Naslov originala:

Békeffi István

ANGYAL SZÁLLT EL BROOKLYN FELETT

© Dr. Kaszó Elekné, Ida Lanati

Za izdawe za Srbiju i Crnu Goru © Kreativni centar 2005

Biblioteka SSvveett jjee jjeeddaann kwiga prva

drugo do{tampano izdawe

Urednik biblioteke:

Ivan Balenovi}

Prevod s ma|arskog:

Franyó Erzsébet

Lektura i korektura:

Violeta Babi}

Ilustracije:

Nikola Vitkovi}

Dizajn korica:

Du{an Pavli}

Prelom:

Vladimir Stankovski

Izdava~:

Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8

tel. 011/38 20 483, 38 20 464, 24 40 659

www.kreativnicentar.co.yue-mail: info@kreativnicentar.co.yu

Za izdava~a:

Mr Qiqana Marinkovi}

[tampa:

Publikum

Tira`:

2000

ISBN 86-7781-227-H

I { t v a n B e k e f i

GLAVA PRVA

U kojoj se govori o ~udima uop{te

i u kojoj }emo upoznati stanare

jedne zgrade sa stanovima

za iznajmqivawe

U toj zgradi za iznajmqivawe ~esto su se doga-

|ala ~uda, vaqda zato {to su weni stanari ve-

rovali u ~uda. Uostalom, svi oni ba{ zato i

stanuju ovde, zato su napustili sun~ane napuq-

ske uli~ice pune mirisa riba, zato su krenuli

brodom i zato `ive u ovoj ru`noj bruklinskoj

ku}erini, jer veruju u ~udesa i ~ekaju ~udo! Wu-

jork je grad ~uda! Amerika je domovina neogra-

ni~enih mogu}nosti! Evo ih tu, nadomak ~uda:

iz hodnika na spratovima lepo se vide oblako-

deri, a u sobama u potkrovqu no}u zaigra svet-

lost {arenih reklama. Ako, me|utim, ~ovek

pogleda malo navi{e, onda vidi zvezde. Prava

~uda dolaze odande, sa zvezda.

Ina~e, ovde je `ivot uglavnom onakav kao ta-

mo u Napuqu. Na konopcima zategnutim izme|u

prozora wi{e se rubqe, dole u dvori{tu neko

5

peva italijansku melodiju, piqarica }u{ka

}erku zato {to se kasno vratila ku}i, sladole-

xija je krenuo guraju}i pred sobom ki}ena ko-

lica, dok mu supruga bu~no prebacuje da je bilo

uzalud iseliti se iz Italije kad ovde radi isto

{to i tamo, a mawe zara|uje. Na to sladolexija

vi~u}i uzvra}a da ~ovek ne mo`e odmah posta-

ti direktor "Xeneral motorsa" – pogotovo ne

glavni, kad ne zna ni re~i engleskog. Mirisi

svojstveni ovoj ku}i nadiru iz stana ko`ara i

iz dvori{ta gde vlasnica male picerije ~isti

ribe, dok se buka {iri iz limarske radionice

i haustora u kome deca galame od jutra do

mraka. Ve}ina ostalih stanara radi u fabrika-

ma i radionicama, a `ene ponajvi{e donose po-

sao ku}i, pa se tako mogu baviti doma}instvom

i decom. U sumrak, kad se stanari vra}aju s

posla, pri~aju po hodnicima, uz `ivo mahawe

rukama, o svojim ~udima od toga dana: Antonio

kako je stajao i radio uz ma{inu kad mu je

Xoni, mladi radnik na ma{ini za zakivawe,

doviknuo ‡ jer velika je buka ‡ da mu dâ cigare-

tu. On posegnu u xep i okrenu se dobaciv{i u

{ali kako se cigarete mogu dobiti i u tra-

fici, kad ne{to odjednom kvrcnu u wegovoj

ma{ini. Nikad se nije dogodilo da isko~i oso-

vina, a sad ‡ eto. Da se u tom trenutku nije okre-

nuo, sigurno bi izgubio ruku. Bjankina, opet,

govori o tome da je wenoj }erkici pala tempe-

I{tvan Bekefi

6

ratura na 36,5 iako je lekar rekao da se ne upla-

{i ako uve~e bude imala temperaturu. A Iwa-

cio veli da se, kako izgleda, prevario u izra~u-

navawu nadnice, pa je dobio dvostruko vi{e ne-

go {to se nadao. Tako }e ujutro mo}i da ispla-

ti stanarinu, iako je verovao da mu u tome ni

~udo ne mo`e pomo}i. Tako su ve~erima pri~a-

li po hodnicima o ~udima, dok im se senke ne

bi popele na krovove.

Naravno, to su bila samo bezna~ajna, svaki-

da{wa ~uda, ali oni su znali da je i sam `ivot

~udo i da je svakog dana potrebno mnogo, mnogo

~uda da bi ~ovek mogao opstati u `ivotu, a po-

nekad i slatkih, veselih ~uda da bi bilo vred-

no `iveti. I bili su raspolo`eni, jer su znali

da postoji kona~na i velika pravda u koju se mo-

gu pouzdati. Znali su da se dobrota negde nagra-

|uje, pa su zato lukavo tra`ili priliku da u~i-

ne kakvo dobro delo, a zatim bi danima `iveli

u radosnoj nadi.

Svi stanovnici zgrade bili su iz Napuqa.

Kad su se tamo ukrcali na brod, svaki je u xepu

ve} imao ku}ni broj i uputstva kako }e tramva-

jem, autobusom ili nadzemnom `eleznicom

sti}i do ove ku}e. U woj se uvek mogao dobiti

stan, jer ko bi ostao bez posla, razboleo se ili

ne bi iz nekih drugih razloga mogao zara|iva-

ti novac, odmah bi bio izba~en iz stana, a onaj

ko bi ovde, u tu|em svetu, bar malo stao na noge,

An|eo je nadleteo Bruklin

7

ko je ve} znao da izmuca nekoliko engleskih

re~i ili da zaradi ne{to vi{e novaca, taj bi

se odmah odselio odavde. Na wihova mesta do-

lazili su novi. Oni, me|utim, ne mi~u se iz ku-

}erine mesecima, nesigurni su ovde, u tu|em

svetu, pa se dr`e na okupu. Pro|e dosta vreme-

na dok se ne odva`e da odu autobusom izvan ita-

lijanskog kvarta, daqe prema gradu.

Pjetro, stari firmopisac, najstariji je sta-

nar ku}e. Iza male radionice koja zaudara na

terpentin ima stambenu prostoriju i kuhiwu

iz koje vrata vode u dvori{te. Starac spava u

radionici, a u sobi wegova }erka Paulina i

mali Filipo, unuk, kome je ve} osma godina, a

doplovio je u Novi svet na maj~inim rukama.

Oni su ve} stari Amerikanci. U kuhiwi pri-

vremeno spava Julija, koju su prihvatili dok

ovde, u Wujorku, ne sredi svoje stvari. Ionako

na Karlovom krevetu niko ne spava.

Porodicu je ovamo doveo Karlo, Paulinin

suprug. Bio je radio-tehni~ar, ali se razumeo u

jo{ {to{ta, tr~ao je za raznim poslovima i

ve} je po~eo tako dobro da zara|uje da je izgle-

dalo da }e se ubrzo odavde odseliti. Onda je

Karlo iznenada umro. "Ko~nice autobusa bile

su ispravne" ‡ ustanovqeno je u policijskom

zapisniku. Voza~ nije u~inio nikakav prekr-

{aj. Zbog toga {to je Karla pregazio autobus

voze}i po saobra}ajnim propisima, dakle

I{tvan Bekefi

8

Ostali su radi de~aka.

Boqe je ako ovde odraste... Svi su sre}ni kad dohvati

staru violinu i po~ne da {kripi po woj.

wegovom krivicom, porodica nije dobila nika-

kvu od{tetu. Ali, ~inilo im se da Karlo odan-

de, odozgo, pazi na wih. Ne pravi ~uda; ne mo`e

tamo gore imati neke naro~ite veze, ali je sas-

vim pouzdan u sitnim stvarima koje se mogu, uz

malo truda, obaviti. @ivot im nije lak, ali ne-

kako izlaze na kraj. Starac lo{e slika natpi-

se, ali se pro~ulo da wegove "firme" donose

sre}u. Po{to napuqski trgov~i}i vi{e veruju

u sre}u nego u kvalitet robe, od ovakvog dobrog

glasa mo`e se u ovoj okolini pre`iveti.

Kad ih je Karlo onako iznenada ostavio, po-

mislili su: ne bi li bilo boqe vratiti se ku}i

u Napuq? Ipak su ostali radi de~aka. Boqe je

ako ovde odraste. [ta }e od wega biti? Jo{ se

ne mo`e znati. Svi su sre}ni kad dohvati staru

violinu i po~ne da {kripi po woj. Ta stara

violina je nekad bila Karlova. I sada ju je vred-

no spomenuti samo zato {to qudi, kad nekog

pregazi autobus, nikad i ne pomisle na to da

nesre}nik kod ku}e ima violinu.

Filipo ima gips na nozi. Kakav je to bio

u`as kad su ga jednog popodneva u rano prole}e

doneli na rukama uz jauk i lelek. Naravno, uvek

to divqe tr~awe i divqe igre s tom prokletom

de~urlijom. Lekar ih je umirio: na psu rana ‡

na psu i zarasla, pa su mu nogu stavili u gips.

Ve} se prili~no dobro privikao na wega, vese-

lo {epa u wemu kao u nekoj kamenoj ~izmi.

I{tvan Bekefi

10

Dodu{e, ve} je pod gipsom po~ela da ga svrbi

ko`a i, ni{ta zato, svakojake likove mo`e da

crta po wemu kad se dosa|uje u {koli. I kad na

~asu odgovara gips mo`e biti od koristi: na

wemu su bila ispisana re{ewa te`ih matema-

ti~kih zadataka, stihovi i drugo {to je nemo-

gu}e nau~iti napamet. Sutra }e ve} skinuti

gips s Filipove noge. I to je uzbudqivo. Ko

zna da li je kost dobro srasla, ne}e vaqda os-

tati {epav za ~itav `ivot? Stari Pjetro ta-

ko|e pomalo hramqe. I on mo`e lomu noge u

detiwstvu zahvaliti za ovo {epawe s kojim je

dobro pro{ao u dva svetska rata. Ali sada }e,

vaqda, kona~no nastati mir, ne}e qudi polu-

deti jo{ jednom, a u mirno vreme ipak je boqe

ako su qudima obe noge podjednako duga~ke.

Dakle, sutra }e ve} skinuti gips ‡ zajedno sa

svakojakim crtarijama, matematikom i lepim

stihovima Edgara Alana Poa.

Julija je spavala u kuhiwi, na krevetu pokoj-

nog Karla.

Pre je `ivela na malom imawu kraj Napuqa

s rodbinom, jer Julija be{e siro~e. Onda je tu,

u Wujorku, umro wen stric i ostavio joj u na-

sledstvo {est hiqada dolara. Nastalo je veli-

ko uzbu|ewe kad je stigla ta vest, svako je bio

sre}an, samo je Julija oplakala strica koga se

se}ala iz detiwstva. Onda su jedan za drugim

dolazili slu`beni papiri, advokatska pisma i

An|eo je nadleteo Bruklin

11

formulari, koje je Julija morala potpisane

slati nazad. Samo novac nije nikako dolazio.

Kona~no su joj svi savetovali da otplovi onamo

i sve li~no sredi, ina~e nikad ni{ta ne}e bi-

ti. Dakle, sada je ovde. Novac ipak jo{ uvek ni-

je uspela da dobije; uvek nai|u nove pote{ko}e.

Sada je morala iz Napuqa da tra`i neke spise,

pa }e onda, mo`da, sve biti u redu. U me|uvre-

menu je htela da se zaposli, da bi zaradila ne{-

to novca i ve} joj je neki stanar na{ao mesto u

robnoj ku}i, ali je ispalo da ga ne mo`e prih-

vatiti, jer je ve} imala previ{e poslova u

zgradi: tu poma`e u spremawu, tamo pere, negde

~uva bebu dok joj je majka zauzeta, a tu dobija ru-

~ak, tamo ve~eru, ponegde novac ‡ i tako veselo

tr~kara celog dana gore-dole na tri sprata.

Ve} je ve~e i ku}a }e biti ti{a. U jednom

stanu se jo{ sva|aju sladolexijini, u drugom

piqarica {amara }erku po{to je i ve~eras

htela da iza|e. Iza nekih otvorenih kuhiw-

skih vrata zvecka posu|e, a ~lan porodice koji

mora da ga pere bolno pevu{i. Onda se

pozatvaraju vrata i zamra~e prozori. Zatim se

upale zvezde iznad ku}e za iznajmqivawe.

Ve~eras naro~ito jarko sjaje. Jer, postoje ve-

~eri kada su zvezde bli`e zemqi nego obi~no,

ali o tome zvezdoznanci ni{ta ne znaju.

I{tvan Bekefi

12

GLAVA DRUGA

U kojoj }emo upoznati zlog advokata

i ~inovnika dobrog srca

Jutro po~iwe kao svakog dana. Oni koji rade u

fabrikama vrlo rano kre}u od ku}e na bicik-

lu, sa zave`qajem u ruci. U haustoru bace pog-

led na kip svoje Madone, Majke Bo`je. U nad-

svo|enom udubqewu kapije stoji statua, u ~ijem

podno`ju gore sve}e, uspomene na velike `eqe i

veliku zahvalnost. Prijateqski pogledi govo-

re: "Do vi|ewa!" Oni zna~e i skromnu molbu da

se uve~e ponovo susretnu bez ikakvih nevoqa.

Onda piqarica otvori prodavnicu, vlasni-

ca picerije po~iwe da ~isti ribe, limar da

udara ~eki}em, a sladolexija kre}e. Zatim `e-

ne po|u u kupovinu. Na dvori{tu lutaju}i svi-

ra~ peva uz pratwu harmonike:

An|eo je nadleteo Bruklin

kad tebe upoznah, srce...

Paulina doviknu na sprat Juliji da si|e i

pripazi na kuhiwu dok ona ode s Filipom u

13