Абекенов (оригинални) текст Емске депеше:

Емс, 13. јула 1870.

Савезном канцелару Екселенцији грофу Бизмарку, Берлин, Nr. 27, Nr. 61 eod. 3h 10 по подне. Станица Емс (хитно).

Њ. В. Краљ пише ми:

„Г. Бенедети ме је ухватио на улици да би, уосталом на врло наметљив начин, од мене захтевао, да га опуномоћим да одмах телеграфише да се ја заувек обавезујем да никад више нећу дати свој пристанак, ако би се Хоенцолерни поново кандидовали! Ја сам га, прилично озбиљно, одбио, пошто човек сличне обавезе a tout jamais1 не може и не сме да прими. Рекао сам му, да нисам још ништа добио и да он, пошто је преко Париза и Мадрида обавештен пре мене, добро увиђа да моја влада ту није умешана.“

Његово величанство је отада примило једно писмо од кнеза. Пошто је Њ. В. Рекло грофу Бенедетију да очекује обавештење од кнеза, закључио је Пресветли, с обзиром на горње тражење, а на предлог грофа Еуленбурга и мене, да више не прими грофа Бенедетија, него да му преко ађутанта поручи да је Њ. В. сада примило обавештење од кнеза, које је Бенедети из Париза примио и да посланику нема ништа да каже. Њ. В. оставља Вашој Екселенцији на вољу да ли да се нови захтев Бенедетија и његово одбијање саопште одмах како нашем посланику тако и штампи.

Бизмарков (преправљен) текст Емске депеше:

Пошто је вест о одрицању хоенцолернског наследног кнеза била службено саопштена царској француској влади од стране краљевске шпанске, француски посланик у Емсу поставио је још Њ. В. захтев да га опуномоћи да телеграфише Паризу да се Њ. В. краљ заувек обавезује да никад више неће дати свој пристанак ако би Хоенцолерни поново поставили своју кандидатуру.

На то је Њ. В. одбило да француског посланика поново прими и поручило му преко ађутанта да Његово Величанство нема посланику ништа друго да саопшти.

1 Заувек (фр., прим ред.).