ГНОСТИЧКА ОНТОЛОГИЈА

Оскар Ускатеги

(Oscar Uzcátegui)

Посвећујем мојој вољеној супрузи, Лин,

која је за мене увек била

извор мојих надања и

покретач мојих напора,

на овом каменитом путу.

Захвалница

Најдубље се захваљујем

В.М. Самаелу Ауну Веору,

садашњем Представнику свесног круга

соларног човечанства који надгледа

историјски ток људског рода и који је

извор инспирације за ово дело.

Без његовог мудрог вођења

не бисмо успели да обавимо,

дидактички и дијалектички, овај рад.

ИНТЕРЕСАНТНА АНЕКДОТА

Универзитетски професор испровоцирао је своје студенте следећим питањем: „Да ли је Бог створио све што постоји?” Један од студената храбро одговори: „Да, створио је.” „Да ли је Бог створио све?” „Да господине”, одговори младић.

Професор је наставио: „Ако је Бог све створио, онда је створио и зло, јер зло постоји и према прецепту да су наша дела рефлексија нас самих, онда је Бог зао”. Студент је онемио пред таквим професоровим одговором, а професор, срећан, био је горд што је поново доказао да је хришћанска вера само мит.

Други је студент подигао руку и рекао: „Могу ли поставити питање, професоре?” „Сигурно”, одговори професор. Младић се подиже и упита: „Професоре, постоји ли хладноћа?” „Какво је ово питање? Дабоме да постоји, зар вам никада није било хладно?” Младић одговори: „Уствари, господине, хладноћа не постоји. У складу са физичким законима, оно што сматрамо хладноћом, у реалности је одсутност топлоте. Свако тело или предмет може да се испитује само ако има или преноси енергију. Апсолутна нула је тотална и апсолутна одсутност топлоте, тада сва тела постају инертна, неспособна да реагују, али хладноћа не постоји. Створили смо овај израз да би описали како се осећамо када нам недостаје топлота.

„А, постоји ли мрак”, настави студент. Професор одговори: „Наравно”. Студент одговори: „Поново се варате, господине, ни мрак не постоји. Мрак је, уствари, одсутност светлости. Светлост се може студирати, мрак не, укључујући постојање Ницхолсове призме за разлагање беле светлости на разне саставне боје, са различитим таласним дужинама. Мрак не. Једноставан зрак светлости најуриће тмину и осветлити ће површину на којој се окончава. Како се може одредити колико је мрачан одређени простор? На основу количине светлости у том простору, није ли тако? Мрак је израз којег је човек увео да би описао шта се догађа када нема светлости”.

И на крају, младић упита професора: „Господине, да ли постоји зло?” Професор одговори: „Наравно да постоји, као што сам назначио и на почетку, видимо силовања, злочине и насиља у целом свету, ове су ствари зла”. На овоме студент одговори: „Не постоји зло господине, или бар не постоји само по себи. Зло јесте једноставно одсутност Бога; исто је као и у претходним случајевима, израз којег је створио човек да би описао одсутност Бога. Бог није створио зло. Зло није као вера или љубав, које постоје као што постоје топлота и светлост. Зло је резултат чињенице да човечанство нема Бога присутног у својим срцима. То је исто тако као што произилази хладноћа када нема топлоте и тама када нема светлости”.

Онда је професор, након што је главом потврдио, остао без речи.

МЛАДИЋУ ЈЕ БИЛО ИМЕ АЛБЕРТ АЈНШТАЈН

Разјашњење

Аутор је ставио под знакове навода

све оне одељке који су били изведени из дела

председника и оснивача Савременог гностицизма,

В.М. Самаела Ауна Веора.

ПРЕДГОВОР

Књига која данас стиже у наше руке – „Гностичка Онтологија” – скуп је питања и одговора чија је намена да помогне свим оним особама које су заинтересоване, или ће бити, да упознају Свет и његове принципе.

Реч Онтологија јесте израз са којим се одредило, почевши са XVIII веком, изучавање искључиво бића; и Гностичка је, зато што је то изучавање Трансцендентног Бића.

Крути принципи и понекад погрешни, који су током историје служили за објашњавање развоја Живота, јесу за све укусе и за све епохе. На овај начин, у прастарим временима све се објашњавало интервенцијом божанских или полубожанских сила, а у скорије време, па до данашњих дана, све се објашњава случајношћу, а не „узрочношћу” природних сила и њених хемијских компонената.

Смели одговори, добијени посредством ове књиге, омогућиће да путујемо по мрачним стазама по којима се крећу Принципи и да брзо и без напора уочимо потребне кључеве, који

ће да нам помогну да разјаснимо различита питања које нам живот поставља.

Истина и Лаж, као апсолутни изрази, супростављали су се из давнина како би се конституисали као једино објашњење општих појава, али на несрећу смртника ово је немогуће, због непобитног принципа, да Дуалитет не може да разуме Унитет. Сви наши концепти су дуалистички у њиховом излагању и трипартитни у њиховом решавању (теза, антитеза и синтеза).

Чак и тако, једна од најделикатнијих обавеза коју је човек имао у свом проходу кроз овај свет, била је да иде у потрагу за Истином, оном Истином која ће нас ослободити, по Општим јеванђељима, оном Истином која ће као Сунце да нам осветли памет и срце, одговарајући на сва наша питања и да учини да се простернирамо, као што збори хиндуска максима, пред ногама Оног, који зна да нам обрише сузе конфузије.

Али Истина, као што смо раније рекли, стално делимична и субјективна, имајући у виду ниво наше Свести, бива подвргнута неправдама, страховима и бојазнима, стварајући океан тмина и несигурности који је чине недоступном или неизвесном.

Дуалиет на којег смо се односили и којему смо потчињени не налази се само у спољашнем свету, већ напротив и говорећи психолошким терминима имамо га и у нашој унутрашњости, од најповршнијих слојева до најдубљих; а освајање Бића је управо освајање Унитета; значи направити од Два, Један.

Према томе, можемо и треба да кажемо, да је Гностичка онтологија пут који нас води према Истини, Слободи и Животу.

Пут, који би човечанство требало да следи како би превазишло осредње стање које чини основу његове материјалности.

Истина је, да откад поседујемо способност рационалности и откад смо се нашли искрцани у овом свету, јуримо химере до којих ћемо тешко стићи као и до њихових имена: Срећа и Истина. И једни и други дају чак и своје животе у потрази за њима; једни, ходајући у потрази за огромним имањем зато што мисле да се тамо налази химера њихових снова; други, насупрот, удаљују се од света и његових зала, и за колико је већа њихова изолованост и живот усамљенији, за толико се сматрају ближи траженој химери. Већина смртника налази се у средњем положају између ових двеју крајности, али не ван оквира њихових стремљења, која нас понекад привлаче једном полу, а понекад другом.

За људе који су тражили етику и принципе, предност је увек била да успоставе равнотежу у чињеници да се чини воља Творца, али ево, овде се чине свакојаке грешке при покушају разумевања ове воље Творца. Општа спознаја је одувек знала да се синтетише и да се преобрази, на мајсторски начин, као храна за сваку душу, која је имала потребу за њом, у било које време. Ово је случај Јеванђеља Есена или Јеванђеља мира, где Исус говори својим следбеницима, који су на крају крајева сви они који имају уши да чују и ум да схвате, рекавши им „благо онима који испуњавају законе живота и не лутају стазама смрти”. Ми закључујемо, да благо свима који знају да створе животни закон од максиме са којом се Исус обратио својим зачуђеним следбеницима, који се упиташе о каквом је закону живота излагао Мајстор, јер су били убеђени да су поштовали оне

законе, написане у цивилним и религијским списима тога времена, који су им обележавали пут живота.

Мајстор, схвативши њихова осећања, одговара им: „Не тражите Закон у вашим списима, јер је Закон Живот, док је писмо мртво. Заиста вам кажем да Мојсије није примио од Бога написане законе, већ преко живе речи. Закон је жива Реч Живог Бога, дата живим профетима за живе људе. У било ком животу постоји Закон. Можете га наћи у трави, у стаблу, у реци, у планини, у птицама небеским, у рибама морским; али нарочито у вама самима. Јер заиста вам кажем да су све живе ствари ближе Богу од писма које је без живота. Бог је створио живот и све живе ствари како би учио човека, преко вечите живе речи, законима правог Бога. Бог није написао законе на страницама књига, већ у вашим срцима и у вашем духу”.

Читајући ове речи схватамо да су Спознаја и Мудрост атемпоралне, као дела Природе.

Желимо да разјаснимо да, будући да смо људи нашег времена, не одбијамо написану реч, јер преко ње комуницирамо и манифестујемо се, али примећујемо у овој изванредној поруци потребу за размишљањем и да унесемо унутар нас Речи Живота, чинећи да ове у нама стварају плодове како би успели да се њима хранимо, јер не треба да заборавимо, како је рекао Велики Кабир, да се човек не храни само хлебом... У складу са свим овим лако је приметити, слушајући и посматрајући људе, који поседују живу мудрост, а који мртва знања, без обзира колико универзитетских титула ките њихова одела или крунишу власи њихове косе, па тако препознајмо Мудраца по

његовим расуђивањима и папагаја по његовим понављањима.

Данас, не желећи да идем даље, посетио сам, као и у многим другим поподневима, књижару у којој сам провео многе тренутке мога одмора, а у огромном мору написаних редова који се тамо налазе зауставио сам се „случајно”, ако овај постоји, на једној реченици од хиљада и хиљада које су ми томови нудили, која синкретично закључује о ставу људског бића пред животом и поготово оног људског бића које осећа живот као крсташки поход. Реченица о којој је реч, гласи: „Људско биће тежи да повеже Сигурност са Слободом не слутећи да су ове две силе опречне”. Не морамо много размишљати да би схватили да је то тако и ако приђемо проблему, можемо бити разочарани, исто као и онај који жели да хомогено помеша воду и уље, јер по мом мишљењу – не познавајући ваше, љубазни читаоче, али вам зато дајемо посла са лектиром ове књиге – СЛОБОДА је најнесигурније стање.

И сада да би закључили, не бих желео да, из грешке, читалац, који се жури, отпочне лектиру ове књиге, а да не прочита напомену коју желим да доставим: ова књига није написана за профане, нити за профанаторе, већ за озбиљне људе који желе другачије лектире. Лектире које ће порећи пуно непотребних веровања са којима се Човечанство користило вековима. Драги читаоче, ако си ти један од оних који верује да ће га црквене слике и кајање подићи изнад људског медиокритета, заборави на лектиру ове књиге, јер ће се у овој предавати као постулат и највиша максима коју ју је имао Мајстор што је инспирисао аутора: „Небо се јуришом осваја и

храбри су га већ освојили”, тако да нека они слаби и нејаки граде своје небо од ружичасте хартије, а сви они који у себи наслућују да је „надмашити” плод обновљеног напора, а не благог елана, нека наставе и то са будним духом, зато што Спознаја није само за поједине, већ је за све, али ће стићи да је утеловљује само онај вољан да је прими, да је свари и да је усвоји.

Нека вечити Мир буде ваш водич на путевима пресрећних.

Андрeс Лoпез

УВОД

Пре много година, наш Венерабилан Патријарх оставио нам је у заоставштину, свим студентима Гнозе, свешчицу насловљену: ГНОСТИЧКА КАТЕХЕТИКА. Изванредан опускулум и, у исто време, једноставан, у којем су се одређивали, ради добра напаћеног човечанства, основни правци савременог гностицизма.

Данас, у овим узбурканим временима, хватамо се поново пера како би извукли, на амплијативан начин и ради добра наших студената, оне основне редове трансценденталног гностицизма, са којима бисмо наступили на садашњој јавној сцени и дубоко назначили прецепте нашег учења у погледу етичког, мистичног и метафизичког живљења свих оних, у чијој унутрашњости, постоји чежња за интимном аутореализацијом.

Како бисмо ово постигли, ми смо се обратили ОНТОЛОГИЈИ или науци ЕСЕНЦИЈЕ СТВАРИ.

Несумњво, ГНОСТИЧКА ОНТОЛОГИЈА има намеру да нас приближи до сазнања постојности наших гностичких постулата како би учинила свесним, све оне девоте каменитог пута

христификације, у вези са схватањем Уметности живљења на интелигентан начин.

Предмет Гнозе (или наукe откровљене самоспознаје) није нешто што се ослања на несупстанцијалне химере или догматске јереси, како су хтели поборници религијског догматизма свих времена да се разуме. Напротив, Гноза је била, јесте и увек ће бити SUMMUM (врхунац) ВЕЧИТЕ СПОЗНАЈЕ, што је дозволило свим филозофским облицима да продру на терен апсолутних истина и, на овај начин, да могу дати човечанству пут којим ће се кретати како би се стигло до непроменљивог царства истине.

Стварно је, као што добро показује В.М. Самаел Аун Веор, да је истина „непозната тренутак за тренутком и зато се налази у интимној дубини сваког људског бића”.

“ИСТИНА, тако схваћена, никад не би могла бити затворена у некој књизи или изговорена у неком говору, свако треба да је евоцира, да је створи и да је развије…” и, зато, само са надчовечанским напором, они који су упорни у потрази за њом, моћи ће једнога дана, да је инкарнирају и тако ће успети да кристализују, унутар самога себе, тајну ИНКАРНАЦИЈЕ БИЋА.

Кристализирати БИЋЕ тајне филозофије није ствар концепта или идеолошког мишљења. Реч је, дакле, о добровољно прихваћеној дисциплини, стално практиковане све до успеха, после многоструких физичких, етичких или духовних напора, да дотакнемо и доживимо у нашем психолошком аспекту страшну реалност која даје облик нашем божанском духу.

Да би нешто добили потребно је познавати метод који ће нас водити том циљу и, будући да је реч да добијамо оно што је извор нашег постојања, оно што је изван времена и релативности (са свим својим варијантама), очигледно је да нам је потребан солидан водич који је у стању да нам гарантује крајњу победу, као награду за наше успешне битке.

Ово би био разлог због којег ГНОСТИЧКА ОНТОЛОГИЈА постаје неопходна да гради мост између наших искрених тежњи и атемпоралне сфере. Непотребно је казивати да нам није циљ, да поново дефинишемо Гнозу, зато што је она САМОДОВОЉНА, САМОДИДАКТИЧКА и САМОПОЗНАВАЈУЋА. Одавде се појављује идеја да ”Гноза припада сакралној интимности сваког појединца”. Желимо само да тачно одредимо, пред свечаним вердиктом јавне савести, оне параметре који идетификују, са филозофске и метафизичке тачке гледишта, ставове које је гностицизам свих времена подржавао у оквиру доктринарног контекста.

Много се прича, у овим данима, у вези са постојећим сектама или псеудорелигијама које данас сачињавају стваран идеолошки лавиринт. Свуд се подижу гласови против многих доктрина које, нудећи рај на земљи, успевају само да удубе човека у пакао константних конфузија што води, непроменљиво, најстрашнијем неверништву и моралној и духовној обмани.

Неки мудри филозофи рекли су: „Гноза се увек појављује у раскрсним моментима у којима се човечанство осећа да су му одузети његови божански принципи и пружа тада човеку ново гледиште у вези са мотивом свог постојања, а и саме креације".

Ова заслуга припада Делу В.М. Самаела Ауна Веора, председнику и оснивачу Савремене гнозе. Самаелски Гностицизам долази да разчисти, на јасан начин, тачно и категорички, све оне неистинитости које везују душу људског бића. И то чини служећи се вишом логиком или логиком Свести која је, узгред речено, релевантнија од формалне логике или сколастичке логике, које су до сада познате. Гноза се заснива на делима и вене у субјективним апстракцијама интелектуализма. Гноза открива на научни начин све што је садржано у разним делима која долазе од оних мушкараца и жена који су у свету (физичком) познавали БИЋЕ (унутрашње божанство).

Хебрејски Талмуд, хришћанска Библија, Багавад-Гита, Дхаммапада, Књига препостања, Коран итд., итд., итд. све су то пресвета дела откровљена од стране БИЋА оних малобројних који су имали смелости „да се одрекну свега како би нашли све”…

Несумњиво, они малобројни умели су да тумаче свете доктрине, зато што нису дозволили да буду затворени у спекулативном рационаменту, бежећи сваког тренутка од дословних интерпретација које производе само болне фанатизме и залуђују људство. Ми, Гностичари, омаловажавамо слово које убија и тражимо дух који оживљава. Да бисмо разумели вечите истине треба да се отарасимо од свакојаких друштвених предрасуда, од догматичких традиција и свакојаких бојазности због тога што, тада, можемо експериментисати нетакнуту реалност онога што је божанско...

Ово је крајњи циљ ове књиге. Позивамо нашег стрпљивог читаоца да нам се придружи у потрази за ВЕЛИКОМ РЕАЛНОШЋУ.

Оно што називамо у религијском жаргону Бог (као Творац) и човек (као креација) чине нераздвојив пар који се, на несрећу, раставио када је овај задњи заборавио на првог и пропао у обожавању самога себе и материјалних облика који му условљавају перманентни сан.

Гноза ће нас увек позивати на буђење и зато настоји, чак досађујући, на потреби активирања свих психичких и биолошких механизама, са којима смо били оспособљени у сванућу креације, како би једнога дана отворили очи и присуствовали величанству које обасјава ОЦА свега што постоји...

Рецимо, у закључку овог увода, да „БОГ НЕМА ПОЖЕЉНЕ СИНОВЕ, АЛИ ИМА СИНОВЕ КОЈИ ЊЕГА ЖЕЛЕ”.

Хришћанска Апокалипса подвлачи: „Од профетских времена, небо се јуришом осваја и само су га храбри освојили”.

Маловерниче! Зашто си посумњао?

( „Modice fidei quare dubitasti?” )

Оскар Ускатеги

ОДЛОМЦИ!

Поглавље 1

ШТА ЈЕ ГНОЗА

Питање: Шта је Гноза?Одговор: То је вид да се живот живи на интелигентан

начин.

П.: Шта то значи?О.: Да људи, иако живе, не знају да живе, зато што су жртве

околности. Све им се догађа, као кад пада киша, као кад севају муње. Нису у стању да стварају нове околности. Не знају због чега пате, због чега оболевају, зашто се рађају, зашто умиру, итд., итд.

П.: Како могу да изађем из тог круга људи?О.: Будећи своју Свест.

П.: Шта је то? Има то какве везе са грижом Сaвести?О.: Свест нема никакве везе са оним што називамо грижа

Сaвести. Ова последња је једна од функција Свести, али Свест је много више од тога.

П.: Онда, шта је то Свест?О.: Са гностичке тачке гледишта, Свест бисмо могли

дефинисати овако: „То је факултет разумевања свих спољних и унутрашњих појава које су у вези са нама”.

П.: И како можемо то да урадимо?

О.: Студирајући и практикујући Гнозу. Гноза поседује дидактичке и дијалектичке основе за добијање поменутог буђења Свести у сваком људском бићу.

П.: Али, значи ли ово да је Гноза научно изучавање или је нешто религијско?

О.: Гноза јесте крајње научна јер се њене праксе могу доказати. Домен изучавања Гнозе је сам човек. Из овога се може закључити, да је реч о антропоцентричном изучавању, због тога што је усмерено ка претварању обичног човека у вишег човека. Гноза није религија, али сва њена изучавања допуштају тотално разумевање било које религијске доктрине.

П.: Можете ли дефинисати Гнозу глобално?О.: „Добро је да знамо да са етимолошке тачке гледишта,

реч Гноза долази из грчког и значи спознаја; ипак, евидентно је да није реч о заједничкој спознаји. Гноза се односи на више Учење, трансцендентално за људско биће. Ово универзално и атемпорално учење, из којег се издвојила огромна теолошка, филозофска, уметничка и симболичка сличност великих цивилизација из прошлости, сведочи чињеници да су се све напајале из истог првобитног извора.

ЈАНА, ЖАНА, ГАНА или ГНОСИС јесте Јанус-ова наука, тј. наука Еноичон-а или профета. Реч ЈИНА, из којег произилази израз Гноза, није ништа друго него шпанска адаптација дотичне речи; права преписка речи је изведена из персијског и арапског, и није ЈИНА већ ЏИН или ЏИНН, па је тако видимо коришћену од стране многих аутора.

П.: Али, чуо сам да је Гноза нека врста јеретичке доктрине која се појавила у недрима примитивног хришћанства. Да ли је то тако?

О.: Могуће је да сте читали такве тврдње, зато што постоје нека дела која су намерно објављена од стране религијских институција, које желе да дескредитују Гнозу и гностичаре. Али такве информације немају дијалектичку основу. Гноза је већ постојала пре доласка хришћанства и Исуса из Назарета. Поред тога, добро је да ви знате, например, да: „Назарећани су били познати као крститељи, сабејци и хришћани Светог Јована. Они су веровали да Месија није био Божји син, већ једноставно неки профета, који је желео да следи Јована”.

Оригене (један од твораца хришћанске цркве), у II тому, стр. 150, примећује да: „Постоје неки који говере о Јовану да је он помазаник (Христос)”.

„Када су метафизичке концепције гностичара, који су видели Исуса као Логоса и помазаника, почеле да задобијају на терену, примитивни хришћани су се одвојили од Назарећана, који су оптуживали Исуса да искривљује Јованову доктрину и да је заменио Јорданско крштење са другим.” (Ово је текст из Kодекс Назаренус, II, страна 109).

П.: Према томе, Гноза је истовремено прехришћанска и хришћанска спознаја?

О.: „Отворено говорећи и без заобилажења: Гноза је врло природан функционализам Свести; то је филозофија perennis et universalis.”

Неоспорно, ГНОЗА је освешћена спознаја божанских мистерија, резервисана елити (људима који су жељни да

упознају тајне живота и смрти). Реч гностицизам садржи у својој граматичкој структури, идеју система или струја опредељених проучавању Гнозе.

„Овај гностицизам подразумева кохерентну, јасну, тачну серију основних елемената, који могу бити проверени непосредним мистичким искуством, например:

а) Проклетство са научне и филозофске тачке гледишта.б) Адам и Ева из јеврејске Генезе.ц) Првобитни грех и излазак из Раја.д) Мистерија Луцифер-Нахуатл.е) Своја сопствена Смрт.ф) Креативне Моћи.г) Есенција Салватор Салвандус-а.х) Сексуалне Мистерије.и) Интимни Христос.ј) Ватрена Змија наших магичких Моћи.к) Силажење у Паклове.л) Повратак у Еден.Само оне гностичке доктрине које укључују онтолошке,

теолошке и антрополошке основе поменуте у горњим редовима, део су аутентичног гностицизма.”

А са друге стране постоји прехришћанска Гноза подразумевајућа филозофској и мистичној спознаји народа из прошлости. Дакако да, мексички кодекси, египатски папируси, асиријске цигле, свици из Мртвог мора, чудни пергаменти, исто као и неки прастари храмови, старе хиероглифе, сакрални монолити, пирамиде, миленијумске гробнице итд., пружају, у дубини своје симболичности, гностички смисао који дефинитивно одмиче буквалном тумачењу и који никада није

имао објашњавајућу вредност искључиво интелектуалне природе.

„Спекулативно размишљање модерних антрополога и историчара, уместо да обогаћује речник, са жаљењем, сиромаши га, док су гностички извештаји, написани или алегорисани у било ком уметничком облику, увек оријентисани према унутрашњем БИЋУ људске особе. И управо у том врло интересантном гностичком речнику, полуфилозофском и полумитолошком, представља се серија изванредних непроменљивих симбола са езотеричком основом, који у тишини говоре Свести.”

„Истраживали смо у изворима из Кине, у санскритским делима Индије, у старим тибетанским рукописима. Бавили смо се изучавањем археолошких предмета, дубоко смо истраживали бројне кодексе, анализирајући мудрост старих цивилизација, обавили смо компаративна изучавања између Мексика, Египта, Индије, Тибета, Грчке, итд., итд., итд; и дошли смо до закључка да је универзална мудрост увек иста, мењају се само њени аспекти, у складу са народима, нацијама и језицима.”

„Иако је тачно да треба да водимо рачуна у сваком гностичком систему о њиховим хеленистичким елементима, оријенталним елементима, укључујући Персију, Месопотамију, Сирију, Индију, Палестину, Египат итд, никада не би требало да игноришемо гностичке принципе опажане у префињеним религијским култовима Нахуаша, Толтека, Астека, Запотека, Маја, Чипча, Инка, Куечана, итд., итд., итд. из Индо-Америке.”

П.: Које ли су то карактеристике које би могле јасно идентификовати мит или гностичку идеологију?

О.: „Карактеристике које, на јасан начин, назначују гностички мит и које се међусобно допуњују, су следеће:

1) Врхунско Божанство2) Плеромска еманација и пад (спуштање)3) Архитект Демиург 4) Пнеума света5) Дуализам6) Спаситељ7) Повратак

П.: Могли бисте да нам мало више објасните о Свести као инструменту за инвестигацију свега?

О.: Наравно, пријатељу, проблеми човечанства постоје зато што људском бићу недостаје факултет Свести. Већ смо у претходним редовима научно дефинисали Свест и рекли смо да је то психолошки капацитет да разуме или да опажа све спољне и унутрашње појаве инхерентне нама самима. Па добро, научно је доказано да човек наших дана поседује само три процента будне Свести према деведесет и седам процената успаване Свести у својој унутрашњости. Ово, очигледно, чини да многа наша деловања буду несвесна и многа некохерентна. Неоспорно, ово повлачи конфузију, специјалне шокове, трауме свакојаке врсте, неспокојстава, напетости, стрес, итд., итд., итд. Најгоре је то што је, остали део Свести, која је успавана, заточеник енергетских сила које је заробљавају и злостављају својим ћудима.

...

Поглавље 4.

ГНОЗА И ПСИХОЛОГИЈА

П.: Како бисте могли да дефинишете оне силе које заробљавају Свест?

О.: Одговорићемо вам на питање са великим задовољством. Добро је да ви знате, драги мој пријатељу, да су силе које заробљавају Свест енергетске, разграђујуће, неуредне и некохерентне, али оспособљене одређеном „малефичком интелигенцијом“ која им дозвољава да контролишу психу и исто тако људску машину. Ове силе биле су већ проучаване од стране прастарих цивилизација из прошлости, као што су Египат, Вавилон, Грчка, Индија, Персија. Рим, Кина, итд., итд. и, чак иако вам се чини невероватним, и преколумбијски народи познавали су, у њиховим различитим теологијама, поставке које говоре о овим енергијама које атентирају против Свести људског бића. Тако, у Египту се причало о црвеним Сетовим Демонима, у Мистеријама из Персије говорило се о Ахриману и његовој црној војсци, у Индији се још прича о Калејенима и „бледим лицима“, у античкој Грчкој говорило се о Медузи и о Горгонама као ђаволским ентитетима које су јурили и са којима су се борили митолошки јунаци. На исти начин у Тибету увек се говорило о непожељним психолошким агрегатима, а које су симболизовали приликом религијских фестивала као монструме који су морали бити побеђени од стране тибетанских религијских аскета, и на овај начин, дозволите ми да вам кажем да са друге стране Европе и Азије, у Северној Централној и Јужној Америци сви домородачки народи имали су религијска и метафизичка

разматрања у вези са овим субјектом. На пример, код Астека, говорило се о Којолксауки, злокобној жени која је командовала, по теологији Нахуа, војском од 400 Јужњака и који су се одупирали божанским силама Хујцилопочтли-а – Соларном Божанству. Теолошку истоветност наилазимо истовремено и код њихових комшија, Маја, Инка са високог Перуа, итд. Све ове митолошке и теолошке приче односе се на исту тему коју данашње светске религије описују као грехове или тешке грешке против божанског духа који борави унутар човека. Али, ми, гностичари, више волимо да називамо ове енергетске ентитете термином којег користи Психологија данашњих дана, тј., називамо их Ја-ови или психички агрегати који оличавају наше грешке.

П.: Како бих могао ја да избацим из моје људске природе оне Ја-ове, дефекте или психолошке агрегате о којима ми ви говорите?

О.: Да бисте ово успели, драги мој пријатељу, потребно је да познајете психоаналитичку технику Гнозе, која има управо као основу самоопажање људске машине.

П.: Али, чујте ви, називате ме људском машином...О.: Извините, није била моја намера да вас мојим речима

вређам. Али, дозволите ми да вам кажем да је наш организам савршена машина коју је Природа створила да би склонила наше анимиске (душевне) принципе. Ова машина има пет савршено дефинисаних цилиндара, из непамћених времена, од стране Тибетанаца. Ови цилиндри јесу:

Интелектуални центар

Емоционални центар Моторни центар Инстинктивни центар и Сексуални центар

П.: И даље...О.: Према томе, у овим центрима дејствују енергетски

агрегати одређујући погрешне начине мишљења, апсурдне начине осећаја, нелогична моторна понашања, инстинктивне перверзности и сексуална злостављања.

П.: Да ли се ми људи рађамо са овим психолошким агрегатима?

О.: Реално, иако је тужно да то кажемо, одговор је – да. Оно што се догађа, пријатељу, то је да сва људска бића носе са собом ове нехумане елементе још из минулих егзистенција и врхунац несреће, ови се елементи оснажују у свакој егзистенцији коју доживљавамо.

П.: Да ли говорите о реинкарнацији? Да ли ви верујете у ову ствар?

О.: Добро је да ви знате да је доктрина реинкарнације врло стара. Оријенталне религије као што су Будизам, Ламаизам, Таоизам, Зороастризам, итд., итд., итд., подржавају да је људска Душа способна да живи у различитим телима, наравно, једно тело за сваку егзистенцију. Ово се назива: Доктрина трансмиграције Душа. Ова је доктрина опширно објашњена од стране божанског Господа Кришне и може да се чита у Багавад-Гити, изузетно сакралној књизи хиндуса.

П.: Али, зашто нам хришћанство никада није говорило о овим стварима?

О.: Видите ли ви, једна ствар је хришћанство из наших дана и друга врло различита ствар јесте првобитно хришћанство које је предавао велики Мајстор Исус Христос. У примитивном хришћанству говорило се о реинкарнацији. Исус и Дванаест Апостола, исто као и оних 70 ближих ученика Исусових, дубоко су познавали аргументе реинкарнације. У Старом завету из Хришћанско-јеврејске Библије има разних алузија у односу на Реинкарнацију. Из овог разлога, например, каже се, да је Јован Крститељ реинкарнација профете Илије. Исто тако, у Проповеднику каже се, например: Ништа неће бити од онога што пре није било, ништа неће бити, а да не буде и сутра, итд., итд., итд.

П.: И због чега нам хришћанска црква не говори сада о овим стварима?

О.: Због тога што је сама црква претрпeла многе измене у својој форми и у свом фонду. Сваки Папа увео је разне елементе у хришћанску доктрину и данас се човечанство нашло са доста унакаженом религијском доктрином. Знајте, например, да је сваки апостол написао своје Јеванђеље и да, поред свега тога, препознају се само Четири Јеванђеља која припадају познатим јеванђелистима: Јовану, Луки, Матеји и Марку.

П.: Добро, вратимо се на нашу тему, значи да сам ја у другим егзистенцијама фабриковао неке ја-ове, на пример онај гнева, Је ли тако?

О.: Тачно.

П.: И због чега се ја овога не сећам, а нити детаља из мог пређашњег живота?

О.: Зато што, поново вам кажем, ваша Свест спава и ова ствар вас спречава да ви доведете у вашу меморију сећања из прошлих егзистенција.

П.: Реците ми једну ствар, у ком моменту долазе у мој живот ови психолошки агрегати о којима нам говори Гноза?

О.: Ваше питање је веома интересантно. Ја-ови или психолошки агрегати улазе у нас почевши са старошћу од две године. До ове старости дете је брањено од стране есенцијалног психичког материјала, односно од Есенције, од које перципира 3 посто. То еквивалира као када се каже да дете поседује, до две године, три процента слободне Свести, која није учаурена у Его-у. Ово чини да, например, дете види ствари које одрасли људи не виде, да чује ствари које одрасли не чују и да осећа ствари које одрасли не осећају. Понекад деца, једноставно плачу јер виде своје монструозне психолошке агрегате како око њих круже, желећи да их поседују.

П.: Јао, човеће, ово је баш сурово! Шта је то што чини да ја-ови улазе у нас?

О.: Одговорићу вам. Оно што чини да ја-ови стижу да се у нама манифестују то је стварање нашег персоналитета. Дете га фабрикује почевши од нула до седам година. Почевши од ове старости персоналитет је већ створен и проласком година само ће ојачати.

П.: Од чега се састоји персоналитет?О.: Персоналитет се ствара од навика које дете добија

код куће, у школи, на улици, итд. Пример одраслих и браће или сестара помаже при стварању персоналитета. Када је персоналитет једном створен, психолошки агрегати гнева, љубоморе, зависти, блуда, лењости, гордости, похлепе, итд., почињу да се испољавају у нама зато што им персоналитет служи управо као сцена за манифестацију.

П.: Ја-ови који ће се манифестовати, да ли су то они које доносим из друге егзистенције?

О.: Не. Испољаваће се такође и нови Ја-ови које ви стварате сваки пут када се индентификујете са дневним животним догађајима и реагујете на егоичан начин.

П.: Да ли ми можете објаснити шта значи да се идентификујеш (поистовећујеш) са свакодневним догађајима?

О.: Са великим задовољством. Идентификовати значи да допушташ да те апсорбују дневни догађаји из нашег живота. Например, идете ви улицом и одједном прођу нека кола кроз прљаву воду и упрскају вам одело. Ако ви нисте у стању самоопажања, тада се идентификујете са овим догађајем и почећете да гневно реагујете, изговарајући ружне речи, клетве, желећи зло ономе ко вози дотична кола, итд. Ово је то што називамо поистовећивање (или идентификација) и сан Свести.

П.: Значи ли онда да ја треба да живим опажајући самога себе?

О.: Несумњиво. Ако ви желите да постепено избаците ове агрегате, треба да живите у стању приправности. Тако ћете видети Ја-ове који хоће да вас нападају у памети, у моторном центру или у емоцијама, итд. Када опазите ове непожељне елементе, једноставно не дупуштате им да дејствују и они ће изгубити снагу док, временом, уз помоћ ригорозних анализа од ваше стране и помоћу саморазумевања, ове егоичке енергије нестају из нашег психолошког и духовног аспекта. Да би примили помоћ у овом темељном раду постоје још и друге практике које Гноза поседује и које ће студент, примењујући их, тада успети да се ослободи из овог густиша психичких агрегата.

П.: Али, није ли ово сувише досадно и заморно?О.: Наравно, пријатељу, може бити заморно и досадно, али

се због тога каже да освајање самога себе није за свакога. Потребно је храбрости, истрајности, стрпљења и велика чежња за освајањем духовног света да би се на крају стигло до, како то Гноза назива, ВЕЛИКОГ ДЕЛА, које није друго него освајање самога себе. Антички Грци говирили су о потреби да човек спозна самога себе како би могао спознати тајне Универзума и Природе. Они су то оставили забележено на фронтисципу Храма из Делфиа у овом облику: HOMO NOSCE TE IPSUM (Човече, спознај самога себе...). подсећам вас на крају да је Исус Христос, говорећи о овоме, рекао: „Са стрпљењем ћете освојити Душе“.

П.: Реците ми једну ствар, значи ли тада да се ови психолошки Ја-ови увек појављују у нашим егзистенцијама и стално понављају исте ствари?

О.: Стварно тако. Ја-ови дејствују на механички начин у складу са два Закона које Гноза назива: Повратак и Рекуренција. Ово чини да ја-ови, например, љубоморе који су нас нападали у нашој прошлој егзистенцији у старости од 30 година, испољаваће се поново у овој егзистенцији у исто доба, са додатком, да ако смо ојачали ове агрегате у овој егзистенцији због персоналитета којег смо створили, онда ћемо још више патити од напада љубоморе.

П.: Молим вас, објасните ми, где су ови Закони записани?

О.: Нећете их никада наћи забележене у неким кодексима људских закона јер су то Закони који припадају метафизичком животу Универзума. Тако, например, опажајте да се све враћа, враћају се дани недеље, враћају се планете, у њиховим кретањима – до почетне првобитне тачке, враћа се мода, враћају се годишња доба: пролеће, лето, јесен и зима, итд. Истим законом враћају се Душе у нова тела и поново долазе (са њиховим психолошким агрегатима) на иста места да би поновиле исте трагедије, комедије и драме. Ово је механизам Закона Вечитог Повратка и Рекуренције.

...

Да бисте били у току са сваком променом и актуализацијом адреса наших институција, молимо вас, користите наше веб странице:

http://www.ageac.org/sr/http://www.ageac.org

http://www.samael.org