Предмет и задаци предшколске педагогије као научне дисциплине

Развој људског друштва и положај човека у њему захтевају прикупљање, тумачење, уопштавање и систематизацију искустава.

Након њиховог сагледавања, класификовања и генерализације могуће је откривање међусобне повезаности и законитости које владају појавама и процесима, те се у складу са тим делује и предвиђа последица тог деловања. Сагледавање и тумачење појава, процеса и веза између њих условила је стварање система чињеница, знања и ставова о појединим категоријама, односно до наука диференцираних у научне дисциплине.Наука је дакле, систематизован и аргументован скуп сазнања о објективној стварности у одређеном историјском периоду до којих се дошло применом објективних метода истраживања.

Педагогија је наука која се бави проучавањем васпитања.

Васпитање је процес (намерни) формирања личности са свим физичким, интелектуалним, моралним, естетским и радним квалитетима.

У оквиру педагогије временом су се развиле посебне гране (дисциплине), из тежње да се одређена подручја васпитне делатности дубље проуче и схвате. Свака дисциплина представља конкретизацију, ближе и прецизније одређење оне делатности коју обухвата та дисциплина, а бављење одређеном научном дисциплином значајно је да би се сагледали како путеви и темпо досадашњег развитка тако и перспективе, могућности и потребе даљег развијања.Дисциплине су подељене према:

- психофизичким способностима и узрасту васпитаника (предшколска, школска, високошколска педагогија и андрагогија)

- место васпитног рада (породична педагогија, пед.предшколских установа, школска педагогија, ваншколска или пед.слободног времена, домска педагогија)

- време васпитања (историја педагогије, савремена педагогија, педагошка футурологија)

- специфични услови васпитања (војна, религијска, индустријска, специјална педагогија)

- методике рада у појединим областима.Свака дисциплина има и своје поддисциплине.

Предшколска педагогија - допредшколска педагогија -предшколска педагогија (припремни предшколски програм).

ПРЕДШКОЛСКА ПЕДАГОГИЈА – дисциплина педагогије која се бави прикупљањем, описивањем, критичким преиспитивањем и систематизовањем чињеница о појавама у области васпитања деце раног узраста и факторима који посредно или непосредно утичу на њихов развој од рођења до поласка у школу

ФУНКЦИЈА ПРЕДШКОЛСКЕ ПЕДАГОГИЈЕ састоји се у утврђивању правилности у поменутим појавама,

њиховом тумачењу, откривању објективних законитости и узрочно-последичних односа који у њима владају, у њиховом уопштавању у ставове и класификовању у теоријски систем који омогућује да се ова научна дисциплина даље не бави њима појединачно, већ њиховим општијим категоријама; утврђивање веза и односа међу чињеницама, сагледавање процеса који се одвијају захваљујући васпитном деловању, развојних процеса који из њега следе, да би де боље они разумели и да би се могло утицати на њих

-футуролошки аспект предшколске педагогије – на основу утврђених законитости и увида у општија кретања и стремљења предвиђа будућност васпитања деце предшколског узраста

-сопствена истаживачка методологија – долази до специфичних сазнања о свом предмету; утврђује проблеме, формулише хипотезе и разрађује начине њиховог објективног проверавања, са циљем доласка до научих истина

-васпитање – намерна и сврсисходна делтаност ↓ -предшколска педагогија – развојно-нормативна научна

дисциплина (осим дескрипције проучаване појаве, бави се и сврхом, смислом проучаване појаве, истражује начине на које се може на њих утицати – плански и систематски утицај на васпитне појаве)

Ова оперативност се постиже поштовањем правила и принципа уз конкретизацију специфичних циљева васпитања деце раног узраста који морају бити у складу са општим циљевима постављеним у педагогији и филозофији.

Ради унапређивања васпитне праксе проучавају се и уопштавају позитивна искуства, уочавају проблеми и предлажу њихова решења, разрађују стратегије деловања, системи садржаја, метода и средстава за мењање постојеће праксе у складу са дечијим развојним потребама и друштвено-културним контекстом.Веома је важно и проучити норме, вредности и традиције које делују у животу одређене средине са социјанлим, националним и клутурним обележјима на чијој свеукупности треба да се заснива васпитање. -вредносно-оријентисана и критична предшколска

педагогија – према свом предмету проучавања и према самој себи (основама од којих полази)

-критички преиспитује своје основе и проучава педагошку праксу, али приликом трагања за новим решењима не сме изгубити из вида: интересе деце и утврђене општељудске вредности ↓

-непрекидно проверавање вредносни систем и ефекте норми у васпитању и њихово усклађивање са поменутим потребама.

Иако самостална, развијајући се унутар матичне науке, предшколска педагогија треба да улази у интердисциплинарне односе са другим педагошким дисциплинама и дисциплинама других наука; предшколска педагогија прати сазнања других наука битних за васпитање, и настоји да та сазнања прати, прикупља, анализира, систематизује, уопштава и интерпретира из свог угла.

Конституисање предшколске педагогије као научне дисциплине

Зачетке теорије о васпитању налазимо у античкој Грчкој.

Платон (427-347 п.н.е)

- први пут су питања васпитања разматрана систематски.- залагао се за васпитање деце владајуће класе под надзором државе, од 3. до 6.године- поставке о садржају и методама рада са најмлађима,- истакао васпитни значај игре и литературе (бајке и приче),- захтеви за ососбе које се брину о деци: да упознају васпитанике, да буду правичне и разборите.

Аристотел(384 -322 п.н.е)

-у својим делима говори о хармоничном развоју личности (физичко, морално и умно васпитање)-калакогатија.- заступа идеју о усклађености васпитања са природом,- направио је прву развојну периодизацију у којој своје место има и предшколски узраст,

- рано детињство сматра веома важним, као и то да је у надлежности породичног васпитања.- истиче две етапе предшколског васпитања: 1. до 5. године препоручивао је да се малој деци обезбеди адекватна храна, игре и играчке, да им се причају приче, обезбеди довољно кретања, 2. од 5.године када децу треба припремати за школу.

Квинтилијан Марк Фабије (42-118)

У расправи О васпитању говорника говорећи о васпитању до поласка у школу обраћа се неговатељици, родитељима од којих захтева поред физичког здравља и правилан језик и висок ниво моралности, а избор педагога је веома деликатан јер посредством њега деца стичу знања о свету и представе о моралу. - истиче значај игре и организованих активности за систематско стицање знања о свету- методе рада треба да пробуде интересовање деце и изазову радосне доживљаје.

J.A.Коменски (1592-1670)

- саставио прву сликовницу, написао целовито дело посвећено предшколском васпитању Информаториј за материнску школу.Систематски је разрадио питања задатака, садржаја и метода васпитања предшколске деце.- од рођења до 6. године васпитање припада породици-материнска школа,- васпитање треба да потпомогне физичком, интелектуалном и моралном развитку детета (период физичког рашћења и развитка чула),- материнска школа која треба да припреми дете за школу има задатак да омогући деци стицање елементарних знања и представа о средини у којој живе.

Џон Лок (1632-1704) Мисли о васпитању-писма пријатељу саупутствима како да васпитава свог сина

-tabulla rasa- у центру интересовања ставља породично васпитање - интересују га проблеми виших сталежа и индивидуално васпитање- заговорник доброг физичког васпитања, интелектуалног и моралног,

- задатак васпитача није да децу научи свему што вреди да знају, него да подстакне љубав према науци и поштовање, да учини његову душу осетљивом за похвалу и стид.

Жан Жак Русо (1712-1778)

Емил или о васпитању- човек је у основи, по својој природи добар, што се може даље развијати природношћу васпитања, поштовањем дечје личности.- до 12.године дете треба да буде ван институција у којима се систематски стичу знања. - истиче игру, посматрање, експеримент и закључивање, а против је вербализма. -друштво квари појединца, па васпитање треба да се одвија у природи.

Јохан Хајнрих Песталоци (1746-1827)

- Лингард и Гертруда -руководио се принципом усклађивања васпитања с узрасним могућностима деце,- велики значај придаје васпитању у раном узрасту који треба да се остварује у породици (Књига за мајке- како могу да науче децу да опажају и говоре)-предлагао је и отварање специјалног разреда (Kinderklassen) у коме би се деца припремала за школу- Припрема треба да буде у физичком, интелектуалном, радном и моралном васпитању ( васпитање главе, срца и руке)- примењивати методе које ће помагати природном процесу саморазвоја,- васпитање производним радом ( врт, воћњак).- истицао је васпитање највећих вредности: љубав према људима, доброту, поверење и послушност

Робер Овен (1771-1858)

први је реализовао идеју институционалног предшколског васпитања

-истиче улогу друштва у васпитању,- ствара Нови Институт за образовање карактера који обухвата: Јасле- од рођења до 3.године, Школу за малу децу- од 3 до 5године Основну школу за децу- од 5 до 10 године.-деца највише времена проводе у игри на отвореном простору, васпитачи су са децом водили слободне разговоре објашњавајући појаве које су деца опажала у околини.- васпитачи су морали да показују љубав према деци, доброти и честитост.Функције предшколских установа:- да ослободе мајку обавеза према деци, док ради,- да се деца што раније заштите од штетних утицаја средине

Фридрих Фребел (1782-1852)

први оригиналан систем предшколског васпитања-дечји вртићи(Kinderдardes)

- васпитање почиње од рођења и период пре поласка у школу сматра веома важним за развој и формирање човека-први учитељ треба да буде природа јер васпитање само развија оно што даје природа,

- са 3.године, када дете осећа потребу за дружењем омогућити му васпитање у групи вршњака- у предшколским установама.- дете сматра слично биљци-дечји вртић- у вртићима им треба омогућити физички развој, вежбати им чула, развијати дух у складу са природом,-основа рада: игре и разна занимања уз дидактички материјал (од специјално одабраних играчака)-Фребелови дарови-лопте од вуне и дрвета, коцке издељене на делове, разни материјали: хартија, дрво, тканине, перле, вуна,-у вртићима су организоване разне игре, мануелна занимања и активности(рецитовање, певање) у циљу развијања речника, мануелних и духовних способности,- инсистирао је на реду, активности и педантизму,Значајно је обогатио методику васпитног рада у предшколским установама, међутим сувише изражен педантизам који је одређивао дечје активности и спречавао самосталност био је предмет оштрих критика.

Овид Декроли (1874-1932)

Центри интересовања-све теме наставног програма концентрисати око детета,, дете пре свега треба да упознаје себе: каква је његова грађа, како раде његови органи, какво им је значење, како једе, дише, ради, игра се, зашто осећа глад, жеђ, хладноћу, зашто се боји и љути, какви су му недостаци итд.- средиштем дечјих активности сматра интерес за занимања и дели их у три групе: посматрање, асоцијација и истраживање.Недостатак-уважавајући само интересовања деце, одвлачи их од стварног живота.

К. Д. Ушински(1824-1870)

-критиковао је Фребелову педагогију због потискивања самосталности и активности,- залаже се за породично васпитање у предшколском периоду,Као главно средство васпитања предлаже: народно књижевно стваралаштво, посебне бајке и игру.Човек као предмет васпитања-васпитни значај игре.

Марија Монтесори (1870-1952)

Специјална метода васпитања-примењивала ју је у Casa dei Bambini. Принципи: 1. вежбање чула помоћу материјала (штапићи, геометријска тела звончићи).

Детету у соби са материјалом није давала потпуну слободу, али није деловала ни на развој стваралачких способности,Материјал је био апстрактан и неподесан за игру2. васпитање треба да буде инспирисано природом и законима развоја детета,- залаже се за слободу детета која има своје границе,- слободу посматра само као слободу избора међу понуђеним могућностима и средствима која су плански и организовано структуирана за ослобађање индивидуалне енергије,- све је структуирано тако да дете може ићи напред само ако прати предвиђени редослед (програмирано учење).3. истиче значај осетљивих периода и васпитања до седам година Када се догађају велике промене на физичком, интелектуалном и моралном плану, а период адолесценције схвата као ново рођење и увертиру за друштвени живот.4. принцип рада или активности усмерити према потребама и развитку, али уз озбиљну припрему и одговарајући материјал.Монтесори није веровала у креативне способности детета. По њеном мишљењу, дете је ограничено биће које пре свега треба да усвоји културне вредности.Треба да учи помоћу дидактичког материјала да уочава сличности и разлике међу предметима, класификује их према боји, облику, величини, звуку, стичу координацију покрета, говорну културу и друге технике потребне за практичан живот.Васпитач треба да: -организовано интервенише и прати развитак детета али тако да оно то не осети,-ствара повољну средину за развој детета у складу са његовим индивидуалним могућностима,- интерпретатор детета и заштитник дечјег спонтанитета, помажући тако његово самоваспитање.Замерке: претерана слобода, методизам, изолованост од друштва, подржавајући природност детета.Направила је динамичну равнотежу између традиционалног и новог васпитања.У нашој земљи, погледи Васе Пелагића (1833-1899) били су први весници друштвено организованог предшколског васпитања.

дуго је било актуелно схватање дечијег вртића као „чувалишта“ у којем нема правог учења на конституисање предшколске педагогије, као посебне научне дисциплине утицали су:- веће интересовање за дете, његово сазревање, раст, развој- откривање значаја раног детињства на каснији развој- интензиван развој мреже предшколских установа- измењена улога породице (запошљавање мајке)- утицај социо-културне средине на даљи развој

- повећана потреба за образовањем – обухватања деце све ранијих узраста системом васпитња и образовања

- традиционалне методе школске наставе не одговарају раду са децом предшколског узраста

предшколска педагогија бави се овом проблематиком у предшколским установама, проучавајући развојне особености деце и сарађујући са осталим институцијама система вапситања и образовања (вертикални континуитет) и факторима који учествују у деловању на дечији развој у предшколском узрасту (хоризонатални континуитет)

Предшколска педагогија у систему педагошких дисциплина

Критеријуми поделе система педагошких дисциплина: узраст, месту где се обавља васпитно-образовни рад, времену, према васпитним факторима или комбинованоузрасни критеријум: педагошке диспилине чији су предмет изучавања васпитање и образовање у разним периодима живота↓-предшколска педагогија – дисциплина која се бави васпитањем у периоду раног детињства до поласка у школу

Дилема! Да ли се концентрисањем само на узраст (узрасне особености, развојне задатке и сл.) прекида континуитет у пруочавању целовитог развоја детета?

могуће превазилажење – никада не губити из вида опште, заједничко код деце свих узраста и оно што повезује развојне ступњеве, при том, у предшколској педагогији стално се

примењују сазнања педагошких дисциплина које нису формиране полазећи од узрасног критеријума (породична педагогија, историја педагогије, педагошка методологија...)-значајна је повезаност предшколске педагогије са породичном педагогијом – као проучавање институционалног и породичног васпитања предшколске деце и као поручавање сарадње између установе и породице

Однос предшколске педагогије као научно-наставне дисциплине и других педагошких дисциплина које се баве

васпитањем деце раног узраста

-заслуга за конституисање предшколске педагогије као научне дисциплине код нас припада др Александри Марјановић ↓-предшколска педагогија одређује се као теоријска основа и систем научних чињеница о васпитању предшколске деце-методика васпитно-образовног рада → предшколска дидактика, практична теорија васпитања (тумачење импликација предшколске педагије за непосредну праксу)-опште и посебне методике васпитно-образовног рада-Основе програма васпитно-образовног рада са предшколском децом ↓-методике помажу у остваривању циљева-заснованост вапитних поступака на научним основама

Однос предшколске педагогије и других наука

У 20. веку детињство је истраживано из многих различитих перспектива и прикупљене су многе чињенице значајне за предшколску педагогијуОве чињенице треба систематизовати и уобличити тако да могу послужити за боље разумевање и деловање на процес усмерен да изазива развојне промене, какав је васпитање-науке (психологија, социологија, антропологија...) има смисла третирати као фунадаменталне или помоћне науке педагогије само ако представљају извор сазнања који се може прерадити са педагошког становишта и тако уградити у педагогију

психологијанаука која проучава појаве у психичком животу , утврђује природу ових појава, њихове карактеристике и трансформацијезахваљујући разултатима психологије могуће је испитиватти стратегије успостављања тих промена, а то је задатак педагогијепри коришћењу психолошких чињеница у предшколској педагогији треба бити опрезан, јер се мора узимати у обзир дескриптивни каракер психологије и нормативни карактер педагогијепсихолошким прроучавањима сазнајемо шта се може, а шта не радити са децом на одређеном ступњу развоја, а одлучивање о томе шта и како треба чинити, чему треба тежити је пре свега у домену предшколске педагогијеПијажеово учење је незаобилазно полазиште при развијању предшколске педагогије!

социологија– наука која тежи да утврди законитости у друштвеним системима и организацији, законитости у вези са положајем човека у друштву, у групној динамици, друштвеним улогама и статусима...друштвени феномен васпитања не може се изучавати изван друштва и успостављених друштвених односа!социолошки подаци који се односе на друштвену бригу о деци, третман деце од рођења до зрелости и сл. значајни су за утврђивање законитости којима се бави предшколска педагогија и за разрађивање поступака којима ће се допринети њиховом успешнијем укључивању у друштвену заједницупедагошка социологија (социологија васпитања) – гранична дисциплина између социологије и педагогије која се бави односима између васпитања и других социјалних структура

антропологија– наука о човеку, бави се физичким и расним карактеристикама људске врсте, њеним културно-историјски, географским односима, срединским особинама и односима, развојем људског друштва...посебно је повезана са педагогијом у смислу поштовања човека као инидвидуе и стављања човека у центар педагошких делатностиантрополошка истраживања – како средина утиче на развој, да ли га подстиче или ограничава

етологија – проучава људско понашање које зависи од утицаја срединеетнологија – дескриптивна и компарартивна проучавања људске културекултурна антропологија – како култура одређује човека и његов развој, колико се васпитање може посматрати као преношење и асимилација културе, акултурацијапедагошка антропологија (антропологија васпитања) – могућности развоја деце раног узраста и оформљивање њихове личности, фактори тог развоја, однос детеат и културе, улога институција предшколског васпитања у преношењу културе деци, функција васпитача...

филозофија (и теологија) – бави се схватањем човека, смислом живљења, положајем човека у свету, етичким, естетским категоријама...-значајна за педагогију при формулсиању циља васпитања, вредносних ставова и норми којима порцењује оно чему тежи и шта постиже -предшколска педагогија и ове науке интердисциплинарно су

повезане – сазнања у једној области могу утицати и на остале, али се морају применити у контексу конкретне науке

ПРЕДШКОЛСКА ПЕДАГОГИЈА КАО НАСТАВНА ДИСЦИПЛИНА

-кључна наставна дисциплина за припрему предшколских педагога и васпитача-оспособити будуће предшколские педагоге и васпитаче за стваралачко промишљање свог рада, примену општијих ставова и начела, изграђивање сопственог стила професионалног деловања ( уместо сталног понављања добрих примера из праксе)-настава предшколске педагогије разликује се на филозофским факултетима (за педагоге) али за школе за васпитаче важи јединствен програм-предшколска педагогија као предмет треба да пружи одређена сазнања, али и да подстиче развој мишљења, расуђивања, стваралаштва, моралних уверења, вредносних ставова...

Задаци предшколске педагогије као наставне дисциплине:

- да се студенти упознају са филозофско-теоријским гледиштима и основним научним сазнањима потребним за разумевање процеса од којих се састоји васпитање деце раних узраста

- да стекну трајан увид у значење васпитних поступака које ће примењивати, оспособе се да самосатално оцењују вредност идеја о васпитању, програма, метода, садржаја...- да буду у стању да своја сазнања операционализују, уносе у васпитну праксу организују је у складу са тим сазнањимада стваралачки уносе промене у васпитни процес, проналазе нове поступке у васпитању- да се оспособе да самостално прате стручну литературу и да се усавршавају

Методологија истраживања проблема предшколске педагогије

Проблеми предшколске педагогије произилазе из:- из логике развитка ове дисциплине- из захтева друштва за остваривање задатака- из потреба породице и пред.установе - из неиспитаних области теорије и историје предш.педагогије

Истраживање у овој области подразумева познавање методологије истраживања и употребуодређених метода, техника и инструмената.

Методе- историјска- дескриптивно-аналитичка- експериментална

Технике- посматрање- интервјуисање- анкетирање