ПОЧЕЛИ РАДОВИ НА ОБЈЕКТУ „ПАРК 11“ · СИ ЈЕ АЗОТ НИХ ОКСИ ДА У ТЕ „НИКО ЛА ТЕСЛА А“, БЛОК 4 Енер го про

ЈУЛ-СЕПТЕМБАР 2018.

ПОЧЕЛИ РАДОВИ НА ОБЈЕКТУ „ПАРК 11“

ЗАВРШЕНА ПРВА СТАМБЕНА ЗГРАДАНА “БЕОГРАДУ НА ВОДИ”

УСВОЈЕНИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИЗА ПРВО ПОЛУГОДИШТЕ 2018. ГОДИНЕ

ЕНЕРГОПРОЈЕКТ

ГОДИНА ЛИСТА

2

САДРЖАЈ


година LV

У КОРАК С ВРЕ МЕ НОМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2УСВО ЈЕ НИ КВАР ТАЛ НИ И КОН СО ЛИ ДО ВА НИ ФИНАН СИЈ СКИ ИЗВЕ ШТА ЈИЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ХОЛДИНГA ЗА ПРВО ПОЛУ ГО ДИ ШТЕ 2018. ГОДИ НЕ . . . . . . . . . . . . . . 4ОБА ВЕ ШТЕ ЊЕ АКЦИ О НА РИ МА НЕРЕ ЗИ ДЕН ТИ МА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4НОВИ УГО ВО РИ У ЗЕМЉИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5УСЕП ШАН ОДГО ВОР НА ПОСЛОВ НИ ИЗА ЗОВ У ГАНИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5НАСТА ВАК САРАД ЊЕ СА КОМЕР ЦИ ЈАЛ НОМ БАН КОМ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5ЗАВР ШЕ НИ САНА ЦИ О НИ РАДО ВИ ПО СИСТЕ МУ „КЉУЧ У РУКЕ“НА ОБЈЕК ТИ МА БРА НЕ ГАЗИ ВО ДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6ПОЧЕ ТАК РАДО ВА НА ОБЈЕК ТУ ПАРК 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7ЗАВР ШЕ НА ПРВА СТАМ БЕ НА ЗГРА ДА НА “БЕО ГРА ДУ НА ВОДИ”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8НАСТА ВАК АНГА ЖО ВА ЊА НА ПРО ЈЕК ТИ МА „БЕО ГРА ДА НА ВОДИ“ . . . . . . . . . . . . . . . . 9РЕА ЛИ ЗА ЦИ ЈА ПРО ЈЕК ТА БРА НЕ ТАР ЗУТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10КОН СУЛ ТАНТ СКЕ УСЛУ ГЕ НА ПРО ШИ РЕ ЊУ МЕТРО ЛИНИ ЈЕ У ДУБА И ЈУ . . . . . . . . . . .11НОВИ ПОСАО ЗА ЈП „НУКЛЕ АР НИ ОБЈЕК ТИ СРБИ ЈЕ“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12ИЗМЕ НЕ У РУКО ВОД СТВУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12СОФТ ВЕР ЗА СЛУ ЖБЕ НА ПУТО ВА ЊА ИМПЛЕ МЕН ТИ РАН У ЕПС . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12РЕА ЛИ ЗА ЦИ ЈА УГО ВО РА О ТЕХ НИЧ КОЈ ПОДР ШЦИ И НАД ЗО РУНАД ИЗВО ЂЕ ЊЕМ РАДО ВА НА СИСТЕ МУ ЗА СМА ЊЕ ЊЕ ЕМИ СИ ЈЕАЗОТ НИХ ОКСИ ДА У ТЕ „НИКО ЛА ТЕСЛА А“, БЛОК 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13АКЦИ ЈА 500 РАЧУ НА РА ЗА 50 ШКО ЛА У 25 ГРА ДО ВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14ЧЕТИ РИ ГОДИ НЕ УСПЕ ШНЕ САРАД ЊЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14ИМЕ НО ВА ЊЕ НОВОГ ПРЕД СЕД НИ КА СИН ДИ КАЛ НЕОРГА НИ ЗА ЦИ ЈЕ ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ИНДУ СТРИ ЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14УСПЕ ШАН ЗАВР ШЕ ТАК ЈОШ ЈЕД НОГ ПОСЛА У АЛЖИ РУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15ЗНА ЧАЈ НО ПРИ ЗНА ЊЕ ЗА ДР МИО ДРА ГА МЕСА РО ВИ ЋА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16ЈОШ ЈЕДАН ДОК ТОР НАУ КА У ЕНТЕ ЛУ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1655 ГОДИ НА ЛИСТА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18НА ЛИСТИ НАЈ ВЕ ЋИХ СВЕТ СКИХ КОМ ПА НИ ЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19ЈЕДИН СТВЕ НА АРХИ ТЕК ТУ РА “РЕНЕ САН СНОГ” ГРА ДАНА АРА БИЈ СКОМ ПОЛУ О СТР ВУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20ПРЕД СТАВ НИЦИ СИН ДИ КА ТА НА СЕМИ НА РИ МА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21ИНО СТРА НА ДЕЛЕ ГА ЦИ ЈА ПОСЕ ТИ ЛА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22УЧЕ ШЋЕ НА 15. КОН ГРЕ СУ ДГКС. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22ИЗЛО ЖБА ПОСВЕ ЋЕ НА МОНУ МЕН ТАЛ НОЈ ЈУГО СЛО ВЕН СКОЈ АРХИ ТЕК ТУ РИ. . . . .22МУЛ ТИ КУЛ ТУ РАЛ НОСТ У ПОСЛОВ НОЈ СРЕ ДИ НИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23ОДР ЖА НА ПРО МО ЦИ ЈА КЊИ ГЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23ДРУ ЖЕ ЊЕ ЗАПО СЛЕ НИХ И ЊИХО ВИХ ПОРО ДИ ЦА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24НАГРА ДА ЗА ОДЛИЧ НЕ ЂАКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25УРУ ЧЕ НА ПРИ ЗНА ЊА ЗА ХУМА НОСТ НАШИХ КОЛЕ ГА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25ПОСЕ ТА ДЕЦЕ ПОСЛОВ НОЈ ЗГРА ДИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26

Редакциони одборБог дан Узе лац (пред сед ник ОИ и РО), Ма ри ја на Ва сић, Рад ми ла Јо ви ће вић, Ире на Жу нић,

Ан дри ја на Мак си мо вић, Би ља на Сви че вић (Пред став ник ЈСО)Редакција

Глав ни и одго вор ни уред ник: мр Дра ган Алек сићЗаме ник глав ног и одго вор ног уред ни ка: Бор ја на Вићен ти је вић

Са рад ни ци:Мр Дра ган Алек сић, Бор ја на Вићен ти је вић, Ната ша Воро то вић, Алек сан дар Гли шић,

Зоран Дрен ко вић, Ива на Дми тро вић, Ире на Жунић, Жив ко Јане ски, Рад ми ла Јови ће вић,Оли ве ра Јоло вић, Биља на Капла ре вић, Душан Пет ко вић, Дија на Петро вић,

др Сања Петро вић Бећи ро вић, Мари ца Петр о ни је вић Бошко вић, др Радо слав Рако вић,Биља на Сви че вић, Сне жа на Тимо тић

Фото: Вла ди мир Јабла нов, Вито мир Рако че вић, архи ва Енер го про јек таПрипрема за штампу и штампа: Горан Динић, Енeргопројект Енергодата а.д.

Излази тромесечно, тираж 2000Телефон редакције: 011/310-1020

У КОРАКС ВРЕ МЕ НОМ

Ове јесе ни обе ле жа ва мо јуби леј нашег листа Енер го про јект, сла ве ћи 55 годи на њего вог посто ја ња. Први број се поја вио дав не 1963. годи не, а од тада је постао део потре ба и нави ка наших запо сле них, као и свих оних који се инте-ре су ју за рад ком па ни је. Може мо рећи да лист и данас, мно го годи на касни је у ери диги тал ног инфор ми са ња, успе ва да у корак пра ти сва послов на нај ва жни ја деша ва ња у нашем колек ти ву и одр жи меру и ква ли тет.

У прет ход ном пери о ду били смо вред ни - поче ли су радо ви на објек ту ПАРК 11 који је соп стве на инве сти ци ја Ене р го пр о јект Хол дин га, завр ше ни су радо ви на првој згра ди „Бео гра да на води“ на којој је глав ни изво ђач била наша Енер го про јект Висо ко град ња, Енер го про јект Хидр о ин же ње ринг је завр шио сана ци о не радо ве на при о-ри тет ном објек ту бра не „Гази во де“ по систе му „кључ у руке“, а тако ђе су у Алжи ру реа ли зо ва ни и важни про јек ти бра на Тар зут и Табе гард, Енер го про јект Инду стри ја успе шно одго ва ра на послов не иза зо ве у Гани раде ћи на изра ди Идеј-ног и про је ка та за изво ђе ње фабри ке фар ма це ут ских про из во да у Теми, док је Енер го про јект Ентел при вео кра ју кон-сул тант ске услу ге на зна чај ном про јек ту уво ђе ња систе ма за сма ње ње еми си је азот них окси да на бло ку А4 у ТЕ „Нико ла Тесла А“. Осим тога, има мо раз ло га да буде мо задо вољ ни јер је ове годи не наша ком па ни ја попра ви ла свој пла сман на листи нај бо љих свет ских ком па ни ја пре сти жног аме рич ког часо пи са „ENR“.

У прет ход ним месе ци ма усво је ни су финан сиј ски изве шта ји Енер го про јек та за првих шест месе ци, а с обзи ром на то да на кра ју јуна теку ће годи не, наш Систем има пре о ста лих а нере а ли зо ва них про је-ка та у вред но сти од 346,6 мили о на евра, обез бе ђе на је одго ва ра ју ћа ста бил ност посло ва ња у буду ћем пери о ду.

3

ИЗ САДРЖАЈА ИЗДВАЈАМО


ЗАВР ШЕ НИ САНА ЦИ О НИ РАДО ВИ ПО СИСТЕ МУ „КЉУЧ У РУКЕ“ НА ОБЈЕК ТИ МА БРА НЕ ГАЗИ ВО ДЕ Зва ни чан завр ше так радо ва на сана ци ји обје ка та бра не Гази во де, 8. сеп тем бра 2018. годи не сво јим при су ством уве ли чао је пред сед ник Репу бли ке Срби је Алек сан дар Вучић, који је у окви ру дво днев не ван ред не посе те АП Косо ву и Мето хи ји, прво оби шао бра ну Гази во де. Стр. 6

ЗАВР ШЕ НА ПРВА СТАМ БЕ НА ЗГРА ДА НА “БЕО ГРА ДУ НА ВОДИ”После две и по годи не завр ше на је прва стам бе на згра да тј. стам бе не куле А и Б, одно сно плот 14 на “Бео гра ду на води”. Обје кат је пре дат инве сти то ру и кре ну ло је усе ља ва ње ста-на ра. Глав ни изво ђач радо ва Енер го про јект Висо ко град ња успе шно је оба ви ла посао. Стр. 8

НИСКО ГРАД ЊА ДОБИ ЛА НОВЕ ПОСЛО ВЕ У ЗЕМЉИЕнер го про јект Ниско град ња у окви ру кон зор ци ју ма скло пи ла је два нова уго во ра за радо-ве на про јек ти ма у Бео гра ду и Лаза рев цу. Стр. 5

ТЕХ НИЧ КА ПОДР ШКА И НАД ЗОР НАД ИЗВО ЂЕ ЊЕМ РАДО ВА НА СИСТЕ МУ ЗА СМА ЊЕ ЊЕ ЕМИ-СИ ЈЕ АЗОТ НИХ ОКСИ ДА У ТЕ „НИКО ЛА ТЕСЛА А“, БЛОК 4Енер го про јект Ентел је у кон зор ци ју му са немач ком ком па ни јом „Fic htner GmbH & Co“, у про те клих годи ну дана вршио кон сул тант ске услу ге над зо ра над уво ђе њем систе ма за сма ње ње еми си је азот них окси да на бло ку А4 у ТЕ „Нико ла Тесла А“. Стр. 13

МАЛИ ША НИ У ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТУПослед њег пет ка у авгу сту тра ди ци о нал но је одр жа на посе те деце запо сле них послов-ној згра ди Енер го про јек та. Стр. 26

55 ГОДИ НА ЛИСТА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТЛист Енер го про јект изла зи пуних 55 годи на и нео дво ји ви је део исто ри је и тра ди ци је наше ком па ни је. Зајед но са ком па ни јом лист Енер го про јект про шао је кроз број не про ме не, испра-тио је успе шне годи не као и тешке тре нут ке. Стр. 18

ПОЧЕ ТАК РАДО ВА НА ОБЈЕК ТУ ПАРК 11У про те клом тро ме сеч ју завр ше на је фаза раз во ја про јек та ПАРК 11 у Новом Бео гра ду, који Енер го про јект Хол динг реа ли зу је као соп стве ну инве сти ци ју. У наред ним неде ља ма поче ће про да ја ста но ва. Стр. 7

УСВО ЈЕ НИ КВАР ТАЛ НИ И КОН СО ЛИ ДО ВА НИ ФИНАН СИЈ СКИ ИЗВЕ ШТА ЈИ ЕНЕ Р ГО ПР О ЈЕКТ ХОЛДИНГA ЗА ПРВО ПОЛУ ГО ДИ ШТЕ 2018. ГОДИ НЕМатич но дру штво Ене р го пр о јект Хол динг а.д. је у првом полу го ди шту 2018. годи не оства-ри ло уку пан при ход у изно су од 1.244,1 мили о на дина ра (10,5 мили о на евра) и нето добит од 954,8 мили о на дина ра (8,1 мили о на евра). Стр. 4



55

ЈУЛ-СЕПТЕМБАР 2018.4

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ВЕ СТИ

АД ХОЛ ДИНГ – оства ре на некон со ли до ва на нето добит изно си 955 мили о на дина ра

УСВО ЈЕ НИ КВАР ТАЛ НИ И КОН СО ЛИ ДО ВА НИ

ФИНАН СИЈ СКИ ИЗВЕ ШТА ЈИ ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ХОЛДИНГA

ЗА ПРВО ПОЛУ ГО ДИ ШТЕ 2018. ГОДИ НЕ

Извр шни одбор Енер го про јект Хол-динг а.д. је сре ди ном авгу ста теку ће годи не раз мо трио и усво јио Квар тал ни изве штај Енер го про јект Хол динг а.д. за дру го тро ме сеч је 2018. годи не и Полу го-ди шњи кон со ли до ва ни изве штај Енер-го про јект Хол динг а.д. за 2018. годи ну.

Сагла сно закон ској регу ла ти ви, пред мет ни изве шта ји су (15. авгу ста теку ће годи не) у цели ни обја вље ни на интер нет стра ни ца ма Дру штва, Бео-град ске бер зе и Коми си је за хар ти је од вред но сти Репу бли ке Срби је.

Матич но дру штво Енер го про јект Хол динг а.д. је у првом полу го ди-шту 2018. годи не оства ри ло уку пан при ход у изно су од 1.244,1 мили о на дина ра (10,5 мили о на евра) и нето добит од 954,8 мили о на дина ра (8,1 мили о на евра). Изу зет но висо ка нето добит матич ног дру штва у ана ли зи ра ном пери о ду доми нант но је резул тат оства-ре них финан сиј ских при хо да од зави сних дру шта ва (укал ку ли са них при па да ју ћих диви ден ди Енер го про јект Хол дин га

по осно ву одлу ка о рас по де ли нерас-по ре ђе не доби ти усво је них од стра не скуп шти на акци о на ра Енер го про јект Ентел и Енер го про јект Ниско град ња), про да је зави сног дру штва Енер го про-јект Гарант а.д.о и про да је уче шћа у капи та лу у Бео град ском мешо ви том пред у зе ћу а.д., Бео град.

Систем Енер го про јект је у првом полу го ди шту 2018. годи не оства рио уку пан кон со ли до ва ни при ход (у земљи и ино стран ству) од 11,7 мили-јар ди дина ра (99,3 мили о на евра) и кон со ли до ва ну бру то добит (доби так пре опо ре зи ва ња) у изно су од 389,8 мили о на дина ра (3,3 мили о на евра). Оства ре на нето добит систе ма Енер го-про јект у првом полу го ди шту теку ће годи не изно си ла је 296,8 мили о на дина ра (2,5 мили о на евра).

Кон со ли до ва ни финан сиј ски изве шта-ји Енер го про јект Хол динг а.д. наста ли су кон со ли да ци јом резул та та матич ног дру штва (Енер го про јект Хол динг а.д.), при па да ју ћих зави сних дру шта ва у

земљи и број них ино енти те та. Са аспек та оства ре ног укуп ног

кон со ли до ва ног при хо да може се кон ста то ва ти да је посло ва ње систе ма Енер го про јект у пери о ду јану ар - јун 2018. годи не било за 18% мање у одно су на пла ни ра ни ниво за теку ћу годи ну, док је оства ре на кон со ли до ва на бру-то добит систе ма Енер го про јект била за 13% већа од пла ни ра ног нивоа. У поре ђе њу са наве де ним пара ме три ма посло ва ња у истом пери о ду прет ход не годи не оства ре ни су нижи пара ме три оства ре ња.

У првом полу го ди шту 2018. годи-не је укуп но уго во ре но (у земљи и ино стран ству) 87,6 мили о на евра нових посло ва, што је 29% од укуп ног годи шњег пла на уго ва ра ња. На кра ју јуна теку ће годи не, систем Енер го-про јект има пре о ста лих а нере а ли-зо ва них про је ка та у вред но сти од 346,6 мили о на евра, што обез бе ђу је одго ва ра ју ћу ста бил ност посло ва ња у буду ћем пери о ду.

Испла та диви ден ди за 2017. годи ну

ОБА ВЕ ШТЕ ЊЕ АКЦИ О НА РИ МА НЕРЕ ЗИ ДЕН ТИ МА

Скуп шти на акци о на ра Енер го про јект Хол динг а.д. је на 48. редов ној годи-шњој сед ни ци Скуп шти не одр жа ној дана 14.06.2018. годи не, доне ла Одлу ку о испла ти диви ден ди акци о на ри ма Дру штва за 2017. годи ну.

Пра во на диви ден ду у бру то изно су од 20,00 дина ра по акци ји, има ју лица која су упи са на у Цен трал ни реги стар хар ти ја од вред но сти (ЦРХОВ) као зако ни ти има о ци акци ја Дру штва на дан „Дан диви ден де“ 04.06.2018. годи-

не. Испла та при па да ју ћих диви ден ди ће се извр ши ти 30.11.2018. годи не.

Оба ве шта ва мо акци о на ре нере-зи ден те да је Енер го про јект Хол динг доставиo бро ке ри ма, касто ди бан ка ма и инве сти ци о ним дру штви ма – чла-но ви ма Цен трал ног реги стра хар ти ја од вред но сти а.д. Бео град детаљ но упут ство о начи ну оства ри ва ња пра ва на повољ ни ји поре ски трет ман при-ли ком испла те диви ден де у скла ду са међу др жав ним уго во ри ма о избе га-

ва њу дво стру ког опо ре зи ва ња које је закљу чи ла Репу бли ка Срби ја.

Пре по ру чу је мо акци о на ри ма нере зи-ден ти ма да се у вези са тим инфор ми шу код сво јих бро ке ра, касто ди бана ка и инве сти ци о них дру шта ва. Упут ство је доступ но и на интер нет стра ни ци ЦРХОВ.

О поступ ку и начи ну испла те диви-ден де за 2017. годи ну акци о на ри Енер го-про јект Хол динг а.д. биће бла го вре ме но инфор ми са ни путем интер нет стра ни ца дру штва и Бео град ске бер зе.

ЈУЛ-СЕПТЕМБАР 2018. 5


У авгу сту 2016. годи не Енер го про јект Инду стри ја уго во ри ла је изра ду Идеј ног и про је ка та за изво ђе ње фабри ке фар ма це ут ских про из во да у Теми, Гана, капа ци-

те та 1.000.000.000 табле та (кап су ла) / годи шње уз про ши-ре ње про из вод ње са 1.000.000 l/год. сиру па и 5.000.000 l/год. инфу зи о них рас тво ра са новим инве сти то ром „Ernest Che mists“, из Гане.

Ради убр за ва ња изград ње објек та при хва ће на је оба-ве за пара лел ног про јек то ва ња у току изво ђе ња радо ва које је пове ре но Енер го про јек ту Гана. Про јект ни тим Енер го про јек та Инду стри је успе шно је одго во рио на овај иза зов и сук це сив но пра во вре ме но снаб де вао гра ди ли ште доку мен та ци јом нео п ход ном за несме та ни рад.

У скло пу уго вор них оба ве за на овом послу су и тран-спорт, испо ру ка, про ве ра, пушта ње у рад, ква ли фи ка ци ја и обу ка осо бља за „HVAC“ систем и њего ве дело ве, те је у Гану поло ви ном авгу ста оти шла еки па струч ња ка за машин ске и елек тро ин ста ла ци је на пери од од 6 месе ци.

АД НИСКО ГРАД ЊА - доби ла нове посло ве

НОВИ УГО ВО РИ У ЗЕМЉИКон зор ци јум фир ми Енер го про јект

Ниско град ња, Сао бра ћај ни инсти тут ЦИП и „Bau we sen“ д.о.о. Лаза ре вац, закљу чи ли су са Гра дом Бео гра дом - Град ском упра вом гра да Бео гра да, Секре та ри ја том за кому нал не и стам бе не посло ве и Дирек ци јом за гра ђе вин ско земљи ште и изград њу Бео гра да, уго вор за Изра ду тех нич ке доку мен та ци је и изво ђе ња дени ве ли са ног укр шта ња

пру ге Бео град-Батај ни ца-Шид и Буле-ва ра умет но сти на Новом Бео гра ду. Вред ност уго во ра изно си 311,9 мили о на дина ра, а рок за реа ли за ци ју уго во ра је 480 дана.

Тако ђе, кон зор ци јум фир ми Енер го-про јект Ниско град ња, Хидро-тан д.о.о. Бео град, Хидро тех ни ка-хидро е нер ге ти ка, „Geo ing gro up“ д.о.о. Бео град, закљу-чи ли су уго вор са ЈП Елек тро при вре да

Срби је, огра нак РБ Колу ба ра, Лаза ре вац, о изво ђе њу радо ва на регу ла ци ји реке Пештан, I фаза, и изград њи пута Баро-ше вац-Медо ше вац-Вре о ци. Вред ност уго во ра изно си 1,07 мили јар ди дина-ра, а вред ност радо ва које изво ди АД Ниско град ња изно си 486,1 мили она дина ра. Рок за реа ли за ци ју про јек та је 15 месе ци.

АД ИНДУ СТРИ ЈА – сарад ња са старим клијентом

ПОТ ПИ САН НОВИ УГО ВОР СА „VIN CI AIR PORTS“Новим Уго во ри ма које је пот пи са ла Енер го про јект

Инду стри ја наста вља се сарад ња са „Vin ci Con struc ti ons„ и то пот пи си ва њем два уго во ра за изра ду тех нич ке доку-мен та ци је Идеј ног реше ња рекон струк ци је и доград ње обје ка та Тер ми на ла и свих нео п ход них тех нич ких пра те-

ћих садр жа ја за потре бе исхо до ва ња Лока циј ских усло ва. Изра ђе на доку мен та ци ја је поста вље на на ЦЕОП и у току је посту пак исхо до ва ња Лока циј ских усло ва. Енер го про јект Инду стри ја је све вре ме у интер ак ци ји како са Инве сти то-ром, тако и са над ле жним мини стар ством.

АД УРБА НИ ЗАМ И АРХИ ТЕК ТУ РА – дало нај бо љу пону ду

НАСТА ВАК САРАД ЊЕ СА КОМЕР ЦИ ЈАЛ НОМ БАН КОМНакон исте ка послед њег Уго во ра изме ђу Енер го про јект

Урба ни зма и архи тек ту ре и Комер ци јал не бан ке, након осам годи на зајед нич ке сарад ње, инве сти тор се одлу чио да путем новог тен де ра извр ши избор буду ћег про јек тан-та за изра ду тех нич ке доку мен та ци је за адап та ци ју сво јих послов них обје ка та.

Пону да Енер го про јек то ве про јек тант ске ком па ни је била је нај бо ља и нај при хва тљи ви ја за инве сти то ра. Уз про јек-то ва ње АД Урба ни зам и архи тек ту ра ради ће и струч ни над зор током изво ђе ња радо ва.

Нови уго вор се пот пи су је на пери од од годи ну дана током које се пла ни ра адап та ци ја 10-12 послов ни ца у раз ли чи-тим гра до ви ма Срби је. Про јек тант ским тимом руко во диће архи тек та Љиља на Миха и ло вић.

АД ИНДУ СТРИ ЈА - рад на фабри ци чвр стих и сте рил них фар ма це ут ских фор ми

УСЕП ШАН ОДГО ВОР НА ПОСЛОВ НИ ИЗА ЗОВ У ГАНИ

Буркина Фасо

Нигерија

Гвинејски залив

ЈезероВолта

ТогоТамале

Кумаси

Акра

Обала Слоноваче

Гана Бенин



Зва ни чан завр ше так радо ва на сана ци ји обје ка та бра не Гази во де, 8. сеп тем бра 2018. годи не сво јим при су ством уве-ли чао је пред сед ник Репу бли ке Срби је Алек сан дар Вучић, који је у окви ру дво днев не ван ред не посе те АП Косо ву и Мето хи ји, прво оби шао бра ну Гази во де.

Након гото во чети ри деце ни је од завр шет ка изград-ње бра не Гази во де на Косо ву и Мето хи ји, у окто бру 2017. годи не Енер го про јект Хидро ин же ње ринг је уго во рио са инве сти то ром ЈП Ибар-Зубин Поток изво ђе ње хит них сана-ци о них радо ва на објек ти ма бра не Гази во де у парт нер ству са локал ном фир мом Рад 028 из Зве ча на. Енер го про јект Хидро ин же ње ринг је у пери о ду од пот пи си ва ња уго во-ра до мар та месе ца 2018. годи не ура дио све пред ви ђе не истра жне радо ве као и потреб ну про јект ну доку мен та ци ју нео п ход ну за изво ђе ње. Само изво ђе ње сана ци о них радо-ва на бра ни је отпо че ло мар та 2018. годи не и завр ши ло се у уго во ре ном року почет ком сеп тем бра 2018. Сана ци о не радо ве је изво дио кон зор ци о ни парт нер РАД 028, док су струч ња ци АД Хидро ин же ње рин га били заду же ни за коор-ди на ци ју радо ва и кон тро лу ква ли те та.

Бра на Гази во де изгра ђе на је на реци Ибар у пери о ду 1974-1978. годи не , у окви ру хидро си сте ма за пре во ђе ње вода “Ибар-Лепе нац”, а за који је про јект ну доку мен та ци ју ура дио Енер го про јект Хидро ин же ње ринг. Више на мен ска аку му ла ци ја запре ми не од 370 мили о на m3 воде има наме ну у про из вод њи елек трич не енер ги је, а пре све га оства ру је кључ ну уло гу у водо снаб де ва њу и навод ња ва њу Косо ва и за енер гет ску ста бил ност кроз обез бе ђе ње воде нео п ход не за хла ђе ње тер мо агре га та ТЕ Косо во у Оби ли ћу. Бра на је насу тог типа, са цен трал ним и узвод но зако ше ним гли не-ним језгром, дво слој ним фил тер ско-дре на жним сло је ви ма и пот пор ним тели ма од шљун ко ви то-песко ви те дро би не и ваља ног каме на. Са виси ном од 107,5 m, и запре ми ном 5,5 мили о на m3 насу тог мате ри ја ла у пери о ду гра ђе ња пред-ста вља ла је по габа ри ту нај ве ћу бра ну на Бал ка ну.

Због хит но сти пред у зи ма ња мера сана ци је обје ка та, у датом тре нут ку било је потреб но изве сти при о ри тет не актив но сти како би се реши ли кључ ни про бле ми који могу ути ца ти на ста бил ност и функ ци о нал ност бра не Гази во де, а одно си ли су се на сана ци о не радо ве обје ка та кру не бра-не и зида сабир ног кана ла пре ли ва. У окви ру сана ци о них мера при о ри тет них обје ка та извр ше на је и ино ва ци ја и

модер ни за ци ја систе ма тех нич ког осма тра ња.Сана ци о ни радо ви на објек ти ма бра не Гази во де због

сво је хит но сти су се изве ли по систе му „кључ у руке“ који је под ра зу ме вао изво ђе ње истра жних радо ва, лабо ра то-риј ских испи ти ва ња, изра ду про јект не доку мен та ци је и сана ци о них радо ва на осно ву при пре мље не про јект не доку мен та ци је. Реа ли зо ва ни рок завр шет ка сана ци о них радо ва је 6 месе ци до почет ка сеп тем бра 2018. годи не.

Еки па АД Хидро ин же ње рин га - шеф про јек та Алек сан дар Гли шић са сарад ни ци ма Вером Сло вић, Мир ја ном Јова нов (дев. Бије љић) и Душа ном Фили по ви ћем

АД ХИД РОИН ЖЕ ЊЕ РИНГ - радо ви на при о ри тет ним објек ти ма

ЗАВР ШЕ НИ САНА ЦИ О НИ РАДО ВИ ПО СИСТЕ МУ „КЉУЧ У

РУКЕ“ НА ОБЈЕК ТИ МА БРА НЕ ГАЗИ ВО ДЕ

Запремина акумулације 370 милиона m3

Сврха акумулације:- За хидроелектрану снаге 38 MW и годишњом производњом 107 GWh- За наводњавање- За водоснабдевање- За хлађење ТЕ Обилић- За заштиту од поплава

Кота круне бране 694,50 mnmДужина бране у круни 520 mШирина круне бране 10 mМаксимална висина бране 107,5 mУкупна кубатура бране 5.500.000 m3

Обим санационих радова:- Ископи 6.860 m3

- Насипи 7.254 m3

- Бетони 135 m3

- Арматура 30 t- 48 геотехничких сидара носивости 3.480 t- Ревитализација оскултационе опреме

БРАНА ГАЗИВОДЕ – САНАЦИОНИ РАДОВИ

ПРОЈЕКТАНТ И ИЗВОЂАЧ РАДОВА И РАД 028

ПРЕ САНАЦИЈЕ ПОСЛЕ САНАЦИЈЕ



У про те клом тро ме сеч ју завр ше на је фаза раз во ја про јек та ПАРК 11 у Новом Бео гра ду, који Енер го про јект Хол динг реа ли зу је као соп стве ну инве сти ци ју.

При ба вља њем Гра ђе вин ске дозво ле и При-ја ве радо ва, сте кли су се усло ви за поче так радо ва на изград њи овог стам бе но-послов-ног објек та. Изво ђач радо ва је Енер го про јект Висо ко град ња, а струч ни над зор врши Енер-го про јект Инду стри ја.

Током авгу ста сру ше не су ста ре бара ке и завр ше но је раш чи шћа ва ње земљи шта са при прем ним радо ви ма и фор ми ра њем гра-ди ли шта. Радо ви на изград њи су запо че ти 1. сеп тем бра 2018. годи не изво ђе њем иско па и радо ва на зашти ти темељ не јаме. Рок за завр-ше так радо ва је 1. март 2020. годи не, након чега сле ди тех нич ки пре глед објек та, док је рок за усе ље ње буду ћих ста на ра 1. мај 2020. годи не.

Обје кат је бру то повр ши не 29.000 m2; има две под зем-не ета же са гара жним про сто ром, при зе мље, 8 спра то ва и пову че ни спрат. Про јек то ван је виши ниво завр шних радо ва и опре ма ња какав се оче ку је на овој пре сти жној лока ци ји.

У наред ним неде ља ма поче ће про да ја ста но ва за које је у про те клих годи ну дана иска за но изу зет но инте ре со ва ње.

На функ ци ју дирек то ра про јек та Парк 11 име но ван је Урош Шара но вић, дипло ми ра ни гра ђе вин ски инже њер из Енер го про јект Висо ко град ње.

УРОШ ШАРА НО ВИЋ - рођен је у Бео гра ду 1984. годи не. Дипло ми рао је 2009. годи не на Гра ђе вин ском факул те ту Уни-вер зи те та у Бео гра ду на одсе ку гра ђе вин ске кон струк ци је. Рад ни однос са Енер го про јект Висо ко град њом засни ва исте 2009. годи не, да би већ сле де ће 2010. годи не био упу ћен на гра ди ли шта у Руси ји.

У пери о ду 2010 - 2014. годи не радио је у фили ја ли Сик-тив кар на посло ви ма инже ње ра у при пре ми и глав ног инже ње ра на гра ди ли шту, на стам бе ним објек ти ма „Ласти-но гне здо“, „Мира 20“, „Хори зонт“ и дру ги. По поврат ку из Руси је радио је на месту руко во ди о ца изра де пону да. Од 2016 - 2018. годи не нала зио се на месту инже ње ра за план и ана ли зу на про јек ту „Бео град на води“.

АД ХОЛ ДИНГ – нова соп стве на инве сти ци ја на пре сти жној лока ци ји

ПОЧЕ ТАК РАДО ВА НА ОБЈЕК ТУ ПАРК 11

Рок за завр ше так радо ва је 1. март 2020. годи не



Завр ше на је прва стам бе на згра да у окви ру про јек та “Бео гра да на Води”. Глав ни изво ђач радо ва Енер го про јект Висо ко град ња успе шно је оба ви ла посао.

“Бео град на води“ се реа ли зу је на укуп но мили он ква-дра та, а пред ви ђе на је изград ња 6.000 ста но ва у који ма ће живе ти 14.000 људи, док ће њих 12.000 ради ти у том делу гра да. Цело ку пан про је кат “Бео град на води” вре дан је 3,5 мили јар ди евра.

У сеп тем бру 2015. годи не, тада шњи пре ми јер Алек сан дар Вучић и пред став ник “Eagle Hills” Муха мед Ала бар поста ви-ли су камен теме љац за прве две стам бе не куле, чиме је и зва нич но поче ла реа ли за ци ја про јек та “Бео град на води”.Изград ња прве стам бе не згра де је завр ше на и она је све-ча но отво ре на овог лета, након чега је поче ло усе ља ва ње првих ста на ра. Висо ки држав ни функ ци о не ри пору чи ли су да је Бео град конач но сишао на сво је реке.

На изво ђе њу радо ва су анга жо ва не дома ће ком па ни-је, две су ради ле ископ и поста вља ње шипо ва, док је за глав ног изво ђа ча иза бра на Енер го про јект Висо ко град ња.

„После две и по годи не завр ше на је стам бе на згра да или, како попу лар ни је каже мо, стам бе не куле А и Б, одно сно плот 14 на “Бео гра ду на води”. Обје кат је пре дат инве сти-то ру и кре ну ло је усе ља ва ње ста на ра. Ова згра да виси не 75 мета ра има 20 спра то ва и укуп но 296 ста но ва, који су по струк ту ри од дво соб них до пето соб них, а про сти ру се на 78.600 ква дра та. Реч је о вели ком про сто ру, од чега се под зем ни део про сти ре на 11.100 ква дра та, а над зем ни на 67.500. У згра ди се од пра те ћих садр жа ја нала зе базен за децу и одра сле, тере та на са нај са вре ме ни јом опре мом, игра о ни ца за децу и рецеп ци ја“, каже на почет ку раз го во ра Дра га на Гру јић, дирек тор овог про јек та и дода је - „У згра ди се нала зе два поди ју ма за ста на ре са зеле ним повр ши на ма и дечи јим игра ли штем, на дру гом и четвр том нивоу, као и под зем на гара жа, лока ли, кафи ћи и ресто ра ни у при зе мљу. Све изгле да свет ски и сви смо ми вред но ради ли да бисмо тако нешто пости гли.“

Након поста вља ња каме на темељ ца у сеп тем бру 2015. годи не, усле ди ли су радо ви на иско пу и фун ди ра њу, након којих је у фебру а ру 2016. годи не био омо гу ћен поче так реа ли за ци је уго во ра за глав ног изво ђа ча на изград њи ове две стам бе не куле. Како при ча наша саго вор ни ца, у првих годи ну дана је ура ђе на кон струк ци ја која је била попри-

Згра да виси не 75 мета ра и на 20 спра то ва и укуп но 296 ста но ва

АД ВИСО КО ГРАД ЊА – Бео град “сишао” на реке

ЗАВР ШЕ НА ПРВА СТАМ БЕ НА ЗГРА ДА НА “БЕО ГРА ДУ НА ВОДИ”



АД УРБА НИ ЗАМ И АРХИ ТЕК ТУ РА – пот пи сан нови анекс уго во ра

НАСТА ВАК АНГА ЖО ВА ЊА НА ПРО ЈЕК ТИ МА „БЕО ГРА ДА НА ВОДИ“Про је кат Кула Бео град, глав но обе леж је ком плек са

„Bel gra de Water front - Бео град на Води“, ушао је у завр шну фазу изра де про јект не доку мен та ци је.

Енер го про јект Урба ни зам и архи тек ту ра која је у кон-зор ци ју му са „DNEC“ и Енер го про јект Енте лом на овом про-јек ту била анга жо вана као Локал ни кон сул тант, пот пи сао је нови анекс уго во ра пре ма коме кон зор ци јум пре у зи ма коор ди на ци ју ком плет ног про јек та.

У про це су коор ди на ци је оства ре на је одлич на сарад ња са рено ми ра ним свет ским фир ма ма „SОМ“ из Чика га и „ХОК“ из Хонг Конг-а, које раде про јек те архи тек ту ре и енте ри је ра.

У „fast track“ про јек ту за Блок 21а, тако ђе у ком плек су „Bel gra de Water front - Бео град на Води“, АД Урба ни зам и архи тек ту ра је анга жо ван почев ши од урба ни стич ког про јек та до гра ђе вин ске дозво ле за фазу 1, укљу чу ју ћи тен дер ску доку мен та ци ју и про је кат енте ри је ра.

Про да ја ста но ва у овом бло ку у две нове стам бе не куле „BW Arca dia“ и „BW Auro ra“ већ је запо че ла.

Поред висо ких стам бе них кула, ком плекс садр жи и лока ле, деч ји вртић и два нивоа под зем не гара же.

лич но зах тев на за изво ђе ње, са темељ ном пло чом изве-де ном пре ко шипо ва у виси ни од 2,6 мета ра и ске лет ним кон струк тив ним систе мом. Ова ко висок обје кат зах те вао је добро осми шље ну орга ни за ци ју и тех но ло ги ју гра ђе ња, а због каскад ног обли ка згра де била је могу ћа мон та жа три торањ ска кра на и јед ног брзо мон ти ра ју ћег. Енер го про јект је на овом про јек ту анга жо вао сво ју меха ни за ци ју, као и потреб не пого не за при пре му и обра ду мате ри ја ла за изво ђе ње радо ва. О вели чи ни посла гово ри и пода так да је на изра ди кон струк ци је било анга жо ва но 350 људи, који су ради ли у три сме не како би сти гли уго во ре не роко ве. Захва љу ју ћи вели ком и одго вор ном анга жо ва њу запо сле них у Енер го про јект Висо ко град-њи кон струк ци ја је завр ше на месец дана пре рока, иако су вре мен ски усло ви били изу зет но непо вољ ни, зима је била хлад на, са ско ро минус 20 сте пе ни цел зи ју са.

„Кон струк ци ју смо завр-ши ли у мар ту про шле годи не и одмах поче ли да изво ди мо уну тра шње и инста ла тер ске радо ве, док је зида ње ишло пара лел но са кон струк ци-јом и завр ше но је у јулу про шле годи не. Про је кат је план-ски пра ћен пре ма усво је ној дина ми ци радо ва, коју смо ажу ри ра ли током изво ђе ња. Било је доста изме на током самог изво ђе ња, па смо у скла ду са тим при ла го ђа ва ли дина ми ку, као и анга жо ва ње људи и осо бља које их пра ти. На овом про јек ту је анга жо ва но 35 људи само у режи ји, и они су пра ти ли изво ђе ње радо ва на гра ди ли шту. Про јек ту је пру жа на подр шка и из цен тра ле ком па ни је. Посао смо завр ши ли, оста ле су још да се ура де само мање корек ци је, које су уоби ча је не након завр шет ка про јек та“, поја шња ва Дра га на Гру јић.

Сам поглед на завр ше не згра де гово ри да је реч о висо ком ква ли те ту град ње. А како се тај ква ли тет пра ти и дости же, обја шња ва нам дирек тор ка про јек та.

„На овом про јек ту импле мен ти ран је систем пра ће ња ква ли те та пре ма про це ду ра ма које су пред ви ђе не у нашој ком па ни ји и при ме њу ју се на свим про јек ти ма на који ма смо анга жо ва ни. У сарад њи са инве сти то ром, изра ђен је посе бан софт вер, који је био плат фор ма за пра ће ње тока про јек та, кон тро лу мате ри ја ла који се угра ђу ју, про јект них дета ља који се изво де и ком плет ну кон тро лу ква ли те та изве де них радо ва. Сви радо ви су кон тро ли са ни пре ко једин-стве ног систе ма, са оба ве зном пра те ћом доку мен та ци јом

као потвр дом о ква ли те ту“, каже коле ги ни ца Гру јић.

Она обја шња ва да су нај ве ћи део про јек та реа-ли зо ва ли људи из самог Енер го про јек та.

„Ми смо про је кат изне ли са нашим рад ни ци ма, нашим шефо ви ма, посло во ђа ма и бри га ди ри ма, укљу чу ју ћи и потре бан број коо пе ра на та за посеб не врсте радо ва. У јед ном момен ту на гра ди ли-

шту је ради ло 750 људи. Енер го про јект је фир ма која игра зајед но, ком пакт ни смо, због чега може мо да изне се мо сва ки посао. Људи на гра ди ли шту има ју коме да се обра те ако им било шта недо ста је, што је изу зет но важно, посеб но на вели ким про јек ти ма“, поја шња ва Дра га на.

Она је нагла си ла и да су, што се тиче првих кула у Бео-гра ду на води, роко ви по што ва ни, а ква ли тет задо во љен.

„Ми смо све одра ди ли у скла ду са сво јим уго вор ним оба ве за ма. То ради мо и у овом тре нут ку - ако купац има неке при мед бе, попра ви мо. То је стан дард на про це ду ра“, каже на кра ју раз го во ра Дра га на Гру јић.



Енер го про јект Хидро ин же ње ринг а.д. већ неко ли ко годи на уна зад има вео ма добру сарад њу са Наци о нал ном аген ци јом за бра не и тран сфе ре („ANBT“) која се нала зи под инге рен ци јом алжир ског Мини стар ства за вод не ресур се. У све тлу ова квог одно са, АД Хидро ин же ње ринг је реа ли-зо вао кон сул тант ски уго вор у окви ру ког је било потреб но изра ди ти Глав ни про је кат и тен дер ску доку мен та ци ју за избор изво ђа ча за бра ну Тар зут у вила ји (покра ји ни) Шлеф, на севе ру Алжи ра.

Овај уго вор пред ста вља један од неко ли ко слич них уго во ра које је Енер го про јект Хидро ин же ње ринг реа-ли зовао у про те клом пери о ду. Укуп на вред ност посла је нешто већа од пола мили о на евра, док је рок за завр ше так

био 16 месе ци.Лока ци ја бра не Тар зут нала зи се на око два кило ме тра

од меди те ран ске оба ле, у бли зи ни насе ља Тар зут и Тенес, у вила ји Шлеф. У скла ду са дефи ни са ном поли ти ком алжир ске вла де која про па ги ра раз вој рурал них обла сти, у који ма је доми нант на делат ност пољо при вре да, основ на наме на аку му ла ци је Тар зут је да обез бе ди воду за навод ња ва ње пољо при вред ног земљи шта у непо сред ној обла сти.

Како су уго во ри за изра ду про јект не доку мен та ци је у „ANBT“-у мал те не тип ски, тако је било и у овом слу ча ју где су јасно дефи ни са не фазе које је кон сул тант морао да ком пле ти ра, уз пошто ва ње свих дефи ни са них уго вор них усло ва.

У скла ду са уоби ча је ном прак сом, у ини ци јал ној фази реа ли за ци је уго во ра било је потреб но реа ли зо ва ти обим-не истра жне радо ве, који по пра ви лу пред ста вља ју, пре све га, логи стич ки иза зов, с обзи ром на то да је нео п ход но анга жо ва ти локал ног поди зво ђа ча.

Током реа ли за ци је про јек та извр ше не су опти ми за ци о не ана ли зе, а као нај по вољ ни ја вари јан та издво ји ло се реше ње који пред ви ђа насу ту бра ну од каме ног наба ча ја, где би се водо др жи вост обез бе ди ла цен трал ним гли не ним језгром.

За усво је но тех нич ко реше ње, у скла ду са усло ви ма уго-во ра, кон сул тант је при пре мио и пра те ће сту ди је (Сту ди ја ути ца ја на живот ну сре ди ну, Сту ди ја про ло ма бра не, Сту ди ја рен та би ли те та и Сту ди ја анти е ро зи о них радо ва у сли ву).

Бра на Тар зут је про јек то ва на са кру ном на коти 84,00 mnm, док уоби ча је ни рад ни режим под ра зу ме ва аку-му ла ци ју запре ми не 11,2 мили о на m3 на коти нор мал ног успо ра 80,60 mnm која обез бе ђу је регу ли са ну запре ми ну за навод ња ва ње на годи шњем нивоу од 4 мили о на m3.

Шири на бра не у кру ни изно си 11 m, мак си мал на гра-ђе вин ска виси на бра не је 79,8 m, укуп на дужи на бра не у кру ни изно си 483 m, а укуп на коли чи на мате ри ја ла који је потреб но угра ди ти у бра ну Тар зут је 1,63 мили о на m3.

Пошто је основ на наме на аку му ла ци је Тар зут да обез бе-ди довољ не коли чи не воде за навод ња ва ње, пред ви ђе на је водо за хват на кула, у фор ми косог бетон ског објек та који је поло жен на десну оба лу, непо сред но узвод но од саме бра не. У скло пу водо за хват не куле се пред ви ђа ју челич не цеви (Ø 600 mm) за захва та ње воде, рас по ре ђе не на два нивоа (на кота ма 55,00 mnm и 65,00 mnm).

Глав ни ева ку а ци о ни орган бра не Тар зут је про јек то-ван у фор ми сло бод ног „pia no key“ пре ли ва, сте пе на стог брзо то ка и сла пи шта типа „USBR II“ за конач ну диси па ци ја енер ги је пре ли ве не воде и без бе дан спој са током реке Тар зут низ вод но од бра не.

У окви ру овог уго во ра врше на су и испи ти ва ња на физич ком моде лу ева ку а ци о них орга на. Ова модел ска испи ти ва ња извр шио је Инсти тут за водо при вре ду Јаро слав Чер ни, као номи но ва ни поди зво ђач. Модел ска испи ти ва ња усво је ног тех нич ког реше ња ева ку а ци о них орга на бра не Тар зут потвр ди ла су про јект не пара ме тре пред ло же ног кон цеп та, уз јасне пре по ру ке за мини мал не моди фи ка ци је обли ко ва ња бетон ских кон струк ци ја, у циљу пости за ња ефи ка сни јег и јеф ти ни јег објек та.

Модел ска испи ти ва ња на физич ком моде лу ева ку а то ра бра не Тар зут, Хидра у лич ка лабо ра то ри ја Инсти ту та за

водо при вре ду “Јаро слав Чер ни”, у Бео гра ду

АД ХИДРО ИН ЖЕ ЊЕ РИНГ – уговори за пројекте у Алжи ру

РЕА ЛИ ЗА ЦИ ЈА ПРО ЈЕК ТА БРА НЕ ТАР ЗУТ

Алжир

Шпанија Грчка

Тунис

Мароко

Либија

Средоземно море

Мали Нигер

Мауританија

Западна Сахара



Енер го про јект Ентел тре нут но пру жа кон сул тант ске услу ге на јед-ном од нај пре сти жни јих про је ка та који се тре нут но реа ли зу ју у Дуба и ју, а који се одно си на про ду же так метро лини је до лока ци је где ће се одр жа ти свет ска изло жба „World EXPO 2020“.

У Дуба и ју тре нут но посто је две лини је метроа – зеле на и црве на. Изград њом дру ге лини је метроа, број пре ве зе них пут ни ка пове ћан је са 7 мили о на, коли ко је изно сио када је у Дуба и ју функ ци о ни са ла само јед на лини ја, на пре ко 100 мили о на пут ни ка годи шње када је изгра ђе на и додат на лини ја. Дубаи метро има 47 ста ни ца, од којих 9 под зем них. До 2015. годи не је био свет ски рекор дер када су у пита-њу ауто ма ти зо ва ни пру жни систе ми (без људ ског директ ног упра вља ња), са 70 km дужи не. Дубаи је поста вио и амби ци о зне пла но ве да до 2030. годи не уве де две нове метро лини је, укуп не дужи не 150 km и са десе ти на-ма нових ста ни ца.

Обе посто је ће лини је метроа се тре нут но снаб де ва ју елек трич ном енер ги јом са три глав не тра фо ста ни це. Одго ва ра ју ћи на зах тев за пове ћа њем капа ци те та због енорм ног пове ћа ња бро ја пут ни ка, вла сти су пове ћа ле број ком по зи ци ја и фре квен ци ју пола за ка. Ово пове ћа ње опте ре ће ња посто је ће елек тро инфра струк ту ре намет ну ло је потре бу за поја ча ва њем и про ши ре њем капа ци те та посто је ће елек тро мре же која обез бе ђу је енер-ги ју за метро лини је, метро-ста ни це и све пра те ће садр жа је. Као посе бан зада так за Дубаи метро поста вљен је и вели ки свет ски дога ђај за који се Дубаи уве ли ко при пре ма – „EXPO 2020“. „EXPO“, као изло жба свет ских достиг ну ћа, са вели ким тех нич ким и умет нич ким зна ча јем, одр жа ва се јед ном у неко ли ко годи на и тра је по неко ли ко месе ци. За дома ћи на ове изло жбе 2020. годи не иза бран је Дубаи. Вла сти Дуба и ја су одлу чи ле да лока ци ја за ову свет ску изло жбу буде изван самог гра да, уз зада так да се метро лини ја про ду жи до иза бра не лока ци је. Ово про ду же ње поста ви-ло је и додат ни иза зов за елек тро мре жу, која тре ба да се при ла го ди

и пове ћа ном капа ци те ту и пове ћа-ној дужи ни метро лини ја. Црве на лини ја метроа биће про ду же на до лока ци ја изло жбе „EXPO 2020“, при чему ће и цела лини ја по том про ду-же њу доби ти име – Рута 2020 („Rou te 2020“). Пред ви ђе но је да се посто је ћа лини ја про ду жи 15 km, са изград њом седам нових метро ста ни ца (од чега ће две бити под зем не). У будућ но сти се пред ви ђа додат но про ду же ње ове лини је и то до лока ци је новог аеро-дро ма, који је уда љен око 40 km од урба ног дела гра да.

Глав ни изво ђач радо ва на овом про јек ту је ком па ни ја „Expo link“, кон зор ци јум неко ли ко свет ских ком-па ни ја из обла сти изград ње пут не и желе знич ке инфра струк ту ре („Alstom Tran sport“, „Gylemark“, „Acci o na“). Енте лу је на овом капи тал ном про јек ту доде-ље на уло га кон сул тан та за елек тро инфра струк ту ру. У окви ру про јек та пред ви ђе на је изград ња три нове глав не тра фо ста ни це, што пред ста-вља и глав ни зада так у оби му посла који је при пао Енте лу.

Потреб но је поме ну ти да се пред-мет ни про је кат одли ку је спе ци фич-

но шћу пред ви ђе ног реше ња, јер у јед ном глав ном кон трол ном цен тру, исто вре ме но тре ба да буду сме ште на и да раде два опе ра те ра, две неза ви-сне држав не аген ци је: Аген ци ја за елек тро и водо снаб де ва ње („DEWA“ – „Dubai Elec tri city and Water Aut ho-rity“) и Аген ци ја за путе ве и тран спорт („RTA“ – „Road and Tran sport Aut ho rity“). Поме ну то реше ње поста ви ло је изу-зет но сло жен и зах те ван зада так пред кон сул тан та у фази изра де тен дер ске доку мен та ци је и при пре ме цело куп не тен дер ске про це ду ре. Енер го про јект

Ентел је успе шно реа ли зо вао све сво-је кон сул тант ске услу ге на про јек ту, почев ши од ини ци јал не сту ди је, пре-ко при пре ме ком плет не тен дер ске доку мен та ци је, ева лу а ци је при спе лих пону да и избо ра изво ђа ча радо ва. Цео тен дер ски про цес завр шен је за све га три и по месе ца, што се може сма тра ти изу зет ним резул та том с обзи ром на сло же ност и једин стве ност посла који је тре ба ло оба ви ти. Пред ви ђе но је да про је кат изград ње три нове тра фо ста-ни це за потре бе про ду жет ка црве не метро лини је, буде ком пле ти ран до новем бра 2018. годи не.

У окви ру про јек та пред ви ђе на је изград ња три нове глав не тра фо ста ни це

АД ЕНТЕЛ – рад на про јек ту за потре бе одр жа ва ња „EXPO 2020“

КОН СУЛ ТАНТ СКЕ УСЛУ ГЕ НА ПРО ШИ РЕ ЊУ

МЕТРО ЛИНИ ЈЕ У ДУБА И ЈУ



АД ИНДУ СТРИ ЈА – промена намене објекта „Латран са“ у Вин чи

НОВИ ПОСАО ЗА ЈП „НУКЛЕ АР НИ ОБЈЕК ТИ СРБИ ЈЕ“Упр кос чиње ни ци да су лет њи месе-

ци по пра ви лу лежер ни ји по пита њу уго ва ра ња про јек тант ских посло ва, Енер го про јект Инду стри ја је у авгу сту уго во ри ла путем Јав не набав ке Изра ду тех нич ке доку мен та ци је за потре бе про ме не наме не објек та „Латран са“ за потре бе пред у зе ћа ЈП „Нукле ар ни објек ти Срби је“у Вин чи.

Ради реа ли за ци је цело куп ног про-јек та „Сана ци је ста ња ради о ак тив ног отпа да”, а у окви ру про јек та ВИНД, нео п ход на је про ме на наме не објек та „Латран са” у „Постро је ње за пре ра ду ради о ак тив ног отпа да - ППО”.

Посао је доде љен Енер го про јект Инду стри ји, која једи на у окви ру систе ма Енер го про јект посе ду је Лицен цу за изра-ду тех нич ке доку мен та ци је – про јек те за нукле а р не објек те и дру ге објек те

који слу же за про из вод њу нукле ар ног гори ва, ради о и зо то па, озра чи ва ња, ускла ди ште ње ради о ак тив них сиро ви на и отпад них мате ри ја за науч но-истра-жи вач ке свр хе изда ту од Мини стар ства гра ђе ви нар ства.

Обје кат „Латран са” и дим њак као део тех но ло шке цели не, нала зе се у окви ру ком плек са Инсти ту та за нукле-ар не нау ке „Вин ча“, а изра да тех нич ке доку мен та ци је је поде ље на у три фазе:

I фаза - Изве штај о зате че ном ста њу за оза ко ње ње објек та дим њак;

II фаза - Идеј не про јек те (ИДП) у свр ху про ме не наме не објек та „Латран са“ у Постро је ње за пре ра ду ради о ак тив ног отпа да (ППО) без изво ђе ња гра ђе вин-ских радо ва, сход но чла ну 145. Зако на о пла ни ра њу и изград њи;

III фаза - Про јек те за изво ђе ње (ПЗИ)

у свр ху доби ја ња упо треб не дозво ле за нукле а р ни обје кат - Постро је ња за пре ра ду ради о ак тив ног отпа да (ППО).

Про јект на доку мен та ци ја ће се ура-ди ти у скла ду са Зако ном и тех нич ких про пи си ма за изра ду инве сти ци о но-тех нич ке доку мен та ци је, под ло га ма Нару чи о ца, стан да р ди ма и нор ма ти ви ма за ова кву врсту обје ка та и инста ла ци-ја који важе на тери то ри ји Репу бли ке Срби је, као и стан дар ди ма и пре по ру-ка ма Међу на род не аген ци је за атом ску енер ги ју (МААЕ).

Обзи ром да се ради о нукле ар ном објек ту, Тех нич ка доку мен та ци ја ће се ура ди ти у скла ду са Зако ном о зашти ти од јони зу ју ћих зра че ња и о нукле ар ној сигур но сти (Сл. гл. РС 36/09 и 93/12), пра те ћим Уред ба ма и Пра вил ни ци ма поме ну тог зако на.

Енергопројект Енер го да та напра ви ла је про грам који Елек-тро при вре ди Срби је пома же да беле жи сва слу жбе на путо ва ња и умно го ме олак ша ва еви ден ци ју и пра вље ње изве шта ја.

Енер го да та је за потре бе Елек тро при вре де Срби је при ла-го ди ла сво је софт вер ско реше ње Слу жбе на путо ва ња. Поме-ну ти софт вер је одав но у пону ди Енер го да те и вре ме ном је уна пре ђи ван, тако да је данас један од нај бо љих на тржи шту.

ЕПС има 30.000 запо сле них, а пре нашег софт ве ра нису има ли обје ди ње ну апли ка ци ју за слу жбе на путо ва ња. Обим слу жбе них путо ва ња је огро ман и јако је тешко све пра ти ти без одго ва ра-ју ће софт вер ске подр шке.

Енер го да та има раз ви јен софт вер који покри ва то под руч је посло ва ња и он већ 15 годи на успе шно функ ци о ни ше у Теле-ко му Срби је. По узо ру на то реше ње скло пљен је уго вор да

АД ЕНЕР ГО ДА ТА – успе шно одго во ри ла на спе ци фич не зах те ве кли јен та

СОФТ ВЕР ЗА СЛУ ЖБЕ НА ПУТО ВА ЊА ИМПЛЕ МЕН ТИ РАН У ЕПС

Енер го про јект Висо ко град ња има новог дирек то ра за план, финан си је и рачу но вод ство. На ту дужност је 01.08.2018. годи не сту пи ла Љиља на Вучи ће вић, дипло ми ра ни еко но ми ста.

ЉИЉА НА ВУЧИ ЋЕ ВИЋ рође на је 1960. годи не у Апа ти ну. Након сти ца-ња дипло ме на Еко ном ском факул те ту Уни вер зи те та у Новом Саду, одсе ку за финан си је, 1985. годи не засни ва рад ни однос у Вој во ђан ској бан ци у Новом Саду, на пози ци ји руко во ди о ца, а потом и дирек то ра за кор по ра тив не одно се.

У Апа тин ску пива ру Апа тин д.о.о. пре-ла зи 2002. годи не на пози ци ју мена џе ра за тре зор, поре зе и ризи ке, а од 2007. годи не рас по ре ђе на је на посло ве кон трол ног мена џе ра. У пери о ду од 2009. до 2016. годи не се нала зи на месту финан сиј ског дирек то ра Апа тин ске пива ре, а од 2010. годи не је и члан Одбо ра дирек то ра пива-ре. Током овог пери о да актив но уче ству је

у поступ ку при ва ти за ци је Апа тин ске пива ре, па је 2009. годи не испред „AB InBev Anhe u ser-Busch“, про гла ше на за нај бо љег рад ни ка Евро пе, као јед ног са пет кон ти не на та. Део награ де је било и

уса вр ша ва ње енгле ског јези ка у Хем псте ду у Лон до ну, а потом и на Окс фор ду и Кем-бри џу. Током овог пери о да ради на низу разно вр сних и дели кат них актив но сти: упра вља њу годи шњим буџе ти ра њем, про це сом пери о дич ног прог но зи ра ња, као и раз во ју про гра ма вођ ства и кри-зног менаџ мен та ком па ни је и при ме ну дру гих модер них тех но ло ги ја упра вља-ња као што су „PDCA met ho do logy“, „SOX con trol“, про јект ни менаџ мент и дру ге.

У 2018. годи ни дола зи у Енер го про јект Хол динг а.д. на место савет ни ка гене рал-ног дирек то ра, а од авгу ста ове годи не у Енер го про јект Висо ко град њу а.д., на место дирек то ра за план, финан си је и рачу но вод ство.

Уда та је и има дво је деце, сина и ћер ку. Поти че из спорт ске поро ди це, актив но се бави ла кошар ком, а син јој је професионални рукометаш. Њени цветни аранжмани красили су многе догађаје.

Љиља на Вучи ће вић

АД ВИСО КО ГРАД ЊА - именовање новог дирек то ра за план, финан си је и рачу но вод ство

ИЗМЕ НЕ У РУКО ВОД СТВУ



Енер го про јект Ентел је у кон зор ци-ју му са немач ком ком па ни јом „Fic htner GmbH & Co“, у про те клих годи ну дана вршио кон сул тант ске услу ге над зо ра над уво ђе њем систе ма за сма ње ње еми си је азот них окси да на бло ку А4 у ТЕ „Нико ла Тесла А“.

Радо ви на овом про јек ту поче ли су почет ком мар та 2018. годи не и мора ли су да се син хро ни зу ју са дина ми ком капи-тал ног ремон та овог бло ка. У одно су на про је кат инста ла ци је истог систе ма на бло ку А3, наве де но је зна чи ло зна чај но кра ћи рок, како за мон та жу, тако и за пери од опти ми за ци је рада и тести ра ње систе ма које је тре нут но у току.

Око 82% про јек та финан си ра но је кроз дона ци ју Европ ске уни је путем тзв. инди рект не дона ци је, коју кон тро ли ше и спро во ди Мини стар ство финан си ја Репу-бли ке Срби је, док су актив ни уче сни ци у про јек ту и Мини стар ство рудар ства и енер ге ти ке, као и ЈП „Елек тро при вре-да Срби је“. С обзи ром на вели ки број уче сни ка, упра вља ње про јек том, које је пове ре но Енте лу, зах те ва ло је уво ђе ње сло же ни јих про це ду ра кому ни ка ци је у одно су на уоби ча је ни обим кон сул-тант ских услу га. Поред кон стант ног пра ће ња реа ли за ци је и изве шта ва ња, по завр шет ку пред ви ђе них радо ва Енер го про јект Ентел је уче ство вао и у про на ла же њу реше ња којим би се омо гу ћи ло ства ра ње нео п ход них усло ва за спро во ђе ње испи ти ва ња и тести ра-ње инста ли са ног систе ма за сма ње ње еми си је азот них окси да. Конач ни тест којим би се потвр ди ле пер фор ман се

систе ма оче ку је се у пери о ду до сре ди не новем бра, после чега сле ди изда ва ње „Taking over cer ti fi ca te“ и рад систе ма у гарант ном пери о ду у тра ја-њу од годи ну дана.

С обзи ром на рани је поме-ну ту убр за ну дина ми ку изво-ђе ња радо ва, коор ди на ци ја про јек та за Ентел је била посеб но иза зов на, али је, уз зала га ње свих укљу че них стра на, реа ли зо ва на на задо во-ља ва ју ћи начин. Јасна Гру јић, која руко во ди овим про јек том, пуна је речи хва ле за све сво је коле ге који су испред Енте ла уче ство ва ли на про јек ту, као и за коле гу Фили па Жива но-ви ћа из прав не слу жбе Енер-го про јект Хол дин га који је дао зна ча јан допри нос реша ва њу врло сло же не прав не про бле-ма ти ке пред мет ног уго во ра.

Про је кат је пред ста вљен и на ово го ди шњој Неде-љи кли мат ске дипло ма ти је („Cli ma te diplo macy week“), у окви ру које је у субо ту 29. сеп тем бра на Ади Циган ли ји, орга ни зо ва на мани фе ста ци ја под нази вом “Кли мат ско село“, где је уз при су ство пред став-ни ка ЕУ деле га ци је и амба са да зема ља чла ни ца ЕУ, подр жа на ини ци ја ти ва за под сти ца ње дија ло га и сарад ње на тему кли мат ских про ме на. На позив Мини стар ства финан си ја пред став ни-

ци Енер го про јект Енте ла уче ство ва ли су на поме ну тој мани фе ста ци ји и на тај начин допри не ли да се и шира јав ност упо зна са циље ви ма и резул та ти ма овог зна чај ног про јек та.

Пред ста вља ње про јек та у окви ру неде ље кли мат ске дипло ма ти је, Јасна Гру јић

Табла са инфор ма ци ја ма о про јек ту на лока ци-ји ТЕ „Нико ла Тесла А“

АД ЕНТЕЛ – рад на зна чај ном про јек ту у Срби ји

РЕА ЛИ ЗА ЦИ ЈА УГО ВО РА О ТЕХ НИЧ КОЈ ПОДР ШЦИ И НАД ЗО РУ

НАД ИЗВО ЂЕ ЊЕМ РАДО ВА НА СИСТЕ МУ ЗА СМА ЊЕ ЊЕ ЕМИ СИ ЈЕ

АЗОТ НИХ ОКСИ ДА У ТЕ „НИКО ЛА ТЕСЛА А“, БЛОК 4

се код кли јен та Елек тро при вре да Срби је импле мен ти ра исти софт вер, али да се при ла го ди њихо вој орга ни за ци о ној струк ту ри и њихо вим спе ци фич ним зах те ви ма. Осно ва реше ња и логи ка софт ве ра за слу жбе на путо ва ња је оста ла иста.

Елек тро при вре да Срби је има вели ки број орга ни за ци о них цели на, и соп стве не потре бе и пра ви ла упра вља ња про це сом, а Енер го да та је врши ла при ла го ђа ва ње софт ве ра и мења ла га је пре ма датим упут стви ма. Све је било потреб но при ла го ди ти новим спе ци фич ним зах те ви ма ЕПС-а, при чему су над ле жни из Елек тро при вре де често изла зи ли у сусрет и дава ли свој допри нос у лак шој реа ли за ци ји про јек та.

Софт вер за слу жбе на путо ва ња покри ва упра вља ње про-це сом слу жбе них путо ва ња, за путо ва ња у земљи и ино стран-ству (два про це са која се раз ли ку ју). Обу хва ће ни су број ни моду ли, од којих су Секре тар ски посло ви (уно ше ње зах те ва,

пут ног рачу на…), Обра чун ски посло ви (ком пле тан обра чун свих тро шко ва, днев ни ца, рачу на ње изно са за испла ту/напла-ту), модул за Бла гај ну (за извр ше ње свих пла ћа ња), ХР модул (изда је реше ња, ове ра ва пред ло ге…), као и модул за пра ће ње буџе та, где се тач но по свим тро шко ви ма пра ти буџет који се уна пред дефи ни ше по месе ци ма и орга ни за ци о ним дело ви ма.

Изнад све га поме ну тог су изве шта ји за сва ки пода так који се уно си у базу, јер је потреб но одго ва ра ју ће пра ће ње и кон-тро ла систе ма.

Нај ве ћи иза зов је био инте гра ци ја са екс тер ним систе ми ма који већ посто је у ЕПС-у. Набро ја ће мо само инте гра ци је са САП-ом, са Пла ћа њи ма, софт ве ром за Еви ден ци ју, и са ХР моду лом где се нала зе пода ци о рад ни ци ма и орга ни за ци о ним струк ту ра ма.

Рок за про је кат је био шест месе ци тј. од фебру а ра до авгу ста 2018. годи не, а радио га је тим од пето ро људи.



Због одла ска у пен зи ју Сла ви це Раи че вић, Пред сед ни це Син ди кал не орга ни за ци је Енер го про јект Инду стри ја а.д., у саста ву Пред сед ни штва Једин стве не син ди кал не орга ни за-ци је Енер го про јект дошло је до још јед не изме не.

На осно ву одред бе чла на 29. Ста ту та син ди кал не орга ни за ци је Енер го про јект и чла на 72. Ста ту та син ди-ка та рад ни ка гра ђе ви нар ства и инду стри је гра ђе вин ског мате ри ја ла Срби је, извр шни одбор Син ди кал не орга ни-за ци је Енер го про јект Инду стри ја а.д. (у функ ци ји над ле-жног орга на), донео је одлу ку о име но ва њу пред сед ни ка син ди кал не орга ни за ци је Енер го про јект Инду стри ја а.д. на сед ни ци одр жа ној дана 18.06.2018. годи не.

Јед но гла сном одлу ком за новог пред сед ни ка име но ван је Ђор ђе Савић, архи тек тон ски тех ни чар, запо слен у бироу

за инже ње ринг АД Инду стри-ја. Коле га Савић ради у овом друштву од 1989. годи не.

Репу блич ки одбор Син ди-ка та рад ни ка гра ђе ви нар ства и инду стри је гра ђе вин ског мате ри ја ла Срби је, на сед-ни ци одр жа ној 20.06.2018. год. потвр дио је одлу ку о име но ва њу Ђор ђа Сави ћа за пред сед ни ка Син ди кал не орга ни за ци је Енер го про јект Инду стри ја а.д.

Ман дат име но ва ног тра је до наред них избо ра у ЈСО Енер го про јект, одно сно до кра ја 2019. годи не.

Ђор ђе Савић

АД ИНДУ СТРИ ЈА – изме не у Син ди ка ту

ИМЕ НО ВА ЊЕ НОВОГ ПРЕД СЕД НИ КА СИН ДИ КАЛ НЕ

ОРГА НИ ЗА ЦИ ЈЕ ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ИНДУ СТРИ ЈА

„Рота ри Дистрик т 2483“ (Срби ја & Црна Гора), у сарад њи са Мини стар ством про-све те, орга ни зу је про је кат 500 рачу на ра за 50 шко ла у Срби ји, а циљ је опре ма ње инфор ма тич ких каби не та у основ ним шко ла ма. Основ на иде ја ове акци је је помоћ локал ним зајед ни ца ма, посеб но у обла сти обра зо ва ња деце. Дона ци ја је извр ше на у сарад њи „Рота ри Дистрик т 2483“ и „Rotary Inter na ti o nal“, где је сва ко дони рао по поло ви ну сред ста ва.

Про је кат је почео про шле годи не, са наме ром да сви каби не ти инфор ма-ти ке у основ ним шко ла ма од сле де ће годи не доби ју дово љан број рачу на ра, одно сно да сва ка шко ла има барем по један каби нет са рачу на ри ма. Има ју ћи у виду да живи мо у ери инфор ма тич ког дру штва, побољ ша ће се процес обра-зов ања уче ни ка, што је пре ко потреб но.

Енер го про јект Eнергодата је у окви ру овог про јек та испо ру чи ла Мини стар-ству про све те рачу на ре, а они су даље врши ли дистри бу ци ју. Доста вље но је 483 рачу на ра (кући ште, мони тор, таста-ту ра и миш) нај но ви је гене ра ци је, уз по

јед ну књи гу о инфор ма ти ци за сва ки рачу нар. Цео посао је завр шен са ума ње-ном зара дом, како би била испо ру че на што боља и ква ли тет ни ја опре ма, са три годи не одр жа ва ња. Мини стар ство је обез бе ди ло одго ва ра ју ћи софт вер за рачу на ре, да би све ком по нен те могле доћи до изра жа ја и како би деца истог тре нут ка могла да укљу че рачу на ре и да их кори сте у настав не свр хе. Ком-пју те ри ће се кори сти ти на часо ви ма инфор ма ти ке и тех ни ке.

АД Енер го да та је пока за ла дру штве-ну одго вор ност кроз помоћ да се што већем бро ју ђака, пружи при ли ка да се коли ко већ од ове школ ске годи не окре ну рачу нар ским тех но ло ги ја ма и да буду спрем ни за „четвр ту инду стриј-ску рево лу ци ју“.

Сва ка шко ла ће доби ти око десет рачу на ра, одно сно ђаци у педе сет шко-ла ће ужи ва ти у новим рачу на ри ма и учи ти од малих ногу о ново сти ма из ИТ обла сти, како се кори сте ком пју те ри и које су њихо ве пред но сти. Енер го-про јект Енер го да та је пре по зна та као

парт нер Рота ри ја и Мини стар ства, а овим послом су отво ре на вра та за даље посло ве у сарад њи са новим парт не-ри ма. Сва наред на рачу нар ска опре ма наме ње на за хума ни тар не свр хе биће испо ру чи ва на пре ко наше ком па ни је.

У четвр так, 20. сеп тем бра, у шко ли „Филип Кља јић Фића“, дирек тор пред у-зе ћа Енер го да та Мио мир Ракић, зајед но са пред став ни ци ма Мини стар ства и гувер не ром „Рота ри Дистрик та 2483“ Вла ди ми ром Мати ћем, при су ство вао је при мо пре да ји рачу на ра за ту основ ну шко лу на Чука рич кој пади ни у Бео гра ду. Том при ли ком уру че но је 10 рачу на ра.

Дирек тор Енер го да те Мио мир Ракић је при су ство вао при мо пре да ји рачу на ра

АД ЕНЕР ГО ДА ТА – дру штве но одго вор но посло ва ње

АКЦИ ЈА 500 РАЧУ НА РА ЗА 50 ШКО ЛА У 25 ГРА ДО ВА

АД ИНДУ СТРИ ЈА – про јек то ва ње и изво ђе ње радо ва на аеро дро му „Нико ла Тесла“

ЧЕТИ РИ ГОДИ НЕ УСПЕ ШНЕ САРАД ЊЕВећ четвр ту годи ну за редом Енер го про јект Инду стри ја

(сек тор за инже ње ринг), при сут на је као изво ђач радо ва на Аеро дро му „Нико ла Тесла“.

Овог пута инве сти тор је у скла ду са свет ским тен ден-ци ја ма у пошто ва њу про пи са у очу ва њу живот не сре ди не упу тио зах тев за импле мен та ци јом пушач ке про сто ри је у

зони одла ска за пут ни ке који су про шли пасо шку кон тро лу на Тер ми на лу 1.

Посао је уго во рен и већ је завр ше на изра да Идеј ног реше ња и избор мате ри ја ла на које је доби је на сагла сност инве сти то ра. У току је изво ђе ње радо ва, а рок за завр ше так је сеп тем бар 2018. годи не.



Енер го про јект Хидро ин же ње ринг успе шно је завр шио Уго вор: Сту ди ја Глав ног про јек та бра не Табе гарт у вила ји Бат на, у Алжи ру. Нару чи лац посла је Мини стар ство вод-них ресур са Наци о нал не аген ци је за бра не и тран сфе ре („ANBT“), Инве сти тор са којим Енер го про јект Хидро ин же-ње ринг има дуго го ди шњу успе шну сарад њу на посло ви ма из обла сти водо при вре де. Тре ба иста ћи и чиње ни цу да је АД Хидро ин же ње ринг овај посао добио на међу на род ном тен де ру на коме су уче ство ва ле рено ми ра не свет ске фир-ме из обла сти про јек то ва ња. Укуп на вред ност посла је 1 мили он евра, док је рок завр шет ка био 21 месец.

Пред мет уго во ра је изра да Глав ног про јек та са тен-дер ском доку мен та ци јом за реа ли за ци ју бра не Табе гарт у вила ји Бат на. Да се ради о ком плек сном послу, потвр ђу је и чиње ни ца да се у току реа ли за ци је посла, про јек тант морао стрикт но при др жа ва ти стро гих усло ва које је Нару чи лац про јек та дефи ни сао у Уго во ру.

Буду ћа бра на Табе гарт нала зи ће се у општи ни Оулед Си Сли ма не, у вила ји Бат на, на севе ро-запа ду Алжи ра. С обзи ром на то да се ста нов ни штво у овом делу Алжи ра нај ве ћој мери бави пољо при вре дом (наро чи то пре ра дом воћа и повр ћа) и сто чар ством, основ на наме на аку му ла ци је Табе га рт јесте да обез бе ди навод ња ва ње пољо при вред ног земљи шта у реги о ну.

Све фазе уго во ра су ура ђе не у скла ду са стро гим усло ви ма које је нару чи лац про јек та, Наци о нал на држав на аген ци ја за бра не и тран сфе ре („ANBT“) дефи ни сао у уго во ру.

У почет ној фази реа ли за ци је уго во ра, након при ку пља ња пода тка и ана ли зе посто је ће доку мен та ци је, обим ни истра-жни радо ви успе шно су реа ли зо ва ни у сарад њи са локал ним поди зво ђа чем („SARL SCDE“). За лабо ра то риј ска испи ти ва ња, поред алжир ских лабо ра то ри ја („LPTM“ и „CEI TIM“), анга жо ван је и Инсти тут за мате ри ја ле Срби је.

Након изра де ком па ра тив не ана ли зе вари јан ти, инве сти тор се одлу чио за вари-јан ту насу те зони ра не бра не са цен трал ним гли не ним језгром са ева ку а ци о ним орга ном (сло бо дан чео ни пре лив са сте пе на стим брзо то ком и сла пи шта) на левом боку пре град ног про фи ла.

За усво је но тех нич ко реше ње, у скла ду са усло ви ма уго во ра, Про јек тант је ура дио и Сту ди ју ути ца ја на живот ну сре ди ну и ква ли тет вода, као и Сту ди ју ризи ка на низ вод ној део ни ци у слу ча ју про ло ма бра не. Осим тога, ура ђе на је и Сту ди ја рен та би ли те та, као и Сту ди ја анти е ро зи-о них радо ва у сли ву.

Бра на на реци Табе гарт, са кру ном на коти 780,20 mnm, фор ми ра ће аку му ла ци ју укуп не запре ми не 13,13 мили о на m3 на коти нор мал ног успо ра 774 mnm. Тех нич ко реше-ње бра не Табе гарт под ра зу ме ва изград њу насу те бра не са цен трал ним гли не ним језгром, фил тер ским зона ма и

пот пор ним тели ма од алу ви јал ног мате ри ја ла, каме на и тоут вена на. Узвод на пред бра на је про јек то ва на тако да пред ста вља састав ни део бра не. Шири на бра не у кру ни изно си 8 m. Мак си мал на гра ђе вин ска виси на бра не изно си 53 m. Има ју ћи у виду топо гра фи ју тере на буду ће аку му ла-ци је Табе гарт на десној оба ли, пред ви ђе на је и лате рал на помоћ на бра на до коте 780 mnm.

Укуп на дужи на бра не Табе гарт у кру ни (насу та бра на, пре лив на бра на, лате рал на бра на) изно си 1477 m, а укуп-на куба ту ра бра не Табе гарт са пред бра ном и лате рал ном бра ном 2,8 мили о на m3.

Пошто је основ ни циљ аку му ла ци је Табе га рт обез бе ђе ње вода за навод ња ва ње, про јек то ва на је водо за хват на кула, на левој оба ли изнад опточ не гале ри је. У скло пу куле се нала зе челич не цеви (Ø 500 mm) за захва та ње воде, рас по ре ђе не на два нивоа (на кота ма 768,25 mnm и 763,90 mnm), а при водо ста ји ма мањим од коте мини мал ног успо ра аку му ла-ци је (763,4 mnm) омо гу ће но је захва та ње воде и путем бај паса темељ ног испу ста.

Глав ни ева ку а ци о ни обје кат бра не Табе гарт се састо ји од пре ли ва прак тич ног про фи ла (тип „WES-2“), сте пе на стог брзо-то ка и сла пи шта, типа „USBR II“, а спој са низ вод ним кори том реке Табе гарт биће изве ден кана лом. Тре ба напо ме ну ти и то да је Инсти тут за водо при вре ду Јаро слав Чер ни, извр шио модел ска испи ти ва ња на физич ком моде лу про јек то ва ног ева ку а то ра бра не Табе гарт. Модел ска испи ти ва ња усво је ног тех нич ког реше ња ева ку а то ра бра не Табе гарт пока за ла су

да ова кво реше ње обез бе ђу је без бед ну ева ку а ци ју воде при чита вом опсе гу про то ка.

Пошто је посао око изра де глав ног про јек та успе шно завр шен, оче ку је се да ће инве сти тор, као нару чи лац посла, у нај ско ри је вре ме рас пи са ти и међу на род ни тен дер за изво-ђе ње и над зор радо ва на реа ли за ци ји буду ће бра не Табе га рт.

Модел ска испи ти ва ња на физич ком моде лу ева ку а то ра бра не Табе гарт, Хидра у лич ка лабо ра то ри ја Инсти ту та за водо при вре ду “Јаро слав Чер ни”, у Бео гра ду

АД ХИДРО ИН ЖЕ ЊЕ РИНГ - реализација пројекта бране Табегарт

УСПЕ ШАН ЗАВР ШЕ ТАК ЈОШ ЈЕД НОГ ПОСЛА У АЛЖИ РУ

16

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ЉУ ДИ


У све ча ној сали Гра ђе вин ског факул те та у Бео гра ду дана 26.09.2018. годи не одр жа на је све ча на сед ни ца Скуп шти не Ака де ми је инже њер ских нау ка Срби је (АИНС) пово дом два-де сет годи на посто ја ња ове науч не инже њер ске инсти ту ци је, која оку пља ода бра не и истак ну те инже ње ре и науч ни ке из обла сти инже њер ских нау ка, са циљем раз во ја тех нич-ких нау ка и њихо ве при ме не у при вре ди и ста вља ње у функ ци ју реша ва ња дру штве них при о ри те та и иза зо ва. Ова Ака де ми ја осно ва на је 1998. годи не као Инже њер ска ака де ми ја Југо сла ви је (ИАЈ), 2004. годи не про ме ни ла је име у Ака де ми ја инже њер ских нау ка Срби је и Црне Горе (АИНСЦГ) да би дана шњи назив доби ла 2006. годи не. Данас Ака де ми ја бро ји пре ко 180 редов них и допи сних чла но ва, а сво је актив но сти оба вља пре ко шест оде ље ња и једа-

на ест међу о де љен ских одбо ра који се баве про бле ми ма мул ти ди сци пли нар ног карак те ра. Ака де ми ја је чла ни ца европ ске асо ци ја ци је инже њер ских ака де ми ја „Euro-CASE“, као једи на из земље ван Европ ске Уни је.

Пово дом два де се то го ди шњи це посто ја ња, Скуп шти на АИНС је у све ча ном делу сед ни це ода ла посеб но при зна ње оним чла но ви ма који су у овој инсти ту ци ји од самог почет ка и који су дали вели ки допри нос угле ду и репу та ци ји Ака-де ми је. У ода бра ном кру гу нај за слу жни јих чла но ва нашао се и др Мио драг Меса ро вић, виши савет ник у пред у зе ћу Енер го про јект Ентел, коме је, као редов ном чла ну у Оде-ље њу машин ских нау ка АИНС-а, уру че на Захвал ни ца за успе шно вође ње Међу на род ног одбо ра за енер ге ти ку и за рад у „Euro-CASЕ“.

Енергопројект Ентел је ових дана добио још јед ног док то ра тех нич ких нау ка. Дана 26.09.2018. годи не, на Машин ском факул те ту Уни вер зи те та у Бео гра ду, Мио драг Живо тић одбра нио је док тор ску дисер та ци ју на тему „Пона-ша ње дома ћих лиг ни та колу бар ског и косто лач ког басе на током про це са тер мич ког раз ла га ња“. Коми си ју за одбра ну дисер та ци је сачи ња ва ли су проф. др Дра го сла ва Сто јиљ ко вић и проф. др Алек сан дар Јово вић (мен то-ри), др Дра га на Живо тић, др Небој ша Манић и др Мар та Трни нић.

У окви ру док тор ске дисер та ци је раз ма тра на је про бле ма ти ка тран-сфор ма ци ја кроз које про ла зе дома-ћи ниско ка ло рич ни угље ви (лиг ни ти) поре клом из колу бар ског и косто лач ког угље ног басе на при про це су тер мич-ког раз ла га ња, тј. дево ла ти ли за ци је. Спро ве де на истра жи ва ња обу хва ти-ла су екс пе ри мен тал на испи ти ва ња

и испи ти ва ња могућ но сти при ме не мате ма тич ког моде ла на пред ви ђа ње при но са вола ти ла. У екс пе ри мен тал ном делу док тор ске дисер та ци је врше не су тех нич ка и еле мен тар на ана ли за лиг ни-та, а затим и испи ти ва ња у реак то ру са уси ја ном мре жи цом, као и у тер мо гра-ви ме триј ском (ТГА) реак то ру. Екс пе ри-мен тал на испи ти ва ња су упот пу ње на петро граф ским ана ли за ма где је мере на рефлек си ја и одре ђен маце рал ни састав угља, у зави сно сти од гра ну ла ци је и тем пе ра ту ре (300, 500, 700 и 900°С). У делу истра жи ва ња веза ном за при ме-ну мате ма тич ког моде ла испи та ва на је могућ ност при ме не „CPD“ („Che mi cal Per co la tion Devo la ti li za tion“) моде ла.

На пита ње зашто је иза брао баш пред мет ну тему за сво ју док тор ску дисер та ци ју, коле га Живо тић одго-ва ра да је избор напра вио на осно ву сагле да ва ња да је пред мет на област нај бли жа делат но сти ма који ма се бави

Др Мио дра гу Меса ро ви ћу је уру че на Захвал ни ца за успе шно вође ње Међу на род ног одбо ра за енер ге ти ку и за рад у „Euro-CASE“

Др Мио драг Живо тић

Мио драг Живо тић одбра нио док тор ску дисер та ци ју

ЈОШ ЈЕДАН ДОК ТОР НАУ КА У ЕНТЕ ЛУ

Два де сет годи на Ака де ми је Инже њер ских нау ка Срби је

ЗНА ЧАЈ НО ПРИ ЗНА ЊЕ ЗА ДР МИО ДРА ГА МЕСА РО ВИ ЋА

17

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ЉУ ДИ


Ентел, а са жељом да зна ња сте че на током док тор ских сту ди ја при ме њу је и у касни јем сва ко днев ном раду у пред-у зе ћу. Исти чу ћи да сва ки док то рат, па и његов, пред ста вља само један иско-рак у пред мет ној обла сти, др Живо тић нагла ша ва да је иску ство сте че но кроз мето до ло ги ју испи ти ва ња, као и писа ње науч них радо ва, па и саме док тор ске дисер та ци је, допри не ло да боље раз-у ме пред мет ну област, уна пре див ши тако ђе начин изла га ња и писа ња, као и гене рал ном при сту пу про бле ма ти ци која се раз ма тра.

Коле га Живо тић исти че да је про те-клих неко ли ко годи на, коли ко је тра ја ло сти ца ње док тор ског зва ња, запам тио као пери од пун иза зо ва и вели ких одри ца ња. Поне кад се чини ло да је жеље ни циљ вео ма дале ко, без обзи ра

на вели ки уло же ни труд. Међу тим, као и код свих слич них живот них ситу а ци ја које, мада трно ви те, на кра ју завр ше успе хом, у сећа њу су оста ли само лепи тре ну ци, сте че на зна ња и задо вољ ство због оства ре ног успе ха. Исти че тако ђе да нај ве ћу захвал ност дугу је поро ди ци, која је стал но пома га ла и била мотив да се запо че то и завр ши. Као свој лич ни послов ни мото наво ди сло ган “Лак ше, боље, брже, јаче”.

Др Мио драг Живо тић рођен је 1981. годи не у Бео гра ду, где је завр шио основ ну шко лу, а потом и Четр на е сту бео град ску гимна зи ју. Машин ски факул-тет Уни вер зи те та у Бео гра ду упи сао је 2000. годи не, да би 2007. годи не успе шно дипло ми рао на одсе ку за тер мо тех ни ку. У АД Енте л је запо слен од 2008. годи не, тре нут но на пози ци ји

воде ћег инже ње ра. Током више го ди-шњег рада уче ство вао је на изра ди раз ли чи тих врста тех нич ке и про јект не доку мен та ци је, углав ном за тер мо е нер-гет ска постро је ња и обно вљи ве изво ре енер ги је. Члан је Инже њер ске комо ре Срби је и одго вор ни про јек тант тер мо-тех ни ке, тер мо е нер ге ти ке, про це сне и гасне тех ни ке, као и одго вор ни изво ђач радо ва тер мо тех ни ке, тер мо е нер ге ти ке, про це сне и гасне тех ни ке.

У Енте лу исти чу да успех коле ге др Мио дра га Живо ти ћа пред ста вља резул-тат њего вог лич ног тру да, зала га ња и зна чај ног вре ме на које је уло жио ван испу ња ва ња редов них рад них оба ве за. Њего ва моти ва ци ја и посве ће ност слу-жи ће као при мер мла дим коле га ма на њихо вом путу струч ног уса вр ша ва ња и про фе си о нал ног раз во ја.

Булевар Михаила Пупина 1211070 Београд, СрбијаТел: (+381 11) 310 11 [email protected]

ВАШ ПОУЗДАН ПАРТНЕРНА СВИМ МЕРИДИЈАНИМА

18

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ У ФОКУСУ


Исто ри ја и тра ди ци ја ком па ни је

55 ГОДИ НА ЛИСТА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ

Лист Енер го про јект изла зи пуних 55 годи на и нео-дво ји ви је део исто ри је и тра ди ци је наше ком па ни је. Зајед но са ком па ни јом, лист Енер го про јект про шао је кроз број не про ме не, испра тио је успе шне годи не као и тешке тре нут ке, али је упр кос све му успе вао да задр жи про фе си о нал ни ниво, као и добар стил и меру.

Чети ри годи не након осни ва ња Енер го про јек та поја-вио се први Бил тен, који је као сред ство инфор ми са ња изла зио све до 1963. годи не. Како су потре бе за инфор-ми са њем запо сле них поста ја ле све веће те годи не се пре шло на пра ве нови не – лист Енер го про јект. У новем-бру 1964. годи не лист доби ја загла вље које се са мањим изме на ма задр жа ло до данас.

У првих десе так годи на посто ја ња листа, уре ђи ва ње ових нови на било је дру штве на оба ве за, а уред ни ке су поста вља ле дру штве но-поли тич ке орга ни за ци је. Лист је у то вре ме оби ло вао детаљ ним изве шта ји ма и репор та-жа ма са про је ка та и гра ди ли шта, у земљи и ино стран ству, које су нај че шће писа ли инже ње ри, па су биле испу ње не тех нич ким дета љи ма.

Током 1973. годи не дошло је до про ме на у уре ђи вач кој

поли ти ци, јер је одлу че но да лист доби је дру га чи ју уло гу и поста не три би на за кри-тич ко раз ма тра ње мно гих уну тра шњих пита ња пред у зе ћа. Две годи не касни је, при мље ни су први про фе си о нал ни уред-ни ци, чиме се про цес инфор ми са ња пот-пу но про фе си о на ли зо вао. Кра јем 1974. годи не уве де но је и изда ње за запо сле не Енер го про јек та у ино стран ству. Почет ком 1982. годи не, пре шло се на дво не дељ но изда ва ње листа - у то вре ме Енер го про-јект је имао пре ко 4.000 рад ни ка, од чега је тре ћи на била рас по ре ђе на на гра ди-ли шти ма широм све та, па је у таквим окол но сти ма про ме на дина ми ке листа обра зло же на потре бом за него ва њем осе ћа ја при пад но сти и зајед ни штва, као и пра ће њем дина ми ке живо та тог вели-ког колек ти ва. Током наред них неко ли ко годи на при мље на су три дипло ми ра на нови на ра, док је за штам па ње, корек ту ру и екс пе ди ци ју анга жо ва на изда вач ка кућа Поли ти ка, јер је дво не дељ но изла же ње листа пре ра сло тада шње могућ но сти Енер го про јек то ве Гра фи ке.

Про ме ном дру штве них окол но сти почет ком 1990-их, рас па дом јед но пар-тиј ског систе ма и почет ком тран зи ци је, у пред у зе ћи ма је дошло до про ме на у орга ни за ци о ној и вла снич кој струк ту ри, док се у инфор ми са њу кроз лист про стор све више давао про јек ти ма и пра ће њу њихо ве реа ли за ци је, а све мање незва-нич ним комен та ри ма и дру штве ним

тема ма. Све оно што је ути ца ло на посло ва ње ком па ни је одра зи ло се и на лист, због чега је у окви ру мера штед ње 1992. годи не одлу че но да лист изла зи јед ном месеч но, а уки ну то је и изда ње за ино стран ство. Тако ђе јед на од зна чај них про ме на била је да се лист од 2003. годи не штам па на ћири ли ци, док је од 2007. годи не изла зио дво ме сеч но.

Током 2011. годи не по узо ру на савре ме не тех но ло ги је у гра фич кој делат но сти, пре ла зи се на мага зин ски фор мат и колор штам пу. Тако ђе, тираж се сма њу је с обзи ром на то да је уве де но и обја вљи ва ње листа у елек трон ском фор ма ту на интер нет пре зен та ци ји Енер го про јек та, чиме је он постао досту пан широј јав но сти. Од 2013. годи не побољ шан је гра фич ки дизајн листа, уве де на је Књи га гра фич ких и дру гих стан дар да листа Енер го про-јект, дина ми ка штам пе је про ме ње на тако да се лист обја вљу је квар тал но, лист је добио сво је елек трон ско изда ње на енгле ском јези ку, а поче ла је и дистри бу ци ја штам па ног изда ња на адре се изван наше куће, одно сно парт не ри ма, сарад ни ци ма и кли јен ти ма дру шта ва из систе ма Ене р го пр о јект.




55

19

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ У ФОКУСУ


Пре сти жни аме рич ки часо пис „Engi ne e ring News Record“ („ENR“) обја вио је током лета 2018. годи не нове листе нај-успе шни јих изво ђач ких и нај у спе шни јих про јек тант ско-кон-сул тант ских ком па ни ја у све ту. Енер го про јект је ове годи не забе ле жио напре дак у обе кате го ри је у који ма се кан ди ду је.

Ове годи не Енер го про јект је пре ма оства ре ним резул-та ти ма у обла сти про јек то ва ња (при ход у 2017. оства рен на тржи шти ма ван матич не земље) ран ги ран као 106. фир ма у кон ку рен ци ји 225 нај ве ћих интер на ци о нал них про-јек тант ских ком па ни ја у све ту. Енер го про јект је дру гу

годи ну за редом попра вио пла сман са 107. места у 2017. годи ни, на 106. место у 2018. годи ни. Под се ћа мо да је у 2016. Ене р го пр о јект био ран ги ран на 110. месту.

Пре ма оства ре ним резул та ти ма у обла сти изво ђе ња радо ва (при ход у 2017. оства рен на тржи шти ма ван матич не земље) Ене р го пр о јект је ран ги ран као 218. фир ма у кон-ку рен ци ји 250 нај ве ћих интер на ци о нал них изво ђач ких ком па ни ја у све ту. Енер го про јект је попра вио пла сман и то са 222. места у 2017. годи ни, на 218. место у 2018. годи ни.

Боља ран ги ра ност Енергопројекта у 2018. годи ни

НА ЛИСТИ НАЈ ВЕ ЋИХ СВЕТ СКИХ КОМ ПА НИ ЈА

215 210 ZHEJIANG COMMUNICATIONS CONSTR. GROUP, Hangzhou, Zhejiang, China† 138.1 2,578.1 489.6 0 0 0 4 0 0 96 0 0

216 193 CHINA GANSU INT’L CORP. FOR ECON. & TECH. COOP’N, Lanzhou, China† 135.0 163.9 142.0 80 0 0 0 0 0 20 0 0

217 208 BARTON MALOW CO., Southfield, Mich., U.S.A. 131.9 2,591.4 NA 0 100 0 0 0 0 0 0 0

218 222 ENERGOPROJEKT HOLDING PLC, Belgrade, Serbia† 130.8 268.6 11.1 51 0 14 0 0 0 35 0 0

219 181 CHINA DALIAN INT’L ECON. & TECH. COOP’N GROUP, Dalian, Liaoning, China† 130.3 160.8 83.9 9 0 0 61 0 5 25 0 0

220 ** AECON GROUP INC., Toronto, Ontario, Canada† 125.0 2,231.0 NA 0 16 0 0 0 0 84 0 0

221 231 ENGINEERING FOR THE PETRO. & PROCESS INDUS. (ENPPI), Cairo, Egypt† 124.9 276.0 127.2 0 0 0 0 0 100 0 0 0

GENE

RAL

BUIL

DING

WAT

ER S

UPPL

Y

TRAN

SPOR

TATI

ON

MAN

UFAC

TURI

NG

SEW

ER /

WAS

TE

HAZA

RDOU

S W

ASTE

POW

ER

INDU

S. /

PETR

OLEU

M

TELE

COM

TOTAL

2017 NEWCONTRACTS

$ MILINT’LFIRMRANK

2018 20172017 REVENUE $ MIL.

GENE

RAL

BUIL

DING

WAT

ER S

UPPL

Y

TRAN

SPOR

TATI

ON

MAN

UFAC

TURI

NG

SEW

ER /

WAS

TE

HAZA

RDOU

S W

ASTE

POW

ER

INDU

S. /

PETR

OLEU

M

TELE

COM

IN$ MIL

% OF TOTAL REV.

FIRMTYPEFIRM

RANK2018 2017

2017 INT’L REVENUE

103 110 EMPRESARIOS AGRUPADOS, Madrid, Spain† EA 62.5 61 0 0 77 0 0 0 0 0 4

104 153 CHINA RAILWAY DESIGN CORP., Tianjin, China† AE 61.2 9 0 0 0 0 0 0 100 0 0

105 100 CONSOLIDATED CONTRACTORS GROUP, Athens, Attica, Greece† C 58.7 100 25 0 5 0 0 36 34 0 0

106 107 ENERGOPROJEKT HOLDING PLC, Belgrade, Serbia† E 58.0 77 0 0 91 9 0 0 0 0 0

107 114 WATG, Irvine, Calif., U.S.A.† A 56.6 84 100 0 0 0 0 0 0 0 0

108 113 ARCPLUS GROUP PLC, Shanghai, China† AE 54.8 9 100 0 0 0 0 0 0 0 0

109 108 PERKINS EASTMAN, New York, N.Y., U.S.A.† A 54.0 24 100 0 0 0 0 0 0 0 0

Од 1963. годи не па до данас обја вље но је укуп но 590 бро је ва листа Енер го про јект.

Сто јан Чола ков, гене рал ни дирек тор:„Инфор ми са ње у Ене р го пр о јек ту има дугу тра ди ци ју.

Током пет и по деце ни ја коли ко посто ји наш лист, мењао се Енер го про јект, мењао се свет, а мења ле су се и послов-не окол но сти. Током тог дугог пери о да лист Ене р го пр о-јект увек је ути цао на веће про жи ма ње инте ре са систе ма Ене р го пр о јект и њего вих запо сле них у земљи и све ту, као и акци о на ра. Тако ђе, касни је је кроз свој мар ке тин шки потен ци јал, пози тив но дело вао и на начин на који нас виде сви они изван наше куће, одно сно парт не ри, сарад ни ци и кли јен ти. Садр жај листа и теме које обра ђу је су разно вр сне и зани мљи ве, и вео ма детаљ но при ка зу ју актив но сти уну тар систе ма и дру шта ва. Про фил листа сва ка ко има пер спек ти ву и у будућ но сти Енер го про јек та.“

Добро слав Бојо вић, пред сед ник Над зор ног одбо ра:„Упра ва Енер го про јек та кон ти ну и ра но спро во ди одго ва-

ра ју ће актив но сти у циљу омо гу ће ног нео ме та ног и одр жи вог послов ног раз во ја, кон ти ну и те та и уна пре ђе ња посло ва ња. Уло га листа Енер го про јект је да у томе помог не инфор ми шу-ћи запо сле не, кли јен те, акци о на ре и све дру ге који су заин-те ре со ва ни за послов не резул та те ком па ни је. Тако ђе, лист

при ка зу је детаљ ни ју и пот пу ни ју сли ку про је ка та на који ма се ради, дру штве но одго вор ног посло ва ња, као и људи који чине Енер го про јект и уз чију посве ће ност и зала га ње дола зи до ефи ка сни је реа ли за ци је послов них одлу ка.“

Бог дан Узе лац, извршни директор и пред се да ва ју ћи одбо ра за инфор ми са ње:

„Јуби леј листа Енер го про јект је нешто са чиме може мо да се поно си мо. На нашем сај ту, као и у дру гим гла си ли ма посто је све нај ва жни је послов не и дру ге инфор ма ци је од зна ча ја, али зато што пру жа широк обим инфор ма ци ја лист Енер го про јект са сво јим акту ел ним и бога тим садр жа јем има посе бан зна чај како за запо сле не и пен зи о не ре Енер го про јек та, тако и за акци-о на ре, инве сти то ре и парт не ре. У ства ра њу листа уче ству ју сва дру штва из систе ма кроз Одбор за инфор ми са ње и Редак ци о ни одбор, што допри но си бољем и ква ли тет ни јем при ка зу свих зна чај них деша ва ња у Ене р го про јек ту, са наро чи тим акцен том на добрим резул та ти ма и акту ел ним про јек ти ма.

Током 55 годи на посто ја ња лист је увек ишао у корак са вре ме ном. У ери диги тал них гла си ла, наш лист има сво ју елек трон ску фор му на срп ском и енгле ском јези ку, те на савре мен начин сти же до сво јих чита ла ца. Можда би тре-ба ло раз мо три ти да се у будућ но сти још више окре не мо модер ним тех но ло ги ја ма.“

107 114 WATG, Irvine, Calif., U.S.A.† A 56.6 84 100 0 0 0 0 0 0 0 0

108 113 ARCPLUS GROUP PLC, Shanghai, China† AE 54.8 9 100 0 0 0 0 0 0 0 0

109 108 PERKINS EASTMAN, New York, N.Y., U.S.A.† A 54.0 24 100 0 0 0 0 0 0 0 0

219 181 CHINA DALIAN INT’L ECON. & TECH. COOP’N GROUP, Dalian, Liaoning, China† 130.3 160.8 83.9 9 0 0 61 0 5 25 0 0

220 ** AECON GROUP INC., Toronto, Ontario, Canada† 125.0 2,231.0 NA 0 16 0 0 0 0 84 0 0

221 231 ENGINEERING FOR THE PETRO. & PROCESS INDUS. (ENPPI), Cairo, Egypt† 124.9 276.0 127.2 0 0 0 0 0 100 0 0 0

103 110 EMPRESARIOS AGRUPADOS, Madrid, Spain† EA 62.5 61 0 0 77 0 0 0 0 0 4

104 153 CHINA RAILWAY DESIGN CORP., Tianjin, China† AE 61.2 9 0 0 0 0 0 0 100 0 0

105 100 CONSOLIDATED CONTRACTORS GROUP, Athens, Attica, Greece† C 58.7 100 25 0 5 0 0 36 34 0 0

215 210 ZHEJIANG COMMUNICATIONS CONSTR. GROUP, Hangzhou, Zhejiang, China† 138.1 2,578.1 489.6 0 0 0 4 0 0 96 0 0

216 193 CHINA GANSU INT’L CORP. FOR ECON. & TECH. COOP’N, Lanzhou, China† 135.0 163.9 142.0 80 0 0 0 0 0 20 0 0

217 208 BARTON MALOW CO., Southfield, Mich., U.S.A. 131.9 2,591.4 NA 0 100 0 0 0 0 0 0 0

20

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ МОЗАИК


Када по први пут одла зи мо у неку непо зна ту земљу тру ди мо се да при ба ви мо што више инфор ма ци ја о начи ну живо та локал ног ста нов ни штва, као и о самом гра ду, који ће поста ти наш дом, макар и при вре ме но. За инже ње ре Ентела, који у Ома ну послу је од 1996. годи не, ова земља пред ста вља дести на ци ју на којој ће мно ги од њих про ве сти зна ча јан пери од свог про фе си о нал ног живо та, сти чу ћи не само зна ња која омо гу ћа ва ју про фе си о нал ни раз вој и напре дак, већ и упо зна ју ћи исто вре ме но кул ту ру, људе и тра ди ци ју ове једин стве не земље на Бли ском исто ку.

Маскат, глав ни град Сул та на та Оман, сме штен је на југо и сточ ној оба ли Ара биј ског полу о стр ва и пред ста вља пра ви дра гуљ јед не аутен тич не ислам ске архи тек ту ре, једин стве не по свом сти лу, дизај ну и деко ра тив ним еле-мен ти ма. Вели ки ути цај на један пот пу но неза ви сан тип град ње у одно су на окру же ње и оста ле арап ске земље овог дела све та, има ла је при род на кон фи гу ра ци ја тере-на на ком се про сти ре цела држа ва. Пла ни на Ал Хајар, нај ви ша на источ ном делу полу о стр ва, раз два ја Оман од сусед них арап ских зема ља, што је за после ди цу има-ло сла бу раз ви је ност коп не них веза са сусе ди ма, па је ста нов ни штво било више окре ну то Индиј ском оке а ну.

Прве куће гра ђе не су од локал них мате ри ја ла: пече-не опе ке, каме на, ста бљи ка ман гро ве (које су уво же не из Источ не Афри ке), пал ми, бла та, а тако ђе се кори стио и креч. Већ у то вре ме поја ви ли су се први еле мен ти ислам ске архи-тек ту ре: деко ра тив ни луко ви и сту бо ви. Мате ри ја ли су ком-би но ва ни зави сно од наме не обје ка та, где уоча ва мо чети ри раз ли чи та типа: куће, џами је, твр ђа ве и пала те. Упра во таква разно ли кост чини овај град бај ко ви тим.

Објек ти су углав ном пра вил-ног обли ка (пра во у га о ног), који се касни је, у скла ду са потре ба-ма вели ких поро ди ца, раз ви јао у више одво је них једи ни ца. За ово под не бље карак те ри стич ни су рав ни кро во ви. Архи тек ту ра ста рих кућа по сели ма је нешто дру га чи ја - објек ти су често гра ђе ни на тера са стим пла то и-ма, ради лак шег навод ња ва ња заса да. Данас су мно га села напу ште на и пред ста вља ју тури стич ку атрак ци ју.

Земља се вео ма спо ро раз ви ја ла до 1970. годи не када је на власт дошао Сул тан Кабус бин Саид, заслу жан за модер ни за ци ју Ома на. Тај пери од који локал но ста нов-

ни штво попу лар но нази ва - „рене сан са“. Даљи раз вој чита ве држа ве је импре си ван и тра је до данас.

Од само две основ не шко ле и јед не бол ни це које су посто ја ле на почет ку раз вој ног пери о да, изгра ђен је читав обра зов ни систем са уни вер зи тет ским уста но-ва ма, низ држав них и вели ки број при ват них бол ни ца опре мље них нај са вре ме ни јом меди цин ском опре мом, као и модер на инфра струк ту ра. У Маска ту је изгра ђен и вели ки број услу жних и уго сти тељ ских обје ка та, рас-ко шних тури стич ких ком плек са, спорт ских ком плек са и све га оно га што један град чини пот пу ним.

Ево лу ци ја архи тек ту ре је пра ва мера раз во ја наци о-нал не циви ли за ци је. Упо зна ва ње нове кул ту ре, зах те ва одре ђен напор како би се раз у ме ла древ на наци о нал на архи тек ту ра, коју карак те ри шу јед но став не лини је, ниске гра ђе ви не (до шест спра то ва), све тли тоно ви фаса де, али и кит ња сте виле и пала те, на који ма се демон стри ра богат ство обли ка, мате ри ја ла и све о бу хват на рас кош. Иако се у првом тре нут ку посма тра чу може учи ни ти да је ту све га пре ви ше, вре ме ном све то поста је при јат но и топло, увла че ћи посе ти о ца у јед ну роман тич ну атмос-фе ру која оди ше посеб ним духом.

Не може мо а да не истак не-мо објек те који су пра ви одраз оман ске архи тек ту ре, као аутен-тич не меша ви не тра ди ци о нал-ног и модер ног, и који су део кул тур не башти не ове земље:

У опе ри „Royal Ope ra Hou se“ одр жа ва ју се глав ни умет нич ки и кул тур ни дога ђа ји у земљи. Осим умет нич ке дво ра не посе-ду је импре сив не садр жа је попут лук су зних ресто ра на, малих тржни ца и једин стве но уре ђен врт у тра ди ци о нал ном сти лу. Сво јим обли ков ним и енте ри јер ским реше њем, као и меша ви ном тра ди ци о нал них и модер них архи тек тон ских еле ме на та, оди ше еле ган ци јом и лук су зом.

„Al Alam Pala ce“ је цере мо-ни јал на пала та Сул та на и јед на од шест рези ден ци о нал них обје ка та вла да ју ће поро ди це. Рас ко шна гра ђе ви на са пла вим и злат ним боја ма фаса де, ево-ци ра еле ган ци ју и једин стве ни

архи тек тон ски облик. Каме не обло ге, дрве ни бал ко ни, пре див ни врто ви и арка де на фаса да ма, само су неки од аутен тич них локал них архи тек тон ских еле ме на та.

Џами ја „Sul tan Qabo os Grand Mosque“ сагра ђе на 2001. годи не, нај зна чај ни ја је и нај по се ће ни ја гра ђе ви на у

Опе ра „Royal Ope ra Hou se“

АД ЕНТЕЛ - раз глед ни ца из Маска та

ЈЕДИН СТВЕ НА АРХИ ТЕК ТУ РА “РЕНЕ САН СНОГ” ГРА ДА

НА АРА БИЈ СКОМ ПОЛУ О СТР ВУ

21



земљи. О њеној лепо ти не тре ба мно го гово ри ти. Када про ше та те каме ним плоч-ни ци ма и нађе те се испод импо-зант них луко ва и коло на да, стал но су при сут ни осе-ћај сна ге, моћи и узви ше но сти којим ова гра ђе-ви на сим бо лич ки оди ше. Сво јом вели чи ном и обли ком буди осе ћај пошто ва-ња пре ма оман-ској држа ви и пре ма њеном наро ду. Оно што је карак те ри стич-но за овај обје-кат је пер сиј ски тепих, дру ги по вели чи ни на све-ту, изра ђен од 28 раз ли чи тих боја и нијан си. Посеб-ну импре си ју ства ра 14 мета ра висок и 20 тона тежак кри стал ни лустер окру жен изван ред ном п л а ф о н с к о м деко ра ци јом.

„Mutarh Souq“ је један од нај ста ри јих тра ди ци о нал-них база ра на ком се могу купи ти покло ни од локал них про из во да, попут тамја на, бисе ра, сре бр ног наки та и упо треб них пред ме та до разних дру гих аутен тич них суве ни ра. Нала зи се у ста рој луци Маска та.

Нешто ста ри је, али тако ђе зна чај не гра ђе ви не су „Al Jala li“ и „AL Mira ni Fort“, сме ште не тако ђе у луци глав ног

гра да, изгра ђе не од стра не Пор ту га ла ца са циљем да зашти те луку од непри ја тељ ских напа да. То су две нај-по зна ти је твр ђа ве у Ома ну, али слич них утвр ђе ња има доста и у уну тра шњо сти, од којих су мно га пре тво ре на у наци о нал не музе је.

Брзи на којом се гра де нове стам бе не гра ђе ви не често под сти че на раз ми шља ње ко ће се ту насе ли ти, а запра во гово ри о про ме ни начи на живо та локал ног ста нов ни штва, које сада већ све мање живи у зајед нич ким кућа ма. Упра во о томе све до чи и раз вој „Al Mouj Com mu nity“, модер но гра ђе ног дела гра да који је опре мљен свим нео п ход ним пра те ћим садр жа ји ма и са раз ли чи тим стам бе ним струк-ту ра ма, по мери раз ли чи тих сло је ва дру штва.

Само у послед ње две годи не изгра-ђе но је доста тржних цен та-ра, а ради се на реа ли за ци-ји капи тал ног про јек та „Mall of Oman“, који ће бити завр шен 2020. годи не и који ће Ома ну доне ти нај ве ћи тржни цен тар у реги о ну.

Оно што глав ном гра ду даје посе бан печат јесу град ске сао бра ћај ни це уре ђе не зеле ни лом и пра те-ћим моби ли ја ром. Кру жни токо ви су често укра ше ни мону мен тал ним еле мен ти ма. Један од већих сим бо ла је „Burj Al Shawa tower“ - град ска капи ја, која сим бо ли зу је рене сан сну оман ску архи тек ту ру и посве ће ност модер-ни за ци ји земље.

Град ска шета ли шта и импре сив ни парк у ислам ском сти лу, увек су пуни деце и одра слих, а град ске пла же су, иако див не, пот пу но осло бо ђе не комер ци јал них садр-жа ја, тако да пру жа ју мир који се рет ко где може наћи.

Послед њих годи на тури зам у Ома ну има тен ден ци ју раз во ја, па је све више инве сти ци ја усме ре них ка том циљу.

Маскат сво јим лепо та ма при вла чи посе ти о це и увек оста вља жељу да се поно во вра ти те, са сигур но шћу да ћете увек виде ти и сазна ти нешто ново. О.Ј.

Послов на згра да Енер го про јект Енте ла у Маска ту

Палата „Al Alam Pala ce“

Џами ја „Sul tan Qabo os Grand Mosque“

У орга ни за ци ји СРГИМС

ПРЕД СТАВ НИЦИ СИН ДИ КА ТА НА СЕМИ НА РИ МАЧла но ви Пред сед ни штва ЈСО-а Миро слав Дре кић и

Биља на Сви че вић при су ство ва ли су дво днев ном семи на ру који је у орга ни за ци ји СРГИМС, и у сарад њи са Европ ским цен тром за рад нич ка пита ња (ЕЗА), Европ ском феде ра ци јом рад ни ка гра ђе ви нар ства и дрв не инду стри је, Син ди ка том гра ђе ви нар ства Бел ги је („ACV BIE“) и Син ди ка том гра ђе-ви нар ства Холан ди је („CNV“), одр жан 11. и 12. сеп тем бра на тему „Соци јал ни дија лог у мул ти на ци о нал ним ком па ни-ја ма Инду стри је гра ђе вин ског мате ри ја ла и гра ђе вин ске инду стри је“.

На семи на ру су уче ство ва ли пред став ни ци Син ди ка та

гра ђе ви нар ства и инду стри је гра ђе вин ског мате ри ја ла и пут не при вре де из Срби је и зема ља реги о на, пред став ни-ци упра ва матич них ком па ни ја које има ју сво је фили ја ле у Срби ји и земља ма реги о на („Lafar ge“, Хол цим, „Stra bag“, „Car me u se“, „CRH“, Титан, „Nehe“ гру па) и пред став ни ци син ди кал них орга ни за ци ја мул ти на ци о нал них ком па ни ја.

Уче сни ци су раз го ва ра ли о ста њу соци јал ног дија ло га у мул ти на ци о нал ним ком па ни ја ма и раз ме ни ли иску ства о реше њи ма из колек тив них уго во ра која се одно се на основ на пра ва запо сле них (зара де запо сле них, без бед ност и здра вље на раду, усло ви за рад син ди ка та…).

22



Састан ку са чла но ви ма деле га ци је Суда на при су ство ва ли су ген. дирек тор Енер го про јек та Сто јан Чола ков, као и извр-шни дирек то ри Милан Маму ла, Вла ди мир Вишњић и Бог дан Узе лац

У пери о ду од 06. до 08.09.2018. годи не одр жан је 15. Кон грес Дру-штва гра ђе вин ских кон струк те ра Срби је (ДКГС). На кон гре су су под покро ви тељ ством спон зо ра Ене р-го пр о јект Хол дин га при су ство ва ли запо сле ни из систе ма, и то из дру шта-ва Ене р го пр о јект Хидр о ин же ње ринг, Ентел, Висо ко град ња и Инду стри ја. Током кон гре са Ене р го пр о јект је имао свој штанд и реклам не паное, а пре зен то вао се и са кор по ра тив ним фил мо ви ма Систе ма и Енте ла, као и поје ди нач ном пре зен та ци јом АД Хидр о ин же ње ринга.

Ене р го пр о јект Хидр о ин же ње ринг уче ство вао је са два струч на рада, од којих је зајед нич ки рад Ната ше Воро то вић Кон стан ти но вић и Ива не Јова но вић „Савре ме ни при ступ про-јек то ва њу насу тих бра на изло же них

дело ва њу земљо тре са“ пре зен то ван на 15. Кон гре су, док је рад „Водо за-хват на кула бра не Куфра ња – Ефек ти изме шта ња куле на њен сеи змич ки одго вор“ коле ги ни це Тама ре Шумар био изло жен у окви ру Постер сеси је Кон гре са.

Рад под нази вом „ Савре ме ни при ступ про јек то ва њу насу тих бра на изло же них дело ва њу земљо тре са“ засни вао се на спро ве де ним про ра чу-ни ма ста бил но сти бра не Слуп чан ска у Маке до ни ји у ста тич ким и дина мич ким усло ви ма при ме ном мето де конач-них еле ме на та (МКЕ). Про ра чу ни су рађе ни за ниво Глав ног про јек та где је због при ме не ком плек сних мето да про ра чу на, глав ни про јек тант бра не Гра ди тељ ски Инсти тут из Маке до ни је (ГИМ), анга жо вао АД Хидро ин же ње ринг за реа ли за ци ју овог дела про јек та.

Рад је пред ста ви ла Ната ша Воро то вић Кон стан ти но вић

Рад ни састан ци о про јек ти ма у Суда ну

ИНО СТРА НА ДЕЛЕ ГА ЦИ ЈА ПОСЕ ТИ ЛА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТДеле га ци ја Суда на пред во ђе на мини стром за инфра струк-

ту ру Кали дом Муха ме дом Каи ром, бора ви ла је у Бео гра ду у посе ти Енер го про јек ту у пери о ду од 25. до 27. јула ове годи не. Одр жа но је више рад них саста на ка на који ма су се чла но ви деле га ци је Суда на упо зна ли са порт фо ли јом Енер го про јек то-вих про је ка та и разно вр сним обла сти ма дело ва ња. Тако ђе,

деле га ци ја Суда на је пре зен то ва ла про јек те у Суда ну који би могли бити инте ре сант ни за поче так сарад ње. Током борав ка у Бео гра ду, нашим гости ма је орга ни зо ван оби ла зак завр ше них про је ка та и гра ди ли шта Енер го про јек та кто што су Кине ски кул-тур ни цен тар, „YU Busi ness cen tar“, „Blue cen tar“, Штарк Аре на, Нави га тор2, Мост на Ади, Бео град на води, тунел Стра же ви ца.

Пре ма бетон ској уто пи ји

ИЗЛО ЖБА ПОСВЕ ЋЕ НА МОНУ МЕН ТАЛ НОЈ ЈУГО СЛО ВЕН СКОЈ АРХИ ТЕК ТУ РИ

Од 15. јула 2018. годи не до 13. јану а ра 2019. годи не у нај-зна чај ни јем Музе ју модер не умет но сти (МоМА) у Њујор ку одр жа ва се изло жба југо сло вен ске архи тек ту ре под насло-вом: „Пре ма бетон ској уто пи ји: Архи тек ту ра у Југо сла ви ји”, 1948-1980“.

Изло жба је посве ће на архи тек ту ри и дизај ну, али и духу и кул ту ри Југо сла ви је, од вре ме на пре ки да са Ста љи ном до смр ти Тита. Поде ље на је на чети ри дела. У дру гом делу изло жбе може се виде ти како се Југо сла ви ја 1960-тих отва-ра ла ка све ту кроз зна чај на оства ре ња Енер го про јек та у земља ма несвр ста них.

У сам врх спа да и про јекат Зора на Бојо ви ћа у Лаго су о коме је тео ре ти сао и Рем Кол х ас.

Међу нај ве ћим име ни ма, пара ле ло, јавља ју се и име на жена архи те ка та упр кос томе што се у то време архи тек ту ра пре све га сма тра ла за „мушку“ про фе си ју. Мили ца Ште рић оства ру је веле леп не про јек те у Ниге ри ји и Зам би ји, и као дирек тор води про јек тант ско пред у зе ће.

Уз Енер го про јек то ве вели ка не изло жба под се ћа и на вели ке про јек те Бог да на Бог да но ви ћа, Угље ше Богу но ви ћа, Ива на Анти ћа, Иван ке Рас по по вић и оста лих про јек та на та који су обе ле жи ли после рат ни пери од у југо сло вен ској архи тек ту ри.

АД ХИДР О ИН ЖЕ ЊЕ РИНГ – презентовани стручни радови

УЧЕ ШЋЕ НА 15. КОН ГРЕ СУ ДГКС

23

ДУХ ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТА


У орга ни за ци ји Удру же ња пен зи о не ра Енер го про јек-та као изда ва ча, у уто рак 18. сеп тем бра у 14 сати у кино сали послов не згра де, одр жа на је вео ма успе шна про мо-ци ја рома на “Повра так из сна” - роман о јед ном срп ском пред у зе ћу- нашег пен зи о не ра Жив ка Јане ског Шар ског. У при су ству пре ко четр де се то ро љуби те ља добре књи-ге, пре све га пен зи о не ра, о рома ну су гово ри ли чла но ви Изда вач ког саве та Милан Јарић, Небој ша Симић, Ката ри на Јова но вић и аутор рома на.

Истак ну те дело ве из књи ге чита ла је Сне жа на Радо са-вље вић уз прат њу Слав ка Паљи ћа који је сви рао гита ру. Вео ма запа жен наступ имао је и спе ци ја лан гост Вој кан Хаџи Нико лић, ина че инспи ра ци ја за један од глав них лико ва у рома ну (Горан), који се поја вио у перу ан ској ношњи, са пон чом и вели ким шеши ром. Након про мо ци је у про сто-ри ја ма Удру же ња наста ви ло се са дру же њем и раз го во ром са писцем.

Књи га је путем пре ну ме ра ци је и касни је купо ви не у

пот пу но сти покри ла тро шко ве штам па ња. Тако ђе, роман је на шпан ски језик пре вео један бив ши рад ник Енер го про-јек та, а писац је наја вио могућ ност да се руко пис штам па и на шпан ском јези ку у Перуу.

Наста вља ју ћи сво ју више го ди шњу прак су, Енер го про јект Ентел је и ове годи не уго стио ино стра не сту ден-те коју су одлу чи ли да сво ју лет њу прак су реа ли зу ју у нашој ком па ни ји. Стра ни сту ден ти у Ентел дола зе пре ко орга ни за ци је ИАЕ СТЕ, међу на род не, неза ви сне и непр о фит не орга ни за ци је за међу на род ну раз ме ну сту де на та тех-нич ких и при род них нау ка, осно ва не дав не 1948. годи не. ИАСТЕ годи шње у Срби ју дове де око две сто ти не стра-них сту де на та, омо гу ћа ва ју ћи тако ђе при бли жно истом бро ју сту де на та из Срби је, по пра ви лу и већем, да сво ју

струч ну прак су реа ли зу ју у успе шним ком па ни ја ма широм све та.

Ове годи не сво ју прак су у Енте лу реа ли зо ва ла су три сту ден та машин ства из Вијет на ма, Ома на и Либа на. У фази при пре ме за њихов дола зак, у Енте лу је бла го вре ме но напра вљен план реа-ли за ци је прак се, при чему је сва ком од сту де на та доде љен мен тор који је био заду жен за пра ће ње њего вог рада, пру жа ње струч не помо ћи, као и за гене-рал ну подр шку инте гра ци ји сту де на та у сва ко днев не послов не актив но сти пред у зе ћа. За мен то ре су ове годи не иза бра ни Вели бор Коса но вић, Милош

Деспић и Милан Ћоро вић, иску сни инже ње ри у Тех но-ло шко-машин ском бироу. Поме ну ти при ступ пока зао се као врло успе шан, јер су и сами сту ден ти иста кли да су се током борав ка у Енте лу нај ви ше осла ња ли упра во на сво је мен то ре, од којих су доби ја ли и нај-ва жни је саве те и смер ни це

за успе шну реа ли за ци ју пред ви ђе ног про гра ма. Сту-

ден ти ма је тако ђе омо гу ће но да током реа ли за ци је струч не прак се посе те Тер мо е лек тра ну Косто лац Б, где Енер-го про јект Ентел има зна чај но уче шће у изград њи новог бло ка “Косто лац Б3”.

Поред струч ног дела прак се, сту-ден ти ма је омо гу ће но да доби ју више инфор ма ци ја и боље упо зна ју систем Енер го про јект, али и Бео град и Срби-ју, тако да су у сарад њи са ИАЕ СТЕ, подр жа не ини ци ја ти ве оби ла за ка атрак тив них лока ци ја у глав ном гра ду, при су ство кон цер ти ма и зна чај ним кул-тур ним дога ђа ји ма, а све са циљем да се допри не се да сту дент ско иску ство у Срби ји буде што при јат ни је и да им оста не у што леп шем сећа њу.

Дола зак сту де на та из раз ли чи тих дело ва све та уно си додат ни дух мул-ти кул ту рал но сти у Енте ло ву послов ну сре ди ну, омо гу ћа ва ју ћи да се ства ра ју нова познан ства, упо зна ју нове кул ту-ре и оби ча ји, чиме се, изме ђу оста лог, допри но си да се, посеб но мла ди инже-ње ри, лак ше и брже сна ла зе при раз-ли чи тим иза зо ви ма са који ма се могу суо чи ти током реа ли за ци је про је ка та широм све та.

Мла де коле ге из ино стран ства - Нго Ан Пунг (Вијет нам), Лаји Хасан (Либан) и Муха мед Салим (Оман)

Удру же ње пен зи о не ра оку пи ло љуби те ље књи жев но сти

ОДР ЖА НА ПРО МО ЦИ ЈА КЊИ ГЕ

АД ЕНТЕЛ – струч на прак са за ино стра не сту ден те

МУЛ ТИ КУЛ ТУ РАЛ НОСТ У ПОСЛОВ НОЈ СРЕ ДИ НИ

На Избор ној скуп шти ни Удру же ња пен зи о не ра Енер го про јек та одр жа ној 11.09.2018. годи не у про сто ри ја ма Удру же ња, за пред сед ни ка Скуп шти не пен зи о не ра иза бра на је Слав ка Ћосић, за заме ни ка Мом чи ло Вимић, за секре та ра Бра ни сла ва Мија то вић. За пред сед ни ка Управ ног одбо ра Удру же ња иза бран је Жив ко Јане ски, за пот пред сед ни ка Милан Јарић, док је за пред сед ни ка Над зор ног одбо ра Удру же ња иза бран Жар ко Перин.

24



Син ди кал на орга ни за ци ја Енер го про јект Ентел је, уз помоћ руко вод ства пред у зе ћа, 29. сеп тем бра орга ни зо ва ла јед но днев ни излет у Ресав ски крај за запо сле не и чла но ве њихо вих поро ди ца.

Чак 96 рас по ло же них пут ни ка сме ште них у два ауто бу са, у раним јутар њим часо ви ма кре ну ло је пре ко Сви лајн ца пре ма Деспо тов цу. Вре мен ска прог но за за тај дан је пред-ви ђа ла лепо вре ме, што је обе ћа ва ло пот пу но ужи ва ње у путо ва њу, дру же њу са коле га ма и обна вља њу зна ња о исто ри ји и гео гра фи ји наше земље.

Прво одре ди ште је било етно дома ћин ство Шаша вац, где су путници ста ли да попи ју прву јутар њу кафу, чај или сок. Деца су пау зу иско ри сти ла да игра ју кошар ку и да се пои гра ју са живо ти ња ма, а оста ли су раз гле да ли јед но вео ма инте ре сант но опре мље но има ње.

Пут се наста вио пре ма Сењ ском руд ни ку, нај ста ри јем актив ном руд ни ку мрког угља у Срби ји. Руд ник је почео са радом 1853. годи не и како је угаљ из њега у почет ку кори шћен за потре бе кра гу је вач ке Топо лив ни це, може се рећи да је то место рође ња срп ске инду стри ја ли за ци је.

Руд ник је успе шно посло вао до шезде се тих годи на XX века, а после поја ве наф те опа да потра жња за угљем што дово-ди до сма ње ња про из вод ње, исе ља ва ња ста нов ни штва и про па да ња насе ља. Сењ ски руд ник, данас насе ље са око 300 ста нов ни ка, сво ју обно ву и нову будућ ност нашао је у раз во ју тури зма. Савет Евро пе је 2009. годи не донео одлу ку о финан си ра њу про јек та Сењ ски Руд-ник – Град руда ра, а помо ћу тог нов ца обно вљен је посто је ћи Музеј угљар-ства, једин ствен у Срби ји, а и у овом делу Евро пе. Пла ни ра се и отва ра ње под зем ног музе ја, опре ма ње јам ских ход ни ка од Алек сан дро вог пот ко па до изво зне маши не за тури стич ки оби ла-зак. У обно вље ном музе ју при ка за ни су екс по на ти и доку мен ти карак те ри стич ни за вађе ње угља од отва ра ња руд ни ка до дана шњих дана.

После оби ла ска машин ске и сто лар-ске ради о ни це, и првог „пот ко па“ за вађе ње руде над чијим се ула зом нала-

зи и прва управ на згра да руд ни ка, „енте лов ци“ одла-зе до ула за у јаму која је и данас у екс пло а та ци ји. То је вер ти кал ни шахт дуби не 150 мета ра у који се руда ри спу шта ју уз помоћ лиф та у утро бу земље. Карак те-ри стич но за тај улаз је да лифт још увек покре ће једи на пре о ста ла пар на маши на у Евро пи пра вље-на за ту наме ну. Маши на је ста ра пре ко сто ти ну годи на и има зуп ча ни ке са дрве ним зуп ци ма који се и данас пра ве у ради о ни ци руд ни ка и мења ју се кад се поха ба ју. Музеј угљар ства је отво рен 1980. годи не, а 1983. годи не је, зајед но са непо-сред ном око ли ном, про гла шен спо ме ни ком кул ту ре од вели ке важно сти за Репу бли ку Срби ју.

Сле де ће одре ди ште пре ма пла ну био је Парк маке та, једин стве на тури стич ка пону да не само општи не Деспо-то вац већ и целе Срби је. Про сти ре се на повр ши ни од 3.000 m², a настао је 2008. годи не. Изра да маке та наших сред ње ве ков них мана сти ра и ста рих срп ских кућа тра ја ла је неко ли ко годи на – а про из вод су вер не репли ке, ура-ђе не у раз ме ри 1:17. Дома ћин Милен ко, вла сник има ња и аутор маке та, ство рио је парк изван сада шњег вре ме на и про сто ра који посе ти о це вра ћа пре ци ма и исто ри ји и буди у њима дивље ње. Са сво јим увод ним гово ром, дома ћин и њего ва сарад ни ца Све тла на при пре ми ли су при сут не за раз гле да ње бај ко ви тог про сто ра који одма ра очи и душу, и пома же да свет око себе види мо из неке дру ге пер спек ти ве.

Пут се наста вио пре ма мана сти ру Мана си ја, јед ном од нај зна чај ни јих спо ме ни ка сред њо ве ков не кул ту ре, који при па да морав ској стил ској гру пи. Мана стир је заду жби на

Дру штво из Енте ла је ужи ва ло у јед но днев ном изле ту

Јед но днев ни излет у Ресав ски крај

ДРУ ЖЕ ЊЕ ЗАПО СЛЕ НИХ И ЊИХО ВИХ ПОРО ДИ ЦА

25



деспо та Сте фа на Лаза ре ви ћа, а изгра ђен је изме ђу 1407. и 1418. годи не. Одмах по осни ва њу постао је кул тур ни цен тар Деспо то ви не, а у њему је осно ва на и ресав ска књи жев на шко ла чуве на по сво јим пре пи си ма и пре во ди ма.

После оби ла ска мана стир ског ком плек са, дру штво је кре ну ло пре ма Ресав ској пећи ни која се нала зи на 20 кило-ме та ра од Деспо тов ца, у креч њач ком брду Баби на гла ва, на оба ли кра шког поља Дивља ко вац. Спа да у нај леп ше пећи не у нашој земљи, откри ве на је 1962. годи не, а за посе ти о це је отво ре на 1972. Дуга је чети ри и по кило ме та ра, док је за посе ти о це оспо со бље но 800 m. Љуби те љи при ро де су посе ти ли затим и гор њу и доњу гале ри ју ове ресав ске лепо-ти це, пре пу ну пећин ског наки та црве не, жуте и беле боје.

На кра ју „енте лов ци“ одла зе у Лиси не, у под нож ју пла-

ни не Беља ни це, како би виде ли водо пад Вели ки бук, на речи ци Вели ко вре ло, која се ули ва у реку Реса ву после тока од непу них 4 km. Пеши це су дошли до водо па да и сви су били зади вље ни са импре сив ним при зо ром: вода пада са 20 m виси не, док је у про ле ће сли ка још импо зант ни ја јер про ти че и по неко ли ко куби ка воде у секун ди.

После сли ка ња задо вољ не коле ге су оти шле у ресто-ран у непо сред ној бли зи ни водо па да, где су их саче ка ле вече ра, музи ка и опу шта ње.

Али све што је лепо не тра је дуго. Про грам пута је био оби ман, а тре ба ло је раз ми шља ти о поврат ку… Кажу, тре ба пре ки ну ти кад је нај леп ше. У 21 сат, весе ли и задо вољ ни енте лов ци су кре ну ли назад за Бео град, пуни ути са ка са још јед ног див ног путо ва ња и дру же ња. Б.С.

АД ЕНТЕЛ – награ де доде ље не једа на е сти пут за редом

НАГРА ДА ЗА ОДЛИЧ НЕ ЂАКЕТра ди ци ја Ене р го пр о јект Енте ла да награ ђу је одлич не

ђаке, децу сво јих запо сле них, наста вље на је и ове годи не. Кра јем лета, одно сно 30. авгу ста, весе ли и одмор ни шко-лар ци су се оку пи ли у Сали 2 да при ме заслу же не награ де за свој рад у школ ској 2017/2018 годи ни.

Ове годи не награ де је доби ло пет на ест осно ва ца са про се ком 5,0 и осам сред њо шко ла ца са про се ком већим од

4,5. Награ де, „EKEN“ спорт ске акци о не каме ре, уру чио им је дирек тор Енте ла Мла ден Симо вић уз при го дан поздрав ни говор, а деци су послу же ни слат ки ши и соко ви.

Тако ђе, Дуња Ива но вић и Или ја Бећи ро вић, ђаци прва-ци, доби ли су нов ча ни поклон од Син ди ка та АД Ентел за купо ви ну при бо ра и опре ме за шко лу.

Кра јем сеп тем бра у послов ној згра-ди одр жа на је акци ја добро вољ ног дава ња крви. Том при ли ком на акци ју је дошло 45 потен ци јал них дава ла ца крви, крв је дало 35 дава ла ца, од тога шест жена, а први пут је крв дао један наш запо сле ни. Сле де ћа акци је оче ку је се у децем бру.

Током лета доде ље на су при зна ња за добро вољ но дава ла штво крви. Све-ча но уру че ње је одр жа но у на пла тоу у Сту дент ском гра ду 14. јуна, на Свет ски

дан дава ла ца крви. У дого во ру Инсти ту та за тран сфу зи ју крви Срби је и Црве ног крста Срби је, овог пута пред у зе ћа нису доби ја ла при зна ња, већ само поје дин-ци пре ма кате го ри ја ма коли ко су пута дали крв.

Колек тив Енер го про јек та је имао дава о це који су за сво је више стру ку дава ла штво доби ли при зна ња.

Крв је 75 пута дао наш запо сле ни Милан Анђел ко вић. По 50 пута крв су дали: Небој ша Мило ше вић, Еми на

Пинц и Аде ла Жан ко. Наше коле ге Вери ца Секе реш, Вла ди мир Јован дић, Жељ ко Андрић, Алек сан дар Ђерић, Јасми на Мир ко вић, Ђуро Вишњић, Иван Оже го вић, Дани ло Зре ња нин, Дра га на Стан ко вић и Јован Ран ђе-ло вић дали су крв по 20 пута. По 10 пута крв су дали: Бла го је Гој ко вић, Душан Фили по вић, Срђан Ђекић, Дејан Ђуро вић, Родо љуб Радо је-вић, Ири на Пили пен ко и Мило мир Ста ни шић.

Одр жа на акци ја добро вољ ног дава ња крви

УРУ ЧЕ НА ПРИ ЗНА ЊА ЗА ХУМА НОСТ НАШИХ КОЛЕ ГА

26



Мали ша ни у Енер го про јек ту

ПОСЕ ТА ДЕЦЕ ПОСЛОВ НОЈ ЗГРА ДИПослед њег пет ка у авгу сту тра ди ци о нал но је одр жа на

посе те деце запо сле них послов ној згра ди Енер го про јек та. Овог петог јуби лар ног пута, Енер го про јект је уго стио око 150 мали ша на, узра ста од 3 до 12 годи на. Мали „енер го про-јек тов ци“ су били вео ма весе ли што им се пру жа шан са да виде рад на места сво јих роди те ља, а на завр шет ку лепог дру же ња доби ли су покло не - кач кет са зна ком Ене р го пр-о јек та и књи гу. Мали ша ни су узбу ђе но упи ја ли свет око себе, упо зна ли се са коле га ма сво јих роди те ља, седе ли и писа ли у мами ним и тати ним кан це ла ри ја ма, а неки од њих су про на шли и нове дру га ре.

27



Деца запо сле них су ужи ва ла на рад ном месту сво јих роди те ља, а доби ли су и лепе покло не

ПРОДАЈА СТАНОВА У ВИШЊИЧКОЈ БАЊИ

Банка партнер:

Станови свих структура од 28 m2 до 170 m2

Локали од 42 m2 до 94 m2

Гаражна места

Модеран стамбено-пословни комплекс

са погледом на Дунав и панораму града

Продаја:

Пословна зграда Енергопројект

Булевар Михаила Пупина 12, Нови Београд

Тел. +381 11 220 3444, 062 240 665

062 240 824, 063 479 154, 063 479 149

[email protected]

www.energoprojektsunnyville.rs

Documents

ПОЧЕЛИ РАДОВИ НА ОБЈЕКТУ „ПАРК 11“ · СИ ЈЕ АЗОТ НИХ ОКСИ ДА У ТЕ „НИКО ЛА ТЕСЛА А“, БЛОК 4 Енер го про