Паја Јпванпвић

Detiwstvo i {kolovawe

Rođen je u Vr{cu, 16. jun 1859.godine kao sin prvenac Stevana Jovanoviћa, uglednog vrшaчkog fotografa. Majka Ernestina (roђena Deot - francuskog porekla) rano je umrla, a otac se ubrzo ponovo oжenio, Marijom (roђenom Di Ponti) koja je bila dobra i briжna majka. Paja je imao joш petoro braћe

i jednu sestru. Tako je svoje detinjstvo provodio u veseloj i sreћnoj mnogoчlanoj porodici.

Paja je veoma rano pokazao sklonost prema crtaњu i slikaњu. Чini se da to i nije bilo tako neobiчno u okruжeњu u kome je жiveo.Њjegov otac Steva, vrstan fotograf, imao je dara za slikarstvo. Osim toga, u Vrшcu, toj maloj a ipak veoma bogatoj varoшi, mogao je videti dela svojih sjajnih prethodnika: Арсенија Арсе

Тодоровића; њegove izuzetne ikone), Pavela Đurkoviћa(1772-1830; ikonostas u Sabronoj crkvi), Jovana Popoviћa (1810-1864)- sa њegovim sinom je drugovao i чesto se zaticao u њegovom ateљeu, fasciniran slikarovim radom: kopijama starih majstora, studijama prirode, delima sa religioznim temama.

Studijska putovaњa i znaчajna priznaњa

Paja je mnogo putovao i na tim putovanjima nalazio znaчajnu inspiraciju za svoj rad.Joш kao student beчke Akademije, podstican sopstvenom radoznaloшћu ali i sugestijom profesora, gotovo svaki raspust je koristio da putuje po Balkanu, naroчito po Crnoj Gori, Primorju, Albaniji, Bosni i Hercegovini, juжnoj i istoчnoj Srbiji. Tamo je radio skice i studije i trudio se da шto neposrednije oseti atmosferu svakodnevnog жivota i obiчaja naroda. Do detaљa je beleжio predele, likove, noшnje, nakit, oruжje.Pun utisaka, po povratku bi slikao mnogobrojne жanr slike: Ranjeni Crnogorac, Maчevanje, Guslar, Kiћenje neveste, U zasedi, Arbanas, Arnaut s чibukom, Izdajica, Umir krvi, Borba petlova. Ove slike su ga brzo proslavile u celom svetu.Prvo priznanje dolazi veћ 1882. godine, za sliku „Raњeni Crnogorac“. Slika je bila izloжena na godiшњoj izloжbi

Akademije, i za њu je dobio prvu nagradu i carsku stipendiju. Србија se ponosila svojim mladim i slavnim umetnikom. Gotovo svaka srpska kuћa je imala neku њegovu oleografiju ili drugu reprodukciju sa temom iz srpske istorije ili iz narodnog жivota. Istorijske kompozicije

Od1895. godine poчinje nova faza u stvaralaшtvu Paje Jovanoviћa, u kojoj se on, najveћim delom, posveћuje izradi istorijskih kompozicija.

Оd Saborskog odbora u Сремским Карловцима na чelu sa patrijarhom Georgijem Brankoviћem, da izradi grandioznu istorijsku kompoziciju Seoba Srba pod patrijarhom Арсенијем III Чарнојевићем i od vrшaчkog Municipija, za sliku Vrшaчki triptihon. Posle ovoga Paja je radio i na drugim istorijskim kompozicijama: Furor Teutonicus (Teutonski bes) ili „Bitka u Teutoburшkoj шumi“, za koju je dobio najpre Rajhlovu nagradu beчke Akademije, a kasnije srebrnu medaљu na Svetskoj izloжbi u Sent Luisu. Sliku „Жenidba hercoga Ferija s Jelisavetom Habzburшkom“ je radio u poentilistiчkom maniru.

Takovski ustanak radi po porџbini краља Милана Обреновића. Ova slika koja se danas nalazi u Народном музеју u Београду, toliko puta je reprodukovana da je u svesti naroda urezana kao autentiчni prikaz tog znaчajnog istorijskog dogaђaja za srpski narod. Veoma znaчajna istorijska slika usledila je oko 1900. kao poruџbina vlade kraљevine Srbije za Svetsku izloжbu u Parizu (1900.). Bilo je to „Крунисање

цара Душана у Скопљу“. Zatim još jedna sa sliчnom temom: „Жеnidba cara Duшana sa Aleksandrom, sestom bugarskog cara“, koja je bila izloжena na Prvoj jugoslovenskoj umetniчkoj izloжbi u Beogradu, 1904. godine. U ovom periodu Paja se bavio i crkvenim slikarstvom: izradio je ikonostas Saborne crkve u Novom Sadu i ikonostas crkve u Dolovu, naslikao je prizore iz жivota Svetog Save za Sabornu crkvu u Sremskim Karlovcima: Sveti Sava miri braћu, Sveti Sava kruniшe Prvovenчanog, Spaljivanje moшti Svetog Save. Takoђe, Hristova beseda na Gori, Sveti kraљ Milutin, Manastir Sopoћani, Arhiepiskop Danilo, Raspeћe. Portreti Od 1905. godine u stvaralaшtvu Paje Jovanovića preovlaђuje slikaњe portreta. Нaslikao je „portret Mihaila Pupina“, i њegove ћerke (portret gospođice Pupin),„portret princeze Milice“, zatim portrete „prestolonaslednika Danila“ i „kralja Nikole“. Ali motiv kome je, bez svake sumњe, posvetio najviшe paжњe, jesu „жenski likovi“: Gospoђa Mirka, Gospoђa Шtraus, Gospoђa Шink, Gospoђa Hadson, Baronica Erlanger, Igraчica Bergel, Gospoђa Kaufman, Gospoђa Doblin, Sofija Dunђerski, Teodora Dunђerski, i viшe portreta, najpre modela, a zatim njegove supruge Muni.

Po okonчanju Prvog svetskog rata Paja neko vreme boravi u Beogradu, kada slika portrete чlanova vladajuћe kuće Karađorđeviћa (kraљa Aleksandra Karađorđeviћa, „kraљicu Mariju Karađorđeviћ“) i dekoriшe kapelu na Dediњu. Paja Jovanović umro je 30. Novembra1957.. godine u Бечу. Kao шto je жeleo, urna sa pepelom preneta je i poloжena da veчno poчiva u voљenom Beogradu.

„ Сеоба Срба“

„ Кићење Невесте“

„Бошко Југовић“

1.јун

Свечани испраћај ђака-осмака

VIII1 VIII2 VIII3 VIII4 VIII5

ПАРАДА ДИМА ВАТРЕ и све то уз

Т Р У Б А Ч Е!!!

.....нека им и на даље путеви буду посути ружиним латицама.....

3.јун

Свечана Академија ппвпдпм

дпдела Вукпвих диплпма

и награда са такмичеоа

Ппздрав и честитке најуспешнијима ученицима и ученицама

ппжелела је директпрка шкпле!

ЂАК-ГЕНЕРАЦИЈЕ

шкплске 2016/17.гпдије

је

Никплија Бпјкпвић 8/3

СПОРТИСТА гпдине 2016/17.

је

Милица Кпстић 8/1

Награђене ученице на Републичким такмичеоима

Награђени прпфеспри

Дпбирници Вукове дипломе са свпјим

разредним старешинпм

ОСМО-ЧЕТИРИ

ОСМО-ЈЕДАН

ОСМО-ДВА

ОСМО-ТРИ

13.јун Ппследои РАНИ ДАН у шкпли

у кпјпј је прпвела 40 гпдина,

Драга наша РУЖИЦЕ

СРЕЋАН ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ И ДА ЈЕ ДУГО И

СРЕЋНО ПРОЖИВИШ!!!

ЖУРКА,ЖУРКА...

А сад правац...

На заслужени пдмпр и видимп се

У СЕПТЕМБРУ...