Dr Vojislav [e{eq

NAROGU[ENO [KOTSKO GOVNO JAN BONOMI

Srpska radikalna stranka Beograd 2009.

Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa, kwiga broj 109NAROGU[ENO [KOTSKO GOVNO JAN BONOMI

Recenzenti Dejan Mirovi} Zoran Krasi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Vesna Zobenica, Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Olui}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 1000 primerakaCIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 32:929 [e{eq V. 341.645.5 NAROGU[ENO {kotsko govno Jan Bonomi / (priredio) Vojislav [e{eq. - Zemun : Srpska radikalna stranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 1000 str. ; 23 cm. - (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ; kw. br. 93)Na nasl. str. naziv mesta izdavawa: Beograd. - Tira` 1. 000. - Str. 3 - 4: Predgovor / Boris Aleksi}. ISBN 978-86-7886-065-2 1. [e{eq, Vojislav (urednik) a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u

Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice b) [e{eq, Vojislav (1954-) - Su|ewe COBISS.SR-ID 171795468

PredgovorNomen est omen Britanski sudija Jan Bonomi je ro|en 15. januara 1946. godini u malom industrijskom gradu Madervelu u [kotskoj. O posebnosti mentaliteta stanovnika ovog mesta govori i podatak da je jedan od Bonomijevih sugra|ana promenio ime u Fudbalski klub Madervel. Gra|ani Madervela su poznati po svojoj fanati~noj qubavi prema [kotskoj, kao i po svom tradicionalizmu. Nikada nisu imali previ{e simpatija i razumevawa za Engleze. Jan Bonomi je deset godina radio kao advokat, da bi zatim postao tu`ilac. Upravo na tom radnom mestu tabloidi su mu dali nadimak Sudija Dred predstavqaju}i ga kao onog koji seje strah. Slobodniji su oti{li korak daqe, govore}i da je stra{ilo. Generalni sekretar Ujediwenih nacija Kofi Anan je 12. aprila 2004. godine imenovao Jana Bonomija za sudiju Tribunala u Hagu. Zatim je 1. juna postao ~lan sudskog ve}a u procesu protiv biv{eg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Milo{evi}a, iako nije dao sudijsku zakletvu. Bez obzira na taj propust, wemu je dozvoqen uvid u spise predmeta. On je tada, po odluci predsednika Tribunala u Hagu Teodora Merona, zamenio sudiju Ri~arda Meja koji je preminuo. Tokom 2008. godine Jan Bonomi je, odlukom Fausta Pokara, imenovan i za pretpretresnog sudiju u postupku protiv biv{eg predsednika Republike Srpske Radovana Karayi}a. Jan Bonomi se tako|e na{ao i u procesu protiv Milana Milutinovi}a. [tavi{e, on je jednom beogradskom advokatu izjavio kako se u tom procesu ne}e suditi za Ra~ak, koji mo`e da bude odlo`en za kasnije, iako je to samo tu`ilac mogao da najavi i zna. Ovom izjavom on je ukazao na sna`nu vezu izme|u sudija i tu`ila{tva Tribunala u Hagu koja postoji na {tetu optu`enih. Ovakva praksa diskrimini{e odbranu koja po me|unarodnom i nacionalnom pravu mora da bude ravnopravna strana u postupku. Ipak, detaq iz Bonomijeve biografije vezan za nadimak koji je stekao kao tu`ilac dovoqan je da objasni wegov anga`man pred Tribunalom u Hagu. Sudija Dred je ameri~ki strip i kasnije holivudski film u kojem igra Silvester Stalone, a koji govori o ~oveku koji je u isto vreme i sudija, i porota i yelat.3

Upravo nadimak Jana Bonomija Sudija Dred najboqe obja{wava pravu prirodu Tribunala u Hagu. On bi ceo mogao da stane u ameri~ki strip. [ta vi{e, po finansijama i politi~kim akcijama koje je Va{ington ulo`io u wegovo stvarawe i odr`avawe, projektuju}i vrli, novi unipolarni svet, on to i jeste. U holivudskom filmskom {ou, sudija Dred svoje `rtve kratko upozorava da su prekr{ili neki propis, u slede}oj re~enici im izri~e kaznu, i vrlo brzo ih ubija ukoliko se ne povinuju. To je instant pravda, koja {tedi novac i efikasno presu|uje zlo~incima. Obratimo na kratko pa`wu na pun naziv Ha{kog tribunala: Me|unarodni tribunal za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava u~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Dakle, u samom nazivu se jasno vidi da od presumpcije nevinosti nema ni{ta jer Tribunal goni osobe odgovorne za kr{ewa me|unarodnog prava. Ukoliko su odgovorni onda to zna~i da su unapred krivi, ~ime se ukida pravilo po kojem je svako nevin dok se suprotno ne doka`e. Po ovome, za Tribunal i Sudiju Dreda nema nevinih. Nema sumwe da upravo Sudija Dred postaje idealni simbol Tribunala u Hagu. Ovaj ameri~ki superheroj jedan od mnogih u legionu koji izobra`ava va{ingtonsku potkulturu, u svojoj ki~ odori, sa uvek spremnim oru`jem i snajperom stoji naspram Pravde koja ima povez preko o~iju. Wegov ciq je da utera strah u kosti svojim `rtvama i da zabavi milione hipnotisanih gra|ana koji u`ivaju gledaju}i u`as na licima ka`wavanih. Kao {to je stvorila Sudiju Dreda, ameri~ka petpara~ka vizija novog svetskog poretka je prevashodno uticala na stvarawe Tribunala u Hagu. Me|utim taj koncept je neodr`iv u uslovima u kojim postoji makar najosnovnija konkurencija. Na svu sre}u, multipolarni svet je danas ~iwenica i on samim svojim postojawem razvejava iluziju ameri~kog hegemonizma, a wegove simbole, me|u kojima je i Sudija Dred, ostavqa za buvqak gde im je i mesto. Boris Aleksi}

4

Sudski dokumentiMe|unarodni sud za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine IT/240 Datum: 14. novembar 2005. godine Original: engleski UPUTSTVO O PROCEDURI ZA PREGLED PISMENIH PODNESAKA OPSCENOG ILI NA BILO KOJI NA^IN UVREDQIVOG SADR@AJAOvo uputstvo meni je dostavqeno tek 5. juna 2007. godine, a done{eno je godinu i po dana ranije. O~igledno je osnovni razlog wegovog dono{ewa tragawe za na~inom da se parira mojim brojnim podnescima kojima sam proizvodio sukob interesa izme|u mene i nametnutog stend-baj branioca Van der Spula. (nap. V.[.) 1. U skladu s pravilom 18(B) Pravilnika o postupku i dokazima Me|unarodnog suda, izdajem uputstvo kojim se utvr|uje postupak za postupawe s pismenim podnescima strana opscenog ili na bilo koji na~in uvredqivog sadr`aja. 2. Prilikom prijema podneska neke od strana ili prijevoda podneska koji u originalu nije napisan na engleskom ili francuskom,1) pomo}nik zadu`en za sudske spise iz Odsjeka za organizaciju i podr{ku rada sudnica smjesta }e dostaviti kopiju sekretaru u sudskom postupku zadu`enom za taj predmet u skladu s postoje}om politikom i postupcima Odsjeka za organizaciju i podr{ku rada sudnica. 3. Pri utvr|ivawu da li da prihvati podnesak, sekretar u sudskom postupku }e obratiti pa`wu na to da li je doti~ni podnesak opscenog ili na bilo koji na~in uvredqivog sadr`aja.5

4. Ukoliko se utvrdi da je podnesak takvog sadr`aja, sekretar u sudskom podnesku }e podnesak uputiti nadle`nom vi{em sudskom savjetniku ili savjetniku sudskog vije}a zadu`enom za taj predmet i tra`iti da vije}e odlu~i o tome da li da prihvati podnesak. 5. Po konsultovawu sa predsjednikom vije}a u tom predmetu, vi{i sudski savjetnik/sudski savjetnik }e pismeno dostaviti odluku vije}a sekretaru u sudskom postupku. 6. Na osnovu odluke koja je pismenim putem saop{tena sekretaru u sudskom postupku, sekretar u sudskom postupku }e: a. narediti pomo}niku zadu`enom za sudske spise da dostavi podnesak, ili b. vratiti podnesak strani uz pismo u kojem obja{wava da se podnesci opscenog ili na bilo koji na~in uvredqivog sadr`aja ne prihvataju u sudski spis (uzorak pisma nalazi se u Prilogu I) i istaknuti da odbijawe podneska ne dovodi u pitawe budu}e podneske dostavqene u primjerenoj formi uz slu`beni zapisnik na jeziku optu`enog. 7. Slu`beni zapisnik koji je potpisao optu`eni vra}a se Odsjeku za organizaciju i podr{ku rada sudnica. Eventualno odbijawe optu`enog da potpi{e slu`beni zapisnik upisa}e se u slu`beni zapisnik. 8. Slu`beni zapisnik i sva prepiska u vezi sa odbijawem podneska, ukqu~uju}i i pismeno uputstvo vije}a, pomo}nik za sudske spise ulo`i}e u evidenciju prepiske i dostaviti samo vi{em sudskom savjetniku/sudskom savjetniku i sekretaru u sudskom postupku zadu`enom za taj predmet. 9. Pomo}nik za sudske spise }e u registratoru ~uvati kopije svih podnesaka, pisama i prijevoda koji nisu prihva}eni u sudski spis u skladu sa ovim Uputstvom. (potpisano) Theodor Meron predsjednikNapomena: 1) Tj. kada optu`eni dostavi podnesak na jeziku koji nije engleski ni francuski, podnesak na izvornom jeziku ne}e mo}i biti dostavqen bez prijevoda; odredbe ovog uputstva primjewiva}e se tek po prijemu prijevoda tog podneska.

PRILOG I Predmet: broj podneska/naslov Ovo pismo je odgovor na va{ podnesak od (navesti datum) pod naslovom _________. U svom odgovoru vije}e saop{tava da je utvrdilo da je sadr`aj va{eg podneska uvredqiv i nedoli~an za podno{ewe ovom me|unarodnom sudu. Prema tome, sekretarijat odbija da ga prihvati u spis, ne dovode}i u pitawe ponovno dostavqawe istog podneska, ali bez uvredqivog sadr`aja. Me|utim, molim da uzmete u obzir to da }e svaki daqwi podnesak koji se bude smatrao uvredqivim tako|e biti vra}en. S po{tovawem, Sekretar u sudskom postupku6

***

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT-03-67-PT PRED PRETRESNIM VE]EM IIRe{avaju: sudija Carmel A. Agius, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude Antonetti, sudija Kevin Parker Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 1. februar 2006. godine

TU@ILAC protiv VOJISLAVA [E[EQA PODNO[EWE IZVE[TAJA VE[TAKA YVESA TOMI]A OD STRANE TU@ILA[TVATu`ila{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Daniel Saxon, g. Ulrich Mssemeyer 1. Na osnovu pravila 94bis Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: pravilnik), tu`ilac podnosi izve{taj ve{taka Iva Tomi}a. Izve{taj ve{taka prilo`en je uz ovaj dokument kao Dodatak A.1) Wegova radna biografija prilo`ena je kao Dodatak B. 2. Tu`ilac obave{tava pretresno ve}e da }e Iv Tomi} biti na raspolagawu za unakrsno ispitivawe ukoliko optu`eni to `eli. U slu~aju da optu`eni prihvati ovaj izve{taj ve{taka, tu`ilac `eli da ga ponudi za uvr{}ivawe u dokaze bez pozivawa svedoka da li~no svedo~i. Dana 1. februara 2006. godine U Hagu, Holandija, (potpis na originalu) za Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{eg zastupnika optu`be

Napomena: 1) Prevod na engleski izveden je pod brojem ERN 0463-7876-0463-7990-EDT.

***

Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine Predmet br. IT-03-67-PTOriginal: engleski7

PRED PRETRESNIM VE]EM IIIU sastavu: sudija Patrick Robinson, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude , , Antonetti, pretpretresni sudija, sudija Iain Bonomy Sekretar: Hans Holthuis Datum: 29. juna 2006. godine

TU@ILAC protiv VOJISLAVA [E[EQA JAVNO PODNESAK SEKRETARIJATA NA OSNOVU PRAVILA 33(B) PRAVILNIKA U VEZI SA ZAHTEVOM VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E DONESE ODLUKU O FINANSIRAWU ODBRANETu`ila{tvo: g|a Christine Dahl, g. Ulrich Mssemeyer, g. Klaus Hoffinan, g|a Sawa Bokuli} Optu`eni: g. Vojislav [e{eq . I. Uvod 1. Na osnovu pravila 33(B) Pravilnika o postupku i dokazima (daqe u tekstu: pravilnik) Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (daqe u tekstu: me|unarodni sud), sekretar suda, uz du`no po{tovawe, iznosi svoje komentare na Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa da Pretresno ve}e III donese odluku o finansirawu odbrane u skladu sa statutom, podnet 14. juna 2007. (daqe u tekstu: zahtev). 2. U svom zahtevu optu`eni Vojislav [e{eq (daqe u tekstu: optu`eni) tra`i od pretresnog ve}a da preispita odluku sekretara da ne pla}a tro{kove odbrane optu`enog, da nalo`i sekretaru da utvrdi buyet za wegovu odbranu i da nalo`i sekretaru da obelodani tro{kove odbrane u wegovom i svim drugim predmetima koji su dosada vo|eni na me|unarodnom sudu. . II. Istorijat postupka 3. Dana 23. februara 2003. godine optu`eni se predao me|unarodnom sudu. 4. Dana 25. februara 2003. godine optu`eni je podneo pismeno obave{tewe da namerava sam da se brani pred me|unarodnim sudom. 5. Dana 9. maja 2003. godine pretresno ve}e je u Odluci po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pru`awa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane nalo`ilo sekretaru suda da optu`enom dodeli branioca u pripravnosti sa spiska branilaca kvalifikovanih da zastupaju osumwi~ene i optu`ene slabog imovinskog stawa. 6. Dana 5. septembra 2003. godine sekretar suda je optu`enom, kao branioca u pripravnosti, dodelio g. Aleksandra Lazarevi}a.8

7. Dana 31. oktobra 2003. godine optu`eni je formalno zatra`io da MKSJ finansira (wegovu) odbranu. 8. Dana 18. novembra 2003. godine, kao odgovor na dopis optu`enog od 31. oktobra 2003. godine, sekretar suda je pozvao optu`enog da podnese kompletnu izjavu o imovinskom stawu, u skladu s ~lanovima 7 i 10 Uputstva za dodelu branioca (u daqem tekstu: uputstvo).1) 9. Dana 19. novembra 2003. godine, optu`eni je podneo izjavu o imovinskom stawu, ali nije prilo`io drugu stranicu tog obrasca zahtev za dodelu branioca. Uprkos tome, po prijemu izjave o imovinskom stawu optu`enog, sekretar je zatra`io informacije i dokumentaciju u vezi s wenim sadr`ajem i pokrenuo preliminarnu istragu o [e{eqevom statusu lica slabog imovinskog stawa za slu~aj da zatra`i da mu se dodeli branilac. 10. Dana 28. novembra 2003. godine, nakon {to je pregledao izjavu o imovinskom stawu optu`enog, istra`iteq sekretarijata za finansijska pitawa sastao se sa optu`enim u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN) da bi razgovarali o sadr`aju te izjave. 11. Dana 15. decembra 2003. godine istra`iteq sekretarijata za finansijska pitawa poku{ao je da sa suprugom optu`enog u Beogradu, Srbija, obavi razgovor u vezi sa izjavom o imovinskom stawu optu`enog. Me|utim, supruga optu`enog odbila je da se sastane sa istra`iteqem sekretarijata za finansijska pitawa. 12. Dana 16. februara 2004. godine sekretar suda je povukao imenovawe g. Lazarevi}a za branioca u pripravnosti i na wegovo mesto imenovao g. Tjarda van der Spula, advokata iz Holandije. 13. Dana 23. jula 2004. godine optu`eni je podneo izjavu o tro{kovima u iznosu od 200.000 ameri~kih dolara za rad koji su tokom 2003. godine obavili g|a Maja Gojkovi} i g. Slavko Jerkovi}, za koje je optu`eni tvrdio da ih je anga`ovao kao pravne savetnike. 14. Dana 19. novembra 2004. godine {ef Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora (u daqem tekstu: OLAD) i istra`iteq sekretarijata za finansijska pitawa sastali su se s optu`enim u PJUN-u. Tokom tog sastanka optu`eni je obave{ten da ovla{}ewe sekretara da odobri pravnu pomo} zavisi od toga da li je nekom osumwi~enom, odnosno optu`enom, dodeqen branilac. Shodno tome, optu`eni je obave{ten da wegova faktura od 23. jula 2004. godine ne}e biti obra|ena. [tavi{e, optu`enom je, za slu~aj da odlu~i da zatra`i da mu se dodeli branilac, dostavqen dopis od 18. novembra 2004. u kojem je navedeno koje su informacije i dokumentacija potrebni sekretaru da bi vaqano procenio wegovu izjavu o imovinskom stawu, {to je ukqu~ivalo informacije i dokumentaciju vezane za finansijska sredstva ~lanova wegovog doma}instva. 15. Tokom sastanka 19. novembra 2004. godine, {ef OLAD je tako|e obavestio optu`enog da je sekretar spreman da mu dodeli jednog od slu`benika sekretarijata koji }e mu pru`ati administrativnu pomo}. Optu`eni je tu ponudu odbio. 16. Dana 7. decembra 2004. godine optu`eni je odgovorio na dopis sekretara od 18. novembra 2004. U svom dopisu optu`eni je odbio da sekretaru do9

stavi informacije i dokumentaciju vezane za finansijska sredstva ~lanova svog doma}instva.2) 17. Dana 21. decembra 2004. godine optu`eni je podneo izjavu o tro{kovima za rad koji je wegov stru~ni timobavio tokom 2004. godine. 18. Dana 3. januara 2006. godine optu`eni je podneo izjavu o tro{kovima za rad koji je wegov stru~ni tim navodno obavio tokom 2005. godine. Istog dana optu`eni je tako|e podneo Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa za izdavawe naloga za odobravawe pla}awa tro{kova priprema wegove odbrane (daqe u tekstu: zahtev za pla}awe). Po prevo|ewu na engleski jezik, zahtev za pla}awe zaveden je pred pretresnim ve}em 16. januara 2006. godine. 19. Dana 31. januara 2006. godine sekretar je na osnovu pravila 33(B) Pravilnika podneo podnesak u vezi sa zahtevom za pla}awe optu`enog. U tom podnesku sekretar je: 1) konstatovao da je isplata sredstava za pravnu pomo} uslovqena dodelom branioca; 2) objasnio proceduru za dodelu branioca; i 3) istakao da optu`eni nije tra`io da mu se dodeli branilac. Podnesak sekretara od 31. januara 2006. godine, koji je preveden na BHS, ujedno je bio obave{tewe optu`enom da wegova faktura iz 2003. godine ne}e biti obra|ena. 20. Dana 21. avgusta 2006, pretresno ve}e je donelo Odluku o dodeli branioca u kojoj je, izme|u ostalog: 1) zahtevalo da Sekretarijat (...) {to je pre mogu}e izvr{i odgovaraju}e pripreme da se optu`enom dodeli branilac, i 2) nalo`ilo da optu`eni u~estvuje u postupku preko branioca osim ako ve}e, saslu{av{i branioca, ne odlu~i druga~ije (daqe u tekstu: Odluka pretresnog ve}a od 21. avgusta 2006.). 21. Dana 30. avgusta 2006, po{to se postarao za to da proceduralna prava optu`enog budu po{tovana u saglasnosti sa Odlukom pretresnog ve}a od 21. avgusta 2006, zamenik sekretara suda je doneo odluku kojom se za branioca optu`enog, do dono{ewa odluke `albenog ve}a po interlokutornoj `albi na odluku pretresnog ve}a imenuje g. Dejvid Huper, advokat iz Ujediwenog Kraqevstva.3) 22. Dana 20. oktobra 2006, `albeno ve}e je donelo Odluku po `albi na odluku pretresnog ve}a o dodeli branioca (u daqem tekstu: Odluka `albenog ve}a od 20. oktobra 2006), i odlu~ilo slede}e: Pobijana odluka (odluka pretresnog ve}a) se ukida zbog toga {to [e{equ nije upu}eno konkretno upozorewe pre nego {to mu je dodeqen branilac (...). (daqe u tekstu: Odluka `albenog ve}a od 20. oktobra 2006).4) 23. Dana 25. oktobra 2006. godine, pretresno ve}e je izdalo Nalog o imenovawu branioca u pripravnosti i odga|awu po~etka su|ewa (u daqem tekstu: Nalog pretresnog ve}a od 25. oktobra 2006), kojim je nalo`ilo sekretaru da imen(uje) branioca u pripravnosti (...). (daqe u tekstu: Nalog pretresnog ve}a od 25. oktobra 2006).5) 24. Dana 30. oktobra 2006. godine zamenik sekretara je doneo odluku kojom su g. Huper i g. O-[iej povu~eni s funkcije branilaca optu`enog i kojom je, shodno nalogu pretresnog ve}a od 25. oktobra 2006, g. Huper imenovan za branioca u pripravnosti, a g. O-[iej za wegovog kobranioca.10

25. Dana 11. novembra 2006, optu`eni je obavestio sekretara suda o svom odbijawu da uzima hranu i lekove koju mu nudi osobqe PJUN-a. Ova izjava bila je pra}ena nizom zahteva optu`enog. 26. Dana 13. novembra 2006. optu`eni je ulo`io `albu predsedniku suda, tvrde}i da za dodelu branioca u pripravnosti nije bilo nikakvog pravnog osnova. 27. Dana 17. novembra 2006. sekretar suda je optu`enom uputio dopis u vezi s uslovima koje mu sekretarijat, kao optu`enom koji sam sebe zastupa, nudi u svrhu pripremawa i izvo|ewa wegovih dokaza.6) 28. Dana 7. i 8. decembra 2006. nastojawa sekretara suda da udovoqi zahtevima optu`enog kulminirala su sa dva dodatna dopisa optu`enom kojima se dopuwava prethodna ponuda u vezi s uslovima za pripremawe odbrane. 29. Dana 8. decembra 2006. `albeno ve}e je donelo Odluku po `albi na odluku (br. 2) pretresnog ve}a o dodeli branioca, kojom je [e{equ povra}eno pravo na samozastupawe. Istog dana, optu`eni je obavestio lekara PJUN-a o tome da je, u svetlu ustupaka sekretara i odluke `albenog ve}a, prekinuo svoje odbijawe da uzima hranu i lekove. 30. Dana 19. decembra 2006. sekretar je optu`enom uputio dopis u vezi s organizacijom pru`awa uslova koji su mu odobreni. Iako imovinsko stawe optu`enog jo{ nije bilo utvr|eno, sekretar je izuzetno ponudio optu`enom da pokrije izvesne putne tro{kove radi dolaska wegovih pravnih savetnika u Hag. Pored toga, on je ponudio da se mese~no izdvaja 1.500 evra za koordinatora predmeta, kao i da se ispla}uju dodatna sredstva u iznosu do 1.200 evra za iznajmqivawe stana koji bi koordinator predmeta i pravni savetnici koristili kao radni/stambeni prostor. Pored toga, optu`eni je obave{ten o tome da bi koordinatoru predmeta i pravnim saradnicima bio omogu}en pristup prostorijama me|unarodnog suda i drugim uslovima koji stoje na raspolagawu timovima odbrane koji rade na me|unarodnom sudu. U ciqu dobijawa tog pristupa i uslova, koordinator predmeta optu`enog i wegovi pravni saradnici bi trebalo da se pridr`avaju standardnih procedura provere koje va`e za timove odbrane. 31. Dana 22. decembra 2006. optu`eni je dostavio podneske broj 227, 228 i 229 u kojima ponavqa svoj zahtev za naknadu tro{kova koje je navodno imao u vezi s pripremawem odbrane od 2003. do 2006. godine (daqe u tekstu: podnesci od 22. decembra 2006). Prema navedenim podnescima, optu`eni je za pripremawe svog predmeta u periodu od 2003. do 2006. godine imao tro{kove u iznosu od 6.395.400 ameri~kih dolara.7) 32. Dana 4. januara 2007. sekretar suda je odbacio podneske od 22. decembra 2006, ponovo isti~u}i svoj stav da je, na osnovu sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu, ispla}ivawe sredstava na ime pravne pomo}i uslovqeno slabim imovinskim stawem optu`enog i mo`e biti izvr{eno samo putem dodele branioca. 33. Dana 22. januara 2007. optu`eni je predsedniku suda ulo`io `albu na Odluku sekretara od 19. decembra 2006, na kojoj je kao datum ozna~en 5. januar 2007. (daqe u tekstu: @alba od 5. januara 2007).11

34. Dana 9. februara 2007. sekretar suda je dostavio podnesak na osnovu pravila 33(B) pravilnika u vezi sa @albom od 5. januara 2007, u kom je nazna~io uslove koji su u tom trenutku bili ponu|eni optu`enom i isti~u}i da je davawem ponude za navedene uslove izvr{io svoju du`nost da omogu}i optu`enom da delotvorno koristi svoje pravo na samozastupawe. 35. Dana 19. februara 2007. optu`eni je predsedniku suda ulo`io @albu na odluku sekretara od 4. januara 2007 (daqe u tekstu: `alba od 19. februara 2007). 36. Dana 12. marta 2007. predsednik suda je odbacio @albu od 5. januara 2007. 37. Dana 25. aprila 2007. predsednik suda je odbacio @albu od 19. februara 2007, oglasiv{i se nenadle`nim da re{ava po ovom pitawu po{to je bilo o~igledno da je kao prvenstveni osnov @albe optu`enog od 19. februara 2007. navedena pravi~nost postupka, a da, shodno ~lanu 20(1) statuta, pretresno ve}e koje re{ava u predmetu ima izri~itu obavezu da obezbedi pravo na pravi~no su|ewe (daqe u tekstu: Odluka od 25. aprila 2007). 38. Dana 14. juna 2007, na poziv pretpretresnog sudije, optu`eni je podneo predmetni zahtev. . III. Pravo sudskog preispitivawa 39. Praksa ovog me|unarodnog suda stoji na stanovi{tu da je inherentno sudskoj funkciji me|unarodnog suda da odluku sekretara suda koja uti~e, ili verovatno mo`e da uti~e, na pravo optu`enog na pravi~no ili ekspeditivno su|ewe, odnosno na integritet sudskog postupka, mo`e da preispita pretresno ve}e pred kojim su|ewe treba da se odr`i ili se odr`ava.8) U svetlu zna~aja ovog fundamentalnog pitawa i wegovog uticaja koji prevazilazi samo pripremawe ovog predmeta za su|ewe, uz du`no po{tovawe tvrdimo da ono zaslu`uje da ga re{ava ve}e u punom sastavu. 40. Jedna od najva`nijih konstatacija me|unarodnog suda u vezi s granicama sudskog preispitivawa administrativne odluke sekretarijata izre~ena je u predmetu Tu`ilac protiv Kvo~ke i drugih: Sudsko preispitivawe ... administrativne odluke ne predstavqa ponovno saslu{awe. Ne radi se ni o `albenom postupku ... sudsko preispitivawe administrativne odluke sekretara koja se ti~e pravne pomo}i inicijalno se bavi pravilno{}u postupka kojim je sekretar do{ao do neke odluke i na~inom na koji je do we do{ao.9) Konstatacija `albenog ve}a u predmetu Kvo~ka predvi|a ~etiri kriterijuma za uredno dono{ewe administrativnih odluka i sudsko preispitivawe takvih odluka: (1) postupawe u skladu sa pravnim uslovima iz uputstva; (2) po{tovawe osnovnih na~ela pravde i proceduralne pravi~nosti; (3) uzimawe u obzir relevantnog materijala i neuzimawe u obzir irelevantnog materijala; i (4) razumnost izvedenih zakqu~aka.10) 41. Sekretar suda, uz du`no po{tovawe, tvrdi da je, odbijaju}i zahtev optu`enog za pokrivawe tro{kova wegovih pravnih savetnika, postupio u skladu sa kriterijumima za uredno dono{ewe administrativnih odluka.12

. IV. Diskusija 42. Optu`eni tvrdi da na osnovu ~lana 21(4)(d) statuta ima pravo da od me|unarodnog suda prima sredstva na ime pravne pomo}i uprkos ~iwenici da nije zatra`io da mu se dodeli branilac. On tvrdi da je ovom odredbom garantovano finansirawe tro{kova odbrane ako optu`eni nema dovoqno sredstava, bez obzira na to da li mu je dodeqen branilac. On daqe tvrdi da odbrana koju vodi dodeqeni branilac nije jedina vrsta odbrane koja ispuwava uslove za finansirawe od strane Ujediwenih nacija (daqe u tekstu: UN). Prema wegovim re~ima, neizostavna posledica (wegovog) prava ... da se brani sam je i pitawe materijalnih sredstava da ta odbrana ima nekog smisla, a ne da bude samo na papiru puko konstatovano pravo. On daqe tvrdi da na~elo jednakosti sredstava povla~i pravo optu`enog da raspola`e pribli`no jednakim finansijskim resursima kao i tu`ila{tvo. Pored toga, optu`eni smatra da je u potpunosti prijavio svoje imovinsko stawe i da nije obavezan da pru`a informacije o imovini ~lanova svoje porodice, a naro~ito svoje supruge i majke. On izjavquje da nije u mogu}nosti da sam snosi tro{kove svoje odbrane. On tra`i od pretresnog ve}a da sekretaru suda izda nalog da obelodani iznose koje UN pla}a svim timovima odbrane na osnovu sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu, iznos koji je do sada utro{en na dodelu branioca u pripravnosti i branioca dodeqenog od strane suda u wegovom predmetu, te da utvrdi buyet odbrane za celokupno trajawe postupka protiv wega koji odgovara ukupnom iznosu tro{kova koje je imalo tu`ila{tvo. Ukratko, optu`eni tvrdi da ima pravo na finansirawe odbrane od strane me|unarodnog suda u iznosu ekvivalentnom onom koji se u okviru sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu odobrava za najslo`enije predmete (tre}i stepen), i zahteva da me|unarodni sud pokrije tro{kove nekih lica za koja tvrdi da ih je anga`ovao da mu poma`u u pripremawu wegovih dokaza. 43. Sekretar suda }e pokazati da nema nikakvog pravnog osnova po kom bi me|unarodni sud mogao da odobri zahtev optu`enog onako kako je formulisan. Odluka o raspodeli javnih finansijskih sredstava licima koja optu`eni anga`uje da mu poma`u kao optu`enom koji sam sebe zastupa mimo sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu bila bi nezakonita. Da bi mogao da ispuni uslove za pla}awe tro{kova svoje odbrane, optu`eni mora da se pridr`ava uslova sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Optu`eni koji se sam zastupa nema pravo na pravnu pomo} 44. Optu`eni tvrdi da, na osnovu ~lana 21(4)(d) statuta, kao optu`eni koji sam sebe zastupa, ima pravo na kori{}ewe finansijskih sredstava UN koja su namewena finansirawu odbrane pred MKSJ kako bi mogao da pripremi svoju odbranu. On navodi, ne citiraju}i nijedan nacionalni ili me|unarodni pravni izvor, da ova odredba garantuje finansirawe tro{kova odbrane u slu~aju da optu`eni ne poseduje dovoqna sredstva, bez obzira na to da li mu je branilac dodeqen. 45. Sekretar suda se energi~no protivi ovakvom tuma~ewu statuta.13

46. ^lan 21(4) statuta predvi|a slede}e: Prilikom re{avawa po svim optu`bama na osnovu ovog statuta, optu`enom se, uz puno po{tovawe na~ela ravnopravnosti, garantuju slede}a minimalna prava (...) da mu se sudi u wegovom prisustvu i da se brani li~no ili putem pravnog zastupnika po vlastitom izboru; da se, ako nema pravnog zastupnika, obavesti o tom pravu; te da mu se, kad god to zahtevaju interesi pravde, dodeli pravni zastupnik, a da on pri tom ne snosi tro{kove odbrane ako za to nema dovoqno sredstava (...) 47. Ovaj ~lan predvi|a slede}a tri odvojena prava:11) 1) pravo da se brani li~no; 2) pravo da ga zastupa branilac koga je sam izabrao; i 3) pravo na besplatnu pravnu pomo}, u slu~aju kada interesi pravde tako nala`u a optu`eni nema dovoqno sredstava da sam plati branioca. 48. Sistem pravne pomo}i na me|unarodnom sudu zasniva se na tre}em pravu koje je ugra|eno u ~lan 21(4)(d) statuta. On je (kao {to je to slu~aj u drugim sistemima pravne pomo}i) zami{qen tako da obezbedi branioca optu`enim licima koja `ele da ih zastupa branilac, ali nemaju sredstava da ga sama pla}aju. Doslovno tuma~ewe 49. Kqu~no pitawe koje proisti~e iz ~lana 21(4)(d) jeste zna~ewe termina dodela pravne pomo}i. Radi se konkretno o pitawu da li se pravna pomo} u ovom slu~aju odnosi iskqu~ivo na branioca ili bi mogla da se primewuje na lica koja ne postupaju u svojstvu branioca. U tom pogledu instruktivan je francuski tekst ~lana 21(4)(d): Sva lica protiv kojih je podignuta optu`nica imaju pravo po va`e}em statutu na punu ravnopravnost i barem na slede}e garancije: da budu prisutna na su|ewu i da se brane sama ili da imaju pomo} branioca po sopstvenom izboru; ukoliko optu`eni nema branioca, a obave{ten je da ima pravo na wega, svaki put kada interes pravde to zahteva, treba se pobrinuti za branioca po slu`benoj du`nosti ako optu`eni nema sredstava da istom nadoknadi. Iz francuskog teksta je jasno da bi pojam pravna pomo} u ovom slu~aju trebalo tuma~iti tako da ozna~ava branioca. Ovo tuma~ewe je tako|e u skladu sa formulacijama kori{}enim u vi{e me|unarodnih instrumenata.12) Sistemsko tuma~ewe 50. Ovo tuma~ewe statuta je u skladu sa pravnim aktima ni`eg ranga koje su usvojile sudije na plenarnim sednicama u skladu sa ~lanom 21(4)(d) Statuta pravilo 45 Pravilnika o postupku i dokazima (IT/32/Rev.9) i Uputstvom za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti (IT/073/Rev. 11) kojim je uspostavqen sistem pravne pomo}i zasnovan na dodeli branioca za pru`awe pravne pomo}i optu`enima slabog/delimi~no slabog imovinskog stawa.14

51. Pravilo 45(A) pravilnika daje sekretaru suda ovla{}ewe da dodeli branioca optu`enom slabog imovinskog stawa/delimi~no slabog imovinskog stawa. Ono glasi: Kad god to zahtevaju interesi pravde, osumwi~enima i optu`enima koji nemaju sredstava da plate branioca, dodeli}e se branilac po slu`benoj du`nosti. Dodela branioca po slu`benoj du`nosti obavqa se u skladu s postupkom ustanovqenim u uputstvu koje donosi sekretar, a odobravaju stalne sudije. 52. Uputstvo koje je doneto na osnovu ovog pravila predvi|a da optu`eni ima pravo na pravnu pomo}, izme|u ostalog u slu~aju kada podnese zahtev za dodelu branioca.13) Uputstvo predvi|a ovla{}ewe sekretara da dodeli branioca koji }e pomagati dodeqenom braniocu.14) Ono ne ovla{}uje sekretara da dodequje pomo}no osobqe nezavisno od dodele branioca. [tavi{e, uputstvo ne daje sekretaru diskreciono ovla{}ewe da dodeli pomo}no osobqe optu`enom koji sam sebe zastupa, a tako|e ga ne ovla{}uje da direktno obezbe|uje finansirawe za optu`enog koji se sam zastupa ili licima koja je on anga`ovao da mu poma`u u pripremawu wegovog predmeta.15) U stvari, takozvani tro{kovi odbrane predstavqaju posledicu dodele branioca. Oni se sastoje od naknade za rad i druge tro{kove, koja se ispla}uje dodeqenom braniocu i pomo}nom osobqu odbrane u skladu s uputstvom i relevantnim smernicama sekretarijata u vezi sa pla}awem tro{kova odbrane. Tuma~ewe u svetlu me|unarodnog i nacionalnog prava i presedana 53. Sekretarovo tuma~ewe statuta i pravnih akata ni`eg ranga koji iz wega proisti~u potkrepqeno je opse`nim istra`ivawem nacionalne i me|unarodne pravne prakse i doktrine. Pojam pravne pomo}i u jurisdikcijama {irom sveta izjedna~en je sa dodelom branioca optu`enima slabog imovinskog stawa i pokrivawem odgovaraju}ih sudskih taksi i sli~nih tro{kova16) Sekretaru nije poznato da postoji ijedan sistem pravne pomo}i koji nudi mogu}nost direktne ili indirektne naknade tro{kova optu`enom koji sam sebe zastupa. Pravna pomo} jeste jednako dodela branioca. Teleolo{ko tuma~ewe 54. Sekretarovo tuma~ewe statuta tako|e je u skladu sa ratio legis prava na pravnu pomo}. Ve}ina liberalnih demokratija pru`awe pravne pomo}i licima koja ne mogu sebi da plate pravno zastupawe smatra imperativom. Postoji ~itav niz razloga koji nisu nov~ani iz kojih vlasti obezbe|uju branioca optu`enima slabog imovinskog stawa. O~igledan razlog jeste da se osigura da prava optu`enog koji se suo~ava sa krivi~nim optu`bama budu za{ti}ena i da on ne bude izlo`en na milost i nemilost dr`avnim vlastima samo zbog toga {to je siroma{an, nego da mu budu dostupni besplatni pravni saveti i smernice. Dodela branioca optu`enom koji nije u mogu}nosti da ga sam priu{ti jam~i tom optu`enom pristup sudskom sistemu i samim tim pristup pravdi, u skladu sa na~elima jednakosti pred zakonim i zakonitog postupka u sistemu vladavine prava. On tako|e garantuje integritet sudskog postupka.15

55. Me|utim, postoje razlozi iz kojih dru{tva dodequju branioca optu`enima koji prevazilaze interese pojedina~nih brawenika. To su interesi pravde. Dru{tvo ima legitiman interes ne samo za delotvorno sprovo|ewe pravde, nego tako|e i za to da se postara da pravda bude sprovedena. To iziskuje transparentan, ekspeditivan i profesionalan sudski postupak. Branioci su du`ni da se pridr`avaju eti~kih na~ela svoje profesije, koja su ~esto propisana u kodeksima profesionalnog pona{awa; oni poseduju specijalizovano pravno obrazovawe i relevantno iskustvo. Iz tog razloga branioci se do`ivqavaju kao sluge zakona i nezavisni organi sprovo|ewa pravde.17) Na wih se, stoga, gleda kao na garanciju zakonitog postupka i za{tite procesnog i materijalnog prava u ustavnoj dr`avi.18) Stoga, oni jesu u mogu}nosti da obezbede dignitet postupka i samim tim dignitet dr`ave u ~ije ime se su|ewe vodi, uz istovremenu za{titu prava svojih klijenata, ukqu~uju}i i postupak protiv same dr`ave. Najzad, obezbe|ewe pravi~nog su|ewa optu`enima slabog imovinskog stawa putem dodele kvalifikovanih branilaca optu`enima slabog imovinskog stawa ja~a poverewe javnosti u pravni sistem i op{ti utisak o pouzdanosti presuda.19) 56. Iz svih navedenih razloga, demokratska dru{tva dodequju branioce optu`enima slabog imovinskog stawa umesto pukog obezbe|ewa novca za wihovu odbranu. Putem dodele branioca pravni sistemi {irom sveta {tite i promovi{u interese pravde. Zbog toga dru{tva prihvataju da snose tro{kove dodele branioca optu`enima slabog imovinskog stawa. 57. U svetlu gorenavedenog, odluka o isplati javnih finansijskih sredstava bez dodele branioca bila bi u suprotnosti sa statutom, legislativnim ciqem sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu i relevantnim nacionalnim i me|unarodnim pravnim aktima i praksom. Kao takva, ona bi bila ultra vires ovla{}ewa sekretara suda. Ona bi ozbiqno ugrozila odr`ivost re`ima pravne pomo}i na me|unarodnom sudu jer bi optu`enom koji sam sebe zastupa dala direktnu ili indirektnu kontrolu nad raspodelom zna~ajnih koli~ina novca koji pla}aju poreski obveznici {irom sveta. To je suprotno logici sistema koji reguli{e uredno kori{}ewe resursa pravne pomo}i, ukqu~uju}i spre~avawe podele honorara, putem dodele branilaca koji moraju da ispuwavaju stroge kriterijume u pogledu kvalifikacija, koji su du`ni da se pridr`avaju pravila profesionalnog pona{awa i etike, i koji su odgovorni na osnovu Profesionalnog kodeksa. Tvrdimo da bi promena ovog sistema predstavqala politi~ku odluku od fundamentalnog zna~aja koju ovaj me|unarodni sud ne mo`e doneti bez izri~ite saglasnosti Saveta bezbednosti, jer bi ona iziskivala izmene i dopune statuta.20) Pojam uslovi ne mo`e se tuma~iti mimo sistema pravne pomo}i 58. Uprkos ~iwenici da optu`eni svoj zahtev zasniva iskqu~ivo na ~lanu 21(4)(d) statuta, koji bez sumwe ne pru`a nikakav pravni osnov za dono{ewe odluke koju on tra`i, da bi se upotpunila pravna analiza predmetnog pitawa, sekretar suda je ispitao da li bi ijedna druga odredba statuta mogla poslu`iti kao pravni osnov za pla}awe naknade za rad pomo}nika optu`enog.16

59. Sekretar je svestan svoje du`nosti da omogu}i optu`enom da na delotvoran na~in koristi svoje pravo na samozastupawe21) i u skladu sa ~lanom 21(4)(b) statuta, ~lanom 14(3)(b) Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima (daqe u tekstu: MPGPP) i ~lanom 6(3)(b) Evropske konvencije o qudskim pravima (daqe u tekstu: EKQP), koji predvi|a pravo optu`enog da mu se obezbede vreme i uslovi neophodni za pripremawe odbrane (...) 60. ^lan 21 statuta ima za ciq da obezbedi pravi~nosti postupka u celini, {to podrazumeva da postupci u celini podle`u naknadnom preispitivawu. Relevantno precedentno pravo propisuje da je pristup nekog optu`enog dokazima, sredstvima i braniocima ograni~en na ono {to je neophodno za wegovu odbranu.22) Neko ograni~ewe koje se name}e odbrani nije dovoqno da bi se celi postupak proglasio nepravi~nim.23) [tavi{e, optu`eni koji se dobrovoqno i spremno opredelio za odricawe od svog prava na branioca i koji koristi mogu}nost samozastupawa samim tim prihvata ograni~ewa koja takvo samozastupawe za sobom povla~i. 61. U skladu sa svojom du`no{}u da obezbedi da optu`eni ima adekvatne uslove za pripremawe svoje odbrane i imaju}i u vidu slo`enost predmeta optu`enog, sekretar suda mu je ve} ponudio uslove koji daleko prevazilaze ono {to se obi~no smatra dovoqnim da bi se obezbedilo delotvorno kori{}ewe prava na samozastupawe.24) 62. Postavqa se pitawe da li pojam uslova tako|e nu`no podrazumeva pokrivawe tro{kova odbrane koje prouzrokuje optu`eni. Stav sekretara jeste da ~lan 21(4)(b) statuta propisuje obavezu me|unarodnog suda da pru`i tehni~ku i logisti~ku pomo} optu`enom (koji se sam zastupa), tj. pristup kancelarijskim prostorijama, biblioteci, dokumentaciji, tehni~koj pomo}i itd, ali da to ne ukqu~uje pla}awe li~nih dohodaka ili bilo kakvo drugo obezbe|ewe finansijskih sredstava optu`enom (koji se sam zastupa) ili wegovim pomo}nicima. 63. Stav sekretara po ovom pitawu u skladu je sa primenom prava na adekvatne mogu}nosti za pripremawe odbrane u doma}em i me|unarodnom pravu.25) Sekretar prihvata da, u izuzetnim slu~ajevima, u skladu sa ~lanom 21(4)(b) statuta, me|unarodni sud mo`e biti obavezan da pokrije odre|ene (ograni~ene) tro{kove, me|utim, oni ne mogu obuhvatati pla}awe redovne naknade za rad lica koja poma`u optu`enom (koji se sam zastupa). Iako je zamislivo da optu`enom koji se sam zastupa, a nalazi se u pritvoru, mo`e biti potrebno dodeliti saradnika na istrazi i/ili eksperte o tro{ku me|unarodnog suda (ukoliko je optu`eni slabog imovinskog stawa), koji }e prikupqati ili proveravati ~iwenice, odnosno pripremati stru~ne izve{taje, nije mogu}e zamisliti da lica koja pripremaju pravne podneske, analiziraju dokaze i vr{e druge funkcije koje obi~no obavqaju branioci budu pla}ana pod stavkom uslova koje me|unarodni sud pru`a optu`enom koji se sam zastupa. Iako }e me|unarodni sud biti du`an da olak{a komunikaciju optu`enog sa takvim licima, ne mo`e se o~ekivati da ih on pla}a. 64. U ovom predmetu, sekretar suda je ponudio da obezbedi finansirawe koordinatora predmeta optu`enog i da pokriva odre|ene izdatke vezane za17

iznajmqivawe stana u Hagu koji bi bio kori{}en kao stambeni/radni prostor koordinatora predmeta i pravnih savetnika optu`enog. Tom prilikom, sekretar je iskazao veliku fleksibilnost u tuma~ewu pojma uslovi u posebnim okolnostima {trajka gla|u optu`enog u decembru 2006. Sekretar je ranije posebno istakao da je optu`enom potrebna odre|ena administrativna pomo} u pripremawu wegovog predmeta, kao i lice koje }e slu`iti kao veza izme|u me|unarodnog suda i wega samog u vo|ewu postupka u wegovom predmetu. Kako je gore navedeno,26) sekretar suda je ponudio da imenuje jednog slu`benika sekretarijata u svojstvu slu`benika za vezu s optu`enim koji postupa pro se. Optu`eni je odbacio ovu ponudu. Uva`avaju}i (neosnovane) sumwe optu`enog u osobqe me|unarodnog suda, a u duhu nala`ewa prakti~nih re{ewa za te{ko}e koje postavqa ovaj predmet, sekretar je ponudio da pla}a lice koje predlo`i optu`eni koje bi vr{ilo ovaj zadatak. Postupiv{i tako, sekretar nije ni na koji na~in prihvatio obavezu da snosi tro{kove odbrane optu`enog.27) 65. Stoga sekretar suda stoji na stanovi{tu da ~lan 21(4)(b) statuta ne predvi|a nikakav pravni osnov za pla}awe naknade za rad pravnih savetnika optu`enog. Jednakost sredstava ne zna~i jednakost resursa 66. Optu`eni daqe tvrdi da mu princip jednakosti sredstava daje pravo da raspola`e finansijskim sredstvima u pribli`no istom iznosu kao i tu`ila{tvo. 67. Sekretar suda prihvata da pravo na pravi~no su|ewe zajam~eno statutom i osnovnim instrumentima za za{titu qudskih prava, kao {to je EKQP, ukqu~uje na~elo jednakosti sredstava izme|u strana u kontradiktornom krivi~nom postupku. Sekretar suda, me|utim, tvrdi da na~elo jednakosti sredstava ne nala`e da optu`eni i tu`ila{tvo raspola`u jednakim resursima. @albeno ve}e MKSR je u predmetu Kayishema/Ruzindana28) konstatovalo da jednakost izme|u strana u postupku ne bi trebalo me{ati sa jednako{}u mogu}nosti i resursa. Ovaj pristup sle|en je u kasnijim odlukama me|unarodnog suda.29) Na~elo jednakosti sredstava podrazumeva proceduralnu jednakost izme|u odbrane i tu`ila{tva a ne materijalnu jednakost.30) To zna~i da stranama u postupku treba omogu}iti jednaka proceduralna prava i postupawe pod istim proceduralnim uslovima pred sudom. Ovo na~elo je potvr|eno u praksi me|unarodnog suda: (S)vakoj strani mora (se) dati razumna mogu}nost da iznese svoju argumentaciju ukqu~uju}i svoje dokaze (... i) da niti jedna od strana ne bude u nepovoqnom polo`aju kada iznosi svoju argumentaciju.31) 68. Pored toga, ovaj optu`eni se svesno i dobrovoqno opredelio za to da sam sebe zastupa, odri~u}i se tako prava na potpunu odbranu od strane profesionalnog branioca. Samozastupawe predstavqa upu}en izbor optu`enog, koji time prihvata sva ograni~ewa mogu}nosti za profesionalno pripremawe i izno{ewe odbrane. Optu`eni koji se sam zastupa ne mo`e se pozivati na ta ograni~ewa da bi mogao izneti tvrdwu o nejednakosti sredstava sa tu`ila{tvom.32)18

69. Iz toga proizlazi da je tvrdwa optu`enog da on ima pravo da mu se omogu}e jednaka sredstva kao i tu`ila{tvu neodr`iva. 70. U svetlu gorenavedenog, sekretar suda tvrdi da nema pravnog osnova po kom bi me|unarodni sud mogao da pla}a pravne savetnike optu`enog. Sekretar suda, uz du`no po{tovawe, tvrdi da je optu`eni mogao imati pristup sredstvima za pravnu pomo} me|unarodnog suda u svrhu pripremawa svoje odbrane samo putem sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu koji je gore nazna~en. Po mi{qewu sekretara suda, ovo ne mora nu`no biti u suprotnosti sa `eqama i ciqevima optu`enog.33) Samozastupawe ne iskqu~uje pomo} branioca 71. Optu`eni tvrdi da sam sebe zastupa. Ali, {ta ovo samozastupawe zaista zna~i u ovom predmetu? 72. Optu`eni je jasno stavio do znawa da `eli da zadr`i stvarnu kontrolu nad izno{ewem svoje odbrane, da bude glavni akter u sudnici, da odlu~uje o strategiji odbrane, da bira i ispituje svedoke odbrane i unakrsno ispituje svedoke tu`ila{tva. Me|utim, on ima tim od 27 qudi koje naziva svojim stru~nim timom odbrane. Ima najmawe tri pravna savetnika koji ne samo {to mu daju pravne savete, nego i sastavqaju sve pravne podneske u wegovo ime, vode pravno istra`ivawe, razgovaraju sa svedocima, itd. [tavi{e, izgleda da je namera optu`enog da wegovi pravni savetnici budu prisutni u sudnici i da on od wih o~ekuje da obave ispitivawe wega kao svedoka.34) 73. Izgleda da optu`eni nema nameru (kao ni sposobnost) da sam priprema svoju odbranu. On se sla`e s tim da mu je za obavqawe tog zadatka potrebna pomo}. Pored toga, premda on donosi sve zna~ajne strate{ke odluke u vezi sa svojom odbranom, u wegovom timu odbrane ima vi{e qudi koji se bave uobi~ajenim poslovima branioca.35) To zna~i da optu`eni nesumwivo smatra da takva pomo} nije u suprotnosti s wegovim pravom na samozastupawe. On jednostavno `eli da wegove ra~une pla}a me|unarodni sud. 74. I kada bi se po{lo od pretpostavke da takva materijalna pomo} nije u suprotnosti sa samozastupawem,36) pitawe je da li i u kojoj meri me|unarodni sud ima obavezu da obezbedi takvu pomo} optu`enom koji se sam zastupa. 75. Sekretar suda se sla`e s tim da me|unarodni sud treba da olak{ava komunikaciju izme|u optu`enog koji se sam zastupa i onih ~ija mu je pomo} potrebna u pripremawu predmeta, odnosno da omogu}i optu`enom da se sastaje sa tim pomo}nicima u adekvatnim radnim uslovima. To je u skladu s odredbom o adekvatnim uslovima o kojoj je gore bilo re~i u paragrafu 59 i daqe. Me|utim, ako bi trebalo da me|unarodni sud takvu pomo} obezbedi za ovog optu`enog ili nekog drugog optu`enog koji sam sebe zastupa, odnosno da za wu pla}a, onda tvrdimo da to mo`e biti u~iweno samo putem sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Drugim re~ima, ako optu`eni `eli da me|unarodni sud pla}a wegove pomo}nike, onda treba da se pridr`ava kriterijuma za pravnu pomo}.19

76. Sekretar suda je mi{qewa da ovo ne}e biti u suprotnosti sa pravom optu`enog na samozastupawe. Iako postoje razli~iti stavovi po ovom pitawu,37) konstatovano je da se pravo optu`enog da se sam zastupa i pravo da mu ne bude dodeqen branilac nu`no me|usobno iskqu~uju.38) Neki govore o komotnoj koegzistenciji ova dva prava. Posebno vaqa ista}i da u okviru sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu nema ni~ega {to bi spre~avalo optu`enog da preuzme aktivnu (ako ne i vode}u) ulogu u izvo|ewu svojih dokaza u sudnici, ~ak i u slu~ajevima u kojima je branilac anga`ovan u skladu s pravilom 44 ili dodeqen na osnovu pravila 45 u skladu sa sistemom pravne pomo}i na me|unarodnom sudu.39) To naro~ito va`i u slu~ajevima kao {to je ovaj u kojima je optu`eni pravnik i izra`ava nedvosmislenu `equ da sam vodi izvo|ewe svojih dokaza. Interakcija i precizna podela uloga unutar tima odbrane predstavqala bi onda stvar interne organizacije. Od pretresnog ve}a bi se moglo tra`iti da utvrdi modalitete postupawa optu`enog u vo|ewu odbrane tokom pretresa. 77. Ukratko, sekretar suda tvrdi da se ciq optu`enog da se me|unarodni sud obave`e na sno{ewe tro{kova wegove odbrane mo`e posti}i putem sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu na na~in koji nije u suprotnosti sa pravom optu`enog da sam sebe zastupa. Kako je detaqno obja{weno gore, nema nikakvog osnova za to da se sno{ewe ovih tro{kova odredi mimo sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Osnovni uslovi moraju biti ispuweni 78. Da bi sekretar suda mogao odobriti sredstva na ime pravne pomo}i optu`enom, optu`eni treba da dostavi imena i podatke o kvalifikacijama lica koja `eli da anga`uje. Na to se primewuju standardne provere i uslovi sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Na~elo jednakosti pred zakonom,40) koje ukqu~uje pravo na jednak tretman svih optu`enih pred ovim me|unarodnim sudom, nala`e da se na ovog optu`enog primewuju isti uslovi koji va`e za druge optu`ene koji tra`e pravnu pomo} me|unarodnog suda. 79. Stoga: a. optu`eni treba da doka`e da nije u mogu}nosti da pla}a svoju odbranu; b. treba da navede jedno ili vi{e lica koja ispuwavaju uslove u pogledu kvalifikacija iz pravila 45 pravilnika i koja stoje na raspolagawu za dodelu; c. kao i u svim drugim predmetima, sekretar }e utvrditi razuman i neophodan iznos sredstava za pripremawe i izvo|ewe dokaza optu`enog na osnovu utvr|enog nivoa slo`enosti i trajawa (u odgovaraju}im slu~ajevima) u skladu sa uobi~ajenim smernicama sekretarijata za isplatu sredstava; i d. kao i u svim drugim predmetima, sekretar suda isplati}e iznose na ime pravne pomo}i u skladu sa va`e}im pravilima i propisima UN, i mora biti u poziciji da izvr{i svoju obavezu nadzora nad utro{kom sredstava me|unarodnog suda na ime pravne pomo}i.20

Navodno slabo imovinsko stawe optu`enog 80. Optu`eni tvrdi da je u potpunosti prijavio svoje imovinsko stawe i da bi, stoga, trebalo da se utvrdi da je slabog imovinskog stawa u smislu sistema pravne pomo}i me|unarodnog suda. 81. Suprotno izjavi optu`enog, sekretar suda nije bio u mogu}nosti da utvrdi da li optu`eni ima dovoqno sredstava da sam pla}a svoju odbranu. 82. Kako je nazna~eno u istorijatu postupka, sekretar suda je zapo~eo preliminarnu procenu imovinskog stawa optu`enog po prijemu obrasca izjave o imovinskom stawu koji je optu`eni dostavio u novembru 2003. To je ura|eno sa ciqem da se ubrza postupak procene u slu~aju da optu`eni zatra`i dodelu branioca u kasnijoj fazi. Sekretar je, izme|u ostalog, preduzeo slede}e radwe: 1) proveru izjave optu`enog o imovinskom stawu od strane finansijskog istra`iteqa sekretarijata; 2) razgovor finansijskog istra`iteqa sekretarijata s optu`enim; i 3) davawe smernica o informacijama i dokumentaciji koje optu`eni treba da dostavi u prilogu obrascu izjave o imovinskom stawu ukoliko ostane pri svom zahtevu za sredstva na ime pravne pomo}i. Sekretar suda je odlo`io procenu imovinskog stawa optu`enog kada je postalo jasno da optu`eni ne `eli da sara|uje sa sekretarijatom i nema nameru da zatra`i dodelu branioca.41) 83. Optu`eni tvrdi da, iako jeste bio du`an da prika`e svoje imovinsko stawe, nije imao nikakvu obavezu da prisiqava ~lanove svoje porodice (bli`e i daqe) da razgovaraju sa istra`iteqima (MKSJ). 84. To nije ta~no. ^lan 10 uputstva predvi|a da prilikom procene imovinskog stawa podnosioca zahteva za pravnu pomo}, (...) treba uzeti u obzir sredstva supru`nika osumwi~enog, odnosno optu`enog, kao i sredstva osoba s kojima `ivi u zajedni~kom doma}instvu, pod uslovom da je razumno i ta sredstva uzeti u obzir. 85. Pretresna ve}a su dosledno potvr|ivala ovakav pristup.42) 86. U skladu sa ovom odredbom, sekretar suda procewuje dohodak i sredstva podnosioca zahteva, wegove supruge i lica sa kojima on `ivi u zajedni~kom doma}instvu.43) U tome se sekretarijat mo`e osloniti na izjavu o imovinskom stawu podnosioca zahteva ili mo`e ispitati imovinsko stawe podnosioca zahteva na osnovu ~lana 9 uputstva. Na osnovu utvr|ene ukupne vrednosti prihoda i imovine, sekretarijat izra~unava raspolo`iva sredstva podnosioca zahteva. Od raspolo`ivih sredstava sekretarijat oduzima procewene tro{kove `ivota ~lanova porodice i izdr`avanih lica podnosioca zahteva u periodu tokom kojeg se procewuje da }e podnosiocu zahteva biti potrebno zastupawe pred me|unarodnim sudom. Preostali iznos predstavqa (eventualni) doprinos koji podnosilac zahteva treba da d za svoju odbranu.44) Ovaj pristup va`i za sve optu`ene koji primaju pravnu pomo} me|unarodnog suda i nema nikakvog razloga da se ne primewuje i na ovog optu`enog. 87. U svetlu gorenavedenog striktno je neophodno da optu`eni a`urira svoju izjavu o imovinskom stawu45) i da se sekretaru suda omogu}i da proveri wegovo imovinsko stawe i imovinsko stawe ~lanova wegovog porodi~21

nog doma}instva u skladu sa usvojenim smernicama i praksom. Pored toga, mo`e se ukazati potreba da sekretarijat pribavi informacije i dokumentaciju o imovinskom stawu optu`enog od tre}ih strana. Tek tada mo`e biti utvr|ena sposobnost optu`enog da pokriva tro{kove svoje odbrane. Kvalifikacije pravnih savetnika 88. Tvrdimo da je, u ciqu obezbe|ewa da pravni savetnici optu`enog ispuwavaju potrebne uslove u pogledu kvalifikacija i profesionalne odgovornosti, ukqu~uju}i one koji se ti~u rada sa za{ti}enim svedocima i poverqivim dokumentima, potrebno da oni poseduju odgovaraju}e kvalifikacije za branioce kojima je odobreno da postupaju pred MKSJ,46) naro~ito uzimaju}i u obzir to da je optu`eni na statusnoj konferenciji od 5. juna 2007. izrazio svoju `equ da oni budu prisutni u sudnici i ispituju ga kada on sam bude nastupao u svojstvu svedoka.47) Optu`eni tvrdi da je sekretar suda ve} priznao wegove savetnike. Ta izjava je obmawuju}a. Ova tri lica priznata su kao pravni savetnici u decembru 2006. u specifi~nim okolnostima {trajka gla|u optu`enog i iskqu~ivo radi omogu}avawa privilegovanih komunikacija optu`enog s wima. To priznawe sasvim izvesno nije dato za to da bi se odobrilo da oni za svoje usluge koje pru`aju optu`enom budu pla}ani iz javnih sredstava. Prema tome, optu`eni tek treba da dostavi sekretarijatu neophodnu dokumentaciju u vezi s kvalifikacijama ovih i drugih lica za koja `eli da budu dodeqena wegovom timu odbrane. 89. Napomiwemo da, sve dok barem jedno od lica koja odabere optu`eni ispuwava kriterijume iz pravila 45 pravilnika, ostala lica, koja mo`da ne ispuwavaju sve kriterijume u pogledu kvalifikacija, mogu biti dodeqena optu`enom kao ~lanovi tima odbrane u drugim svojstvima, u skladu s uputstvom i relevantnim smernicama sekretarijata. Utvr|ivawe iznosa 90. U skladu s na~elom jednakosti svih optu`enih pred zakonom, sekretar suda je, u konsultacijama sa Udru`ewem branilaca koji postupaju pred me|unarodnim sudom (daqe u tekstu: UB MKSJ), utvrdio konkretne smernice u vezi s pla}awem tro{kova pretpretresnog i pretresnog postupka.48) Ove smernice dosledno se primewuju na sve optu`ene koji primaju sredstva na ime pravne pomo}i. One za pla}awe utvr|uju iznose koje timovi odbrane koji zastupaju optu`ene slabog imovinskog stawa mogu primati, zavisno od slo`enosti i trajawa postupka. Ove smernice garantuju konsistentnost, transparentnost i pravi~nost u vo|ewu sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Svaka odluka sekretarijata u vezi s tro{kovima odbrane donosi se na osnovu ovih smernica. Odluke u vezi s tim redovno proveravaju interni i spoqni revizori UN. Ove smernice tako|e pru`aju odgovor na pitawe optu`enog u pogledu tro{kova odbrane u drugim predmetima pred me|unarodnim sudom. One jesu i uvek su bile javno dostupne na internet stranici me|unarodnog suda. Tvrdwa optu`enog da su mu uskra}ene takve informacije je neodr`iva.22

Kontrola izdataka na teret javnih finansijskih sredstava 91. Kao administrator sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu, sekretar suda mora biti u mogu}nosti da kontroli{e izdatke na teret javnih finansijskih sredstava, tako da mora biti ovla{}en da pa`qivo prati izdatke optu`enog i wegovog tima odbrane. Ovo pra}ewe vr{i se na osnovu uputstva i gorenavedenih smernica za pla}awe, u skladu sa mehanizmima provere i kontrole koji su ugra|eni u sistem pravne pomo}i. Tvrdimo da se ovi kontrolni mehanizmi primewuju na sve timove odbrane na ovom me|unarodnom sudu i da se moraju primewivati i na ovaj predmet u ciqu kontrole izdataka na teret javnih finansijskih sredstava. . V. Zakqu~ak 92. Optu`eni poku{ava da iznudi od me|unarodnog suda da pla}a wegovu odbranu putem naknade za rad odre|enih lica koje je on anga`ovao da mu poma`u kao optu`enom koji sam sebe zastupa. Sekretar suda energi~no se protivi ovom zahtevu i tvrdi da nema nikakvog pravnog osnova za to da me|unarodni sud snosi tro{kove odbrane nekog optu`enog mimo utvr|enog sistema pravne pomo}i me|unarodnog suda. Taj sistem pravne pomo}i, kao i svaki drugi sistem pravne pomo}i, obezbe|uje za{titu prava optu`enih (delimi~no) slabog imovinskog stawa. Pored prava pojedinih optu`enih slabog imovinskog stawa, taj sistem je zami{qen tako da slu`i interesima pravde i unapre|uje ih doprinose}i transparentnom, ekspeditivnom i profesionalnom vo|ewu sudskog postupka. Pored toga, to je sistem koji sekretaru suda omogu}ava da ispuwava obaveze koje ima kao ~uvar javnih finansijskih sredstava u ciqu kontrole i obezbe|ewe odgovornosti za izdatke iz ograni~enog buyeta za pravnu pomo}. Uz du`no po{tovawe tvrdimo da bi odluka da se saradnici optu`enog pla}aju mimo utvr|enog sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu bila u suprotnosti sa statutom i racio legis. Ona bi tako|e bila ultra vires mandata koji je me|unarodna zajednica poverila me|unarodnom sudu da novac wenih poreskih obveznika koristi za finansirawe odbrane optu`enih slabog imovinskog stawa. 93. Tako|e bi bilo u suprotnosti sa statutom da se saradnici optu`enog pla}aju prema ~lanu 21(4)(b) statuta. Pravo nekog optu`enog na adekvatne mogu}nosti koje je ugra|eno u ~lan 21(4)(b) statuta ne mo`e se koristiti mimo sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Takav bi bio u~inak odluke da se saradnici optu`enog pla}aju bez provere imovinskog stawa optu`enog ili kvalifikacija lica za koje optu`eni tra`i da budu pla}ena. Zastupawe u krivi~nim predmetima nije ograni~eno na puko pojavqivawe i prisustvo u sudnici. Ono tako|e podrazumeva sastavqawe pravnih podnesaka, pregledawe dokaza, obavqawe pravnih istra`ivawa, pripremawe svedoka. To su ve}im delom zadaci koje obavqa branilac. Prema tome, naknada za rad qudi koji obavqaju te zadatke u ime nekog optu`enog koji sam sebe zastupa ne mo`e potpasti pod definiciju uslovi a da se ne zaobi|e sistem pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. 94. Najzad, ni na~elo jednakosti sredstava ne pru`a nikakav pravni osnov za pokrivawe tro{kova odbrane optu`enog. U praksi ovog me|una23

rodnog suda i drugih me|unarodnih sudova ~vrsto je ustaqen princip da za jednakost sredstava nije potrebno da postoji jednakost resursa, nego se ona tuma~i kao pravo na proceduralnu jednakost. 95. Stoga, uz du`no po{tovawe tvrdimo da bi udovoqavawe zahtevu optu`enog bilo ne samo u suprotnosti sa statutom, nego bi se time utvrdio opasan presedan za ovaj me|unarodni sud i druge me|unarodne sudove. Time bi se optu`enim licima omogu}ilo da zaobilaze sistem pravne pomo}i opredequju}i se za to da se sami zastupaju i da lica koja ina~e ne ispuwavaju uslove za dodelu u svojstvu branioca (npr. srodnici i bliski saradnici optu`enog) o tro{ku me|unarodnog suda postupaju pod maskom pomo}nika optu`enog koji sam sebe zastupa. To bi bilo u suprotnosti sa ciqevima sistema pravne pomo}i i interesa me|unarodne zajednice za delotvorno sprovo|ewe zakona i profesionalan, transparentan i ekspeditivan sudski postupak. 96. U svetlu gorenavedenog, sekretar suda uz du`no po{tovawe tvrdi da `eqa ovog optu`enog da wegove tro{kove odbrane snosi me|unarodni sud mo`e biti ostvarena samo putem sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Pored toga, kako je gore detaqno obrazlo`eno, sekretar suda tvrdi da ciq optu`enog da sam vodi svoju odbranu ne mora nu`no biti u suprotnosti sa sistemom pravne pomo}i. Optu`eni mo`e preuzeti aktivnu, ako ne i vode}u, ulogu u izvo|ewu svojih dokaza, a da mu se istovremeno u skladu sa pravilom 45 pravilnika dodeli neko lice, koje mo`e biti i neki od ~lanova wegovog sada{weg tima, koje ispuwava kriterijume u pogledu kvalifikacija. Sekretar suda zatim mo`e dodeliti druga lica, koja mogu biti i neki od ~lanova sada{weg tima odbrane optu`enog, u raznim drugim svojstvima u skladu sa ~lanom 16 uputstva. Me|utim, da bi mogao da ispuwava uslove za dodelu pravne pomo}i, optu`eni mora da doka`e da je slabog imovinskog stawa. Moraju se primeniti sve provere i kontrole u okviru sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. 97. Iz gorenavedenih razloga, sekretar suda, uz du`no po{tovawe, tvrdi da je, odbijaju}i zahteve optu`enog za pla}awe tro{kova wegove odbrane mimo sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu, ispunio sva ~etiri kriterijuma provere za dono{ewe administrativnih odluka o kojima je bilo re~i u paragrafu 40 gore. Posebno treba ista}i slede}e: (1) sekretar suda je postupio u skladu s pravnim kriterijumima iz statuta, pravilnika i uputstva, kao i u skladu s va`e}im me|unarodnim instrumentima koji se odnose na pravnu pomo} i pru`awa odgovaraju}ih mogu}nosti optu`enom; (2) sekretar suda je prema optu`enom primenio proceduralnu pravi~nost saop{tavaju}i mu u vi{e navrata svoje stavove i ponavaqaju}i svoje ponude za pomo} i obezbe|ewe mogu}nosti, pru`aju}i mu dovoqno prilika za saradwu sa sekretarijatom, o ~emu je bilo re~i u gorenavedenom istorijatu postupka; (3) sekretar suda je, prilikom dono{ewa odluke o uskra}ivawu pla}awa tro{kova pravnih savetnika, uzeo u obzir samo relevantne materijale; i (4) u svetlu paragrafa od 44 do 71 gore, zakqu~ak do kojeg je do{ao sekretar je razuman. Pored toga, uz du`no po{tovawe tvrdimo da se, u skladu sa kriterijumima koje je utvrdilo `albeno ve}e u predmetu Kvo~ka i24

drugi, u odsustvu dokaza o nerazumnosti, u odluku sekretara suda ne sme zadirati. 98. Iz gorenavedenih razloga, uz du`no po{tovawe tra`imo da ve}e odbaci predmetni zahtev. S po{tovawem, Dana 29. juna 2007. , Hans Holthuis, U Hagu, Holandija sekretar suda (potpis i pe~at na originalu)Napomene: 1) IT/73/REV. 10, budu}i da je ovo bila va`e}a verzija uputstva u to vreme. 2) Vaqa ista}i da, shodno ~lanu 10(A) va`e}eg uputstva (IT/73/Rev.l 1), sekretar suda utvr|uje da li i u kojoj mjeri osumwi~eni ili optu`eni mo`e platiti branioca, uzim(a) u obzir sva sredstva koja on direktno ili indirektno u`iva ili slobodno wima raspola`e. (...) Treba uzeti u obzir sredstva supru`nika osumwi~enog, odnosno optu`enog, kao i sredstva osoba s kojima `ivi u zajedni~kom doma}instvu, pod uslovom da je razumno i ta sredstva uzeti u obzir. Ta odredba se u velikoj meri poklapa s onom koja je bila na snazi u vreme kad je optu`eni formalno zatra`io pravnu pomo} (~lan 8(B) verzije Uputstva IT/73/Rev.9). 3) Interlokutornu `albu na Odluku pretresnog ve}a ulo`io je g. Tjarda van der Spul, biv{i branilac optu`enog u pripravnosti, 4. septembra 2006. 4) Vidi Odluku `albenog ve}a od 20. oktobra 2006, par. 25. 5) Vidi Nalog pretresnog ve}a od 25. oktobra 2006, par. 5. 6) Dodatak I. 7) Podnesku optu`enog prilo`ene su detaqne fakture wegovog stru~nog tima, u kojima je nazna~eno da pravni saradnici napla}uju izme|u 19.000 i 450.000 ameri~kih dolara po svakom podnesku koji pripreme u ime optu`enog. 8) Tu`ilac protiv Popovi}a i drugih, Odluka po zahtjevu za preispitivawe odluke sekretarijata o dodjeli subranioca Radivoju Mileti}u od 16. novembra 2006, par. 16; Tu`ilac protiv Envera Hayihasanovi}a i Amira Kubure, Odluka po zahtjevu optu`be za ponovno razmatrawe odluke sekretara da se kao kobranilac optu`enom Kuburi dodijeli g. Rodni Dikson od 26. marta 2002, par. 14. 9) Tu`ilac protiv Kvo~ke i drugih, predmet br. IT-98-30/1-A, Odluka po preispitivawu odluke sekretara o prestanku pru`awa pravne pomo}i Zoranu @igi}u (daqe u tekstu: Odluka u predmetu @igi}), 7. februar 2003, par. 13. Naknadno citirano u Tu`ilac protiv [qivan~anina, predmet br. IT-95-13/1-PT, Odluka o imenovawu branioca, 20. avgust 2003, par. 22; Tu`ilac protiv Mom~ila Kraji{nika, predmet br. IT00-39-PT, Odluka po zahtjevu odbrane da se izda nalog o ukidawu odluke sekretara kojom se Mom~ila Kraji{nika progla{ava djelomi~no slabog imovinskog stawa u svrhu dodjeqivawa pravne pomo}i, 20. januar 2004, par. 16; Tu`ilac protiv Mrk{i}a, predmet br. IT-95-13/1 -PT, Odluka po zahtevu odbrane za preispitivawe odluke sekretara o delimi~no slabom imovinskom stawu Mrk{i}a, 9. mart 2004, str. 3 i Tu`ilac protiv Mrk{i}a i drugih, predmet br. IT-95-13/1 -PT, Odluka o imenovawu kobranioca Mileta Mrk{i}a, 7. oktobar 2005, par. 9. 10) U paragrafu 13 Odluke u predmetu @igi} navodi se slede}e: (a)dministrativna odluka }e biti poni{tena ako sekretar nije po{tovao pravne uslove iz uputstva. U pojedinom slu~aju mo`e biti potrebno razmatrati da li je uputstvo pravilno protuma~eno. Administrativna odluka mo`e biti poni{tena i ako se sekretar nije pridr`avao osnovnih pravila prirodne pravde ili ako u procesnom smislu nije postupao korektno prema osobi na koju uti~e doti~na odluka, ili ako je uzeo u obzir materijal koji nije relevantan a propustio uzeti u obzir materijal koji je relevantan, ili ako je do{ao do zakqu~ka do kakvog ne bi do{la nijedna razumna osoba koja ispravno razmatra to pitawe (kriterijum nerazumnosti). Ova pitawa mogu u pojedinom slu-

25

11)

12)

13) 14)

15)

16)

17) 18)

~aju obuhvatati, barem djelimi~no, razmatrawe o tome da li je materijal kojim sekretar raspola`e dovoqan, ali (u slu~aju da nerazumnost nije dokazana) ne smije se ulaziti u prostor koji pripada autoru takve administrativne odluke u kojoj on ocjewuje ~iwenice ili meritum doti~nog slu~aja. Vidi Pacelli v. Germany /Pa}eli protiv Nema~ke/, Zahtev br. 8398/78, par. 31, koji se bavi tuma~ewem identi~nog teksta ~lana 6(3)(c) EKQP; Brown v. Wainright / Braun protiv Vejnrajta, 665 f 2d 607 (5th Circ /Savezni sud za Peto apelaciono podru~je SAD/, 1982), Projekat: Trinaesti godi{wi pregled krivi~nog postupka: Vrhovni sud Sjediwenih Dr`ava i apelacioni sudovi 1982-1983: III. su|ewe, 72 Geo L.J. 525. Na primer, ~lan 6(3)(c) EKQP: ako se sam brani ili ima pomo} branioca po svom izboru, ako nema sredstava da nadoknadi braniocu, mo`e dobiti besplatnu pomo} advokata po slu`benoj du`nosti ukoliko to zahtevaju interesi pravde; ~lan 14(3)(d): Da bude prisutan na su|ewu i da se sam brani ili da ima pomo} branioca po svom izboru; ako nema branioca, a obave{ten je da ima pravo na wega, svaki put kada interes pravde to zahteva treba se postarati za branioca po slu`benoj du`nosti ako optu`eni nema sredstava da istom nadoknadi. Vidi ~lanove 7(A) i 7(B) uputstva, sadr`aj ovih odredbi nije se promenio od vremena kada se optu`eni predao Me|unarodnom sudu. U verziji IT/73/Rev.9 Uputstva, koja je stupila na snagu 26. avgusta 2002, vidi ~lanove 16(A), 16(C), 22(A), 22(B) i 22(C). U verziji IT/73/Rev.l0 uputstva, koja je stupila na snagu 11. avgusta 2004, vidi ~lanove 16(C)(i), 16(C)(ii) i 16(C)(iii). U sada va`e}oj verziji uputstva (IT/73/Rev.l 1), koja je stupila na snagu 18. jula2006, vidi ~lanove 16(C), 16(D) i 16(E). Sekretar suda tvrdi da je procedura propisana Uputstvom u skladu sa praksom u nacionalnim jurisdikcijama i drugim me|unarodnim krivi~nim sudovima. U tom pogledu, sekretar napomiwe da je na Me|unarodnom krivi~nom sudu (daqe u tekstu: MKS) u skladu s propisima 128, 131, 133 i 134 Propisa sekretarijata MKS, raspodela finanijskih sredstava na ime pravne pomo}i uslovqena, izme|u ostalog, dodelom branioca. Vidi, na primer, Legal Aid Act /Zakon o pravnoj pomo}i/, ~lan 21, 1986 ([kotska); Pravila krivi~nog postupka u Austriji, ~lan 39 i daqe, 51. 393 par. la; Legal Aid Act /Zakon o pravnoj pomo}i/, 1988. (Ujediweno Kraqevstvo), ~lan 21; Criminal Justice (Legal Aid) Act /Zakon o krivi~nom pravosu|u (pravna pomo})/ ~lan 2, 1962. (Irska); Legal Aid Sei-vices Act /Zakon o slu`bama pravne pomo}i/, 1988. (Ontario); Articulo 6 Ley 1/1996, 10 de enero, de Assistencia Juridica Gratuita /Zakon br. 1/1996. od 10. januara o besplatnoj pravnoj pomo}i/, ~lan 6 paragrafi 4,5,7 ([panija); Kodeks Postqpowania Karnego /Zakonik o krivi~nom postupku/, ~lan 78 par. 1, ~l. 618 (Poqska); Vi{i regionalni sud u Hamu, Anvaltsblat 1995, 562; Vi{i regionalni sud u Diseldorfu, NStZRR 1996, 171; Aide Juridique; Loi Numero 91-647 du 10 juillet 1991, Titre VI Pravna pomo}, Zakon br. 91-647 od 10. jula 1991, naslov V/, ~lan 25 (Francuska); Zakon o krivi~nom postupku Vauda ([vajcarska), ~l. 104, 107; Legge 30 luglio 1999, n. 217, Istituzione del patrocinio a spese dello Stato per i non abbienti /Zakon od 30. jula 1990, br. 217, Dr`avna institucija za pru`awe pravne pomo}i licima slabog imovinskog stawa/ (Italija); Code di Procedure Penale /Zakon o krivi~nom postupku/, ~l. 274; Article 3006A, Title 18, Part II Chapter 201 ofthe U.S. Code Collection /~lan 3006A, naslov 18, deo II, poglavqe 201 Zbirke zakona SAD/; vidi tako|e [esti amandman Ustava SAD; ~lan 672.5, par. 8.1 Krivi~nog zakona Kanade; Miranda v. Arizona /Miranda protiv Arizone/, 384 U.S. 436 (1966), United States v. McElhiney, /Sjediwene Dr`ave protiv MMekelajnija/, 369 F. 3d 1168 (l0th Circuit /Savezni sud za deseto apelaciono podru~je SAD/, 2004); Lawyers Committee for Human Rights, What is a fair trial? /Komitet pravnika za qudska prava, [ta je pravi~no su|ewe?/, oktobar 1995, New York, stranica 14: Reimbursment to Pro Se Criminal Defendants under the Criminal Justice Act /Isplata naknade brawenicima u krivi~nom postupku na osnovu Zakona o krivi~nom pravosu|u/, 3. A.L.R. Fed. 2d 223 (2005). Vidi npr. Helbig i Lictenham, Sweizerisches Strafprozessrecht, 4. Auflage /[vicarsko krivi~no procesno pravo, 4. izdawe/, str. 151. BVerfG StV /nema~ki ZKP/, 2004, 254

26

19) Vaqa primetiti da sistemi kontinentalnog prava uglavnom ne priznaju neograni~eno pravo na samozastupawe na krivi~nim pretresima, favorizuju}i umesto toga obaveznu dodelu branioca u odre|enim okolnostima. Zastupawe mo`e biti obavezno za slepe i gluve itd, ali tako|e i u slu~ajevima kada to sud smatra neophodnim u svetlu okolnosti koje ote`avaju odbranu. Pored toga, pravno zastupawe je uglavnom obavezno u predmetima koji se ti~u te`ih krivi~nih dela i predmetima u kojima sude sudovi vi{eg stepena. U slu~ajevima obaveznog pravnog zastupawa sud dodequje advokata ukoliko smatra da optu`eni odbija da bude zastupan po advokatu ili ako nije izabrao advokata. Optu`eni je obavezan da zatra`i dodelu branioca ako ne poseduje dovoqna sredstva za to da sam pla}a za pravnu pomo} koja mu se pru`a; Scharf, Michael P., Journal of Intemational Criminal Justice, mart 2006., Simpozijum Samozastupawe u me|unarodnom krivi~nom pravosu|u; vidi tako|e ~lan 6 Zakona br. 1 od 10. januara 1996. o besplatnoj pravnoj pomo}i ([panija); ~lan 140 nema~kog Zakona o krivi~nom postupku; ~lan 41 Pravila o krivi~nom postupku Austrije; ~lan 104, 107 Zakona o krivi~nom postupku Vauda ([vajcarska); ~lanovi 274, 317 Zakona o krivi~nom postupku Francuske (Francuska); ~lanovi 78, 79, par. 3, ~lan 80, ~lan 672.5 Zakonika o krivi~nom postupku (Poqska); Zakon od 30. jula 1990, zabele{ka br. 217, Dr`avna institucija za pru`awe pravne pomo}i licima slabog imovinskog stawa (Italija). Zanimqivo je da je Evropski sud za qudska prava u predmetu Vitaliy Anatolyevich Grimaylo v. Ukraine /Vitalij Anatoqevi~ Grimajlo protiv Ukrajine/ (Zahtev br. 69364/01) odlu~io da zahtev g. Grimajla bri{e sa svog spiska predmeta na osnovu toga {to podnosilac zahteva nije imenovao pravnog zastupnika. Sud je zauzeo stav da je u~e{}e advokata u postupku od su{tinske va`nosti budu}i da se radilo o predmetu koji je slo`en i sa pravnog i sa ~iweni~nog stanovi{ta. 20) Tvrdimo da ve}a du`ina i slo`enost postupka pred ovim me|unarodnim sudom u pore|ewu sa doma}im krivi~nim pretresima ne mo`e sama po sebi predstavqati opravdawe za pla}awe tro{kova odbrane optu`enom koji sam sebe zastupa. Da su sastavqa~i statuta imali druga~iju nameru, to bi u skladu s tim bilo izra`eno u statutu. 21) Vidi Clare Ovey Robin White v. Jacobs White, The European Convention on Human Rights /Evropska konvencija o qudskim pravima/, The principle of effectiveness /Princip delotvornosti/, na str. 47 i daqe. 22) Reid, Karen (1998) A Practitioners Guide to the European Convention on Human Rights /Prakti~ni vodi~ za Evropsku konvenciju o qudskim pravima/ (Sweet & Maywell: London) str. 69; Jespers v. Belgium /Jespers protiv Belgije/ 8403/78, (Rep.) 14. decembar 1981, 27 D. R. 61. Me|utim, u Rod Ajlendu State v. Bruyere /Dr`ava protiv Brujera, 751 A.2d 1285 (2000) zauzet je stav da prava brawenika koji postupa pro se nisu naru{ena time {to su mu uskra}ena sredstva neophodna da se sam brani, kao {to su pristup telefonu, pravnoj biblioteci i pisa}em priboru; u predmetu Jones v. Lamarque /Yons protiv Lamarka/, 36 Fed. Appy 877 (9th Cir. /Savezni sud za deveto apelaciono podru~je SAD/ 2002) zakqu~eno je da pravo brawenika na smisleno samozastupawe nije uskra}eno time {to je on preba~en u odgovaraju}i deo zatvora i {to mu je pristup pravnoj biblioteci omogu}en tek osam dana posle po~etka su|ewa. 23) C.p. van Dijk, P. i van Hoof, G.J.H. (1998) Theoy and Practice of the European Convention on Human Rights /Teorija i praksa Evropske konvencije o qudskim pravima/ (Kluwer Law International: The Hague); Reid, Karen (1998), A Practitioners Guide to the European Convention on Human Rights (Sweet & Maywell: London). 24) Uporedi fusnotu 25 dole. Optu`enom je do sada ponu|eno slede}e: slu`benik za vezu s optu`enim koji postupa pro se {to je optu`eni odbio; pla}awe koordinatora predmeta da poma`e optu`enom u pripremawu wegovog predmeta i da slu`i kao veza izme|u optu`enog i me|unarodnog suda; priznavawe tri pravna savetnika, sa kojima u`iva prava na privilegovane komunikacije; pokrivawe putnih tro{kova ovih savetnika (jednom mese~no); iznajmqivawe stana kao radnog/stambenog prostora za pravne savetnike i koordinatora predmeta; privilegovan pristup arhivskoj }eliji kao skladi{nom/radnom prostoru u PJUN-u; privilegovan pristup telefaksu i telefonu; soba za posete u PJUN-u u kojoj bi odr`avao sastanke sa svojim pravnim savetnicima i koordinatorom predmeta; stavqawe na raspolagawe dokumenata iz prakse me|una-

27

rodnog suda na bosanskom/srpskom/hrvatskom jeziku; stoni kompjuter ili CD/DVD aparat, plus tehni~ka pomo} koju je optu`eni tako|e odbio; osnovna obuka pravnih savetnika optu`enog za kori{}ewe sistema elektronskog vo|ewa su|ewa; bibliote~ki sistem za dobijawe video-snimaka sudskog postupka posredstvom Slu`be za organizaciju i podr{ku rada sudnica, plus oprema za pregled video traka. 25) Nakon pa`qive analize precedentnog prava u vezi s obezbe|ewem uslova sti~e se utisak da o naknadi za rad pravnih savetnika nekog optu`enog koji se sam zastupa nije nikada ni diskutovano. Pitawa o kojima je re~ u sklopu obezbe|ewa adekvatnih uslova su ~isto tehni~ke prirode i obuhvataju, izme|u ostalog, slede}e: 1) pristup pravnom materijalu: Ross v. United Kingdom (Ros protiv Ujediwenog Kraqevstva), Zahtev br. 11396/85 U.K., (Odluka), 11. decembar 1986 50 D.R. 179: podnosiocu zahteva nije dato sve {to je tra`io, ali je zatvor kupio dve kwige, a omogu}en mu je pristup i nekim drugim sa kwigama u biblioteci. Rich v. Groningen and Ors (Ri~ protiv Groningena i Orsa), 1997. Vic Leyis 332; ne postoji pravo koje bi ovla{}ivalo (brawenika) na takav pristup (pravnim tekstovima), a ne postoji ni bilo kakva obaveza vlasti da obezbede pravne kwige; 2) pristup dokazima: optu`enom bi trebalo pru`iti mogu}nost da se upozna sa rezultatima istraga vo|enih tokom postupka u svrhu pripremawa odbrane, Guy Jespers v. Belgium /i Jespers protiv Belgije, Zahtev br. 8404/78; Foucher v. France /Futer protiv Francuske/ 18. mart 1997, Izve{taji 1997-11, 452, (1998) 25 EHRR 234; Jasper v. United Kingdom (Jasper protiv Ujediwenog Kraqevstva) br. 27052/95, 16. februar 2000, (2000) 30 EHRR 441; Rowe and Davis v. United Kingdom /Rov i Dejvis protiv Ujediwenog Kraqevstva/, br. 28341/95, Evropski sud za qudska prava 2000-11, 287, (2000) 30 EHRJ/ 1; vidi tako|e: Van Dijk, P. i Van Hoof, G.J.H. (1998) Theoy and Practice of the European Convention on Human Rights /Teorija i praksa Evropske konvencije o qudskim pravima/ (Kluwer Law International; The Hagie) str. 467, gde se citira Izve{taj od 15. oktobra 1987, A. 158, str. 47. Vidi tako|e Jespers v. Belgium /Jespers protiv Belgije/ 8403/78, (Rep.) 14. decembar 1981, 27 D.R. 61, gde je Komisija konstatovala da pridev adekvatan podrazumeva da se uslovi koji moraju biti pru`eni optu`enom ograni~avaju na one koji }e mu pomo}i ili mu mogu pomo}i u pripremawu wegove odbrane, i presudu od 16. decembra 1992, Edvards, A. 247-B, str. 35; 3.); 3) kori{}ewe kopir-aparata: Van Dijk, P. i Van Huf, G. J. H. (1998) Theory and Practice of the European Convention on Human Rights (Kluwer Law Intemational: The Hague) str. 430-1: precedentno pravo po ovom pitawu nije sasvim jasno, iako prilikom razmatrawa pitawa da li pristup podnosioca zahteva dosjeu predmeta ispuwava kriterijume iz ~lana 6, Evropski sud za qudska prava u predmetu Schuler-Zgraggen (Presuda u predmetu Schuler-Zgragen od 24. juna 1993, A. 263, str. 18) pomiwe mogu}nost podnosioca zahteva da pravi kopije; 4) pristup advokatu: ne postoji neograni~en pristup advokatu, a ograni~ewa radnih poseta su dopu{tena, me|utim, optu`enom treba da bude dopu{teno da se dopisuje sa licem koje mu daje pravne savete, Rich v. Groningen and Ors 1997, Vic Leyis 332; 8463/78, (Odluka), 9. juli 1981, 26 D.R. 24; Daktaras v. Lithuania Application /Daktaras protiv zahteva Litvanije 42095/98; Van Dijk, P. i Van Hoof, G.J.H. (1998) Theoy and Practice of the European Convention on Human Rights (Kluwer Lavv Intemational: The Hague) str. 469-70, gde se citira presuda od 21. februara 1975, Golder, A. 18, str. 12-20; Reid, Karen (1998): A Practitioners Guide to the European Convention of Human Rights (Sweet & Maywell: London) str. 311; Coppel, Jason (1999): The Human Rights Act 1998: Enforcing the European Convention in the Domestic Courts /Zakon o qudskim pravima iz 1998: Primena Evropske konvencije o qudskim pravima na doma}im sudovima/ (John Wiley & Sons: Chichester) str. 271; 5) pristup kompjuterima: ne smatra se preduslovom za nesmetan pristup sudovima, R. (on the application of Ponting) v. Governor of Whitemoor Prison /Kraqica (po zahtevu Pontinga) protiv Uprave zatvora Vajtmur (2001) WL 415626, par. 26-27; 6) pristup potrep{tinama za pripremawe su|ewa: kancelarijske potrep{tine ukqu~uju}i uveziva~e, blokove, bele`nice, lewire, olovke, flomastere, marke i koverte itd, odobravaju se na zahtev, State of Kansas v. Carpenter /Dr`ava Kanzas protiv Karpentera/ 1997 US Dist. LEXIS 21150; 6) pristup telefonu: zahtev za direktan, poverqivi pristup telefonu je uskra}en, daqe je prokomentarisano da optu`eni mora da se pomiri sa odre|enim problemima vezanim za

28

26) 27)

28) 29)

30) 31) 32)

33) 34) 35)

36) 37)

38)

samozastupawe dok se nalazi u pritvoru, State of Kansas v. Carpenter /Dr`ava Kanzas protiv Karpentera/ 1997, US Dist. LEXIS 21150/. Paragraf 15 gore. Sli~no tome, sekretar isti~e da nijedan od uslova koje je ponudio optu`enom u svojim dopisima od 17. novembra, 7. i 8. decembra 2006, ne mo`e smatrati priznawem da optu`eni ne poseduje dovoqno sredstava za pla}awe svoje odbrane. Ove mogu}nosti su odobrene u skladu sa ~lanom 21(4)(b)statuta kako bi se optu`enom omogu}ilo da delotvorno ostvaruje svoje pravo na samozastupawe. Tu`ilac protiv Klementa Koji{eme i Obeda Rizindane, Presuda `albenog vije}a od 1. juna 2001, predmet br. ICTR-95-1-A, par. 69 i daqe. Tu`ilac protiv Prli}a i drugih, Odluka po usmenom zahtjevu optu`enog Jadranka Prli}a da mu se dopusti kori{tewe laptopa na su|ewu ili da na su|ewu sjedi pored branioca, od 29. juna 2006; Tu`ilac protiv Nasera Ori}a, Odluka po interlokutornoj `albi u vezi s du`inom dokaznog postupka odbrane, od 20. jula 2005, par. 7. Vidi tako|e Evropski sud za qudska prava, Steel and Morris v. the United Kingdom /Stil i Moris protiv Ujediwenog Kraqevstva/, 15. februar 2005, par. 62. John R.W.D. Jones & Steven Powles, International Criminal Practice /Me|unarodna krivi~na praksa/, Oxford Universitv Press, 2003, u 8.5.80; Tu`ilac protiv Du{ka Tadi}a, Presuda `albenog ve}a od 15. jula 1999. (daqe u tekstu: predmet Tadi}), par. 52. Predmet Tadi}, par. 48. Vidi tako|e, Opinion of Advocate General Stix-Hackl delivered on 22 October 2002 /Mi{qewe javnog pravobranioca Stiks-Hakla izneto 22. oktobra 2002/, EU: predmet br. C-276/01, X v. FRG (1984) 8 EHRR 225. UK ARCH 16-57, 2006, Sweet and Maywell, glava 16 Human Rights /Qudska prava/, optu`eni koji se sam brani ne mo`e da navodi sopstvenu nesposobnost kao osnov za ukidawe odluke, napomena br. 1646, Farreta v. California /Fareta protiv Kalifornije/; 422 U.S. 806, 834, fusnota 46 (1975); Menefield v. Borg, 881 F.2 d 696, 700 (9th Cir. 1989) (dictum) (optu`eni ne raspola`e velikim mogu}nostima da ispravi propuste prouzrokovane sopstvenom nepromi{qeno{}u); vidi U.S. v. Smith /Sjediwene Dr`ave protiv Smita/, 907 F.2 d 42, 45 (6th Cir. 1990) (optu`eni koji nema prava na pristup pravnoj biblioteci, ne mo`e na osnovu ograni~enih resursa za istra`ivawe u `albi iznositi tvrdwu o nedelotvornoj pomo}i u vezi sa svojim postupawem pro se) U.S. v. Flewitt, 874 F.2d 669, 675 (9 Cir. 1989) (optu`eni koji je odbio branioca u pripravnosti i nije koristio procedure u vezi s obelodawivawem ne mo`e navoditi nedovoqnu stru~nost kao osnov za ukidawe odluke). U dr`avi Arizona, u predmetu State v. Gonzales /Dr`ava protiv Gonzalesa/, 181 Ariz. 502, 892 P2d 838 (1995) konstatovano je da zahtev optu`enog za savetodavnog branioca ne predstavqa povla~ewe wegovog odricawa od prava na branioca. Transkript statusne konferencije, 5. jun 2007, str. 1249. U ovom pogledu, sekretar suda prime}uje da bi to bio slu~aj ~ak i da optu`enog zastupa branilac. U skladu sa ~lanom 8(B)(i) Profesionalnog kodeksa, branioci nisu du`ni da se pridr`avaju strategije odbrane koju im odrede wihovi klijenti: U zastupawu klijenta branilac je du`an da po{tuje odluke klijenta u vezi sa ciqevima zastupawa. U pravnoj nauci postoje podeqena mi{qewa po ovom pitawu. Sekretar smatra da u ovom trenutku nema potrebe da iznosi svoj komentar u vezi s navedenim pitawem. U.S.C.A. /Zbirka saveznih zakona SAD sa napomenama/ Ustavni amandman br. 6. Com. v. Keney /Dr`ava protiv Kenija/, 437 Mass. 141, 769 N.E.2d 1231 (2002); U.S.C.A. Ustavni amandman br. 6. State v. Keenan /Dr`ava protiv Kinana/, 81 Ohio St. 3d 133,689 N.E.2d 929 (1998). Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, (IT-03-67-PT) Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pru`awa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane, 9. maj 2003, par. 29; Izdvojeno mi{qewe sudije [omburga u predmetu Tu`ilac protiv Mom~ila Kraji{nika, predmet br. IT-00-39-A, Odluka po zahtjevu Mom~ila Kraji{nika da se sam zastupa, po podnescima branioca u vezi s imenovawem amikus kurie i zahtjevu tu`ila{tva od 16. februara 2007, 11. maja 2007, par. 2, 3; McKaskle v. Wiggins /Mekaskl protiv Viginsa/, 465 U.S. 168 (1984); State v. McCleary

29

/Dr`ava protiv Meklirija, 149 Vi{i sud u dr`avi Wu Yersi 77, 373, A 2d 400 (1977). 39) Vidi: Tu`ilac protiv Jadranka Prli}a i drugih, (predmet br. IT-04-74-PT), Odluka kojom se usvajaju smjernice za vo|ewe pretresnog postupka, 26. april 2006; Revidirana verzija odluke kojom se usvajaju smjernice za vo|ewe sudskog postupka, 28. april 2006; Odluka o modalitetima ispitivawa svjedoka, 10. maj 2007: Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a, (predmet br. IT-02-54-AR73.7), Odluka po interlokutornoj `albi na odluku pretresnog ve}a o dodeli branioca, 1. novembar 2004. 40) Onako kako je, na primer, ugra|eno u ~lan 7 Univerzalne deklaracije o qudskim pravima i ~lan 14(1) MPPGP. 41) Vidi paragrafe od 8 do 11 gore. Vidi tako|e dopis sekretara od 18. novembra 2004. i pismo optu`enog od 7. decembra 2004. Vidi tako|e ~lan 8(B) verzija IT/73/Rev.9 i IT/73/Rev.l0 Uputstva i ~lan 10(A) verzije IT/73/Rev.l 1 uputstva. 42) Vidi Tu`ilac protiv Zorana @igi}a i drugih (predmet br. IT-98-30/1-A) Odluka `albenog ve}a po preispitivawu odluke sekretara o prestanku pru`awa pravne pomo}i Zoranu @igi}u, 7. februar 2003, par. 45-46; Tu`ilac protiv Nikole [ainovi}a i drugih (predmet br. IT-99-37-PT), Pretresno ve}e III, Odluka po zahtevu odbrane za preispitivawe odluke sekretara, 19. februar 2003. (str. 4 i 5); to je tako|e u skladu sa pristupom u mnogim jurisdikcijama {irom sveta, vidi npr. Pravna pomo}, Zakon br. 91-647 od 10. jula 1991. Naslov V, ~lan 5 (Francuska), Guideline 1.5 of the Supreme Court of Georgia for the Operation of Local Indigent Defence Program /Smernica br. 1.5 Vrhovnog suda dr`ave Yoryija (SAD) za sprovo|ewe programa obezbe|ewa odbrane za lica slabog imovinskog stawa/. 43) Paragraf 5, Smernice sekretarijata za utvr|ivawe u kojoj je meri optu`eni u mogu}nosti da plati svoju odbranu. 44) Paragraf 2, Smernice sekretarijata za utvr|ivawe u kojoj je meri optu`eni u mogu}nosti da plati svoju odbranu. 45) Izjave optu`enog o wegovom finansijskom stawu koje su sadr`ane u Zahtevu nisu dovoqne da bi se na osnovu wih moglo utvrditi da on nema dovoqno sredstava da pla}a svoju odbranu. 46) Kako je to regulisano u pravilima 44 i 45 pravilnika. 47) Transkript, str. 1214.

JAVNI DODATAK I 17. novembar 2006. godine Po{tovani g. [e{eq, Na statusnoj konferenciji odr`anoj 3. novembra 2006. godine usmeno ste zatra`ili da Vam sekretarijat pru`i izvesne mogu}nosti za pripremu i izvo|ewe Va{ih dokaza. Stoga je svrha ovog dopisa da se pozabavi svakim od zahteva koje ste dosad izneli, kao i pitawima koja je pokrenulo pretresno ve}e na posledwoj statusnoj konferenciji. Argumenti sekretarijata u vezi s na~elima za pru`awe mogu}nosti Kao prvo, `elim da Vas obavestim da je sekretarijat odlu~an u nastojawima da obezbedi da Vam na raspolagawu budu odgovaraju}e mogu}nosti za pripremu i izvo|ewe Va{ih dokaza kako bi su|ewe bilo pravi~no. Stoga }e Vam sekretarijat pru`ati pomo} u najve}oj meri koju omogu}avaju pravila i propisi me|unarodnog suda, pitawe bezbednosti i resursi me|unarodnog suda. Sekretarijat tako|e prime}uje da ste odlu~ili da se sami branite, ~ime ste se odrekli prava da Vas zastupa branilac i prihvatili ograni~ewa koja Va{e samozastupawe mo`e da podrazumeva dok ste u pritvoru.30

U slu~aju da zatra`ite da Vam se u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN) pru`i neka mogu}nost, sekretarijat }e razmotriti posledice koje bi odobravawe takve mogu}nosti moglo da ima na bezbednost i red u PJUN-u. Stoga }e sekretarijat uvesti ograni~ewa koja budu neophodna da se osigura Va{a bezbednost i bezbednost drugih pritvorenika. Sekretarijat }e tako|e razmotriti da li PJUN raspola`e neophodnim resursima i mogu}nostima nadzora koji }e obezbediti da se te mogu}nosti koriste na primeren na~in. Ukoliko sekretarijat iz bezbednosnih razloga ne bude u mogu}nosti da Vam u PJUN-u omogu}i neku konkretnu mogu}nost, on }e razmotriti da li Vam jeste ili Vam mo`e biti ponu|en neki drugi, alternativni vid pomo}i, naro~ito radi obezbe|ivawa Va{eg neometanog pristupa sudu. @elim da Vas obavestim da }e sekretarijat, ukoliko odbijete bilo koje od mogu}nosti koje on bude mogao da Vam ponudi, smatrati da ste se odrekli svog prava na pristup tim mogu}nostima, te da, stoga, ne mo`ete smatrati sekretarijat odgovornim za to {to Vam one nisu pru`ene. Mogu}nosti koje ste dosad tra`ili a) Da g. Zoran Krasi} i g. Slavko Jerkovi} budu zvani~no priznati kao Va{i pravni saradnici s kojima }ete imati privilegovan odnos Sekretarijat je voqan i sposoban da udovoqi ovom zahtevu i da prizna najvi{e tri lica kao pravne saradnike s kojima mo`ete da imate privilegovanu komunikaciju u skladu s uslovima bezbednosti i reda u PJUN-u, ukqu~uju}i g. Zorana Krasi}a i g. Slavka Jerkovi}a, pod uslovom da zadovoqe dolenavedene kriterijume. Me|utim, ta lica treba da zadovoqe osnovni uslov kvalifikacija iz pravila 44 Pravilnika o postupku i dokazima. Sekretarijatu je jasno da Vi sami sebe zastupate i da stoga Va{i saradnici nisu Va{i branioci. Me|utim, po{to }e Va{i pravni saradnici: a) imati pristup spisu predmeta, ukqu~uju}i poverqivim informacijama; b) imati mogu}nost privilegovane komunikacije s Vama u PJUN-u; i c) pru`ati Vam pravnu pomo}, oni treba da zadovoqe bar minimum uslova kako bi postupali u tom svojstvu. Ukratko, Va{i pravni saradnici moraju da ispune slede}e uslove: 1) da imaju dozvolu za advokatsku praksu ili da su profesori prava na univerzitetu; 2) da nisu progla{eni krivim u relevantnom krivi~nom postupku; 3) da se u obavqawu svog poziva ili na drugi na~in nisu odali pona{awu koje je ne~asno ili koje mo`e na drugi na~in da diskredituje branioce, koje nanosi {tetu sprovo|ewu pravde ili mo`e da naru{i sprovo|ewe pravde, ili koje na drugi na~in naru{ava ugled me|unarodnog suda; 4) da u vezi sa svojim kvalifikacijama nisu dali la`ne podatke, odnosno da nisu zatajili relevantne podatke; 5) da nemaju interes da obelodawuju poverqive informacije; i 6) da pismeno i usmeno dobro vladaju jednim od dva radna jezika me|unarodnog suda. Dopisom od 20. januara 2006. godine sekretarijat Vas je obavestio da je spreman da odustane od uslova vladawa jezikom u vezi s jednim Va{im pravnim saradnikom. Nakon daqeg razmatrawa, sekretarijat je spreman da odu31

stane od tog uslova u vezi s dva pravna saradnika, pod uslovom da je jedno od prihva}enih lica u potpunosti sposobno da komunicira na engleskom ili francuskom jeziku i bude odre|eno kao glavna osoba za svaki kontakt s me|unarodnim sudom. Me|utim, da biste u potpunosti iskoristili posebne mogu}nosti koje su ponu|ene, sekretarijatu }e biti neophodna Va{a saradwa pri izboru Va{ih pravnih saradnika. Konkretno, sekretarijat ne}e mo}i da Vam omogu}i mogu}nosti za privilegovanu komunikaciju dok ne prizna Va{e pravne saradnike. Tek tada }ete s wima mo}i da imate privilegovanu komunikaciju koriste}i te mogu}nosti. Naposletku, molim Vas da imate u vidu da, ukoliko bude ikakvih indicija o zloupotrebi mogu}nosti, sekretarijat ne}e oklevati da preduzme primerene mere, koje mogu ukqu~ivati obustavu pru`awa tih posebnih mogu}nosti. b) Druga }elija s privilegovanim uslovima, koja }e biti susedna }eliji u kojoj boravite i iz we dostupna, i ~iji kqu~ `elite da imate PJUN se ve} bavio ovim zahtevom, po{to trenutno raspola`ete drugom }elijom u kojoj mo`ete da pohrawujete materijal vezan za predmet. Va{ zahtev za }eliju koja }e biti susedna onoj u kojoj boravite ne mo`e se ispuniti jer to ne dopu{ta struktura objekta. Uz to, PJUN je spreman da Vam da kqu~ druge }elije. Me|utim, molim Vas da primite na znawe da }e slu`benici PJUN-a imati drugi kqu~ bez kojeg ne}ete mo}i da u|ete u svoju drugu }eliju. Taj uslov je u skladu s pitawima sigurnosti i bezbednosti i dosledno je primewivan u vezi s optu`enima koji su se ranije sami zastupali. Me|utim, ovo ograni~ewe utemeqeno na bezbednosnim razlozima ne}e uticati na Va{e kori{}ewe }elije, koja }e Vam, na Va{ zahtev, i daqe biti na raspolagawu radnim danima od 07:00 do 12:00 ~asova, od 13:00 do 17:00 ~asova i od 18:00 do 20:30 ~asova, a vikendom od 09:00 do 12:30 ~asova i od 13:30 do 17:00 ~asova. c) Privilegovani telefon i telefaks u pomenutoj kancelariji Sekretarijat je voqan i sposoban da udovoqi ovom zahtevu koliko je to mogu}e i nakon {to sekretarijat prihvati Va{e pravne saradnike koji s Vama mogu da imaju privilegovanu komunikaciju. Telefon i telefaks bi}e konfigurisani tako da }ete mo}i da kontaktirate samo s Va{im pravnim saradnicima ili s braniocem u pripravnosti, ako se odlu~ite za to. Ima}ete pristup telefonu i telefaksu, koji }e stajati pohraweni kod slu`benika PJUN-a dok wihovo kori{}ewe ne bude zatra`eno. Prikqu~ak za telefon bi}e pokriven maskom koja se zakqu~ava i koja }e biti zakqu~ana sve vreme kad ne `elite da koristite telefon, odnosno telefaks. Kqu~ }e stajati kod slu`benika PJUN-a. d) Mesto gde }ete mo}i da se sastajete sa svojim saradnicima, istra`iteqima i potencijalnim svedocima @elim da Vas obavestim da }e sekretarijat odrediti prostoriju za posete u PJUN-u u kojoj }ete mo}i da se sastajete sa svojim saradnicima koji32

budu prihva}eni. Od Vas }e se tra`iti da unapred rezervi{ete prostoriju za posete, u skladu s propisima PJUN-a. [to se ti~e Va{ih istra`iteqa, `el