Socija l i s t ička Federat ivna Republ ika Jugoslavi ja

OSNOVNA GEOLOŠKA KARTA 1:100 000

TUMAČza list

ALEKSINAC

K 34-20

B E O G RAD 1980.

REDAKCIONI ODBOR:

Milorad Dimitrijević Dragan Dragić

Stevan Karamata Budimir Petrović

Boris SikošekDobra Veselinović

Izdaje Savezni geološki zavod, Beograd Štampanje u tiražu od 665 primeraka kao sastavni deo primerka lista karte sa kojom se pakuje u plastičnu futrolu

Štampa: NIGRO „Privredni pregled" Beograd, Maršala Birjuzova 3—5

KARTU I TUMAČ IZRADIO:

ZAVOD ZA GEOLOŠKA, HIDROGEOLOŠKA, GEOFIZIČKA,I GEOTEHNIČKA ISTRAŽIVANJA

OOUR GEOLOŠKI INSTITUTBEOGRAD

1974.

Kartu uradili: BRANISLAV KRSTIĆ, BOGDAN RAKIĆ, MIROSLAV VESELINOVIĆ,DRAGAN DOLIĆ, MILOŠ RAKIĆ, JOVAN ANĐELKOVIĆ, VLADIMIR BANKOVIĆ

Tumač napisali: BRANISLAV KRSTIĆ, MIROSLAV VESELINOVIĆ, MIRJANA DIVLJAN I MILOŠ RAKIĆ.

SADRŽAJ

UVOD.......................................................................................................................................................6

GEOGRAFSKI PREGLED..................................................................................................................7PREGLED RANIJIH ISTRAŽIVANJA...............................................................................................9PREGLED GEOLOGIJE TERENA...................................................................................................10OPIS KARTIRANIH JEDINICA.......................................................................................................14

PROTEROZOIK..............................................................................................................................14RIFEJ — KAMBRIJUM..................................................................................................................16KAMBRIJUM..................................................................................................................................19ORDOVICIJUM (O?).....................................................................................................................21SILUR (S)........................................................................................................................................21DEVON (D).....................................................................................................................................21GRANITOIDNE STENE..................................................................................................................22

GRANIT MONCONITI KULINE (γ)........................................................................................22GRANIT MONCONITI KRAJKOVCA (γ)...............................................................................22PEGMATITSKE ŽICE (ρ).........................................................................................................25KVARCNE ŽICE (q)..................................................................................................................25

GORNJI KARBON (C3)..................................................................................................................25PERM (P)........................................................................................................................................25TRIJAS (T1,2)....................................................................................................................................26JURA...............................................................................................................................................26SREDNJA JURA (J2).......................................................................................................................27GORNJA JURA...............................................................................................................................27

DONJI MALM (J31+2).................................................................................................................28

GORNJI MALM (J33).................................................................................................................28

DONJA KREDA..............................................................................................................................28VALENDIJSKI I OTRIVSKI KAT (K1

1+2)........................................................................................28BAREMSKI I APTSKI KAT.............................................................................................................28

DONJI DEO URGONSKE FACIJE (K13,4)................................................................................29

GORNJI DEO URGONSKE FACIJE (K14)...............................................................................29

PALEOGEN....................................................................................................................................30GRANIT PORFIRI (γπ)...................................................................................................................30NEOGEN.........................................................................................................................................30DONJI MIOCEN (M1)....................................................................................................................30SREDNJI MIOCEN (M2)................................................................................................................30

NEFELINSKI BAZANITI (τβnM2)...........................................................................................31PIROKLASTITI NEFELINSKIH BAZANITA (ζβnM.2)..........................................................31

GORNJI MIOCEN (M3)..................................................................................................................31GORNJI PLIOCEN, KVARTAR (Pl, Q)..........................................................................................34KVARTAR.......................................................................................................................................34

Aluvijalni sedimenti (al, alt, t1 — t4)...........................................................................................34Proluvijalni talozi (pr).................................................................................................................35Deluvijalni sedimenti (d)............................................................................................................35Izvorski sedimenti (i)..................................................................................................................36Sipari (s)......................................................................................................................................36

TEKTONIKA.....................................................................................................................................37KARPATO-BALKANIDI (A)...........................................................................................................37RTANJSKO-KUČAJSKA JEDINICA (A1).......................................................................................37GORNJAČKO-SUVOPLANINSKA JEDINICA (A2).......................................................................39

Složena bora Kurilova.................................................................................................................39Složena bora Ozrena...................................................................................................................40

GOLUBAČKO-PENKOVSKA (LUŽNIČKA) JEDINICA (A3)........................................................41SRPSKO-MAKEDONSKA MASA (B).............................................................................................41TEKTONIKA NEOGENIH BASENA..............................................................................................42

PREGLED MINERALNIH SIROVINA............................................................................................44KAUSTOBIOLITI............................................................................................................................44

UGALJ........................................................................................................................................44PARAFINSKI ŠKRILJCI...........................................................................................................44

NEMETALI I GRAĐEVINSKI MATERIJAL...................................................................................44METALI...........................................................................................................................................45

POJAVE BAKRA.......................................................................................................................45POJAVE TERMOMINERALNIH VODA........................................................................................46

ISTORIJA STVARANJA TERENA..................................................................................................48LITERATURA...................................................................................................................................50

U V O D

Geološko kartiranje lista Aleksinac 1 : 100.000 na površini od 1498 km2 obavili su saradnici Zavoda za geološka, hidrogeološka, geofizička i geotehnička istraživanja u Beogradu, u vremenu od 1970 do 1974. godine. Kartiranje je vršeno na topografskim osnovama 1 : 25 000 na listovima griničke podele.

U terenskim radovima na izradi Osnovne geološke karte učestvovali su: Branislav Krstić (odgovorni rukovodilac), Miroslav Veselinović, Dragan Dolić, Miloš O. Rakić, Jovan Anđelković, i geološki tehničari Bogdan Rakić i Vladimir Banković.

Laboratorijska obrada prikupljenog materijala obavljena je u Geozavodu i Geoinstitutu u Beogradu. Biostratigrafsku obradu obavili su: Vera Pajić i Ljiljana Dimić (devon-mikrofauna), Ljubica Milovanović (flora), Draginja Urošević (trijas-mikrofauna, jura-makrofauna), Aleksandra Danilova (jura, kreda — mikrofauna), Olivera Marković (kreda-makrofauna), Radojka Džodžo i Nadežda Krstić (neogen-mikrofauna), Slavka Simonović i Nadežda Gagić (kvartar). Sedimentološku obradu paleozojskih i mezozojskih tvorevina izvršila je Ljubinka Maslarević, neogena Ilinka Blažević, a kvartara Anica Marković i Ilinka Blažević. Magmatske i metamorfne stene petrološki su obradili Mirjana Divljan, Aleksandar Jovičić i Čedomir Roglić. Geohronološka ispitivanja: Miroslava Dromnjak; hemijska ispitivanja: Simka Crnčević i Darinka Dimitrijević; spektralne analize: Branka Milanović; termodiferencijalne analize: Ilinka Blažević; rentgen analize: Anica Marković.

Tumač su napisali: Branislav Krstić (pregled ranijih istraživanja, pregled geologije terena, opis kartiranih jedinica (ordovicijum-miocen), tektonika, pregled mineralnih sirovina, istorija stvaranja terena), Miroslav Veselinović i Mirjana Divljan (kristalasti škriljci, granitoidne stene, pegmatitske i kvarcne žice, granit porfiri) i Miloš O. Rakić (kvartar, istorija stvaranja terena). Tehnička obrada: Bogdan Rakić i Borivoje Atin.

Finalnom obradom karte i izradom tumača rukovodio je Branislav Krstić.

Tumač je redigovao za štampu B. Sikošek. Stručno-tehničku redakciju karte izvršio je B. Petrović.

6

GEOGRAFSKI PREGLED

List Aleksinac nalazi se između 43°20' i 43°40' severne geografske širine i 21°30' i 22°00' istočno od Griniča. Na ovom listu, čijom sredinom po pravcu severozapad—jugoistok protiče reka Južna Morava, nalaze se planine Devica, Ozren, Leskovik, Mali Jastrebac i delovi Velikog Jastrepca i Poslonske planine. Na severnom, zapadnom i južnom delu lista nalaze se delovi sokobanjske, kruševačke i topličke kotline.

Reljef u pojedinim delovima ove oblasti je različit. Nejveće visine nalaze se na severoistočnom delu lista koji predstavlja planinsku oblast sa vrhovima Manjin kam (1186 m.) i Koviljak (1138 m.) na Devici; Jezerski stolovčić (1129 m.) i Leskovik (1174 m.) na Ozrenu. Planinski karakter ima i jugozapadni deo lista gde se nalazi deo Velikog Jastrepca sa vrhovima: Turska karaula (1140 m.) i Anatema (1075 m.). Ostali deo lista predstavlja ravničasto-brežuljkastu oblast (Pomoravlje) sa mestimičnim niskoplaninskim karakterom (Đonđola, Ostrikovac, Krstatac, Sedi vrh, Poslon, Kurilovo).

Hidrografska mreža pripada slivu Morave (Nišava, Moravica, Južna Morava). U terenima izgrađenim od karbonatnih sedimenata razvijeni su razni oblici kraške hidrografije (vrtače, pećine, ponori, vrela).

Na području lista nalazi se više dobrih saobraćajnica od kojih je najvažnija savremeni put I reda Beograd—Niš (E—5) koji dijagonalno preseca list. Za njega su vezani ostali putevi manjeg značaja: Aleksinac—Soko Banja (Knjaževac), Aleksinac—Porodin (Prokuplje) i Toponica—Popšica (Svrljig).

7

Sl. 1. Geografski položaj lista Aleksinac. Geographic positon of the Aleksinac sheet. Географическое положение листа Алексинац.

8

PREGLED RANIJIH ISTRAŽIVANJA

Još A. Boue (1836) pominje kristalaste škriljce Jastrepca, mezozojske (jurske) sedimente između Niša i Ćuprije i tercijarni teren u basenu Morave i njenih pritoka. Sintezu geoloških opažanja svih, uglavnom stranih autora tokom 19-og veka, kao i rezultate svojih promatranja Jastrepca, Đuniskog visa, niškog i aleksinačkog Pomoravlja dao je J. Žujović (1893). Po njemu, ovaj deo terena je od gnajsa, mikašista i amfibolita (Mali Jastrebac), azojskih filita (klisura Moravice), crvenih peščara i kretacejskih krečnjaka (Kurilovo), parafinskih škriljaca, peščara i laporaca sa ugljem koji pripada starijem tercijaru (okolina Aleksinca) i neogenih konglomerata, peskova i krečnjaka sa kongerijama i melanopsisima (aleksinačko i niško Pomoravlje).

Između dva rata počinje intenzivno geološko proučavanje ove oblasti. S. Urošević (1925, 1928, 1929) petrološki je proučio Stalaćka brda i Duninske visove; Bukovik i Rožanj; Jastrebac, a J. Tomić (1928) bazanite na Ozrenu. Istovremeno vrši se i geološko kartiranje listova Niš, Paraćin i Zaječar, koji su štampani 1932. i 1933. godine. Na ovim listovima, koji zahvataju severni i istočni deo lista Aleksinac, V. Petković je sa M. Lukovićem, K. Petkovićem, B. Milovanovićem i S. Milojevićem izdvojio kristalaste škriljce I i II grupe, paleozoik uopšte, gornji karbon, perm, donju kredu, oligocen i pliocen, gabrove i andezite. Dotadašnje rezultate proučavanja terena istočno od Morave prikazao je V. Petković (1935) u delu „Geologija istočne Srbije”.

Novija geološka proučavanja najvećim delom imaju regionalni karakter ili su vršena u okolini poznatih rudnika (Soko Banja, Aleksinac) u cilju iznalaženja novih rezervi uglja ili drugih korisnih mineralnih sirovina. Od publikovanih radova i fondovskih izveštaja na probleme regionalne geologije i biostratigrafije odnose se radovi Z. Sučić (1953), B. Milovanović (1957), K. Petkovića (1956), M. Čičulić-Veselinović (1952—1968), D. Dolića (1966, 1969), M. Novkovića, B. Milakovića i D. Cvetkovića (1970, 1971), M. Dimitrijevića (1967), D. Urošević (1968, 1972) i B. Krstića (1973, 1974).

Veći značaj za poznavanje petrologije stena na ovom listu imaju radovi V. Aleksića (1955, 1959, 1963), O. Podgajnog (1964), A. Kostića, V. Simića i R. Antić (1967), D. Stangačilovića (1969) i S. Joksimovića (1973).

Hidrogeološkim proučavanjima u okolini Soko Banje bavili su se D. Jovanović (1934), S. Milojević (1936), N. Milojević (1958), a u okolini Ribarske Banje B. Milovanović (1970).

Geomorfološka ispitivanja vršili su, osim J. Cvijća (1924), P. Jovanović (1924), J. Petrović (1955, 1956) i J. Marković (1958).

O facijama savremenog aluvijuma u dolini Južne i Zapadne Morave pisao je M. O. Rakić (1972).

Tektonsko rejonizovanje ovih terena vršeno je u okviru razmatranja većih oblasti ili geotektonskih celina. Važniji radovi tektonskog karaktera su od V. Petkovića (1930, 1935), K. Petkovića (1960), A. Grubića i I. Antonijevića (1964), A. Grubića (1967), M. Dimitrijevića i B. Ćirića (1966), M. Anđelkovića (1967) i B. Maksimovića (1974).

Jedan deo lista Aleksinac (70 km2 u podnožju Leskovika) kartirali su 1963 godine, saradnici Geozavoda u vezi sa istraživanjem uglja.

9

PREGLED GEOLOGIJE TERENA

Najstarije stene na listu Aleksinac verovatno proterozojske starosti predstavljaju kristalasti škriljci tzv. „donjeg kompleksa" Srpsko-makedonske mase otkriveni u zapadnom delu lista na Velikom Jastrepcu, Poslonskoj planini i Đuniskom visu. To su visokokristalaste stene metamorfisane do granat-amfibolitske facije (staurolit-almandinske podfacije), mestimično i eklogitske facije, često sa naglašenom kalijskom metasomatozom. U okviru ovih stena, koje pripadaju jezgru Srpsko-makedonske mase, izdvojeni su andezinski gnajsevi, amfiboliti i amfibolski gnajsevi, eklogiti, mermeri i migmatiti. Dokaza za starost ovih škriljaca nema.

Niskokristalaste stene, metamorfisane pod uslovima facije zelenih škriljaca, koje verovatno odgovaraju rifej-kambrijumu i kambrijumu otkrivene su u središnjem i zapadnom delu lista (Veliki i Mali Jastrebac, Sedi vrh, Ostrikovac, Krstatac, Popova glava). Predstavljeni su albit-hloritskim, sericitskim, albit-sericitskim i sericitsko-hloritskim škriljcima i kvarcitima. Reliktne strukture — blastoalevropelitska do blastoalevropsamitska, ređe i blastoporfirska, ukazuju da ove stene najvećim delom odgovaraju metamorfisanim sedimentima, manjim delom i magmatskim (kiselim i bazičnim) stenama.

Mestimično su (Mali Jastrebac) niskokristalaste stene metamorfisane pod uslovima facije zelenih škriljaca, progresivno metamorfisane do almandin-amfibolitske facije, najverovatnije usled plutonskog metamorfizma neotkrivene granitske intruzije znatnijih razmera, čije apikalne delove predstavljaju granitoidne stene u okolini Krajkovca. Ovim metamorfizmom stvoreni su albit-muskovit (biotitski) i albit-muskovit-hloritski škriljci, albit-aktinolitski škriljci, gnajsevi sa oligoklasom, okcasti gnajsevi i amfiboliti.

Dokaza za starost niskometamorfnih škriljaca nema, mada se za jedan (gornji) deo njihov može smatrati da odgovara kambrijumu s obzirom da istovetne tvorevine sa istim superpozicionim odnosima sadrže na listu Kučevo ostatke srednjo-kambrijskih primitivnih biljaka.

Sedimenti za koje se predpostavlja ordovička starost fragmentarno su otkriveni u dislokacionoj zoni između kambrijskih stena metamorfisanih pod uslovima facije zelenih škriljaca i devonskih ili silurskih sedimenata (Poružnička reka u podnožju Leskovika, Miljkovac).

Siluru pripadaju argilošisti, siliciozni škriljci i liditi koji se nalaze u jugoistočnom delu lista, između Miljkovca i Rujnika severno od Niša. Ovi sedimenti otkriveni su na maloj površini, između kristalastih škriljaca, sa kojima su u tektonskom kontaktu, i devonskih tvorevina u koje postepeno prelaze. Paleontološki je dokumentovan najviši deo donjeg silura (graptolitska zona Monoclimacis crenulata).

Devonski sedimenti otkriveni su u jezgrima većih antiklinala (Devica, Kurilovo) i u poružničkoj dislokacionoj zoni (između Niša i Poružnice). Devon je predstavljen marinskim klastičnim i karbonatnim sedimentima — liditima, peščarima i argilošistima sa proslojcima konglomerata i sočivima krečnjaka. Na osnovu fosilne faune dokazano je postojanje donj eg i

Posle završetka geoloških proučavanja na listu Aleksinac, u mermerastim krečnjacima na V. Jastrepcu (okolina Ribarske banje), koji se nalaze u vulkanogeno-sedimentnim tvorevinama metamorfisanim pod uslovima facije zelenih škriljaca, nađeni su oblici koji bi, po R. Radoičić, mogli pripadati preglobotrunkanama i eventualno globotrunkanama (R. Radoičić, 1978; M. Kalenić, 1978). Prema tome niskometamorfisani škriljci kartirani kao Sak, Sco i M (list Kruševac) i Sse, Cm i M na listu Aleksinac, u oblasti V. Jastrepca treba da pripadaju gornjoj kredi, što će imati određene reperkusije pri geološkim i geotektonskim razmatranjima ove oblasti.

10

gornjeg devona (zigenski, franski i famenski kat).

Mlađem paleozoiku pripadaju granitoidne stene na Malom Jastrepcu koje probijaju rifej-kambrijske škriljce.

Karbonski sedimenti su malo rasprostranjeni. Leže transgresivno preko kambrijskih škriljaca ili devona (Kurilovo, Leskovik). To su jezerski klastični sedimenti — konglomerati, peščari, argilošisti i ugljeviti glinci sa ostacima stefanske fosilne flore.

Permu pripada „formacija crvenih peščara” koja se nalazi na istočnom delu lista (Kurilovo, Leskovik, Ozren). Postepeno se razvija iz karbona. Fosilni ostaci u crvenim peščarima nisu nađeni pa je granica prema gornjem karbonu nesigurna.

Preko permskih kontinentalnih tvorevina slabo diskordantno leže plitkovodni morski sedimenti trijasa. Zastupljeni su donji i jedan deo srednjeg trijasa (anizijski kat). Sajskim slojevima odgovaraju peščari i glinoviti peščari male debljine, a kampilskim, osim peščara, i peskoviti i dolomitični krečnjaci. Anizijski kat je od dolomitičnih krečnjaka i krečnjaka, ređe peščara.

Sl. 2. Pregledna geološka karta lista Aleksinac. Generalized geological map of the Aleksinac sheet. Обзорная геологическая карта листа Алексинац.

Q — Kvartar: rečni sedimenti, Quaternary: fluvial deposits. Четвертичные отложения: речные отложения.

P1,Q — Pliocen-kvartar: rečno-jezerski sedimenti, Pliocene-Quaternary: fluvio-lacustrine deposits.Плиоцен-квартер: Речно-озерные отложения.

11

M3 — Gornji miocen: peščari, laporci, gline, Upper Miocene: sandstone, marl, clay. Верхний миоцен: песчаник, мергель, глина.

M2 — Srednji miocen: konglomerati, peščari, glinci. Middle Miocene: conglomerate, sandstone, shale. Средний миоцен: конгломерат, песчаник, аргиллит.

M1 — Donji miocen: konglomerati, peščari, ugalj, laporci, Lower Miocene: conglomerate, sandstone,coal, marl. Нижний миоцен: конгломерат, песчаник, уголь, мергель.

K14 — Apt: peščari, glinci, krečnjaci. Aptian: sandstone, shale, limestone. Апт: песчаник,

аргиллит,известняк.K1

1-4 — Donja kreda: krečnjaci. Lower Cretaceous: limestone, Нижний мел: известняк.J3 — Gornja jura: krečnjaci, dolomiti. Upper Jurassic: limestone and dolomite. Верхная юра:

известняк и доломит.J2 — Srednja jura: pretežno klastiti, Middle Jurassic: predominantli clastics. Средна юра:

преовладающий обломочные породи.T1,2 — Donji i srednji trijas: peščari, krečnjaci, dolomiti,: Lower and Middle Triassic: sandstone,

limestone, dolomite. Нижний и средний трияс: песчаник, известняк, доломит.P — Perm: crveni peščari. Permian: red sandstone. Пермь: красные песчаники.C3 — Gornji karbon: konglomerati, peščari, glinci. Upper Carboniferous: conglomerate,

sandstone, shale. Верхний карбон: конгломерат, песчаник и арголлить.γδ — Granitoidi Malog Jastrepca. Granitoide of Mali Jastrebac. Гранитоиды планины Мали

Jастребац.D — Devon: peščari, argilošisti, krečnjaci. Devonian: sandstone, argiloschist, limestone.

Девон: песчаник, глинистые сланцы.S — Silur: škriljci sa graptolitima, liditi, Silurian: graptholitic, schists, Силур: сланцы с

граптоллитями, лидити.Υ — Kambrijum: metamorfisani gabrovi. Cambrian: metamorphosed gabbroКамбрия:

метаморфозированные габбро.Cm — Kambrijum: metapešačri, sericitsko-hloritski škriljci, krečnjaci. Cambrian:

metasandstone,sericit-chloriteschists, limestone. Камбрия: мета-песчаник, серицит-хлоритовый сланец,известняк.

Sse — Rifej-kambrijum: sericitski i sericitsko-hloritski škriljci. Riphean-Cambrian: sericit and sericit-chlorite schists. Рифей-кембрий: серицит и серицит-хлоритовый сланец.

Sco — Rifej-kambrijum: albit-hloritski škriljci. Riphean-Cambrian: albite-chlorite schists. Рифей-кембрий: албит-хлоритовый сланец.

SG — Rifej-kambrijum: progresivno metamorfisani zeleni škriljci. Riphean-Cambrian: progressively metamorphosed green schists, Рифей-кембрий: прогрессивно-метаморфозированные сланци.

G — Proterozojik: pretežno gnajsevi. Protorozoic: gneisses predominantly. Протерозой: преимущественно гнейс.

Juri odgovaraju plitkovodni morski sedimenti koji leže transgresivno preko devona, gornjeg karbona, perma, donjeg ili srednjeg trijasa. Izdvojene su tvorevine srednje i gornje jure. Srednjoj juri pripadaju konglomerati, peščari, dolomitični krečnjaci, i glinoviti i peskoviti krečnjaci male debljine u kojima se nalazi fauna gornjobajesko-batske starosti. Iz ovih sedimenata razvijaju se karbonatne stene (krečnjaci i dolomiti) u kojima su izdvojeni svi katovi gornje jure.

Sedimenti donje krede postepeno se razvijaju iz gornjojurskih. Od njih je izgrađen najveći deo Device, Ozrena i Kurilova. Predstavljeni su, takođe, plitkovodnim morskim karbonatima, a u gornjem delu stuba i klastičnim sedimentima, kojima se završava jursko-donjokredni ciklus sedimentacije. Utvrđeni su svi katovi donje krede osim alba.

Neogeni sedimenti zahvataju više od polovine lista. Taloženi su u tektonskim potolinama ispunjenim jezerskim ili kopnenim sedimentima. Uglavnom odgovaraju miocenu, u kome su na osnovu fosilne faune i flore izdvojeni sedimenti donjeg, srednjeg i gornjeg miocena. U miocenu dolazi i do vulkanske aktivnosti vezane za velike uzdužne dislokacije (nefelinski bazaniti). Gornjomiocenski sedimenti u jugoistočnom delu lista verovatno prelaze u donji pliocen.

12

Najmlađe tvorevine nalaze se u Moravskoj kotlini. Predstavljene su gornjopliocensko-pleistocenskim, pleistocenskim i holocenskim naslagama. U kvartarnim sedimentima izdvojeni su aluvijalni, proluvijalni i deluvijalni genetski tipovi, kao i odgovarajuće morfološke forme — rečne terase, plavinski konusi i deluvijalne padine.

U strukturnom pogledu zapadni deo lista Aleksinac pripada Srpsko-makedonskoj masi a istočni deo Karpato-Balkanidima. Kristalasti škriljci Srpsko-makedonske mase javljaju se u vidu nekoliko odvojenih blokova (horstova) međusobno razdvojenih tektonskim potolinama koje su ispunjene neogenim sedimentima. To su blokovi: Sedog vrha, Popove glave, Poslonske planine i Đuniskog visa, i Jastrepca. U okviru Karpato-Balkanida izdvojeno je više strukturnih jedinica: Rtanjsko-kučajska, Gornjačko-suvoplaninska i Golubačko-penkovska (Lužnička) jedinica.

Do sada poznate pojave mineralnih sirovina vezane su uglavnom za miocenske sedimente (mrki ugalj, parafinski škriljci u okolini Aleksinca; kredasti dolomiti kod sela Kamenice severno od Niša). Na području lista nalazi se više pojava termomineralnih voda od kojih se neke koriste već duže vreme (Soko Banja, Ribarska banja).

** *

Izradom osnovne geološke karte na listu Aleksinac rešeni su mnogi geološki problemi: izvršeno je raščlanjavanje kristalastih škriljaca; izotopskim odnosima Rb/Sr na biotitu određena je starost granitoidnih stena na Malom Jastrepcu; definisana starost većeg broja do sada nedefinisanih stratigrafskih jedinica (silur, devon, gornji karbon, srednji trijas, srednja i gornja jura, donja kreda, srednji i gornji miocen); utvrđena je starost nefelinskih bazanita na Ozrenu itd.

Jedan od glavnih nerešenih problema je starost kristalastih škrilajca. Neki rezultati palinoloških ispitivanja koji ukazuju na mezozojsku starost niskokristalastih stena metamorfisanih pod uslovima facije zelenih škriljaca u podnožju Leskovika ne mogu se uzeti u obzir pošto preko njih transgresivno leže gornjokarbonski sedimenti.

13

OPIS KARTIRANIH JEDINICA

PROTEROZOIK

Proterozoik je na listu Aleksinac dosta rasprostranjen i njemu pripadaju krajnji istočni delovi planine Veliki Jastrebac, deo Đuniskog visa i Poslonske planine. Predstavljen je visoko kristalastim stenama metamorfisanim do granat-amfibolitske facije (staurolit almandinske podfacije), mestimično i eklogitske facije, često sa jako naglašenom kalijskom metasomatozom. U okviru proterozoika izdvojeni su andezinski (liskusni) gnajsevi, amfiboliti i amfibolski gnajsevi, eklogiti, mermeri i migmatiti. Osnovne članove predstavljaju andezinski gnajsevi u kojima, u vidu sočiva, mestimično i većih masa leže amfiboliti, eklogiti i migmatiti. Mineralni sastav i sklop stena ukazuju da su najvećim delom nastale metamorfizmom peskovito-glinovitih sedimenata. Ove stene pod uticajem mlađih tektonskih pokreta često su pretrpele ekstenzivne postkristalizacione deformacije, čiji je intenzitet različit. U razlomnim zonama fenomeni kataklaze jače su izraženi i praćeni su pojavama kataklazita i milonita sa intenzivnim retrogradnim promenama.

Debljina otkrivenog dela stuba visoko kristalastih stena je oko 1500 metara.

Andezinski gnajsevi (G) predstavljaju sitnozrne do srednjozrne stene trakaste teksture. Izgrađeni su od kvarca, oligoklasa i andezina (14—32% An), biotita i muskovita; akcesorni su apatit, sfen, cirkon i neprovidni minerali. Sporadično se u podređenim količinama javljaju mikroklin i granat. Količinski odnosi minerala prikazani su na tabeli (tab. 2). Odlikuju se lepidoblastičnom strukturom koja u zonama alkalno-metasomatskih procesa prelazi u heteroblastičnu.

Amfiboliti i amfibolski gnajsevi (A). Javljaju se u vidu brojnih sočivastih interkalacija u andezinskim gnajsevima i odlikuju se homogenom teksturom. Prema svom postanku amfiboliti se mogu podeliti na dve grupe: a) amfibolite nastale retrogradnom metamorfozom eklogita, b) ortoamfibolite regionalno metamorfnog postanka. Amfibolski gnajsevi su podređeni i nastali su granitizacionim promenama amfibolita.

Amfiboliti nastali retrogradnom metamorfozom eklogita (eklogitski amfiboliti) su kompaktne stene tamnozelene boje sa krupnim porfiroblastima granata. Količinski su podređeni i vezani su postupnim prelazima sa eklogitima. Javljaju se samo u oblasti Poslonske planine i Đuniskog visa. Sastoje se od plagioklasa (oligoklasa), amfibola (—2V = —78°—82°; c : Ng = 17—20°), granata, i od manjih količina kvarca; akcesorni su sfen, ilmenit i minerali epidotske grupe. Strukture su poikiloblastične i simplektitske.

Amfiboliti nastali regionalnim metamorfizmom bazičnih magmatskih stena odlikuju se nematoblastičnom do granoblastičnom strukturom. Na njihovo magmatsko poreklo ukazuje mestimično očuvana reliktno porfirska struktura. Sastoje se od andezina (30—38% An), hornblende, minerala epidotske grupe, apatita, sfena i neprovidnih minerala. Sporadično se javljaju kvarc, biotit i mikroklin, koji su nastali pri alkalno-silicijskoj metasomatozi amfibolita.

14

tabela 1HEMIJSKI SASTAV EKLOGITA I AMFIBOLITA

Đuniski vis Đuniski vis8645 11956

SiO2 51,02 52,58TiO2 1,12 1,06Al2O3 22,51 16,89Fe2O3 5,53 3,30FeO 2,20 6,62MnO 0,10 0,12MgO 6,46 5,38CaO 7,70 9,65Na2O 2,29 3,01K2O trag 0,20P2O 0,11 1,17H2O+ 0,20 1,24H2O- 0,56 0,10

99,80 101,32

si 130 133al 34 25fm 40 41c 21 26alk 5 8k 0 0,04mg 0,23 0,21stena eklogit amfibolit

analitičar: S.Crnčević

Amfibolski gnajsevi su vezani postupnim prelazima sa amfibolitima. Sastoje se od hornblende (—2V = 80°—85°; c : Ng = 16°—19°) i sericitisanog plagioklasa. Naknadno su prineti kvarc, biotit i muskovit. Sporedni sastojci su minerali epidotske grupe, granat, sfen i neprovidni minerali. Strukture su nematoblastične sa čestom tendencijom prelaza u heteroblastičnu.

Eklogiti (E) se javljaju u obliku sočiva i traka u andezinskim gnajsevima. Odlikuju se homogenom do sočivastom teksturom. Sastoje se od klinopiroksena — omfacita (+2V=70° — 74°; c : Ng = 42°— 44°), granata, amfibola (—2V = 82°; c : Ng = 14°), rutila, ilmenita sfena, kvarca i minerala epidotske grupe. Od singenetskih struktura zapažaju se kelefitska i granoblastična a kod intenzivno retromorfisanih tipova česte su poikiloblastična i simplektitska struktura.

Mermeri (M) su podređeno zastupljeni. Grade tanka sočiva (debljina retko prelazi 1 metar) u gnajsevima Velikog Jastrepca (zapadno od sela Klisurice) i na Đuniskom visu (Rastenovački potok). To su srednjozrne stene sive do bele boje, bogate liskunom.

Migmatiti (Mi) imaju znatno rasprostranjenje na Đuniskom visu i Poslonskoj planini. Na Velikom Jastrepcu su manje zasupljeni. Po načinu pojavljivanja su dvojaki: kao migmatitska tela u tektonski predisponiranim zonama i kao poslojna sočiva bez određenog stratigrafskog položaja. Predstavljeni su mikroklinsko-plagioklasnim gnajsevima i sa njima prostorno vezanim aplitoidnim gnajsevima.

Među mikroklinsko-plagioklasnim gnajsevima se prema teksturno-strukturnim karakteristikama razlikuju dva tipa: sitnozrni do srednjozrni gnajsevi heteroblastične

15

strukture i krupnookcasti gnajsevi porfiroblastične strukture. Prvi su češći i predstavljaju prvu fazu migmatizacije plagioklasnih gnajseva. Mineralni sastav oba teksturna varijeteta je veoma sličan. Izgrađeni su od kvarca, plagioklasa (oligoklas do andezin) koji je u različitom stepenu albitisan, sericitisan i kaolinisan, mikroklina, biotita i muskovita; akcesorni su granat, cirkon, apatit, sfen, epidot, ortit i neprovidni minerali. Sadržaj biotita varira; sa njegovim smanjenjem prelaze u aplitoidne gnajseve. Strukture su heteroblastične do lepidoporfiroblastične. U vidu porfiroblasta javlja se mikroklin.

Starost migmatizacije nije poznata. Moguće je da opisani migmatiti pripadaju nekoj od prehercinskih faza konsolidacije.

Aplitoidni gnajsevi se obično javljaju po obodu većih migmatitskih tela. To su sitnozrne plagioklasne stene sa niskim sadržajem biotita, mestimično i liskunskih minerala uopšte (leptiti). Sastoje se od kvarca, delimično sericitisanog plagioklasa (albiklasa), muskovita, vrlo podređenog biotita i akcesornih apatita, cirkona i neprovidnih minerala. Sporadično sadrže i mikroklin kada čine prelaz ka mikroklinsko-plagioklasnim gnajsevima.

RIFEJ — KAMBRIJUM

U rifej-kambrijum svrstane su stene koje leže preko proterozojskih gnajseva a ispod metakonglomerata koji verovatno odgovaraju srednjem kambrijumu. Metamorfiti rifej-kambrijske starosti nalaze se na području Jastrepca, i od Bukovika i Rožnja, preko Đonđole, zapadnih padina Sedog vrha do Popove glave severno od Niša. To su u osnovi niskokristalaste stene — sericitski, albit-sericitski i sericitsko-hloritski škriljci, metamorfisane pod u slovima facije zelenih škriljaca. Izuzetno, područje Malog Jastrepca izgrađeno je od metamorfnih stena čiji stupanj metamorfizma varira od facije zelenih škriljaca do almandin-amfibolitske facije. Naša ispitivanja pokazuju da su ove stene višeg stupnja metamorfizma nastale progresivnim metamorfizmom niskokristalastih stena (facije zelenih škriljaca), najverovatnije kao posledica regionalnog kontaktnog metamorfizma oko jedne neotkrivene granitske intruzije znatnijih razmera. Na značajnu ulogu kontaktno metasomatskih procesa indicira: postupno opadanje stupnja metamorfizma sa udaljavanjem od područja učestalog pojavljivanja manjih tela granitoida i zapažene mikrofiziografske karakteristike gnajsnih stena (česte korozione strukture, mikro-poikilitiska prorastanja, turmalinizacije, biotitizacije, muskovitizacije, sporadične pojave granata i dr.).

U oblasti Malog Jastrepca izdvojeni su albit-hloritski škriljci i progresivno metamorfisani zeleni škriljci i zelene stene: albit-muskovit (biotitski) i albit-muskovit-hloritski škriljci, albit-aktinolitski škriljci, albit-oligoklasni gnajsevi i leptinoliti, amfiboliti, amfibolski gnajsevi i amfibolski škriljci. Posebno su izdvojeni migmatiti. Na Velikom Jastrepcu, Sedom vrhu i Popovoj glavi znatno rasprostranjenje imaju sericitski, albit-sericitski i sericitsko-hloritski škriljci.

Albit-hloritski škriljci (Sco) javljaju se u istočnom delu Malog Jastrepca (od linije Zmijina glava—Dudulajce, prema istoku) i na Rujevici kod Aleksinca. U ovu grupu uključeni su albit-sericit-hloritski, aibit-hlorit-epidotski i albit-hloritski škriljci. Odlikuju se jasno izraženom škriljavom teksturom sa mestimičnim prelazima u masivnu. Od reliktnih struktura samo se mestimično zapaža ofitska. Ovi škriljci su izgrađeni od albita, hlorita, minerala epidotske grupe, sericita, kvarca i ređe granata, sfena i neprovidnih minerala.

U albit-hloritskim škriljcima retko se nalaze i tanka sočiva mermera.

16

17

Albit-muskovitski (biotitski) i albit-muskovit-hloritski škriljci (Sm) nalaze se na Malom Jastrepcu u vidu jedne široke zone između gnajsnih stena i albit-hloritskih škriljaca. Albit-muskovitski (biotitski) škriljci vezani su postupnim prelazima sa albit-muskovit-hloritskim škriljcima od kojih su nastali progresivnim metamorfizmom. Sastoje se od albita, kvarca, muskovita, hlorita ili sitnih liski biotita; akcesorni minerali su granat, minerali epidotske grupe, apatit, cirkon, sfen i neprovidni minerali. Albit se javlja u porfiroblastima varirajućih dimenzija i sadrži mnogobrojne inkluzije kvarca, liskuna, sfena, pretežno orijentisane paralelno folijaciji stene; mestimično se zapaža rotacija porfiroblasta koja ukazuje na njihovo sinkinematsko rašćenje.

Albit-aktinolitski škriljci (Sak) Javljaju se u albit-muskovit-biotitskim i albit-muskovit-hloritskim škriljcima. Ne predstavljaju jedinstvenu masu već sadrže brojne interkalacije — tanke uloške ili trake albit-muskovitskih(biotitskih) škriljaca, naročito na području severno od Jovanovca i Azbresnice. Utvrđeno je da bar jedan deo ovih stena predstavlja dijaftorite gabroidnog porekla. Izgrađeni su od aktinolitske hornblende, albita, minerala epidotske grupe, hlorita, leukoksena, apatita i neprovidnih minerala. Često su pretrpeli intenzivne metasomatske promene koje se manifestuju povišenjem sadržaja kvarca, biotita, granata i obilnim razvićem mikrostruktura nastalih kao rezultat metasomatskih reakcija (simplektiti, mikropoikilitska prerastanja i dr.).

Kvarciti (Q) se nalaze relativno često u oblasti Malog Jastrepca ali su redovno u vidu tanjih paketa debljine nekoliko metara, koji uglavnom zbog malih dimenzija nisu mogli biti predstavljeni na karti. To su stene sedimentnog porekla. Izgrađene su pretežno od kvarca, praćenog mikrolinom, plagioklasom muskovitom, biotitom, granatom, cirkonom, sfenom, turmalinom, apatitom i neprovidnim mineralima.

Albit-oligoklasni gnajsevi i leptinoliti (G’) predstavljaju najčešće petrološke tipove Malog Jastrepca. To su pretežno sitnozrni do srednjozrni dvoliskunski gnajsevi, ređe samo biotitski. Izgrađeni su od plagioklasa (oligoklasa i albiklasa), kvarca, biotita i muskovita; akcesorni sastojci su granat, apatit, cirkon, turmalin, epidot i neprovidni minerali. Plagioklas se javlja u sitnijim poikiloblastima nepravilnih formi sa mnogobrojnim inkluzijama kvarca, biotita, apatita i neprovidnih minerala, bez izražene orijentacije. Ove stene pretrpele su naknadne metasomatske promene koje se ogledaju u pojavi muskovitizacije, biotitizacije, turmalinizacije i dr. Struktura je lepidoblastična kod sitnozrnih do heteroblastična kod krupnozrnijih varijeteta.

Amfiboliti, amfibolski gnajsevi i amfibolski škriljci (A’). Javljaju se u vidu manjih sočivastih tela uloženih u gnasjevima i vrlo su ograničnog rasprostranjenja. Konstatovani su na Malom Jastrepcu, u izvorišnim delovima Čestanske reke, Koprivničke reke i na potezu Vukanja—Gornja Devča. Sastoje se od andezina (34%) An,) amfibola (—2V = 74°—80°; c : Ng = 14°—17°), minerala epidotske grupe, granata, kvarca i akcesornih sfena i neprovidnih minerala. Strukture su nematoblastične.

Migmatiti (Mi’) su dosta rasprostranjeni u oblasti Malog Jastrepca. Vezani su za krajkovački pluton. Nalaze se na više mesta: u Čestanskoj reci, na kosi Jasiče, izvorištu Devčanske i Grebačke reke i u slivu Klisurske reke. Najveća masa migmatita nalazi se na prostoru između sela Vukanje i Devče. Migmatiti ove oblasti karakterišu se razvićem veoma krupnih porfiroblasta. Predstavljeni su mikroklinsko-plagioklasnim gnajsevima i sa njima prostorno vezanim aplitoidnim gnajsevima.

Mikroklinsko-plagioklasni gnajsevi su vrlo neujednačenog sastava (tabela 2). Izgrađeni su od kvarca, plagioklasa (albita i albiklasa), mikroklina, muskovita, biotita, granata i akcesornih — apatita, cirkona, sfena, epidota, turmalina i neprovidnih minerala. Strukture su heteroblas-tične do porfiroblastične. U vidu porfiroblasta javljaju se albiti ali su zapažena i sočiva izgrađena od granoblastičnog agregata mikroklina, albita, kvarca i podređeno liskuna.

18

Najveći deo migmatita vezanih za okolinu krajkovačkog plutona je hercinske starosti.

Aplitoidni gnajsevi se javljaju po obodu mikroklinsko-plagioklasnih gnajseva a često grade i tanke proslojke i manja sočiva u albitoligoklasnim gnajsevima. Izgrađeni su od kvarca, albiklasa, granata, apatita, cirkona i neprovidnih minerala. Znatno ređe javljaju se mikroklin, biotit, muskovit i sfen. Strukture su poikiloblastične do granoblastične.

Sericitski, albit-sericitski i sericitsko-hloritski škriljci (Sse). Među metamorfitima rifej-kambrijske starosti ovi škriljci imaju znatno rasprostranjenje. Javljaju se u tri prostorno odvojene oblasti: na Sedom vrhu, Popovoj glavi i u istočnom delu Velikog Jastrepca (južno od Ribarske banje). Škriljci Sedog vrha i Popove glave predstavljaju jugoistočno produženje pojasa niskometamorfnih škriljaca sa planine Rožnja. Međusobno su odvojeni neogenom aleksinačkog Pomoravlja. Na listu Aleksinac podina ovih stena nije otkrivena. U oblasti Velikog Jastrepca podinu im čine visokokristalaste stene gnajsnog kompleksa preko kojih leže transgresivno.

U ovoj seriji niskometamorfnih škriljaca najzastupljeniji su sericitski škriljci u kojima se u vidu manjih i većih sočiva nalaze albit-hloritski i sericitsko-hloritski škriljci, a u oblasti Velikog Jastrepca još i kvarciti i mermeri.

Škriljci bogati sericitom su sitnozrni, svetlosive boje. Mestimično pokazuju tendenciju ka mikroporfiroblastičnom habitusu. Od reliktnih struktura javlja se blastoalevropelitska do blastoalevropsamitska i ređe blastoporfirska. Najzastupljeniji sastojci su sericit (koji mestimično prelazi u sitnolističasti muskovit) i kvarc. Sadržaj albita i hlorita znatno varira. Akcesorni sastojci su apatit, turmalin, sfen i neprovidni minerali. Reliktne strukture ukazuju da ove stene najvećim delom odgovaraju metamorfisanim sedimentima, a samo manjim delom metamorfisanim keratofirima i kvarckeratofirima.

Albit-hloritski škriljci se odlikuju slabo izraženom folijacijom. Najzastupljenija singenetska struktura je lepidoblastična, dok se od reliktnih zapaža ofitska. Sastoje se od albita, hlorita, minerala epidotske grupe, kvarca, leukoksena i apatita. Rezultati ispitivanja ukazuju na njihovo regionalno metamorfno poreklo od primarnih bazičnih stena (dijabaza i njihovih tufova).

Mermeri (M’) se javljaju na Velikom Jastrepcu u sericitskim škriljcima, u blizini kontakta sa gnajsevima ili duž kontakta. Sočivastog su načina pojavljivanja, promenljive debljine (2 do 5 metara), te se po pružanju brzo isklinjavaju. Pored čistih kalcitskih mermera nalaze se i kalkšisti u čiji sastav ulaze kalcit, kvarc, muskovit, hlorit, intenzivno sericitisani plagioklas, turmalin, apatit, cirkon i neprovidni minerali.

Gnajs-graniti (Gγ) se javljaju na zapadnim padinama Sedog vrha u vidu konkordantnih traka u sericitskim škriljcima. Njihovo pružanje poklapa se sa folijacijom škriljaca u kojima se nalaze. Sastoje se od intenzivno sericitisanih plagioklasa, ,,šah"-albita, kvarca, muskovita, apatita i neprovidnih minerala. Sastav i reliktno porfiska struktura ukazuju da ove stene najverovatnije predstavljaju metamorfisane aplitoidne mikrogranite.

KAMBRIJUM

U kabrijum je stavljena vulkanogeno-sedimentna zajednica stena metamorfisanih pod uslovima facije zelenih škriljaca, u čijoj osnovi se nalaze metamorfisani konglomerati i peščari koji leže transgresivno preko rifej-kambrijskih tvorevina a u povlati semimetamorfane tvorevine presilurske, najverovatnije ordovičke starosti. Istovetne tvorevine sa istim superpozicionim odnosima nešto severnije, na listu Kučevo, sadrže ostatke primitivnih biljaka srednjokambrijske starosti.

Tvorevine kambrijuma nalaze se u središnjem i zapadnom delu lista: u slivu reke Mratinje, na

19

Sedom vrhu i Krstaču severno od Aleksinca; Popovoj glavi (severno od Niša); na Velikom Jastrepcu (južno od Ribarske Banje). Izdvojene su sledeće jedinice: bazalni metamorfisani konglomerati i peščari; albit-sericitski, sericitsko-hloritski i epidot-hloritski škriljci; krečnjaci, intraserijski metamoifisani konglomerati i peščari; metamorfisani gabrovi. epidot-aktinolitski i epidot-hloritski škriljci; metamorfisani keratofiri i kvarckeratofiri. Ukupna debljina kambrijskih tvorevina procenjena je na oko 600 metara.

Metamorfisani bazalni konglomerati i peščari (Cm) predstavljaju bazalne delove kambrijskih tvorevina. Naročito su dobro razvijeni na Sedom vrhu između Alekisnca i Bovna i na Popovoj glavi severno od Niša. Leže preko sericitskih škriljaca rifej-kambrijske starosti. U sastav ovih psefita ulaze valuci kvarca izduženi u pravcu folijacije stene, zatim, kvarc, plagioklas, sericit, biotit, apatit, turmalin, cirkon, leukoksen, metalični minerali i limonit (u prslinama). Struktura im je suturna, reliktno psamitska i reliktno psefitska. Teksture su škriljave, slojevite, ređe masivne. Debljina im je promenljiva, od 5 do 120 metara.

Albit-sericitski, sericitsko-hloritski, hloritski i epidot-hloritski škriljci (Cm). Leže iznad metamorfisanih bazalnih konglomerata i peščara. Predstavljaju sedimentno-vulkanogenu seriju metamorfisanu pod uslovima facije zelenih škriljaca. Preovlađuju albit-sericitski i sericitsko-hloritski škriljci u kojima se u vidu traka i sočiva javljaju hloritski i hloritsko-epidotski škriljci.

Sericitski škriljci vezani su postupnim prelazima sa hloritskim. Bitni minerali su sericit i kvarc, zatim albit i hlorit, akcesorni su apatit i neprovidni minerali. Najveći deo sericitskih škriljaca je sedimentnog porekla.

Hloritski škriljci se karakterišu slabo izraženom folijacijom. U njihovoj građi učestvuju albit, hlorit, minerali epidotske grupe, kvarc i sporadično sericit i karbonat. Od akcesornih minerala javljaju se leukoksen i metalični minerali. Strukture su blastoofitske i blastoporfirske, izuzetno su prisutni i tragovi blastopsamistke. Po svom posatnku pretežno odgovaraju metamorfisanim dijabazima i spilitsko-keratofirskim stenama a manjim delom i dijabaznim tufovima.

Krečnjaci (Cm). Nalaze se u albit-sericitskim škriljcima obično kao jedan horizont promenljive debljine. To su sivi do crni slojeviti krečnjaci koji se sa manjim prekidima mogu pratiti od reke Mratinje na severu do Popove glave na jugu. U sericitskim škriljcima koji se nalaze u povlati ovih krečnjaka, na listu Kučevo su konstatovani ostaci srednjokambrijskih biljaka. Najveća debljina krečnjaka je na Popovoj glavi severno od Niša (oko 40 metara).

Metamorfisani intraserijski konglomerati i peščari (Cm). Ovaj nivo metamorfisanih konglomerata i peščara pojavljuje se intraserijski na levoj obali reke Mratinje i južnije u Lukovačkom i Lipskom potoku, prateći horizont sa krečnjacima ili ekvivalentne nivoe.

U sastav konglomerata ulaze odlomci kvarcita i sericitskih kvarcita, a od odlomaka minerala u sericitskim kvarcitima nalaze se turmalin, sfen i limonitisani metalični minerali. Kvarc se javlja u obliku sitnozrnog agregata. Cement je dodirni.

Debljina ovog nivoa metamorfisanih konglomerata i peščara je promenljiva. Najveću debljinu oko 70 metara, dostižu na jugozapadnoj strani Vrha (istočno od Mratinje).

Metamorfisani gabrovi, epidot-aktinolitski i epidot-hloritski škriljci (ν). Metamorfisani gabrovi su otkriveni u slivu reke Mratinje i na Velikom Jastrepcu (južno od Ribarske banje). Konkordantno leže u albit-sericitskim, sericitsko-hloritskim i hloritskim škriljcima.

Metamorfisani gabrovi u slivu reke Mratinje predstavljaju produžetak istih stena sa lista Boljevac. Od reliktnih struktura u njima se javlja hipidiomorfno zrnasta i ofitska, dok su singenetske predstavljene nematoblastičnom do heteroblastičnom strukturom. Reliktne strukture i utvrđeni postupni prelazi između metamorfisanih gabrova i epidot-aktinolitskih i epidot-hloritskih škriljaca pokazuju da su ovi škriljci nastali metamorfizmom gabroidnih

20

stena.

Gabrovi i epidot-aktinolitski škriljci imaju praktično isti mineralni sastav. Bitni sastojci su plagioklas (alterisan u albit i minerale epidotske grupe), sekundarni amfiboli (aktinolitska horblenda), minerali epidotske grupe, hlorit i akcesorni — leukoksen i metalični minerali.

Metamorfisani gabrovi na Velikom Jastrepcu predstavljaju deo mase najvećim delom zastupljene na listu Kruševac (Bodevićka korita), Zahvaćeni su procesima metamorfizma epizonalnog tipa, usled čega su, naročito po obodu zadobili folijaciju i jače ili slabije izraženi habitus zelenih škriljaca. U središnjim delovima većih masa struktura je hipidiomorfno zrnasta. Bitni minerali su sosiritisani plagioklasi i uralitisani pirokseni; akcesorni sastojci su leukoksen (koji je obilno zastupljen) i metalični minerali. Epidot-aktinolitski i epidot-hloritski škriljci predstavljaju intenzivno metamorfisane gabroidne stene (gabrove i mikrogabrove), koje se sastoje od sekundarnog amfibola (uralitske i aktinolitske hornblende), minerala epidotske grupe, albita, hlorita i leukoksena

Metamorfisani keratofiri i kvarckeratorifiri (η + ηq). Nalaze se u vidu izliva, mestimično i većih masa u sericitskim i sericitsko-hloritskim škriljcima. To su slabo uškriljene stene bledozelene boje koje gotovo redovno pokazuju reliktno porfirsku strukturu, sa ređim fenokristalima albita (u keratofirima) i kvarca (u kvarckeratofirima). Osnovna masa izgrađena je od albita, kalijskog feldspata, hlorita, sericita i sporadično kvarca.

ORDOVICIJUM (O?)

Iznad kambrijskih stena metamorfisanih pod uslovima facije zelenih škriljaca leže slojeviti i bankoviti metamorfisani konglomerati i peščari raslojeni tankim paketima argilofilita. Otkriveni su u poružničkoj dislokacionoj zoni između kambrijskih i devonskih tvorevina (Poružnička reka u podnožju Leskovika) i između kambrijskih trovevina i silurskih škriljaca sa graptolitima (selo Miljkovac).

U sastav metamorfisanih konglomerata ulaze odlomci kvarcita i kvarca, turmalina, sfena i neprovidnih minerala. Cement im je kvarcno-sericitko-hloirtski. Peščari su izgrađeni od kvarca, albita, sericita, hlorita i sfena. Struktura im je reliktno psamitska.

Debljina otkrivenog dela ovih sedimenata, zbog tektonske redukcije, ne premaša 50 metara.

SILUR (S)

Silurski sedimenti nalaze se u jugoistočnom delu lista između sela Miljkovca i Rujnika. Otkriveni su u vidu uzane zone pružanja sever—jug, dugačke oko 3,7 km, široke do 300 metara, u poružničkoj dislokacionoj zoni, između kambrijskih i ordovičkih škriljaca sa kojima su u tektonskom odnosu i devonskih sedimenata u koje postepeno prelaze.

Starost jednog dela sedimenata dokazana je nalaskom graptolita: Retiolites geinitzianus angusnidens, Monograptus veles, Monoclimacis crenulata, M. griestonensis, M. vomerina, Spirograptus fax, S. tullbergi, S. tullbergi spiraloides i dr. (landoveri, zona Monoclimacis crenulata).

U sastav silurske serije ulaze pločasti i slojeviti argilošisti, siliciozni škriljci i liditi. Pošto su veoma ubrani i tektonski redukovani debljina i stub silura nisu pouzdano rekonstruisani.

DEVON (D)

Devonski sedimenti postepeno se razvijaju iz silurskih (Miljkovac—Rujnik) ili proviruju ispod karbonskih (Kurilovo) i jurskih tvorevina (Devica). U podnožju Leskovika devonski

21

sedimenti su u tektonskom kontaktu sa kambrijskim škriljcima, karbonskim, permskim i trijaskim tvorevinama.

U sastav donjeg devona ulaze liditi, argilošisti i glinoviti alevroliti u kojima se nalaze proslojci crnih peskovitih krečnjaka sa konodontima: Icriodus pesavis, Neoprioniodus bicurvatus, N. excavatus, Ozarkodina typica cf. denckmanni, Oneotodus beckmanni, Spathognathodus inclinatus wurmi, Spath. steinhornensis eosteinhornensis, Spath. steinhornensis telleri i dr. (Miljkovac, Lipovac). Debljina ovog dela devona je oko 50 metara.

Srednjem devonu (bez faunističke dokumentacije) odgovaraju slabo metamorfisani alevroliti i argilošisti, koji se smenjuju sa sitnozrnim konglomeratima i peščarima. Na osnovu fragmenata stena i teških minerala može se zaključiti da su nastali erozijom kristalastih škriljaca i staropaleozojskih peščara i rožnaca koji su pretrpeli duži transport. Debljina srednjodevonskih sedimenata je oko 80 metara.

Gornji devon je od slojevitih (slojevi 15—40 cm) i bankovitih (banci 1—2 m). krečnjaka svetlosive do sive boje, delimično kataklaziranih, u kojima se nalaze konodontske asocijacije: Ancyrodella nodosa, Icriodus alternatus, Polygnatus foliata (franski kat, zona Ancyrognatus triangularis); Angulodus walrathi, Falcodus variabilis, Palmatolepis distorta, P. glabra pectinata, P. perlobata, Polygnatus glabra glabra i dr. (famenski kat, verovatno zona quadrantinodosa). Najveća debljina krečnjaka je oko 70 metara.

U oblasti Device i Kurilova devonu pripadaju klastični sedimenti — konglomerati, peščari, alevroliti i argilošisti čija debljina zbog neotkrivenosti podine nije bliže određena.

GRANITOIDNE STENE

Na južnim padinama Malog Jastrepca otkriven je veći broj manjih granitskih tela koja se javljaju u vidu proboja kroz kristalaste škriljce. Pomenute stene najčešće se javljaju na području sela Krajkovca na južnim i znatno manje u blizini sela Kuline na severnim padinama Malog Jastrepca.

GRANIT MONCONITI KULINE (γ)

Javljaju se u vidu manje izdužene mase. To su srednjozrne, jako kataklazirane stene monconitskog tipa. Predstavljene su biotit-muskovitskim varijetetima. Izgrađene su od kvarca, sericitisanog plagioklasa (albiklasa), mikroklina, biotita, muskovita i ređe apatita, sfena i neprovidnih minerala. Analogni su verovatno granitima I faze područja Krajkovca.

GRANIT MONCONITI KRAJKOVCA (γ)

U neposrednoj blizini sela Krajkovca otkriveno je pet manjih masa granitoidnih stena. Podaci o njima bazirani su pretežno na objavljenim rezultatima ispitivanja A. Kostića, V. Simića i R. Antić (1967). Prema podacima pomenutih autora sve otkrivene pojave granitoida predstavljaju delove jednog intruziva čiji su najviši delovi otkriveni erozijom. Granitoidi su utiskivni u dve faze. Sitnozrni i srednjozrni varijeteti granit monconita prethodili su granit monconitima sa turmalinom.

Granit monconiti prve faze sastoje se od kvarca, mikroklina, plagioklasa (oligoklasa do andezina), biotita i podređeno muskovita. Akcesorni sastojci su: apatit, granat, cirkon, ortit, turmalin, magnetit i ilmenit. Struktura je hipidiomorfno zrnasta. Rezultati hemijskih ispitivanja prikazani su na tabeli 3. Prema ovim ispitivanjima i klasifikaciji CIPW-Lacroix pripadaju granit monconitima, odn. opdalitskom tipu magmi prema sistemu Niggli-a.

Granit monconiti sa turmalinom su leukokratne stene jednostavnog sastava. Izgrađene su od mikroklina i kvarca sa promenljivom količinom plagioklasa. Sporedni sastojci su muskovit,

22

turmalin, apatit, cirkon, granat, magnetit, biotit, sfen. Prema rezultatima hemijskih ispitivanja (tabela 3) i CIPW-Lacroix klasifikaciji odogvaraju granit monconitima odn. prema Niggli-u moitskom ili normalnom granitskom tipu magmi.

tabela 3HEMIJSKI SASTAV GRANITOIDA KRAJKOVCA

I faza II faza1 2 3

SiO2 64,74 63,55 73,42TiO2 0,63 0,33 0,22Al2O3 15,28 15,26 11,22Fe2O3 1,41 4,29 1,74FeO 4,89 5,26 0,31MnO 0,16 0,07 0,09MgO 1,65 1,36 3,35CaO 3,55 3,28 2,75Na2O 2,49 2,32 3,14K2O 3,60 3,02 3,39P2O 0,11 0,06 0,14H2O+ 1,62 0,04 0,02H2O- 0,38 0,97 0,48

100,51 99,81 100,27si 257 239 344

al 36 34 31fm 30 37 31c 15 13 14alk 19 16 24k 0,49 0,46 0,42mg 0,32 0,21 0,75tip magme opdalitski opdalitski Mojitski ili

norm. granitski

1. analitičar: S. Crnčević2,3: analitičar: R. Antić (u: A .Kostić i dr., 1967).

Ovi graniti pretrpeli su alkalno-metasomatske promene različitog intenziteta sa tragovima slabije pneumatolitske aktivnosti (muskovitizacija, biotitizacija, turmalinizacija, albitizacija i delimično silifikacija). Prisustvo kasiterita u veštačkim šlihovima i mikroelemenata Sn u petrogenim mineralima a naročito u muskovitu (100—270 ppm) predstavlja realnu indikaciju za postojanje grajzenizacionih fenomena u nekim krajkovačkim granitima.

Odredbom starosti (metodom Rb/Sr na biotitu) dobijena je vrednost od 210 mil. godina, što s obzirom na konstatovane intenzivne alkalne metasomatske promene graniotida najverovatnije ne odražava konsolidacije samog granitoida koji je verovatno hercinski nego samo pomenutih metasomatskih procesa i eventualno regeneracije biotita.

23

24

PEGMATITSKE ŽICE (ρ)

Relativno su malo rasprostranjene. Konstatovane su u vidu proboja kroz gnajseve na Đuniskom visu i na Velikom Jastrepcu. Pretežno su male debljine (do 2 m.). U sastav pegmatita ulaze kvarc, mikroklin, intenzivno sericitisan plagioklas, ređe biotit i akcesorni apatit i neprovidni minerali.

KVARCNE ŽICE (q)

Nalaze se u oblasti Jastrepca u proterozojskim i rifej-kambrijskim škriljcima. Različitih su dimenzija (od nekoliko desetina cm do više metara) a otkrivene su na dužini od nekoliko desetina do više stotina metara. Izgrađene su od kvarca, muskovita, biotita i drugih akcesornih minerala. Tragovi orudnjenja u njima nisu zapaženi.

Njihov postanak vezuje se za hercinski magmatizam, odnosno za granitoide Malog Jastrepca

GORNJI KARBON (C3)

Sedimenti gornjeg karbona nalaze se u oblasti Kurilova (severozapadno od Kalafata, 837 m) gde leže transgresivno preko devona i u podnožju Leskovika gde su transgresivni preko kambrijskih škriljaca. Naviše postepeno prelaze u permske crvene peščare.

Starost im je određena nalaskom flore: Stylocalamites cisti, Asterophyllites longifolius, A. equisetiformis, Pecopteris aspera, Neuropteris gigantea, N. ovata, Cordaites borassifolius i dr. (Kurilovo); Calamites cisti, Anularia aphenophylloides, Asterophyllites eguisetiformis i dr. (Leskovik, manastir Sv. Stevana).

Gornji karbon počinje bazalnim konglomeratima sa fragmentima materijala iz podloge (kvarciti, sericitski škriljci, devonski peščari, argilošisti, liditi). Oni naviše prelaze u krupnozrne i srednjozrne, slabo sortirane slojevite do bankovite grauvake. Dalje se smenjuju grauvake i ugljeviti glinci sa konkrecijama siderita.

Karbonski sedimenti taloženi su u priobalskim i plitkovodnim delovima jezerskih basena, u kiseloj redukcionoj sredini, što je uslovilo očuvanje ostataka flore i obrazovanje siderita i rasutog pirita.

Debljina sedimenata gornjeg karbona je promenljiva: od 30 do 150 metara.

PERM (P)

Permu pripada „formacija crvenih peščara" unutrašnjeg karpatskog pojasa istočne Srbije koja se nalazi u oblasti Kurilova, Ozrena i Leskovika. Postepeno se razvija iz gornjeg karbona (Kurilovo, Leskovik) a naviše postepeno prelazi u trijas. Mestimično bazalni konglomerati donjeg trijasa leže slabo eroziono-diskordantno preko permskih glinaca (potok Budina). U oblasti Leskovika i Ozrena preko perma leže sedimenti srednje jure.

Sedimenti perma su crvene boje sa mestimičnim tragovima obezbojavanja u vidu okruglastih ili nepravilnih mrlja. Zastupljene su sve vrste klastičnih sedimenata — od konglomerata, preko peščara i alevrolita do glinaca. Ovi sedimenti se javljaju u slojevima i bancima do 80 cm debljine. Granice slojevitosti su oštre, ređe sa gradacionim prelazima. Zapaženi su tragovi utiskivanja, ponegde kombinovani sa otiscima tragova tečenja. Srednjozrni i sitnozrni peščari imaju horizontalnu slojevitost a alevroliti su uglavnom laminirani. Laminacija je kosa i horizontalna. U alevrolitima, glincima i sitnozrnim peščarima često se zapažaju bioglifi i tragovi kišnih kapi. Vrednosti pH (oko 8) ovih sedimenata ukazuju na slabo alkalnu do

25

alkalnu reakciju.

U oblasti Kurilova preko slojeva sa karbonskom (stefanskom) florom leže slojeviti sitnozrni konglomerati u smeni sa peščairma, a zatim peščari, alevroliti i glinci. Opšta karakteristika ovih sedimenata je da odgovaraju arkozama ili nečistim arkozama, ređe feldspatskim grauvakama. Sastoje se uglavnom od detritičnih zrna kvarca, sericitisanih feldspata (kiselih plagioklasa, ređe mikroklina), granitoidnih stena, kvarcita, sericitskih škriljaca, dijabaza, staropaleozojskih metapeščara i dacitskih tufova. Detritični materijal je vezan glinovitim materijom (hidroliskun) sa kalcitom, dolomitom, hloritom i kvarcom.

U oblasti Leskovika (potok Budina) perm je od listastih do tankoslojevitih alevrolita i glinaca sa proslojcima sitnozrnih peščara, ređe konglomerata i krupnozrnih peščara. U gornjem delu stuba nalaze se tankoslojni alevroliti sa konkrecijama krečnjaka. Permski sedimenti u ovoj oblasti pripadaju uglavnom grauvakama koje se sastoje od zrna kvarca, manje od liskuna i odlomaka škriljaca, feldspata i odlomaka granita. Grauvake su vezane kristalnim kalcitom sa hematitom.

Na osnovu procentualne zastupljenosti teških minerala u permskim sedimentima istočne Srbije izdvojeno je više horizonata od kojih perm u oblasti Leskovika odgovara granatskom horizontu izdvojenom severnije, na listu Boljevac.

Debljina permskih sedimenata je promenljiva — od 500 do 700 metara.

TRIJAS (T1,2)

Trijaski sedimenti nalaze se u istočnom delu lista, u oblasti Kurilova, na Leskoviku i Ozrenu. Leže preko permskih sedimenata (Kurilovo, Leskovik) ili proviruju ispod jure u temenima antiklinala (Leskovik, Ozren). Povlatu trijasa čine sedimenti srednje jure. Zastupljeni su donji i jedan deo srednjeg trijasa (anizijski kat).

Na istočnim padinama brda Gradac iznad Knez Sela (Kurilovo), donji deo donjeg trijasa debeo je oko 5 metara i postepeno se razvija iz perma. Predstavljen je sivim subarkozama sa kvarcnim cementom koje naviše prelaze u glinovite i karbonatne srednjozrne do konglomeratične subarkoze i listaste alevrolitske glince. Isti sedimenti nešto severnije (Leskovik, potok Budina) leže slabo eroziono diskordantno na permskim glincima i sadrže ostatke rđavo očuvane paleoflore (?Anomopteris mougeotiis i ?Equisetites mougeoti) koja odgovara donjem trijasu.

Iznad klastičnih sedimenata su peskoviti krečnjački dolomiti i peskovito-dolomitični krečnjaci u smeni sa peščarima i peskovitim krečnjacima sa kampilskom faunom: Gervilleia exporecta, G. exporecta linearis, G. modiola, G. mytiloides, Natica gaillordati, Myophoria i dr. (Kurilovo). Dalje dolaze fukoidni dolomitični krečnjaci, krečnjački dolomiti, organogeni detritični krečnjaci, glinovito-peskoviti krečnjaci, ređe i peščari koji odgovaraju anizijskom katu. Ovi sedimenti sadrže relativno brojnu asocijaciju foraminifera: Glomospirella facilis, G. triphonensis, Glomospira densa, G. sinensis, G. grandis i dr.

Na Ozrenu i Leskoviku donji trijas i deo srednjeg trijasa su od dolomita i dolomitičnih krečnjaka koji se bočno smenjuju sa krečnjacima.

Debljina trijasa je promenljiva: od 1 do 160 metara.

JURA

Jurski sedimenti zahvataju znatnu površinu na istočnom delu lista. Od njih je izgrađen deo Device, Kurilova, Leskovika i Ozrena. Predstavljeni su plitkovodnim sedimentima u kojima su izdvojene tvorevine srednje i gornje jure.

26

SREDNJA JURA (J2)

Leži transgresivno preko devona, gornjeg, karbona perma, donjeg ili srednjeg trijasa. Dokazana je u svim lokalnostima jure na Leskoviku, Ozrenu i Kurilovu, osim na planini Devici.

Tabela 5MODALNI SASTAV PEŠČARA MEZOZOIKA

Detritičnisastojci

donji trijas124 125 126 127 128 129 141 142

Kvarc 80 70 88 81 72 83 69 68Feldspat 14 18 8 15 14 9 22 25Liskun 2 5 1 1 8 2 3 1Spored. sast. 1 trag 1 1 tragGraniti i ost.magmat. stene

4 3 3 3 3 2 6 5

SkriljciKrečnjaciKrečnj. ooliti

3 trag trag 2 3 1

100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100%

Cement 6 18 23 7 22 39 6 5Odnos cement:detritični sastojci

6 : 94 18 : 82 23 : 77 7 : 93 22 : 78 39 : 61 6 : 94 5 : 95

Vrsta stenePo Folk-u (1954)

subarkoze Granica subarkoze i feldspatske subarkoze

Subark-oza

arkoza

Lokalnost Matejevac

Promenljive je debljine od 2 do 20 metara. U litološkom pogledu veoma je raznovrsna. Ovom delu jure odgovaraju konglomerati, peščari, glinci, glinoviti i peskoviti krečnjaci, dolomitični krečnjaci i krečnjački dolomiti, koji se bočno veoma brzo smenjuju. Sedimenti su stvarani u plitkovodnoj, veoma pokretnoj sredini.

U brojnim lokalnostima na Leskoviku i Kurilovu nalazi se bogata gornjobajesko-batska asocijacija lamelibranhijata, gastropoda i brahiopoda: Entolium demissum, Pecten peregrinus, P. vagans, Aequipecten fibrosus (Leskovik); Lima impressa, L. ovalis, L. punctatum, L. semicircularis, Cardium striatulum, Natica neritoidea, N. intermedia, Rhynchonella varians i dr. (Kurilovo). Kelovejski kat nije fosilima dokazan, mada verovatno postoji.

GORNJA JURA

Sedimenti gornje jure postepeno se razvijaju iz gornjojurskih (Kurilovo, Leskovik, Ozren) ili leže transgresivno preko devona (Devica). Raščlanjeni su na tvorevine koje odgovaraju donjem malmu (oksfordski i kimerički kat) i gornjem malmu (titonski kat). U mikrofacijalnom pogledu gornjojurski sedimenti pripadaju zatvorenoj, plitkovodnoj (marinskoj, lagunskoj i povremeno oslađenoj) sredini koja je obuhvatila područje sprudnog zaleđa ili izuzetno (u kimeridžu) i samog sprudnog areala.

27

DONJI MALM (J31+2)

Ovom delu gornje jure odgovaraju slojeviti i bankoviti krečnjaci (mikriti, dismikriti, kalkareniti), mestimično sa rožnačkim kvrgama, koji se bočno i vertikalno smenjuju sa dolomitima i dolomitičnim krečnjacima. Veće partije sivih saharoidnih dolomita (90% dolomita, 10% kalcita) vezane su za donje delove malma (Kurilovo, Ozren). Sedimenti su stvarani u plitkovodnoj, pokretnoj sredini sa izraženim oscilacijama dna. Biostratigrafija ovog dela malma bazirana je na karakterističnim mikrofosilnim asocijacijama. Za donji oksford to su sitne kurnubie, Verneuilinidae, glomospire, krupne Cyanophyceae; za gornji oksford i donji kimeridž — Cladocoropsis mirabilis i Alveosepta jaccardi; za gornji kimeridž—Labyrinthina mirabilis i Kurnubia palastiniensis. U gornjem kimeridžu javlaju se u manjoj ili većoj meri oslađeni nivoi sa harama i ostrakodima. Debljina donjeg malma je promenljiva — od 70 do 120 m.

GORNJI MALM (J33)

Gornjem malmu odgovaraju slojeviti i bankoviti krečnjaci (mikriti, intramikriti, kalkareniti i kalkruditi), ređe dolomitični krečnjaci i krečnjački dolomiti (kao proslojci u krečnjacima) debeli do 100 metara (Kurilovo, Devica), odnosno 250 metara (Leskovik). Gornji malm se jasno izdvaja na osnovu široko rasprostranjene krečnjačke alge Clypeina jurassica sa kojom se sreću i drugi ali nedovoljno karakteristični fosili. Granica između jure i krede povučena je uslovno ispod slojeva u kojima se nalaze aberantne tintinine.

DONJA KREDA

Preko jure leže sedimenti donje krede od kojih je izgrađen najveći deo Device i južne padine Ozrena i Leskovika (između sela Rsavaca, Prekonoge, Vrela i Gojmanovca). U oblasti Kurilova sedimenti donje krede sačuvani su u stisnutim prevrnutim sinklinalama. Utvrđeni su svi katovi donje krede osim alba.

VALENDIJSKI I OTRIVSKI KAT (K11+2)

U ovom delu donje krede stvoreni su krečnjaci nastali u mirnoj ili slabo pokretnoj, povremeno (berijas) i oslađenoj sredini. To su pretežno debeloslojeviti, sivi, jedri, mestimično karstifikovani krečnjaci (kalkareniti i mikriti). Nešto kasnije taloženi su slojeviti (slojevi 20—40 cm debljine) plitkovodni krečnjaci (kalkareniti) stvarani u uslovima brze sedimentacije i pokretne sredine. Od fosila, osim stratigrafski veoma indikativnih aberantnih tintinina (Daturellina costata i Campbelliella milesi — berijas) sadrže krečnjačke alge Salpingoporella annulata, Gryphoporella laskarevi, Actinoporella podolica, Radoičičiella subtilis, Permocalculus inopinatus, Acicularia elongata i dr., ređe bentoske foraminifere, ostrakode i gastropode. Od makrofosila ređe se nalazi Nerinea cf. lobata. U delu stuba koji odgovara otrivu mikrofosilni materijal veoma je oskudan. Krečnjačke alge se povlače, a foraminiferi su retki. Debljina ovog dela donje krede varira od 40 do 250 metara.

BAREMSKI I APTSKI KAT

Baremski i aptski kat su predstavljeni plitkovodnim sedimentima urgonske facije koji izgrađuju najveći deo Device i južne padine Leskovika i Ozrena. U oblasti Kurilova nalaze se između Toponičke reke i Niša.

28

DONJI DEO URGONSKE FACIJE (K13,4)

Donji deo urgonske facije je od slojevitih i bankovitih subsprudnih i sprudnih jedrih krečnjaka (94—99% CaCO3) i peskovitih i glinovitih krečnjaka koji se smenjuju sa paketima peščara i glinaca.

Tabela 6MODALNI SASTAV KREČNJAKA MEZOZOIKA

Detritični sastojci Trijas Jura kreda

132 3205/14 3218/86 3218/88

Kvarc 32 40 28 8Feldspat 6 trag trag

Liskun 1 1 4

Sporedni sastojci 2

Graniti i ostale magmatske stene

1

Škriljci 1 10 7

Krečnjaci 2 1 11

Krečnjački ooliti 27 45

Cement 58 58 33 25101,0% 100,0% 100,0% 100,0%

Vrsta stene po Folk-u (1959)

Peskoviti in-traoospariti

peskoviti mi-krospariti

peskoviti intraoomikrit

peskoviti intraoosparit

(Peskoviti krečnjaci)

Lokalnost Matejevac Matejevac—Kamenica

Debljina donjeg dela urgonske facije u oblasti Kurilova je 250 metara a na Devici i preko 400 metara. U ovim sedimentima je i pored obilja faune teško odvojiti baremski od aptskog kata, zbog velikog vertikalnog rasprostranjenja kako mikro, tako i makrofaune. U baremskom delu stuba, osim rekvijenija koje se mestimično javljaju u lumakelama (Requienia cf. ammonia) nalazi se sledeća karakteristična asocijacija foraminifera: Orbitolinopsis subkiliani, Pseudocyclammina vasconica, Orbitolinopsis elongata, Urgonina alpillensis, Melathrokerion praesigali i dr. Od algi su zastupljene Halimeda (Boueina) pygmea, Halimeda (Arabicodium) aegagrapiloides, Permocalculus i dr.

GORNJI DEO URGONSKE FACIJE (K14)

Gornji deo urgonske facije je od peskovitih krečnjaka, raznobojnih (sivih, crvenih i žutih) peščara i glinaca sa proslojcima krečnjaka. Sačuvan je u sinklinali koja se proteže od južnih padina Leskovika do Niša. Ovim sedimentima završava se ciklus sedimentacije započet u srednjoj juri; preko njih leže sedimenti miocena. Aptski sedimenti sadrže aptske korale Peplosmilia fromenteli, Pleurosmilia koby, branhiopode — Sellithyris sella,?Terebratula praelonga,? Terebratula moutoniana, gastropode — Nerinea euphyes, N. gaultina, Ceritinm sp., lamelibranhijate i dr. Mikrofosilnu asocijaciju (i pored mnogo sa baremom zajedničkih elemenata) čine i alge: Halimeda (Boueina) hochsteteri i Marinella lugeoni i foraminiferi Sabaudia minuta, Pseudocyclammina hedbergi, Choffatella decipiens. Merena debljina otkrivenog dela apta je oko 150 metara (Kurilovo, selo Kamenica).

29

PALEOGEN

GRANIT PORFIRI (γπ)

Javljaju se u vidu mnogobrojnih žica koje probijaju gnajsne stene Velikog i Malog Jastrepca. Žice su široke 5—10 metara, dugačke do više stotina metara. Sadrže fenokristale plagioklasa i kalijskog feldspata; osnovna masa sastoji se od kvarca, kalijskog feldspata, plagioklasa, biotita i muskovita. Najveći deo ovih stena može se vezati za paleogeni granodioritski pluton Velikog Jastrepca.

NEOGEN

Neogeni sedimenti imaju znatno rasprostranjenje i zauzimaju više od polovine lista. Oni ispunjavaju delove kruševačkog i topličkog basena, aleksinačkog Pomoravlja i niškog i sokobanjskog basena. U facijalnom pogledu pripadaju jezerskim i kopnenim tvorevinama. Na osnovu superpozicije, faune i flore izdvojeni su donji, srednji i gornji miocen, dok jedan deo sedimenata uvršćenih u gornji miocen, u okolini Niša, može odgovarati i donjem pliocenu.

DONJI MIOCEN (M1)

Najstariji miocenski sedimenti (tzv. „aleksinačka serija") zauzimaju centralni i jugoistočni deo lista, između Mozgova na severu i Huma na jugu. Danas su sačuvani u dva pojasa pravca pružanja SSZ—JJI međusobno odvojenih kristalastim škriljcima. Starost sedimenata različito je tretirana ali je na osnovu spora: Nanoparvus amplitudo, emmaensis, tranquilis, pseudomaximus, discordatus (N. Pantić, 1964) sužena na mogući interval od kraja oligocena do starijih odeljaka srednjeg miocena. Danas se smatra da sedimenti „aleksinačke serije" odgovaraju donjem miocenu.

Sedimenti donjeg miocena leže transgresivno preko kristalastih škriljaca. Počinju bazalnim sedimentima intenzivno crvene boje („crvena serija”) — konglomeratima i krupnozrnim, srednjozrnim i sitnozrnim subarkozama, koji se smenjuju sa alevritskim peskovima, alevritskim glinama i peskovitim laporcima. Debljina ovih sedimenata je od 50 do 300 metara. Dalje u stubu dolaze peščari, slatkovodni krečnjaci, alevroliti i bituminozni škriljci debeli do 350 metara (u pojedinim delovima erozijom redukovani na 100 metara), ugljeni sloj debeo 2—6 metara, povlatna serija bituminoznih škriljaca (40—10 m) i laporci i glinci (do 150 m). Ukupna debljina sedimenata donjeg miocena u potpuno razvijenom profilu u okolini Aleksinca procenjuje se na 900—1000 metara.

SREDNJI MIOCEN (M2)

Sedimenti srednjeg miocena leže transgresivno preko kristalastih škriljaca, paleozojskih i mezozojskih tvorevina. Sa donjim miocenom nisu u neposrednom kontaktu. Nalaze se između Bukovika i Poslonske planine, po obodu Jastrepca, južnom i jugozapadnom delu Kurilova, i između Kopajkošare i Soko Banje gde se nalaze u rovu koji predstavlja vezu između svrljiškog i sokobanjskog basena. Starost im je dokumentovana mikrofaunom (ostrakoda, haraceje) i paleoflorom, odnosno položajem u odnosu na mlađe, gornjomiocenske fosilonosne sedimente. Od ostrakoda karakterističan je srednjomiocenski rod Mediocypris (Kopajkošara, Azbresnica), dok fosilnu fitocenozu čine: Myrica (Comptonia) acutiloba, Juglans acuminata, Quercus gigantum,? Podogonim knorri, Cinamomum schencheri, C. lanceolatum i dr. (Azbresnica). Ova fitocenoza predstavlja najverovatnije slatkovodne

30

ekvivalente tortona (eventualno i gornjeg helveta).

Srednji miocen je litološki veoma raznovrstan, zavisno od basena u kome je vršena sedimentacija. Sastav sedimenata zavisan je od sastava neposredne podloge. U Pomoravlju (između Bukovika i Poslonske planine) donji deo srednjeg miocena je od grubih, nestratifikovanih ili slabo stratifikovanih aglomerata (sastavljenih uglavnom od kristalastih škriljaca), manje od crvenih i sivih srednjozrnih subarkoza, sitnozrnih peščara i peskovitih glinaca. Debljina ovog dela miocena je promenljiva, od 150 m (Džigolj) do 400 m (između Poslona i Ražnja, Praskovča i Deligrada).

Gruboklastične tvorevine prelaze naviše u peščare i alevrolite koji se smenjuju sa peskovitim laporcima i glincima. Pritom krupnozrni sedimenti sadrže više fragmenata stena (sericitskih i hloritskih škriljaca, kvarcita, krečnjaka, granita), dok sitnozrni varijeteti imaju više minerala (kvarca, feldspata). Debljina ovog dela srednjeg miocena je oko 300 metara.

Srednjem miocenu u okolini Niša odgovaraju konglomerati, laporci, kredasti dolomiti i glinci koji leže transgresivno preko mezozojskih sedimenata između Kamenice i Huma. Istom delu miocena odgovaraju sedimenti sačuvani u rovu između Ozrena i Device, od Kopajkošare do Soko Banje. Srednji miocen je transgresivan preko jurskih i donjokrednih krečnjaka i pripadaju mu konglomerati, slatkovodni krečnjaci i raznobojne (crvene, zelene i sive) gline.

NEFELINSKI BAZANITI (τβnM2)

Nalaze se u vidu izliva debelih do 20 metara u sedimentima srednjeg miocena između Ozrena i Device (Novo selo, Jezero). Stene su relativno raspadnute, sivocrne do crne boje. Sadrže fenokristale forsterita (12% F2SiO4 ) alterisanog u bovlingit, augita (2V = +62°; c : Ng = 44°) i rombičnog piroksena alterisanog u bovlingit i bastit. Osnovna masa je od mikrolita plagioklasa, nefelina, gore pomenutih sastojaka i stakla. Struktura je hipokristalasto porfirska.

PIROKLASTITI NEFELINSKIH BAZANITA (ζβnM.2)

Izlivanje bazanita praćeno je piroklastititima — vulkanskim brečama i tufovima. Tufovi su sastavljeni od odlomaka plagioklasa i monokliničnog piroksena. Šupljine u njima ispunjene su kvarcom, karbonatom i epidotom. Cement je tufozan, sa dosta stakla. Debljina piroklastita je od nekoliko do više desetina metara.

GORNJI MIOCEN (M3)

U odnosu na donji i srednji miocen, gornji miocen ima znatno veće rasprostranjenje. Sedimenti gornjeg miocena leže transgresivno preko svih starijih formacija — kristalastih škriljaca, paleozojskih i mezozojskih tvorevina, donjeg i srednjeg miocena, ispunjavajući istočni deo kruševačkog basena, aleksinačko Pomoravlje i jugozapadni deo sokobanjskog basena. Gornji miocen je predstavljen jezerskim sedimentima, ekvivalentima sarmata i panona.

Jezerski gornji miocen u sokobanjskom basenu je od konglomerata, peščara, laporaca sa proslojcima krečnjaka, i glina. Na više mesta nalaze se i pojave dacitskih tufova i bentonitskih glina. Na osnovu ostrakoda mogu se razlikovati ekv. sarmata sa Potamocypris gracilis i ekv. panona sa Potamocypris pannonicus, Ilyocypris pannonica, Darwinula dadayi i dr., zajedno sa Congeria ornitopsis, Orygoceras corniculum, Prosostenia serbica, Hydrobia, Limnaea pauperata (okolina Resnika). Debljina sedimenata gornjeg miocena u sokobanjskom basenu je oko 270 metara.

U istočnom delu kruševačkog basena i aleksinačkom Pomoravlju naslage gornjeg miocena

31

imaju promenljiv sastav. U nižem delu preovlađuju gruboklastični sedimenti, naročito na severnom obodu Jastrepca, dok u višem delu preovlađuju peskoviti sedimenti sa proslojcima konglomerata i šljunkova. Severozapadno i jugoistočno od Aleksinca u gornjem miocenu se osim peskovitih sedimenata nalaze i paketi znatne debljine alevrolita i glina. I ovde, kao u zapadnom delu sokobanjskog basena, mogu se razlikovati ekvivalenti sarmata i panona. U neposrednoj okolini Ražnja, kod Mađera, u ekvivalentima panona nalaze se Kosovia matejići, Melanopsis decolata, Neritodonta brusinai, N. barakovići, Prosostenia serbica, Congeria ornitopsis itd. Debljina gornjeg miocena je promenljiva — od 150 do preko 700 metara.

U delu niškog basena gornjeg miocena odgovaraju peskovi (sa proslojcima pečšara i konglomerata) i gline. Jedan deo sedimenata severno od Niša može odgovarati i donjem pliocenu ali za to nema pouzdane paleontološke dokumentacije.

32

33

GORNJI PLIOCEN, KVARTAR (Pl, Q)

Najmlađi delovi moravske kotline izgrađeni su od šljunkova i peskova koji se javljaju ili kao delovi poligenetske rečnojezerske akumulativne ravni ili u vidu visokih terasa 200—210 i 150—160 metara iznad Južne Morave i Nišave.

Simenti se nalaze u vidu malih izolovanih krpa na Viniku, oko Tešice, Loćike, Bujmira i drugih mesta. Najčešće leže diskordantno preko miocenske padine što ukazuje na emerziju kopna za vreme jednog dela pliocena. Sa druge strane, u njih su usečene rečne terase nesumnjivo pleistocenske starosti te je najverovatnije da su naslage taložene u gornjem pliocenu i najdonjem kvartaru ili intervalu koji odgovara eopleistocenu u širem smislu. Ovom shvatanju ide u prilog polenov spektar sa južnih padina Vinika u kome se osim Pityosporites labdavus (Pinus silvestris), Pityosporites alatus (Picea), Tricolpopollenites retiformis (Salix) i dr., koji preovlađuju u kvartaru, nalaze Inaperturopollenites dubius (taxodiaceae), Inaperturopollenites hiatus (Taxodium) i druge forme koje karakterišu topliju klimu na kraju gornjeg pliocena. Iz izloženog logično proizilazi da se pomenute naslage mogu najbolje korelisati sa vilafranškim slojevima severne Italije, Leventiskim slojevima u širem smislu, Rumanijenom u Rumuniji, pliopleistocenskim slojevima južne Bugarske i sl.

Na profilima Graca, Vinika, Loćike i drugih mesta zapaža se višestruko smenjivanje litoloških članova u seriji koja je debela 40—100 metara. Pri tome, psefiti se javljaju u vidu banaka u kojima preovlađuju dobro zaobljeni, srednje i krupnozrni valuci krečnjaka osim kojih se zapažaju zeleni škriljci, liditi, daciti, andeziti i druge stene poreklom iz Karpato-Balkanskog sedimentacionog područja. Sa druge strane, peskovi koji se javljaju u vidu proslojaka ili sočiva, izgrađeni su od srednjozrnih varijeteta sa velikim procentom psamitske komponente (83,87— —94,5%), nešto alevritskih sastojaka (5,5—11,5%) i slabim sadržajem glinovitih čestica (do 1,5%). Među mineralima teške frakcije najzastupljeniji su epidoti i metalični minerali dok je za laku frakciju karakterističan visoki sadržaj alterisanih zrna, kvarca i nešto feldspata.

Sedimenti se karakterišu ritmičkom sedimentacijom. Šljunkovito peskovite naslage izgrađivale su složene interkotlinske aluvijalne ravnice u okviru kojih je došlo do mešanja genetskih karakteristika i taloženja rečno-jezerskih tvorevina.

KVARTAR

Aluvijalni sedimenti (al, alt, t1 — t4)

Na sintetizovanim poprečnim profilima dolina Južne Morave, Nišave i drugih jačih tokova; moguće je konstatovati četiri suprainundacione i dve vodoplavne terase (tabela 8).

Starost aluvijalnih naslaga određena je na osnovu nalazaka Elephas primigenius, Equus caballus i drugih kičmenjaka u ekvivalentima niskih terasa i ostrakodske asocijacije: Cyclocypris triebeli, Candona neglecta, Ilyocypris gibba i dr., koja je konstatovana u terasi 50—60 metara na desnoj obali Toponičke reke.

34

tab. 8

naziv terase i oznakana geološkoj karti

rel. visinau metrima

debljinasedimenata

verovatnastarost

srednje t4 90—110 m. 10—20 m. Gincterase t3 50—60 m. 5—12 m. Mindelniske t2 25—35 m. 10—15 m. Risterase t1 10—15 m. 10—15 m. Virmvodoplavne alt 3—5 m. do 5 m. Holocenterase al — 3—6 m. Holocen

Kod većine akumulacionih ciklusa zapažen je zakoniti odnos položaja šljunkovito-peskovitih i alevritičnih čestica. Naime, stariji delovi profila izgrađeni su od psamitsko-psefitskih naslaga „facije rečnog korita" preko kojih leže supeskovi i sugline „povođanskih facija”. Osim pomenutih, kod vodoplavnih terasa, zapažaju se i organogeno-barski sedimenti ekvivalenti „facije starača" odnosno tvorevine koje se talože u napuštenim rečnim meandrima.

O alevritičnim sedimentima koji leže preko niskih terasa postoji shvatanje (J. Marković-Marjanović, 1951 i dr.) da su postali eolskom akumulacijom u periglacijalnim oblastima za vreme risa i virma. Međutim, na većem broju profila u okviru njih su konstatovani ostrakodi koji nesumnjivo ukazuju na vodeno poreklo naslaga. Usled transformacionih procesa koji su se odigravali na temenima terasa supeskovi i sugline zadobili su lesoidni habitus ali sa kopnenim lesom nemaju genetsku vezu.

U pogledu mineralnog sastava kod svih rečnih sedimenata jasno se zapaža diferencijacija dva sedimentaciona područja: 1. Karpato-Balkanskog; za deo doline Nišave do ušća u J. Moravu, koje se karakteriše preovlađivanjem metaličnih minerala, epidota i granata i 2. mešovitog — Rodopsko-Karpato-Balkanskog, u dolini Južne Morave, u kome dominiraju granati dok su količine epidota i metaličnih minerala znatno manje.

Proluvijalni talozi (pr)

Proluvijalni sedimenti izgrađuju ili sistem plavinskih konusa, kao što je slučaj na levoj obali Morave između Tešice i Adrovca, ili pojedinačne plavine koje formiraju Belobreška reka, Drenovačka reka i druge bujice na desnoj obali Južne Morave.

Konusi su izgrađeni od šljunkova, supeskova i suglina. Bitna razlika u odnosu na aluvijalne sedimente manifestuje se nepravilnim rasporedom pomenutih litoloških članova, nezaobljenošću sastojaka te haotičnom i ukrštenom stratifikacijom. Osim toga, u korenu svakog konusa obično preovlađuju šljunkovi dok se na periferiji nalaze razni alevritični sedimenti. Poslednja pojava stoji u vezi sa slabljenjem prenosne snage vodotoka koji izgrađuju konus.

Mešovite urvinsko-proluvijalne breče (u) izdvojene su duž severnog podnožja Device. Izgrađene su od blokova i komada mezozojskih krečnjaka koji leže preko miocenskih sedimenata.

Deluvijalni sedimenti (d)

Deluvijalne naslage konstatovane su južno od Vinika, na levoj obali Turije, desnoj obali Moravice kod Subotinca i ispod Belog brega kod Draževca.

Kod svake lokalnosti uočavaju se razlike u sastavu koje stoje u uzročnoj vezi sa zonom

35

spiranja. Osim toga na njihov sastav utiče i način pretaložavanja. Tako su padine Vinika izgrađene od koluvijalnih šljunkovito-peskovitih tvorevina; na levoj obali Turije od supeskova; na desnoj obali Moravice od suglina i supeskova, a ispod Belog Brega od lesoidnih suglina najverovatnije deluvijalno-proluvijalne geneze.

Izvorski sedimenti (i)

Pojave bigra vezane su za kraška vrela i izvore. Veće naslage bigra izdvojene su kod sanatorijuma na Ozrenu, kod sela Kopajkošare i u Svetostevanskoj reci kod sela Lipovca.

Sipari (s)

Nalaze se ispod strmih odseka i u podnožjima eskarpmana na Leskoviku, Ozrenu i Devici. Sastoje se od blokova i komada mezozojskih krečnjaka.

36

TEKTONIKA

List Aleksinac pripada dvema geotektonskim jedinicama — Karpato-Balkanidima i Srpsko-makedonskoj masi. Karpato-Balkanidima pripadaju rtanjsko-kučajska, gornjačko-suvoplaninska i golubačko-penkovska (lužnička) tektonska jedinica. U Srpsko-makedonskoj masi izdvojeno je više blokova (horstova) međusobno razdvojenih tektonskim potolinama ispunjenim neogenim sedimentima.

KARPATO-BALKANIDI (A)

RTANJSKO-KUČAJSKA JEDINICA (A1)

Horst Device (1) formiran je između ozrenskog raseda na zapadu, sokobanjskog raseda na severu i rtanjskog raseda na istoku. Na listu Aleksinac nalazi se severozapadni deo horsta čiji se znatan deo nalazi istočno, na listu Knjaževac. U severnom delu horsta izražena je jugoistočno vergentna brahiantiklinala sa jezgrom od devonskih peščara i argilošista i krilima od jurskih i donjokrednih sedimenata. Statistička osa brahiantiklinale nagnuta je ka jugozapadu (226/16). Antiklinala je presečena poprečnim rasedom pravca istok—zapad, duž koga je spušten severni blok. Ka jugu se antiklinalni oblik gubi, prelazeći u blagozatalasanu ploču od sedimenata urgonske facije. Dimenzije horsta su 15 km po dužoj i 8 km po kraćoj osi.

Sokobanjski rased (2) je transverzalni gravitacioni rased miocenske starosti duž koga je relativno spušten severni blok, severno od osne kulminacije horst-antiklinale Device. Duž raseda, čiji skok iznosi više stotina metara, dovedeni su u isti nivo devonski peščari i argilosšiti i urgonski krečnjaci donje krede na Devici, trijaski i titonski sedimenti na Leskoviku i Ozrenu itd. Jedan je od raseda koji su uslovili stvaranje sokobanjske tektonske potoline. Na listu Aleksinac vidljiv je na dužini od preko 17 km.

37

Sl. 3. Pregledna tektonska karta lista Aleksinac. Generalized tectonic map of the Aleksinac sheet. Обзорная тектоническая карта листа Алексинац.

A. Karpato—Balkanidi. — B. Srpsko-makedonska masa. — A1.Rtanjsko-kučajska jedinica: 1. Horst Device. — 2. Sokobanjski rased. — 3. Ozrenski (Sićevski) rased. — A2. Gornjačko-suvoplaninska jedinica: 4. Antiklinala Kurilovo. — 5. Sinklinala Brenice. — 6. Antiklinala Cerja. 7. Sinklinala Golog Vrha. — 8. Kurilovski rasedi. — 9. Poružnička antiklinala. — 10. Prekonoška sinklinala. 11. Ozrenska antiklinala. — 12. Jezerska sinklinala. — 13. Prekonoški rased. — 14. Rased Golemog kamena. 15. Rased Leskovika. — 16. Poružnički rased. — 17. Rožanjsko-bovanski rased. — A3. Golubačko-penkovska (Lužnička) jedinica. — B. Srpsko-makedonska masa: 18. Blok Sedog vrha. — 18a. Blok Popove glave. — 19. Blok Poslonskih planina i Đuniskog visa. — 20. Blok Malog Jastrepca. — 21. Blok Velikog Jastrepca. — 22. Vukanjski rased. — 23. Sokobanjski basen. — 24. Kruševački basen. — 25. Toplički basen. — 26. Niški basen. — 27. Moravski basen.

A. Carpatho—Balkanides. — B. Serbian -Macedonian massif. — A1. Rtanj-Kučaj unit: 1. Devica horst. — 2. Sokobanja fault. — 3. Ozren (Sićevo) fault. — A2. Gornjak-Suva planina unit: 4. Kurilovo anticline. — 5. Brenica syncline. — 6. Cerje anticilne. — 7. Goli Vrh syncline. 8. Kurilovo faults. — 9. Poružnica anticline. — 10. Prekonoge syncline. — 11. Ozren anticline. — 12. Jezero syncline. — 13. Prekonoge fault. — 14. Golemi kamen fault. — 15. Leskovik fault. — 16. Poružnica fault. 17. Rožanj-Bovan fault. — A3. Golubac-Penkovo (Lužnica) unit. — B. Serbian-Macedonian massif: Sedi Vrh block. — 18a. Popova glava block. — 19. Block of Poslonska planina and Djunis. — 20. Mali Jastrebac block. — 21. Veliki Jastrebac block. — 22. Vukanja fault. — 23. Bassin of Sokobanja. — 24. Bassin of Kruševac. — 25. Bassin of Toplica. — 26. Bassin of Niš. — 27. Bassin of Morava.

А. Карпато-Балканиды. — Б. Сербско-македонский массив. — А1 Единица Ртань—Кучай: 1. 38

Горст Девицы. 2. Сокобаньский разлом. — 3. Озренский (Сичевачкий) разлом. — А2. Единица Горняк—Сува планина. — 4. Куриловская антиклиналь. — 5. Брезничкая синклиналь. — 6. Антиклиналь Церье. — 7. Синклиналь Голого Верха. — 8. Куриловский разлом. — 9. Поружничкая антиклиналь. — 10. Синклиналь Преконогы. — 11. Антиклиналь Озрен.—12. Синклиналь Озера. — 13. Разлом Преконогы. — 14. Разлом Големого камена. — 15. Разлом Лес-ковика. — 16. Поружничкий разлом. — 17. Рожаньско-бованьский разлом. — А3 Единица Голубац— —Пенково (Лужница). — Б. Сербско-Македонский массив: 18. Блок Седи Верх. — 18а. Блок Поповы голови. — 19. Блок Послонскы штанины и Джунискего виса. — 20. Блок Малого Ястрепца. — 21. Блок Великого Ястрепца. — 22. Вуканьский разлом. — 23. Сокобаньский разлом. — 24. Бассейн Крушевца.— 25. Топличкий бассейн. — 26. Бассейн Ниша. — 27. Бассейн Моравы.

Ozrenski (Sićevski) rased (3). Ovaj rased miocenske starosti odvaja terene rtanjsko-kučajske jedinice (Devica) od gornjačko-suvoplaninske jedinice (Ozren, Kurilovo). To je longitudinalni, u ovom delu terena gravitacioni, intermitentni rased koji je uslovio stvaranje rova između Ozrena i Device i vezu između sokobanjskog i svrljiškog miocenskog jezera, a zatim tektonski kontakt sedimenata srednjeg miocena i urgonskih krečnjaka donje krede Device. Rased je uslovio i izbijanje nefelinskih bazanita između Ozrena i Device. Na listu Aleksinac vidljiv je na dužini od 25 km.

GORNJAČKO-SUVOPLANINSKA JEDINICA (A2)

Ovoj strukturnoj jedinici na listu Aleksinac pripadaju Leskovik, Ozren i Kurilovo koji čine delove jedinstvene tektonske jedinice, ograničene dvema regionalnim longitudinalnim dislokacijama. Istočnu granicu prema rtanjsko-kučajskoj jedinici čini ozrenski (sićevski) rased; zapadnu granicu prema golubačko-penkovskoj (lužničkoj) jedinici čini poružnički rased. Osa gornjačko-suvoplaninske jedinice ima pravac SSZ—JJI i undulira, stvarajući osne depresije i osne kulminacije. U predelima osnih kulminacija otkriveni su paleozojski i mezozojski sedimenti, u osnim depresijama usled poprečnog razlamanja i spuštanja pojedinih blokova došlo je do formiranja tektonskih potolina ispunjenih neogenim sedimentima.

U okviru gronjačko-suvoplaninske jedinice izdvojene su dve složene bore: Kurilova i Ozrena.

Složena bora Kurilova

Sastavljena je od nekoliko manjih nabornih oblika pravca pružanja SSZ—JJI među kojima su, od istoka prema zapadu izdvojeni: antiklinala Kurilova, sinklinala Brenice, antiklinala Cerja i sinklinala Golog vrha.

Antiklinala Kurilova (4) predstavlja normalan kos zapadnovergentni nabor sa jezgrom od paleozojskih i krilima od mezozojskih sedimenata. Teme i istočno krilo antiklinale razlomljeni su sistemom raseda duž kojih su permski crveni peščari reversno kretani preko jurskih sedimenata. Osa antiklinale na ovom listu je subhorizontalna (118/1) mada u celini tone ka jugoistoku stvarajući osnu depresiju ispunjenu neogenim sedimentima. Severni deo antiklinale razlomljen je sistemom poprečnih kaskadnih raseda koji su uslovili da cela struktura tone pod neogene sedimente aleksinačkog Pomoravlja. Dimenzije antiklinale na listu Aleksinac su 12 km po dužoj i 5 km po kraćoj osi.

Sinklinala Brenice (5) izgrađena je od mezozojskih sedimenata. Predstavlja prevrnut istočnovergentni nabor. Dno sinklinale je od najmlađih, aptskih sedimenata. Osa sinklinale tone ka jugoistoku. Dužina joj je 10 km (između Brenice i Kravlja), širina oko 2 km.

Antiklinala Cerja (6) stisnuta prevrnuta istočnovergentna antiklinala sa temenom od gornjojurskih i krilima od donjokrednih sedimenata. Dužina antiklinale je 5 km, širina oko 1,5 km.

39

Sinklinala Golog vrha (7) je prevrnuta istočnovergentna sinklinala izgrađena od sedimenata donje krede, dugačka oko 7,5 km, široka oko 2 km. U dnu sinklinale sačuvani su najmlađi, aptski sedimenti. Osa sinklinale tone ka jugoistoku (153/12).

Kurilovski rasedi (8) predstavljaju sistem poprečnih kaskadnih raseda duž kojih su spušteni severni blokovi severno od osne kulminacije bore Kurilovo. Najnižu stepenicu u ovom sistemu raseda predstavlja toponički rased V. Petkovića (1935, str. 175). Svi rasedi imaju pravac istok— zapad i doveli su u isti nivo jurske i donjokredne sedimente ili različite članove jure. Duž većih poprečnih raseda sačuvani su miocenski sedimenti.

Složena bora Ozrena

Predstavlja produžetak bore Kurilova u pravcu SSZ. Sastavljena je od više manjih nabornih oblika mestimično znatno deformisanih poprečnim i dijagonalnim rasedima. U severnom delu bora je presečena poprečnim sokobanjskim rasedom duž koga je severni blok relativno spuštan i tone pod neogene sedimente sokobanjske kotline. Na jugu bora je presečena sistemom poprečnih gravitacionih raseda koji su uslovili da se sve strukture gube ispod neogena aleksinačkog Pomoravlja. U složenoj bori Ozrena su od zapada prema istoku izdvojeni: poružnička antiklinala, prekonoška sinklinala, ozrenska antiklinala i jezerska sinklinala. Neke od ovih nabornih oblika preseca dijagonalni rased Golemog kamena.

Poružnička antiklinala (9) izgrađena je od kristalastih škriljaca koji čine jezgro i karbonskih, permskih i trijaskih sedimenata koji čine krila antiklinale. Preko zapadnog krila antiklinale reversno su prema istkou kretani devonski sedimenti lužničke tektonske jedinice. Iako je hipsometriski najniža (nalazi se u podnožju Leskovika) antiklinala predstavlja relativno izdignuti blok koji je velikim delom erozijom raznet. Statistička osa antiklinale ima elemente pada 158/10. Dimenzije antiklinale su 11 km po dužoj i 1,5—1,7 km po kraćoj osi.

Prekonoška sinklinala (10) je istočnovergentna prevrnuta sinklinala. Mestimično, prevrnuta sinklinala u severnom delu prelazi u kos a kod sela Resnika u uspravan nabor. Sinklinala je izgrađena od jurskih i donjokrednih sedimenata. Iako je hipsometriski viša, sinklinala predstavlja relativno spušten blok. U geografskom smislu pripada joj planina Leskovik čiji najviši vrh predstavlja dno sinklinale. Zapadnu granicu sinklinale prema poružničkoj antiklinali čini rased Leskovika (15). Brojnim poprečnim i dijagonalnim rasedima sinklinala je znatno deformisana i izdeljena u sistem blokova. Osa sinklinale ima pravac SSZ—JJI i tone u pravcu JJI— 170/25 i 158/16. U severnom delu dno sinklinale je od titonskih, u južnom delu od neokomskih, haremskih i aptskih sedimenata. Dužina sinklinale je preko 15 km a širina od 1—2,5 km.

Ozrenska antiklinala (11) je deformisana, delimično prevrnuta istočnovergentna antiklinala izgrađena od permskih ili trijaskih sedimenata u jezgru i trijaskih ili jurskih sedimenata na krilima. Teme antiklinale je raskinuto reversnim rasedom (13), dok je antiklinala, osim toga, presečena dijagonalnim rasedom Golemog kamena (14).

Jezerska sinklinala (12), kao najistočniji oblik u ovom sistemu nabora, predstavlja uspravan nabor izgrađen od jurskih i donjokrednih sedimenata. U severnom delu, kod sanatorijuma na Ozrenu, sinklinala je presečena poprečnim sokobanjskim rasedom duž koga je relativno spušten severni blok. Odatle u pravcu jugoistoka osa sinklinale tone ka jugoistoku (145/5) tako da se u njenom dnu ređaju sve mlađi sedimenti — donjeg malma, gornjeg malma, neokoma i urgona. Južno od sela Jezera sinklinala je deformisana rasedima i prepokrivena miocenskim sedimentima.

Prekonoški rased (13). Ovim imenom nazvan je rased koji se nalazi zapadno od sela Jezera i preseca istočno krilo prekonoške sinklinale i ozrensku antiklinalu. To je desni transkurentni rased čiji je jugozapadni (povlatni) blok relativno kretan prema SSI a severoistočni (podinski) blok kretan ka JJZ. Duž raseda, na povlatnom bloku nalazi se sisetm sekundarnih

40

prevrnutih nabora sa vergencom prema severu ili severoistoku.

Rased Golemog kamena (14) je dijagonalni gravitacioni rased pravca ZSZ—IJI koji preseca prekonošku sinklinalu, ozrensku antiklinalu i jezersku sinklinalu. Duž raseda relativno je spušten severoistočni blok dovodeći u isti nivo različite stratigrafske članove paleozoika i mezozoika (perm-gornja jura, perm-donja kreda, gornja jura—donja kreda itd.). Veličina skoka na ovom rasedu je više stotina metara.

Rased Leskovika (15) je gravitacioni rased pravca SSZ—JJI koji se pruža duž zapadnog podnožja Leskovika između Resnika i Lipovca, na dužini od preko 10 km. U pravcu severa i juga tone pod neogene sedimente. Duž ovog raseda dovedeni su u iusti nivo jurski sedimenti severoistočnog bloka sa karbonskim, permskim i trijaskim sedimentima jugozapadnog bloka. Relativno spušten SI blok (Leskovik) hipsografski je znatno viši od relativno izdignutog bloka (podnožje Leskovika) koji je velikim delom erozijom raznet.

Poružnički rased (16) je reversni istočnovergentni rased duž koga su devonski sedimenti lužničke jedinice (povlatni blok) reversno kretani preko kristalastih škriljaca, perma, trijasa i jure gornjačko-suvoplaninske jedinice (podinski blok). Pad rasedne površine je ka zapadu pod uglom od 45°.

Rožanjsko-bovanski rased (17) odvaja terene Srpsko-makedonske mase od Karpato-Balkanida. Predstavlja longitudinalni reversni istočnovergentni rased duž koga su na listu Aleksinac kristalasti škriljci (kao povlatno krilo) kretani prema istoku preko sedimenata donjeg miocena (kao podinskog krila). Starost raseda je post-donjomiocenska. Neposredno je praćen na dužini od preko 20 km.

GOLUBAČKO-PENKOVSKA (LUŽNIČKA) JEDINICA (A3)

Ova tektonska jedinica na listu Aleksinac ograničena je dvema istočnovergentnim dislokacijama: sa istočne strane poružničkom, a sa zapdane strane rožanjsko-bovanskom. Izgrađena je od kristalastih škriljaca rifej-kambrijuma, staropaleozojskih i neogenih sedimenata.

U kristalastim škriljcima ove jedinice statističkim putem nije rekonstruisan nikakav određeni strukturni oblik. Silurski i devonski sedimenti predstavljaju deo jednog većeg nabora sa sekundarnim ubiranjem čija su posledica normalni i prevrnuti padovi. Statistička osa sekundarnih nabora tone u pravcu JJI (157/7). Sedimenti donjeg miocena najverovatnije čine prevrnutu istočnovergentnu sinklinalu (bovanska sinklinala) čije se jugozapadno, inversno krilo nalazi najvećim delom ispod kristalastih škriljaca bloka Sedog vrha. Na ovo ukazuje fragmentarna pojava bazalnih sedimenata donjeg miocena („crvena serija”) ispod škriljaca duž rožanjsko-bovanske dislokacije (Prugovac, Sedi vrh, Bovan).

SRPSKO-MAKEDONSKA MASA (B)

Ovoj geotektonskoj jedinici na listu Aleksinac pripadaju kristalasti škriljci zapadno od rožanjsko-bovanske dislokacije koja se uzima kao granica između Srpsko-makedonske mase i Karpato-Balkanida. Kristalasti škriljci nalaze se u vidu nekoliko odvojenih blokova (horstova), međusobno razdvojenih tektonskim potolinama ispunjenim neogenim sedimentima. Osnovne s-površine u škriljcima predstavlja folijacija koja je uglavnom paralelna sa slojevitošću odnosno litažom.

Blok Sedog vrha (18) nalazi se istočno i severoistočno od Aleksinca. Izgrađen je od kristalastih škriljaca niskog stepena metamorfizma koji se pružaju pravcem SSZ—JJI. U pravcu SSZ i JJI škriljci tonu pod neogene sedimente aleksinačkog Pomoravlja. Blok Sedog vrha je kao povlatni blok reversno kretan duž rožanjsko-bovanske dislokacije preko

41

sedimenata donjeg miocena bovanske sinklinale. Unutar bloka škriljci su ubrani u nabore m do Dm dimenzija, čija statistička osa ima elemente pada 151/3 i paralelna je sa osama u mezozojskim sedimentima gornjačko-suvoplaninske jedinice.

Blok Popove glave (18a) nalazi se severozapadno od Niša. Izgrađen je od istih tvorevina kao prethodni, sa istim odnosom prema sedimentima donjeg miocena. Unutar bloka, metamorfisani konglomerati i škriljci sa paketima krečnjaka generalno padaju prema severoistoku kao deo krila većeg nabora.

Blok Poslonske planine i Đuniskog visa (19) nalazi se na severozapadnom delu lista. Izgrađen je od stena gnajsnog kompleksa i migmatita, sa monoklinalnim padom I—SI, I i I—JI. Statistička proučavanja ukazuju na istočni obod jedne brahiantiklinale, koja se većim delom nalazi zapadnije, van granica lista (doma Mojsinjskih planina na listu Kruševac 1 : 100.000).

Jastrebac predstavlja relativno izdignuti deo između spuštenih blokova topličke i kruševačke potoline ispunjene neogenim sedimentima. Na listu Aleksinac nalazi se Mali Jastrebac i deo V. Jastrepca koji su međusobno odvojeni vukanjskim rasedom (22).

Blok Malog Jastrepca (20) je sa SZ, SI i JI strane ograničen mladim gravitacionim rasedima, a sa zapadne strane reversnim rasedom duž koga je ceo blok relativno kretan naviše u pravcu ZJZ preko bloka V. Jastrepca. Monoklinalni pad ka jugoistoku i slabo naglašene statističke ose nagnute ka JJI (165/13) i JJZ (194/16) pokazuju zatvaranje brahiantiklinale čije je zapadno krilo odsečeno.

Blok Velikog Jastrepca (21) se jednim delom nalazi na listu Aleksinac; veći njegov deo nalazi se zapadnije na listu Kruševac. Izgrađen je od kristalastih škriljaca visokog i niskog stepena metamorfizma.

Kristalasti škriljci niskog stepena metamorfizma ubrani su u linearne, prevrnute, zapadnovergentne nabore čije statističke ose imaju pad na SSZ (354/7). Kristalasti škriljci visokog stepena metamorfizma imaju pad na ZJZ. Padovi folijacije ka ISI u ovim škriljcima mogu se shvatiti kao mlađa, alpijska prerada. S druge strane, padovi folijacije u kritsalastim škriljcima niskog stepena metamorfizma mogu se shvatiti kao uticaj starije podloge ubrane u brahiformne strukturne oblike.

Vukanjski rased (22) odvaja kristalasti blok Velikog Jastrepca od bloka Malog Jastrepca. Predstavlja zapadnovergentni rased miocenske starosti, duž koga su okcasti gnajsevi Malog Jastrepca (SI, povlatni blok) reversno kretani prema zapadu preko plagioklasnih gnajseva Velikog Jastrepca (JZ, podinski blok). Duž raseda zapažaju se produkti ovih alpijskih kretanja — milonitizacija i kataklaza u širini od nekoliko stotina metara do preko 2 km.

TEKTONIKA NEOGENIH BASENA

Formiranje tektonskih potolina u kojima su akumulirane neogene slatkovodne naslage vezano je za komadanje već izdignutog Karpato-Balkanskog venca i Srpsko-makedonske mase. Ove potoline nastale su duž dva sistema raseda; longitudinalnih, pružanja SSZ—JJI, i transverzalnih, pružanja istok—zapad ili ISI—ZJZ. U neogenu se razlikuju dva strukturna podsprata: ubrani sedimenti donjeg miocena i uglavnom neporemećeni sedimenti srednjeg i gornjeg miocena (eventualno i donjeg pliocena).

Sedimenti donjeg miocena taloženi su u perifernoj kotlini formiranoj po obodu Karpatsko-Balkanskog venca. Oni su ubrani u linearne, mestimično prevrnute i istočnovergentne nabore pružanja SSZ—JJI (Vakup-Subotinac, Prugovac—Bovan). Mlađi miocenski sedimenti ispunjavaju jugozapadni deo sokobanjske kotline (23), istočni deo kruševačke (24), severoistočni deo topličke (25), severni deo niške (26) i moravksu (27). U svim navedenim

42

kotlinama mlađi miocenski sedimenti leže transgresivno preko starije podloge, prilagođeni su formama paleoreljafa i blago su nagnuti od periferije ka centru basena. Kasnije su znatno poremećeni, naročito u blizini velikih dislokacija duž kojih su došli u tektonski kontakt sa starijim formacijama. Duž ozrenskog raseda miocenski sedimenti mestimično padaju pod mezozojske krečnjake rtanjsko-kučajske jedinice; duž vukanjskog raseda su vertikalni. Unutar basena miocenski sedimenti su poremećeni brojnim rasedima među kojima dominiraju rasedi pravca SSZ—JJI I—Z.

43

PREGLED MINERALNIH SIROVINA

Područje lista Aleksinac karakteriše se pojavama kaustobiolita, nemetala i građevinskog materijala. Važnija ležišta i pojave kaustobiolita nalaze se u okolini Aleksinca a nemetala i građevinskog mateirjala u okolini Niša i Soko Banje.

KAUSTOBIOLITI

UGALJ

Ležište mrkog uglja kod Aleksinca po proizvodnji i rezervama nalazi se na drugom mestu u SR Srbiji. Ugalj se nalazi u slatkovodnim sedimentima donjeg miocena. Glavni ugljeni sloj je promenljive debljine, od 2 do 6 metara, sa mestimičnim zadebljanjem do 15 metara. U eksploataciji je više od 80 godina. Ugalj pripada vrsti tvrdih mrkih ugljeva, sadrži 24% vlage, 17% pepela. Kalorična moć uglja je 4500—5500 K/kal.

PARAFINSKI ŠKRILJCI

Javljaju se zajedno sa mrkim ugljem u okolini Aleksinca i predstavljaju do sada najveće ležište ove sirovine u Jugoslaviji. Otkriveni su na dužini od oko 8 km., između Aleksinca i Subotince. U odnosu na ugljeni sloj razlikuju se podinski i povlatni nivo parafinksih škriljaca, od kojih je povlatni nivo značajniji. Debljina glavne povlatne zone parafinskih škriljaca isnosi oko 200 metara, a delova bogatijih kerogenom (oko 10% sirovog ulja) od 50 do 90 metara.

NEMETALI I GRAĐEVINSKI MATERIJAL

Na području lista Aleksinac postoji veliki broj pojava nemetalnih sirovina ali su one uglavnom neistražene. Izuzetak čini ležište kredastih dolomita kod sela Kamenice severno od Niša.

Ležište kredastih dolomita nalazi se u miocenskim sedimentima. Dolomit se javlja u slojevima 0,2—0,5 metara, u ukupnoj debljini do 30 metara. Eksploatiše se i upotrebljava u industriji boja i lakova, industriji gume i proizvodnji sredstava za zaštitu bilja.

Znatne naslage dolomita gornjojurske starosti nalaze se na Devici i Ozrenu iznad Soko Banje. Hemijske analize ovih stena pokazuju 31,22—32,64% CaO; 19,34—19,43% MgO; 1,20—2,06% SiO2; 1,01—1,42% R2O3 i 46,06—46,12% gubitka žarenjem.

Mezozojski krečnjaci predstavljaju vrlo dobar građevinski materijal ili služe za pečenje kreča. Za sada je razvijena samo lokalna eksploatacija ovoga materijala. Veći kamenolomi nalaze se na Ozrenu iznad Soko Banje. Mermerasti krečnjaci koji se nalaze u vidu sočiva u gnajsevima na Velikom Jastrepcu takođe se lokalno eksploatišu. Kao građevinski materijal upotrebljavaju se okcasti gnajsevi u dolini Južne Morave (Đunis).

U tercijarnim i kvartarnim sedimentima nalaze se manje ili veće količine peskova i šljunkova koje meštani upotrebljavaju u građevinske svrhe. U poslednje vreme u koritu Južne Morave između Aleksinca i Niša počela je intenzivna eksploatacija rečnog šljunka.

44

Sl. 4. Pregledna karta mineralnih sirovina. Generalized map of mineral occurrences sheet Aleksinac. Обзорная карта полезных ископаемых на листе Алексинац

1. pojave bakra (Cu) i pirita (px). — 2. Ležište kredastog dolomita. — 3. Pojave magnezita (mg). — 4. Ležište uglja: (Um — mrki ugalj), bituminoznih škriljaca (bi). — 5. Kamenolomi. — 6. Šljunkare. — 7. Peskare. — 8. Gliništa. — 9. Banja termomineralna. — 10. Izvor termalni.

1. Occurrences of copper (Cu) and pyrites (px). — 2. Deposit of chalky dolomite. — 3. Occurrences of magnesite (mg). — 4. Deposits of coal: (Um — brown coal), bituminous sehist (bi). — 5. Quarries. — 6. Gravel pits. — 7. Sand pit. — 8. Clay pit. — 9. Thermal spa. — 10. Thermal spring.

1. Явления меди (Сu) и пирита (рх). — 2. Местонахождение мелового доломита. — 3. Явления магнезита (mg). — 4. Месторождения: бурого угля (Um), битуминозные сланцы (bi). — 5. Каменоломная. — 6. Карьер гравия. — 7. Места добывания песка. — 8. Места добывания глины. — 9. Термальний курорт. — 10. Минеральный источник.

METALI

POJAVE BAKRA

45

Jugozapadno od sela Kopajkošare nalaze se pojave bakra na tektonskom kontaktu gornjojurskih krečnjaka i permskih crvenih peščara. Orudnjenje je vezano za prsline i pukotine kako jurskih krečnjaka tako i crvenih peščara. U nađenim primercima konstatovane su pojave azurita i malahita. Regionalno posmatrano pojave bakra u ovoj lokalnosti pripadaju unutrašnjoj zoni permskih crvenih peščara istočne Srbije, u kojoj se nalaze i pojave bakra kod Matejevca, Grbavča, Siga i dr., vezane za hidrotermalne procese dacitsko-andezitskih stena ridanjsko-krepoljinske zone.

POJAVE TERMOMINERALNIH VODA

Na listu Aleksinac nalazi se više pojava termomineralnih voda od kojih su neke poznate i koriste se kao lekovite vode već duže vreme. Najpoznatiji izvori ovih voda nalaze se u Soko Banji. i Ribarskoj Banji; manje poznati izvori nalaze se u Kulinskoj banji, u selu Šurići, između Miljkovca i Kravlja i u selu Miljkovcu. Sve pojave termomineralnih voda vezane su za veće dislokacije.

Soko Banja se nalazi na severoistočnom delu lista, u podnožju Ozrena. Kao banja poznata je još od Rimljana. Termomineralna voda pojavljuje se na više mesta od kojih su značajna dva: glavno termalno vrelo u samoj varoši, i u klisuri Moravice, 1,8 km uzvodno od varoši („Lep-terija”). Kapacitet glavnog vrela je 28 l/sec. a temperatura vode je 28—46 °C. Izbijanje vode praćeno je gasovima (azot, kiseonik, ugljen dioksid, helijum, argon, neon, kripton, radon). Voda je mineralizovana i spada u red radioaktivnih, zemnoalkalnih akratotermi.

Ribarska banja nalazi se u dolini Banjske reke, u severoistočnoj supodini Velikog Jastrepca (JZ deo lista). Ima više izvora ukupnog kapaciteta 170 l/min. Temperatura vode glavnog izvora koji se koristi je 38 °C. Prema hemijskim karakteristikama voda Ribarske Banje spada u red sumporovitih homeotermi sa karakterom slabih alkalno-saliničnih voda (natrijsko-sulfatno-bikarbonatne sa slobodnim sumporvodonikom).

Kulinska banja se nalazi u severnom podnožju Malog Jastrepca, na desnoj obali reke Turije, oko 9 km istočno od Ribarske Banje. Izvorište je razbijenog tipa. Ukupna izdašnost svih izvora je 15 l/min. Temperatura vode je 16 °C. Prema hemijskom sastavu pripada grupi sumporovitih hipotermi i veoma je slična vodi Ribarske banje.

Terma u selu Šurići je oko 4 km severoistočno od Kulinske banje. Izdašnost izvora je do 10 l/sec a temperatura vode 17,2°C. Prema hemijskom sastavu voda je slična onoj iz Kulinske banje.

Terma Kravljansko topilo je u klisuri Toponičke reke između sela Kravlja i Miljkovca, jugoistočno od Aleksinca. Ima četiri izvora ukupne izdašnosti oko 10 l/sec. Temperatura vode je 31°C. Voda pripada tipu hidrokarbonatnih, natrijsko-kalcijskih, slabo alkalnih (pH preko 8,0), slabo do srednje mineralizovanih voda.

Terma u selu Miljkovcu je oko 3 km nizvodno od prethodne, na levoj obali Toponičke reke, približno iste izdašnosti izvora. Termalna voda se meša sa rečnom i zbog toga ima nešto nižu temperaturu — 26 °C. Po hemijskom sastavu identična je sa termom Kravljansko topilo.

46

tabela 9.SKRAĆENICE HEMIJSKE ANALIZE VODA

selo Kraljvlje

selo Šurići

selo Miljkovac

HCO3 mg/l 467,3 329,4 317,2Cl mg/l 10,6 9,9 8,5SO4 mg/l 14,1 7,8 14,1NO3 mg/l 2,0 2,0 4,0Ca mg/l 54,9 51,1 57,0Mg mg/l 22,0 5,5 11,6Fe (ukupno) mg/l 0,3 0,3 0,3Na—K mg/l 79,9 62,3 42,3mineralizacija mg/l 651,1 468,3 460,5CO2 mg/l 19,4 10,6 14,1alkalitet HC1 mg/l n/10 76,6 54,0 52,0suvi ostatak mg/l 316,0 335,0 310,0pH 8,1 8,4 8,3ukupna tvrdina °dH 12,8 8,4 10,6karbonatna vtrdina °dH 21,4 15,1 14,6

alizirao: B. Mundrić

47

ISTORIJA STVARANJA TERENA

U najstarije događaje u području lista Aleksinac spada obrazovanje vulkanogeno-sedimentne zajednice stena u eugeosinklinalnom prostoru verovatno proterozojske starosti. U ovoj eugeosinklinali taloženi su uglavnom psamitski i pelitski sedimenti praćeni bazičnim vulkanizmom. Stene ove zajednice, koje danas pripadaju jezgru Srpsko-makedonske mase, metamorfisane su do granat-amfibolitske, mestimično i eklogitske facije, a vreme metamorfizma vezuje se za moldanubšku („prevlasinsku”) orogenezu.

Posle ove epohe konsolidacije i inverzije Srpsko-makedonske mase, po njenom obodu formirana je nova eugeosinklinala u kojoj je deponovanje psamitskih i pelitskih, podređeno psefitskih i karbonatnih sedimenata, u toku rifeja i kambrijuma, praćeno izlivima bazičnih i kiselih vulkanita i obrazovanjem njihovih tufova, u kasnijoj fazi i intruzijama gabroidnih stena. Stene ove zajednice metamorfisane su pod uslovima facije zelenih škriljaca, a vreme metamorfizma vezuje se za bajkalsku orogenezu („vlasinska faza” M. Dimitrijevića).

Stene regionalno metamorfisane pod uslovima facije zelenih škriljaca, mestimično su (Mali Jastrebac) pod dejstvom plutonskog metamorfizma progresivno metamorfisane do almandin--amfibolitske facije. Ovaj metamorfizam je albit-sericit-hloritske škriljce i albit-hloritske škriljce izmenio u mikašiste i leptinolite, bogate granatom i metamorfnim mineralima, kao i u gnajseve i amfibolske stene. Vreme metamorfizma verovatno odgovara vremenu utiskivanja plutona čiji su apikalni delovi otkriveni danas na Malom Jastrepcu (stariji od 210 mil. god., metoda Rb/Sr na biotitu), odnosno hercinskoj (završnoj) epohi konsolidacije Srpsko-makedonske mase.

Posle bajkalske epohe konsolidacije u delu terena koji pripada Karpato-Balkanidima formirana je staropaleozojska geosinklinala u kojoj su deponovani sedimenti (ordovicijuma), silura i devona. Ovi sedimenti zahvaćeni su posle devona snažnim hercinskim ubiranjem (sudetska faza) kojim je stvoreno kopno. Prekid u sedimentaciji traje do gornjeg karbona kada se u izolovanim basenima talože jezerski sedimenti. Sedimentacija se sa izmenjenim režimom nastavlja i u permu kada se po obodu hercinskog Karpatsko-Balkanskog kopna stvara „formacija crvenih peščara”. Prekid u taloženju između perma i trijasa izazvan je pfalskom fazom tako da trijaski marinski sedimenti leže slabo diskordantno na permskim crvenim peščarima. Trijasko more bilo je relativno kratkog veka (donji i jedan deo srednjeg trijasa). Pod uticajem starokimrijskih pokreta more se definitivno povlači i ceo teren sve do srednje jure predstavlja kopno. Novi ciklus sedimentacije započet je u srednjoj juri, traje kroz gornju juru i donju kredu zaključno sa aptom. U ovom ciklusu taloženi su uglavnom plitkovodni sedimenti koji u gornjoj juri pripadaju zatvorenoj morskoj, lagunskoj i povremeno i oslobođenoj sredini obuhvatajući područje sprudnog zaleđa ili izuzetno i sam sprudni areal. Sličan režim zadržava se i u neokomu, dok se u baremu stvaraju sprudni sedimenti urgonske facije. U aptu se pod uticajem pokreta austrijske faze more definitivno povlači iz ovih krajeva i cela teritorija ponovo postaje kopno.

Za bliže preciziranje vremena ubiranja mezozojskih tvorevina, odnosno stvaranja glavnih nabornih oblika alpskog strukturnog plana na listu Aleksinac nema dovoljno podataka zbog duge kopnene faze koja je trajala od apta do donjeg miocena. Prema podacima dobijenim na susednim listovima ono odgovara pirinejskoj fazi posle koje, pretežno vertikalnim kretanjima savske faze dolazi do formiranja tektonskih kotlina pravca SSZ—JJI u kojima se deponuju slatkovodni jezerski sedimenti donjeg miocena. Tektonski pokreti koji po vremenu odgovaraju mladoštajerskoj fazi doveli su do ubiranja ovih tvorevina i formiranja kraljušti (rožanjsko-bovanska kraljušt). Sedimenti srednjeg i gornjeg miocena nisu poremećeni. Oni

48

kao „post-strukturni” leže obično horizontalno ili blago nagnuti preko starijih formacija (sem u blizini većih raseda). Vertikalna kretanja za vreme miocena uslovila su vulkansku aktivnost (granit-porfiri — Jastrebac, nefelinski bazaniti — Ozren).

U morfogenezi najmlađih delova niške i aleksinačke kotline, za vreme gornjeg pliocena i kvartara, mogu se razlikovati dve faze: starija, rečno-jezerska i mlada, rečna.

Rečno jezerski stadijum predstavlja specifičnu etapu u kojoj se nekadašnje jezersko dno počelo transformisati u složenu interkotlinsku aluvijalnu ravnicu.

Sa prethodnom fazom genetski su vezane dve visoke terase (200—210 m i 150—160 m relativne visine), koje predstavljaju završne etape egzistovanja prethodne poligenetske faze. One manifestuju nagla spuštanja crnomorske erozione baze i početak formiranja jedinstvenog fluviodenudacionog sistema. Ovaj period koji odgovara gornjem vilafranku, odlikuje se i intenzivnim koluvijalnim zasipanjima marginalnih delova kotline. U ovo vreme stvaraju se složeni predgorni konusi, padinske breče i drugi oblici koji predstavljaju inicijalne forme deluvijalnih padina.

Fluvijatilna perioda predstavlja drugu veliku etapu geomorfološke evolucije moravske kotline u kojoj je, putem inteziviranja sukcesivnih procesa rečne erozije i akumulacije došlo do stvaranja dolina Južne Morave i njenih pritoka. Počev od Ginca do danas moguće je konstatovati šest faza akumulacije od kojih su četiri stvarane u toku pleistocena a dve u holocenu.

49

LITERATURA

Aleksić V. (1955): PRILOG POZNAVANJU MINERALOŠKOG SASTAVA VAKUPSKE SINKLINALE KAO PODINSKOG DELA ALEKSINAČKE PRODUKTIVNE SERIJE. Zbornik radova Geol. inst. ,,J. Žujović”, knj. VII. Beograd. Aleksić V. (1959): PRETHODNI REZULTATI ISPITIVANJA ARKOZNIH I FELDSPATSKIH PEŠČARA GRADIŠTA U BAZI MIOCENSKE PRODUKTIVNE FORMACIJE ALEKSINCA. Zapisnici Srpskog geol. društva za 1957. Beograd. Aleksić V. (1965): PETROLOŠKA I STRUKTURNA STUDIJA KRISTALASTIH ŠKRILJACA BUKOVIKA I ROŽNJA. Nepublikovana doktorska disertacija. Aleksić V. (1966): NEKA PRETHODNA ZAPAŽANJA O PROTEROZOJSKOM METAMORFNOM KOMPLEKSU BUKOVIKA I ROŽNJA. Zapisnici Srpskog geol. društva, zbor 23. XII. 1963. Beograd. Anđelković M. (1967): STRUKTURNO-FACIJALNE ZONE KARPATO-BALKANIDA SRBIJE. Rudarsko-metalurški fakultet i institut za bakar u Boru, Zbornik radova, knj. V. Bor. Boue A. (1836): RESULTATS DE MA PREMIERE TOURNEE DANS LE NORDET LE CENTRE DE LA TURQUIE D'EUROPE, FAITE EN PARTIE EN COMPAGNIE DE M.M. DE MONTALEMBERT ET VIGUESUEL. Bull. Soc. geol. de France t. 8. Paris. Cvijić J. (1914): ISTOCI POD DEVICOM KOD SELA ČITLUKA. Glasnik Geografskog društva, sv. III i IV. Beograd.Cvijić J. (1924): GEOMORFOLOGIJA, knj. I .Beograd. Čičulić M. (1964): NOVI PODACI O GEOLOGIJI MIOCENSKIH SEDIMENATA VELIKOMORAVSKOG ROVA. Geol. anali Balk. Pol. knj. 31. Beograd. Čičulić M. (1968): O TERCIJARNIM TVOREVINAMA SOKOBANJSKOG BASENA I KRIVOVIRSKE KOTLINE. Zbornik radova Rudarsko-metalurškog fak. i inst. za bakar, knj VII. Bor. Čičulić - Veselinović M. (1954): PRILOG POZNAVANJU TERCIJARA ALEKSINAČKOG POMORAVLJA. Zbornik radova Geol. inst. ,J. Žujović”, knj. VII. Beograd.Čičulić - Veselinović M. (1962): PALEOGEOGRAFSKA SKICA TERCIJARNIH BASENA U MORAVSKOM ROVU. Vesnik Zavoda za geol. i geof. istraž. knj. 20. Beograd. Deleon G., Dromnjak M., Lovrić A. (1972): STRONCIJUMOVA STAROST STENA JUHORSKO-STALAĆKOG METAMORFNOG KOMPLEKSA. VII kongres geologa SFRJ, Predavanja, knj. 2. Zagreb. Dimitrijević M. (1967): PROBLEMI SRPSKO-MAKEDONSKE MASE. Karpato-Balkanska geol. asoc. VIII kongres. Vodič ekskurzije 2b. Beograd. Dimitrijević M. (1969): THE METAMORPHIC ROCKS OF YUGOSLAVIA. Bull. of the IX-th Congress of the Carpatho-Balkan geol. assoc. Vol. 1. Budapest.Dolić D. (1966): O CREVNIM SERIJAMA U JEZERSKOM MIOCENU JELAŠNIČKOG I ALEKSINAČKOG BASENA. Glasnik Prir. muz. knj. 21. Beograd. Dolić D. (1966): OPŠTI STRATIGRAFSKI PROFIL MIOCENA U SEVERNOM DELU MORAVSKE POTOLINE. Referati VI savetovanja geologa, deo I. Ohrid. Dolić D. (1969): NEKI PROBLEMI ISTRAŽIVANJA TERCIJARNOG UGLJA U OBLASTI NIŠA.Zapisnici Srpskog geol. društva za 1964. god. Beograd.Đordević Ž. (1950—1952): IZVEŠTAJI O GEOLOŠKOM ISTRAŽIVANJU U OBLASTI ALEKSINAČKOG UGLJENOG BASENA. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd. Đurković R. (1968): ELABORAT O PRORAČUNU REZERVI KREDE U SELU KAMENICI KOD NIŠA. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd. Grubić A. (1967): RIDANJSKO-KREPOLJINSKA RASEDNA ZONA U ISTOČNOJ SRBIJI. Gelo. Anali Balk. Pol., knj. 33. Beograd. Grubić A., Antonijević I. (1964): NOVA SHVATANJA O TEKTONSKOM SKLOPU ISTOČNE SRBIJE. Zbornik Rud.-geol. fak. sv. 8 za 1961/1962. Beograd. Joksimović S. (1973): AMFIBOLSKE STENE JUGOZAPADNO OD MAĐARA (POSLONSKA PLANINA). Geol. anali Balk. Pol., knj. 38. Beograd. Jovanović S. P. (1924): GEOMORFOLOGIJA SOKOBANJSKE KOTLINE. Glasnik geograf, društva, sv. X. Beograd.

50

Jovanović P. (1956): DEVICA (PLANINA U ISTOČNOJ SRBIJI). Enc. Jugosl., knj. 2. Zagreb.

51

Jovanović D. (1934): O RADIOAKTIVNIM POJAVAMA I PRISUSTVU RETKIH GASOVA U TERMALNIM VODAMA SOKO BANJE. Glas Srpske kralj. akad. sv. CLXII. Beograd.Kalenić M., Hadži-Vuković M., Dolić D., Rakić O. M. (1974): TUMAČ ZA OSNOVNU GEOLOŠKU KARTU SFRJ, KUČEVO 1 : 100.000. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd.Kostić M. (1958): RIBARSKA BANJA. — ANTROPOGEOGRAFSKE ODLIKE. Glasnik Srpskog geograf, društva, sv. 38, br. 1. BeogradKostić A., Simić V., Antić R. (1970): GRANITOIDNE STENE KRAJKOVCA NA MALOM JASTREPCU. Glasnik Prirod, muzeja. A. sv. 22. Beograd.Krstić B. (1973): ABOUT SOME ASSOCIATIONS OF GRAPTOLITES FROM THE LOWER SILURIAN OF EASTERN SERBIA. Bull. Scient. Yugosl. Sect. A. Zagreb.Krstić B. (1975): PRILOZI ZA POZNAVANJE STRATIGRAFIJE I TEKTONIKE JUGOISTOČNE SRBIJE. IV. BORA KURILOVA. Zapisnici Srpskog geol. društva za 1974. Beograd.Krstić B., Kalenić M., Danilova A., Maslarević Lj. (1968): JURSKI SEDIMENTI TUPIŽNICE. KRSTACA, DEVICE, KURILOVA, ŽUKOVSKE REKE I SVRLJIŠKIH PLANINA. Vesnik Zavoda za geol. i geog. istraž., knj. 26. Beograd.Krstić B., Pajić V. (1972): A CONTRIBUTION TO THE KNOWLEDGE OF THE UPPER DEVONIAN IN EASTERN SERBIA, Bull Scient. Yugosl. A. 17. No. 5—6. Zagreb.Luković M., Pavlović M. (1947): GEOLOŠKA KARTA OKOLINE ALEKSINCA 1 : 10.000, SA TUMAČEM. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd.Maksimović B., Nikodijević R. (1969): REZULTATI PROUČAVANJA ALEKSINAČKOG UGLJENOG LEŽIŠTA I NEPOSREDNE OKOLINE. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd.Marković J (1950): FOSILNA FLORA BIGRA DOLINE GRADAŠNICE KOD SOKO BANJE. Glasnik Prirod, muzeja, sv. 3. Beograd.Marković J. (1958): ZANIMLJIVI OBLICI RELJEFA SOKOBANJSKE KOTLINE. Zaštita prirode, br. 14. Beograd.Marković - Marjanović J. (1948): LESNE OAZE U POMORAVLJU. Glasnik Srpskog geograf, društva. Beograd.Marković - Marjanović J. (1952): LESNE OAZE STALAĆKE KLISURE. Glasnik Srpskog geograf, društva, sv. 32, br. 1. Beograd.Marković - Marjanović J. (1953): O STRATIGRAFSKOM POLOŽAJU BIGRA HUMSKE ČUKE KOD NIŠA. Geol. anali Balk. Pol., knj. XXI, Beograd.Marković V. (1961): IZVEŠTAJ O GEOLOŠKOM KARTIRANJU JUGOISTOČNOG DELA ALEKSINAČKOG POMORAVLJA U TOKU 1960 GODINE. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd.Marković V. (1964): IZVEŠTAJ O ISTRAŽIVANTU KAMENOG UGLJA NA OBJEKTU OBRADOVE STOLICE—SOKO BANJA U 1963 .GODINI. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd.Martinović Ž., Kostić M. (1965): TERMA KRAVLJANSKO TOPILO. Glasnik Srpskog geograf, društva, sv. XLV, br. 2. Beograd.Martinović Ž., Kostić M. (1966): KULINSKO-BANJSKA KOTLINA I KULINSKA BANJA. Glasnik Srpskog geograf, društva, sv. XLVI, br. 1. Beograd.Milaković B., Novković M. (1971): O ZNAČAJU GORNJOKREDNO-PALEOGENIH NASLAGA SOKOBANJSKOG BASENA ZA TEKTONIKU SREDIŠNJIH DELOVA ISTOČNE SRBIJE. Glas-nik Prirod, muzeja. A. knj. 26. Beograd.Milojević S. (1936): VRELA MORAVICE U SOKOBANJSKOJ KOTLINI. Glasnik Srpskog geograf, društva, sv. XXII. BeogradMilojević N. (1958): TERMOMINERALNI IZVORI SOKO BANJE I PROBLEM NJIHOVOG RASHLAĐIVANJA. Geol. anali Balk. Pol., knj. XXV. Beograd. Milovanović B. (1957): TRIJAS U UNUTRAŠNJEM DELU ISTOČNE SRBIJE. Zbornik radova Rud.geol. fak. za 1955. god. sv. 3. Beograd. Milovanović B. (1970): IZVEŠTAJ O HIDROLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA TERMOMINERALNIH VODA U RIBARSKOJ BANJI. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd. Mitrović V. M., Ignjatović J. (1933): PARAFINSKI ŠKRILJAC IZ OKOLINE ALEKSINCA. Glasnik hem. društva Kralj. Jugosl. sv. IV. Beograd.Novković M. (1956): GEOLOŠKI PRIKAZ SOKOBANJSKOG TERCIJARNOG BASENA. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd.Novković M., Milaković B., Cvetković D. (1970): GEOLOŠKA STUDIJA SOKOBANJSKOG TERCIJARNOG BASENA. I. Vesnik Zavoda za geol. i geof. istraž., knj. 28; II. knj. 29/30. Beograd.

52

Panić B. (1967): IZVEŠTAJ O PROSPEKCISKO-ISTRAŽNIM RADOVIMA NA KERAMZITIMA I DOLOMITIMA OKOLINE NIŠA. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd.Panić B. (1968): IZVEŠTAJ O PROSPEKCISKO-ISTRAŽNIM RADOVIMA NA DOLOMITIMA OKOLINE NIŠA. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd.Pantić N., Podgajni O. (1964): PETROLOŠKO-PALINOLOŠKA STUDIJA UGLJA IZ ALEKSINAČKIH RUDNIKA. Fond rudnika.Pantić V., Rakić M., Hadži-Vuković M. (1969): PALEOGENI SEDIMENTI I MLAĐI GRANODIORITI NA SEVERNIM PADINAMA V. JASTREPCA. Zapisnici Srpskog geol. društva za 1966. Beograd.Petković K. (1956): MAGMATSKE STENE JASTREBAČKOG PLANINSKOG MASIVA, DOBA NJIHOVE KONSOLIDACIJE I VEZA MAGMATSKIH POKRETA SA OROGENIM FAZAMA I PODFAZAMA. Prvi Jugosl. geol. kongres. Bled.Petković K., Cičulić M. (1962): POJAVA BITUMINOZNIH I UGLJENIH SLOJEVA NA ZAPADNOJ STRANI MORAVE. Nafta, sv. 1—2. Beograd.Petković K., Milojević S. (1932): GEOLOŠKA KARTA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE, LIST NIŠ 1 : 100.000. Izdanje Geol. inst. Kralj. Jugosl. Becgrad.Petković K., Milojević S. (1937): TUMAČ ZA GEOLOŠKU KARTU LISTA NIŠ 1 : 100.000. Povremeno izdanje Geol. inst. Kralj. Jugosl. Beograd.Petković V. (1930): O TEKTONSKOM SKLOPU ISTOČNE SRBIJE. Glas. Srpske akad. nauka., knj. 140. Beograd.Petković V. (1933): GEOLOŠKA KARTA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE, LIST ZAJEČAR 1 : 100.000. Izdaje Geol. inst. Kralj. Jugosl. Beograd.Petković V., Milovanović B. (1932): SOKOBANJSKI (JOŠANIČKI) DOLOMIT I NJEGOV ZNAČAJ ZA TEKTONIKU ISTOČNE SRBIJE. Glas Srpske akad. nauka, knj. CLI. Beograd.Petković V., Luković M., Petković K., Milovanović B. (1933): GEOLOŠKA KARTA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE, LIST PARAĆIN 1 : 100.000. Izdaje Geol. inst. Kralj. Jugosl. Beograd.Petrović J. (1955): POPŠIĆKA PEĆINA, ISTOČNA SRBIJA. Zbornik radova Inst. za proučavanje krša ,,J. Cvijić”, sv. 1. Beograd. Petrović J. (1956): PEĆINA SAMAR U SELU KOPAJKOŠARI — ISTOČNA SRBIJA. Zaštita prirode, sv. 6. Beograd.Podgajni O. (1964): PETROLOŠKI SASTAV ALEKSINAČKOG UGLJA. Rudarski glasnik, sv. 3. Beograd. Radovanović S. (1900): GEOLOŠKI SASTAV I TEKTONIKA ALEKSINAČKOG TERCIJARNOGTERENA. Geol. anali Balk. Pol., knj. I. Beograd. Radovanović S. (1924): O OLIGOCENU U SRBIJI I SUSEDNIM OBLASTIMA. Geol. anali Balk., Pol. Knj XI/1 (1932). Beograd. Rakić O. M. (1972): O FACIJAMA SAVREMENOG ALUVIJUMA U DOLINI JUŽNE I ZAPADNEMORAVE. Zapisnici Srpskog geol. društva za 1971. Beograd. Rakić O. M. (1976): KVARTARNI SEDIMENTI U DOLINAMA JUŽNE I ZAPADNE MORAVE SA KRAĆIM OSVRTOM NA PRILIKE U PANONSKOM I DAKISKOM BASENU. Nepublikovana doktorska disertacija. Rakić M., Dimitrijević M., Terzin V., Cvetković D., Petrović B. (1973): TUMAČ ZA OSNOVNU GEOLOŠKU KARTU SFRJ, LIST NIŠ 1 : 100.000. Izdanje Saveznog geol. zavoda. Beograd. Rakić M., Hadži-Vuković M., Dimitrijević M., Kalenić M., Marković B. (1976): TUMAČ ZA OSNOVNU GEOLOŠKU KARTU SFRJ. LIST KRUŠEVAC 1 : 100.000. Izdanje Saveznog geol. zavoda. Beograd. Rakić M., Simonović S., Hadži-Vuković M. (1972): JOŠ JEDAN PRILOG GEOLOGIJI I STRATIGRAFIJI V. JASTREPCA. Zapisnici Srpskog geol. društva za 1971. Beograd. Simić V. (1958): RAZVOJ UGLJENOKOPA I UGLJARSKE PRIVREDE U SRBIJI. Posebno izdanjeSANU, Odelj prir. mat. nauka, knj. 18. Beograd. Stangačilović D. (1969): SUBJEZERSKI VULKANIZAM U SOKOBANJSKOM BASENU. Zapisnici Srpskog geol. društva, zbor 25. X. 1964. Beograd. Stevanović R. (1969): PRILOG ZA POZNAVANJE VULKANOGENIH SEDIMENATA U ALEKSINAČKOM TERCIJARNOM BASENU. Zapisnici Srpskog geol. društva, zbor 27. III. 1964. Beograd. Stevanović R. (1969): STRATIGRAFSKI PRIKAZ MIOCENSKE UGLJONOSNE SERIJE ALEKSINAČKOG BASENA. Zapisnici Srpskog geol. društva za 1964. Beograd.

53

Sučić Z. (1953): PRILOG ZA POZNAVANJE GEOLOŠKOG SASTAVA PLANINE OZRENA I DEVICE (ISTOČNA SRBIJA). Geol. anali Balk. Pol., knj. XXI. Beograd. Škerlj D. (1957): IZVEŠTAJ O GEOLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA NA TERENU SOKOBANJSKOG TERCIJARNOG BASENA. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd. Tomić J. (1928): POJAVA BAZANITA NA OZRENU KOD SOKOBANJE. Geol. anali Balk. Pol., knj. IX/2. Beograd.Urošević S. (1925): STALAĆKA BRDA I ĐUNISKI VISOVI. Geol. anali Balk. Pol., knj. VIII/1. Beograd. Urošević S. (1928): BUKOVIK I ROŽANJ. STUDIJA TERENA KRISTALASTIH ŠKRILJACA. Geol. anali Balk. Pol., knj. IX/2. Beograd. Urošević S. (1929): JASTREBAC (GEOLOŠKO-PETROGRAFSKA STUDIJA GRANITA I KRISTALASTIH ŠKRILJACA). Glas Srpske kralj. akad. knj. CXXXVIL Beograd. Urošević D. (1968): RAZVIĆE TRIJASKIH I JURSKIH SEDIMENATA NA ZAPADNOM KRILU KURILOVSKE ANTIKLINALE. Vesnik Zavoda za geol. i geof. istraž., knj. XXVI. Beograd. Urošević D. (1972): PRILOG ZA POZNAVANJE MAKROFAUNE IZ DOGERA ISTOČNE SRBIJE. Zapisnici Srpskog geol. društva za 1969. Beograd.Veselinović M. (1952): REZULTATI PROUČAVANJA TERCIJARNOG TERENA IZMEĐU PARAĆINA I RAŽNJA. Zbornik radova SANU, XXII, Geol. inst., knj. 4. Beograd.Veselinović M. (1956): PRILOG POZNAVANJU TERCIJARA ALEKSINAČKOG POMORAVLJA. Zbornik radova Geol. inst. ,J. Zujović”, knj. 7. Beograd.Veselinović M. (1952): IZVEŠTAJ O GEOLOŠKIM ISPITIVANJIMA TERCIJARNOG TERENA ALEKSINAČKO-KRUŠEVAČKE OBLASTI (SA RUKOPISNOM GEOLOŠKOM KARTOM 1: 50.000 Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd.Veselinović M. (1964): IZVEŠTAJ O GEOLOŠKOM KARTIRANJU TERENA ZA OBJEKT „OBRADOVE STOLICE”. Fond struč. dokum. Geozavoda. Beograd.Veselinović M., Krstić B. (1966): PRILOZI ZA STRATIGRAFIJU STARIJEG PALEOZOIKA U ISTOČNOJ SRBIJI. Zapisnici Srpskog geol. društva za 1963. Beograd.Žujović J. (1889): OSNOVI ZA GEOLOGIJU KRALJEVINE SRBIJE SA SKICOM GEOLOŠKE KARTE. Geol. anali Balk. Pol., knj. 1. Beograd.Žujović J. (1893): GEOLOGIJA SRBIJE, I. Beograd.

54

GEOLOGY OF THE SHEET ALEKSINAC

THE SHEET ALEKSINAC HAŠ BEEN MAPPED AND THE EXPLANATORY TEXT PREPARED BY THE STAFF OF THE INSTITUTE FOR GEOLOGICAL, HYDROGEOLOGICAL, GEOPHYSICAL AND GEOLOGICAL ENGINEERING RESEARCH, BELGRADE.

The oldest rocks, probably of the Proterozoic, in the sheet are andesine gneiss, amphibolite, amphibolic gneiss, eclogite, marble and eclogite of the so-called ,,lower complex" of the Serbian-Macedonian massif. Riphean-Cambrian and Cambrian rocks are albitic-chloritic, sericitic, albitic-sericitic or sericitic-chloritic schists and quartzite. They are developed in central and western parts of the sheet. Marbled limestone from this metamorphic series on Veliki Jastrebac is found to contain praeglobotruncanae and globotruncanae (R. Radoičić, 1978; M. Kalenić, 1978), which is related to the Upper Cretaceous at least for a part of the series.These low crystalline rocks (green schist series) on Mali Jastrebac are progressively metamorphosed to the almandine-amphibolite facies, probably under the effect of plutonic metamorphism of a large granite intrusion.Ordovician sediments are recognized in a dislocation zone between Cambrian ,,green schist" and Silurian and Devonian rocks (Poružnička Reka, Miljkovac).The Silurian is located between Miljkovac and Rujnik (north of Niš) and consists of argillaceous schist, siliceous schist and lydite. A zone with Monoclimacis cenulata is noted.Cores of Devica and Kurilovo anticlines and Poružnica dislocation (between Niš and Poružnica) contain lydite, sandstone and argillaceous schist with interbeds of conglomerate and lenses of limestone with fauna of the Siegenian, Frasnian and Famennian stages.Granitoids of Mali Jastrebac, which penetrate through Riphean-Cambrian, schist are of the Upper Palaeozoic.The Carboniferous consists of conglomerate, sandstone, argillaceous schist and coal shale with remnants of Stephanian flora. It lies transgressively over Cambrian or Devonian rocks and has small extent.The Permian is composed of ”red sandstone” which gradually develops from Carboniferous formations. It is recognized east in the sheet.The Permian is overlain by slightly unconformable Seissian sandstone and argillaceous sandstone, and Campilian sandstone and sandy dolomite. The above-lying dolomitic limestone, limestone and some sandstone are of the Anisic.The Jurassic consists of conglomerate, sandstone, dolomitic limestone and argillaceous and sandy limestone with upper Bajocian-Bathonian fauna. These Middle Jurassic formations lie transgressively over older rocks. Gradually from these, Upper Jurassic limestone and dolomite develop, in which all Upper Jurassic stages are recognized.Lower Cretaceous sediments gradually pass from the Upper Jurassic. These are shallow marine sediments, carbonatic in the lower and clastic in upper strata. All Lower Cretaceous stages, except Albian, are determined.Upper Cretaceous formations are not localized in the sheet covered area.Neogene sediments are extensive. They are deposited in tectonic depressions, both in terrestrial and lake environments. Within them, Lower Miocene, Middle Miocene and Upper Miocene formations are distinguished. During the Miocene volcanic activity occurred along big faults (nepheline basanite). SE in the sheet area, Upper Miocene formations pass into the Lower Pliocene.The youngest, Quaternary, formations are located in Morava depression. They consist of Upper Pliocene—Pleistocene, Pleistocene and Holocene deposits. Alluvial, piedmont and rainwash genetic types are separated, and respective morphologic forms: river terraces, alluvial cones and slope debris.Western end of the sheet-covered terrain is a part of the Serbian—Macedonian massif by

55

geotectonic division, and the eastern one of the Carpatho—Balkanides. Tectonic horsts: Sedi Vrh, Popova Glava, Poslonske Pla-nine, Mali Jastrebac and Veliki Jastrebac, as well as tectonic troughs between them, belong to the former. Rtanj—Kučaj, Gornjak—Suva Planina and Golubac—Penkovo (Lužnica) are tectonic units of the Garpato—Balkanides part of the sheet.Major mineral ores are Miocene coal and paraffinic schist near Aleksinac, and thermomineral springs, many of which, such as Sokobanja and Ribarska Banja, are known from the Roman times.

Translated by D. Mijović – Pilić

LEGEND OF MAPPING UNITS

Holocene

1. Talus cone. — 2. Calc tuff. — 3. Alluvium. — 4. Terrace 3—5 m. — 5. Marsh sediments. — 6. Deluvium.

Pleistocene

7. Proluvium. — 8. Sandy loam. — 9. Terrace 10—15 m. — 10. Terrace 25—35 m. — 11. Terrace 50—60 m. — 12. Terrace 90—100 m. — 13. Slide breccia. — Neogene—Quaternary. 14. Gravel, sand, clay.

Neogene

15. Upper Miocene: Conglomerate, sandstone, sand, marl, limestone and clay. — 16. Nephelin-basalte, pyroclastics. — 17. Nephelin-basalte. — 18. Middle Miocene: Conglomerates, sandstone, shale, limestone. — 19. Lower Miocene: Sandstone, coal, bitominous schist. — 20. Conglomerate, sandstone and shale — ”red series”.

Paleogene

21. Granite-porphyry.

Lower Cretaceous

22. Sandy limestone, sandstone and shale (upper part of Urgonian facies Aptian).23. Limestone (lower part of Urgonian Facies—Barremian—Aptian). — 24. Bedded and thick bedded limestone (Valangian—Hauterivian).

Jurrasic

25. Tithonian bedded and thick bedded limestone and dolomite. — 26. Oxfordian—Kimeridgian: Bedded and thick bedded limestone and dolomite. 27.Dogger: Conglomerate, sandstone and sandy limestone.

Triassic

28. Sandstone, limestone, dolomite.

Permian

29. Alevrolite, sandstone, conglomerate — ”Formation of red sandstone”.

Carboniferous

30. Conglomerate, sandstone, alevrolite and shale. — 31. Quartz veins. — 32. Pegmatitic veins. — 33. Granit-monzonite (Krajkovac). — 34. Granitmonzonit (Kulina).

Devonian

35.a) Conglomerate, sandstone and argilloschist. — b) Limestone.

Silurian

36. Grapthollitic schists and lidite.

Ordovician?

7. Meta-conglomerate, meta-sandstone. — 38. Meta-keratophyre and quartzkeratophyre. — 39. Meta-gabbro, epidote-actinolits chists and epidote-chlorite schists.

Cambrian

40. Metaconglomerate. meta-sandstone. — 41. Limestone. — 42. Albite-sericite, sericite-chlorite and epidote-

56

chlorite schists. — 43. Metaconglomerate and metasandstone.

Riphean-Cambrian

44. Gneiss-granite. — 45. Sericite, albite-sericite and sericite-chlorite schists. — 46. Marble. — 47. Migmatites: Layered microcline-plagioclasse and aplitoidic gneiss. — 48. Migmatites: Eyed microcline-plagioclasse and aplitoidic gneiss. — 49. Amphibolite, amphibolite-gneiss and schists .— 50. Albite-oligoclasse gneiss and leptynolite. — 51. Quatzzite. — 52. Albite-actinolite, epidote-actinolite and chlorite-epidot schist. — 53. Albite muscovite (biotite) and albite-muscovite-chlorite schists. — 54. Albite-chlorite schists.

LEGEND OF STANDARD MAP DENOTATIONS

1. Normal boundary: observed (with dip) and covered. — 2. Erosion boundary: observed (with dip) and co-vered (with dip). — 3. Gradual lithologic transition: observed and covered. — 4. Boundary of intrusive magmatic body: observed, covered, boundary of effusive body: observed and covered. — 5. Dip elements of beds: normal and overturned. — 6. Dip elements of beds: horizontal and vertical. — 7. Statistical dip of beds: normal, vertical and horizontal. — 8. Dip elements of foliation: normal, overturned and vertical. — 9. Statistical dip elements of foliation: normal and vertical. — 10. Foliation with lineation. — 11. Dip elements of joints, cleavage, vertical cleavage. — 12. Traces of representative bedding planes: observed and photogeologically observed. — 13. Axis of anticline and syncline: uppright and oblique. — 14. Axis of overthurned anticline and syn-cline. — 15. Plunging of the anticline or syncline axis. — 16. Dip of axis of small folds, axis with vergency. 17. Fault without denotation of character: observed, covered and photogeologically observed. — 18. Dipof fault plane, relative downtrown side. — 19. Fault zone mylonit. — 20. Front of overtrust: observed, covered. 21. Macroflora, marine macroflora, freshwater macroflora. — 22. Microflora and microfauna. — 23. Mammalia. — 24. Metallic occurences (Cu-copper, px-pyrite). — 25. Non metallic occurences (mg-magnesite). — 26. Caustobiolith occurences (bi-bitominous schists). — 27. Building stone quorry. — 28. Importend clay pits.29. Importend gravel pits and sand pits. — 30. Waste dump. — 31. Bore holes: single and groups (20—50 p.). — 32. Underground works: active, abandoned. — 33. Surface works: active, abandoned. — 34. Landslide.

57

ГЕОЛОГИЯ ЛИСТА АЛЕКСИНАЦ

ЛИСТ АЛЕКСИНАЦ КАРТИРОВАЛИ И ПОЯСНИТЕЛЬНЫЙ ТЕКСТ НАПИСАЛИ СОТРУДНИКИ ИНСТИТУТА ПО ГЕОЛОГИЧЕСКИМ, ГИДРОГЕОЛОГИЧЕСКИМ, ГЕОФИЗИЧЕСКИМ И ГЕОТЕХНИЧЕСКИМ ИССЛЕДОВАНИЯМ В БЕЛГРАДЕ

Самыми древними породами, вероятно протерозойского возраста, на этом листе являются андезитовые гнейсы, амфиболиты, амфиболитовые гнейсы, эклогиты, мраморы и тоже эклогиты т. наз. нижнего комплекса Сербско-македонского массива. Рифейско-кембрийского и кембрийского возраста альбит-хлоритовые, серицитовые, альбит-серицитовые и серицит-хлоритовые сланцы и кварциты. Распространены они в срединных и западных участках листа. Однако, на горе Велики Ястребац в мраморизированных известняках этой метаморфозированной серий обнаружены преглоботрунканы и глоботрунканы (Р. Радоичич 1978, М. Каленич 1978), в силу чего по крайней мере часть упомянутой серии принадлежит верхнему мелу.На горе Мали Ястребац эти низкокристаллические породы (фация зеленых сланцев) прогрессивно метаморфозирована до альмандин-амфиболитовой фации вероятно вследствие плутонического метаморфизма гранитовой интрузии больших размеров.Отложения ордовикской системы обнаружены в дислокационной зоне между кембрийскими „зелеными сланцами" и силурскими и девонскими породами (Поружницка-река, Мильковац).Силур выступает между Мильковацем и Руйником (на север от Ниша). Это — глинистые сланцы, кремнистые сланцы и лидиты. Установлена зона Мопосliтасis сгепиlаta.В ядрах антиклинали Девицы и Курилово, также как и в полосе поружницкой дислокации (между Нишем и Поружницей), развиты лидиты, песчаники и глинистые сланцы с прослоями копгломератов и линзами известняков с фауной зигенского, франского и фаменского ярусов.Гранитоиды горы Мали Ястребац, прорывающие рифейско-кембрийские сланцы, отнесены к позднему палеозою.Карбон представлен конгломератами, песчаниками, глинистыми сланцами и угольными сланцами с остатками стефанской флоры. Залегает трансгрессивно на кембрийских или девонских породах и пользуется небольшим распространением.Пермь представлена „красными песчаниками” постепенно развивающимися из каменноугольных образований. Они установлены на восточной части листа.Выше залегают с небольшим несогласием сайсские песчаники и глинистые песчаники и кампильские песчаники и песчанистые доломиты. Залегающие же на них доломитовые известняки, известняки и, реже, песчаники принадлежат анизийскому ярусу.Юра представлена конгломератами, песчаниками, доломитизированными известняками и глинистыми и песчанистыми известняками с фауной верхнебайосско-батского возраста. Эти среднеюрские образования залегают трансгрессивно на более древнем основании. Из этих образований постепенно развиваются верхнеюрские известняки и доломиты; установлены все верхнеюрские ярусы.Нижнемеловые образования развиваются выше мальмских тоже без перерыва в осадконакоплении. Это — мелководные морские отложения, внизу разреза карбонатовые, а вверху обломочные. Установлены все ярусы нижнего мела за исключением альба.Породы верхнего мела не обнаружены на исследуемой площади.Неогеновые отложения пользуются большим распространением. Они образовывались в тектонических вйадинах — как на суше, так в озерных условиях. Выделены нижнемиоценовые, среднемиоценовые и верхнемиоценовые образования. По большим

58

разломам в миоцене происходила вулканическая деятельность (нефелин-базаниты). В северо-восточной части поля верхнемиоценовые образования переходят в нижнеплиоценовые.Самые поздние — четвертичные — образования находятся в моравской котловине. Это — верхнеплиоеново-плейстоценовые, плейстоценовые и голоценовые отложения. Выделены аллювиальные, пролювиальные и делювиальные генетические типы, также как и соответствующие им морфологические формы: речные террасы, конусы наносов и делювиальные склоны.В геотектоническом отношении западную часть листа занимает Сербско-македонский массив, а восточчную Карпато-балканиды. В пределах массива выделены тектонические горсты — Седи-врх, Попова-глава, Послонские горы и Мали и Велики Ястребац — и тектонические грабены между ними. В пределах Карпато-балканид установлены следующие тектонические единицы: Ртань—Кучай, Горняк— —Сува-планина и Голубац—Пенково (Лужница).Среди полезных ископаемых относительно значительны уголь и горючие сланцы миоценового возраста в окрестностях Алексинаца. Значительны также источники термоминеральных вод, многие из которых известны еще с древнеримских времен: напр. Соко-баня и Рибарска-баня.

Перевод А. Даниловой

ЛЕГЕНДА КАРТИРОВАННЫХ ЕДИНИЦ

Голоцен

1. Осыпи. — 2. Отложения источников. — 3. Аллювий. — 4. Терраса 3—5 м. — 5. Болотные отложения. — 6. Делювий.

Плейстоцен

7. Пролювий. — 8. Супеси. — 9. Терраса 10—15 м. — 10. Терраса 25—35 м. — 11. Терраса 50—60 м. — 12. Терраса 90—110 м. — 13. Брекчии склонов — 14. Гальки, пески, глины — Неоген-квартер.

Неоген

15. Верхний миоцен: конгломерат, песчаник, песок, мергель, известняк, глина. — 16. Нефелин-базальт, пирокластиты. — 17. Нефелин-базальты. — 18. Средний миоцен: конгломерат, песчаник, аргиллит, известняк. — 19. Нижний миоцен: песчаник, уголь, битуминозные сланцы, мергель. — 20. Нижний миоцен: конгломерат, песчаник и аргиллит,-”Красная серия”.

Палеоген

21. Гранит-порфиры

Нижний мел

22. Песчанистые известняки, песчаник и аргиллит (верхняя часть ургонской фации—апт).—23. Известняк (нижняя часть ургонской фации, баррем-апт). — 24. Слоистые и грубослоистые известняки (валанжин-готерив).

Юра

25. Титон: слоистые и грубослоистые известняяки и доломиты. — 26. Оксфорд-кимеридж: слоистые и грубослоистые известяки и доломиты.— 27. Доггер: конгломераты, песчаники и песчанистые известняки. — 28. Песчаник, известняк, доломит.

Пермь

29. Алевролиты, песчаники, конгломераты — „формация красних песчаников”

Карбон

30. Конгломерат, песчаник, алевролит и аргиллит. — 31. Кварцевая жила. — 32. Пегматитоидныежилы. — 33. Гранит-монцонит (Крайковац). — 34. Гранит-монцонит (Кулина).

Девон

35. а) Конгломерат, песчаник и глинистые сланцы б) Известняк.

59

Силур

36. Сланцы с граптоллитями, лидити.

Ордовик?

37. Мета-конгломерат, мета-песчаник. — 38. Мета-кератофиры и кварц-кератофиры. — 39. Мета-габбро, епидот-актинолитовый сланец и епидот-хлоритовый сланец.

Кембрий

40. Мета-конгломерат и мета-песчаник. — 41. Известняк. — 42. Альбит-серицитовые, серицит-хлоритовые и епидот-хлоритовые сланцы. — 43. Метаконгломераты и мета-песчаники.

Рифей-кембрий

44. Гнейсь-гранить. — 45. Серицит, Альбит- серицитовые и серицитхлоритовые сланцы. — 46.Мрамор. — 47. Мигматиты: Ленточные микроклин-плагиоклассове и аплитовые гнейсы. — 48. Мигматиты: Очковый микроклин-плагиоклассовый и аплитовый гнейсь. — 49. Амфиболит, амфиболитовые гнейсы и сланцы. — 50. Альбит-олигоклазовые гнейсы и лептинолиты. — 51. Кварцит. — 52. Альбит-актинолитовые, епидот-актинолитовые и хлорит-епидотовые сланцы. — 53. Альбит-мусковит (биотит) и альбит-мусковит-хлоритовые сланцы. — 54. Альбит-хлоритовый сланец.

Протерозой

55. Мигматиты: Ленгоные микроклин-плагиоклассовые и аплитовые гнейсы. — 56. Мигматиты: Очковый микроклин-плагиоклассовый и аплитовый гнейсь. — 57. Мрамор. — 58. Еклогиты. — 59. Амфиболиты и амфиболитовые гнейсы. — 60. Андензиновые гнейсы.

ЛЕГЕНДА СТАНДАРДНИХ ОБОЗНАЧЕНИЙ

Нормалная геологическая граница: определенная (с падением) и покрытая (с падением). — 2. Эро-ионая граница: определенная (с падением) и покрытая (с падением). — 3. Постепенный литологический переход: усгановленний и покрытый. — 4. Прорыв магматического тела: установленный, покритый. — 5. Элементи падения слоя: нормальный и опрокинутый — 6. Элементи падения слоя: горизонтальный и вертикальный. — 7. Статистическое паденые слоя: нормалные, вертикальные и горизонтальные. — 8. Элементи падения фолиации нормальная опрокинутая и вертикальная. — 9. Статистическо паденые фолиации: нормально и вертикально. — 10. Фолиация с линеацией. — 11. Елементи падения трещин кливажа, вертикальный кливаж. — 12. Трассы представительных поверхностей слоистости: определенные и фотогеологически отмеченые. — 13. Оси прямой или косой антиклинали и синклинали. — 14. Оси перевернутой антиклинали и синклинали. — 15. Погружение оси антиклинали и синклинали. — 16. Элементи падения осей небольших складок, оси с вергенцией. — 17. Разлом без обозначения характера: наблюдаемый, покрытый и фотогеологически наблюдаемый. — 18. Падение разломной поверхности и относительно опущеный блок. — 19. Разломная зона, милонит. — 20. Фронт чешуи: определный и покрытый. — 21. Макрофлора, морская макрофауна, пресноводная макрофауна. — 22. Микрофлора и микрофауна, — 23. Млекопитающие. — 24. Появления металлов (Сu — медь, рх — пирит). — 25. Появления неметаллов (mg — магнезит). — 26. Появления каустобиолитов (bi— битуминозные сланци). — 27. Каменоломная строительного камня. — 28. Место добываня глины. — 29. Место добываная гравия и песка. — 30. Терриконик. — 31. Глубиные скважены: одиночные, 20—50 штук. — 32. Шахтная выработка: активная, покинутая. — 33. Открытая выработка: активная покинутая. — 34. Оползни.

60