• ARPANET• NSFNET

Примери мрежа

ARPANET

Интернет је данас најинтересантнији.Не ради се о мрежи већ о великом скупу

различитих мрежа у којима се користе заједнички протоколи и обезбеђују заједничке услуге.

Претеча Интернета је ARPANET.

ARPANET

Крајем педесетих година XX века министарство одбране САД је желело командо-контролну мрежу која може да издржи нуклеарни удар.

У то време коришћен је јавни телефонски систем који је био рањив.

ARPANET

ARPANET

Око 1960. затражено је од корпорације RAND да пронађе решење.

Пол Баран је предложио дистрибуирану мрежу са комутирањем пакета (слика (б)).

Министарство је задужило националну телефонску компанију AT&T да изгради прототип, али они нису извели пројекат.

ARPANET

Формирана је агенција ARPA (Аdvanced Research Project Agency).

Око 1967. ARPA почиње рад на умрежавању.

Директор Л. Робертс упознао се са сличним пројектом у Енглеској које је цитирало Баранов рад и то је водило ка ARPANET-у.

ARPANET

Подрмрежа се састојала од минирачунара (Interface Message Processors – IMP ) повезаних линијама брзине преноса 56 kb/s.

Сваки IMP је повезан са бар још друга два.Подрмежа је датаграмска.Чвор мреже састојао се од IMP и умреженог

рачунара.Рачунар шаље поруке IMP-у макс. 8063 бита

а он их дели на пакете 0д по 1008 битова.

ARPANET

За изградњу подмреже изабрана је компанија BBN (Кембриџ, Масачусец) децембра 1968.

За IMP су изабрали минирачунар Honeywell DDP-316 са меморијом од 12 kB 16-битних речи и нису имали дискове.

Повезани су међусобно линијама брзине преноса 56 kb/s изнајмљеним од телефонских компанија.

ARPANET

Софтвер подељен у две целине: за подмрежу и за рачунаре.

За подмрежу: IMP на једном крају везе хост-IMP. Протокол за везу између да узастопна IMP. Протокол за везу између изворног и

одредишног IMP (ради веће поузданости).

ARPANET

ARPANET

Софтвер ван подмреже. Рачунарски (хостовски) крај везе хост-IMP. Протокол за везу између рачунара. Апликацион софтвер.

ARPANET

Како је компанија BBN сматрала посао завршеним чим је успео први пренос поруке, јавио се недостатак софтвера.

У лето 1969. сазван је скуп истраживача мрежа (углавном дипломираних студената) којима је поверен даљи посао (чак и да утврде шта је тај посао).

ARPANET

Експериментална мрежа пуштена је у рад децембра 1969.

Имала је 4 чвора (UCLA, UCSB, SRI и Универзитет Јуте).

ARPANET

ARPANET

Осим ARPANET-а, ARPA је истраживала употребу сателитских мрежа за мобилни пакетни радио (експеримент са камионом који радиом шаље поруке).

Настављен рад на протоколима што је довело 1974. до стварања модела TCP/IP и његових протокола.

ARPANET

Беркли утичнице (sockets).Појава LAN-a.Осамдесетих појава система за именовање

домена (DNS).

NSFNET

Крајем 70-тих NSF (National Science Foundation) уочава значај мрежа пројектује наследника ARPANET-а.

Изграђена окосница са шест центара, где је сваком суперрачунару додат микрорачунар LSI-11.

Брзина преноса 56 kb/s.Од почетка коришћени TCP/IP протоколи.

NSFNET

Финансирана је и изградња двадесетак регионалних мрежа повезаних на окосницу – NSFNET.

У више наврата повећавана брзина преноса и пропусна моћ.

NSFNET