Дистрибуира се у сарадњи

са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Издање пројекта RUSSIA BEYOND THE HEADLINES

ruskarec.ru

Емир Кустурица у Санкт Петербургу говори о словенској култури, руском и српском менталитету, Холивуду, СССР-у и 3D филмовима

СТРАНА 2

Интервју

17. октобар 2012. Росијска газета уређује прилоге o Русији у 19 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

НАСТАВАК НА СТРАНИ 3

Руско дело грофа Саве

Животне околности одвеле су Србина Саву Рагузинског (1660/8?–1738) у Русију, где је постао један од најближих сарадника Петра Великог и представљао Ру сију у многим дипломатским мисијама. Био је образован и храбар, имао је авантуристич-ког духа и много тога је учинио

ИРИНА РЕШЕТОВАРУСКА РЕЧ

Русији је спољну обавештај-ну служ бу, Пушкина, прву ан-тичку статуу наге же не, гра-ни цу са Кином, тр го ви ну ча - јем и град Кјахту пре око 300 година подарио један Србин.

Историја О једном Србину, великом руском државнику

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИРУСКА РЕЧ

Од Русије се „захтева“ да по-вуче трупе из Апхазије, Јуж-не Осетије и Придњестровља и да „хитно ослободи“ групу Pussy Riot. Какви су узроци и последице овог скандала?

Русија и Европа Савет Европе је усвојио резолуцију којом прописује да Москва мора испунити неиспуњиво

Текст резолуције прописује да Москва мора испунити „ус-лове“ за које је очигледно да не могу бити испуњени: да по-вуче трупе из Апхазије, Јужне Осетије и Придњестровља, да по ништи признање независно-сти прве две републике и „вра-ти“ територије Грузији и Мол-да вији, да „хитно ослободи“ чла нице групе Pussy Riot, а уједно и бившег олигарха Ми-хаила Ходорковског, да преис-

пита одлуку Думе о одузимању мандата депутату опозиције Гуткову, као и недавно усвојене за коне о невладиним орга ни-зацијама као „страним агенти-ма“, о клевети, митинзима и скуповима. Узгред речено, при-ликом доношења тих закона, како тврде депутати Думе, про-сто су узимани у обзир слични европски закони.

Па ипак, по мишљењу шефа руске делегације Алексеја Пуш-

кова, не треба све ове догађаје схватати искључиво у негатив-ном контексту. На пример, текст усвојене резолуције садр-жи и позитивне моменте, јер истиче „прогрес у сфери зако-нодавства, које је по је дно ста-вило регистрацију политичких партија и демократизовало из-борни процес, смањивши лимит са 7% на 5%, и вратило изборе за место губернатора“. Поред тога, европским парламентар-

цима се очигледно допала „већа политичка активност грађана“, јер на митинзима, који су сада постали редовни, „имају мо-гућност да изразе свој протест“.

Ова за Русију дискримина-циона препорука да се подигне ниво мониторинга није прику-пила неопходне две трећине гласова. Занимљиво је да Ср-би ја, Украјина и Азербејџан

Откривање меморијалне плоче грофу Сави Рагузинском у Лаври св. Александра Невског у Санкт Петербургу

Октобарско заседање Парла-ментарне скупштине Савета Ев-ропе (ПССЕ) било је пропраћено великим скандалом. Председ-ник Руске Думе Сергеј Нариш-кин отказао је своју посету Стразбуру, а ПССЕ је усвојила крај ње оштру резолуцију о си-ту ацији у Русији.

Планирало се усвајање оштре резолуције о „неиспуњавању обе ћања“ везаних за демо кра-ти зацију и либерализацију друштвеног живота (које је Ру-сија дала 1996. приликом сту-па ња у Савет Европе) и у вези са тим је било предвиђено да се мониторинг ситуације у Русији подигне на ниво ми-нистар ског комитета Савета Ев-ропе.

Москва је најозбиљније реа-говала на припрему те резо лу-ције и подизање мониторинга на ниво министарског комите-та. Отказана је посета председ-ника Руске Думе Сергеја На-ришкина, која је била пла -нирана за 2. октобар, а руска делегација се повукла у опо зи-цију, борећи се против препо-рученог нацрта. Резултат за-седања била је делимична по беда Москве, будући да пре-порука за подизање нивоа мо-ниторинга није прошла, али је резолуција са оштрим антиру-ским тоном ипак усвојена.

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦАСви видови уметности ко риш-ћења светлости преплавили су цен тар Москве током пет дана— од 28. септембра до 2. ок то -бра. Уметници из преко 30 зе ма ља представили су Мос-ковљанима своје нове радо ве. Архитекте здања као што су црква Василија Блаженог,ГУМ, Историјски музеј Крем-ља и капија на улазу у Парк Горког нису могли ни да за-мисле да ће у 21. веку њихове грађевине постати „платна“ за дела савремених „слика-ра светлом“. За посетиоце којима не прија хладно време организована је представа у Централном дому уметника. Тамо су у „Лабораторији свет-ла“ демонстрирана најновија достигнућа 40 најзначајнијих светских „сликара светлом“.

Руска архитектонска симфонија: 12 сти-лова које је нација изнедрила током своје дуге историје

„Руска реч“ учи сво-је читаоце како да сами направе квас, истинско руско на-ционално пиће

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

RUSKAREC.RU/17169RUSKAREC.RU/17245

Кухиња Архитектура

Кјахта, једини град у Русији који је основао један Србин

СТРАНА 4

Путовања

ЦРВЕНИ ТРГ КАО ПЛАТНОУ МОСКВИ ОДРЖАН ФЕСТИ-ВАЛ „КРУГ СВЕТЛОСТИ“

Европски „услови“ Русији

САМО НА RUSKAREC.RU

Поново са читаоцима „Политике“

Драга читатељко, драги читаоче! Пред Вама је пети број додатка „Ру-ска реч“, који по сле

једно ме сечне паузе на ста вља да излази у Вашем дневном листу „Политика“. „Руску реч“ уређује и издаје „Росијска га зета“ у оквиру свог ме ђу-на родног пројекта „Russia Be-yond the Headlines“ (rbth.ru).

Узимајући у обзир велики број позитивних коментара и предлога, као и живо и ис кре-но интересовање српске пу-блике за оно што се дешава у савременој Русији и ру ско--српским односима, одлучи-ли смо да не чекамо следећу годину. Од сада ћете нас чита-ти у но вом формату. Уместо осам, има ћемо четири стране, али за то ћемо до краја 2012. изла зити чешће, два пута ме-се чно (сваке друге среде).

Први број обновљене „Руске речи“ у потпуности по све ћу-је мо руско-српским односи-ма, а посебан акценат ста в-љамо на једну мало познату епи зоду: представљамо грофа Саву Владиславича-Рагузин-ског, изванредног Србина који је пре три века много учинио за јачање руске државе. У ок-виру те теме представљамо и Кјахту, мали град на руско--кинеској граници, који је ос-новао управо Сава Рагузин-ски и који и данас представља живи споменик историје.

Очекујемо Вас и на нашем сајту (ruskarec.ru), где ћете про наћи много ма те ри јала о Ру сији из свих области.

Редакција „Руске речи“

Руска делегација на челу са Алексејем Пушковом нај озбиљније је реаговала на припрему резо лу ције

ОД ИЗДАВАЧА

PHO

TOXP

RES

S

PHO

TOXP

RES

S

АЛЕК

САН

ДАР

ВИ

ЛФ

/РИ

А „Н

ОВ

ОСТ

И“

ВИ

ЛИ

ЈЕМ Б

РАМФ

ИЛ

Д

ИТАР-ТАСС

Галерија фотографија наruskarec.ru/17257

LOR

I/LE

GIO

N M

EDIA

КО

НСТ

АНТИ

Н К

ОТО

В/П

АРЛ

АМЕН

ТАРН

А ГА

ЗЕТА

02 Политика и друштвоРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Путинов 60. рођендан је ове године неочекивано постао ме диј-ски догађај. Председник је раније проводио рођендан искључиво у кру гу породице. Међутим, ове године су се 7. октобра тим пово-дом одр жали митинзи, изложбе и концерти. На слици: поставка „Председник, човек са најбољом душом“ Алексеја Сергијенка.

МЕДИЈСКИ ДОГАЂАЈИШЕЗДЕСЕТИ РОЂЕНДАН ВЛАДИМИРА ПУТИНА

Премијер Русије Дмитриј Медведев састао се са Марком Цукер-бергом, оснивачем и генералним директором „Фејсбука“. Они су разговарали о сарадњи у области информационих технологија. На састанку је такође било речи и о програму развоја иновационог центра „Сколково“.

Патријарх московски и целе Русије Кирил проглашен је почаснимдоктором Московског државног универзитета „Ломоносов“ (МГУ)за „изузетан допринос духовном васпитавању омладине и тесну са радњу са Универзитетом“. Патријарху је титула званично до де-ље на на конференцији посвећеној историји руске државности.

ИНФОРМАТИКА И БИЗНИСОСНИВАЧ „ФЕЈСБУКА“ У ГЛАМУРОЗНОЈ ПОСЕТИ МОСКВИ

ДРЖАВА И ЦРКВАПАТРИЈАРХУ КИРИЛУ ДОДЕЉЕН ПОЧАСНИ ДОКТОРАТ МГУ

КАЛЕИДОСКОП

„Не копирајте западнуде мо кра тију“

Кад сам у Санкт Петербургу, оба везно одем у Ермитаж. Уметност царске Русије ме оду-шевљава. А кад пролазим кроз град све ми се чини да ћу иза ћошка наићи на Достојевског, Пушкина, Гогоља, Мајаковског, на људе који су стварали мој свет од малих ногу.

Функционери најављују да ће Санкт Петербург захваљујући фестивалу постати један од цен-тара светске кинематографије.Таква идеја уопште не изгледа неостварљиво, јер ви овде имате грандиозну историјску сцено-графију. Европски изглед Санкт Петербурга је репрезентативнији од многих европских градова. Петар Велики је својевремено сабрао на једном месту све што је било најбоље у западној кул-тури. Тај дух и данас постоји, и ако за годину дана фестивал постане бољи, ако се прошири, онда има све шансе да постане запажен светски догађај.

Често критикујете Холивуд. Зар вам се не чини да је његов ути-цај у последње време ослабио?Холивуд је и даље огроман про-блем за кинематографију. То није онај предивни Холивуд 1950-их и 1960-их. Тада је он био центар светског идеализ-ма, а затим су бизнисмени и струч њаци за маркетинг напра-вили од њега машину за сти-ца ње богатства. Холивуд сада пласира уметност која не одго-вара на најважнија питања данашњег света и човековог места у Васиони. Холивуд ства-ра филмове који су потпуно изван контекста реалности. На-просто, он прави г..., али је нај-горе од свега што се та г... не-како трансформишу у читаву идеологију, а то је већ опасно.

У Санкт Петербургу је у окви-ру уједињеног филмског фору-ма крајем септембра одржан пр ви међународни фестивал. За председника жирија изабран је Емир Кустурица. Дописник ли ста „Известија" разговарао је са култним српским ре ди те-љем.

Како сте постали председник жи рија? Врло просто. Организатори фе-стивала су ми се обратили и из-ложили своје планове. Мени се допала идеја да пројекат буде син тетички, тј. да буде истов-ремени спој неколико врста уметности: музике, позоришта и филма. То је перспективна ствар, јер данас само фестива-ли праве пресек огромне и раз-нородне продукције филмске индустрије. Савремени филм бо лује од великих промена. Био скопске дворане су на удару Интернета и Холивуда, и фе-стивали су као некакве оазе, оне су простор где човек на ми ру може доћи у додир са чи-стом уметношћу. Ја и иначе ми-слим да ће временом фестива-ли постати једино место где ће моћи да се погледа добар филм.

Шта још тренутно радите, поред тога што учествујете на фести-валу? Ја сам троцкиста у уметности, увек нешто радим и увек радим неколико ствари истовремено. Свирам, пишем књигу, пишем један сценарио, други сценарио, припремам три филма, а ево сада сам допутовао у један од најлепших градова на свету.

Нисте овде први пут. Имате ли не ка своја омиљена места?

Европски „услови“ Русији

нису били једини који су гла-сали против препоруке — пот-пуно неочекивано су им се при-дружиле Велика Британија и Тур ска. Поред тога, многи чла-нови делегација Молдавије, Чешке, Португалије, Шпаније, Не мачке, Бугарске и Кипра ни су се слагали са антируским на цртом препоруке.

Додуше, Алексеј Пушков прет поставља да у наредном пе-риоду Русију врло вероватно очекују нова заоштравања од-носа са ПССЕ, јер се нови из-ве штај очекује већ кроз две го-дине. Осим тога, тешко да ће у међувремену спласнути анти-руска патетика већине европ-ских парламентараца, међу ко-јима су по том питању нај -ревноснија бивша сабраћа из социјалистичког блока.

Многи са разлогом сматрају да је бесмислено сваке године пла ћати 20 милиона долара за чланство у информативно--идеолошкој организацији која реално не утиче на политичку ситуацију на континенту. Прак-тично унапред може се рећи да ће она и даље својим одлукама отворено радити против Русије, обзиром на састав њених чла-нова и њихову бројност. Други, опет, тврде да ће Русија, уко-лико изађе из ПССЕ, изгубити место где може у отвореној дискусији да брани своје инте-ресе и да сама непосредно из-лаже своју позицију, не до пу-штајући својим зло намерницима да је изврћу.

Истине ради, треба рећи да Русија није једина земља којој ПССЕ посвећује толику „па-жњу“, тј. према којој непрекид-но примењује политику дво-струких стандарда. Европски парламентарци имају још један омиљен предмет — Србију. Ср-бија је својевремено проглаше-на главним кривцем свих ра-това који су 1990-их букнули на територији бивше Ју го сла-вије, док многи злочини хрват-ских, муслиманских и албан-ских екстремиста једноставно нису били примећени. Посла-ници ПССЕ су 2008. егзалтира-но подржали самопроглашену независност српске покрајине Косово, коју је окупирао НАТО. То очигледно ни најмање не сме та истим тим посланицима да данас позивају Русију да „по-штује територијалну целови-тост Грузије и Молдавије“.

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

ИНТЕРВЈУ ЕМИР КУСТУРИЦА

СЛАВНИ РЕЖИСЕР ГОВОРИ О БОГАТСТВУ СЛОВЕНСКЕ КУЛ ТУРЕ, ПРОБЛЕМИМА РУСКОГ И СРПСКОГ МЕНТА ЛИ-ТЕТА, ХОЛИВУДУ, СССР-У И 3D ФИЛМОВИМА

се експлоатишу извори сиро-вина, кад постоји стриктна по-дела на веома сиромашне и веома богате? То је стратешки проблем, а не политички. Да би се изашло из кризе треба из-менити правила игре и пре свега не копирати западну де мо кра-тију. Ви имате другачије вред-ности и култура вам је сасвим дру гачија. И не може се устрој-ство огром не зе мље променити за један дан. Тре баће вам још четр десетак година да све дође на своје место. Али ни случајно не треба дозволити било какву ре во лу ци ју. Русија не би подне-ла још једну револуцију.

Ви сте оптимиста у погледу бу-дућности наше земље.И ви треба да будете оптими-сти, иначе ће у Русији поново доћи до потпуног расула. Пла-ши ме ваша спремност да стра-дате за идеју и правду. То је ти-пична словенска црта. И Ср -бима је то својствено: непотреб-но жртвују живот за бескрајне промене.

ОЛЕГ КАРМУЊИНИЗВЕСТИЈА

3 ЧИЊЕНИЦЕ О ЕМИРУ КУСТУРИЦИ

1 Кустурица остаје изу-зетно популарнали ч ност у Русији. „Под-

земље“ и „Црна мачка, бели мачор“ имају статус култних филмова међу образованим Ру-сима.

2 Кустурица неколи-ко пута годишње до-лази у Русију, као ре-

жисер и као музичар. Негује пријатељске везе са многим ру-ским уметницима, укључујући и оскаровца Никиту Михалкова.

3 Кустурица је 6. маја 2012. био гост на инаугурацији Владими-

ра Путина и лично је разгова-рао са председником уз чашу шампањца.

Толико о Холивуду. АГледате ли нове ру-с ке филмове? Че -сто их оптужују за пе симизам.То се дешава зато што је нова запад-на ки не-ма то гра -фија ос- та вила сна жанути сак на вас. Но ви фил мо ви са запада не могу бити црњи, а ви их без размишљања копирате. То је жалосно, јер ви имате велике претке: Антон Чехов је отац ев-ропске егзистенцијалне драме, Николај Го гољ је први човек ко ји је у словенском свету ство-рио црни хумор, ка кав се у на ше време може срести, реци-мо, код Тарантина. Штета је што ви не обраћате пажњу на сво је корене. Ви сто јите на фи-лозофском камену, на вечном извору стваралачког надахнућа.

Руску кинематографију на фе-стивалу представља Алексеј Балабанов. Допадају ли вам се његови филмови?Да, наравно. То је човек који жи ви за своје филмове, и који управо на свом примеру по ка-зује какав треба да буде руски филм, у сваком погледу.

Говорили сте да вас талас ру-ских протеста плаши, и да страхујете од нове Октобарске револуције. Али људи страхују управо од повратка СССР-а.То је неизводљиво. Како је мо-гуће вратити СССР, када је у ва шој земљи капитализам, кад

WW

W.P

ATR

IAR

CHIA

.RU

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

03ИсторијаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

за Русију као дипломата, оба-ве штајац, економиста и пре ду-зимач.

У руску историјску хронику тај човек је ушао под именом Са ва Лукич Владиславич-Ра-гузински, али је његово право име Сава Владиславић. Овај пра вославни Србин је рођен у Херцег Новом или у околини Гац ког (око места ро ђе ња се не слажу сви истражива чи), а кра-јем 17. века је био при ну ђен да заједно са породицом бе жи од турских јањичара у Ду бровник, који се тада називао Рагуза.

Нажалост, у наше време је Са ва Рагузински незаслужено препуштен забораву како у Ру-сији, тако и у својој постојбини.

Његова биографија је толи-ко богата и заслуге пред Ру си-јом толико велике, да би се о њи ма могла написати читава књи га. Изабрали смо за вас шест репрезентативних дос ти-гнућа овог необичног човека.

Основао је мрежу руске оба-ве штајне службе у иностран-ству.Сава је у Европи стекао економ-ско образовање, а затим оти-шао у Цариград, где се бавио трговином. То му, међутим, није

било главно занимање. Био је изванредан познавалац турске унутрашње и спољне полити-ке, до најситнијих детаља је знао све дворске тајне и карак-тер владара Османлијског Цар-ства, а у души је крио мржњу према онима који су разруши-ли његово породично гнездо. Сто га је Сава у Високој Порти, Ве нецији и Француској орга-низовао разгранату трговачку мрежу. Уствари је то била прва руска обавештајна мрежа у ино странству!

Када се Сава 1702. забринуо због велике пажње коју на њега обра ћају турске власти, он је из Турске преко Црног мора до шао у Русију и са собом донео ру копис „Проучавање пута Цр-ним морем до Москве“ са де-таљним описом лука, гарнизо-на, њиховог наоружања, по -мор ских база и осталим пода-цима обавештајног карактера. Обавештајна мрежа у цр но мор-ском региону у то време је за Русију била крај-ње актуелна.

Сава је организовао ши року обавештајну мре жу и по целој Ев-ропи, што је у више наврата

помогло Русији да однесе по-беде у разним биткама.

Поклонио је Русији Алексан-дра Пушкина.Када се 1705. вратио у Мо-скву са једног путовања, Сава Ра гу зин ски је довео осмо го ди шње де те родом из Етио пи-је, које је купио на трж-ници у Истамбулу. Ма-лог Етиопљанина је Сава поклонио Петру Великом јер је овај волео све што је ретко и необично. Петар Ве-лики се веома обрадо-вао поклону и наредио да се дечак крсти, а сам цар му је био кум и дао му је своје име по оцу. Од та да се Ибрахим Петрович Ханибал (то му је било пуно име по сле кр ш-те ња) ни јеод ва-јао од ца-ра, спавао је у његовој одаји и пратио га у свим походима. Ибра-хим Петрович је имао шесторо де-це, а 1799. му се ро дио праунук — ве лики руски пес-ник Александар Сер ге је вич Пуш-кин.

Донео је у Русију пр ву античку ста -туу наге жене.Из Рима, где је у име Руске Им пе-рије во дио прего-воре са рим ским папом Климентом Тринаестим, Сава Ра гузински је до-нео у Русију ста-туу Афродите — Ве нере из Тауриде (у Русији позната као „Венера Та у-риј ска“). То је у Ру сији била прва античка статуа на ге же не. Кип по тиче из 3. века пре нове ере, а данас се на лази у Ер-м и т а ж у и мно ги је сма-трају ње го вом нај чу ве ни јом

статуом. Некада је Венера из Тауриде красила Летњи парк — царску рези ден цију у цен-тру Санкт Петербурга. Сава Ра-гузински је донео у Русију и све остале скулптуре које су нека-да стајале у том парку.

Спасао је живот Петру Ве-ликом.У јесен 1710. године Турска је обја вила рат Русији. Тур-ска ар мија са готово 200 хиљада вој ни ка прешла је Дунав и крену ла према

Дњестру. Ратна срећа није била нимало наклоњена Ру-

сији. Иако је рат изазвао бу-ђе ње народно-ослободилачких покрета у Молдавији, Бу гар-ској, Србији и Црној Гори, ипак руска армија није добила оче-

кивано по јачање. На крају је тур ска војска код реке Прут опколила 44 хи ља де руских

војника заједно са Петром Ве-ли ким. Тада је гроф Рагузин-ски ступио у

пре говоре као пред-став ник руске стране. Турци су поставили два усло ва: извесне те ри то-ријалне уступке и изру че-ње грофа Рагузинског, јер је он у Турској имао ста тус шпијуна који је открио многе тај не и тиме нанео велику штету турској др-жави. Турци нису знали да тај исти Рагузински упра-во разговара са њима, а он је мирно седео и водио пре-говоре све док није из деј-ствовао да руска вој ска изађе из обруча до сто јан-стве но, са оруж јем. Нарав-но, неке те ри торије су усту-пљене Тур ској, али је зато Петар Ве лики остао жив.

Са Кином је склопио уго-вор о државној граници и трговини.Сава Рагузински 1725. по-стаје руски амбасадор у Кини. После 58 сусрета у којима је водио преговоре, Сава је 1727. скло пио спо-разум о раз граничењу и трговини из међу Русије и

Ки не — по знат као Кјах тински уговор. Спо разумом је де-финисана граница изме ђу двеју земаља, а Ру сији је омогућено да тргује у Пекингу, тј. да јед ном у три го-дине по ша ље у Пе-

кинг караван од највише 200 људи. Роба на гра ници није цари ње на, што је допринело значајном порасту обима тр-го вине између Русије и Кине. Уговор је такође био правна ос-нова за постојање и рад Руске духовне мисије у Пекингу.

Основао је град Кјахту.После потписивања Кјах тин-ског уговора Сава Рагузински је положио први камен темељац у изградњи града Кјахте као тр говачке колоније. Нешто ра-није је Сава овде положио ка-мен темељац Тројицкосавске твр ђаве, која је име добила у част Свете Тројице и светог Са ве Српског. Градић Кјахта као истурени трговачки поло-жај Русије на граници са Кином имао је велики значај за обе зем ље јер је био део светске тр го вачке мреже.

Кјахта је 1854. имала 54 трго-вачке фир ме, а међу њима и

пред ста в ништва страних ком-па нија. Све до средине 19. века Кјах та је била главни центар трговине између Русије и Кине, а поред тога је имала развијене трговачке односе и са Лондо-ном и Америком. Кроз Кјахту

је пролазио „Велики пут чаја“, захваљујући коме је она чита-во столеће снабдевала чајем це лу Русију и имала монопол на продају чаја у Европи. Тај ки нески чај се у Русији звао „кјахтински“, а у иностранству „руски“.

ДЕТАЉНИЈЕ О КЈАХТИ И ЊЕНОЈ СУД-БИНИ НА СТРАНИ 4.

Руско дело грофа Саве

Руске дипломате пролазе кроз врата на Великом кинеском зиду. Гравира из 18. века Рагузински је био изванредан познавалац турске политике

Прутски поход Петра Великог и његове војске

Венера из Тауриде. Музеј „Државни Ермитаж“

Пушкин, праунук Ибрахима Петровича Ханибала

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ДО ДА ТАК „РУ СКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ ЂУ ЈЕ И ИЗ ДА ЈЕ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“ (МО СКВА, РУ СИ ЈА).ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ УРЕД НИК „РУСКЕ РЕЧИ“ * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИ УРЕД НИК „РУСКЕ РЕЧИ“ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ ГЛАВНИ ПРЕВОДИЛАЦ * АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОРФО ТО ГРА ФИ ЈЕ * НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈА * МИ ЛА ДО МО ГАЦКА ДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊАПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВ ЧА РЕН КО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ-СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Споменик Сави Рагузин-ском у граду Шлиселбургу на обали језера Ладога, у близини Санкт Петербурга

Обавештајна мре жако ју је по Европи осно вао Рагу зински донела је Ру сији мно-ге ратне по беде

Захваљујући Сави Ра-гузинском Русија је чи та во столеће има ла монопол на продају ча ја у Европи

ИЗ СЛ

ОБ

ОД

НИ

Х ИЗВ

ОРА

ИЗ

СЛО

БО

ДН

ИХ

ИЗВ

ОРА

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

LORI/LEGION MEDIA

COR

BIS

/FO

TO S

A

04 ПутовањаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

31. октобра

Велике мачке руског Далеког Истока facebook.com/

ruskarec

twitter.com/ruskarec

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! http://serbian.ruvr.ru

радио Глас Русије на српском језику

препоручује

Шаљите своје коментареи постављајте питања нашим ауторима!

editor@ruskarec.ru

ПИШИТЕ НАМ

Источни Сибир Гроф Сава Владиславич-Рагузински је почетком 18. века положио камен темељац за капију између Русије и Кине

двема највеличанственијим црквама у забајкалском делу Русије. У периоду 1884–1888. изграђена је и гробљанска Ус-пењска црква, која је замени-ла суседну дрвену.

За привлачност Кјахте су ипак најзаслужније њене при-ватне куће, које су саграђене првен ствено од дрвета. Захва-љу јући сувој клими оне су ре-лативно добро очуване и без мно го труда око одржавања.

Значај Кјахте за трговину чајем опао је после Опијумских ратова између Кинеског Цар-ства и Британске Империје, отварања кинеских лука за ен-глеске бродове средином 19. ве ка и изградње Суецког кана-ла. Значај је био додатно ума-њен и чињеницом да се град на-лази далеко од железничких пруга. Ипак, Кјахта је све до да нас задржала важност у ло-кал ној трговини са северном Ки ном.

Као и многи други сибирски градови, и Кјахта је осетила по-следице свирепости руског гра-ђан ског рата. Између 1918. и 1921. град је био поприште бор-би бројних фракција, а истов-

ремено је одиграо и значајну улогу и у оснивању комунис-тич ких снага у Монголији. По-сле свега, град су у пролеће 1921. напале трупе барона Ро мана Фјодоровича фон Ун герн-Штернберга, јед-ног од вођа Белог покрета. Премда су совјетске снаге одбиле овај напад, у борба-ма вођеним 1921. потпуно је спаљено некада богато кине-ско насеље Мајмачин.

Од 1934. име Кјахта почиње да се користи за сва насеља заједно. За време совјетске вла-сти град је добио нову улогу —постао је административни цен-тар и седиште војног гар низона. Данас је Кјахта мирно погра-нично место са нешто мање од 20.000 становника. Визија град-ске управе је да унапреди при-вреду развојем туризма, пре свега увођењем еко-туристич-ких путовања за Монголију. У том смислу, за Кјахту је по вољ-на околност што ју је талас раз-воја мимоишао, тако да је задр-жала много од свог некадашњег изгледа из времена када је била главна капија Русије за „сав чај који долази из Кине“.

ВИЛИЈЕМ БРАМФИЛДЗА RBTH

Кјахта је плод пре го во ра гро-фа Саве за успо ста в ља ње гра нице из ме ђу Русије и Ки-не и ду го је остао је дина ка-пија кроз ко ју је кинески чај одлазио у Европу.

Кјахта, једини град у Русији који је основао један Србин

ном, што је утицало на повећање броја становника и развој оба руска насеља. Треће насеље у коме су се окупљали кинески трговци с друге стране грани-це звало се Мајмачин (према кинеској речи која значи „трго-вински центар“).

До краја 18. века чај је био нај важнији увозни производ, а Кјахта је готово читав век њиме снабдевала не само огромно руско тржиште, већ и европ-ско. Неке од зграда подигнутих за потребе трговине чајем још увек су у различитој мери очу-ване, укључујући и главни трго-вински центар недалеко од цркве Васкрсења Христовог.

У првом веку постојања града све зграде у Кјахти подизане су од дрвета. Међутим, током 19. века дрвене цркве су за ме-њене великим зиданим црква-ма у неокласичном стилу, што је био показатељ све убрзанијег развоја. Најзначајнија међу њима била је саборна црква Св. Тројице, започета 1812. захва-љујући донацијама локалних трговаца, а довршена 1817. То-ком совјетског периода црква је била затворена и 1934. пре-творена у музеј, а 1963. је из-горела у пожару. Њене голе зи-дине још увек стоје у Кјахти.

Предузетници из трговачког дела Кјахте су 1830. финанси-рали изградњу нове велике цр-кве Васкрсења Христовог, по-дигнуте по пројекту московског архитекте Григорија Герасимо-ва. Када је изградња завршена 1838, овај прашњави погранич-ни град могао је да се похвали

Једна од најживописнијих об-ласти Руске Федерације нала-зи се у Републици Бурјатији дуж северне границе Монголијe и Кине. Кроз сув, прозрачан ваз дух поглед се пружа до го-лих равница које се смењују са валовитим брдима обраслим че тинарским шумама. У овој об ласти је некада било много бу дистичких манастира, а данас их је остало само неколико у околини Гусиног језера („Гуш-чи јег језера“), познатог по азур-но плавој води у којој се огле-да ју околне планине.

Главни центар људске делат-ности у овој области је град Кјахта — већ три века гранич-ни трговински пре лаз између Русије и Кине. Нала зи се 240 километара ју жно од главног града Бурјатије Улан Удеа. Кјахту је почетком 18. века ос-новао гроф Сава Владиславич-Рагузински, Србин који је живео и радио у Русији у време Петра Великог и Катарине Ве-лике. Кјахта је настала као агломерација три насеља у којима се обављала трговина између Русије и Кине и завр-шавали се царински послови. Ово место крај речице Кјахте налазило се на најважнијем ка-раванском путу између Иркут-ска и Пекинга.

Године 1727. гроф Сава Ра-гузински је положио камен темељац Тројицкосавске твр-ђаве (названој по цркви посве-ће ној и Св. Тројици и св. Сави Српском). Исте године, после ду гих преговора које је гроф Сава водио као абмасадор у Ки-ни, Руска Империја је са Ки-неским Царством потписала спо разуме којима су формал-но утврђени граница и трговин-ски односи. Насеље око саме тврђаве 1805. постаје град Тро-јиц косавск.

Тројицкосавска тврђава је имала административну и од-брамбену улогу, док се тргови-на обављала у суседном насељу Кјахтинска Слобода, основа-ном такође 1727. Тамо су дола-зили руски трговци да би крзно, кожу и стоку мењали за разно-врсну робу из Кине: свилу, пор-целан, ђумбира, рабарбару и чај. Кјахтинска Слобода током 1760-их постаје главно место у пограничној трговини са Ки-

Панорама Кјахте. Иако је мали, град може да се похвали неким од најлепших цркава у забајкалском делу Русије

Караван са чајем. Пут од Кјахте до Москве био је средином 19. века дуг 5926km (5555 врста)

Тамчински дацан (будистички манастир). Кјахта се налази у једном од малобројних региона на свету у којима се право-славље и будизам сусрећу као традиционалне религије

Где одсестиУ Кјахти постоје два хо-тела: „Дружба“ у Улици Крупске и „Кјахтински

тракт“ у Лењиновој улици. Оба хотела су веома добра и налазе се у центру града. Углавном имају собе са три звездице, мада могу да се уз-му и комфорније. Смештај у двокре ветној соби кошта 30–35 евра. Може се изнајмити и приватан стан за 12 евра дневно.

Авантуристима који се одлучеза овакво путовање пре по-ручујемо да пре него што кре ну на пут позову москов-ског представника ових сим-патичних хотела. Они не мају ни сајтове ни своје страни-це на booking.com, па је зато резервација могућа само те-лефоном : +7 495 989-20-26.

Како доћиКомпаније „Аерофлот“, „S7“ и „Владивосток Авиа“ лете директно

из Москве до главног гра-да Републике Бурјатије, Улан Удеа. Лет тра је шест и по са-ти. Авионска карта кошта око 290 евра. Ипак, пра ви аван-ту ристи ће до Улан Удеа ићи Транссибирском железницом 4 дана и карту платити само 110 евра.

Даље се мора путем: са Јуж не аутобуске станице Улан Удеа треба ићи 235 km у правцу монголске границе.

Аутобуси, комбији и таксији саобраћају редовно. Аутобу-ска карта до Кјахте кошта око 6,25 евра. Вожња траје 4 са-та, али комбијем или таксијем можете стићи доста брже.CO

RB

IS/F

OTO

SA

ВИ

ЛИ

ЈЕМ

БРА

МФ

ИЛ

Д

ВИ

ЛИ

ЈЕМ

БРА

МФ

ИЛ

Д

Галерија фотографија наruskarec.ru/17259