4
Хајдук Вељко 1 Хајдук Вељко хајдук Вељко Петровић Хајдук Вељко, слика Уроша Кнежевићаиз 1853. Датум рођења: [[ ]] 1780. Место рођења: Леновац (Османско царство, данас Србија) Датум смрти: 28. јул 1813. Место смрти: Неготин (Османско царство, данас Србија) Хајдук Вељко Петровић (око 1780, Леновац, округ тимочки [1] око 20. јула [2] 1813, Неготин) је био српски хајдук и јунак Првог српског устанка Биографија Вељко Петровић је рођен у селу Леновцу код Зајечара у богатој породици Петра Петровића, кога су звали Сирењар због мноштва стоке које је поседовао и сира што је продавао. У младости је Вељко Петровић био чобан и слуга. Са своје 22 године, као младић је реаговао када су два Турчина напала његову сестру. На мах их је убио и одмах се одметнуо у хајдуке. Прво је ишао у Видин код великог одметника, бившег јаничара Пазваноглуа. Међутим и ту долази до изражаја његова прека нарав када убија два Пазванџијина момка и бежи. Од 1803. године био је хајдук у чети Станоја Главаша, да би затим пришао старешини Смедеревске нахије, војводи Ђуши. Када војвода Ђуша (Душан Вулићевић) тражи од Станоја храброг и поверљивог човека Станоје није имао бољег избора до Вељка. Од 1804 учествовао је у устанку у чети са Главашем, а после са Душаном и Вујицом Вулићевићем. Својеглавост Вељкова је утицала на то да у времена ратна не буде послушан ни Вујици, а потом ни Карађорђу. Са Вулићевићем се борио за Београд (1806), на чијим се шанчевима храбро борио. Године 1807. постао је буљубаша и добио дозволу од Совјета да побуни Криви Вир и Црну Реку. 1809. је бранио Бању од Турака. Лична његова храброст била је изванредна, и ради ње он је брзо постао разглашен на све стране. Прек и увек хајдук, Вељко није био много дисциплинован, и Совјет је имао с њим чешће неприлика. 1810. године одликован је златним руским орденом за храброст.

Хајдук Вељко

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Вељко Петровић је рођен у селу Леновцу код Зајечара у богатој породици Петра Петровића, кога су звали Сирењар због мноштва стоке које је поседовао и сира што је продавао. У младости је Вељко Петровић био чобан и слуга. Са своје 22 године, као младић је реаговао када су два Турчина напала његову сестру. На мах их је убио и одмах се одметнуо у хајдуке. Прво је ишао у Видин код великог одметника, бившег јаничара Пазваноглуа. Међутим и ту долази до изражаја његова прека нарав када убија два Пазванџијина момка и бежи. Од 1803. године био је хајдук у чети Станоја Главаша, да би затим пришао старешини Смедеревске нахије, војводи Ђуши. Када војвода Ђуша (Душан Вулићевић) тражи од Станоја храброг и поверљивог човека Станоје није имао бољег избора до Вељка. Од 1804 учествовао је у устанку у чети са Главашем, а после са Душаном и Вујицом Вулићевићем. Својеглавост Вељкова је утицала на то да у времена ратна не буде послушан ни Вујици, а потом ни Карађорђу. Са Вулићевићем се борио за Београд (1806), на чијим се шанчевима храбро борио. Године 1807. постао је буљубаша и добио дозволу од Совјета да побуни Криви Вир и Црну Реку. 1809. је бранио Бању од Турака.

Citation preview

Page 1: Хајдук Вељко

Хајдук Вељко 1

Хајдук Вељко

хајдук Вељко Петровић

Хајдук Вељко, слика Уроша Кнежевићаиз 1853.Датум рођења: [[ ]] 1780.

Место рођења: Леновац (Османско царство, данас Србија)

Датум смрти: 28. јул 1813.

Место смрти: Неготин (Османско царство, данас Србија)

Хајдук Вељко Петровић (око 1780, Леновац, округ тимочки[1] — око 20. јула[2] 1813, Неготин) је био српскихајдук и јунак Првог српског устанка

БиографијаВељко Петровић је рођен у селу Леновцу код Зајечара у богатој породици Петра Петровића, кога су звалиСирењар због мноштва стоке које је поседовао и сира што је продавао. У младости је Вељко Петровић биочобан и слуга. Са своје 22 године, као младић је реаговао када су два Турчина напала његову сестру. На мах ихје убио и одмах се одметнуо у хајдуке. Прво је ишао у Видин код великог одметника, бившег јаничараПазваноглуа. Међутим и ту долази до изражаја његова прека нарав када убија два Пазванџијина момка и бежи.Од 1803. године био је хајдук у чети Станоја Главаша, да би затим пришао старешини Смедеревске нахије,војводи Ђуши. Када војвода Ђуша (Душан Вулићевић) тражи од Станоја храброг и поверљивог човека Станојеније имао бољег избора до Вељка. Од 1804 учествовао је у устанку у чети са Главашем, а после са Душаном иВујицом Вулићевићем. Својеглавост Вељкова је утицала на то да у времена ратна не буде послушан ни Вујици,а потом ни Карађорђу. Са Вулићевићем се борио за Београд (1806), на чијим се шанчевима храбро борио.Године 1807. постао је буљубаша и добио дозволу од Совјета да побуни Криви Вир и Црну Реку. 1809. јебранио Бању од Турака.Лична његова храброст била је изванредна, и ради ње он је брзо постао разглашен на све стране. Прек и увекхајдук, Вељко није био много дисциплинован, и Совјет је имао с њим чешће неприлика. 1810. годинеодликован је златним руским орденом за храброст.

Page 2: Хајдук Вељко

Хајдук Вељко 2

„Хајдук Вељко на топу“, слика Стевана Тодоровића

Вељко Петровић, литографијаАнастаса Јовановића

Нарочито се истакао у бици на Варварину, где је био рањен улеву руку и због тога остао мало сакат. Године 1811. постао јекрајински војвода и упућен је у Неготин, на Крајину.Судбоносне 1813. неколико турских коњаника га је напало кодсела Буковча, где их је Вељко разбио. Турци су затим кренулиса далеко јачим снагама, па се Вељко морао повући унеготинске шанчеве да их брани.

Велики бојеви око Неготина почели су у лето 1813. Вељкопродире до Видина, па потом код Буковча туче мање турскејединице, али се убрзо однос снага мења. Турци су почели даопседају Неготин појачањима које им је послао турски паша изВлашке. Укупно 16 000 турских војника је нападало Неготинкога је бранило 3000 Срба. Вељко је утврдио Неготин,направио шанац, дигао куле и сачекао Турке. Највиша кула укојој је седео Вељко је названа Баба Финка. У шанчевима,заједно са Вељком борила су се и његова браћа Милутин иМиљко, као и храбре буљубаше и бимбаше Хаџи-НиколаМијаиловић, Стојан Абраш, Делибалта и др. Очекивана помоћкоју је Вељко тражио није стигла. Понестала је и муниција, пасе хајдук Вељко сети и нареди да се сакупе по Неготину калајнествари и да се растопе у пушчана зрна, а у топове је наређиваода се само стављају талири. Дан и ноћ је обилазио шанчеве,храбрио своје војнике и поправљао рушевине од турскихтопова. Једно јутро, после двадесетак дана одбране, око 20.јула, кад је наређивао оправке на малом шанцу, погоди гатоповско ђуле кроз сред плећа. Једва је могао да изговори само: „Држ!". Пао је мртав на земљу. Његов брат Милутин га јеувече закопао код неготинске цркве.

Након Вељкове погибије, Турци су заузели Неготин и Крајину. Остале су запамћене његове речи:

“Главу дајем, Крајину не дајем.”

Page 3: Хајдук Вељко

Хајдук Вељко 3

Споменик на месту погибије Хајдук Вељка

Женио се два пута. Прва жена је била Марија, најмлађасестра по мајци Станоја Главаша, али она није моглаподнети хајдучки живот Вељков па се разиђоше. Другањегова жена, Чучук Стана, била му је нарочито мила. Зању се везују многе приче укључујући и оне да се саВељком тукла против Турака, бранила Неготин и да је чакчетири ране у тим борбама задобила. После његове смртиудала се за другог чувеног јунака, грчког капетана Јоргаћа.Врло живу Вељкову биографију написао је Вук Караџић(Скупљени историјски и етнографски списи, И, 225—238).

Са Маријом је имао сина Радована, а данас потомци хајдукВељка живе у селу Дубона и презивају сеХајдуквељковићи.Википедија:Навођење извора

Народ о Хајдук Вељку

Хајдук Вељко је још за свог живота, а поготово послејуначке погибије слављен и опеван, али је увек наглашавани његов хајдучки и бећарски дух. Најпознатије песме оњему су•• Расло ми је бадем дрво•• Болан ми лежи Кара-Мустафа

а тврди се[3] да постоји седамдесетак лирских и десетак епских песама о њему.Мит око његове појаве је помогнут његовим оригиналним начином показивања пред битку. Када би узјахаосвог омиљеног коња, Кушљу, Вељко је често позивао музику да свира пре него што се упусти у битку. Причасе и да је ту исту музику поново позивао после завршеног мегдана да се пијанка и весеље настави.

Види још•• Петровићи из Неготина•• Осман Пазваноглу•• Чучук Стана•• Капетан Јоргаћ•• Хајдук Вељко (стрип Живорада Атанацковића)

Извори[1] Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.[2] Према http:/ / www. muzej. mod. gov. yu/ izlozbe/ licnosti/ licnosti. htm Хадук Вељко Петровић је погинуо 9. августа 1813. по новом

календару, што је 28. јул по старом календару[3] Песме о Хајдук Вељку (http:/ / www. paundurlic. com/ radovi/ hajduk_veljko. htm), „Развитак“, година XLIV, број 215-216, Зајечар,

2004. год, стр. 58-64.

Спољашње везе• Путевима Хајдук Вељка Петровића („Вечерње новости“, 2. новембар 2012) (http:/ / www. novosti. rs/ vesti/

turizam. 90. html:403984-Putevima-Hajduk-Veljka-Petrovica)• Пламен Павлов. Българи - участници в освобождението на Сърбия и Гърция (http:/ / avtorski. pogled. info/

article/ 41933/ Balgari-uchastnitsi-v-osvobozhdenieto-na-Sarbiya-i-Gartsiya) ((-{bg}-))

Page 4: Хајдук Вељко

Article Sources and Contributors 4

Article Sources and ContributorsХајдук Вељко  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=6664934  Contributors: Antidiskriminator, Bas-Celik, Bilosta, BokicaK, Bokifoki, Bonzo, Burga, CrniBombarder!!!, Dcirovic,Djordjes, Dungodung, FriedrickMILBarbarossa, Golija, JustUser, Kolega2357, Lakisan97, Michaello, Micki, Miut, PANONIAN, PaunEsDur, Radomir098, Vcesnak, Vidinski, Wlodzimierz, XZ,Zarathushtra, Јованвб, А.Динчић, Владислав Перић, Марко Раденковић, Обрадовић Горан, Пакко, Саша Стефановић, Свифт, 53 anonymous edits

Image Sources, Licenses and ContributorsСлика:Veljko Petrović.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Veljko_Petrović.jpg  License: Public Domain  Contributors: Uroš Knežević (1811 - 1876)Слика:Smrt Hajduk-Veljka.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Smrt_Hajduk-Veljka.jpg  License: Public Domain  Contributors: Stevan Todorovic (1832-1926)Датотека:Hajduk Veljko Petrovic.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Hajduk_Veljko_Petrovic.jpg  License: Public Domain  Contributors: Anastas Jovanović(1817-1899)Слика:Spomenik na mestu pogibije Hajduk Veljka.JPG  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Spomenik_na_mestu_pogibije_Hajduk_Veljka.JPG  License: CreativeCommons Attribution-Sharealike 3.0  Contributors: User:Gafce

ЛиценцаCreative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported//creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/