Универзитет у КрагујевцуПедагошки факултет Јагодина

ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ПРАКТИЧНО ПРЕДАВАЊЕ ИЗ

ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

ментор: студент:Ирена Голубовић-Илић Јасна Станковић 58/04

Јагодина, 2009. год.

1. ОПШТИ ПОДАЦИШколаДатум одржавања часаЧас по редуРазред и одељењеПредавач

2.ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИНаставни предметНаставна темаНаставна јединицаСадржај наставне јединицеПретходна наставна јединицаНаредна наставна јединица

Тип наставног часа

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ-образовни задаци

-васпитни задаци

-функционални задаци

IVЈасна Станковић 58/04

- Природа и друштво- Сусрет са природом- Домаће животиње и гајене биљке- значај, потребе и могућности- Фауна наше земље- Природне појаве, прилагођавање: посматрање, запажање, праћење и бележење на различите начине адаптивних промена и понашања- обрада

- Проширивање и продубљивање ученичких знања о домаћим животињама и гајеним биљкама; стицање знања о значају, потребама и могућностима за гајење домаћих животиња и гајених биљака; усвајање знања о производима који се добијају од домаћих животиња и гајених биљака и користи које човек има од њих.

- Развијање свести о значају домаћих животиња и гајених биљака; формирање позитивних ставова према групном раду.

- Оспособљавање ученика за разликовање домаћих и дивљих животиња, као и самониклих и гајених биљака; оспособљавање ученика за разликовањ користи које човеку пружају одређене домаће животиње и гајене биљке; оспособљавање ученика за коришћење различитих извора знања и за самосталну обраду делова градива по егземпларном

Облици радаНаставне методе

Наставна средстваНаставни објекатКорелација Литература

3. СТРУКТУРА И ТОК ЧАСА

- УВОДНИ ДЕО ЧАС

моделу.- фронтални, групни- монолошка, дијалошка, метода демонстрације, метода рада на тексту- апликације, радни лист- школска учионица- српски језик- „Природа и друштво уџбеник за 4. разред“, В. Матановић, З. Веиновић, Н. Станчић, И. Марковић, Едука, Београд, 2007.; „Природа и друштво уџбеник за 4. разред“- В. Ковачевић, Б. Бечановић, Клет, Београд, 2006.; „Природа и друштво за 4. разред“ – Б. Вуковић, Ј. Вуксан, Б. Шепарац, Драганић, Београд, 2006.; „Методика наставе природе и друштва“ Ж. Лазаревић, В. Банђур, Учитељски факултет Јагодина, Учитељски факултет Београд, 2001. год.

Ради мотивације ученика и увођења у нову наставну јединицу уводни део часа започињем разговором с ученицима (пре тога им се представљам). При том користим сладећа питања:

- Зависно од тога да ли се човек брине о животињама или не, какву смо извршили класификацију животиња?

- Које домаће животиње знате?- Како класификујемо биљке зависно

од тога да ли се човек брине о њима или не?

- Шта мислите да ли су животиње које данас називамо домаћим и биљке које називамо културним (гајеним) и у далекој прошлости биле исте као и данас?

- Зашто је човек почео да припитомљава одређене животиње и гаји одређене биљке?

- ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

Након последњег питања најављујем наставну јединицу (Домаће животиње и гајене биљке ) и објашњавам ученицима да ће на данашњем часу учити о значају, потребама и могућностима везаним за домаће животиње и гајене биљке (додатно објашњавам појам гајене, јер су ученици пре тога ове биљке називали културне или култивисане).

Садржај наставне јединице обрађујем комбинациом монолошке, дијалошке, методе домонстрације и методе рада не тексту путем егземпларне наставе. Главни део час је подељен на две целине:

1. Моје излагање егземпларног садржаја

2. Самосталан рад ученика на обради аналогног садржаја

1. Излагање егземпларног садржаја:Фронтално објашњавам ученицима

да је наш данашњи задатак првенствено да научимо нешто о користима домаћих животиња и гајених биљака за човека. Говорим да ћу им ја на почетку испричати о коњу као домаћој животињи и о користима које човек има од њега и наглашавам им да пажљиво слушају јер ћемо када завршим излагање разговарати о томе .

КОЊКоњ је домаћа животиња која спада у

групу биљоједа, а према другој врсти класификације (зависно од величине домаћих животиња) спада у групу крупне стоке. Човек је некада коње гајио првенствено због помоћи у раду, вуче и преноса терета. Данас човек гаји расне коње који служе за спортска такмичења. Од коња човек користи месо у исхрани које је врло здраво. Од меса коња се праве разне

месне прерађавине. Од коња човек користи и кожу и длаку. Од прерађене коже коња израђују се ципеле, ташне и каишеви. Длака коња се користи за израду четки, а од коњсе гриве праве се жице гудала за виолину.

Након тога се врши понављање садржаја о користима које човек има од коња.- Због чега су некад људи гајили коње?- Какви се данас углавном гаје коњи и због чега?- Шта од коња човек користи у исхрани?- Шта прерадом коњске коже човек прави?- Шта може да се прави од коњске длаке?

Након тога на сличан начин одрађујем житарице .

ЖИТАРИЦЕЖитарице су једногодишње биљке

које човек гаји на њиви. Житарице су људи добили од дивљих трава. Код нас се од житарица највише гаје пшеница, раж, јечам, овас(зоб) и кукуруз. Житарице човек гаји јер их користи у исхрани, користи их за исхрану домаћих животиња, као и у индустрији за израду разноврсних производа. У најпознатије хлебне житарице убрајају се пшеница, кукуруз и раж.

Пшеница се гаји на добро обрађеном и плодном земљишту. Од пешничног зрна се добија брашно, гриз, пахуљице.

Кукуруз је житарица, стабла вишег и корена јачег од осталих житарица. Кукуруз се користи за исхрану стоке и живине. Прерадом зрна кукуруза добија се: шећер, хартија, уље, слаткиши, лепак...

Раж, јечам и овас(зоб) су житарице врло сличне пшеници. Оне се користе у људској исхрани, а користе се и за исхрану домаћих животиња.

Након тога се врши понављање садржаја о користима које човек има од

житарица.- У коју групу зависно од дужине живота спадају житарице и од чега су настале житарице'?- Које се житарице код нас гаје?- Које житарице спадају у хлебна жита?- Шта све може да се добије прерадом житарица?

2. Самосталан рад ученика на обради аналогног сарджаја

Након тога објашњавам ученицима да ће сада они научити још нешто о домаћим животињама и гајеним биљкама тако што ће радити у 7 група и то на различитим задацима (групе раде на диференцираним задацима, формиране распоређивањем ученика на одговарајуће место при уласку у учионицу случајним избором). Наглашавам ученицима да међусобно изаберу вођу, односно представника групе. Представници група бирају коверте са задацима. Групе обрађују следеће садржаје:

воћеповрћеиндустријске биљкевинова лозаживинасвиња (сваштојед)крава, коза, овца (биљоједи)

Свака група у коверти добија одговарајуићи радни лист (сви радни листови група су у прилогу). Пре него што отворе коверте ученицима дајем упутство за рад (да пажљиво прочитају текст и да заједничким радом ураде поставњене задатке, а потом да свако у својој свесци уради задатке). Напомињем им да ако знају још неку корист која није дата у радном листу да је слободно напишу. Наглашавам да је време предвиђено за рад 10 минута.

По истеку времена које је предвиђено за рад група следи извештавање по групама (групе излажу по реду прва, друга, ...,

- ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

седма). Одговоре групе излаже представник групе .

Док ученици раде по групама, ја их обилазим и уколико имају потешкоћа помажем им.

Да бих утврдила у којој су мери ученици савладали и усвојили садржај вршим фронтално усмено понављање садржаја с ученицима о користи домаћих животиња и гајених биљака (приликом понављања ученици фронтално одговарају о користима везанима за домаће животиње и гајене биљке, а ја на основу њихових одговора попуњавам одговарајућу табелу на табли – прилог (изглед табле) ).

4. ИЗГЛЕД ТАБЛЕИСХРАНА ЉУДИ

ИСХРАНА ЖИВОТИЊА

ЗА ДОБИЈАЊЕ ДРУГИХ ПРОИЗВОДА

ВОЋЕ

ПОВРЋЕ

ИНДУСТРИЈСКЕБИЉКЕ

ВИНОВА ЛОЗА

ЖИТАРИЦЕ

- табеле за завршни део часа

месо млеко перје кожа вуна

длака помоћ у раду

маст, лој

рогови

ЖИВИНА

КРАВА

СВИЊА

КОЗА

ОВЦА

КОЊ

I ГРУПА

ВОЋЕ

У прошлости је човек користио плодове дивљих воћака, од којих су одабирањем и укрштањем добијене питоме воћке. У нашим крајевима најчешће се гаји јабучасто, коштуњаво и јагодасто воће. Све ове врсте се убрајају у сочна воћа, док се воћа од којих се користи сме (орах, лешни) називају сува.

Најпознатије јабучасто воће које се гаји код нас је јабука. Најчешће гајено коштуњаво воће код нас је шљива.Од јагодастог воћа код нас се најчешће гаји јагода, малина и купина.

Воће човек користи у исхрани, али и у индустрији за добијање: сокова, џемова, слатка, пекмеза, ракије, чајева.

1. Од чега су добијене питоме воћке?

_____________________________________________________________________________________________________________________________

2. Које се воће гаји у нашим крајевима? Наброј што више врста (не само оне које су дате у тексту).

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Који се производи добијају препадом воћа? ________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

II ГРУПА

ПОВРЋЕ

Поврћем називамо биљке које се гаје у повртњацима, а гајење поврћа се назива повртарство. Повртарске биљке, односно поврће које се гаји код нас је: кромпир, лук, купус, парадајз, шаргарепа, першун... Неке од ових биљака су једногодишње (кромпир, парадајз), а неке су двогодишње (целер, першун). Укрштањем и негом човек је од постојећих врста добио

нове, на пример од листова дивљег купуса добијен је купус и кељ, од надземног стабла келераба, а од цвета карфиол.

Поврће је веома значајан део људске исхране. Човек у исхрани користи различите делове биљке: корен, поземно стабло, надземно стабло, листове, семе и плодове. Поврће човек користи и у индустрији за добијање других производа: од шаргарепе се праве сокови и каше, од парадајза кечап, од кромпира шећер и алкохолна пића.

1. Које се поврће гаји код нас? Наведи што више врсти поврћа и оно које знаш, а није наведено у тексту.

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________2. Које делове поврћа човек користи у исхрани?____________________________________________________________________________________________________________________________3. Који се производи добијају прерадом поврћа? Наведи и производе

које знаш, а нису наведени у тексту.____________________________________________________________________________________________________________________________

III ГРУПА

ВИНОВА ЛОЗА

Винова лоза је добијена од дивље лозе и представља једну од најстаријих биљних култура. Винова лоза је вишегодишња биљка, која најбоље успева у пределима са топлиом климом и у сунчаним пределима.

Одабирањем и укрштањем добијене су разне сорте које успевају и у хладнијим пределима. Плод винове лозе је грожђе које људи користе у исхрани и за добијање других производа : сока, вина, винског сирћета. Човек у исхрани користи и лист винове лозе.

1. Од чега је добијена винова лоза?________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Где најбоље успева винова лоза?________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Какве користи човек има од винове лозе?________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

IV ГРУПА

ИНДУСТРИЈСКЕ БИЉКЕ

Индустријске биљке се гаје на њивама, а назив су добиле јер се њихови делови индустријски прерађују и тек тада користе. Најчешће гајене индустријске бињке код нас су : сунцокрет (уљана биљка), лан, конопља и

памук (предиве биљке), шећерна репа и трска (биљке од којих се добија шећер), дуван.

Из сунцокретових семенки у фабрици се цеди одлично уље које човек користи у исхрани, док се исцеђене семенке користе за исхрану стоке. Прерадом лана, конопље и памука добијају се квалитетне тканине. Од ланеног влакна се цеђењем добија биљно уље које се користи у медицини и индустрији. Прерадом шећерне репе и трске добија се шећер који човек користи у исхрани.

1. Које биљке спадају у индустријске биљке?________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Зашто човек гаји сунцокрет и шећерну репу?________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Зашто човек гаји памук, конопљу и лан?________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

V ГРУПА

ЖИВИНА

Од давнина људи су припитомљавали дивље птице, јер су у исхрани користили њихово месо и јаја. Одабирањем и укрштањем различитих врста припитомљених птица настале су данашње кокоши, патке, гуске и ћурке, које једним именом називемо живина. Живина се гаји у свим крајевима, у сеоским домаћинствима и на фармама.

Људи гаје кокошке због меса и јаја које користе у исхрани. Патке и гуске најчешће се гаје поред воде. Од патке и гуске човек користи месо, маст и јаја у исхрани, а њихово перје употребљава за пуњење јастука. Ћурке човек гаји такође због меса и јаја.

1. Које животиње убрајамо у живину?________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Шта од живине човек користи у исхрани?________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Да ли човек користи перје живине и у које сврхе?________________________________________________________________________________________________________________________________

VI ГРУПА

СВИЊА

Питома домаћа свиња постала је припитомљавањем дивље свиње. Свиња је сваштојед – једе житарице, жир, корење, црве, разне отпатке.

Свиња се брзо гоји и може да достигне тежину и до неколико стотина килограма.

Човек користи месо свиње у исхрани. Од свињског меса добијају се бројне месне прерађевине. Људи у исхрани користе и свињску маст, а од свињске масти кувањем и индустријском прерадом добија се сапун.

Човек користи и свињску кожу чијом прерадом се добијају бројни конфекцијски производи ( јакне, ташне, обућа).

1. Шта од свиње човек користи у исхрани?________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Које користи човек још има од свиње, а да нису везане за исхрану?________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Које месне прерађевине се могу добити прерадом свињског меса (у тексту није наведено, али пробајте сами да се сетите)?

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

VII ГРУПА

КРАВА, КОЗА, ОВЦА

Крава, коза и овац су домаће животиње које спадају у групу биљоједа и хране се свежом и сувом травом, кукурузом и мекињама. Настале су припитомљавањем дивљих крава, коза и оваца. Правилном и

квалитетном исхрано крава може се утицати на квалитет и количину меса и млека (крава може дати и до 20 литара млека дневно).

Човек од краве у исхрани користи месо (месо телете – младунца краве) и млеко. Прерадом млека добијају се разни млечни производи (сир, кајнак, павлака, кисело млеко, качкаваљ). Од папака и костију краве израђују се чешљеви и дугмад, а од козе краве торбе. Крава се користи и за обраду земље, пренос терета и вучу.

Човек гаји козу првенствено због исхране. Од козе човек користи месо и млеко у исхрани.

Човек овцу гаји због меса, млека и лоја које користе у исхрани. Од овце човек користи и вуну и кожу.

1. Због чега све човек гаји краву?________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Који се све млечни производи добијају прерадом крављег млека?________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Због чега све човек гаји козу и овцу?________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________