Отачаствени покрет Образ

ОТАЧАСТВЕНИ ПОКРЕТ

„ “ОБРАЗ

Сав материјал преузет са званичног сајта Отачаственог Покрета „ОБРАЗ“

ЗАШТО “ОБРАЗ”?

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем,војска са родољубљем, држава са Божијим благословом.

Нека се сваки врати Богу и себи;нека нико не буде ван Бога и ван себе,

да га не би поклопила језива тама туђинска,са лепим именом и шареном одећом.Нека се свак, ко је србски родољуб,

пашти (труди) да задобије Царство Небеско,којим се једино може одржати царство земаљско

на дуже време.

Свети Николај Србски

Браћо и сестре!

Потомци Светога Саве и свих Светих Срба и Србкиња!

Бити Србин никада није било лако. Данас, у време небивалих духовних и националних искушења, бити истински Србин је теже него икада. Распетом, пониженом и обесправљеном Србству данас је више него икада потребан одлучан и делотворан одговор на свеопшту окупацију, хаос и безнађе.

Управо зато постоји Отачаствени покрет Образ!

Ми нисмо партија. Ми нисмо странка. Ми смо Покрет србске истине и србске будућности.

Образ је једини Покрет за школу са вером, политику са поштењем, војску са родољубљем и државу са Божијим благословом. Образ се бори за духовну и државотворну обнову Србства на темељима Светосавља. И управо зато – Образ хоће богату и снажну, јединствену и слободну србску националну Државу у којој Срби неће бити сиромашни и презрени "грађани", већ угледни домаћини!

Зато вас позивамо – придружите нам се! Саберимо све србске снаге да бисмо лакше и успешније, уз Божију помоћ, остварили наше свете отачаствене циљеве и државотворне задатке!

Само тако ћемо опстати и остати. Само тако ћемо бити достојни потомци наших Светих Предака и постати частан узор нашим Потомцима.

Бог ће помоћи нашем прегнућу – ако буде имао коме.

Будимо достојни помоћи Божије!

Будимо људи са Образом!

КО СМО МИ?

Образ је политичка организација, православна и саборна, а не партијска, јер не верујемо у плурализам интереса у србском народу, већ у његову саборност, у јединствен систем вредности и у једну заједничку судбину за све Србе. Политичка смо организација јер политички размишљамо и јавно иступамо, јер сматрамо и верујемо да се једино заједничким, националним напором могу трајно превазићи сви проблеми и недаће који су нас као народ снашли. Зато своје узоре видимо у побожним и честитим Србима и Србкињама, нашим прецима и савременицима, који су знали да је политика света и страшна служба народу и држави и према њој се тако и односили.

Образ је Отачаствени покрет. Отачаствени – зато што се боримо за слободу и добробит србског Отачаства као јединственог геополитичког и државотворног простора нашег народа, коме припадају сви србски Завичаји од Купе до Вардара и од Дунава до Јадранског мора. Покрет – зато што не верујемо у пасиван став према искушењима која су пред целим србским народом, не верујемо онима који бучно и наметиво тврде да је "све изгубљено", да "ништа више не може да се уради", да је "некада могло, али је сада касно"... Не могу једино они који никада нису и који никада не би, ма под каквим условима, ништа ни покушали. Касно је за оне који трагају за изговором, а не за решењем и успехом. Зато је наша света дужност да се држимо заветних речи Владике Његоша: Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може! Ако не будемо у стању да поново чинимо оно што наши непријатељи сматрају немогућим – онда нећемо бити достојни наследници наших Светих Предака; онда нећемо ни имати зашта да се зовемо Србима.

Најзад, зашто смо одабрали назив Образ? Образ је у србском језику синоним за част и поштење, образован човек значи учен и просвећен, али исто тако значи и зрео, одрастао човек, формирана личност. Образ је део телесног лица човековог, али је образ и духовно, морално лице човека, узор и идеал, најсветији и најсјајнији део човекове душе. Образ је, заправо, Икона Божија у човеку – што и јесте изворно значење речи образ у старосрбском језику. И као што све наведено чини јединствену личност, свеукупност човека, тако и Отачаствени покрет Образ саучествује у свесрбском Образу, у србском лицу спрам осталог света.

Налазимо се на почетку трећег миленијума. Током последњих петнаестак година збило се више судбоносних догађаја него у читавим ранијим раздобљима србске, али и опште људске историје. И већина онога што се збило није било добро. Па ипак, ми у Образу верујемо да искушења која су нам стављена у део нису против нас него за нас, да покажемо сваки своје право лице, да осветламо свој и свесрбски Образ. Живот није патња без смисла, већ школа која припрема за вечност. Ни једна несебична жртва толиких Срба који су нам претходили није била узалудна; доказ за то смо управо ми, Срби овог злог доба. Зато смо уверени да ће и напори Отачаственог покрета Образ и свих других часних србских савременика бити трајан ослонац оним Србима који ће тек доћи и испунити Завет до краја.

ЗНАМЕН И ЗАСТАВА

Основу знамена Отачаственог покрета Образ чини један од најзначајнијих хришћанских символа – Крст Цара Константина.

Овај знак потиче из IV века, тачније, из 312. године, када га је Свети Цар Константин Велики ставио на заставе, штитове и кациге својих војника пред одлучујућу битку са тиранином Максенцијем, и то након што му се сâм Господ Исус Христос јавио у сну.

Крст Цара Константина чине укрштена грчка слова Х (хи) и Р (ро) – почетна слова речи Христос– док су са леве и десне стране слова A (алфа) и Ω (омега), по речима Господњим: "Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Крај". Због тога се овај знак назива још и Христов монограм или једноставно Хи-Ро и представља символ победе свих који су са Христом и за Христа.

Христов монограм у знамену Отачаственог покрета Образ преузет је са једног дискоса (литургијског предмета) из V века.

Боје заставе Отачаственог покрета Образ јесу црвена и плава, са белим (сребрним) знаменом, због тога што су то основне боје Хришћанства и православног Србства.

У хришћанској традицији црвена боја је символ Бога, а плава – човека. Управо зато се Господ Исус Христос, као Богочовек, на иконама и фрескама најчешће изображава са црвено-плавом одором.

Црвена и плава су најстарије познате боје србске заставе о којима постоји писани траг. У попису ствари које је Краљ Владислав (1234-1243) похранио у Дубровнику спомиње се, поред осталог, "застава од црвене и плаве тканине".

Бела, односно хералдички одговарајућа сребрна боја нашег знамена носи хришћанску символику Чистоте, Љубави и Премудрости Божије. Бела је боја Монархије и монархиста, али и боја части и честитости – најважнијих вредности србског народа.

СВЕЧАНА ПЕСМА

ОБРАЗ

Аутор: Миодраг Обрадовић

Нема пута, стазе ни богазаза Србију без свога Образа.Са Образом и у Часној верисве се чини по Божијој мери.

Све за Образ а Образ ни за шта,безобразном Господ не опрашта.

Ко побожно љуби ближњег свогатај ће стећи Образ честитога.Са Образом течеш ка Изворубез Образа падаш ка понору.


Са Образом у слави Предакатражи Образ за спас потомака.

Нема сина, нема домаћинавећ од оца са Образом Творца.


Своје не дај а туђе не дирајса Образом жањи и сабирај.Нек се барјак Отачаства вијепо Образу Небеске Србије.


КРСНА СЛАВА

Свети краљ Милутин

ТРОПАР (глас 3) Ти на земљи сведушно Христа узљубивши и његове заповести држећи,као река милосрђемсухе од беде богато напојио јесии људе своје обдарио јесии гробница моштију Твојихблагоухања исцелење свима подајеи зато, Свети, молимо Теизмоли душама нашим велику милост.

КОНДАК (глас 4)Јавио се јеси од корена доброгизданак преславни Отачаству своме,прародитеља својих нобообразни подобник биваши људима својим јављаш се накит прекрасни.

ТРОПАР (на старосрбском)Ти на земљи васедушно Христа вазљубиви того заповеди сабљудаје,јако река благоутробијемисахших ништетоју богатно напојил јесии људи своје снабдел јесии рака моштеј твојихблагоуханија целби васем подавајет,сего ради, Свете, молим Теиспроси душам нашим велију милост.

КОНДАК (на старосрбском)Јавил се јеси от корене благагоотрасал преславна Отачаству својему,и преродитељем својим новообразан подобник бивајешии људем својим јављајеши се утвар прекраснаја.

Молитва којом је Свети Краљ Милутин отпочео одбрануСрбског Отачаства на вест о нападу татарског кана Ногаја

"Добри Човекољубче, Господе, уздање оних који Те признају,

Ти знаш немоћ нашег смртног тела,Који си се у њега обукао.

Због множине мојих безакоња,којим сам сапет од своје младости,

нисам достојан да погледам и видим Твоју висину,или да са смелошћу призовем Свето и Страшно Име Твоје.

Но ка Теби Добромепредлажем душу моју и мисао, да на утеху јавиш Твоју милост мени грешноме,

молитвама Пресвете Твоје Матере,јер ево обузет сам великом тугом,

гледајући долазак поганика, који хоће да ме озлобеи да прогутају моје наследство даровано ми Тобом.

Јер ево ме опколише као пси и скуп злобних опседа ме,и нападоше на мене, Крепки.

А Ти, Господе, не удаљи Твоје помоћи од менеи погледај на заступство,и устани у сретење моје,

и види, и узврати зло непријатељима мојима.Излиј на њих гнев Твој,

и јарост гнева Твога нек их ухвати.И анђео Твој, Господе, нека им досађује и прогони их,

и испуни лица њихова досадом,да се постиде и посраме сви који јављају слугама Твојима зло,

јер Ти си заступник мој и уточиште,и у Теби се оправдавам.

А и Вас молим, света господо моја,преподобни оче Симеоне и кир Саво,

имајући смелост ка Владики,не презрите молења мога,

и не предајте Отачаства вашега у руке иноплеменика,које наследивши утврдисте

непоколебимо вашим молитвама.Јер у телу сте пре боловали за њега,

а сада, и после смрти живи, не оставите менегрешнога раба вашега!

Амин!"

ОСНОВНА НАЧЕЛА

1. БОГОЉУБЉЕ И РОДОЉУБЉЕ

Православно богољубље и србско родољубље јесу предуслови постојања србског народа и његове богате и снажне Државе Србије. Без здраве хришћанске духовности није могуће здраво србско друштво.

Зашто је најславнији период србске историје био у време Светих Немањића? Само зато што су тада сви Срби били православно побожни. Тада су сви Срби без изузетка – од Владара до ратара и од радника до ратника – веровали у Бога Живог и Истинитог и управо зато су постали наши Свети Преци. Србија је тада била богата и снажна, берићетна и срећна зато што је нису кварили безбожници и секташи.

Једно је сасвим сигурно: нисмо ми данас, на почетку XXI века, ни бољи ни паметнији од наших Светих Предака.

И зато, као што рече богољубиви и родољубиви Дучић: Верујмо у Бога и верујмо у Србство!

2. СРБСКА СРБИЈА

Срби су једини историјски државотворан народ у Европи који је у XXI век ушао без решења свог националног питања. Србски државотворни простор се непрекидно смањује и распарчава, а духовни и физички опстанак наше нације је угрожен као никада до сада.

Србско национално питање данас гласи: хоће ли Срба уопште бити – или ћемо нестати мучки побијени од шиптарских терориста, исламских фундаменталиста, усташа и НАТО-окупатора? Хоће ли Срба уопште бити – или ћемо у име демократије и такозваних људских права нестати утопљени у melting pot-у Новог светског поретка? Хоће ли Срба уопште бити – или ће нашу децу и нас потпуно уништити абортуси, секте, криминал и наркоманија?

У веку највећих искушења која нам предстоје, Србство може победити и опстати само у својој слободној и Богом благословеној националној држави – србској Србији, која ће ослободити и ујединити све Србске Завичаје.

3. ДОМАЋИНСКИ ПОРЕДАК

Ми, Срби, јесмо домаћински народ. То значи да све односе у свету схватамо, доживљавамо и уређујемо по светосавском домаћинском начелу које гласи: Бог је Домаћин света, христољубиви Владар је домаћин државе, побожни Србин је домаћин породице!

Србија не може да буде ни богата ни снажна без васпостављања и очувања домаћинског поретка у духовном, политичком, економском и породичном животу.

Нема богате и снажне Србије без реда и рада.

Нема реда ни рада без немилосрдног искоренивања свих облика криминала и безакоња.

Ми хоћемо да поштени рад буде награђиван богатим зарадама, а ширење нереда сузбијано праведним казнама. Сви који покушавају да се обогате и окористе на штету народа и државе морају бити најоштрије кажњени.

Само уз обнову хришћанског морала и домаћинског поретка остварићемо здраво и богато србско друштво.

4. ВИТЕШКЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ

Наш народ се налази на стратешкој и геополитичкој ветрометини Балкана, Европе и света. У својој славној крстоносној историји ми никога, никада и нигде нисмо угњетавали ни прогањали. Али, одувек смо били, јесмо и бићемо на мети најгорих светских силника којимазакон лежи у топузу, јер не признају ни Божије ни људске законе.

И управо зато, србска национална држава мора да има неустрашиве оружане снаге, прожете витешким духом чојства и јунаштва, кадре стићи и утећи и на страшном месту постојати за Крст Часни и Слободу Златну. Србска војска и полиција морају да буду изванредно обучене, савршено опремљене и наоружане, беспрекорно мотивисане. Индустрија наоружања и војне опреме мора да буде стратешки најважнија и најзначајнија грана србске привреде.

Србија ће, уз Божију помоћ, бити снажна само ако има непобедиве и неустрашиве оружане снаге и високоразвијену војну индустрију.

ОСНОВНЕ СМЕРНИЦЕ

Ми смо за Србство са Образом и зато смо:

• за православну побожност уместо атеизма и секташтва• за светосавски национализам уместо безбожног мондијализма• за Крст Часни уместо демонске петокраке• за Слободу Златну уместо Новог светског поретка• за школу са вером уместо атеистичких лажи• за војску са родољубљем уместо НАТО окупације• за политику са поштењем уместо партијашког лицемерја• за Државу са Божијим благословом уместо грађанске републике• за христољубивог Владара уместо властољубивих партијаша• за србску саборност уместо антисрбске демократије• за домаћинску привреду уместо распродаје и пљачке• за домаћинску одговорност уместо грађанске себичности• за србску господственост уместо свеопштег простаклука• за Победу уместо пораза• за Образ уместо безобразја!

ПРИЈАТЕЉИМА

Србине,Твоја србска врлина мора да буде верност. Буди у Цркви Православној веран Богу својих Светих Предака. Буди у светосавском патриотизму веран свом Отачаству. Буди у домаћинској одговорности веран својој породици.Без Бога, без Отачаства и без породице Ти си нико и ништа.И зато: чувај своју веру православну, брани своје Србско Отачаство, негуј домаћински своју породицу!

Србкињо,Смерност и верност Твоји су украси. Без њих не можеш да будеш ни девојка ни мајка.Без чистоте Твоје љубави и оданости Богу и породици није могућ опстанак србске нације. Знај да си потомак племенитих и славних Србкиња које су понос и украс наше историје.Буди и Ти поносна на своје србско порекло и украшена најлепшим врлинама!

Свештениче,Слуга си Бога Живог и Истинитог и чувар националних Светиња. Од Твоје пожртвованости, честитости и богобојазности зависи много тога у животу Србског Отачаства.Ти си духовни светионик своје нације. Без пламтећег жара Твог благоверја Твоји ближњи залутаће и потонуће у мрачним таласима свеопштег безверја и зловерја.Буди свима и свагда непоколебиви пример православног богољубља и србског родољубља!

Војниче,Окосница си снажне србске Државе. Мораш да будеш понос својим савременицима и безбедност потомцима. Твоје име је – неустрашивост, а презиме – витештво. У Тебе су уперене очи свих Светих србских ратника који с вером у Бога бранише Крст Часни и Слободу Златну. То је и Твоја најпреча дужност.Слава србског оружја не сме да потамни у Твојим рукама!

Полицајче,Ти си оличење националне безбедности и србског реда и поретка. Ти си чувар сигурности својих ближњих. Честити Те морају поштовати, а нечасни се морају бојати Твоје праведне силе.Само Твоја искрена вера у Бога Правде може учинити да будеш прави и праведни србски полицајац!

Сељаче,Ти си благословени темељ србског домаћинског поретка. Без Тебе и Твојег рада, Србија је и јадна и гладна. Проклет је свако ко злоупотребљава Твоју муку и напор.Теби не требају ни комунисти ни демократе – треба Ти Правда и Истина.

Радниче,Твој труд има смисла само ако изграђује Твоју породицу и јача Твоју нацију. Србству треба Твој благословени рад, а не свађе и лажљиве приче јалових партијаша.Без вере у Бога и снажне националне свести бићеш увек претворен у слепо оруђе у антисрбским рукама.

СРБСКИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА

Ционисти (антихришћански јеврејски расисти),

Народ коме припадате имао је јединствену благодат да му се открио и у времену од Аврама до Христа јављао Бог Живи и Истинити. Сам Син Божији и Спаситељ људског рода, Господ Исус Христос, појавио се и проповедао је управо у вашем народу, али сте Га ви презрели, одбацили и распели. Зато сте изгубили своју богоизабраност, веру и разум. Почели сте да лутате и другим народима отимате оно без чега сте остали сопственом кривицом.

Од фарисеја и садукеја, преко кабалиста и манихејаца, па до масонерије и илумината – траје ваш поход против Христа и хришћана. У сулудој жељи да завладате целим светом, ви сте подстицали, организовали и финансирали највеће и најкрвавије светске ратове и револуције у којима су изгинули милиони људи.

У свој заслепљености ви сте, међутим, заборавили да чак и у вашој садашњој религији, сатанистичкој Кабали, стоји да се "зло учињено другима неумољиво враћа ономе ко га је починио". Ваша злодела одвешће вас у вечну патњу, јер лихварски новац можда може поткупити људе, али ништа не може поткупити Бога Правде – Господа Исуса Христа.

Усташе,Ваша патолошка мржња према свему што је Србско и Православно јесте отровни плод ваше државотворне неспособности и културне јаловости. Свесни своје духовне беде и ништавила, ви сте од нас Срба покрали све оно што немате, почев од језика и историје, па до генија попут Руђера Бошковића и Николе Тесле. Притом сте, само у XX веку, побили, прогнали или похрватили готово два милиона Срба.Срби вам никада неће, и не смеју, заборавити ни опростити ваша паклена зверства над стотинама хиљада јасеновачких, јадовинских, глинских, пребиловачких, медачких и осталих србских мученика. Праведно ћемо, уз Божију помоћ, осветити "Бљесак" и "Олују" и ослободити све земље Србског Отачаства које сте уз подршку белосветских зликоваца привремено отели и оскрнавили.

Муслимански екстремисти,Уместо да се коначно вратите вери и нацији својих православних србских предака, ви сте у име џихада и у последњем рату мучки насрнули на своје дојучерашње сународнике. Очајнички трагајући за новим идентитетом, чак сте и назив новопроглашене "нације" ("Бошњаци") и непостојећег "језика" ("босански") украли од оних од којих потичете, покушавајући неуспешно да превазиђете јаничарски комплекс који ће вас мучити докле год се не вратите Србству и Православљу.Зар не знате да су правдољубиви и слободољубиви Срби у својој историји увек ослобађали Србске Земље и Завичаје? Уз помоћ Божију ослободићемо и Србску Босну и Херцеговину. Ниједна окупација није вечна - вечна је само Правда Бога Живог и Истинитог у чију помоћ се једино уздамо.

Шиптарски терористи,Ви, који сте цивилизацијска срамота Европе, тврдите да је Стара Србија - Косово и Метохија - ваша!? Но, да ли су историјске чињенице на вашој страни? Наравно да нису! Зато се и упињете да на најсветијем делу Србског Отачаства затрете сваки траг Србства и Православља, вршећи у спрези са евроатлантским окупаторима свирепе злочине над оно мало преосталих србских страдалника.Ипак, зар се не прибојавате дана када ће се Србство пробудити? Тада више неће бити никакве антисрбске власти спремне да "о свему преговара". Када дође време полагања рачуна, запитајте се како ћете се суочити са праведним гневом србског народа, који ће, будите уверени, доћи по своје.Тврдо вам обећавамо: осветићемо Косово!

Лажни миротворци,Мир који ви хоћете није Мир Божији за који се Црква Православна непрестано моли. Оно што нам ви намећете јесте лажни мир покорених и осрамоћених робова Новог светског поретка, а не истински мир слободних Христових људи. У име те своје лажи ви бестидно заговарате покорност злу и ширите хаос дефетизма.Срби, међутим, врло добро знају да су ваше папагајске приче о наводном србском "геноциду" и "мрачној прошлости" само димна завеса за прикривање крвавих злочина ваших очева, дедова и идеолошких учитеља, који су у име Тита, Партије и светске револуције побили на десетине хиљада србских мученика.Ваш мир итекако има алтернативу, а то је борба са вером у Бога за Крст Часни и Слободу Златну!Губите се из наше Србије у вашу мирну бестрагију!

Партијаши,Ваше право име је лаж, а презиме похлепа. Свесни сте неостваривости својих идеја, у које ни сами искрено не верујете, а ипак се за њих залажете, кријући своје нечасне намере иза демагошких парола којима слуђујете србски народ. Незајажљиво желите власт и моћ и спремни сте на све само да бисте их се дочепали.Ви сте уљези у бићу Србства, а ваша лажљивост равна је само вашем лицемерју и кукавичлуку. Својим странчарењем ви наносите несагледиву штету народу коме, како тврдите, припадате, али сте зато итекако корисни србским непријатељима.Уз Божију помоћ, Србство ће прозрети вашу "језиву таму туђинску, са лепим именом и шареном одећом" и вратиће се на свој Богом благословени и освештани светосавски Пут са којег сте га ви одвлачили.

Секташи,Зловерје које упражњавате и ширите јесте једна од најгорих пошасти које су се острвиле на србски народ у овим смутним и распетим временима. Србство је данас преплављено са више од триста секти; због вашег антихришћанског деловања свакодневно се разарају србске породице, уништава духовно и телесно здравље људи, врше стравична убиства и самоубиства.Знајте, ипак, да вас никакве "технике контроле ума" и остала злодуховна средства којима привремено располажете и којима упропашћујете људске животе неће спасити заслужене казне пред судом Србске Државе, баш као ни пред Праведним и Страшним Судом Божијим.

Перверзњаци,Ваше очи пуне болесне пожуде уперене су ка нашој деци, док под плаштом "људских права" и " грађанских слобода" покушавате да своју изопаченост прикажете као "нормалну појаву", а себе као "угрожену врсту".За свој наказни и противприродни начин живота одговараћете пред Богом, али ћете за ширење својих одвратних обичаја кривично одговарати и пред Србском Државом.Свеједно да ли сте педери, педофили, содомисти, "транс-" или "би-сексуалци", знајте да, ако се не покајете, за вашу изопаченост неће бити ни Божије ни људске милости. Бићете најстроже кажњени и искорењени!

Наркомани,Намећете своје безнађе другима, увлачећи недужне у свој очај. Зато за вас и вашу болест нема места међу Србима.Ако одбијате да се лечите, већ настављате да ширите своју заразу, бићете праведно кажњени јер не можете несметано кварити чистоту србске омладине и здравље србске нације.

Криминалци,Ваш посао је унесрећивање других. Сваки ваш "успешан бизнис" неизбежно некоме доноси патњу и несрећу.Волите своје породице, а мислите да некажњено смете да разарате туђе, не обазирући се ни на Божије нити на људске законе. Често се бусате у груди да сте родољуби, иако србски народ трпи од вас огромну штету. Србска омладина се превише често угледа на вашу безобзирност, а ваше понашање је страно светосавском духу.Вашем необузданом дивљању стаћемо на крај свим расположивим средствима и најстрожим кривичним казнама!

* * *

Има још много оних који морају да чују глас Србства. То је, пре свега, глас упозорења. Отачаствени покрет Образ можда не може физички да уништи све зло које кидише на србски народ, али ће, докле год постоји, непрестано и неућутно на њега указивати и против њега се бескомпромисно борити.

Још једном упозоравамо све србске непријатеље и позивамо их: покајте се за своја злодела, иначе за вас неће бити ни Божије ни људске милости!

ПРОГРАМ НАЦИОНАЛНОГ ВАСПИТАЊА

У овом времену страховитог политичког и моралног посрнућа, сваки благоразуман Србин и Србкиња вапи за смисленом будућношћу у коју ће нас увести наши потомци, наша србска деца. То, међутим, неће бити могуће уколико надолазећа поколења не будемо васпитавали у светосавском духу побожности, честитости и родољубља.

У борби за право и здраво васпитање деце треба радити тако да сви лепи предмети који први буде дечији дух, који у њему изазивају гануће, усхићење, дивљење, осећање лепоте, осећање части, радозналост, великодушност, жудњу за подвизима, вољу за квалитетом - буду национални, односно, код нас Срба - национално србски. И даље: да се деца моле и размишљају србским речима како би осетила у себи крв и дух својих Србских Предака и прихватила љубављу и вољом целокупну историју, судбину, пут и мисију свога народа, да би се њихова душа одазвала трепетом и ганућем на дела и речи србских светитеља, јунака, генија и вођа. Добивши у предшколском узрасту такав духовни набој, и имајући у својој породици живо огњиште таквих расположења, србска ће се деца - ма где била - развити у праве и истинске Србе и Србкиње.

Нашу децу треба посебно богатити следећим богатствима:

1. Језик - Језик на тајанствен и концентрисан начин садржи у себи целокупну душу, целокупну прошлост, целокупни духовни склоп и целокупне стваралачке замисли народа. Све то дете буквално треба да добије заједно са мајчиним млеком. Посебно је важно да буђење самосвести и личне свести детета (обично у трећој, четвртој години живота) буде на његовом родном језику. При том није важан онај језик на коме пред њим говоре други, већ је важан онај језик на коме му се обраћају, приморавајући га да њиме изражава своја сопствена унутрашња расположења.

Отуда га не треба учити туђим језицима све док логично и течно не проговори на свом националном језику. То исто важи и за читање: док дете не почне да чита течно на матерњем језику, не треба га учити никаквом страном читању. Касније у породици треба да доминира култ матерњег језика: сва главна породична збивања, празници, значајне размене мишљења, морају да се одвијају на србском језику. Све језичке вулгарности морају се одстранити. Веома је важно често читање наглас Светог Писма и србских класика, редом од стране свих чланова породице, макар помало. Такође, веома је важно и упознавање са старосрбским језиком у коме и данас живи освештана снага древног и славног Србства. Од суштинске важности су породични разговори о преимућствима и предностима матерњег језика - о његовом богатству, милозвучности, изражајности, стваралачкој неисцрпности, прецизности итд.

2. Песма - Дете треба да слуша србску песму још у колевци. Певање ће му донети први душевни уздах и први духовни јецај: они морају бити србски. Певање помаже рађање и проживљавање осећања у души; оно претвара пасивни, беспомоћни и стога обично мучан афект - у активну, течну, креативну емоцију. Дете треба несвесно да усваја србско устројство осећања, посебно оних духовних. Певање ће га научити првом одуховљењу душевне природе - на србском; певање ће му донети прву човечну, неживотињску срећу - на србском. Србска песма је дубока као људска патња, искрена као молитва, љупка као љубав и утеха; у наше црне дане, као и под јармом Турака, она ће пружити србској души излаз из претеће огорчености и скамењености. Треба увести србску песмарицу и стално обогаћивати детињу душу србским мелодијама - свирањем, певањем, подстичући је да певуши и пева у хору. Отуда у свим Србским земљама и расејању треба стварати србске хорове - црквене и световне, организовати их, обједињавати, организовати саборе србске националне песме. Хорско певање национализује и организује живот - оно учи човека да слободно и самостално учествује у друштвеној заједници.

3. Молитва - Молитва је усредсређена окренутост душе Богу. Сваки народ врши то обраћање на себи својствен начин, чак и у оквиру јединствене вероисповести, и само је за површан поглед Православље Срба, Руса, Грка, Румуна и Американаца - истоветно. Живо вишегласје и вишехвално обраћање Господу, које потиче од света, захтева да се сваки народ моли самосвојно, и ту самосвојну молитву треба удахнути детету од првих година живота. Молитва ће му донети духовну хармонију - нека је дете онда доживи на србском. Молитва ће му пружити источник духовне снаге - србске снаге. Молитва ће га научити да на савршенство усредсређује осећање и вољу - на србском. Молитва ће му пружити духовно искуство и довести до духовне очигледности - на србском. Дете, научивши да се моли, само ће отићи у Цркву и постати њен ослонац - србски ослонац, Србске Цркве.

Он ће пронаћи пут и у дубину србске историје и на простор србског препорода. Неправославни појединац још и може бити србски патриота и племенити србски грађанин, али човек непријатељски расположен према Православљу - неће пронаћи пут ка светим тајнама србског духа и србског схватања света, остаће странац у земљи, својеврсни унутрашњи "не-пријатељ".

4. Бајка - Бајка буди и плени машту. Она пружа детету прво осећање јуначког - осећање искушења, опасности, позвања, напора и победе, она га учи одважности и оданости, учи га да бистро сагледава људску судбину, сложеност света, разлику између "правде и кривде". Она испуњава његову душу националним поносом, оним хором ликова у којима народ сагледава себе и своју судбину, историјски загледан у прошлост и пророчки загледан у будућност. У бајци је народ сачувао своја прижељкивања, своје патње, свој хумор и своју мудрост. Национално васпитање је непотпуно без националне бајке. Дете које никада није маштало у бајкама свога народа лако се одваја од њега и неосетно ступа на пут интернационализације. Приклањање туђим бајкама уместо својим, домаћим, имаће истоветне последице.

5. Житија светих и јунака - Што раније и што дубље машта детета буде испуњена живим ликовима националне светости и јунаштва, тим боље по њега. Ликови светости пробудиће његову савест, а србско порекло светитеља - изазвеће у њему осећање учествовања у светим делима, осећање припадности, идентификације; она ће његовом срцу пружити радосну и поносну увереност да се "наш народ оправдао пред лицем Божијим", да су његови олтари свети и да он има право на почасно место у светској историји. Слике хероизма ће у детету пробудити вољу за одважношћу, великодушност, његову правну свест, жудњу за подвизима и служењем, спремност за трпење и борбу, а приврженост Србству ће му пружити непоколебиву веру у духовне снаге свога народа. Све то, узето скупа, јесте прва школа србског националног карактера.

Дивљење свецима и јунацима узноси душу; у исти мах доноси и смирење, и осећање сопственог достојанства, и осећање ранга; указује јој и на задатак и на истински пут. Тако народни јунак води свој народ чак и после смрти.

6. Поезија - Стихови крију у себи благодатну моћ: они покоравају душу, плене је хармонијом и ритмом, приморавају је да ослушкује тајни живот ствари и људи, подстичу је да тражи законе и облике, уче је духовном одушевљењу. Чим дете почне да говори и чита, класични национални песници треба да му донесу прву радост стиха и да му постепено разоткривају све своје благо. Дете најпре треба да слуша, а затим и само да чита, да учи напамет покушавајући да рецитује - искрено, проживљено и са разумевањем. Србски народ има јединствену поезију у којој се мудрост заодева у прекрасне слике, а слике постају звонка музика. Србски песник је у у исти мах национални пророк и национални музичар. И Србин, који се од почетка заљубио у србски стих - никада се неће денационализовати, никада се неће разсрбити. У складу са узрастом и могућностима неопходно је детету откривати приступ свим врстама националне уметности - од архитектуре до сликарства и орнамента, од игре до позоришта, од музике до скулптуре.

Тада ће његова душа бити свестрано отворена за доживљај оног што су му најпре дале песма, бајка и поезија. Разуме се да ће му бити најприступачнија, најомиљенија и по својој

непосредности најнационалнија врста уметности - србска игра, са свом својом слободом и ритмичношћу, са свим својим лиризмом, драматизмом и умесним хумором.

7. Историја - Србско дете треба од самог почетка да осети и схвати да је, по речима Светог владике Николаја Велимировића, "по крви Аријевац, по презимену Словен, по имену Србин, а по срцу и духу хришћанин". Србско дете, дакле, треба да осети и схвати да је син или кћи славног и поносног србског народа који иза себе има величанствену и трагичну историју, који је поднео велике патње и ломове, и који је, упркос томе, не једном налазио пут ка успону и процвату. Потребно је у детету пробудити уверење да је историја србског народа жива ризница, источник живе поуке мудрости и снаге. Душа србског човека треба у себи да открије простор у који може да се смести целокупна србска историја, тако да његов инстинкт прими у себе сву прошлост свога народа, да би његова уобразиља сагледала сву њену вековну даљину, да би његово срце заволело сва збивања србске историје. Ми треба својом вољом да схватимо своју прошлост и замислимо своју будућност. У складу са речима великог словенског песника Пушкина: "Дичити се славом својих предака не само да је могуће већ је и потребно; не поштовати је представља срамну малодушност". Или још: "Кунем вам се својом чашћу да низашто на свету не бих пристао да променим Отачаство, нити да имам другу историју осим историје наших предака какву нам је послао Господ". Притом национално самоосећање детета треба да буде заштићено од две опасности: од шовинистичке умишљености и од свеизругивачког анационалног самопотцењивања.

Наставник историје нипошто не треба да крије од ученика слабе стране националног карактера, али је у исто време дужан да му укаже и на све источнике националне снаге и славе. Тон скривеног сарказма или ироније у односу према свом народу и његовој историји мора бити искључен из такве наставе. Историја учи духовном континуитету и синовској оданости, а историчар, постављајући се између прошлости и будућности свога народа, мора сам да сагледа његову судбину, да разуме његов пут, да га заволи и верује у његово позвање. Тек тада он може бити истински национални васпитач.

8. Војска - Војска је концентрисана моћ моје државе, бедем мог Отачаства, оваплоћена храброст мога народа, организација части, самопрегора и служења - то је осећање које треба да буде пренесено детету од стране његовог националног васпитача. Дете треба да се научи да доживљава успех своје националне војске као свој сопствени успех, његово срце треба да се стеже због њеног неуспеха, њене војсковође треба да буду његови хероји, а њене заставе - његова светиња. Уопште, човеково срце припада оној земљи и оној нацији чију војску он сматра својом. Дух војника који стоји на стражи унутрашњег правног поретка земље и Отачаства, у погледу њених спољашњих односа нипошто није дух "реакције", "насиља" и "шовинизма", како неки мисле чак и дан-данас. Без војске, која духовно и професионално стоји на потребној висини - Отачаство остаје без одбране, држава се распада и нација исчезава са лица земље. Преносити детету другачије схватање, значи учествовати у том распаду и исчезавању.

9. Територија - Србско дете треба својом уобразиљом да сагледа простор своје земље, национално-државно наслеђе Србије – србско Отачаство. Дете мора да схвати да народ не живи за земљу и земље ради, већ да он живи на земљи и од земље, и да му је територија неопходна као ваздух и сунце. Оно мора да осети да је србска национална територија стечена крвљу и напором, вољом и духом, да она није само освојена и насељена. Национална територија није празан простор од границе до границе, већ историјски дата и освојена духовна испаша народа, његов стваралачки задатак, његово живо обетовање, обитавалиште његових будућих поколења. Србин и Србкиња морају да познају и да воле просторе свог Отачаства у освештаном подвигу отачаствољубља. Морају да воле србску земљу, њене житеље, њена богатства, њену климу, њене могућности - онако како човек познаје своје тело, како музичар воли свој инструмент, како сељак познаје и воли своју земљу.

10. Привреда - Дете од раног детињства треба да осети стваралачку радост и моћ рада, његову неопходност и часност, његов смисао. Дете изнутра треба да доживи да рад није "болест" нити "ропство", већ обрнуто, да је рад источник здравља и слободе. У србском детету треба да буде пробуђена склоност ка добровољном, стваралачком раду и из те склоности оно треба да доживи и појми Србију, као бесконачно и тек започето поприште рада. Тада ће се у њему пробудити живо интересовање према србској националној привреди, воља према србском националном богатству, као источнику духовне независности и духовног процвата србског народа. Пробудити у детету све то, значи поставити у њему темеље духовне укорењености и привредног патриотизма.

* * *

Овакав дух националног васпитања неопходан је србском и сваком здравом народу. Задатак сваког србског поколења састоји се у истинском преношењу тог духа и то у виду нарастајуће одуховљености, националне племенитости и међународне праведности. Само на таквом путу Србству ће поћи за руком да очува свето начело Отачаства и да у исто време одоли искушењу како болесног несветосавског шовинизма, тако и сверазарајућег глобализма.

НЕБОЈША М. КРСТИЋ (1964-2001)

Оснивач и Председник Отачаственог покрета Образ

Небојша М. Крстић рођен је у Нишу, на дан Успења Пресвете Богородице 1964. године, од оца Милутина и мајке Ружице.

По образовању социолог и теолог, написао је четири књиге и више стотина чланака, текстова и студија из области православног богословља, философије, политикологије, геополитике, аналитике глобализма и проблематике верских секти. Превођен је на руски, белоруски, немачки и енглески језик.

Свој национално-патриотски рад отпочео је кроз србску православну публицистику. Почетком 90-их основао је и уређивао богословски тромесечник "Логос", а потом и Православни патриотски часопис за државотворну обнову Србства "Образ". Била су то, по многим оценама, два најелитнија србска православно-национална часописа после Другог светског рата. Основао је Издавачки дом Србски Образ, који је објавио неколико десетина књига из области православног патриотизма.

Био је члан редакција и сарадник бројних црквених и национално-патриотских часописа: "Светигора", "Збиља", "Бели орао", "Београдски дијалог", "Византијско огледало", "Монархија", "Православље", "Војска", и др, а такође и члан Удружења књижевника Србије и сарадник подлиска "Култура - уметност - наука" дневног листа "Политика".

Свакако највећи труд и љубав уложио је у рад са србском омладином, за коју је сматрао да је једино способна да изведе духовни и национални препород Србства. Уверен да васкрс србске нације неће бити могућ уколико се духовно присебни и отачаствено одговорни Срби и Србкиње затворе у дебатне кружоке, Небојша М. Крстић је сву своју снагу усмерио ка политичком организовању србских националиста заснованом на вредностима светосавског национализма, православне Монархије и органског друштвеног уређења. Следећи политичку и државотворну мисао Владике Николаја и Димитрија Љотића, основао је и предводио Отачаствени покрет Образ као организацију која се непоколебиво и бескомпромисно бори за "школу са вером, политику са поштењем, војску са родољубљем и државу и са Божијим благословом".

Као изузетан говорник, поучавалац и организатор, Небојша М. Крстић се истицао најпре као сарадник Православне мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду, а потом и као Оснивач и Председник Отачаственог покрета Образ. У оба својства учествовао је на стотинама трибина, предавања, симпозијума, радио и ТВ емисија широм Србских Земаља. Као несебичан и неуморан борац за Србство, учествовао је у оснивању Српског националног већа Косова и Метохије.

За философско-богословску студију "Појам Логоса код Светог Јована Богослова" објављену у часопису "Логос" (1-4/1991) награђен је Светосавском наградом Његове Светости Патријарха Србског Господина Павла за 1991. годину. За зборник "Православље и политика" (Градац, Чачак 1993) добитник је прве годишње награде Југословенског удружења за научно истраживање религије за најбољу књигу из области религиологије објављену у 1993. години. Посмтрно му је додељена Награда за животно дело листа "Збиља".

Био је омладински репрезентативац Бокс клуба "Раднички" из Ниша и један од оснивача друштва за неговање србске борилачке традиције "Свебор".

Трагично је настрадао, под још нерасветљеним околностима, о Ваведењу Пресвете Богородице 2001. године.

НАД ОДРОМ НЕБОЈШЕ М. КРСТИЋА (1964-2001)

Блаженопочивши Председник Отачаственог покрета Образ, Небојша М. Крстић, сахрањен је у среду, 5. децембра 2001. на Новом гробљу у Нишу. Од Небојше М. Крстића први се опростио протојереј Влајко Грабеж. Нажалост, први део беседе проте Влајка, у којем је он упоредио ревност Небојше М. Крстића са ревношћу Светих Апостола, није снимљен, тако да смо у могућности да пренесемо само њен завршетак.

- ... Тај ревносник, тај Апостол Србства, тај Апостол Светосавља и Лазаревог Завета, Апостол са Образом и носилац Образа србскога, био је велики син града Ниша и његових драгих родитеља, и брат свих нас, господин Небојша Крстић. Заиста је било дивно дружити се са њим. Београдске телевизије, штампа, радио, часописи, цркве, теолози, епископи, свештеници - сви су у њему видели човека који много помаже својој Цркви, који много помаже своме народу. Он је са екрана наших телевизора и нама, Нишлијама, говорио ко је Стеван Синђелић, ко је Владика Николај, ко је Свети Сава и шта нам ваља чинити да се поново са њима сјединимо, да поново уведемо верску наставу; његов часопис је почињао речима: “Школа са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем и Држава са Божијим благословом”. Таквим животом поживео је овај дивни човек, овај Апостол нашег најновијег времена, који је јуче на чудесан начин попут Димитрија Љотића завршио живот и винуо се тамо онима које је проповедао. Владика Николај наш каже: “Због верности Богу и Божијој правди пострадасте телом - земља се растужи; али спасосте душе - небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас песмом, имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај децо бесмртности”. Ми, на земљи род ваш, кличемо вам у глас: мучениче нови, Небојша Крстићу, са осталим мученицима србским од Косова па до данашњег дана, моли се Богу за нас!

Након протојереја Влајка Грабежа, беседио је господин Драгослав Бокан, дугогодишњи пријатељ Небојше М. Крстића:- Нестају речи, леди се срце, мрзну се мисли, и у оваквим приликама потребна је златоуста вештина Светог Николаја Жичког и Лелићког. Али мора се нешто казати сада и на овом месту, јер нас је напустио онај за кога знају какав је само они који су га и лично познавали. Јер само они знају колики је и какав је то губитак.

Ко год је икада загрлио Небојшу, ко год је икад видео његов осмех, ко год је икад чуо његов глас - он зна какав је ово губитак за све нас овде који смо га познавали и за читаву Србију. Тај осмех и тај глас ће од сад као прозирна мрена бити на нашим очима и на нашим ушима, и до краја живота наших пратиће нас - и онда када будемо били слабији него што би он био - и даваће нам снагу. Као што нас је за живота лично пратио, охрабривао својим ведрим очима - тај неустрашиви младић са душом, тај велики Србин са Образом и тај истински политичар са Крстом - пратиће нас као што нас и сада прати, невидљив. Сад његови земни остаци мртвим очима гледају у крст који је проповедао, а на његовом хладном, леденом челу су Христов монограм и србска тробојка. Око њега су србски свештеници, браћа, ратници...

Само онај ко истински воли Србију и ко зна шта је србска Отаџбина, он зна какав губитак осећамо у овом страшном часу. А отишао је, заувек, онај за кога сам мислио да никако не може умрети пре мене, онај за кога сам веровао да ће, једнога дана, говорити о мени док будем лежао тамо где је он сада, под тробојком. Али Божја воља је тако одредила.

Данас лажна Србија не зна за његову смрт, лажна Србија не жели да чује да је он умро, као што није знала да чује и да види његово постојање. Једном од најоклеветанијих међу свим Србима и једном од најчеститијих међу свим Србима, та лажна Србија не даје своје новинске стране, не даје телевизијске минуте, не даје ни минут свог времена за тиху молитву за Небојшу Крстића. Али, срећом, постоји и она истинска Србија, тамо где се земља и Небо спајају, и тамо је славље данас. Богородица Ваведењска, Архистратиг Михаило, Свети Великомученик Георгије, први Срби нашега пута - Свети Симеон Мироточиви, Свети Сава, Свети Стефан Првовенчани, Свети Краљ Милутин, и сви Немањићи од Образа, и сви ратници, данас су ту са нама. Нема почасног плотуна, нема ордења за груди онога који је заиста имао срце у њима, али зато невидљиви оклопници србске историје дижу своје мачеве, подижу кациге и примају онога који је у њих увек веровао, који је гледао у њих као у истинске очеве и прародитеље наше. Небојша Крстић је био човек који је све добио већ самим рођењем, кроз име и презиме.

Неустрашиви Небојша, један од последњих србских витезова, човек који се никада није плашио смрти, човек који је био храбрији од свих које сам познавао - храбар ведрином, храбар неодустајањем, храбар спремношћу да прими крст клевете, клевете оних које је највише волео. Ништа не боли више него када те твој србски брат по роду са страшћу непријатеља мрзи и клевеће; када не жели ни да те саслуша, ни да те чује и с презиром одбија да се придружи заједничкој борби за вредности које су постојале у оно време у које смо ја и Небојша гледали са истом вером.

Његово презиме у себи носи крсни знак и Небојша је од кад зна за себе веровао само у херојство са Образом; веровао је само у Србство са Крстом, православно, спремно да понесе голготски венац и да се прикључи онима који су пре нас и боље од нас знали како се брани вера у Бога, како се брани жива вера Господња.

Један од последњих искушеника вере, један од малобројних витезова, један од најотменијих принчева србске историје - до скоро наш савременик, а од сада наш помагач и невидљиви савезник у свим нашим даљим покушајима да бранимо оно у шта је он веровао - Небојша Крстић не лежи овде. Небојша Крстић од данас живи у сваком од нас, а то нису тек пусте речи. То зна свако ко на овом месту држи свећу и у руци и у срцу. И једнога дана сабраћемо се сви ми овде, у истом овом саставу, исто као сада , али са живим Небојшом који ће нас дочекати Тамо где нам тек ваља путовати, који ће нас утешити, који ће нас окупити и онда ћемо поново и заиста бити сви заједно. Васкрсна вера у Сабор свих Срба - то је оно што нам даје снагу да преживимо то што од данас више нећемо чути његов глас, нећемо видети његов осмех и нећемо моћи да се загрлимо са Небојшом Крстићем.

Он нас сада чека; чека своје родитеље, чека своју вољену жену, чека своје пријатеље, чека своју браћу и саборце из Образа, чека све оне Србе који знају да виде и умеју да чују. Већи од свих нас, он је данас разлог због чега је Ниш тужна престоница Србства. И сви живи, и сви они више него живи погледи данас гледају у правцу овог погребног цвећа на његовој последњој постељи, гледају у правцу онога који заслужује много бољи говор него што су ове речи које једва успевам да изговорим, јер до сада када год сам ја говорио и Небојша је говорио. Сада морам ја да говорим, а он загонетно ћути. Али говориће зато у нашем срцу онако као што је то увек знао: са светосавским законом у грудима, погледа упереног у звездано небо вечне славе србске. У то име желим још само да ставим на његов одар овај ловоров венац славе србске - уместо генерала, пуковника, мајора србске војске која не постоји - загледан у смисао његове смрти, у смисао смрти свих оних младића, млађих од мене, млађих и од Небојше, које сам овако целивао у мртво, ледено чело на ратиштима широм Србије. И сви сада размишљамо о смислу оног страшног пожара у нишкој Саборној цркви који је пратио мој и Небојшин последњи заједнички наступ у његовом родном и гробном граду, и сви тражимо скривени смисао нестанка Небојшиног. Тај смисао је, верујем, само у једном: у провери наше вере, у провери наше храбрости, у провери наше одлучности да ли можемо и да ли умемо да издржимо без Небојше, а са Небојшом. Без видљиве помоћи наших бивших сабораца и наше расрбљене браће, али уз помоћ оних најбољих међу Србима који нас гледају одозго, тамо где је сада наш Небојша.

И осим овог посмртног венца, донео сам са собом још један знамен. То је мали, дрвени, јерусалимски крст са гроба Господњег, који желим да (пре него што последњи пут целивам нашег Небојшу) ставим на његове груди, и то баш на корице његове књиге коју сада носи на своје последње путовање, баш тамо где пише "Победити или нестати". Морамо победити да не би нестали. Срешћемо се ми још, Небојша.

У име Удружења књижевника Србије од Небојше М. Крстића опростио се књижевник Момир Лазић, уредник часописа Збиља и потпредседник УКС:

- Драги пријатељи, припала ми је тешка дужност и част да се у име Удружења књижевника Србије опростим од нашег брата Небојше Крстића. Ми који смо са њим живјели и друговали, дијелили комад хљеба и овај комад неба изнад нас и нашег Бога Исуса Христа, као што рече наш брат Бокан, знамо које он био, и знамо шта је радио и свака друга ријеч је сувишна. Ја хоћу само данас, овдје пред вама и њим, да кажем један сусрет, нешто што многи од вас овдје не знају. Његову незаборавну радост, а и моју срећу, када сам прије неколико година гледао два србска витеза, гледао др Радована Караџића и гледао Небојшу Крстића. Било је то на Палама. Ту ноћ сам му саопштио да идемо на Пале. Није знао да ће се срести са др Радованом Караџићем. Тај сусрет и његову књигу коју смо објавили - Победити или нестати, никада нећу заборавити. Он ће остати са нама. Он и његов Образ, јер ми смо дужни пред Богом и пред свијетом да ову Србију одбранимо његовим именом и чашћу. Нека му је слава и хвала за све што је урадио!

ХРОНОЛОГИЈА

1993. – Небојша М. Крстић (1964-2001), један од најистакнутијих сарадника Православне мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду, објављује књигуПолитика и Образ – за васкрс распетог Србства. У чланку под насловом Отачаствени савез Образ – Предлог конкретног политичког пројекта он први пут јавно износи замисао о оснивању православно-родољубивог политичког покрета који ће се борити за државотворну обнову Србства на темељима Светосавља.

1994. – Уз благослов и подршку Епископа будимског Данила и оца Митрофана Хиландарца, Небојша М. Крстић са групом сарадника оснива Издавачки дом Србски Образ • Започиње се са издавањем књига из области православне државотворности, философије, политикологије и геополитике. Прва објављена књига била је Православље и Нови светски поредак др Марка С. Марковића, једног од најистакнутијих србских интелектуалаца у емиграцији • Штампано друго издање Крстићеве књиге Политика и Образ.

1995. – Шири се издавачка делатност. У библиотеци Православље и политика наставља се са објављивањем књига др Марка С. Марковића • На дан Светог Јована Богослова учињен је следећи важан корак – покретање часописа Образ. Током исте године објављене су прва и друга свеска Образа (бројеви 1/1995 и 2/1995) • Организују се представљања књига и часописа широм Србије.

1996. – Излазе трећа и четврта свеска часописа Образ, у виду двоброја 1-2/1996 и 3-4/1996• Објављене књиге Равногорци говоре Антонија Ђурића и Свети Јован Кронштатски – пророк православне Русије.

1997. – Као једно од последњих издања Србског Образа објављен зборник Свети оци о молитви• Небојша М. Крстић приређује зборник најзначајнијих православно-политичких списа Светог владике Николаја под насловом Православље и политика • Као потписник Петиције против геноцида над србским народом, Крстић учествује у ТВ дуелу са Соњом Бисерко у емисији "Гравитација" на БК телевизији.

1998. – Након престанка издавачке делатности, Небојша М. Крстић одлучује да даљи рад у потпуности посвети организовању Образа као политичког покрета. Идеје на којима је истрајавао од самог почетка – да се истинска државотворна обнова може постићи једино путем духовне обнове – постају кључна начела Отачаственог покрета Образ као једине србске организације која се бори за школу са вером, политику са поштењем, војску са родољубљем и државу са Божијим благословом • Током исте године Крстић гостује на неколико радио и телевизијских станица у Београду, Нишу, Лесковцу, Вршцу...

1999. – Недуго након ефектног наступа Небојше М. Крстића у изузетно гледаној емисији "БК парламент" на БК телевизији, прикључује му се група студената Филозофског и Богословског факултета у Београду, што Образу даје потпуно нови замах • Почињу да се сабирају и прве групе присталица ван Београда – у Нишу и Јагодини • Крсна слава Образа, Свети Краљ Милутин, први пут јавно прослављена • Циклус предавања "Руски боготражитељи".

2000. – Почетком године Небојша М. Крстић објављује своју најзначајнију књигу – Победити или нестати • Представљања књиге Победити или нестати у Београду, Нишу, Новом Саду...• Одштампане прве налепнице Образа • Први пут постављена интернет презентација Покрета• Идеје Образа се шире међу београдским студентима • Снимљена Свечана песма Образа, уз учешће истакнутих чланова Првог београдског певачког друштва • Свечано прослављена Крсна слава, у присуству бројних званица из јавног и културног живота • Прва медијски запажена акција Образа – спречено насилно преузимање Удружења књижевника Србије.

2001. – Уочи Божића изведена прва акција ширих размера – знак Образа освануо на плакатима и графитима у центру Београда, а убрзо затим и у осталим градовима • Медијска хајка против Образа због "Прогласа србским непријатељима" и наводног "антисемитизма" на Филозофском факултету у Београду • Представљања Образа широм Србије – одлично посећене трибине у Београду, Аранђеловцу, Чачку, Ваљеву, Ужицу, Петровграду (Зрењанину), Нишу, Новом Саду... • Спречавање "геј-параде" у Београду и велика медијска хајка против Образа. Грађански савез и антисрбске невладине организације траже забрану нашег Покрета• Небојша М. Крстић гостује у најгледанијим политичким емисијама београдских, али и локалних ТВ станица • Пуштена у рад нова верзија сајта • О празнику Ваведења Пресвете Богородице, у ноћи 3/4. децембра, под крајње сумњивим и још увек неразјашњеним околностима, Небојша М. Крстић гине у наводној "саобраћајној незгоди" на ауто-путу Ниш – Лесковац.

ПЕТИЦИЈА ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ ИСТИНЕО ПОГИБИЈИ НЕБОЈШЕ М. КРСТИЋА

(1964-2001)

Објављено 9. маја 2002 године

"Спознаћете Истину и Истина ће вас ослободити" (Јеванђеље по Јовану 8:32)

О Ваведењу Пресвете Богородице 2001. године, у наводној "саобраћајној незгоди", мученички је пострадао Небојша М. Крстић, Председник Отачаственог покрета Образ, истакнути православни публициста, философ и геополитички аналитичар, члан Удружења књижевника Србије и добитник Светосавске награде Његове Светости Патријарха Србског Господина Павла за 1991. годину. И поред тога што је прошло више од пет месеци од погибије овог истинитог Србина са Образом и политичара са Крстом, као и његових сапутника, Милана Живковића и Споменке Ђурић – надлежни органи и даље ћуте.

Тим поводом, Отачаствени покрет Образ је 21. јануара 2002. упутио србској јавности десет питања под насловом “Зашто убијају родољубиве Србе”:

1. Зашто се прикрива истина о правом узроку смрти Небојше М. Крстића?2. Зашто се прикрива истина о правом узроку наводне "саобраћајне незгоде"?3. Зашто није извршено детаљно вештачење возила?4. Зашто истражни судија није изашао на место погибије, иако је био упознат са чињеницом

ко је Небојша М. Крстић на србској политичкој сцени?5. Зашто се ћути о пореклу онога што је, према полицијском записнику, "траг црвене боје,

налик на људску крв", а који је нађен на лицу места?6. Зашто је полицијски записник постао доступан тек након смрти јединог сведока, Споменке

Ђурић, која је подлегла повредама 6. јануара 2002, односно 33 дана након наводне несреће?

7. Зашто још увек нису доступни резултати обдукције Небојше М. Крстића?8. Зашто је вест о погибији Небојше М. Крстића стигла до породице посредним путем, и то

тек 11 часова након наводног удеса?9. Зашто личне ствари Небојше М. Крстића нису враћене породици преко овлашћеног лица и

са пратећом документацијом?10. Зашто је читав случај плански маргинализован и поред његове велике национално-

политичке важности и значаја?

До дана данашњег, међутим, нико од надлежних није нашао за сходно да на ова питања пружи одговор. Због свега наведеног, ми, доле потписани пријатељи и поштоваоци блаженопочившег Небојше М. Крстића, тражимо да надлежни органи изнесу истину о погибији Председника Отачаственог покрета Образ и његових сапутника.

Потписници:

Протојереј др Жарко Гавриловић Протојереј Божо Бакајлић Протојереј Голуб Митровић Протојереј Драган Т. Анђелић Протонамесник Драгиша Никодијевић Синђел Серафим Јереј Велибор Џомић Јереј Петар Велимиров Проф. др Коста Чавошки Др Ратибор М. Ђурђевић Антоније Ђурић Лука Караџић

Никола Каваја Александар Вучић Борислав Пелевић Академик Веселин Ђуретић Мирослав Тохољ Предраг Р. Драгић Кијук Момир Лазић Проф. др Мирко Зуровац Радослав Братић Проф. Лабуд Драгић Ранко В. Ђиновић Милорад Р. Блечић Предраг Богдановић Ци Мома Димић Крсто Миловановић † Александар Сенић Марко Јанковић Оливера Милетовић Светлана Петрушић

др Мирољуб Јоковић

Милош Марковић Слободан Маричић Проф. др Вељко Ђ. Ђурић Проф. Никола Кулић Милан Тимотијевић Лепа Павловић Горан Давидовић Драгослав Бокан Небојша Пајкић

Драган С. Танасијевић Милинко Б. Стефановић † Данило Лазовић Ивана Жигон Момчило Трајковић

Павле Станојевић Ђорђе М. Србуловић Стеван Др Бранислав Ж. Вешовић Проф. др Драгољуб Збиљић Милован Дрецун Драган Млађеновић Миодраг Обрадовић

П. Котараш

Ивица Стојановић Саша Лакетић Милета Ј. Солујић Милослав Срђан Опачић Бранислав Вељковић Добрислав Ђуровић Берислав Станојловић – Мајор Ђорђе Недељковић Драгољуб Марјановић Радивоје Поповић Новак Говедарица Дарослав Гужвић Самарџић

Огњен Пушац Бошко Обрадовић Мр Оливер Томић

Documents

Отачаствени покрет Образ