ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ


Вељко Петровић – Рођен у Сомбор 5. фебруар 1884, умро у Београду 27. јул 1967. Био је српски књижевник, есејиста, историчар уметности и новинар.

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ• Вељко Петровић је рођен у Сомбору. Његов

отац Ђорђе био је сомборски катихета који ће 1891. у монаштву добити име Герасим и предаваће у Богословији у Сремским Карловцима. Вељкова мајкa се звала Милева и била је ћерка сомборског пароха Јована Момировића. Мајка му је умрла 4 недеље након порођаја. Вељко Петровић је имао две старије сестре Виду и Анђу и брата Миливоја. Умро је у Београду 1967. а сахрањен је уз велике почасти у Алеји великана.

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ• Гимназију на мађарском језику завршио

је у родном Сомбору.• Године 1902. стиже у Будимпешту где је

студирао право. Истовремено био је питомац првог српског колеџа, завода Саве Текелије, пештанског Текелијанума. Прве песме је почео да објављује 1905. године. Одржава пријатељске везе са Петром Коњовићем и Васом Стајићем.


• У пролеће 1906. године у Будимпешти са Јурајом Гашпарцем уређује месечник на мађарском језику „Кроација“ („Croatia“), у чијем поднаслову стоји „Хрватско-српски социополитичка, економска и књижевна месечна ревија“.


• Исте године, пошто је апсолвирао, главни уредник Светозар Прибићевић загребачког „Србобрана“ обавештава га да је примљен у уредништво. 1908. године Вељко Петровић прелази у Сремску Митровицу за уредника „Слободе“, а 1909. године постаје уредник сарајевске „Српске ријечи“.


• Потом је 1911. емигрирао у Београд, где је радио као ратни дописник за новосадски „Браник“ и за сарајевски „Народ“. Између 1914-1915 био је у штабу Моравске дивизије II позива, док није позван у нишки Југословенски одбор за једног од уредника „Савремених питања“.

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ• У Београду упознаје песника Симу

Пандуровића и угледног Јована Скерлића коме ће постати књижевни миљеник. У јеку Балканских ратова у београдском Народном позоришту упознаје седамнаестогодишњу Мару Мандрашевић, кћерку панчевачког трговца са којом ће се венчати у њеном родном месту, Кули, 20. новембра 1919. године.

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ• Прешавши Албанију упућен је у Женеву,

у новинарски пропагандистички биро, где је радио до 1918. год на штампи и публикацијама. 1918. год. изабран је за члана Југословенског одбора. Вељко Петровић се тада надао да ће бити постављен за амбасадора у Будимпешти, међутим, уместо тога 1919. је именован за референта у одсеку.


• Министарства просвете за Бачку, Банат и Барању у Новом Саду. Следеће 1920. године премештен је у Министарство просвете у Београд. Између 1921. и 1923. био је шеф Кабинета министра, затим је именован за референта у Уметничком одељењу, а од 1925. године постаје инспектор у истом Министарству.

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ• У то доба одржава везу са многим

угледним српским књижевницима као што је био Јован Дучић, Алекса Шантић, Милош Црњански и Милан Кашанин, али и са ликовним уметницима као што је Петар Добровић који је урадио графику за насловну страну његове збирке приповедака „Буња и други у Раванграду“.

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ• 1929. уз помоћ Милоша Црњанског тадашњег

члана пресбироа при Амбасади Краљевине Југославије у Берлину Вељко Петровић је боравио немачкој престоници где се упознао са водећим личностима културног живота Немачке.

• Дана 12. јануара 1930. Петровић у свечаној дворани београдског Универзитета, краљу Александру прочитао је своју расправу „Шумадија и Војводина“.


• Почетком маја 1930. као извештач листа „Политика“ боравио је у Будимпешти и пише о Србима у Мађарској и њиховој културној баштини. Свој боравак у Будимпешти и Сентандреји поновио је 1961. године. Том приликом његов домаћин био је Стојан Д. Вујичић доајен српских књижевника у Мађарској.

КЊИЖЕВНОСТ• На књижевном плану почео је да зарађује

још 1903. у „Новом Србобрану“, пишући политичке чланке, козерије, дописе и преводећи приче. Од 1905. почео је да објављује стихове, приче и књижевне чланке и белешке у „Српском књижевном гласнику“ и „Бранковом колу“, а потом и у „Делу“, „Савременику“, „Новој искри“, „Босанској вили“ и „Словенском југу

КЊИЖЕВНОСТ

• 1912. год. је издао свеску „Родољубиве песме“, а 1914. књигу песама „На прагу“. Исте године спремио је две књиге приповедака за издања Матице српске и „Напретка“, али је у току рату рукопис изгубљен.

• Тек 1920. почео је да штампа избор својих новела, у књигама:

• “Буња и други из Раванграда“, предратна причања, дванаест приповедака (1921),

• „Померене савести“, десет приповедака (1922),

• „Три приповетке“ (1922),• „Искушење“, петнаест приповедака (1924).

1925. издала је Српска књижевна задруга избор из Петровићевих новела (Приповетке).


• Петровић је написао око сто приповедака, есеја, песама, записа и велик број чланака из књижевности и уметности у „Политици“, „Летопису“ итд. О стогодишњици Матице српске Петровић је уредио „Албум војвођанске уметности“ и у њему написао преглед српске уметности од краја 17. до 20. века.


• Вељко Петровић је 1933. год. у децембру месецу на главној скупштини Читаонице изабран „ради заслуга у националном и културном погледу“ за њеног почасног члана.


Мара Петровић• Мара Петровић, његова супруга, поштујући

жељу Вељка Петровића, завештала је граду Београду све културно историјске вредности које су га у њиховој кући за живота окруживале. Ту су, пре свега, рукописи, преписка и библиотека Вељка Петровића, затим уметничке слике, стилски намештај и предмети примењене уметности. Легат још увек није отворен за јавност, због недостатка средстава за адаптацију породичне куће, такође поклоњене Граду, за музејску намену.

Мара Петровић

Bibliografija

• 1902. Rodoljubive pesme

• 1909. Bunja• 1912. Na pragu• 1921. Bunja i drugi iz

Ravangrada• 1921. Varljivo proleće• 1922. Pomerene

stvarnosti

• 1922. Tri pripovetke• 1924. Iskušenja• 1925. Pripovetke• 1932. Izdanci iz

opaljena grma• 1948. Prepelica u ruci

i druge slične priče• 1964. Dah života

РУКОПИС-ВЕЉКА ПЕТРОВИЋА

Градови у којима постоје улице које носе назив Вељковог имена:

• Сомбор• Панчево• Кикинда• Зрењанин• Сремска

Митровица• Нови Сад

• Београд• Смедерево• Крагујевац• Крушевац• Ниш• Бања Лука

Објекти који носе назив”ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ”

• Гимназија у Сомбору• Библиотека у Бачкој Паланци

• Библиотека у Жабљу • Основна школа у Бегечу

Гимназија “Вељко Петровић” Сомбор

• Државна гимназија у Сомбору почела је са радом 11.XI 1872. Настава је у почетку текла на српском и мађарском наставном језику.

• У својој првој школској години, 1872/73. Гимназија у Сомбору има четири нижа разреда и у њима 86 ученика. Наредних година отваран је по један виши разред, тако да је школске 1876/77. Гимназија имала свих осам разреда. Број ученика се повећавао из године у годину.

Гимназија “Вељко Петровић” Сомбор

Библиотека “Вељко Петровић”Бачка Паланка

• Историја књижарства и читалаштва у Бачкој Паланци, започиње и тече паралелно са настанком и развојем занатства и трговине три Паланке. Српска читаоница, основана је 1869. год. у Старој Паланци (тада насеље постоjи као три Паланке: Нова, Стара, Немачка), “са циљем друштвеног, братског и пријатељског међусобног споразумевања и пријатељске забаве која ће у читању књига и новина материјално потпомагати и одгајати“(Сава Петрић „Грађа за историју Бачке Паланке“). Данас ова библиотека имапреко 180000 књига и годишње се упише 6300 чланова.

Библиотека “Вељко Петровић”Бачка Паланка

Библиотека у“Вељко Петровић” Жабљу

• Početkom 1962. godine osnovana je Narodna biblioteka u Žablju, kao matična biblioteka. Iste godine, 09. marta, dotadašnja Narodna biblioteka, kao društvena organizacija, postaje „Opštinska narodna biblioteka“, samostalna ustanova. Danas je to ustanova, po tipu narodna biblioteka koja zadovoljava potrebe korisnika, sa knjižnicama i čitaonicama u Žablju, Čurugu, Đurđevu i Gospođincima i fondom od ukupno 60.000 knjiga.

Библиотека у “Вељко Петровић” Жабљу

ОСНОВНА ШКОЛА ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

• Основна школа данас “Велко Петровић” у својој истрији носила је и друге називе:

1. 1752 “СРПСКА ОСНОВНА ШКОЛА”

2. До 1919. “СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ВЕРОИСПОВЕДНА ШКОЛА”

3. Од 1919-1928. ”СРПСКА НАРОДНА ШКОЛА”

4. Од 1928-1935. “ДРЖАВНА ОСНОВНА ШКОЛА”

5. Од 1935-1941. “ДРЖАВНА НАРОДНА ШКОЛА”

6. Од 1941-1944. “МАЂАРСКА КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ОСНОВНА НАРОДНА ШКОЛА”

7. Од 1944-1947. “ДРЖАВНА НАРОДНА ОСНОВНА ШКОЛА”

8. Од 1947-1966. ОСНОВНА ШКОЛА “ИВО ЛОЛА РИБАР”

9. Од 1966-1994. ОСНОВНА ШКОЛА “БРАЋА РИБАР”

10. Од 19. 05. 1994. ОСНОВНА ШКОЛА”ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ”

Основна школа “Вељко Петровић”

• Основна школа која је тада и носила име “Српска Основна школа” била је подигнута 1735. године на подручју старог села. Први учитељ био је калуђер који је децу учио црквенословенском писању и читању као и рачунању.

(других података о школи нема).

Основна школа “Вељко Петровић” Бегеч

• Пошто се на територији старог села Бгеча десила полава (тачан тадум није познат), становници тог села су одмах поред страог изградили “нови Бегеч”. У новом Бегечу школа је саграђена 1828. године и била је прво четвороразредна, онда шесторазредна а на крају и осморазредна школа. Школа је више пута била дограђивана и адаптирана. Школа до 2005 није имала фискултурну салу пс фа физичјо васпитанје овијало у дворишту школе.


• Директори oсновнe школe oд 1890 су били: Милош Жакић (1890-1902), Јован Васић (1902-1905), Урош Дрндарски (1905-1916), Љубомир Поповић (1916-1919), Јован Жакић (1919-1925), Олга Гавриловић (1925-1929), Јован Жакић (1929-1941), Тибор Милер (1941-1943), Младен Белић (1943-1944) , Стеван Мутибарић (1944-1947), Митар Бајић (1947-1976), Стеван Моцко (1976-1977), Илидго Старовић (1977-1992), Ивана Лакатуш (1992-1997), Радован Телебак (1997-2000), Татјана Лаћарац (2000-2002), Драгутин Бег (2002-2010), Ксенија Илић-Шкулец (2010-2012) и данас директор школе је Милан Татић.


• Број ученика у школи износи 250 (1-8 р.), од тога 117 дечака и 133 девојчица. Од 1. до 4. разреда има 130 ученика (58 дечака-72 девојчице), а од 5. до 8. разреда 120 ученика (59 дечака- 61 девојчице).


• У школи данас има 13 одељења од 1. до 8. разреда. Од тога по једано одељење 4. , 6. и 7. разреда, а 1. , 2. , 3. , 5. и 8. разреда има по два одљеља.


• Број запослених у школи је 46, од тога 32 запослених чине просветни радници (24 наставника и 8 учитељица), 9 запослених чине помоћно-техничко особље (кувар, 4 спремачице и један спремач, ложач, мајстор-домар и сервирка) и 5 запослених чине руководство школе и сарадника (директор, секретар, шеф рачуноводства, педагог и библиотекар

ПРЕЗЕНТАЦИЈУ РАДИЛИ:

• ФРАНЦИСТИ ДАВИД • МУНЂАН СИМОН• МАРЧИЋ ЂОРЂЕ

Documents

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ