрисафис Сшарији (МауоиђХ ХрооАртц о 4рх«К>{) из XV. стол. Саставио је правила за појање уопће и мелодије за појање Алилуја. И најпосле:

Георгије, ученик Мануила Хрисафиса и монах Герасим из XV. стол. Написали су мелодије за стихире, тропаре, ирмосе и екса-постлларе васкрсног јутрења.

Ноте старог појања сређеце од Кукузела а умножене од других грчких црквених појаца служиле су као норма за црквено иојање до почетка XIX. века.

Но ова музичка семиографија беше веома несанремена и тешка. Она не одређује тачнђ музичке тонове, него даје мање или више опће податке тако да је изнођење иесама зависило од вештине појца Зато покушаше нећ у XVII. столећу свештеник Валасије номофилакс велике цркве (Ва~ ХДосос Цреид ха1 уоцо̂ бХа̂ ) и Хризант патрпјарх јерусалим-ски, и касније (XVIII. стол.) протопсалти велике цркве Јо-

' ) Испор. Историческш обзорт> п-ћсноп-ћвцевт.. . . стр. 426—431.

271

ван и Данил и иза њих Петар Пелоаонезац (Н4хро; 6 11е-ХОКОУУ^ОСО;), да реформирају семиографију цркненог појаи.а, уводећи згоднију семиографију. Али пошто је и ова имала своје недостатке, предузеше у почетку прошлог века архи-јереј Хризонт прно епископ у Драчу, затим митронолит у Пруси 1843.), Григорије Протопсалт назван и Левит ^АкЛпјс) 1822.) и Хурмуз (Хоирро^о;) хартофилакс велике цариградске цркве (+ 1840.) исправку црквеног појања. које је било искнарено примањем турских модулација, и усавр-шење музичке семиографије.

Ова три знаменита појца саставила су нов систем му-зичке семиографије, изабравши из старе псалтике само по-требне ноте, одредивши знакове за тононе, такт за разие модулације гласа и раставне знаке за ток мелодије. Овај нон систем нсалтике апробиран и објакљен у Цариграду. при-мила је сва грчка пракослакна цркка и данас је у употреби.

78. Појање у православној словенскоЈ цркви. Слокени примикши цз Цариграда православну керу,

усвојили су од грчке цркке и црккено појање; могуће и ке-рокатно је, да су га међу њих пресадили баш сами свети апостоли Кирило и Методије. Осим природнога разлога го-нори за то и историја, која свсдочи, да је скети Кирило учећи науке у Цариграду, учио тамо и музику, која је сма-трана за припадност скаког образоканог чокека у Грчкој, и да су за његона жикота подунански Слокен« аојали свету литургију на слокенском језику1)- У прко доба је исто по-

јање морало бити можда истоветно с грчким, али свакако много ближе овом него у каснија нремена, кад су све више маха отимали народни моТиви, што је према практичним обичајима народа и времена, дало појању код појединих словенских племена и у поједиАим областима пространих словенских земаља посебно обележје за племе, покрајине и времена, но увек и снугде уз придржавање строја гласовне области и армонијскога основа византијске музике; стога и имају све мелодије пракосланних словеских народа потребну и цркви својстнену побожност и у стању су расположити дух за молитву у молилаца и нојца. Поред Словена при-мили су и Румуни појање грчке цркве.

•) ВознесенскШ, о. с. стр. 87.

15б>

74. Појање у српској цркви

0 појању у старој срнској цркви пије се сачукало по-требних података. Веронатно је, да је српски народ, који је вазда песми наклоњен био'1, у црккено, од Грка нримљено појање, врло рано уносио своје мотике, и тако кременом сгнорио „српско пјеније«, које је негонано у српским за-дужбинама, при архијерејским дкорокима,*) у. парохијским кукама, као прана народна својина'). Појање то прелазило је но слуху са старије генерације иобожних српских калу-ђера и скештеника на млађу. Непоуздано би било тнрдити, да срнски калуђери, који су прекрасно књиге писали и штампали, који су кизантијски жикопис и друге кештине култивирали, нису неговаши и црквену песму и богатили је српским мелодијама4).

Тешка времена, која је српски народ претрпети морао, нису истина годила развоју црквенога појања, напротин пречила су тај разкој, али га нису ни саским угушити моглаг-Стога, чим и кад гОд су се буре политичких непри-лика стишале, осетило је благодет те тишине и црккено појање, па ако је где недостајало српских појаца, донађани су и узимани за учитеље појања Грци, чиме се с једне стране одржавала свеза са грчким појањем, које је за време гоњења каткад и превагу узимало*), а с друге стране укр-штајем с истим српско усавршавало. Нема сумње да је српска црква већ у Пећској патријаршији имала своје лепо »осмогласно« и бар неку врсту »келиког пјенија«, које је «ри концу XVII. кека са сеобом под натријархом Арсенијем пренесено у Австрију*).

Јаснијих података о српском пјенију, има тек од по-•четка XVIII. нека амо; по њима "се истина не може знати

') У кондаку св. Јовану Деспоту (10. децембра) стојн да врлине светитеља позивају « т и СААГ«Л4#ННМИ ГА4СИ А П9*С*4|ДАТН И ^ М И И Д И А ^ г * П А Т Н А пи-Л.

*) У кондаку св. Арсенију архиеп. срп. (28. -окт.) описује се снститељ као ^АЗВМНШ 44Д« СГШК *ИТ4А, Ааик*«кх Х*ААЖ ^СТ*4МИ М Ш * Н I • мммсЛ...

•) У житију св. Стефана Дечанског пише како су му свештеници и сав народ изишли иа сусрет с литијом и п е с м о м; народна песма пак каже за ли-турги ју да се она поје.

4) Л. Богдановић, »Српско оравославно цјенцје Карловачко« у »Срп. Сиону« а а ' 1893. г., стр. 232.

•) Спом. д. •) Спом. д.

272

какве су мелодије онда биле, али они дају поуздану 'о-тврду, с какним се маром и успехом за исто старало.

Митрополит Мојсије Петровић1) »изволи се потрудиги, да и цркнено сланословије тече чино, устројено и бла о-.веино. Ради тога доведе из Свете Горе јеромонаха Ана лија искусна псалта (невца) и устроји у Београду грчку школу, из које је по времену узимао јуноше, које је псалт учио појати 110 грчкој псалмоди... И тако распространиишу се грчку пјенију свуда, преста српско пјеније сасвим,-да се данас*) једва где чује«.') У седници народнога сабора држаној 6. јунија 1780. иредложено је, да се ради веће славе Божје заведу школе,4) а у тестаменту свом вели ми-трополит Мојсије о школи, коју је пре неколико година отворио, »изт> коећ аше не философское учен1е постигли, то церковное, еже наипаче намт. подобаетв имћти, и ну-жденстввегБ, влико, и <п> самимт> мзв1Комт> нашимт>. понеже не точјго во учен1и вснкомт> потребант> намт> еств право-славнммв газћисБ тоМ, но излипшћ вт> иашеК церкви како нт-чтен1и тако и вт> пћнји во вснкИхт> развмћшћ церконнвтт,5) Кад је у Београду установљена тако звана Велика Школа, могуће је да је оданде пренесена поменута грчка школа*) за певце, јер

Митрополит Вићентије Јовановић7) издаје 1781. г. упу-ство своме викару, арадском епископу Исаији Антоновићу8),

') Ро1)«н у Бегечу у Бачкој 1677. год. посвећен 30. окт. 1709. аа дабробо-санског митрополата. 1713. прешао аа иктрополнта у Београд, 7. фебр. 1786. ааа -бран од српског сабора аа Карловачко-Београдског мвтрополита, умро 89. ј у -лија 1730.

') Т. ј. у доба Јовака РајиЧа, који ово • пише. ») Ј. Рајић, Историја катихизиса оравославних С р б а . у ц а р с м ш државама.

Иадање Панчевачко, стр. 22. — Испор. Боларић и Тајшановић, Српсио пјеиије кн>. II. глас 1) и Богдановић спом. д.

') Пешар Десиошовић, Школе Срба у Угарској и Хрватској, Крагујевац 1888. стр. 28.

•) Бољарић-Тајшановић спом. д. стр. Ш. •) По српским крајеввма беше у то доба доста грчких општина, нарочито

у варошима и варошицама. ') Иаабран 7. марта 1731., умро у Београду 6. јунија 1787. Једаа од иа ј -

нросвеКенијих црквених старешина, којих довде имадоше Србв. Иамеђу оеталжх ааслуга припада му • та, што се јако аауаимао аа школе и подигао латинска. училишта у Карловцима, Даљу и, Осеку. Исцор. — Пико-Пашловић, Срби у Угарској стр. 120. и П. Десаошовић, саом. д. стр. 31.

') Од г. 1746. епмкоп Вршачки, умро 1749.

273

да из пжоле, што се налази нри његоној резиденцији Кар-ловачкој изабере некоје ђаке на учење у резиденцију 1>ео-градску, и налаже му како ће управљати школама грчким и сланенским1) и певцима, који му се пошљу на учење од самога митрополита1).

Како је с пјенијем стојало у Србији 1733. год. види се из лзнештаја Максима Рајковића*), у ком н^води за неке свеиггецике »да знају аростачки појати*, за неке, да знају сраски појати«, а за неке »да незнају ништа појати«4). Но какво је било то српско нојање и у чему се разлико-вало од иростачког, није познато.

Срби у Аустро-Угарској као да су били у повољнијим приликама за неговање црквенога појања, а томе су много допринели богати Грци, који ту са српским народом поме-шано живл>аху и имађаху своје невце, од којих су српски певци могли појање научити6). Уз то се не да с разлогом порицати, да је сриско појање неговано још у нрвој српској иатријарашкој столици — Сент-Андрији и околним јој срп-ским манастирима") одмах по прелазу Срба у ове крајеве иод патријархом Арсенијем, а свакако и у осталим српским манастирима нарочито пак у патријарашкој лаври Круше-долу. Где је било учитеља, појали су у цркви они »само-гласице и подобија«7), те је појање неговано и у школама, ако је учитељ био добар појац").

Особити полет доби појање V српској цркви у Аустро-Угарској крајем XVIII. века, кад митрополит Стефан Стра-тимировић (1790.—1836.) отвори (1. фебр. 1794.) у Сремским Карловцима богословско училиште. Као велики љубитељ црквенога благољепија указиваше он знаоцима црквенога појања особите знаке свога благовољења. Внаменит појац беше ондашњи јеромонах манастира Крушедола Димитрије

') Које су походили Срби певци и спремали се да буду свештеници или учитељи у мсшовитим српско-грчким школама.

») П. Десаошовић, спом. д. стр. 28. и 29. *) Гласиик Срп. Уч. Друштва кн>. 66. 4) Боларић-Тајшановић, спом. д. стр. III. ») Д. Босдановић, спом. д стр. 232. и 233. *) То имађаше за оне крајеве моћна утецаја, чиЈе се деј(Тво опажашс и

касније, па се примећује у похвалном одушевљењу свештенства и народа Будим-ске дијецезе и данас.

1) П. Десиошовић, спом. д. стр. 10. •) 1ћ., стр. 248.

18

274

Крстић.1) Њега произведе митроподит Стратимироиић од проста калуђера на степен архимандрита и по^тави за на-стојатеља богате патријарашке лавре Крушедола. Када око 1797. године дође1) из манастира Грабовца у Карловце Ди-онисије Чуаићда учи богословију, изучи ту (приватно) и шест гимназијских разреда, те га због лепа му гласа и ве-штине у појању постави митрополит за (првог) професора појања у богословском училишту, у ком својству пОслужи седам година4). Држе, да је Чупић своје појање усавршио по Крстићу као старијем вештаку у црквеном поја+ву. То Чупићево појање било је врло отегнуто, зато га на жељу митрополитову кашње скрати Јерот^еј Мутибарић5), у ком се скраћеном облику употребљава до данашњега дана.

Већ за Чунићева професоровања постигла се у црквеном пјенију Карловачком извесна мера једноликости, а кашње и више, те се тако распрострло по свем околном Српству, камо су РОД доспели ученици Чупића и Мутибарића.

Карловачко пјеније, које се данас предаје са. катедара православних богословија: у Карловцима, Задру, Београду, Рељеву; препарандија: у Сомбору, Загребу, Горњем Кар-ловцу, Пакрацу, Петрињи, Осеку и др., и марљиво негује у обе српске гимназије у Карловцима и Новом Саду, као и на кр. реалкама и гимназијама, где постоји кагихета за православну веронауку, дели се на мало и велико. — Мало пјеније, које се негује мал' не у свакој српској основној школи — бар у извесним деловима — обухвата осмогласно самогласно (стихире на Гвеподи козз&ђр, на Хкалит«. дог-

•) Рођен у Ирагу око 1762. У СВОЈОЈ 12. или 13. гОдини доведен ј е у ман. Кру-шедо ва манастирског ђака . Старац Теофило, којему би предат за ђ а к а и послуж-ника, опавивши у њему особити дар и вољу з а црквено појање (ондашњи су се к&лу^ери ватицали ко Ке свог ђака боље васпитати), пошље га око 1776. или 7. неком грчком даскалу у Вановце (по другим вестима у Мишковце — даиас Су-ботиште) , да научи разговетно грчко пјеније. Исто ј е он касније но своме муаич-ком укусу дотеривао. Испор. Л. Богдановић, спом. д. стр. 248.

' ) Могуће по препоруци будимскога епископа Дионисија Поповића. *) Рођен у Сентандрији 6. септембра 1775., пострижен у маиастиру Гра-

бовцу 1793., рукоположен з а ђакона 1794., а 179&. з а јеромонаха. Године 1812. - постављси з а игумана манастира Јаска, а 1824. ман. Беочина, где ј е 1845. и умро.

*) Бољарић-Тајшановић, спом. д. стр. IV. *) Рођен 20. декембра 1799. у Г>егечу; пострижен у ман. Раковцу; био ј е

професор богословиЈе у Карловцима и Вршцу, а 1830. год. постаде архимандрит у Гргетегу; 10. дек. 1843. инсталиран з а далматинског еиископа; у марту 1853. уми-ровљен. умро 21. ј а н у а р а 1858. у Ср. Карловцима, а сарањен у ман. Гргетегу,

15б>

матике, јеванђеоске стихире, стихире на опелу и многе стихонне), аодобно (на Господи воззвах*, на Хмлип, на спхокн-к), антифонско (анти^ини недељни, с,тиховне сти-хире, катакасије, блажена, ирокимени, славословља, псалми) и троаарско (тропари, кондаци, богородични отпусни, гкдалнн, СКНЈТИИНН). О Н О је одмерено. пријатно, и, нри свем новећем обиму неких гласона,1) лако за изкађањв'.гласу ма које нрсте и са срнским народом тако срасло, да га је чути и кан цркке у радосним приликама домаћег жикота Србинока. — Велико је пјеније отегнуто. њим се ноју оне црккене песме, које су кратког текста, а радње, које се крше кад се оне иоју, дуге.*) а делом и такове којима се жели уке-личати скечаност богослужења.')

Пранославно срнско народно црквено појање у кише махока издакано је написано у ноте и уметнички обрађено и то било у један или дка гласа, било у четири за мешо-вити или мушки збор. Од раденика на овом нољу спомена су достојни:

Корнелије Станковић, (* 18. Авг. 1881. у Будиму, + 1865. у Будиму) компоновао је по нар. напеву литургију и издао под именом: Божествена литурГија за мешовити збор (1862—64). Иза Корнелија Станкокића остали су ови рукописи: 2 дела осмогласника потпуно спремљено за штампу, — Од Божића па до Духова за 4 гласа, — Тро-пари, славе, блажена, антифони и т. д. — Јутрење —. (Види Јавор, 1887.) — Гаврило Бољарић и Никола Тај-шановић, Српско иравославно пјеније по карловачком старом начину у ноте за један глас. Сарајево 1887. 1889. и 1891 1898. — Мита Тоиаловић, написао је у ноте литургију за два дечија гласа. — Тихомир Остојић, Старо карло-вачко пјеније у српској источној правослакној цркви, за меш. збор (литургија и празнично појањ^). — Ст. Ст. Мо-

•) Арије: тропарске 2. 4. 5. 6. и 7. антифонске 4. 5. (6.) и (7), те подобне 6 . гласа крећу се у простору од пет товова; тропарске пак 1., самОгласне 1. и 2., т е подобне 2. и 4. кондак 2. гласа крећу се у простору од 6 тонова; 7 тонова о б у х в а т а ј у : самогласна арв ја 4. гласа и антифоиска 8-гласа, самогласна 6-гласа, тропари , катавасије и блажени 8. гласа; 9 тонова: тропарска и самогласна 3. гласа , самогласна 6. и 8. гласа ; 10 тоиова бгажени 1. гласа.

') Као : причасни стихови, херувцмске песме, С*Хт%, А»м»си, Нии-к СИМ1, Кквсит«, Г«сп*дн п«мн*№, Т«"к Г«сп«ди, Н м*«нмтис«, Лмиик и др.

») Као : Бмг«с*»«А л«ш, Сједални већих празвика, 1'«1а 1 'к*<дм, Х*1ст«с« •ма#к>, Б»СК#1С«1« И др .

276

крањац, је са стручним и потребним анањем и разуме-вањем компоновао до сада за мешивити збор' најбољу ли-тургију у уметничкој форми. — Душан Котур саставио је литургију за мешовити збор, херунике и нричасна. — Петар Крстић саставио је литургију за мешовити збор, и многи други.

76. Извођење црквеног појања уопће. — Начини мелодичног појања и његово извађање посепце.

У време оснивања хришћанске цркве извођено је појање уопће или самољудским гласом, или гласом људским уз прат-њу музичких инструмената. Хришћани су на богослужењу из-водили појање само људским гласом, нрема примеру ИХриста и св. аиостола.1) Јудејима иак беше допуштено на богослуже-њу појање уз пратњу музичких инструмената, и то према ре-чима сн. отаца због несигурности, нискости духа и духонне немоћи њихоне, јер је Ног хтео показати своју трпељивост према њиховој слабости, да би се њихов слаб дух помоћу музике подигао до великих и кориснијих осећаЈа.

Вокално појање на хришћанском богослужењу било је унек везано са текстом, и то у првој цркви са текстом пса-лама, химни из СЗанета и најиосле са текстом духовних иесама, које саставише оци и учитељи НЗанета. Вокално појање сједињено са текстом песама, беше веома поучно (назидателно) за хришћане и вршило је дубок утецај на њих. Кл. Августин каже: »Признајем да је увођење појања у цркву неома корисно, особито ако се изводи чистим гласом и тоновима, који одгонарају речима«.")

У православној .источној цркни употребљава се до да-нас на богослужеЉу само вокално појање. дочим се у за-паднај цркви употребљавају на богослужењу поред вокал-ног појања и разни инструменти нарочито оргуље

Прве уметиички начињенс оргуље добио је на дар 757. г. франа-чки краљ Пипин од грчког цара Константина КсЈпронима. Према моделу ових ор!ул>а дао је начинити једне оргуље Карло Велики, и ноставио их је у Аахенску цркву ради употребе на богослужен.у. Од тог времена ншриле се ор|'уље полако и постепено ио катедралама и манастирима, и један сабор од 1242. год. каже о оргуљама, да СУ у то доба биле

•) Дел. 16, 25. >) А чаи$Ип(, СопОбмопит Нћ. X. с. 30

277

у вападној цркви већ у опћој употреби.') Од XIV. до XVIII. столећа усавршиле су се оргуље до облика, какав имамо данас. У току вре-мена догађале се злоупотребе, наиме на оргуљама се за време бого-служења свирале театралне пијесе, тако да је на тридентском сабору учињен п[»едло1', да употреба оргуља изостане, бар на св. литургији. Овај предлог није примљен, и сабор је апробирао употребу оргуља на бо1-ослужењу са нагласком, да су епископи дужни бринути се да се на оргуљама не изводе профане пијесе, којр се не слажу са достојанством богослужења. У папиној канели у Риму, т. зв. Сикстин-ској нема оргуља ни данас, него се у њој при богослужењу све пе-сме изводе само људским гласом. И многе протестантске секте имају оргуље V свом култу, као и западна римокатоличка црква.*)

У старој цркви појање су изводили или народ или за то постављени нарочити појци или псалти. Дужност појаца била је да почињу и воде појање. Пошто се песме умно-жанаху и пошто се при иојању није могао ред одржавати, то је лаодикијски сабор (15. кан.) наредио, да у цркви нико други не поје осим канонских појаца, који узлазе на амвон и ноју са мембране. Црквени појци појали су на св. литургији, на црквеним часовима, на погребу и другим ли-тургичким чиновима. Број појаца није био одређен. У време цара Јустинијана имала је цариградска црква св. Софије 25 појаца поред 100 разних чатаца, који су вршили и ду-жности појаца. Скуп појаца знао се страна или хор, а таквих хорова било је два: десни и леви хор. Сви црквени појци • сачињавали су школу појаца, које су постојале на истоку, и то у Цариграду већ за Теодосија Великог (379.—395.), ад*а западу у време Григорија Великог (I 604.), који је основао у Риму појачку школу, која је постојала још 300 година носле смрти свога оснинача.

А сами начини мелодичног аојања у праносланној цркви беху и јесу и данас ови:

1. Први начин мелодичног појања је унисоно, наиме нојање изводи цео скуп у исто време једним истим гласом. Тако су славнли Бога Павле и Сила у Тамници. У неким црквама употребљавао се овај начин само у извесна вре-мена и код изнесних псалама. О овој врсти појања гонори

') Испор. СопсПшт ас1 уа11ет — ОшсЈошз сар. VI. код НагДиШ Ас1а СопсЛ. Г VII. Рапв 1714. со1. 349.

•) Види: У/еПег ипЈ №11?$ К1гсћеп1ех1соп 2. АиП. 9. В<1. р. 1 0 4 3 ; / А. ВШепт, ПепкшПгсКцкеНеп (1ег сћп»1. ка1ћ. Кјгсће. 4 В. I. Тћ. 1838. р. 145. и 1. Ш/1, сном. д. р. 256

5278

св. Василије Велики када каже: »У свитање дана сви јед-иим гласом, једним устима и једним срдем приносе Господу псалам испонедања«.1) А св. Јован Златоусти упоређујући своје време са аностолским, каже: »Некада је појао скуп једним гласом на једном месту, као што и ми чинимо сада на овај празник«.*)

2. Друки начин црквеног мелодичног појања је про-тиван првом, наиме један аојац аоје, а цела црква га слуша. 0 овом начину појања говори Касијан8) да је биа у употреби код египатских монаха. Исто тако употребља-вао се овај начин у јерусалимским и палестанским црквама. Св. Кирило Јерусалимски у својим катихезама говорећи о псалмима никада не каже »као што сте га или као што смо га отневали«, него увек «као што сте га чули да је отпеван«.

В. Трећи начин мелодичног црквеног појања је рес-аонзорни. Састоји се у томе да један отпоје нешто, а други после њега настављају појање. те му .гако као одговарају. Ово одговарање је двојако. Или је нојац отпојао један стих псалма а кор је поновио последње речи овога стиха, или су чланови хора на све стихове псалма одговарали за-вршним речима првога стиха псалма, што су Грци звали бтагЈхеТу или бтеахобеи* (биссшеге). Први начин спомињу Апо-столске' Установе овим речима: » . . . После читања ночиње један да поје псалме Давидове, а народ одговара крајеве стихова«.4) 0 другом начину спомиње св. Атанасије. који каже, да је, када наваљиваху на цркву Аријевци, заповедио да ђакон поје псалам, а народ је одговарао са: Мкш во в*кк* лилостк «ги>. Ово појање није изводио само један појац него цео хор или један део хора, а цео народ у цркви је одговарао.

4. Четврти начин мелодичног црквеног појања је анти-фонски (види стр. 220.—221.).

Извађање црквених песама. Црквено иојање нема самосталног значења, као што га има светско невање, н. пр.

') ВахИшз, Ер. 207. аЈ с1ег1соб ^еосаевапечзев: Т/5гј бЈиДарробатЈе. лаут«; хо-.чгЈ, и>{ 46 4УО; АТБРАТОГ, ха1 ХТЈУ ЈЈороХо^АМОЈ ],аХрА>ч 4уа-Чр4рооо1 хф Кир((р (МЈкпе, Ра1г. »г. Т. XXXII. р. 764.).

Јоапмз Сћгу50з(01П1 1п Е;> I. а<1 Сог. Нош. 36. (Мдае , Ра1г. (гг. Т. 55. р. 521.). *) Јоаптз Саззгат Т)о соепоИогиш ЈпвШиИв 1Љ. II. с. 12. (М^пе, 1>а1г. 1а1.

49. р. 102). «) Сопв1. Др. 1. II с. 37.

279

концертно, већ потчињено; није му дакле снрха показати виши степен музичке вештине, већ има да послужи као средство за иараз побожних религиозних осећаја оних који се* моЈЈе, и у ту сврху мора представити црквени текст јасно и разумљиво. Према тој намени мора се ОЖЈ донекле ограничити и у погледу музичког склопа мелОдији. и у изражавању и извађању истих.

I. Музички склои не сме сметати ноучном обележју црквених песама; с тога мора мелодија бити примењена мисли и саставу текста, да би се исти могао схватити; мора се одликовати величанственом простотом, ириродношћу, важ-. ношћу, умереношћу, каква приличи светости службе. Ра-зумљивости смета понављање слогова и речи без свезе <н. пр. да ноаш Ал ПОЖМШЛА«Т* ; начало/И* н ваа - Ј - начааолш и кластГм; паотк прн 4- плотк пр1«а«Ли и т. д.) као и наглашавање полуво-кала (п. и р. н. пр. мвпшагосА у великом „Гаас* Господ«нк") а консонаната по готову (њ пр. ПОПЈЈДЗДНСТВЈНМИ у великом Духовском сједалну). Вогослужбеној светости не одговарају сувише вештачки спојеви тонова и ефектни прелази међу истима, претерано појачање или изумирање гласа, јака брзина, уопште ефекти и извијања који приличе светском певању. Искључујући црквеном појању несвојствене мело-дије, црква не забрањује умерено вештачко изражавање мелодија љупко и пријатно уху. Вештачко нојање буди у онима који се моле мисао и молитвене осећаје, а пријатност је особина лепог појања те не искључује украшавање ме-лодија до извесне границе. Ово важи особи^ч) за оне песме, у којима се садржи не само молитва и духовно назидање већ и радосна свечаносг усном&не догађа!ја нашега спа-сења и историје цркве (н. пр. на велике празнике, и сва-кидашње песме у најважнијим свеп1теним радњама, н. пр. о малом и великом входу и т. д. или иокајни и тужни вапаји скрушенога духа н. пр. На р-кка\х вав1аонских*...; ПокаАША №в«рзи <ии двсри.... Со свАТк1Л4И. .., Косп-квЛм стрј* сти ТВОА. . . и т. д.) У овом смислу негује црква поред нај-природнијег унисоног појања (у један глас) и хармо-нично (у више гласова), но под извесним условима, а наиме: да има одређен, величанствен и спокојан карактер, да се речи разговетно чују, да појци у хору (лику) .исте' слогове истодобно изговарају, да се употребљавају увек кон-сонантни акорди.

281

II. Израз и разноликост црккених мелодија сходно цељи цркненога појања не постизава се разноврсним ве-штачким шаренилом, извијањем и силним ефекг,има који карактеришу светско иевање; па ипак се не може тврдити, да је црквено појање монотоно, или томе слично. Израз и разноликост добива црквено појање:

а.) Мешањем појања са читањем. чиме се даје одисај и појцима и онима који се моле.1)

б.) Распоредом гласова, који се по црквеном уставу употребљавају по одређеним столповима.*) У току црквене године (са изузетком Педесетнице) изређају се столпови до шест пута.5) Глас почиње нечерњем уочи недеље и зове се владајући или НЛСТОАЦЈЖ ИЛИ недељни за сву седми-цу. По њему се равнају и многе друге црквене несме, за које устав прописује, да се поју к* ПРНЛВЧНКШЖСА глас* ОСМОГЛДСНИКЈ, кх глЈсх ДН.а, во гдас* настоАЦЈ?и, Когороднч(н& гласл и т. д.

в.) Мешањем владајућег гласа са гласом који доноси минеј; иојањем сталних песама на богослужењу ;*) одме-њивањем недељнога гласа сродномузикалним (изведени.м, плагиалним), разноликошћу меподија једног те истог гласа (самогласан, подобан, тропарски), разноликошћу напена или бржим појањем истих према свечаности дана, нојањем једне песме у више гласова,5) и најпосле појањем појединих делова неких песама разним гласовима у бројном или сродно-музикалном реду.6)

') Тако мешан.е проаисују већ Апостоаске Установе (кп>. 3. гл. 57.): »Нска ч а т а ц чита па средини абора иа књиге . . . ., а после два читања . . . . нека когод поје псалме Давидове, а народ нека гласно понавл-а крајсве стихова » У 17. пра-вилу Лаодикијскога сабора прописује се: »Не треба на богослужбеним аборовима псалмс сједињанати један с другим, већ после свакога псалма нека се чита« Стога се у црквеном уставу и црквеним књигама потамко раз ј аит .ава , шта и кад треСа читати, шта и кад појати.

*) Столп се састоји из осам гласова који се један аа другим испоју дд оса.м неде.Ба.

») Први почин.е у прву недељу Ачостолскога поста, други после св. Или.је, трећи после Крстова дне. четврти у Божићни пост, пети посдо Вогојавл,ења и шести у 1!елнки пост.

4 ) Н . Пр . С«"КТ| ТИ)(1И, Б03В|»4мН0& и т . д . 5) Н. ир. Гвгиодв коззк^х.. . Д* ЛспрЛкнтел..., стихови иа Госн»лн и ни

Хилнп. Нелпко славослонИ.је, 11р«ллг»сло»»и . . и др. поју се на свих осам гдасова. Господн помнлКн и Оминх поју се ирема врсти богослужаља тако!)в различиго и т. д.

") 11. пр. Когонлч^лкннмх млнокшнма и др.

15б>

г.) Разноврсним склоном појаца, т. ј. да ли поје сав народ (Хао() или кор (/оро;, лик) и разним начином појања (унисоно, антифоно. и т. д.).

д.) Употребом понеких иачина вештачког извађања, као: из свег гласа, к»д1гд̂ ени>, Гог1е), ВИШИМ, понишим и нај-нишим гласом,1) но не прелазећи у дерање; тихо (рјапо и р1ап1зз1шо), али да га нерни чују; аолако (1еп1о или зиз1епи1о) но да не умори ни појце ни слушаоце, дакле не прелазећи границе; високо, аолако и ео сдадкол^нТсм*

(подједнако).*) ђ.) Пажњом на правилан ритам, т. ј. дељењем мелодиЈе

ирема смислу текста, и умесном интонацијом (нагласком) истих делова, ирема мисли песника.

III У погледу извођења црквених мелодија црква пе захтева од појца гехничког и нисоког музичког образовања, ни вештачке способности, на ни особита гласа, већ захтева пре свега веру, нобожно расположење, сређење мисли и живот хришћански; па тек онда јасноћу и чистоћу гласа и дакако разумевање текста и појање истога побожно, пажљиво, умно (пријатно) и складно. Да би тим захтевима задовољио, црквени је појац дужан чувати своје здравље и органе за пенање; а кад иоје мора нојати разумно (раз-говетно) у природним границзма дотичнога гласа којем припада, служећи се природним даром свога гласа, без смерања на празну славу и сујету усиљавањем гласа (Ра1-зеИе), цојући не само мелодију већ и текст, дакле: А,Ц*мт> и оулом*,*) пазећи на нагласак речи и величину нота. на мелодичне гласовне паузе (да њима не раздвоји речи, које стоје у граматичкој свезиЈ, на одисаје (да их не меће у по речи или где не треба), и снагда пристојно и побожно; не да истиче себе и свој глас, већ смисао текста, и никако не пропраћајући појање каквим телесним покре-тима (лунањем ногама, климањем главом, ширењем руку и томе слично).

') Тако н. пр. за Кллжжн. . . у велики пост стоји у Тииикону, да иХ ноју два лика ил<гл4сни', а на занршетку ои лнкл <ош1дш«с« •квп-к согллгни поктх кисшнмк ГДЉОМК Номлнн Господн. . ., Н П̂КИ МЈСШНЛМ ГЛЛСОМХ. Номлнн н!сх ИлЛДМКО. . . И кисшнмх ИОМАНН н̂ СХ Склтин. . .

') Н. пр. С| Ж1НИК> грддјтх. . . вгдј сл1кн1н оучмнци. . . ») I. Кор. Н . 15.

282

Читање Светога Пнсма. 76. Читањв Светога Писма на богослужењу.

Обичај читања Светог Писма на богослужењу иидимо још код Јудеја. Већ је Мојсије установио да се суботом- чита закон. 1-е је своје нетокњижијђ разделио према броју субота у години у т. зв. иараше. Кад су се појавиле нове све-штене књиге, читало се и из њих. После Вавилонског роп-ства иостадоше синагоге нарочита места, где се суботом читало Свето Писмо, и од то доба није тај обичај прекидан ни у време ИХриста (Лук. 4, 16. 17.) и апостола (Дела 13,15; 15, 21) Сав закон био је у сврху литургичког читања у суботе преко године подељен на 54 велике параше. Свакој суботној параши додавало се изабрано читање из пророка, које се звало хафтара (отпуштање). И тако су Јудеји још до обра-ћања у хришћанство били познати с овим саставним делом богослужења и његовој сврси. Овај је обичај јудејске цркве прешао у хришћанску тим пре, што су ову потоњу у први мах сачињавали поглавито Јудеји, који су били навикли на богослужењу слушати реч Вожју и који су већ познавали и чували старозаветни канон. — У НЗавету дао је по-вода првим хришћанима да прихвате овај део богослу-жења пример ИХриста. Зна се, да је сам ИХристос читао свештене књиге у Назаретској синагози1.) Свети апостол Павле, увиђајући потребу читања СПисма на богослу-жењу, и сам га је читао и својим следбеницима заповедао да га читају (II. Тим. 3, 16. 17). У почетку сс .итало у хришћанској цркви из Светога Писми СЗавета (Дела 15, 21. 13, 27. Рим 8, 4 II Петр. 1. 19. 20.), но течајем времена додадоше хришћани и новозаветне књиге — јеванђелија и апостоле. Тако снети агтостол Павле заповеда солунћкој цркви, да његову посланицу нрочита свој светој браћи (I. Сол. 5, 27); а тако исто захтева и од Колошана, да када се његова посланица прочита код њих, нека гледају да се прочита и у Лаодикијској нркви, а написано Лаоди-кијској цркви, да се прочита и код њих. (Кол. 4, 16). Према том захтеву апостолову уважавали су и употребља-вали су први хришћани његове посланице и друге књиге НЗавета исто тако, као и оне СЗавета.

») Лук. 4, 16. 17.

А ношто је богослужење апостолског времена постало као норма за богослужење каснијих времена, то је сигурно, да се СПисмо читало на богослужењу у времену иза апо-стола, о чему имамо много сведоцаба. Тако каже св. Јустин Мученик описујући богослужење свога времена: >У г. зв. дан недеље сакупљамо се сни из села и из градова на једно место. и докле год време допусти, читамо* усиомене апостола и списе пророка«.1) Читање СПисма како Сгарог тако и НЗавета потврђује и Тертулијан *) а нарочито Апо-столске Установе,3) које набрајају поједине књиге из Старог и НЗавета, из којих се чита на богослужењу. -IIа и у свима ста-ријим литургијама означено је да се на њима чита Сп. Писмо.

Врој читања није био свугде једнак. Обично се узимала два читања. једно из Старог а друго из НЗавета, негде опет три, а негде и четири дблом из Старог делом из НЗавета.4)

Оно што је према до сада реченом био црквени оби чај, потврђено је од сабора као закон. Тако прописује лао-дикијски сабор 59. каноном, да у цркни не приличи гово-рити неосвећене псалме нити читати неканонске (лхауб^.отх) књиге, које нису примљене у канон, него с&мо канонске књиге Новога и СЗавета. А 60. канон набраја канонске књиге оба завета.4)

Библијско читање зове се амхуусоо .̂ 1есћо; одсеци чи-тања ашучшоцхта или ауауусбое^ или лермолаС, код Јевреја параше. Име перикопе употребљавало се за читање СЗавета, па је и касније остало ово име за црквена читања.*)

77. Цељ читања Светога Писма на богоелуже&у.

Свето Писмо се чита на богослужењу како због по-учног карактера богослужења, тако и због ноучне садржине самога Светог ГЈисма. Свети апостол Павле тврди, да ВГАКФ писдни БогодЗхновжне и поисзно встк ко оучснн«, ко ШБЛИЧЕНИО,

') ЈизНп МаП. Аро1о?. I. рго С ћ т Ц а т з с. 67. (МЈ?пе, Ра1г. Т. 6. р. 430.) *) ТегГи11шп1 Хјђег Је а п 1 т а с. 9. (Мј(ше, Ра1г. 1а1. Т. II. р. 701.) Испор. и

Аро1о§еИсив аЈу . ^еп1ев с. 39. (Мј^пе, Ра1г. 1а1. Т. 1. р. 532.). ') Сопв1. Аров[. I. II. с. 51. *) Испор. Кииријан, Ерјв1. 33. и 34. (М^пе, Ра1г. 1а1. Т. 4. р. 328. и 332.),

ТеПиШап. АЈ ихогеш Нћ. II. с. 6. (М1епе, Ра1г. !а1. Т. 1 р. 1411.) и Оп#еп., Соп1га Се1зит Нћ. III. с. 45. (М^пе , Ра1г. «г. Т. 9. р. 677).

Ј) Испор. и 33. кан. картагинског сабора од 318. год. «) Испор /. Ш/1, спом д. р. 309.

к о нсп(мкдјн?м, к « И4казан1к>, еж» к * иракд-к (Ц. Т и м . В, 1 6 ) . П о томе је главна сврха читању Светога Писма на богеслужењу назидање и аоука. Тој сврси подједнако служе свештене књиге и Старога и НЗавета, као дна осповна откринења и домостроја спасењЈ« човечјега рода. Нрве зато, што сликају приирему људског рода за спасење, а друге зато, што излажу науку и историју о Искупитељу, и искупљењу. Отуда је јасно зашто су свети апостоли сваки пут у богослужбеним зборовима поучавали верне о Христу распетом, па исту поуку и науку и писмено излагали, кад је због распро-страњености јеванђелија не могоше предати усмено. У једном и другом случају користили су се старозаветним списима. Погледом на ово је за цркву апостолскога доба и усмена нропрвед светих аностола о ИХристу и Његовим делима била оно исто, што је за нас Свето Писмо, које је за нас то исто што и апостолска проповед, само стављена на писмено. С те ће стране учењу аностолском, које су слу-шали први хришћани (Дела 11, 42) одговараги не само данашње проповедање речи Божје, него и читање исте на богослужењу. Поред поменуте гланне.цељи не малу нажност и.мају и друге. Читањем светога писма на богослужењу има се наиме а) показати да се суштина хришћанскога бого-служења оснива на Светоме Писму и да богослужење целе црквене године има за основу живот Исуса Христа и његово учење; б) очигледно представити јединство и зајед-ницу верних са ИХристом и в) изразити чуство нобож-ности и ноштонања самом Светом Писму као неизмењивој речи Божјој.

78 . Р а е п о р е д ч и т а њ а из к њ и г а С в е т о г а Писмв. 1 )

Свети апостоли су се у погледу читања Светога Писма на богослужењу држали јеврејског обичаја, те су хришћа-нима из Јевреја читали и тумачили из закона (тер1хопа{, аа-раше) и пророка (хафтаре, с1пл1бзЈопеб — јер се читаху пред завршетак богослужења) оне одељке, на које су ови већ отпре навикли били; а за хришћане из незнабоштва беше оставл>ен избор увиђавности црквене погланице, који се са своје стране обазирао на потребе слушалаца, на зах-теве времена или обележје празничнога до!'ађаја и прилика

') Види Лебедеп, сиом. д. стр. 71.

2 8 6

нремена.') Тако потраја до IV. нека. 1}да1Ч)дарећи тој оба-зривости почиње се још у најстарија времена стварати неки ред у избору места за читање из Светога Писма; отуда се од IV. века у многим црквама може наћи указа о одељцима из Светога Писма, који се имају читати у одређене дане и празнике. 'Гако свети Јован Златоусти нрепоручује снојим слушаоцима да нрочитају код куће јеванђелије, које ће се у недељу читати у цркви, но томе би у Златоустово доба већ била позната зачала за недеље и празнике. У афри-кански.м се цркнама-, по сведоџби блажепог Августина, чи-тала дела аностолска после Ускрса; по истоме се нрва четнр дана Пасхе читала јеванђеоска историја о Христову васкрсењу.5) Мо снедоџби Оригеповој читала се у њеЈ-оно доба страсне седмице књига Јова и о Јони, најприклад-није за те дане, када они који посте и уздржавају се страдају таЈсо рећи као и Јон, и иду за Христом, не би ли се, прошавши страшна његона страдања, удосго-јили дочекати и сланни Његов Ускрс.') У источним се црквама по уставу читало у дан страдања Спасителлва> т. ј. на Велики Петак оно, што се односи Његону Крсту, а на Велику Суботу исгорија о Ње1Ч)ву страдању, смрти и погребу; на Ускрс се читала историја о васкрсењу, а сваки следећи дан оно, што се у који и догодило. ^ дане педе-сетнице читала се књига Дела Апостолских, јер чудеса апо-стола, о којима се у ЈНОЈ говори, служе за доказ истИне о васкрсу Христову.

У V. столећу (458.) ноделио је александријски ђакои Кнталије Дела Апостолека, посланице апостола Панла и саборне носланице за употребу V александријекој цркви на 56 одсека. према броју недеља у години. убројивши овде и 1\лавна четири годишња празника.4) Исто тако су поде-љена и читања из јеванђелија.4) Тако је учинила и азијска

») ТћаЊо/ег, II 87. ') Аиј>ц$Нт, 1п ЈоаппЈз еуапгсИит ТгасгаЈив VI. сар. 1. (МЈ^пе 1'а1г 1а(.

Т. 35. р 1 •) Испор. Опцепк. НогшНа Ле Пћг^ вапсИ Јов и Атћгови Ер'|в1 20 МагсеШпае

Јогогј (М|рпе 1'а1г. 1а(. Т. 16. р. 998.) *) Према повијем мишл>еи>у иодедио је у сврху литурсичког читан.а ННавет

у перикопе још пре 400 год. Евагрије ил Понта (+ иаа И»>.) Ниди Сазр Кеп? Оге^огу, ТехИспИк Је«, пеиеп Т|'«1атеп(» 1. В.1 1>'1ргјр 1902. р Н7Н.

Нспор /. Ш/1. 1л1'..Г(.чк. 2. ВЈ. р. 311.

287

цркна. Оми одсеци беху »еома дуги. и код Енталија у јед-ном читању беху 4, 5 и 6 данашњих глана.')

Начело, које је хтишћанска црква у иогледу читања Светога Писма од вајкада чу вала. наиме: да одељци стсје У с.вези са успоменом, коју црква освежава, и временом службе, у пуној је енази у иравославној цркви и данас. ГЈрема томе имају одељци из Светога Писма, који се на богослужењу читају, ове називе:

1. Катизме. 'Гако се зову одељци у псалтиру. Има их свега двадесет; читају се снаки дан на нечерњу (но једна) и јутрењу (ио две или три), а уз часни пост и на часовима. Ред им ночиње у суботу у очи Томине недеље на вечерњу а завршује вечерњем велике среде. и читају се тако, да се у току сцаке седмице прочитају једаред, у велики пост пак седмично дваред.*) За време успомене страдања Христа Спа-•ситеља и светковине Шегова светла васкрса, т. ј. од Вели-ког Чегвртка па до Томине Недеље катизме се на богослу-жењу не читају. Реч катизма значи седење, али не зато, као да би се за време њихова читања смело седети, — јер се неки делови катизме и данас зову антифони који се поју одређеним гласом, а неке се катизме деле на статије (отЛ-оес;, »(аћопез = стојање) — већ зато, што је иза катизама до-лазило чтеније, за време којега се у старо доба смело се-дети, а седало се ради слушања чтенија или поуке тек за тропара, који се поју иза катизама, па се и зову гкдаанн. Статије катизама зову се и славама; свака катизма има три славе.

2. Паримеји <тсаро:{па, прича). То су одељци, који се узимају већином из Светога Писма СЗавета, а читају се но-главито на великом нечерњу празника с бденијем или по-лијелејем после входа. те на свакидашњем вечерњу поне-дељком. уторком, средом, четвртком, и петком великога пос.та и на 1. и 6. часу истога; загим на јутрењу велике суботе, приликом великога освећеЊа воде, на неким мол-банима') и на малом вечерњу сирне недеље. петка и су-боте ако у ове потоње дане падне Сретеније.4) Ови одељци

' ) Псиор. Јоћ. 1*еопћ. Ни%, Ееш1еНипр ш <Не КсћпПепМев Кеиеп Тек1ашепи 1. Тћ. 4. АиП. $1и((<;аг1 ипд ТаШпЈгеп 1847. р. 150. и даље.

*) Ред читаља. катанама на богослуисењу изложен је у псалтиру. ') ПособЈе, стр. 821 *) Ц>. стр. 219. и 549

15б>

Снетога Нисма добили су сноје име отуда, што се у њима већином прикривено — као у причама — показује ва-жност празника или службе. Због важности прича, пра-образа или пророштва, који се у њима садрже, руска и грчка цркна имају их у засебној књизи (паримебникт,). Па-римеји светима једног лика или чина јесу једни те исти; стога је у типику каткад назначена књига и глава, која се има читати, а каткад стоји н. пр. само: ЧТ«М!А три пршодоБннч<ск(А (11. јануара) или Ч Т Ж ! А три скАтитвдкскТА (27. јануара).

3. Зачала. Овим се именом зову одељци, на какве су нодељени јеванђелије и апостол, разумевајући под првим јеванђедија четири јеванђелиста, а под другим: дела апо-столска, седам посланица саборних и четрнаест посланица апостола Навла. Читање зачала из апостола и јеванђелија је света црква тако распоредила, да се у току године прочита цело јеванђелије и апостол, одредивши зачала како за сваки дан преко године (ЧТЈНИ РАДОКО«, или бмггмм А апостод* дн(1, тако и за нарочите дане.

Ред читања редовних зачала из јеванђелија јесте овај: Снето јеванђелије од Јована П О Ч И Њ Р првим даном Ускрса на литургији- и чита се кроз сву педесетницу, т. ј. до Духова, са изузетком три дана.1) Свето јеванђелије од Матеја чита се од духовског понедељника па до петка по Крстову дну.*) Свето јеванђелије од Луке чита се од по-недељника по Крстову дну до недеље сиропусне,*) од које почиње засебан низ зачала изабраних сходно великоме посту са изузетком оних седмичних дана, у које се чита

*) Трећи дан Ускрса чита се 113. зачало од Луке, у недељу Мироносица — 69. зачало од Марка, и на Снасов дан — 114. зачало од Луке.

*) Речима: »до петка по Крстову дну« обележава се рок, пре кога се никад не завршује читање суботних и недељнах аачала из Јеваиђелија од Матеје. Но ие значи да се т а ј ред има прекинути. Ако Ускрс наиме падне доцније, наставља <е читање поменутих • иза петка по Крстову диу док се не сврши (Пособје, стр. 411., Николајевић, стр . 262.). Ако пак иза 17 недеље недостане јеванђелија (апо-стола), — а може • недостати највише за пет седмичних дана —, чита се з а тих пет дана из јеванђелија од Матеја по униђавности онога, КОЈИ чита

*) ЛебедевЂ, стр. 71. Ако од 32. недеље па до иедеље Митара и Фарисеја недостане седмичних зачала , одброје се зачала од седмице месопусне до неделл по Богојављењу унатраг; а за недсљу може недостати само једно аачало и онда се пред Закејевим (зач. 94. од Луке) чита јевавђелије. о Хананејци м Матеја <вач. 62.). ПособЈе стр. 414. и 415. Николајевић, Вел. Типик, стр. 265. и 266.

288

свето јеванђелије од Марка. Свето јеванђелије од Марка чита се у седмичне дане (понедељак, уторак, среда, чс-твр-так и петак) од 11. до 17. недеље,- затим у номенуте дане од 29. недеље до неликога поста, и у суботе и недеље ве-ликога поста.1) — Недељом на јутрењу читају се такозвана васкрсна јеванђелија, којих је на броју једанаест и сачи-њанају посебан „етолп*"1) јутрењих јеванђелија, а узета су из свих јеванђелиста;") садржина им је нак историја о ва-скрсењу Христону и јављању Љегову мироносицама и уче-ницимгС. Њихов ред почиње са недељом свих светих и по-навља се непрекидно сваких П недеља, неких 6 иута у години.4) — Читање зачала из апостола иде упоредо са зачалима јеванђелијама, и то: у педесетници се прочитају Дела Аиостолска (уз јеванђелије од Јована), но педесетници се нрочитају посланице свегог апостола Павла (уз јеван-ђелија: Матеја, Луке и Марка, и у суботе и недеље од 31. недеље до сирне). У остале дане од 31 недеље до четвртка сирне седмице читају се саборне посланице.

Посебна зачала апостола и јеванђелија читају се: а) у неке суботе и недеље које стоје у скези са изнесним ве-ликим Хрнстовим празницима, и које би се могле назвати санезнима, наиме у суботу н недељу иред Крстов-даном и но Крстону дну, пред Кожићем и" по Кожићу, пред Бого-јављењем и ио Богојављењу; б) у недељу нраотаца (друга пред Божићем) и у недељу отаца (седма по Пасхи, око 16. јулија и око 11. октобра); в) на Христбве и Богородичине

•) 11<>с»б11-, стр. 416. Николајетћ, Вел. Тип стр. 266. Ј) Налпи ст*«п да јс се у типику целом ниау рсдовнах аамала ј еванђелија

и ач1>стола. — Пособјс, стр. 417. ' ) Јгдно ил Матеја. 2 из Марка, 3 ии Луке а 5 иа Јована. ') ТаПлица столпова јутрењих недел>них јеванђелија у свеаи са столпо-

вима гласа : Глас С т о л Л 0 в и ј у т р е н . и х ј е в а н ђ е Л И Ј а

1. II. III. IV. V VI. 1 . 2. 10. 7. 4. 1. 9 2. з 11. 8. 5. 2. 10. 3 4. 1 . 9. 6 , 3. 11. 4. 5. 2. 10. 7. 4 1 .

5. 6. 3. 11. 8. 5. 2. 6 7. 4. 1 . 9. 6. 8. 7. 8. 5. 2 10 7. 4. 8. 9 6 ' 3 11 8. 5

доба године почин.е који столн. види стр. 280. прим. 3.

празнике и некојих светитеља; г) на нразнике светитеља уопште (пророка, апостола, и т. д.) и д) напослетку на слут жбама, које се свршавају по извесним случајевима и по потребама хришћана (н. пр. на крштењу, погребу и т. д.). Та посебна зачала су сасним прикладна за оне случајеве и светковине, за које су одређена.

Више пута се читају два па и три апостола и јеванђе-лија, и онда редовна зачала аностола долазе „аоД зачалом) т. ј. чита се са првим апостолом односно јеванђелијем каојед-но зачало, а на треће место долази зачало посебно као друго.

Општа правила о реду, којим се читају апостоли и јеванђелија, код којих је два или три у један дан, јесу ово: У седмичне дане (осим суботе) и у суботе од недеље Ми-тара и Фарисеја до недеље свих светих чита се прво ре-довни апостол и јеванђелије па онда светом. Слично томе и на оданкја Богородичних празника чита се прво редовно затим Богородичино. У суботе пак од недеље свих све-тих чита се апостол и јеванђелије прво светом а после ре-довни дневнћ. — У недеље има првенство све васкрсно; с тога се чита прво недељни апостол и јеванђелије а за овима светом.*) У савезне суботе и недеље, осим богојављен-ских, чита се апостол и јеванђелије прво тих субота одно-сно недеља, затим редовни под зачало и напослетку светом или Богородици. У недеље светих Отаца у јулију и октобру чита се прво редовни апостол и јеванђелије, а затим оцима.')

Каткад се редовни апостол и јеванђелије не читају, и то: 'На велике празнике Христове, ма у који седмични дан нали; у недељу праотаца и у недељу пред Божић; не читају се редов-на зачала ни на празнике Богородичине, Светитељске, хра-мовне светих, и у дане -светих који имају бденије, ако исти падну у који седмични дан осим недел>е; но ако падну у неде-љу, читају се на литургији4) и недељна и празнична з & ч а л а -

<) Н. пр. у суботу пред Божићем прописује т и п и к : чтА 1в4ст*м, м*жд» сВспбт* и#и> Рожд4ст««мж Х>1сто»м1 в уАдх »одх злч!>о: б »отомх п л т Ј г « ( м * п * Тмсожд« А к и т и и д и . У недељу пред Крстовданом: "гг» «»<жд« »игКл!« жд-кли »МДХ

БоздмжМиих А »Адх аодх з*ч!л*, т*ж» Богородици. На прааник мале Госпојине: ч т и и нрвждв тд-кди •оздтжшћми, тАм *кдх (т. ј . под вачало), "ОС1МХ Бого^дицм.

•) Недељом апостол • јеванђеЈ1ије оаначавају се каткад дотичним г#асом. Тако се може наћи: «рок(м«нх, ЈПОСТОАХ, и №игг1*к гласа.

») Пособ1е, стр. 423 , - 426. 4) На Богородичне праанике и храмовне светих читају се на јутрењу с а м о

јеванђелија тих празннка а васкрсна изостају. 19

Неки пут се иреносе замала на чруги дан ; тако: кад се светкују два светитеља. који сваки има своје зачало, прочитају се редовна зачала дан пр^ ') Лко се самах снет-ковина којег светитеља или историјског догађаја преноси на који други дан, то бива и са зачалима.2)

79. Начин читања Светога Писма на богослужењу и обреди, ко.ји се том приликом врше.

Света православна црква одликује читање Светога Пнсма на богослужењу неким особинама, којнма даје израза својем поштовању према речи Божјој. 'Ге се особине састоје у на-чину читања и у обредима, који се ириликом чита>ва врше.

а.) Свето Писмо се на богослужењу у православној цркви, за разлику од сваког другог читања. чита узвишеним гласом, иолако, јасно, разговетно и побожно, а и на распев (рецитативно). Читање псалама за невницом, и паримеја је простије: а читање апостола и јеванђелија узвишеније. Обичај, одликовати Сг.ето Писмо и самим начином читања, постојао је још код Јудеја и био је знак унажења Светога Писма. Тај обичај служаше за пример са истим побудама и хришћанској цркви. То се види из илраза који се налазе код црквених нисаца, да се јеванђелије наиме чита или поје, V коју су сврху од IV. нека почели иросодијским знацима у тексту апостола и јеванђелија. обележавати где треба гласом дићи или спустити.8)

Ваља и то на уму имати, да је света црква наредила, да Свето Писмо имају читати нарочити степени клира—чаци, који се појављују већ у време Тертулијана и Кипријана,4) а

0 Пособје, стр. 424. • •) Николајевић, Велики Тии. стр. 269. Испор. и стр. 121. 0 читању је-

ванђелија види такође Николајевић, Вел. Типик, стр. 261: 0 читању св. Јеванђе-лија и Апостола по руско-словенским Јеванђелнјама, и расправе: Димишрије Руварац, 0 читању јеванђеља у недеље на служби преко целе године. Земун, 1888. Оцењено у Истини 1888. г. стр. 285. 0 прекобројним недељама в читању јеван-ђеља ниди расправе и полемику Димишрија Руварца и Свешозара Нинића Шакрака у Гласу Истине 1888. Д. Руварац, 0 читању јеванђеља в апостола у недјеље, но грчком јеванђелистару. Источник 1894. стр 29. Д. Руварац, 0 читању јеванђеља и апостола у недељу, по грчком јеванђелистару. Срп. Сион 1894. стр. 7. и 21.

') Споменика са нотама у апостолу и јеванђелију има тек од XII. в. Испор. ВознесенскШ, стр. 5.

«) РгоШ, Г,Нигк:е Јег Цге! ег»1еп сНпеПкћеп Јаћгћипс1ег1е. ТОћтреп, 1870. I, 192. СмирновЂ, Богослужете хрјсгјанское со нрсмени апостоловт. до IV. в-ђка. КЈев-н 1879. стр. 201.

10» 1

читање јеванђелија спадало је у дужност ђаконима, презви-терима и епископима.

б.) Обреди, који се пре читања, за време и после чи-тања Светога Писма на богослужнњу врше, јесу ово:

Пре но што ће се Свето Писмо читати, установила је цркна нарочиту нрипрему, којом побуђује слушаоце да по-божно пазе на реч Божју, пред паримејима и апостолом: п(н-м8др«етк, т. ј. велика мудрост коју ће одмах чути и Конлммг, т. ј. пазимо.1) Пред јеванђелијем • Пр«<м«дростк, лростн, оуслк1ШИ(Ик СКАТ4ГШ в в а н г м Г А . /Иирх вскмх,*) на што верни одговарају: А д8хв«и тво»л|8, и, чувши име јеван-ђелија из којег ће се читати, усрдно прослављају Господа, чије ће речи слушати, ускликом Слава т«к*к Господи, саава т«к"к, којој прослави следи позин Конаил*. Само читање, иза позива Еонднди почиње речма: Такш гдагоа«тг Господк (код читања из СВавета), Р«ч« Господк, Ео вр«А1А оно (пред читањем јеванђелија), Ео днн бнм, БратТ«, Еозак>ва«нГи (код читања из апостола). То се по тумачењу Златоустога чини зато, да би слушаоци ценили не онога који чита, већ онога који кроз њега говори. После читања апостола благосиља архијереј (а ако нлга нема — јереј) чаца, по-дељујући му мир речма Жир* ти, нашто појци отпоју Лааи« д$1а*,) а после јеванђелија благосиља уз речи: Жир* ти клл-гов-кстввкци/иВ, на штр појци поју еаа'ва т«в«к Господи, саава т«в«к.4) Речи Лир* вркд«* изговарао је и изговара редовно епиокоп, а ако овога не беше најстарији (началствујући) презвитер.

Поменути припремни и пропратни возгласи су врло дав-нашњи. 0 њиховој употреби је наћи потврде у најстаријих отаца и учитеља црквених.

За време читања јеванђелија се по обичају право-славне цркве држе запаљене свеће. Овај је обичај примљен од старозаветне цркве, у којој су гореле свеће, кад се читао закон.*) Најстарији доказ о томе обичају као и о његову значењу у хришћанској цркви налази се код

•) Златоусти бес. 19. на Д>ћнн. •) Кипријан, посл. 34. Саб. картаг. (397) прав. 4. •) Златоусти, бес. 52. о цркви. 4) На вел. Петак на јутрењу, иа вечерњу. и на вел. суботу на јутрењу пак:

С«Ји А*дг*тцгки1м ттмм^ Г4смдн. ») Исх. 27, 20. 21.

2У2

Јеронима.1) По његову тумачењу ппле се скеће при чи-тању јенанђелија, да се покаже радост цркве, која се удостојила да чује реч Божју,8) и да се материјалном (тварном) светлошћу престави она духовна светлост, о којој

.говори псалмопевац: Ок»ктилник* ногддм жонлја здкон* ткои, И СК^КТ* СТ(ЗА<И* Д10НЛ»Х.8) *

Кад се на богослужењу Свето Писме чита, од најкада се па и данас у православној цркви стоји. Исидор Пе-лусиот ( | 434.) вели, да је, кад се отвори часно јеванђелије, устајао и енископ, као да долази сам Христос, и тиме је показивао на присутност самога Госиода.4) У Александриј-ској цркви је, по сведоџби Созомена,4) јерарх — по свој прилини због старачке слабости, — за време читања Све-тога Писма, иа и јеванђелија, седео.

Проповед. 80. Проповед на богослужењу, и међусобни одношај.

Какву намену има проповед на богослужењу и како је у многострукој вези проповед са богослужењем, и како је неопходна проповед на богослужењу, изложили смо кад је била реч о сврси богослужења. Према тамо реченом има проповед да послужи унутрашњој религији, и као орган савести и религиозно-моралног живота опћине. ГЈрема томе је проповед не само потребна на богослужењу, него је она битни део богбслужења, само богослужење.

Богослужење православне цркве има сврху да одржава и шири хришћанску веру, дух и живот, и ова се сврха остварава помоћу проповеди. Проповед је најзгоднија уста-нова за одржавање, стварање, оживљавање и исправљање знања хришћанског закона и религијозно моралног живота, она је најзгоднија установа за прбпагирање религије, њених истина, нрописа и истинитога духа њеног, и тако је она најзнаменитија установа људска, јер када се хришћанска проповедничка дужност врши увек и свуда са тачношћу

*) АС1У. УЈ(Г1ЈАПНПТ с . 3 —

*) У свима се источиим црквама пред читањем јеванђслија пале свеће м а и.сунце сијало, но не аато, да се свећама р^стера тама, већ у знак радости и свечаности. АЈу. У ^ П а п И и т с. 7.

') Пс. 118, 106. ' ) Ап. Уст. књ. II. гл. 57. 5) 11181. есс1. I. VIII. с. 19.

293

у ИСТИНИТОМ духу, тада се неће међу људима никада из-губити знање истиците религије и дух морала.

Затим проповед је на богослужењу и зато, да спреми за достојно вршење богослужења. Јер истинито хришћанско мољење може се само тада замислити, ако се врши према истинитом знању, и када је резултат у вери просвећеног знања, о Богу и о нашем одношају нрема Богу. Према томе проповед је потребна за богослужење, јер она је елеменат који расветљује и ноучава о богослужењу.

Па не само да је пропонед у овом одношају потребе према богослужењу, него и богослужење номаже и уна-пређује проповед. У молитвама, песмама и другим облицима богослужења понавља се непрестано сећање главног учења хришћанске вере и живота. Да би пак проповед била примљена у срце слушалаца, потребне су принремне ли-турглчке радње. Ове су молитва, на коју се нодсећа V уводу проповс-ди, затим знак крста. и т. д.

Из овога излази да је не само проповед потребна за богослужење, него и богослужење за проповед. н да нро-повед саада у битни организам богослужења, и да у овом организму треба да заузима одлично место.

Но иако треба истаћи велику важност проиоведи и њену апсолутну нотребу на богослужењу, то се инак пе може тврдити _ да је проповед кулминациона тачка или центар богослужења, него ову сачињавају благодатни да-рови које иримамо у богослужењу. као што смо то изло-жили код сакраменталне сврхе богослужења.

На питање када и колико иута треба да ,се ироиоведа на богослулсењу одговарамо: када је год могуће, наиме када потреба захтева. Но норед свега тога не може се тврдити, да с.е Погослужење или поједине радње овога не могу без проповеди ирншти. II у по-гледу проиоведи треба да постоји у интерееу религије и реда у цркви одређена норма, зато је дрква и донела позитивне одредбе у овом погледу, налажући ово: »Треба да нредстојници цркава •сваки дан а особито у дане Господње, ноучанају сав клир и народ речима благочастија, изабирајући из божанственога писма мисли и расуђивања о истини«...') Дакле у недељне и празничке дане тражи се као дужност од црквених органа да проноведају реч Божју. Но и осим ових дана има и других прилика у животу цркве и верних, када је проповед потребна, наиме чри разним обредима: крштења. венчања, погреба и т. д. При овим литургичким обредима захтева се проповед, да би се учесницима показао значај радњи, и да би се спре-

') 19. кан. VI. васељ. сабора.

294

мили достојио извршење н.ихово, и да би се повећала свенаност и слава једног празнпка. Па често и свакидашље прилике цркве ц појединаца захтевају др-лсање проаоведи за постигнуће какве год сврхе. Према томс проповед се не налаже безусловно и код сваке литургичке радп.е кно дужност, нв!'0 се тражи Аило позитивним законом, било природоМ ствари у оне дане и код оних светих радња и нарочитих догађаја у животу хришкана, који су према својој природи неома згодни з.° постизаван.е сврхе б01'0служен.а уопће и проповеди посебно.

81. Црквена проповед у првии вековима. Када посмотримо нрононед у првим вековима цркее,

видећемо да и праксом и новитивним наредбама одговара изложеним погледима и да је цркна у првим вековима према овим погледима посветила проповеди особиту пажњу.

Већ код Јудеја беху у употреби не само религијозна предавања, него се са овима спајаху литургички обреди у ужем смислу речи, наиме молитна и појање. 0 овом оби-чају говори често Св. Писмо НЗавета. ИХристос ц сами апостоли употребљаиаху у почетку такове прилике да про-поведају.') Чим су проповеђу и делима ИХриста и апостола почеле да се образују хришћанске опћине, спојила се са хришћанским богослужењем и проповед*), и као што је установа св. тајне евхаристије била пропраћена проповеђу ИХриста о узвишеним особииама царства Вожјег, исто тако видимо и у апостолском богослужењу ироповед у вези са евхаристичким богослужењем.*)

И непосредно после апостолског времена имамо сведо-џаба о непрестаној уиотреби проповеди, о вези пропо-веди са библијским читањем и о нроповеди на богослужењу. Према Јустину Мученику у недељне дане држала се про-повед после читања библије и претходила је жртви и причешћу.*) Исто тако се сиомиње проповед н то у вези са библијским читањем на богрслужењу у Апостолским Установама.6) Тертулијан говори са нагласком о проповеди и о њеним благословеним плодовима, о значају проповеди и о вези њеној са св. Писмом и са богослужењем.6) Исто

') Лук. 16; Мат. 4, 23. 13. 54, Дел. 13, 15 и дп. •) Дад. 20, 7; I Кор. 14, 1. ») Дел. 20, 7. •) Ји&Ип. МаП. Лро1ор1а 1. рто СћпвНапЈв с. 67. ») Сопв1. Аров1. 1. II. с. 51; види и: 1. VIII. с. 19. •) ТеПиИшм Аро1о@е()сив а<1у. (?еп1ев с. 39. (М^пе, Ра1г. 1а1. Т. I. р. 532).

15б>

тако говори о ироповеди и св. Кипријан.1) Од IV. столећа и на-рочито од Константина Великог, када је црквени живот добио моћна полета, кадасу се дизале величанствене цркве. видимо да се проповеди посвећивала велика пажња, иошто се реч Во-жја слободно могла проповедати. У овом времеиу јављају се је-дан* за другим корифеји у црквеном беседништву, који увек изазивају дивљење и који остадоше као узори за сва времена. У ове бројимо св. Атанасија, св. Јефрема, св. Василија Великог, св. Григорија Назијанзина, св. Григорија Ниског, св. Кирила Јерусалимског, св. Јована Златоустог. св. Кирила Александриј-ског, у источној цркви, а у западној цркви: св. Амвросија, бл. Августина, Петра Хризолога, св. Григорија Великог.

И у овом времену је проиовед у вези са богослужењем. Каткад се држаху на једном религијозном скупу више пре-давања или боље речено о једном предмегу говораху многи.') Исто тако држаху у један исти дан ноједини проноведници више проноведи као н: пр. Јован Златоусти у Дариграду. У свечано време од Пасхе до Духоџа нроповедало се у источној цркви сваки дан, а исто тако се нроповедало сваки дан у време великог поста, као што то видимо из омилија св. Јована Златоустог, св. Амвросија, бл. Августина. Врло често се проповедало у источној цркви на дан муче-ника, исповедника, као и у нарочитим приликама, као што су освећење новог храма и дан храмовне славе.

Колика је важност давана проповеди видимо осим иа досад реченог.и из нојединих сведоџаба св. отаца. Тако каже св. Јован Златоусти између осталог: >-Чиме је победио Павле Јудеје у Дамаску ? Зашто га слуша Дирнисије Атински?' Зашто га упоређују Ликаонци са Меркуром? Збо? снаге његова беседништва. Зато треба епископ да. има разум, искуство и снагу речи. Ко не уме да поучава како треба, нека се не лаћа ове службе«.1) Св. оци оштро коре оне који занемарују слушање проповеди,4) и екскомуницирају оне који без важног разлога занемарују ироповед.6)

Проповед је сачињанала у старој цркви крај литургије оглашених.

») арпам Ер18(. X. аЈ Маг(угев е1 СопГеввогев (М1?пе, Ра(г. 1а(. Т. 4. р. 261.) ') Сопв(. ароз(. 1. II. с. 61. *) Јоаппез Сћгузоз(отиз, Ре васегдоИо Г. IV. п. 7 (М1([пе Ра(г. рг. Т. 48. р. 669). «) Огееог. N02.. Ога(. II. Аро1о(?е(Јса (Мјрпе, Ра(п Сг. Т. 35. р. 497.) ») Види 21. кан. IV. картагинског сабора.

82. Иесто проповеди. Изложили смо да је проповед или проповедање речи

Божје било у тесној вези са читањем Св. Писма, и да је до-лазило непосредно иза овога. Тако треба да је и данас. Место проповеди непосредно носле чи- ања Св. Писма -оснива се на историји, а за То говоре и унутрашњи разлози. Јер када проповед долази непосредно иза читања Св. Писма, држимо се старе праксе. Интерес хришћана за разјашњење онога што је читано већи је када обично долази тумачење иза читања, него када се остави за после; исто тако. када проповед долази непосредно после читања св. јеванђелија, изгледа уистину као наставак Христове поуке. Но ипак иако је све ово добро образложено, ипак из овог се не може казати, да проповед мора ово место заузети и да ефекат богослужења и проповеди зависи од ове околности. Јер баш напротив може да се јави -потреба. да се баш препоручи афомена места проповеди на богослужењу. Тако се у неким црквама држи нроновед после речи „Еонли<м*, стал стк1л«х", а у другима после иричешћа свештеника, а опет у другим после заамвоне молитве. Проповед непо-средно после читања сн. Писма препоручује се, јер је ово место одређено историјом, ираксом и унутрашњим разлозима као најзгодније. Но ако говоре важни разлози за друго место, то се ироповед може преместити и на друго место, само се мора проновед као саставни део богослужења увек на св. литургији држати.

Оп&и, небитни (пропратни) заједничги облици појединих богослужења.1)

83. Подела важност и потреба ових облика.

Опћи, небитни (пропратни) заједнички облици поједи-них богослужења или символичке радње јесу: крсно знамење, свештенички благослов, полаган.е руку, положај верних на богослужењу, уздизање руку и скрштање на груди, покри-вање и огкривање главе, окретање лица према истоку, св.

"иољубац (целивање), умиван.е руку, кађење и осветлење.

') Код нас о овоме: Древност уиотребљаван.а и символичко значење спо-л>ашн,их знакова и радњи при молитви. [1ревод с руског иа »Руководство длн се.и.скихт, пастмреп« г. 180-2. Ор. ">. 6. и 9. Превео Ђуро Т. МарковиН бсгослов. Сриски Снон, 1894. стр. 115, 129, 147, 163, 393 и 4-01.

297

Ови опћи облици за једнички појединим богослужењима потпомажу достојно вршење богослужења, дају његовим божанским и духовним моментима потпун израз, задовоља-вају биће и природу човека, манифестуЈу унутрашњу ње-гову диспозицију, подижу је, и зато су ови облици ча бо-гослужењу не само важни него и потребни.

84. Знамење часнога крста.

Сви литургички чинови и све молитве у православној цркви почињу и свршава ју знаком крста, који чине како присутни на богослужењу, тако и извршиоци богослужења.

Ради осењивања знамењем часнога крста привије се мали прст и мезимац десне руке к длану, а остала три т. ј. палац, кажипут и велики саставе се уједно врховима равно, те се „тако састав.1 енн три прста десне руке метну на чело и рекне ко НМА ОТЦД, посвећујућн Богу свој ум, затим на нрса — А Смнд, посвећујући Му своје жел.е, затим на десно раме и преносећи на лево — Л свлтЛг«* ДВЈСЛ, поеве-ћујући Му свс»ју снагу, и прекрстивши се тако рекне се Лмннк.

0 знамењу часнога крста арсшима говори већ св. Кирило Је-русалимски, који овако поучава своје катихумене: »не стидимо се исповедити распетога. Начинимо са уздањем знак крста прстима на челу.. ,«1) У време монофизитских спорова, монофизити су се — да <5и" изразили своју лажну веру о једној природи ИХриста — крстпли само једним прстом, а остали. хришћани истока крстилн су се на супрот монофизитима са два прста, кажипутом и великим прстом десне руке.*) Латини су правили крст или само са палцем или ве-ликим прстом десне руке, који се знак крста зове мали или гер-мански крст; или су се крстили са шаком десне руке, помичући руку од левог рамена према десном, који се знак крста зове велики или латински крст. До XII. столећа крстили су се Латини исто тако, као што се крсте нравославни хришћани данас. Пана Иноћентије III (1198.-1216.) пише о овоме: 8Јдпит сгисЈв 1пђп8 (%ЈНк ехрНтепЈит «91, 1(а и1. а вирепоп (1евсепс1еп1 ас! ЈпГепик, е1 а (1ех1ега а»1 кЈгпнПчт. Ово пите Иноћентвје против оних који се крсте с лева иа десно, јер каже: ОиШат 1атеп з^пит сгис!8 а 81П181п1 рго<1исип1 Јп <1ех1егаш.3)

') СугШиз Шег. Са1ес1>ев\8 ХНГ. Ое Сћг1в1о сгисл Нхо е1 вериИо п. 36. (МЈЈпе, Ра1г. кг. Т. 33. р. 816.); ввди и Са1есћевјб IV. Пе Јссеш ЛокшаИћив с. 14. (1ћ1(1. р. 472.)

•) Испор. Ог. Уа1еп1. ТћаШо/ег, НапЈћисћ Јсг ка1ћ. 1Л1игдјк, 1. В<1. 2. Аћ1ћ. 1887. р. 634.

•) IпосепШ III. Рарае Пе касго аНапз ппа1ег10 Нћ. II. с. 45. (М1<гпе, Ра1г. 1а1. Т. 217. р. 826. — А код Дуранда читамо: Е»1 вј^пит сгмси 1г1ћиз ЈЈкШв ехргј-т е п Л и т , цша вић ЈпуосаИопе ТгЈпКаИк (1П п о т т е Ра1пв е1с.) ахрптНиг; роИех 1ат<ш бцрегет1П91, циопјат (о(ат НЈет пов(гат аЛ Б е и т ипшп е1 ( гшит гвГе-Л т и а . — 6иШе1ти5 ЈОигипЛив, Ка(тпа1е (Иутогит оГИстгит. 1лћ. V. Го1. 112.

298

Рука којом се крсти, била је код свију хришћанских народа и у сва времена десна као она, која се због окрет-ности у животу више унотребљава. Кретање руке одозго са. чела премадоле до прсију, означана рађање ИХристаод Оца и силазак Његов доле, на земљу. Покрет с десна на лево значи, да је ИХристос дошао на свет с десне стране Оца, и победио је на крсту ђанола, кога нредставља лева страна.

Код крсног знамења дотиче се прво чело и спомиње име Оца зато, што је чело место разума, а ово према ли-цима св. Тројице најбоље одгочара Когу Оцу, апсолутном мисаоном Духу; затим се спушта рука на груди и дотиче их се, и изговара се име Сина, који је од Оца сишао на земљу, а када се дотичу рамена спомиње се св. Дух, који се Дух снаге и моћи, као што су и рамена место и символ снаге.') Реч алшнк и ноклон при томе„значи потпуно одо-бранање реченога. Формула „Бо ИМА Отца, Н Синд, н С К А »

таг«> ДвЈл" је — иако не једина — најстарија и најобичнија при знамењу крста. 0 овој формули која је несумњиво узета из речи ИХриста код Матеја 28, 19, говори већ св. Јефрем Сирски, када каже: »Место штита покриј се часним крстом, знаменујући њиме све делове тела и душу. А онај се не ирави само руком, него и мишљу и пажњом тнојом, и када лежеш и устајеш ирекрсти се у име Оца, и Сина и св Духа. Јер ово је јако оружје, и нико те неће моћи победити, када станеш под заштиту његову.1)

Внамење часним крстом изражавамо веру у основне тајне хришћанства, веру у св. Тројицу и у ослобођење рода људског ИХристом на.крсном дрвету. Крст начињен од хришћанина додиром чела, груди и рамена значи веру његову у спо-менуте тајне хришћанства, вољу и одлуку његову, да исно-веда и служи свом снагом једнога Вога у три лица, и наду његову, да ће Бог у три лица заслугама ИХриста, распетога на крсту дати нам дарове и помоћ, и сећа нас уједно на љубав Божју према роду људском и на дужност да пре-крстимо наше жеље.®) А када се прави знак крста над другим. тада се изражава жеља да смрт на крсту буде за

») Нсаија 9, 5. ») Ерћгает 8уг1. Ое рапорЦа аА Мопасћов (ЕЈИ. Јов. Азветаш Т. III.

Кошде 1746). *) Испор. Р$еи<1. пшпуз. Агеора%.. Шегагсћ. есс1. сар. VI. 8 3 код М^пе,

Ра1г. ?г Т. III. р . 536.

15б>

овога неисцрпив изнор искупљења и благстслова. Но и поред овог символичког значења крста, има он и ефективно зна-чење, наиме он изазива у нама натприродне учине, јер гони од нас зле духове и даје нам разне позитивне дарове.1)

Што се тиче постанка обичаја, да се знаменује часним крсом, овај је без сумње веома стари. Тертулијан !. ипе о постанку знаменовања часним крстом ово: »Када долазимо кући, када одлазимо, при облачењу, кад се купамо, код стола при јелу, на сваком кораку и при сваком делу став-љамо на чело знак крста. Ако нас запитате, ко нам је оно наредио, не налазимо у светим књигама никакова закона, који би нам ово налагао. Овај обичај има свој постанак у традицији, обичај га је учврстио, а побожност хришћанска сачувала га је до наших дана.«1)

Према високом значењу знаменовања часним крстом, употребљава се ово не само на приватном, него и на јавном богослужењу од најстаријих времена.

Св. Кирило Јерусалимски оиомин.е своје катихумене овако: »Не стидимо се исноведити Распетога! Начинимо са новерен.ем знак крста (афрауУ прстима (бахтблос?) на челу и на свему, на хлебу, који једемо, на чаши коју пијемо, при улазу и излазу, када лежемо и када устајемо, при ходу и при одмору. Крст је велико средство обране, знак верних а страх злих духона; јер у њему (крсту) три-јумфују верни над алим духовима, када год се са уздањем њиме прекрсте: јер када виде крст, сете се распетога... Не заборављај оиај знак...«') Св. Јован Влатоусти говореКи на многим местима о употреби крсног знака на богослужен.у, каже' ово: »Све што се од-носи на наше освећење, врши се знаком крста; ако треба да се |.репородимо (у крштењу), то бива знаком крста, када нам се спрема тајанствена храна (у сн. евхаристији), то бива знаком крста, када год се врши који обред, свуда видимо знак крста«.4)

») Нспор. ЈоапМв СћгузоМотј 1п ерјз1. I. а<1 Тјшо1ћ. сар. IV. п. 1. (М'р1в, Ра1г. рт. Т. 62. р. 559); види и Рит. 1мс1апШ КрНоте сИуЈпагит ЈпвШииопит с. 51 (М»кпе, Ра1г. 1а1. Т. 6. р. 1058.).

») ТеПи11шп1 Пе согопа тПШ« с. 3. (Мјвпе, Ра1г. 1а(. Т 2. р. 1068). ») СупИ. Н1ег., Са(есћ. ХШ. п 36. И Са(есћ. IV. п. 14. 4) Јоапмз Сћгу8051от( 1п МаКћаеит НотИ. 54. а1. 55. п. 5. (М1рте. Ра1г.

рг. Т. 58. р. 537); Испор. Исши 1п ерј*(. ас1 РћШрр. с. 3. Н о т . 13 (М1рте, Ра(г. џт. Т. 62. р. 277), аатим АијрЈзНм вегшопек <1е 8спр(иг18, бегшо 160 (МЈЈте, Ра(г. 1а(. Т. 38. р. 876) • б е г т о 174. с. 3. (М1рпе, 1ћ1(1. р. 942) и бвппопев <1е Ојуеп јв вирровИ., б е г т . 265 (М1Јгпе, Ра(г. 1а(. Т. 39. р. 2237); СопзГ. АрОз1. I. VIII. с. 12. (Мј&пе, Ра(г. &т. Т. 1. р. 1092); А1ћапаз., Ое У1Г81пКа(е п. 13 (Мјрте, Ра(г. 1а(. Т. 28. р. 265); ВазИ. У ћ е г <1е б р ш ( и вапс(о с. 27. п. 66. (МЈвпс, Ра(г. «г. Т 32. р. 188.)

85. Благослов.

Нла!-ослон, г'ЈАоу{х је иризивање благодати Ножје ради осиеКење лица и иредмета иотребиих цркви или њеним иоје-диним члановима (позитинно дејство), или ради отклоњења сиега што снасу нерннх и напретку цркве смета (негагивно илн пурификативно дејетво). Према томе се дејство благо-ч-лова простире и на чонека и на предмете, и на (видљиве и ненидљиве) силе око њега. По праву, које већ у природи ствари лежи, благосиља од вајкада старији млађега и чином виши нижега, никад иак млађи и нижи старијег и од себе нишег.')

Као символ освећења постоји благослов од кад и чо-нештно, постао је заједно са религијом. те је већ и у СЗавету имао свој значај. Вог, створивши нрве л,уде, сам их је благословио.*) Затим видимо, да у СЗавету благосиљају родитељи, свештеници и цареви. Тако је Ноје благословио Сима и Јафета,*) Мелхиседек Лврама,4) Исак Јакова,5) Јаков своје синове,6) и т. д. Мојсије је пред смрт благословио народ израиљски.7) Благослон је био саставни део и старо-заветног богослужења. Њиме се, ио заповести Господњој и пропису закона Мојсијева занршивало свакидашње бого-служење. У Снетом Писму НЗавета има такође много при-мера благосиљања Христових8) и апостолских.9) У хри-шћанској цркви употребллва се благослов од првих јој времена, како у приватном тако и у јавном богослуже-њу. тако, да нема скоро ни једне снештене радње, на којој не би било благослова као радње, којом се од архи-јереја или јереја подељује благодат освећења10) лицима или предметима, или као символа благослова Божја, са одређеним правом, ко може и ко не може благоси-

') Јеир. 7, 7. ») Вмт. 1, 22. 28. ») Бмт . 9, 26. 4) Б м т . 14, 19; Иснор. Јсвр. 7, 1. ') Вмт. 27, 27. •) Бмт . 27, 28. ') Зак . понов 33, 1. «) Лук. 2, 34; 9, 16; 24, 50; 10, 5. 6 ; Мар. 10, 1 3 - 1 6 ; 8, 7; Мат. 10, 12; 19,

13—15; 26, 26 и. т. д. ») Д«л. 27. 35; Римљ. 16, 20: I. Кор. 16, 23 п т. д.

»•) 27. иравпло св. Васнлија Вел.; 27. правило VI. васељенског саборд.

;нл

љати.!) Апостолске Установе гоноре о бла1чк пл.ању катиху-мена, енергумена и покајника. Еписком гонори у иочетку св. литургије формулу благослона над сннма вернима, а тако исто и на крају литургије*). Ако је случајно био нри-сутан епископ из друге дијецезе, који није могао служити св. литургију, то је он бар благословио онћину.')

Пошто је у православној цркви свештенство оиај орган преко кога Бог на видљив начин сноје дароне даје, то свештенство имг. власт и моћ, да подељује небески бла-гослов. Архијереји и свештеници благасил.ају крстолико десном руком са прописно сложеннм нрстима, које се слагање прстију разликује од слагања прстију десне руке приликом осењивања крсним знамењем.4) Овај пачин сла-гања нрстију ради снештенцчког благослова иотиче из дубоке старине&) и састоји се у том, да се кажипутоМ и средњим прстом саставе слова I. С.,6) а палцем п два носледња прста, да се саставе слова X. С.') Тако слагање прстију ради благослова зове се црквени.м језиком ИЖАНОСДОВНО.

По томе архијереји и јереји, подељујући народу при-ликом снештених радња благодат Божју, чине то благо-словом са именом Ис.уса Христа, и тим се именом ми осве-ћујемо и омранданамо.8) Од тога имена ио обећању Господа зависе сва наша добра, јер се наше молбе унажавију и примају само онда, кад се сиршују у име Исуса Хрпста.') Тим су именом свети апостоли чинили чудеса и зпнмења.,°) Отуда и молимо на богослужењу свештеника, да нас бла-

') Благослов у цркви не може подељивати с»етовп.ак уопште, а ни све-•ите|№к под забраном. Слично томе се ни лица истог јерархијског степена међу-собно не благосвљају, н. пр. архијереј не благосиља архијергја , нити свештеник снештеника. ЊчсомскШ, Пособје стр. 159.

») Соп8(. Аров(. 1. VIII.-е. 6. (Мјцпе, Ра1г. цт. Т. 1. р. 1073.) и с. 15. (1ћгЈ. р. 1111).

») Соп8(. Ароз( 1. II. с. 58. (М^пе, Ра(г. ?г. Т. 1. р. 740.) Нспор. и Еихек., Н18(. есс1. 1- 10. с. 3.

*) Види стр. 297. ове књиге. ») НиколкскШ„ спом. д. стр. 159. •) Кажипут се држи управо = 1, а средњв (велики) се чрст мало савије ('.. ') Палац се привије оном до малог те с њвм чини слоао X, а мали се мало

савије и чини слово С. Нспор. ПШгоп-ЗсМ/ег, 'ЕрцтриСл т!)( р. 418. •) I. Кор. 6, 11. ») Јоп. 14 13; 16, 23; 15, 16; Мар. 16, 17.

'") Дела 3, 6 - 8.

ОМ2

гослови именом Господњим.1) Но свештеник благосиља мо-литвом Исусу Христу. нрема томе. пранославни хришћани кад ишту благослов од архијереја и свештеника, ишту да се благослове именом Госиодњим.1)

У извесним приликама благосиља архијереј обема ру-кама. у извесним иак дикиријама и трикиријама, у извесним крстом и дикиријама, у извесним пак само крстом, а у извесним само десном руком.

Свештеник благосиља редовно само десном руком са прописно сложеним нрстима; на Пасху иак о отиусту бла-госиља крстом.

При извесним молитвословљима благосиља крстом било архијереј или јереј,8) а грожђе о Преображењу благосиљају босиљком замоченим у оснећену ноду.

Кад и кад се благослов подељује наложењем руку.4) Кад свештеник иа богослужењима благосиља, већином

пропраћа благослов тај у исти мах и одређеном молитвом, н. пр. прилиром подељивања мира изговара речи: жир* ти, или: Лир* кск<«*, при отпусгу: Вдаг«мвм'ни Госпвдн« нава'с»... и т. д., но при извесним богослужбеним радњама благосиља свештеник не говорећи ништа, па тек благословивши очита односну молитву, н. пр. приликом оглашења благосиља три-пут и иза трећег благослова чита молитву; прили.ком посвеће-ња у степене свештенства и произведења у чинове, архијереј прво благослови дотичнога три пут, а затим чита молитву.*)

Кад свештеник благосиља народ, то се овај, примајући тај благослов од служитеља олтара као из руке .Господа, редовно смерно поклони, изражавајући тиме на подељеној благодати и милости своју благодарност самоме Богу извору и даваоцу милости, благослова и свгкога добра.

86. Полагање руку.

Полагање руке или руку, блФеосс -са>у х21?®7. Је чулни знак и средство за родељивање или пренашање нечег ду-ховног, иадчулног. Руку или руке полаже редовно виши на

') Ампммх Г«СПОДН1ЈМХ ш г о с м к А бч, ••) НиколскШ, Пособ^е, стр. 160,-*) Врбицу иа Циети и кољиво о парастосу. •) Види чин огдашења пред крпггењем, и архијерејска рукопроизвађања •

рукополагања. Испореди НиколскШ, спом. д. стр. 163. *) Види дотична места у односним књигама.

303

нижега и саопћава овоме, уиме Исуса божанственогадавг(оца живота, више, божанствене жквотне снаге. Натприродне су снаге, према сврси полагања руку и дотичнОг богослужења, разне: Полагањем руке на оглашеника уз знак кррта оде-љује се овај од неверника, прима се у катихуменат1) и дају му се натприродне силе, које га ослобађају од злих утеца-ја, чисте му, просветљују и крепе душу; полагањем руку приликом посвећења у јерархијске степене (код поснеће-ња за емископа полаже се на главу посвећенику и јеван-ђелије — рука Господа) саопштава се одабраном лицу благодат за пуноправно и пуноважно управљање више или јерархијске службе; полагањем руке на покајпика. уз молитву разрешења, опраштају се овоме греси и он се присаједињује осталим нернима; полагањем руке (и јеван-ђелија, као руке самога Господа) у тајни јелеосвећења на болесника снажи му се тело и душа. У апостолско доба полагала се рука на глану новокрштенога*) ради саоп-штења овоме светога Духа. која се радња наскоро заменила миропомазањем.

Према сврси и природи ствари, разуме се да се руке ч')Огослужбено полажу само на живе особе, а никако на мртве нити на животиње или нредмете.

Полагање руке или руку као символа или средстна предавања или иренашања нечега што, онај има који руку полаже(било миломили не) на другога, спомиње се на много места у св Писму.

У СЗавету предаје патријарх Лаков своме сину Јосифу, односно његовим синовима Јефрему и Манасији полагањем руке првенство (старешинство) са свима прерогативама му; синони израиљеви (преко народних заступника) полагањем руку предају левитима ираво да врше службу Господу ;*) по заповести Божјој полаже Мојсије руке скоје на Исуса сина Навина и постави га нред Каеазара свештеника и пред сав збор, и предаде му своје нраво и власт.4) На смрт осуђеноме метаху они којима је крив био своје руке на

• Еизед., 1Је тНа Соп81ап1. 1. IV. с 61. (МјР1е, Га1г. *г. Т. 20. р. 1213.); ЗШрки $еуеп Пе у ј ^ ђ. МагИш Укег ипи* п. 13 (М1рпе Ра1г. 1а1. Т. 20. р. 168).

*) Испор. ТегШИам, Ућег (1е ћарГ. с. 8 (Мјрпо Ра1г. 1а1. Т. 1, р. 1316); Сургшм, Кр181. 75. ВЧгтШапј, ерјвсорј Саеаагсае Сарра<1ос1ас.

«) Број. 8, 10. 4) Врој. 27, 23 и Понов. аак. 34, 9.

ОТЈЧ

главу, да му врате крикицу и из ње истекле грехе.1) При-ликом нринашања крвне жртве положио би жрец животињи, која ће се на жртву принети, руке на главу и тиме пре-нашаше символички своје грехе на жртвену животињу, чијом би се крвљу (дакако не фактички већ тек символички) имали његови греСи откајати.1)

У НЗавету саопштавају се полагањем руке невидљиве-силе, које благословно делују на целу особу, или снаже и лече тело.*) или потпомажу испуњава1Бе општих хришћан-ских дужности,4) или се њима снаже поједина лица за какво црквено звање.8)

87. Положај верних на богослужењу.

Положај верних на богослужењу равна се према разли-ци богослужбених радња и душевног расположења оних који се моле. Обичан положај на богослужењу јесте усправно сто-јање, које се у извесним приликама пропраћа подизањем руку и очију к небу, каткад пак прекида клањањем или клечањем

Стојан>е. Већ су у старозаветној цркви Јевреји при-ликом молитве стојали.*) Отуда се хришћани још од апо-столских нремена моле стојећи а не седећи, као што. се види из Маркова јеванђелија 11, 25: и вгдј стоит« /МОЛАЦИСА. ишбфлнт«, ацл что И<МЈТ» на кого, сматрајући седење у оваким приликама за непристојно. Стојећи у храму на молитви подражавају хришћани небеским силама, које служе Бо-гу стојећи око нрестола Свевишњега,7) осећајући се као деца Божја, која као васкрсли с Христом с поверењем из-лазе пред свога Оца и слободно у њ' гледају*)а не нише као ребони греха, који пред строгим судијом морају на колена падати и гледати од стида доле. Овај положај хришћана на молитви тако је важан, да се у одређене дане искључује сваки други. Ту важност истичу већ Апостолске Установе;*)

•) Лев 24, 14. •) Види ТћаШо/ег, Т)ав ОрГег дез а11еп и. пеиеп ВипЈев, стр. 46. 53. •) Марк. 5, 23; 6, 5. Дел. 9, 12; 28, 8. •) Дел. 8, 17; 19, 6. ») Дел. 6, 6. 1. Тнм. 4, 14; 5, 22. •) 1. Мојс. 18,>22; 19, 27; I Цар. 1, 26; Јов 30, 20; Анок. 7. 11. ') II. Паралип. 20, 5. 13; I. Јездр: 3, 9. 10. •) ТеПиИшп., Аро1ор., с. 30. ») Кн>. II. гд. 57.

а свети мученик Јустин гледа у стојању символ Хри-стова васкрса, којим смо се ми ослободили од пада и греха. Отуда је и потекло правило, да се у дане педе-сетнице и недељом уопште редовно не клечи већ стоји. На тај се обичај у старој цркви јако пазило. Тако I. ва-сељенски сабор, приметивши, да се у неким местима од њега (по свој прилици због заосталих еиитимија и јавног покаЈања) одступа, прописује, да се верни у те дане моле стојећи.')То правило потврђује и трулски сабор.2) Тертулијан схвата стојање овако: »Ако није. пристојно седети пред оним. коги треба поштовати и кога иоштујеш, то је сасвим неблагодарно седети пред лицем Бога живога, пред којим стоји анђео што се моли свештеник.«8) Слично говоре о томе и: Ориген,4) Кипријан.5) св. Василије Велики®) и св. Јован Златоусти, који каже: »Свештеник не седн, него стоји«,7) а на другом месту8) опет каже: Т4 кзттоа то& ХеиоируеТу отј[ге!оу .— стојање је знак служења.

Каткад црквени устав допушта н прописује, да на богослужењу седе како свештенослужитељи, тако и они што се моле. Тако н. пр. седе епископи у извесно време литургије оглашених, а устају тек у нажнијнм тренуцима, седе за време свршавања чина хирогоније н хироте-сије; за време читања апосгола седе и нрезвптерп, па и свем народу црква допушта сести на богослужењу, кад се читају катизме, седалии, пролозп и синаксарн, снисходећи немоћи, и ради тога, да бн они који се уморе у другим деловима богослужења, могли нажљиво слушати оно, што се чита или поје у седалнима, катиз мама и т. д. •

Поклон. Клањањем се изражава чувство поштовања, оданости, покорности, послушности и захвалности пред неким, а нред Највишим и иоб^жност. У тзком смислу постојало је клањање у сва времена. У старозаветној цркви

») Правило 20. •) Правило 90. ') Бе огаИопе, с. 12. «) Бе ога(. с. 31. 8) Ое ога(. с. 31. •) ВазИИ Ш с г Де »рЈгКи 5апс(о с. 27. н. 66. ») Нот . 7. ас1 Нећг. п. 2. •) Нот . 18. а.1 НеБг. м. I.

очи

сномиње се клањање већ за Аврама и Мојсија. Њиме изра-жаваху страхопоштовање правоме Вогу1) и људма.*)

Исто значење има клањање у главном и у хришћанској цркви, у којој се по примеру клањања небесне цркве") оно употребљава на богослужењу од самог почетка јој.4) У ли-тургији Апостолских Установа спомиње се клањање на више места; и клањају се не само оглашени, покајници и енер-гумени, но и верни.5) У литургијама светог Апостола Јакова и Марка спомиње се и о клањању свештеника. У литур-гијама светог Василија Великога и Јована Златоустога има свештеник често подугачке молитве да чита у положају поклона или бар са сагнутом главом.

Поклони, т. ј. правилно, умерено, сходно молитви са-гибање главе, зову се и метанија (од грчке речи Јлетс&оса -— покајање), и има их по Уставу малих и великих. Сасвим је природно клањати се тим дубље, чим је виши онај коме се клањамо, а ако се према истоме још и криви (грешни) осећамо, онда сасвим дубоко; отуда и подела поклона у Уставу.

а.) Малим поклоном (ргтбчокх \ихр&) зове се обични сагиб главе (хАЕа̂ , блбхХса^ хесраА-ђд, хХ е̂су а и ^ а ) до појаса, какав се ЧИНИ н. пр. приликом читања јеванђелија, чиме они који се моле дају израза своје пажње; приликом пре-носа часних дарова са жртвеника на престо, којом при-ликом верни наклоном главе изражавају побожно и ми-слено учешће у ходу ИХриста на драговољно страдање; приликом читања молитава гиакопрЈклонниА,) и тада поклон верних значи, да они сагињу главу под свесилну десницу Првороднога,'). о ком је речено: А дл ПОКЛОНАТСА в<и8 кси Хггми Вож1И, даље: приликом примања благослова, у свима обичним молитвама за народ, за оглашене, за по-кајнике и др.

б.) Великим поклоиом (гсроахиугјра, тсроахоут]а1$) зове се сагиб главе и тела до земље (отуд: земни поклон, велико метаније, ретАуога реуЛХтј, такође отр<отУј), којом се приликом

') I. Мојс. 24, 26; I. Паралип. 29, 20; Н. Моје. 12, 27. •) Г. Мојс. 83, 7; I. Цар. 24. 9.

Пс. 96, 9; Јевр. 1. 6 ; Фил. 2, 10. «) Испор. Лук. 24- 52. *) Сопв1. Аров(. 1. VIII. с. 6. 8. 15. •) Је»р. 1, 6, Пе. 96, 7.

307

поклоници придржавају трима прстима руку, но не и ко-ленима т. ј. не клекнувши. Ове поклоне прописује црквени устав приликом најусрднијих молитава, за које се мали поклони сматрају слабима, као: у велики пост (на вечерњу, часовима, пређеосвећеној литургији, повечерију и т. д.) и другим приликама (н. пр. при исповести). У новозаветној цркви овај поклон осветио је сам ИХристос,') а нарочиту намену добио је тај поклон за покајнике, који су пред вратима од храма ничице падали пред верне и молили их, да се за њих помоле у храму, у који покајници по црквеној дисциплини нису смели улазити, док не издрже своју казну и не покажу плодове покајања.

Клечање. Клечање, хХсац усч&тш, уоуохХсаЈа, је израз свесности да је човек грешан и крив, и прематомеје наро-чити положај оних који моле опрост казце због какве по-грешке. Оно јеизразкајања, пијетета и наше скромности пред Вогом, израз зависности слабог човека од Вога, Великог, Све-моћног и најсветијег, и доказ да човек треба Вожјег милосрђа. Отуда се хришћани моле клечећи, а нарочито у време кајања и поста, или када моле какову милост, тако на пређеосвећеној литургији и код разних молитвословља. Њим се изражава и страхопоштовање пред хришћанском светињом. Но њим се појачавају и друге молбе.*) Као таква символичка радња налази се оно већ у старозаветној цркви.1) У новозаветној цркви молио се клечећи (поклонк ким4;на лолЖижА)4) сам Го-спод наш ИХристос, а по примеру Вогочовека клечаху и Ње-гони свети ученици, и кад се мољаху за опроштење грехова,5) и кад беху у жалости8) или забринутости,7) к кад предузи-маху какав тежак посао.8) Тако чињаху и први хришћани.')

•) Мат. 26, 39. •) Клекнути мораш, кад хоћеш да се пред Богом оптужиш абог греха и

када молиш да те излечи од њега и да ти опрости. ОгГцеп. Ое огаНопе с. 31. ») III. Цар. 8, 54. *) Лук. 22, 41. ') Дел. 7, 60. •) Дел. 9, 39. 40. ' ) Дел. 20. 36. •) Дел. 21, 5. •) Јевсевије нам прича (Шв1. есс1. 1. II. с. 23) о апостолу Јакову, епископу

јерусалимском, да се у цркви молио увек клечећп, због чега му је кожа на колену одебљала као у камиле.

309

У Апостолским Установама1) и у делима св. Јована Зла-гоустога налазе се и молитве које су се у цркви кле-чећи читале. Свети Василије Велики саставио је за вечер-ње на Духове молитве, које црква и данас чита уз кле-•чање свију присутних. Према томе постоји овај молитве-ни символ у хришћанском богослужењу од вајкада, те се употребљавао у изнесним случајевима и извесним време-нима, а особито у тежатне и посне дане. У посне дане беше овај символ у старо доба тако јако употребљаван, да су се и саме дотичне молитве, уз које се клечало. звале клечањем.

Сходно 20. правилу I. васељенскога сабора и 91. правилу светога Василија Великога, те пракси и тумачењу овога символа код светих отаца и црквених писаца првих пет векова*), употребљава православна црква овај сим-вол у нарочите дане и данас, изузимајући недеље и нреме од Ускрса до Духова, у које прописује стојање. Но ношто света православна црква није никад дирала моралне слободе својих верних, и није их никад ограничавала у њихову изражавању .осећаја, који су плод њиховог рели-гиозноморалпог личног одушевљења и тежње духовном савршенству, на које уопште и смера сва црквена дисци-плина: то сваки хришћанин може, а да се не огреши о дух црквених правила, изражавати своје молитвене осећаје клечањем у свако доба и на сваком богослужењу тим ноузданије што по речима светога Василија Великога у споменутом правилу »сагибањем колена и устајањем« по-ка;*у.јемо не само да смо »због грешности наше нали на земл.у«, већ и го, »да смо по човекољубљу Онога, који нас је створио, иозвани опет на небо«, те се према томе с надањем на колена и устајањем снајају не само тужни, већ п свечани недељном богослужењу сасвим прилични осећаји,*) дакако све уз пажњу, да дотични својим по-кретима другима на сметњи не буде.

') Кн>. 8. гл. 9. •) ТеПиШат, Пћег Је огаИопе с. 23. где стоји: ЈејипИв е1 »1а110П1ђив пиПа

огаИо 81\ге !;епи е! ге^цио ћишЈШаИв шоге се1ећгап(1а ев1 ( М ^ е , Ра1г. 1а(. Т. 1. р. 1 2 9 9 ) ; Спом. место Апост. Установа; Јоаппк Сћгу$оз(. 1п ер1а(. II. а<1 Сог1п(ћ. НОЈЦ. 18. (М1(?пе Ра»Г. џт. Т. 61. р. 527). ВавИи Ш е г ДЕ 8р1гј1и вапс(о с. 27. п. 66 (М1?не, Ра(г. рт. Т. 32. р. 192.)

>1 Нспп^ Ргг. Никодим, Правила прав. цркве, књ. Ц. стр

15б>

88. Подизање руку и скрштање руку на груди. Подизање руку (хесрароса, тапииш бић1аИо) приликом

молитве и богослужења јесте на природи основани чулни израз тежње душе наше к Богу, искања помоћи, а и из-раз радости, благодарности и ликовања.

Као природни израз молитвенога обраћања к Богу на-лази се подизање руку већ у СЗавету,1) па и у свима •старим религијама. У хришћанству се употребљава оно од најстаријих времена, а то потврђује опомена светога апостола, да људи, ма где се молили, свете руке иодижу.*) А да су тако први хришћани и чинили, видимо на много-бројним сликама у катакомбама где се приказују они што се моле са уздигнутим рукама.

Но у хришћанству .је ова символичка радња добила како сталан посебан облик тако и нарочити смисао, који ј е одликују од сличне незнабошке радње. Хришћани наиме подижу руке не усправљено (вертикално), већ косо,8) да тиме представе распеће Христово.

Данас дижу на литурији руке само свештеници по не-писаном обичају, кад читају молитву Цлрк> ншмми,4) кад •читају херувимску песму, при речма Гор-к ил^њих с«рдца, и кад читају молитву Господи иж» пркклтаге тво«го дЦл, свагда онолико пута, колико је пута прописано дотичну молитву изговарати. Верни пак, који су у цркви не дижу руку,5) него се моле стојећи на свом месту као обично или већи-ном са рукама спуштеним или прекрштеним на прсима.

Скрштање руку на груди за време молитве је стари обичај у православној цркви, који спомиње папа Никола I. (858—867),®) бранећи латински обичај склапања руку. Скрштење руку на груди при молитви ,је знак унутрашњег уздизања срца Богу, мољења из свег срца, јер груди се сматрају као љуска срца.

') II. Мојс. 17, 11 и след.; 111. Мојс. 9, 22; V. Мојс. 32, 40 •) I. Тим. 2, 8: фи>, молАтш тжорАтх м^жћ ш «Ац-км» м-кст*, »»дд-к-

мцн вршолоЕнил рбки Ш1 гн-ки Л мзмишлћ«!«. •) ТегГиШат Ућег Је огаИопе, с. 14. М1(ше, Ра(г. 1а(. Т. 1. с. 1273.: »ми не

само да подижемо него и ширимо руке, да тиме прикажемо страдања Христова и да Га исповедамо«.

4) Пред почетак литур^ије оглашених. ») Изузетак види у Типику на вечерњу сирне недеље, где се прописује;

Л1н ж< колд-киш. . . и прописе подизања руку при оглашењу и крпггењу. •) Испор. Невропва Шсо1а1 а(1 сопаиКа В и ^ а г о г и т с. 64. код I. Мапз1 8а-

с г о г и т сопсШог. поуа е( атр1Ј881та СоИесИо Т. XV. р. 401. и даље.

310

89. Покривање и откривање главе.

Држећи се прописа св. апоотола Папла,1) да се човек, јер је слободан у Христу. откривене главе моли, а жена, јер је за-висна од мужа (бар у цркви), покривене главе моли, — хри-шћани, да изјаве своју побожност према Богу, који је свуда присутан, моле се Богу, у цркви и иначе, гологлави, а хри-шћанке повезане главе. Стога први скидају покривач своје глане већ пре улаза у цркву. Побожан хришћанин неће ни свето име Вожје споменути а да не скине капе, а то исто чини и кад пролазе норед свете цркве, часнога крста, или којег му драго освећеног места или предмета.

Прописујући хришћанину да се моли гологлав а хри-шћанка да је на молитви повезана, даје св. апостол на наведеном месту и разлог за то, наиме: јер је човек обличје и олава Божја,2) те је као такав само од Христа као своје Главе одвисан, а иначе слободан ; дочим је жена одвисна и од свога мужа, те му мора бити покорна, и у знак те њене одвисности, у коју је већ при стнорењу Богом стављена а која се и тајно.м брака утврђује,8) као и у знак скромности и целомудрија — морала је на богослужењу бити повезана.4)

Из књ. Исхода змамо. да су јудејски првосвештеник и свештеник при литургичким обредима (жртва и благослов' имали покриваче на главн (Лев. 8, 13 и даље), и го прво-свештеник виши, налик на турбан (пшперће!, 1̂ ХХ |Л1тра) са златном таблицом (у.\7. 28. 35; 1АХ пгталоу) на челу, а свештеник сличан, само нешто нижи (гшдћеаћ 28, 40; 1.ХХ х(барс$). Јудејин је био свестан, да на спетом месту пред Богом стоји, пред чијим величанством и сами анђели за-криљују своје лице (Исаија 6, 2), а пред којим тим више грешни човек (Пс. 23, 3), слуга закона мора дрхтати и са страхопоштовањем своје лице закривати. Отуда покрива Јудејин главу на светом месту, и нризнаје да је слуга закона и као такав није достојан ни сиособан да гледа сјај- Божјег лица (II Кор. 3, 7). Хришћанин пак зна да је помирен с Богом у Христу, као син. дете Божје, као по-

') I. Кор. 11, 4—15. •) I . Кор. 11, 7. ') Ефес. 5. 22. *) I. Кор. 11, 4—15.

15б>

следник Христов подиже при молитви са веселим поуздањем свој иначе скроман поглед к небу (Кипријан, Бе огаћ 6.), а да би то несметано могао учинити, моли се на богослужењу без покривала, гологлав.

Тако су поступали хришћанИ од вајкада. 0 томе све-дочи Тертулијан овако: >Гологлави се молимо, јер се нећемо застидети«.1)

Даљи разлог откривања главе у цркви је тај, што је скидање капе постало опште примљеним знаком пажње, уважења и поштовања у друштвеном животу, па је при-родно, да човек оне знаке и облике, на које се вавикао, преноси из обичнога живота у религиозни; те би се по томе повредио природни осећај, кад би човек ступио пред светињу свевишњега Господа с покривеном главом.

По томе је откривање главе обзиром на старо доба знак вишега достојанства и- слободе откупљенога хришћа-нина, а обзиром на касније европске народне осећаје нарочити знак поштовања.

Што се тиче прописа апостолова, да жене на бого-служењу имају бити повезане, односи се тај на општи обичај старога света, особито на истоку, по ком су жене морале носити вео. Апостол хоће задржавање овога обичаја и у хришћанству да оправда тајанственим схватањем, ту-мачећи покривеност као знак потчињености женине; али он доводи то уједно у свезу и са нарочитим основом тога обичаја, наиме асновом моралним. Коса је наиме нарочити женски украс те лако постаје предметом сујете; да дакле не да повода чулности, морала је жена ,на богослужењу своју главу велом покрити или повезати.

Из речи светога апостола Павла и сведоџбе Ки-пријанове као и других црквених писаца и светих отаца јасно је, да су још у стара хришћанрса времена не само скетовњаци, већ и свештеници на богослужењу гологлавИ се Богу молили.*) Течајем времена добили су свештеници свој званичан покриГвач главе, и то епископи са посебним обликом (митру), а монаси за време богослужења и ван њега камилавку с велом и свештеници камилавку без вела,

') Лро1о§еИс. с. 30. ГЈисЈо сарКе огашиа, дша поп егићевсјтив. *) ЕПИСКОПИ и остали клирици сликани су на најстаријим сликама у орнату

годоглави.

812

са посебним значењем. Кад се свештеник ел8жацни искључиво мола, нажи за њ' као и за сваког хришћанина пропис аностолов, те се тако ставља у исти ред са световњаком.

Симеон Солунски, одговарајући на питање: зашто осим алек-сандријског патријнрха (који је имао митру), архијереји и свештеници служе откривене главе и зашто је боље служити откривене главе, каже у главном: „неаокривене главе сви источни јерарси и свеште-ннцн, са изузетком александријског патријарха свршавају свештене радње, не из понижен>а, него према речима Лп. Павла, који назива Хрпста глапом, а нас удовима Његовим, и што су дужни они који поштују 1лаву Христа, да у време молитве имају откривену главу. Но не само због то1 а, него што онај који се хиротонише прима рукополагање на откривену главу, а тако треба да се и моли и свештене радње да свршаоа. Но да ли они који носе иа глави св. покривач као н. пр. александријски патријарх и многи други према древном предан.у поступају не благочестно? Ја то не кажем, јер њих правда предање, но закон је ипак важнији. Па и старозав. архи-јереј носио је на глави кидар (хСбарсу). Може бити носе је по при-меру трновог ненца Владике или убруса, који се налазио на глави Његовој Но поред све1-а тога .пто скидају митру у најважнијим моментима, значи, да је предање св. Павла важније. јер слику трнова венца изображава ностризавање косе на глави иосвећених. Важније је најпосле молити се и свршавати снеиггене радње откривене главе, што нетребапренебрегавати, особито у важнијим временима.«1) Касније су овај пропис Апостола потиснулп обичаји месни, климатски и на-родни, тако да нидимо где жепске стоје на богослужењу непокривене главе као и људи. 0 откриван.у и покривању главе како митром тако и камилавком тачно је прописано у архијерејском чиновнику, односно тшшку.

90. Окретање лица према истоку.

Православни хришћани. од најстаријих времена обично су се молили окренути лицем к иртоку.

Такав обичај постојаоје мање више већ код свих на-рода до хришћанства, а темељио се дблом на погледу тих народа на божанство и одношај му према човештву, а де-лом на природном захтеву обраћати се приликом молбе и у обичном животу коме било лицем к лицу. Стога је при-

•родно у молитви Вожанству окренути се оном месту, где људи нредстављају Његову нарочиту присутност и где осе-ћају да им је оно близу; а за тако место сматраху скоро сви народи исток, као место светс?, где станује врховно

') Ниди и|>оф. А. ДмишрГевскШ, Ставленник-в стр. 277. и 278. из М1»пе, Га|р. цг. 1. 155. со1. 7 1 6 . " 1 7 .

813

божанство света и од куда излива своја доброчинства на земљу.

0 хришћанском обичају заузимати у молитви цравац лицем к истоку сведоче многа места из цркв. отаца.1) Тако Апостолске Установе*) не само што прописују да цркве има-ју бити окренуте истоку (о!хо? хат' гшхокцм те-сра|Л|л4уо$), већ да и сви верни имају после ироповеди устати и окренути ли-цем к истоку Вогу се молити. Ориген8) држи, да је тај обичај црква примила од самог ИХриста и Његових апо-стола. Св. Василије Велики4) и Јован Дамаскин6) сматрају овај обичај за апостолско предање.

Говорећи о обичају обраћати се лицем к истоку, стари писци тумаче уједно и његово значење и узрок му. По ту-мачењу једних обраћамо се ми лицем к истоку зато, што је исток слика®) ИХриста, који се у СПисму често назива исток,') светлост,8) сунце правде.9) По тумачењу других управљамо у молитви своје погледе на исток зато, што је Вог на истоку насадио рај, нашу домовину, коју смо 'због греха Адамова изгубили и у коју се. надамо по-вратити се заслугама другога Адама — ИХриста.10) По ту-мачењу трећих зато, што је исток најбољи део светг (тбло? проач-ЈУирео);), извор светлости, особито кад се упореди са западом извором таме; а све што је боље (тб^ тохр' тђрТу тс-риотера) посвећујемо ми Вогу (ек Т1|пђу тоо $ео0 Зсрор^оре )̂ у име ИХриста.11) Свети Јован Дамаскин1*) додаје поме-нутим разлозима још и ова.): ИХ је умирући био окре-нут лицем на заиад, а хришћани се — да би Му у лице гледали — окрећу на исток; даље: Христос се вазнео

») Исп. Вт^ћат, Опреп. Нћ. ХШ- с. 8. §. 15. •) Соп8(. Аров1. 1. 3. с. 57. (Мјјгпе, Ра1г. цг. Т. 1 р. 736.). ») Пе ога(. с. 32. ') Милаш, Правила стр. 301. ') 1оапт$ Оата$с., ЕхрозШо ПЈе1 оПћоЉхае 1. 4. с. 12. (М^пе, Ра1г. рг. Т.

«4. р. 1133). •) Тершулијан, Аро1о<г. 16. ') Лук. 1, 78. ') Јов. 8, 12.: Сгсктх лч'ц(>, скктх ШЛОКНЈКШ.МХ.

») Јов. 1, 4. 9. Соп8(. Аро8(. 1. II. с. 57.

*») Уиаез(. е( ђекропва а«1 ог11и>|1и\<'.-иие н.1 IV. стол.) риае»(. 118. М||1пе, VI. стр. 1368. Испор.. Ог1%сп с1е ога1к>п.

'•) 1)с Ш1с ог(ос!ох. IV. 13.

314

на небо према истоку и очекује се да ће са истока и на суд доћи.1) Њега ми у молитви изгледамо, стога се и мртви полажу у гроб сви без разлике на исток. Колико се год поменути погледи и тумачења разликују, ипак се сви у једном елажу, да се хришћани, обраћајући се у молитви на исток, обраћају самоме ИХристу као Богу и Спаситељу.*) Исток беше вернима символ ИХриста, а запад слика кнеза таме. Стога би се оглашени (катихумени) пред што ће се крстити, одричући се од сатане, увек окренули западу. по-дигли руке, дунули и пљунули на запад, па се онда окре-нули к истоку и сачетали се Христу.*)

91. Св. пољубац (целивање).

Пољубац, целив је према опћем човечанском мишљењу природни израз и символ усрдне љубави и искреног пошто-вања, и Грци га веома згодно означују речју <р0.т)|ха. Свети пак пољубац (ф&тјЈха Ицоч, гГргуц, аатсаа^, обси1иш рас18) је израз и символ свете љубави, светог пријатељттва, изми-рења, братства и заједнице, и овај пољубац долази на бо-гослужењу.

Истина да се унутрашњи осећај љубави и поштонања може и усмено, речма изразити, али је израз тих осећаја целивом снажнији и по речима св. Јована Златоустог (30. хом. на П. посд. Кор.) уста су весник оне љубави која је у срцу, а срце је седиште љубави како природне, тако и натприродне (Рим. 5, 5). Стога се пољубац као опшги начин за изражавање поменутих осећаја врло много употребљава У Св. Писму СЗавета изражавају приликом поздрава и ра-станка једнаки, браћа (I. Мојс. 33, 4), рођаци (Мојс. 29. 13) пријатељи (I. Цар. 20, 41), младенци (Песма над пес. 1, 2) пољупцем своју међусобну љубав, а према вишима, често уз клањање (Излаз. 18, 7) или љубећи уста (П. Цар. 19, 40, испор. Дела 20. 37) или руку (Сир. 29, 5) или ногу (Иса. 49, 23) своје дубоко поштовање.

Иза апостолског времена сматрао се свети пољу-бац као литургички обичај, о чему говори Јустин муче-

•) Мат. 24, 7. ') Тершулијан побаја неавабошка подметања, да се хришћани тобож

суицу клањају, овако: Ја држим д а ј е поанато, дасе*ми молимо окренути истоку (по8 а(1 опепИв гедоопет ргесагј). Аро1овеИс. 16.

*) Овај обред постоји у чину крштења и даиас.

15б>

ник,1) Тертулијан,*) Апост. Установе (књ. УП1. гл. 11.), Јован Златоусти,*) даље све старе литургије сматрају пољубац као један део евхаристије.

Богослужбени целив је такође символ и израз љубави и поштовања, но не само тек природне љубави и ношто-вања, већ оне свете љубави, која је плод у срца деце Божје уливенога светога Духа, и оног поштовања, које се указује човеку не тек као обичном, већ као посреднику Божјем или његовом помазанику или чеду Божјем; исти смисао има и целивање богослужбених предмета, јер су и ови освећени и као обожени. По томе богослужбени целив није тек невин пољубац, већ свети целив, ф&тјра бугоу, јер се корени у натприродној љубави према Богу, према по-средницима, према деци Божјој, и према свему, што је Богу свето. због чега се зове и локзан?«*«* лмк« (целив љубави. ср&тјца <2у<*7СУ]?, I Петр. 5, 14.).

У гтравославној се цркви целив извршује, по насле-ђеном обичају врло често, како на јавном, тако и на при-ватном богослужењу.

Општи целив на возгласу козлмки/и* дрвгх др8га, обу-стављен је за молиоце у цркви због потребне тишине давно, али је задржан за свештенослужитеље, који га изго-варајући речи ХрТстосл посред̂ к на'сх — и встк, и квдстк пошто претходно целивају ваздух над дискосом, путиром, и тра-пезу извршују редовно, чим их ма двојица свету литур-гију служе.

Свештенослужитељи целивају пре почетка литургисања икону Спаситеља и Богородице, читајући прописане мо-литве, а ушавши у олтар целивају св. Јеванђелије и св. трапезу. Приликом облачења целивају сваку одежду пре но што је на се метну, ио свршеној проскомидији целива свештеник козд^* над часним дарима, а пред почетак св. литургије (после молитава- ЦарЛ н«ккнми..., Ода'ка кх ки« шних&..., Господи оустн-к) св. јеванђелије и св. престо; о входу са јеванђелијем целива свештеник св јеванђелије; по прочитању зачала целипа онај који чита јеванђелије; пошто (на великом входу) пренесе часне даре на сн. престо,

0 ЈивИп., МаП. Аро1оц. I. п. 65. (М1кпе |>а!г. цг. Т. в. р. 428.) *) П ћ . II. а Ј ихогет с. 4. (М1«пе, Га1г. 1а1. Т. I. р. 1407. ') Сћгузо$1от1 1п ер. II. а<1 СоппН). Н о т . 30. (Мјр>е, Ра1г. (?г. Т. 61. р. в06Л

317 15б>

и покрије их, целива козд$х* над часним дарима — сваки пут уз побожно клаљање. Приликом причешћивања целива ск. путир, а кад ради преноса с.в. путира, дискоса и по-кривача, по свршеном причешћу, са св. трапезе на жрт-веник уаима у руке све што ће пренети, целива такође.

Ђакон целива свештенику руку кад добије благослов за почетак литургије, кад прима из руку свештеникових св. јеванђелије и кад добива св. нричешће.

Код погреба љубе присутни крст на сандуку, место лица умрлог, како је то пре обичај био. Осим тога љубили су стари хришћани још разне предмете у цркви, као н. пр. бацали се на уласку у храм на земљу и љубили су праг од црквенлх врата (Григорије Назијанзин огаћ 29; Јован Златоусти 30 хом. на II. Кор.)

На архијерејској литургији, целивају јереји архијереју руку пре улаза у св. олтар, затим о лноголНгтио, исто и после великога входа приликом међусобног љубљења (воз* лмки/их др8га дрВга), после освећења дарова, иза Кх псрвих* по.иАни..., и приликом причешћивања.

Архијереј целива пре облачења као и јереј икону Спа-ситеља и Вогоматере, а улазећи у олтар (о малом входу) целива иконе на дверима; ушавши у олтар целива св. престо. Приликом литургије целива као и свештеник.

Верни целивају св. иконе кад уђу у св. храм и кад излазе из њега. На јутрењу у своје време целивају икону и јеванђелије, целивају св. путир кад се нричешћују и руку свештеникову која им св. причешће пружа, као и кад антидор примају.

92. Умивање руку.

Природни учин воде је, да уопште спира нечистоћу са предмета и односи са собом све што истима не припада. Сходно томе умивање руку на богослужењу је символ уну-Фрашње, моралне чистоће, коју мора имати онај који к Богу долази, а уколико не би имао, то умивањем руку изјан-.|.ује своју грешност и покајничку молбу, да га Бог очи-сти од сваке нечистоће плоти и духа, која се грехом за њ' прилепила, те да тако приступи Вогу с чистим ру-кама у смислу Апостола (I. Тим. 2, 8), чистим срцем и не-злобивом душом.

Умивање руку на богослужењу тако је опште, да се-налази и у старозаветној цркви, па и код незнабожаца. Тако се пред храмом јудејским налазио велики суд од туча, у ком су првосвештеник и свештеници морали опрати руке и ноге, кад су улазили у скинију СВИД^ША, а тако исто и кад ступаху жртвенику да принесу ВМСОЖЖЈЖА Господу.1) У јеванђе-лију*) стоји, да су Јудеји прали руке пред ручком и уопће пред јелом, а судећи по Мишни и Талмуду поступали су тако и пред молитвом, почињући још од Јездрина времена; ортодоксни Јудеји чине то пред молитвом према тачно про-писаиом церемонијалу у јутру и у вече и данас.8) — Па и незнабошии имађаху пред својим храмовима судове са водом, у коју су кад и кад бацили соли, и којом су се при уласку у храм помоћу гранчице шкропили; храмовесу по-дизали, ако је икако могуће било, близу извора. — Све те радње какооних тако и ових почивају на свести свију народа, да иред Бога треба излазити чист, душевно и телесно.

0 прању руку у хришћанској цркви како приликом посебне (домаће, прнватне) молитве, тако и на богослужбњу, има спомена већ рано код најстаријих хришћанских пи-саца*) и у свима литургијама5) осим Јаковљеве. То прање руку стоји у свези са подизањем истих, које по савету апостолову треба да су чисте, свете.") У старој хришћан-ској цркви нрали су руке сии хришћапи пред уласком у храм.7) У нранославној црквн је тај обпчај, од како се сви верни на свакој литургпји не причешћују, престао, али је у потнуној спази задржан за свештенике кад служе. Тако: презвитер п ђакон умивају руке, пре но што ће почети проскомидисати и но свршетку литургије ;•) архијереј пак осим у та два маха умива руке и пред великим входом, а завршно умивање свршава одма после причешћа.*)

') Иалаа. 30, 20. «) Мат. 15, 2. •) Испор. Шулх-ан-арух 3 књ. гл. *. *) Тершулијан, Аро1оц;. с. 39., <1е огаИопе с 18 , Еизед., Нјв1 « сс1. I. 10. с. 4.

Кирил Јерус., Мист. катихезе V. 2. • др.; Влатоусти 43. омилија на I. Кор. г*. 4; 3. ом. на Ефес. гл. 4.; Павлин Нолански ер>|(. 32. а<1 Зетег.

•) Апост. Устан. VIII. 11., Вас. Вел., Јов Злпт. и т . д. I Тим. 2, 8.

') Види Јевсевије • Златоусти споменута места. ' ) Види служабник. •) Впди архијерејски чиновник.

318

93. Кађење.

Тамјаном зонемо како мирис и дим, тако и саму ма-терију. Прави тамјан потиче из Индије, и Јевреји га зваху

отуд Хфатоу, Нђапиш, а осим тога зове се још и З-орСаца {од тВа>, жртвовати, 1ћи§), јер»се употребљавао при жртвовању.

У незнабошком култу па и у јудејском богослужењу беше тамјан у великој употреби. и религиозно кађење сматрало се као символички акт клањања Богу или божанству. Кађење је опћи чове-чански символ молитве, а за то га чини згодним пријатан мирис, јер када се тамјан растопи на жеравици, диже се у колутовима дима угодан мирис и невидљиво се шири по храму, а права молитва долази и уздиже се пред Бога као угодан мирис душе.

У јудејском богослужењу1) на златном олтару морао је дневно јутром и вечером, када се приносило јагње, један коцком одређени свештеник изнад угља који је узео са паљеничког жртвеника запа-лити св. тамјан. То је само он смео чинити, а за профано вршен.е ове дужности, долазила је смрт. У Исх. 30, 34 имамо упутство како се прави материја за кађење. Наиме помеша се натаф Готосхтт}, нека смола), оникс (бсћеће1е1ћ, мирисава шкољка), галбанум ($$аЉапит. сћеЉопаћ) и тамјан (1ећопаћ), то све се истуца у прашак, помеша се, а додавала се тој смеси и со. Према јудејској традицији, овоме се додавале и друге специје: мира, касија, нардни цвет, шафран и т. д. Ово кађење била је код Јудеја жртва, што се види из тога, што га је свештеник морао приносити, уједно је у СЗавету кађење било символ молитве. Код пророка Малахије има једно место 1, 11, где јавља, да ће се у месијанска времена од изласка до заласка сунца приносити Богу чиста минха (хлеб и вино) и кадило. Под чистом минхом има се разумети св. евхаристија, а овако је разуме већ Јустин мученик у своме дијалогу (с. 28, 29. 41.). Према овом месту СЗавета сасвим је било близу хришћанима, да при евха-ристији употребљавају тамјан, и заиста многи тврде, да се већ V апостолском времену на богослужењу употребљавао тамјан и да је постојало кађење. Други су пак тога мишљења, да се у .*рва хри-шћанска времена није употребљавало кађење на богослужењу, јер се ово сматрало као нешто недолично и недостојно хришћанског богослужења, јер се употребљавало при незнабошком жртвовању, и што су се верни чували да не постану ШигШсаб (Тег1иШап, Аро1од. 9).

До IV. столећа немамо иоузданих вести о употреби кађења на хришћ. богослужењу, него би се тек из неких иодатака могло закључити, а сигурно се зна за кађење на хришћанском богослужен.у од IV. столећа.*) Кађење је према

•) Испор. III. Мојс. 10, 1; 16, 12; IV. V у\ 16, 17. 46; Исаија 60, 6; Пс. 140. 2. ') РзеиАо-Ошпуз. Агеор1., Пе есс1. Ше; гсћ. с. 3. § 3 (М1{?пе, Ра1г. дг., Т. 3.

124. 5. АтђгозИ ЕхрозШопез 1П 1,исаш Ућ . I. (с. 1. гегв. 11). Исто тако кађење "помин.у све старс литургпје.

15б>

сведочанству црквених отаца и ио примеру мага (клањање Исусу сину Божјем) символ молитве, клањања и жртве Богу. Кађањем се поштују св. иконе и ствари, кађењем верних примају се њихове молитве и подељује освећење, које невидљиво долази као и мирис тамјана.

Кађењу је свагда претходила молитва, т. зв. молитва кадила, Кадило ТЈБ^1) . . . , коју говори архијереј или јереј при благосиллњу кадила. Ово се врши увек пре кађења. Када ђакон кади моли речима: Благослови, клддцко, кддило, благослов од свештеника или архијереја, ако је присутан; а јереј благо-сиљајући изговара молитву кадила. Првобитне кадионице су оне са дршком, а касније су добиле данашњи облик. Кађење врши каткад ђакон, каткад презвитер. Кадећи чини се поклон телом и крст кадионицом, а клањају се и они који се каде. При кађењу с јерејем, клања се и ђакон. Кађење је разно, или се кади олтар и цео храм, или само олтар, или поједини делови у храму: притвор, жртвенчк, престо, аналогиј с иконом, с крстом, с јеванђелијем, сто с хлебом, кољивом, јелејем и т. д. Чин кађења изложен је у Ти-пику гл. 22.

94. Осветљење.*)

Да је Бог светлост, у томе се слажу све религије у својим химнама. Отуда у свима култовима и богослужењима налазимо светлост као символ божанства. Да су и хри-шћани одмах у почетку на богослужењу употребљавали светлост не само из практичних него и нарочито из сим-воличких разлога, угледајући се на старозаветно богослу-жење (Исх. 25, 81), сасвим је природно, и то употебљавали су свеће од воска и светиљке (кандила) са уљем како на истоку тако и на западу, па тако је остало до данашњег дана у прав. цркви.

На јудејском богослужењу била је у предворју на паљенпчком жртвенику вечита ватра (Ј1ев. 6, 6), која се чудноватим начином за-палила (Лев. 9, 23—24.), и као тајанствени одраз шехине, била је сасвим згодан символ праведног и освећујућег Бога У свјатаја т. ј у предњем простору стана Вечнога, стајао је златан свећњак (Исх. 25, 31 и даље, 37, 17) са 7 кракова, и на сваком од ових била ј<\ светиљка. Ове свитиљке упаљене светом ватром паљеничког жртве-

') Имамо је на проскомидији. ') 0 светлењу и кађењу писао је код нас свешт. Душан Миланковић,

ДеоЛа храма, свећњаци, восак, зђјтин, тамјан Веснпк срнске цркве, 1891. стр. 574.

ног олтара, гореле су дан и ноћ (Лев. 24, 3), и свештеници су их морали свако јутро чистити и свако вече пунити најбољим уљем од маслине. Светлост која је тако вечито горела у свјатаја, била ј е сигнатура стања Божјег. У несравњено вишем и реалнијем смислу од старозаветних богослужбених места су наши новозаветни храмо-ви стан Бога и Божји Домови.

Да су први хришКани при богослужењима, која се држала ноКу (Дела 20, 8) у домовима и дању у катакомбама морали употребља-вати светлост, сасвим је јасно. Од Јеронима1) дознајемо, да су ревни верни у почаст мученика палили свеКе пред њиховим реликвијама, и да се на исшоку и за време литургије — из символичких раз-лога — палиле свеКе; но не само пред реликвијама мученика, »него и без реликвија мученичких по свима црквама истока, када се на литургији има да чита јеванђелије, палила се светлост и на светлом дану ( ј а т зо1е пШап1е). А палиле се свеКе (1шш-папа), никако сшога да би се тама одагнала, него до се њоме изрази радост зјдпит 1ае1Шае с1етоп81гапс1ит). Ради тога (тако наставља Јероним) држе увек оне девојке (из јеванђеља) своје упа-љене светиљке у рукама, а апостолима је речено: ваша бедра треба да су опасана и упаљене светиљке у рукама вашим, а о Јовану Крститељу казано је: био је упаљена светлост која светли — да се престави под видом телесне светлости она светлост, о којој читамо у псалтиру (Пс. 118, 105): твоја реч је светлост мојим ногама Го-споде, и светиљка мојим стазама«. Овде је јасно, да је светлост код литургичког чи,тања јеванђелија имала символичко значење.

Што су биле свечаније прилике, н. пр. пасхалне ноћи кто је било и веКе осветлење, о чему нам оци спомињу.2)

0 светлости при крштењу спомиње Григорије Назијанзин у свом говору на крштењу (40; п 46.), где каже крштенима: »место, које Кеш заузети одмах иза крштења у близини узвишеног олтара, слика је славе оног света. Појање псалама којим се примаш (Пс. 31.), слика је песме на небу. Свеће, које Кеш упалити, представљају тамошње ношење светлости, којом сретамо жениха«.

Григорије Ниски говори у животопису своје сестре Макрине, да су се лри њеном погребу носиле воштине свеКе у рукама.*)

Многострука употреба светлости- на богослужењу од старине и но дану, разјашњује се само претпоставком, да је светлост у бого-служењу имала првобитно символичко значење.

Зато, што је физичка светлост између свега материјалног нај-мање материјална, најзгоднија је као символ Бога, аисолутног Духа .(Јов. 4, 24), кога Св. Писмо укратко означава као светлост (I. Јов. 1, 5), о коме оно каже, да је извор сваке светлости (Пс. 35, 10), да

') Аау. У1?Иап11иш с. 7. М ц т е , Ра1г. 1а1. Т. 23. р. 361. •) Еи$е&., УНа Сопк!. IV. с. 22. Оге%. Иаг.. 0га1. 45. т 5. Равсћа п. 2. •) Ови историјски подаци о црквсној уиотреби светлости доста су ча нашу

сврху. Опширнијн о оном нр| дмету 'инди МићЊаиет, Оевсћ1сћ1е ип<1 Пес1еи(ип^ <1ег (\\'ас11х —) 1,кћ(1-г ћ.-ј <1.и кјгсћ!. КипкНопеп (1874.).

ј е обучен V светлост (Пс. 103, 2) и да стаиује у неприступној свет-лости (I. Тим. 6, 16).

На св. литургији је Богочовек на престолу присутан, као и на небу, тако да можемо казати да су храмови стан Бога на земљи, огуда је сасвим близу да храмове богатом употребом светлости означимо као стан Божји.

Физичка светлост од природе има нечег импозан-ршг на себи, и што је један простор осветљенији, то више импонира и утиче. И овај природни закон утецао је да се на богослужењу употребљава светлост, и на богослужењу је вредило правило, што већи и зна-чајнији празник, то се више светлост пали.

Од IV. века зна се. да се као материјал за осветљење на богослужењу употребљава восак') и уље (у канди-лима, у.ачЦ1а. или хауб̂ Хсоу) од маслине. Како пчела тако и восак, имају на себи извесне знаке чистоће и леноте. и с те стране прикладне су за свете ствари као символ. Пчела је важила као символ девичанства, јер је узви-шена изнад свега сполног, и тако се показала као згодан символ пречисте девојке и матере пресв. Марије. Пчеле радилице, које восак праве, не оплођавају се, а овај моменат нису превидели св. црквени оци и писци. Уље је већ у СЗавету проиисано у литургичке сврхе, и ово је уље најдостојније, најбоље и за богослужење. К томе долази у обзир и символика уља!' Уље од маслине не само да даје најбољу светлост, него се употребљава и за јело, и чини гаукусним. Осим тога лечи ране и ублажава бол (Исаија 1, 6), освежује тело када се њиме намажемо, чини га еластичним и крепким, што су чиниле и атлете пре борбе. У свечаним приликама мазао је Јеврејин косу и лице уљем, које је отуд знак радости (Пс. 103, 16). Ради тих изврсннх особина, већ у СЗавету било је уље слика .»Божјег Духа< (I Цар. 10, 1. 10; 16, 13; Исаија 61, 1; особито Зах. 4, I—10), ради чега су у СЗавету она зва-нична лица, која су за свој позив на нарочити начин мо-рала бити наоружана духом Божјим, као првосвештеници, свештеници, краљеви, -пророци (Иса. 61, 1), са светим уљем од маслине помазивана. ИХристос је по својој човечанској нрироди у нуноћи помазан духом Божјим (Лук. 3, 22; 4, 1. 18) а нарочито у сврху Његове жртве (Јевр. 9. 14), и зове се хат' ^оут^ помазаник (ћаштазсћЈасћ — Хрсогбс).

') ВидиУ Вучковић, Црквене свијеће 1ре<Ј»ерат), Српски Нчелар, год. 1903 и 1901.

322

Ради тога је сасвим згодно да се на богослужењу освет-љана уљем.1)

Светлост се употребљава на богослужењу разноврсно и многоструко, и пали се на жртвенику, на престолу, по осраму, пред иконама по једна или више снећа. Свећнак од 12 снећа означана 12 апостола, од 7, 7 дарона Духа Снетога. Више од 12 свећа има лустар ( х ^ ? ) ма сред храма. којп означава звезде на небеском своду. При архи-јерејском служењу употребљавају се дикирије, (озна-чавају 2 ирироде у Христа) и трикирије, трсУ^-оу (означавају В лица св. Тројице). Снећњак са једном свећом (7гр1р|их^р10у) означава јединстио св. Тројице. 0 наљењу снећа на бого-служењу види Типик гл. 25.

НаЈвише се пали снетлост на св. литургији, и то почиње паљење на жртвенику. ца престолу, а затим но целој цркни. Пале се свеће нри читању јованћелија, да се изрази радост и да светлост Христова јеванћелија нросветљује земљу. Затим се пале свеће код крштења. обручења и венчања, при јелеосвећењу. при погребу и панихиди са својим односним значењем.

') Ог. Уа1еп(. ТћаШо/ег, НапсЊисћ Лег к»1ћ. и 1 и ф к , 1883. стр. 666—688.

С А Д Р Ж А Ј

у В о д С т р а н а

1. Свештенччка служба Нсуса Христа и цркве. — Православно хришћанско богослужење 1

2. Оснивање хришћанског нравославног богослужења . . . . 3 3. Даљн развнтак хрншћанског нравославног богослужен,а . . 4 4. Одношај старозаветног богослужења према новозаветном . 6 5. Сврха, суштина и потреба хришћанског православног бого-

служен.а • 8 6. Облицн богослужења и потреба символа на богослужењу . 12 7. Појам литургике и разлика литургике од остали.х сродних

наука 15 8. Литургика дрема осталим богословским наукама . . . . . 17 9. Иажност литургике и корист од ње 18

10. Потреба и начин научног обрађиван>а литургике и њена подела 21

11. Извори II помоћне науке литургике 23 12. Кратак преглед књижевности нравославне литургпке . . . 26 13. Књижевност литургике у православној источној цркнн од

XVII. сталећц до данас 35 14. Књижевност литуршке у занадној цркви од XVII. столећп

до данас . - 49

I. ДКО.

Опћи део литургикс. Потребе и услови за вршење богоолужења.

15. Подела . . . . > 59

Богослужбвн« лица.

16. Црквена јерархија уопће 59.

Страна

I. Јерархија хиротоније. 17. Јерархија хиротоније основана на божанском наређењу . . 60 18. Јерархија хиротоније основана на човечанском наређењу . 63

//. Јерархија јурисдикције. 19. Јерархија јурисдикције па божанском наређењу 66 20. Јерархија јурисдикције на човечанском наређењу 66

III. Црквенослужитељи. 21. Аколути, ексорцисте, остијарији (вратари) и псалти (појци)

V старој цркви 71 22. Презвитиде (светтенице) и ђаконисе у старој цркви . . . 74

Богослужбена места.

23. Подела . 76

О храму. 24. Иојам и разна имена хришћанског храма 77 25. Облик правац и положај цркава 79 26. Грађевни стилови храмова . 81 27. Стаоа српска црквена архитектура 86 28. 1'лавни делови храма и његово уређење у старини . . . . . 98 29. Олтар и његови нредмети 101 30. Лађа цркве 105 31 Пронаос или притнор цркве 109 32. Параклисе или капеле 110 33. Звоници '. 111 34. Гробља 113

Богослужбени предмети и утвари

35. Иојам и подела 115

О светим сасудима. 36. Појам о св. сасудима, њихова подела и опис 115

О црквеним или богослужоеним одеждама. 37. Опће примедбе и подела 121 38. Поједине црквене одежде . . . 124

Богослужбене књиге. 39. Богослужбене кн.иге и њихова подела . . . . 135 40. Свештене богослужбене кн.иге . . 137 41. Црквене богослужбене књиге 142 42. О преводу богослужбених књига са грчког на словенски језик

и о богослужбеном језику срп. прав. цркве . 161

С.трама

О св. сликама (иконама), црквеним заставама и св. мо-штима.

43. Опће примедбе. — Употреба сн. слика у црккн. — Стнаран.е одређеног типа у православној иконографији 164

44. Сликање св. крста (ставрографија) . . . 171 45. Сликање св. Тројице 176 46. Сликање Матере Болуе и св. анђелн 180 47. Сликање светитеља у Ст. Занету 182 48. Сликање светитеља НЗавета 183 49. Црквене ааставе (барјаци, литпје) • • ^ 50. О св. моштима и реликвијама . . 187

Опћи заједнички облици појединих богослужења.

51. Иодела 190

Оп^и, битни заједиичии облици поједииик богослужења.

Литургичка или црквена молитва.

52. Појам и подела литургичких молитана . . 190 53. Одношај молитве према. хришћанском богослужењу п но-

ложај молитве на овоме 191 54. Опћа карактеристика молитава православне цркне . . . . 193 55. Почетне формуле црквених молитава заједничке многим

литургичким чиновима 191 56. Завршне молитве заједничке' многим литургичким чинонима 196 67. Почетне молитве ааједничке многим литургичким чиновима 201 58. Символ вере 205 59. Молитва Ногородиц« Д4ЕК» . . . . . . . . . . . . . . . 2 0 6 60. Јектеније 206 61. Завршне молитве . . . . . . . . . . . . . . 208

Литургичко или црквено аојање 62. Литература, појам и подела 210

Материја илн текст поЈања, или религнјопис појеаији. 63. Разне врсте црквених песама уопНе 211 64. Псалми 212 65. Садашн.а употреба псалама 214 66. Остале библијске песме . . . 21/> 67.: Уметничка форма хришкансках црквених песама • постмипк

црквеног несништва 216

цгржм 68. Химне и песме састављене од побожних хришћана. Врсте и

имена црквених песама 219 69. Песници православне цркве и њихове песме 240

Црквено појање или религијовна музика. . 70. Историја црквеног појања и веза са молитвом 260 71. Почетак вештачког појања 262 72. Утврђење напева у осам гласова у православној цсточној цркви 264 73. Појање у православној словенској цркви 270 74. Појање у српској цркви 271 75. Извођење црквеног појања уопће. — Начини мелодичног

појања и његово извађање посепце 276

Читање Светога Писма. 76. Читање Светога Писма на богослужењу 282 77. Цељ читања Светога Писма на богослужењу 283 78. Распоред читања из књига Светога Писма 284 79. Начин читања Светога Писма на богослужењу и обреди, који

<5е том приликом врше 290

Проаовед. 80. Проповед на богослужењу, и међусобни одношај 292 81. Црквена проповед у првим вековима 294 82. Место проповеди 296

Опћи, небитии (пропратии) заједнични облици поједииих богослужења (Символичие радње).

83. Подела важност и потреба ових облика 296 84. Знамење часнога крста 297 85. Благослов 300 86. Полагање руку 302 87. Положај верних на богослужењу 304 88. Подизање руку ц скрштање руку на груди 309 89. Покривање и откривање главе . 310 90. Окретање лица према истоку 312 91. Св. пољубац (целивање) 314 92. Умивање руку ' • • 316 93. Кађење 318 94. Осветљење 319

Постаеио - ПРОТОМАЈСТОР - 0ктооар'10.