Deseto predavanje: Rasprava o klasi u savremenoj sociologijiPosle WW2 se javila se teza da razvijeno potroako dutvo vodi nestanku klasa. Osnovna ideja jeste da su sada svi srednja klasa, a ako su ssvi srednja klasa onda zapravo klase i ne postoje. Umesto klas. druva nastaje masovno drutvo, a na masovno drutvo je nemogue primeniti klasnu analizu. Nizbet se slaga sa tom idejom. On smatra da klasnost u industrijskim drutvima 19. veka nije posledica industrijskog razvoja, ve zadravanja starih hijerarhijskih struktura iz premodernog vremena. Ta drutva su nastavila da trae stalee i u novim drut. grupama. Tako je nastala predstava o klasama-industrijskim varijantama tradicionalnih stalea. Mautim, sa okonajem demokratizacije drutva, sa pravom glasa koje dobija svaki pojedinac, klasa u onom smislu vie ne postoji, tj. postoji ali samo kod sociologa.Ipak klase su i dalje , za sociologe, ostale najznaajnije skupine i u savremenim dutvima. Robert Holton (Ima li klasna analiza budunost? Maks Veber i liberalni izazov shvatanju klase kao Geteinschaft-a) Holton misli da se dosadanaj upotreba klasa moe predstaviti preko Tenisovih pojmova GETEINSCHAFT i GESELLSCHAFT. Neki sociolozi pod kalsom podrrazumevaju zajednicu (GETEINSCHAFT), dok dugi je vide kao vie kao drutvo. Ako zajednicu i drutvo stavimo na du dobija se GETEINSCHAFT- GESELLSCHAFT osa, preko koje se mogu uoiti 3 najznaajnija poloaja pri upotrebi klase.1. Jako znaenje klase (krajnje levi poloaj). On se nalazi na gmajnaft delu spektra, i tu je klasa izraz i strukturalne raspodelel moi, nejednakosti i eksploatacije, ali i izraz grupne svesti. Predstavnik je Marks. U ovoj varijanti se celo dutvo vidi kao rezultat delovanja i sukobljavanja zajednica, a kako je najvanija zajednica klasa, sociolozi s emoraju baviti najvie njom.2. Slabo znaenje pojma klase (krajnje desni poloaj). On se nalazi u gezelaft delu, a klasa je tu samo jedan od obrrazaca nejednake aspodele moi. Predstavnik je Veber. U ovoj varijanti klasa je koristan instrument za socioloko orue za objanjavanje drut.poloaja pojedinca, ali ne i za objanjenje politikih kretanja ili svetske istorije.3.Umereno jak pojam klase (srednji poloaj), nalazi se na sredini ove ose. Tu je klasa glavna dimenzija drut. nejednakosti koja iam veze sa politikom i drutvenom promenom. Ali ta veza nije ni nuna ni direktna. Predstavnik je Hirst, koji kae da klase kao takve ne mogu da delaju i da stranke nisu direktan ekdponent klasne politike, ali da stranaki programi i dalje korespondiraju interesima klase.Sam Holoton se zalae za dalju afirmaciju veberijanskog pristupa. Ukazuje na 2 nove drutvene pojave koje se ne mogu razumeti sa srednjeg poloaja:1. irenje uslunih zanimanja i propast teke industrije, razbijanje trad. radnikih zajednica2. erozija klasnog glasanja, propast sindikata i smanjenje lanstva u levim partijama, pojava novih drut. pokretaKlark I Lipset podravaju Holtona u svom delu Jesu li drutvene klase mrtve? Klase su deo tradicionane hijerarhije, zasnovane na moi, statusu i novcu. Ali ta hijer. postepeno slabi to se ogleda u 3 kljuna drut. polja: politici, ekonomiji, porodici1.Politika: Pria o klasnom glasanju. Oslanjaju se na delo Politiki ovek. Tu je bitan Alfordov indeks preko koga izraunavaju (on se smanjio). Ljudi se sve manje usredsreuju na klasno glasanje, mnogo su bitnije stvari poput stila ivota, a sve manje ideologije, politika, klasna borba.2.Ekonomija:Dolazi do razbijanja hijerarhijske, cnetralizovane strukture proizvodnje. Takoe, nova radna mesta slabe klasn u dominaciju na poslu. Slabiji klasni odnosi na poslu kombinovani su sa irenjem srednje klase, to dovodi do toga da klasna struktura vie nije piramidalna, ve popima izgled dijamanta.Porodica: i ovde je prrimetno slabljenje hijerarhijske strukture i drutvene uloge porofdice kao osnovne klasne reprodukcije. To je naroito primetno od 60 pa na ovamo. Porodini status vie nije toliko bitan, akcenat je sada na obrazovanju.Haut, Bruks i Manca se ne slau sa ovom gospodom (Opstanak klasa u post-industrijskom dutvu). Oni smtarju da da ova pria o smrti klasa ne pije vodu, jer poiva na selektivnim podacima. Pa tu navode podatke kao to su: nejdnaka raspodela bogatstva u SAD i drugim kapital. drutvima, to dalje vodi da oni koji imaju bogatstvo mogu da kontroliu politiaer, medije, kolski sistem. Zbog toga oni misle da klasa i dalje ostaje:1. kljuna determinanta materijalnog interesa pripadnika neke strukturalne grupe2.pokazatelj kakvu drutvenu promenu prieljkuje ta strukturalna grupa3.pokazatelj ivotnih ansi i obrazaca ponaanja pripadnika oderene strukturralne grupepa kritikuju:1. u politici smanjenje Alfordovog indeksa ne znai i automatsko smanjenje klasne strukture2. u ekonomiji: stari hijer. odnosi nastavljaju da prebivaju, bez obzira na izvesne promene3. porodica, kau, i dalje ostaje izvor nejednakosti i drutvene bede.Zakljuak ove ekipe: raanje novih nejednakosti ne znai smrt starih, jednodimenzionalan model klasa iz 19 veka nije dobar, i treba ga zameniti viedimanzionalnim ali izgradnja novog modela ne znai smrt klasa.Jan Pakulski (Smrt klase ili marksistike teorije klasa?). Po njemu pojam klasa obuhvata ono to Sartori naziva pojmovnom rastegljivou. Njegov obuhvat se stalno iri na rraun jasnoe i odreenosti, pa u susretu sa novim injenicama koje ne idu uprilog pojmu, saznajni sadraj pojma poinje dase prazni, da bi pojam i dalje mogao da obuhvata stvarnost. Tako pojam klase postaje velika, isatnejna mrea koja obuhvata razliite stvari, ime klasna teroija postaje teroija svega i svaega. Osim toga, u ovaj pojam se ugrauju razliiti koncepti, iz kojih proizilaze azliite konsekvence. Da bi se razumeli razliiti koncepti klase u sociologiji treba prihvatiti sledeu tipologiju.OBJANJAVALAKIOPISIVAKI

Objektivnistrukturalni mehanizamekonomska kategorija(zanimanja)

Subjektivnidrutveno-politiki akteridrutveno-kulturna kategorija

Objanjavalaki pristup koristi klase u objanjavanju drutvenih sukoba i promena. Objektivno-objanjavalaki: naglasak na objektivnim i antagonistikim interesima, bez obzira koliko su slabo izraeni u sferi svesti ili delanja (Altiser). Subjektivo-objanjavalaki: naglasak na drutvenom subjektivitetu i akciji (Turen)Opisivaki pristup koisti klasu u opisivanju obrazaca drut. nejednakosti. Klase u ovom pristupu jedinice stratifikacije, odnosno jedinioce nejednakosti u raspodeli drutvene moi, u ekonom. ansama, u prestiu zanimanja itd.. OBjektivno-opisivaki: naglasak na opipljivim stavkama poput bogatstva, dohotka, zanimanja, obrazovanja ili kombinacijama. Subjektivnoopisivaki: naglasak je na drutveno-kulturnim apsektima nejednakosti, poput normi, ivotnih stilova itd (Voner). Pakulski misli da su Klark i Lipset pogreili utoliko to su pod klaosm podrazumevali marksistiki koncept klasa. A veberijanski je bolji, po njemu.Voters je slino mislio (Uspon u stratifikacijskom sistemu:jedan doprinos debati o smrti klasa) Poslednjih 200 god. industijskih nacija se moe videti kroz smenu 3 soja drutava:1.klasno drutvo;19 i poetak 20 veka; odlikuje ga dominacija ekonomije nad drugim sferama drutva2.stranako drutvo; od 1920-1970; odlikuje ga dominacija dravne regulative i plasnska ili komandna ekonomija3.statusno drutvo;1980 nastlo; odlikuje ga dominacija kulture kao naina ivota i potronjeRadikalniji od PAkulskog i Votersa je Rej Pal (Je li car go? Neka pitanja u vezi sa adekvatnosti socioloke teorije) Klasa je , po njemu, prestala da radi bilo kakav posao u sociologiji, postoji 6 razloga za to:1.model klasna struktura-klasna svest en moe da objasni kako je dolo do dubokih promena savremenih drutava. primeri za to su: SSSR i Gorbaov. Britanija i Taerka ili SAD i Regan2. model klasna struktura-klasna svest-klasna akcija teko moe dao bjasni zazo on ima jae delovanje kod nemonih drut grupa3. pripadnici klasnog model anisu ni posle 100 godina u stanju da se sloe oko toga koliko klasa zapravo postoji4.umesto utvrivanja kauzalnih mehanizama, nude se cirkularna objanjenja5.u trinim istraivanjima pokazalo se da klasa kao varijabla ne fukcionie6. postoji opte slaganje da je dolo do slabljenja klasnog identiteta u politikiE sad kree pijaca.Goltrop i Maral (Obeavajua budunost klasne analize) kau da ima i boljih koncepta od marksistikog. Ti koncepti pomau istraivanju:1.odnosa u proizvodnju sa stanovita trita rad i razliitih sektora nac. ekonomije2.procesa pitem kojeg se pojeidnci i njihove porodice raspodeljuju3posledica koje to ima na njihove ivotne anseUkazuju da koncept klae treba skapirati kao istraivaku, a ne teorijsku kategoriju. Ovaj pristup se razlikuje u 4 lementa:1. nema teorije istorije, po kojoj je klasni konflikt lokomotiva razvoja2.nema teorije eksploatacije3.nema teorije klasno-zasnovane kolektivne akcije4.nema redukcionistike teorije politike akcijePoenta jeste da oni misle da treba zadrati klasnu analzu, ali u drugaijem obliku.POnovo se javlja Pal. On kae da klasa nije ni istraivaki,ni teorijski znaajna kateogorija. Po njemu da bis e klasna analiza spasila moraju se popraviti njene teroijske manjkavosti. E sad, on podsea Goltropa da njegov pojam klase pbuhvata 7 demografskih kategorija (veliina dohotka,izvori dohotka,druga novana primanja, druga nenovana primanja,stepen ekonomske sigurnosti, ansa za ekonomsko napredovanje,mesto u sistemu autoriteta i moi) a da danas on tvrdi da je klasa samo nalepnica za ovih 7 kategorija. a da je on da bi dosao do ovoga morao da ima neke teroijske pretpostavke. Poenta je da klasa mora da bude i istraivaka i teroijska kategorija.Nova baba na pijaci jeste Dzon Skot. On se slae sa Palom da postoje neki teorijski problemi veberijanske klasne analiize. reenje je, po njemu, vraanje korenima tj. samom Veberu i njegovom koceptu drut klase. I poslednje bakute u ovoj prici jesu, a ko drugi do PAKULSKI I VOTERS (Smrt klasa). Oni tu izlau sve razloge za naputanje klasne analize, ali ne zato to je dolo do nestanka nejednakosti ve ybog toga to su klasne zmaneile statusne nejednkaosti.Zajebao m Antonijo, javlja se opet Skot. on kae da ova dvojica preteruju kada kau da treba izbaciti uopte kalsu, jer klasni odnosi i dalje postoje.4 pitanja su najvanija za ovu priu1. ekonomsko odreenje klase2.veza ekonomske klase i ivotnih izgleda3.kako se od keonomskih klasa i ivotnih izgleda uobliavaju drutvene klase4.odnos klasne svesti i klasnog vienja dutvaImamo jo jedan put spasavanja klasne analize. Taj put moe biti preko suavanaja klasne analize ili preko pojma rente. Ovom stranputicom su krenuli i kolege Dejvid Gruski i Dzasper Sorensen. Oni su preko zanimanja objanjavali klasu. Oni mile da zanimanja pokazuju stvarne proizvodne drutvene odnose. Stoga, stvarna klasna struktura postoji samo na viim nivoima agregatnosti. Oni ele da ukau da azliiiti stpeni obrazovanja, prihoda i prestia, koji veoma estoodlikuju ak i srodna zanimanja, tekod a doputaju njihovo spajanje u jednu kalsu. Stoga je svako zbiranje zanimanja previe nasilno da bi moglo da uspe.Sa druge strane, zanimanja jesu izraz dubinske podelel rada i sutinske borbe koja se u drutvu vodi oko pravnih nadlenosti. Usled pravne i ekonomske borbe proesija oko f. poloaja u podeli rada, dolazi do transformisanja esto samo nominalno zansovanih grupacija kakva su neazvijena zanimanja u relane, politiki aktivne i socijalno razvijene grupacije kakve su organozovana ili jaka zanimanja.identifikacija:u mnogim drutvima postoji slab drutveni identitet. to je zato to se ljudi poistoveuju sa zanimanjem koje imajusvesnost o drutvenom poloaju:opet ista pria, ljudi ne kapiraju klasni poloaj, nego poloaj koji im ide uz zanimanjezatvorenost:stvarna zatvorenost rada, nasupeot veini klasnih analiza, ne postoji kod kalsa, ve kod pojedinih zanimanjakolektivna akcija: klase kao grozdovi zanimanja pokazale su potpuno nesklonost ka kolektivnom ponaanju. nain ivota: za razliku od difuzne kulture klasa u okviru zanimanja nije teko otkriti postojanje jasnih i uoblienih potkultura.I jo jedan lik: Oe Sorensen. on razlikuje 2 vrste nejdnkasoti. jedna prositie iz razlika u mentalnim i fizikim sposobnostima pojedinaca, a duga se zasniva na pogodnostima koje pruaju odreeni poloaji u drutvenoj strukturi.Te strukturalne pogodnosti jesu mesto na kome pojedinci ostvarju rentu. Rente su dobici koji nastaju tako to vlasnici imovine kontroliu ponudu te imovine na tritu, zbog ega ponuda ne raste srazmerno porastu potranje, ime se omoguava krae ili due ostvarivanje povenaog dobitka. OVaj mehanizam on naziva eksploatacijom, iz nejga proizilaze eksploatacione klase tj. definisane strukturne lokacije koje omoguuju pravo na imovinu koja poizvodi rentu. on ovom idejom spaja neomarksistiku teoriju sa teorijom dejvida rikarda. Rajt ovo nejgovo shvatanje klasa zove neorikardijanska klasna analizaSorensen razvrstava rente po 2 osnova. Prva je razlika po trajnosti, postoje prave(trajne rente, posedovanje zmelje) i kvazi rente(dobici od resursa ija je ponuda osetljiva na cenu, proizvodna tehnologija). Druga podela se zasniva na mestu gde renta nastaje, u tom pogledu postoje 3 glavna oblika:1.monoploska renta nastaje ograniavanjem proizvodnje2.kompozitna renta tie se specifinosti odreene imovine ili radne snage i nastaje kada su 2 odvojena resura toliko psecifina jedan za drugog da zarada od njihove zajednike upotrebe prevazilazi zaradu od odvojene upotrebe njihovih resursa3.renta na osnovu prirodne nadarenosti ili kulturnih orednosti ima svoj izvor u uroenim talentima koji su neophodni za neke traene poslove, ili u kulturnom kapitalu preko kog se ostvaruju bolje drutvene pozicije.

11. predavanje i vebice Pareto Moska Mihels

Teorija elita je suparnika teriji klasa. Osnivai teorije elite bili su Pareto, Moska, Mihels.Vilfredo Pareto, Rasprava o optoj sociologiji, eleo je sociologiju jednako nauno i iskustveno zasnovanu kao to je ekonomija. Smatrao je da sociolog ima da samo posmatranjem i analizom utvrdi injenice, zatim da uoava uzajamne veze izmedju tih injenica i da na osnovu toga prui odredjeno objanjenje, i zbog tog njegovog odbijanja da sociologiju postavi na mesto glavnog drutvenog presuditelja, nije se dopadao socijalistikim drutvenim misliocima, koji su ga nazivali buroaskim Marksom. U svojoj teoriji, Pareto kree od pojedinanog ponaanja, eli da otkrije pravilnosti. Osnovna jedinica sociolokog prouavanja jeste delo, in. U delu treba razlikovati naknadno objanjenje, zato je neto uradjeno, od onoga to predstavlja tendenciju ili sklonost karaktera koja dovodi da se odredjeni sojevi postupaka ine pre nego drugi.DERIVACIJA su objanjenja i opravdanja nakon dela, to je vrsta naknadne racionalizacije. Ali, sociolog treba da utvrdi stalne unutranje tenje koje oveka vuku da se ponaa na odredjeni nain, preko tih znanja moe se doi do predvidjanja buduih postupaka. REZIDUUMi su tendencije u ljudskom ponaanju koje preostanu kada se odbace svii slojevi naknadnih opravdanja i objanjenja.Klasa reziduuma ima 6, ali su najvanije prve dve: reziduum kombinovanja i reziduum postojanosti agregata. Reziduum kombinovanjan podrazumeva sklonost pojedinca ka preduzimljivosti, inovativnosti, aktivizmu, originalnosti, dakle ka promenama. Reziduum postojanosti podrazumeva sklonost ka stabilonosti, kontinuitetu, razboritosti, opreznosti. Kod jednih je prvi, kod drugih drugi reziduum, za sociologiju jeste bitno da se utvrdi koji reziduumi preovladjuju u odredjenim grupama, naroito su vane elite ovde.U elite spadaju najsposobniji u svakoj grani delatnosti. Osnovni izvor nejednakosti i jesu razliite sposonosti. Sve teorije i ideologije jednakosti, demokratije, socijalizma, jesu samo naknadne racionalizacije kojima savremena drutvena elista opravdava svoju mo. Razlike u sposobnostima su prirodne i neunitive i predstavljaju osnov za obrazovanje elite. Elita sastavljena od 100% najsposobnijih je teorijski ideal, ali to je vie taj ideal ispunjen, drutvo je vie u ravnotei. Drutvo je istovremeno postojano, ali se i razvija. U stvarnosti, u elitu dospevaju i oni manje sposobni, pa zbog toga dolazi do kriza i ispadanja iz ravnotee. Tako revolucije nastavju jer se u viim drutvenim slojevima, zbog usporavanja kruenja elite, nagomilavaju dekadentni elementi koji vie ne poseduju rezidue pogodne za odravnje na vlasti. Npr. Pogoddne rezidue su one koje su spremne da se upotrebi sila, a kada ih nema u eliti, gomilaju se u niim slojevima, tamo u prvi red dolate elementi superiornih kvaliteta koji podrazumevaju hrabrost da se posegne za silom. Elita najee silu kombinuje sa podmiivanjem, laskanjem, sistematskim obmanama, ukljuivanjem najopasnijih vodja iz niih klasa u elitu. Ako nema odlunosti da se mo brani silom, nema ni moi. Epoha revolucije je epoha nestabilnosti, a kada dodje do zamene elite, uspostavie se nova ravnotea i drutvo e moi da napreduje.Karakter elite zavisi od preovladjujuih rezidua. Ako veinu ine rezidue kombinovanja, to e biti klasa spekulatora, ako preovladjuju rezidue postojanosti, onda rentijeri. Postoji pravilnost u smenjivanju pojedinih klasa rezidua koja se moe predstaviti kao kruno kretanje. Ciklus poinje sistemom koji je u ravnotei, onda u drugom koraku dolazi do destabbilizacije sistema, i u treem koraku do uravnoteenja, da bi se na kraju dobiio novi ravnoteni sistem.Ovaj ciklus moe da se prati na tri polja: politika, ekonomija i ideologija.Politika: Pareto razlikuje elitu u kojoj postoji reziduum postojanosti, lavove, i elitu gde preovladjuje reziduum kombinovanja, lisice. Lavovi su politiari koji insistiraju na stabilnosti poreta i na kategorijama kao to su ast, snaga, dostojanstvo, skloni su da stavljaju naglasak na spoljnu politiku, dok se lisice koncentriu na unutranja pitanja, popravak sistema, reforme. Na poetku su tu lavovi, koji ubrzo upadaju u ratove, a da bi sistem opstao, prinudjeni su daukljue lisice, kako bi pomogle da sistem uspenije radi. Medjutim, lisice privlae jedna drugu i postaju dominantne, to vodi reformi sistema i u prvi plan dolazi unutranja organizacija. Medjutim, i tu unutranju organizaciju remete unutranje borbe i intriigem drutvo postaje nestabilno, potrebno malo sile zbog stabilnosti, dodju lavovi i tako u krug.Ekonomija: Postoje rentijeri i spekulanti. Rentijeri zaziru od rizika, imaju vlasnitvo i stabilne prihode, a spekulanti uivaju u poslovnim kombinacijama i rizicima koji donose velike dobitke. Dok se rentijeri oslanjaju na prihode od vlasnitva, spekulatori tee prihodima od trinih i finansijskih poslova. Na poetku su tu rentijeri, ali oni vode stagnaciji i recesiji, a zatim u pomo uskau spekulanti koji daju dinamiku privredi, i postaju dominantni. Oni, ipak, vode nestabilnosti uputajui se u rizine operacije i to vodi ponovo potrebi za stabilnou, tj. Rentijerima.Ideologija: U sferi ideologije, religije i nauke, posoje rezidue postojanosti, svetenici, i ideoloke elite u kojima preovladjuju rezidue kombinovanja kritiari (kritiki intelektualci). Dok svetenici insistiraju na vrstini ideja, kritiari trae racionalna objanjenja i inovativni su. Ovde ciklus kree od svetenika, koji postepeno okamenjuju uenje i kao takvo ono nije u stanju da se nosi sa promenama koje se u stvarnosti dogadjaju. Otuda kritiari prvo popravljaju doktrinu, ali ubrzo kritinost postaje vrlina, i oni preuzimaju sistem, ali skepticizam postaje neodriv i tako u krug.Pareto vidi istoriju kao postojano kruenje i smenjivanje elita, Istoriija je groblje aristokratija. Ona drutva u kojima nema promene, propadaju.Parsons je od Pareta preuzeo vie kljunih ideja:-ideju pluralizma uzronosti: i Pareto je smatrao pogrenim svodjenje sociolokog objanjenja na neki glavni uzrok, sve utie jedno na drugo-ideju funkcionalnog odnosa: odnos svih pojava sa svim-ideju drutvenog sistem: zadazak je sociologa da prouava drutvo kao sloeni sistem inilaca koji te inioce odrava u svojevrsnoj ravnotei-ideju moi : cirkulacija

Gaetano Moska, Teorija vlasti i parlamentarizma, Osnovi politike nauke, eleo da politiku nauku uini pozitivnom, sociologiju i politikologiju video kao vliske.Elitu naziva politika ili vladajua klasa. Veruje da postoji klasa ljudi koja vlada i kojom se vlada, i ova prva je uvek malobrojnija, monopolie vlast i uiva privilegije, dok je druga usmeravana od prve na nain koji je manje ili vie zakonit i manje ili vie nasilan. Druga, pozinjena klasa snabdeva vladajuu materijalnim vrednostima. Drutvena mo politike klase odvaja je od ostatka zajednice, bez obzira na to da li je skupina radnika, svetenika, bogataa ili inteligencije.Politika klasa je uvek u manjihi, jer je neophodan upravljaki stroj zarad socijalnog reda. Ovo deluje nedemokratski, ali Moska insistira na tome da manjine uvek vladaju, dok mase ostaju neorganizovane. Osim bolje organizovanosti, politika klasa je nosilac i odredjenih svojstava, nekada bogatstva, sposobnosti, znanja, danas strunosti i obrazovanja. Ona je i nosilac najvanijih moralnih, politikih i religioznih uverenja u ime kojih upravlja drutvom. Ova svojstva se prenose vaspitanjem na narataje. Politike klase nigde ne vladaju samo silom, ve imaju izvesne drutveno cenjene osobine koje legitimiu njihovu vlast. Preko takozvane politike formule, opravdavaju svoju vlast, uvek postoji neka pria koju prihvataju oni kojima se vlada. Bitno je da u tu priu veruje i sama vladajua klasa, to vie veruje to je vee samopouzdanje i volja da se vlada. Stvarnost se, recimo danas, razlikuje od politike formule: iako se stvarno veruje u parlamentarizam, demokratiju tralala, umesto veine vlada manjina, umesto parlamenta oligarhija, umesto meritokratije postoji samo vea otvorenost politike klase za ambiciozne pripadnike donjih klasa. Politike formule su bitne za stabitnost, dokle god vladajua klasa uspeno proizvodi i odrava politiku formunu, delotvorno upravlja druptvom, nije zatvorena,drutvo napreduje. Kada ovo sve ne ini,dolazi do krize i nasilja. U okviru vladajue klase odvaja se frakcija koja je nosilac novih verovanja i trai podrku mase, ili se u okviru same mase organizuje zametak nove vladajue vlase, tzv plebejska upravljaka klasa i kree se u pobunu. Ko e pobediti zavisi od togha ko se vie dopadne masama. Elita uvek postoji, i kada jedna nestane, biva zamenjena drugom. To da je mogue da iz niih delova drutvene lestvice dospeju na vrh, jeste molekularno podmladjivanje, ali ono ne traje dugo. Otvorenost politike klase ne traje dugo, zbog psiholokih tenji ljudskih bia zatvaraju se kao grupa i monopoliu u svoju korist. To je doba kristalizacije politike klase, tu je razdoblje socijalne stabilnosti, dolai do stvaranja navike i svi postaju ubedjeni da i treba da budu na tom mestu na kom jesu, i oni vii slojevi, i oni nii. Karakter i struktura politike klase u odredjenom drutvu su od velikog znaaja za utvrdjivanje strukture, brzine i stupnja promene u kojoj se to drutvo nalazi. Politiku elitu najee ine dva sloja: vrhovne vodje i visoka elita nekog druptva, gde je najvie stotinak ljudi, a drugi sloj je srednja klasa ili medjusloj koji podrazumeva sva upravljaka mesta u nekom drutvu. Ako je gornji sloj glava drutva, donji sloj politike klase je kima, a masa je ispod, i njihova poslunost je tu ne iz straha, ve potovanja.Masa ima potrebu za vodjom, a tu potrebu zadovoljava pk. Masa nikad ne preztima sasvim vladajuu formulu, ve se zadravaju u delovima naslage starig verovanja i oseanja koja su preivele razliite smene politikih formula. Zato, brza izmena ideja pokree samo politike klase, dok su nie sklone konzervaciji. Zbog manjka ambicioznosti, masa se pokree samo u situaciji kada joj je ugroen opstanak, dok se ovek iz pk pokree i kada mu opstanak nije ugroen.

Robert Mihels se zanima za stranke i sindikate, Sociologija politikih stranaka.Po Mihelsu, demokratski princip podrazumeva: Podjednako uee i uticaj lanova u obavljanju poslova organizacije Slobodne izbore gde svi mogu biti izdabrani Kontrolu glasaa nad onima koji glasajuMedjutim, u praksi postoji manjina rukovodilaca i veina nad kojima se vlada.U poetku su rukovodioci izvrni organi kolektiva, ali vremenom dostiu skoro neogranienu mo nad obinim lanovima, nastaje oligarhija.Postoji nekoliko razloga zato su ova naela praktino nemogua.Veliina organizacije uslovljava donoenje odluka koje e biti veinske je nemogua. Osim toga, postoji sloenost zadataka, i ti zadaci nisu svima podjednako razumljivi, ve je potrebno predstavnitvo. Potrebno je brzo donositi odluke, a demokratski postupci su spori . Potrebna je i strunost i iskustvo, a to imaju jedino rukovodioci. Sve u svemu, organizacija je ta koja stvara gospodarstvo onih koji su izabrani nad biraima. Onaj ko kae organizacija, kae oligarhija, to je organizacija razvijenija, oligarhija je jaa i po prirodi nedemokratska. Kada su jednom na vlasti, rukovodioci vie ne predstavljaju obine radnike, ve zastupaju svoj interes i tohga su svesni. Zbog toga, kriza dvadesetih nije nikakva sluajnost ve je posledica gvozdenog zakona oligarhije. Drutvo je sve organizovanije, time i podlonije oligarhiji. To to u svakom drutvu postoji oligarhija, Mihels ne vidi kao Marks da e socijalistika revolucija to razbiti, ve je i u socijalistikom pokretu zametak noove, snane drutvene oligarhije. U savremenim drutvima teko moe biti istinske demokratije. Ako je i nema, onda makar ima razliitih stepeni prisustva u oligarhijskim porecima, i istinske demokrate e se zalagati da taj stepen bude to vei.Mihels razlikuje tri dela elite: politiku iji je koren moi u dravi, ekonommsku koja radi sa novcem i intelektualnu, koja upotrebljava rei, znakove i nauku.Postavio je i zakon klike koji kae da kad god imamo neku ljudsku grupu, odmah se unutar nje obrazuju suparnike klike.Sudbina teorije elita sredinom dvadesetihUspon faizma i nacizma i WWII su prekinuli razvoj teorije elita. U to vreme soc nije bila institucionalizovana, ali kada je postala posle rata, teorija elita se smatra nedemokratskom i reakcionarnom, i povezanom sa faizmom. Tokom pedesetih, ima pokuaja da se obnovi neto od ovog teorijskog pristupa, ali je krajnji uinak toga bio potvrdjivanje navodne nedemokratske naravi ove teorije.Obnovu je zapoeo umpeter, koji ne veruje da demokratija znai vladavinu naroda, ne samo zbog oigledne nemogunosti nekoliko miliona da vladaju, ve zbog teorijske manjkavosti same predstave o demokratiji kao vladavini naroda. Ona se esto razume kao vladavina opte voje koju sprovode predstavnici.Prvo, ne postoji nita tako dobro da bi se svi oko toga sloili. Drugo, ak i da se to dogodi, uvek bi se razlikovali naini da se do tog dobra dodje. Tree, ako bi se svi sloili oko ciljeva i sredstava, to ne bi znailo da su ti ciljevi i sredstva opte dobro tog drutva, jer se grupe mogu varati u pogledu sopstvenih interesa, ak i pre prave greke nego pojedinac. Uz veu iracionalnost naroda kao grupe, ide i slabo razumevanje drutvenih problema. ak i kada obian svet ima neto znanja o nekom politikom pitanju, on pokazuje veliku meru lakomislenosti u vezi odlluka ili reenja koje treba doneti, a to je esto zato to se ne vide jasno i brzo posledice odluke, kao to se vide u bridu.. ta god. Sve u svemu, daleko je vea verovatnoa da e neko drutvo propasti, nego da e veina njegovih pripdnika stei neophodna znanja i postati dovoljno racionalni da mogu da nose vane politike uloge.Te odluke donosi manjina.Sutina demokratije nije da svi uestvuju u donoenju odluka, ve da se stvori demokratska manjina, i to preko optih i slobodnih izbora. Kazna za lo rad je to nee biti ponovo izabrani, nagrada to to hoe. elitu moe da ograniava samo druga elita i zato je vano da mo postoji u razliitim delovima drutva, kako bi drutvo ostalo demokratsko i brzo donosilo odluke.Tu je i Lasvel koji kae da je podela na masu i elitu nuna, Berelson, Kornhauzer. Svi nastoje da kritiki preispitaju neka shvatanja vezana za demokratiju i da pokau da je re vie o mitovima nego o naunim uvidima. U Amerikici nema demokratijice, nego je samo masa pasivna, ne razumeju stvarni izborni proces, i postoje elite koje sve organizuju. Dobro je da je tako jer kad bi se mase digle, to bi vodilo ka totalitarizmu, ovako kad su svi uspavani sve je super. Truman tvrdi slino, stabilnost daju elite koje dele saglasnost oko temeljnih pravila i vrednosti, i takodje one shvataju da je njihov poloaj odredjen sistemom i interes da sistem bude ouvan.Tu su i Mils u Americi i Aron u Francuskoj, ali o njima kasnije, u Britaniji je tu Pari, a u Nemakoj Manhajm i amler.U SAD su tokom ezdesetih za teoriju elita okolnosti bile neto manje nepovoljne nego u Evropi. Sartori smatra da je demokratija u prednosti u odnosu na ostale sisteme jer obezbedjuje stalnu obnovu elita i bolji odabir novih i sposobnih pripadnika elita, demokratija nosi i opasnosti od demagogije koje vode ka haosu i totalitarizmu i zato elite moraju da se suzdravaju od demagogije.Suzan Kelr odbacuje ideju da u savremenim dutvima postoji jedna svemogua ekonomski i politiki vladajuaklasa, umesto nje na delu je vei broj stratekih elita. Po njoj je elita manjina koja je zaduena da slui zajednici na drutveno vredan nain. Za razliku od stalea ili klasa, elite su otvorene i poivaju na strunosti. Postoje privredna, upravna, politika, umetnika, nauna, religiozna i druge elite. Prema fjama koje vre, one se mogu podeliti u 4 osnovna soja:1. Elite koje ostvaruju optedrutvene ciljeve, politike elite2. Elite koje razvijaju sredtsva da se ti ciljevi ostvare, upravna elita3. Elite koje utvrdjuju osnovne drutvene vrednosti, rel. Ili int. Elita4. Elite koje predstavljaju vrednosni uzorSvaka strateka elita nastoji da obavlja svoj zadatak, ali su one deo jedinstvenog sistema u kome postoji funkcionalno jedinstvo, nadziru se i ograniavaju, ali postoji medju njima saglasnost, i imaju jasno vodjstvo u odnosu na nie slojeve.Teorija klasa je nadaleko zaklanjala teoriju elita i evo nekoliko razloga zato prema Evi Ecioni Halevi.1. Razliit ugled i znaaj osnovaa suparnikih teorija2. Halo efekat ideologije, Marks za jednakost, socijalnu pravdu... a teorije elita se vezuje sa faizmom3. Problem terminologije, elita ima ugradjeno vrednosno stanovite, asocira na elitizam i opravdavanje vladavine elita4. Zanemarivanje demosa, odnosno javnosti, masa je pasivni, apatini deo drutva5. Naglasak na elitistiku borbu oko moi, odnose se esto samo na drutveni vrhSve se ovo pokazalo kao zabluda. 1. Teorije elita ne kmoja da budu simplicistike, ve hijerarhija elite moe biti izraena kroz sloen pojmovnik, npr. elite, podelite, javnost2. Teorija elita ne mora nuno biti elitistika, Mils, DomhofPojam elite e moe definisati tako da mu se potpuno smanji normativni sadraj, Lasvel, Kaplan, Keler3. ak ni elite ne moraju nuno biti elitistike, npr. intelektualna elitica istonoevropskih zemalja je pomogla da se srui zli komunizam4. Teorija elite nije nuno nedemokratska5. Ne mora nuno zanemarivati javnostZato su kritiari elita tokom druge polovine 20. Veka odbacivali kritike koje su dolazile od strane teoretiara stratifikacije i svadjali se. Njihovi odgovori su se zasnivali na sledeem: samo ljudi i njihove stvarne skupine mogu da deluju, klasa ne, jer kako i gde klasa neto odluuje? Klase jesu vane, ali klase ne deluju.Teorije klase se brane da klasa zapravo deluje preko klasnih organizacija, ali onda kau elitisti , ako klase ne mogu delovati kada su neorganizovane, jo manje mogu delovati kao organizovane jer tu je Mihels i gzo, svuda odluuje vrh. To ne znai da ljudi iz mase ne mogu da deluju, ali kada ponu, oni se izdvajaju kao vodje i postaju elita.Slede dva pasusa koja ja trenutno ne razumem, ali u svakom sluaju bilo bi poeljno da se proitaju, 223. Strana, poslednja dva.to se tie vebi, jedino to mi se ini nepokriveno jesu stranke kod Mihelsa, a ja ovde vidim nekoliko vrsta, ne znam kako bi trebalo da izgleda tana podela: harizmatine stranke, stranke iju osnovu ine interesi, stranke sa odredjenim shvatanjem sveta, verske koje imaju nekakve teorije o ivotu, nacionalne stranke i na kraju stranke elita.

Karl Manhajm

Karl Manhajm je bio rodonaelnik soc saznanja. Bavio se pitanjima prirode i mogunosti masovnog demokratskog drutva dananjice u svetlosti odnosa izmeu elite i mase. Pokuao je napravi neku vrstu sinteze raznih miljenja, kao i da nae neku alternativu izmeu liberalizma i totalitarizma. Svoje ranije sintetike pojmanje drutveno-istorijskih stvarnosti proirio je novim psiholokim pristupom. Tvrdio je da ivimo u doba promene LSE u plansko drutvo. Plansko drutvo moe uzeti oblik diktature ili demokratije. Dolazi do dve bitne promene: demokratija malog broja ljudi pretvara se u masovno demokratsko drutvo. Znaajno se unapreuje drutvena tehnika. Smatrao je da se planiranje i sloboda mogu pomiriti kroz planiranje za slobodu. Mora doi do svesnog usmerenja... Odbacio je staro liberalno naelo LSE, jer se liberalizam i planiranje ne mogu pomiriti. Jedino to se iz liberalizma moe preuzeti je vera u slobodu linosti. Demokratija i planiranje mogu zajedno.Postoji razlika izmeu totalitarnog i demokratskog planiranja. Prvi je zapovedanje i prinuda, a demokratija potuje ljudske tenje i razmiljanja, a mogua je u parlamentarnoj demokratiji. Demokratsko planiranje je mogue samo pomou racionalnih i na odgovarajui nain odabranih elita, ime su suzbijene mogunosti iracionalnog dejstva mase. Za odreenje pojmova elita i masa znaajan je njihov odnos prema pojmu klase. Klase ekonomski poloaj elite i mase racionalno, odnosno neracionalno ponaanje i delovanje. I klasno drutvo, ali i podela na elite i mase ukljuuje slobodnu vertikalnu pokretljivost. Smatra da je klasa najvanija grupa, ali ne i jedina. Pored objektivnog, klasa ima i svoje subjektivno odreenje, a koje se izraava u odgovarajuoj klasnoj svesti. Ona ne mora nuno da klasu ini aktivnom, ve su potrebne odreeni organi politika partija. Pored drutvene stratifikacije i drutvenih slojeva, on uvodi pojam duhovnih slojeva isti voljni, praktini odnos prema svetu. Umanjio je znaaj i ulogu klasne borbe koji je video kao znaajan, ali ne i odluujui inilac savremenog drutva, iji se razvitak moe opisati kao prelazak od klasnog sistema ka sistemu elita i masa. On to obeleje savremenog drutva pokuava da pomiri sa klasinom idejom demokratije sa im je postao zagovornih elitistike demokratije. Kritikovao je faistiko vienje elite, kao i vienje politike kao puke tehnike vladanja. On je elite upotrebljanao u veoma razuenom smislu, ali je najvei znaaj pridavao politikoj i intelektualnoj eliti. Pod savremenom politkom elitom on podrazumeva grupe profi politiara. U zavisnosti kako se oni regrutuju, razlikovao je radnike i liberalne politike voe. Prvi su se uzdizali zahvaljujui jaanju radnitva, a drugi uglavnom individualno. Intelektualne elite su u sferi nauke, vere i umetnosti. Pored ovih, postoje i elite na osnovu drutvenog porekla, buroaske i aristokratske elite, ali i proleterske. Uvodi kategoriju vertikalne udaljenosti elite i mase. Uzvieni poloaj elite na toj lestvici je njeno odreujue svojstvo. Izmeu ova dva ekstrema su srednji slojevi. Karakteristika politike elite je da ima volju da rukovodi drutvom. Asposobnost i obrazovanje karakterie intelektualnu elitu. Pripadnike elite karakterie racionalniji nain miljenja i ponaanja, a jedino su iracionalni kada je udnja za moi u pitanju. Odlikuju se substancionalnom racionalnou sposobnost samostalnog misaonog pronicanja u uzajamne odnose dogaanja u datoj situaciji. Odreenje elite nalazi i u osobenoj ulozi koje imaju u drutvu. 1. Integriu veliki broj pojedinanih volja politike elite 2. Inspiriu kulturni ivot - intelektualne elite Intelektualna elita nije u stanju da osnuje politiku partiju, niti da preduzme neku kolektivnu akciju, ali je vrsto povezana sa politikom elitom i uestvuje u kreiranju obrazaca za stvaranje dominantne elite, stvarajui teorijsko znanje. Ono predstavlja sloj koji je otvoren i bezklasan relativno slobodno lebdea intaligencija. Ono to ujedinjuje intelektualce je zajedniko obrazovanje. Ona je da ostvari najpotpuniji i najobjektiviji uvid u postojei poredak stvari. Pojam mase nekad poistoveuje sa pojmom gomile. Zajedniko im je nii duhovni nivo i nedovoljna racionalnost, a razlika to je gomila psiholoka, a masa socioloka i politika kategorija, a i nije trenutna prolazna tvorevina, kao gomila. Neobrazovane mase predstavljaju veu opasnost za odranje poredka nego same klase. Obeleje ovakvog duhovnog stanja izraena je u odsustvu mogunosti za odsustvo mogunosti za individalizaciju, odn. sticanje samosvesti. Za razliku od elite, ovek mase se teko odrie kolektivnih mitova, tradicije i vere u voe. On se radije priklanja nekom spoljanjem autoritetu. Svaki funkcionalno-racionalizovan akt nije istovremeno supstancionalno racionalizovan. Tako je mogue da ponaanje bude racionalno, a cilj iracionalan. Iracionalna se najee ispoljavaju u danima krize. Ipak, iracionalnost moe da bude okej, ako deluje kao pokretaka sila u pravcu racionalnog cilja(necitko), pa e sublimacijom se to da kanalisati. Suprotno prosvetiteljima, kae da pokoravanje(necitko ne moe da nadvlada iracionalno, ve se to postie oplemenjivanjem strasti. Strast osaje ono to jeste, ali i slui zbog dobrog cilja. Spiritualizacija takoe moe da sredi razarajue posledice iracionalnosti, ali nas (necitko) to ne mogu da urade same. Tri demokratska naela su 1. Jednakost svih lanova drutva 2. Autonomija pojedinca 3. Postojanje elite sa novim metodama njihovog odabiranja. Ideja demokratske jednakosti doputa podelu na elite i mase pod uslovom da je smanjena vertikalna udaljenost. Istie da vera u jednakost ljudskih bia ima dva korena. Ideoloki nalazi se u hrianskoj ideji bratstva i socioloki jednakost podrazumeva da su poetni uslovi u takmienju jednaki. Posebnu panju posvetio je praktinim posledicama demokratske jednakosti kao politikog naela i one su najizrazitije u kulturi. Danas je na sceni umesto neposredne demokratije, predstavnika demokratije i stvarno odluivanje je u rukama elite. Tako su mislili mnogi teoretiari elita, ali je on jedini poricao da su elite pretnja demokratiji . Demokratija nudi novi nain odabiranja i samoobjanjenja elita i smanjuje udaljenost elita i mase. Najdublji koren demokratije u politici i kulturi nalazi u ekonomiji, jer se novac lako gubi ako se ne potuju pravila racionalnog privreivanja. Razlikovao je dva perioda u razvoju demokratije, prvibitno doba liberalne demokratije i doba masovne demokratije, koja je pojava naih dana. Dobijanjem prava glasa i iracionalnost mase prodire u politiki ivot, a to moe otvoriti put diktaturi. Znaajan oblik kvarenja masovne demokratije on nalazi u PLEBISCITARNOJ diktaturi, koja poiva na podrci irokih masa. Plebiscitarna je izgubila svoji prirodnu ulogi i slui za manipulisanje plahovitim masama. Integracija i poredak se u demokratiji moraju uvek stvarati iznova i u tome on nalazi sutinsko svojstvo demokratskog naina ivota. Liberalna demokratija je za razliku od masovne pruila veu mogunost za razvoj supstancionalne racionalnosti, poto nije bilo toliko koncentrisane svojine i moi u malo ruku... To se danas ogleda u postepenom gubljenju sloboda i individualnosti tih bitnih uslova za bogaenje kulture i stvaralatva. Dakle, najnepovoljnije posledice prodora irokih masa su u sferi kulture i on takvo stanje kulture naziva negativnim liberalizmom. Dolazi do uvoenja narodnog jezika u bogosluenju, knjievnosti, nauci. Demokratska kultura ukida udaljenost, to je njena slabost, ali i vrlina. Najvea vrlina je istinitost. Cena individualnosti plaena je gubitka sigurnosti, koji je raniji status pruao. Konzervativna politika misao elita je morfoloka objanjava svet kao celinu. Moderna liberalna i progresivna misao je analitika. Jasnije sagledavanje ove dihotomije postie se ukoliko se kao sredstvo analize upotrebi pojam udaljenosti. Makijaveli je bio prvi politiki mislilac koji je analizirao politika zbivanja kao svetovnu borbu politikih sila. Mase su i dalje prihvatale morfoloki nain miljenja, ali i kako one stupaju na politiku poziciju, sve vie odbacuju to. Uzroci 1. nepovoljnog ishoda demokratizacije su rast broja elitnih grupa i pad njihove moi 2.ukitanje njihove ekskluzivnosti i 3.promena naina odabiranja elite i 4. promena njihovog unutranjeg sastava. On reenje ne vidi u masama, ve u presudnoj ulozi elite i osobenom nainu njihovog odabiranja. Istorija poznaje tri naina odabira elita: 1. Krvnoj vezi 2. Svojini 3.Postignutom delu.Ovo prvo je aristokratsko, po svojini je buruasko, a tek je moderno drutvo cenilo lina postignua. Tri oblika linog postignua u modernom drutvu: 1. Birokratsko napredovanje 2. Neregulisano takmienje 3. Klasni pritisakOvde nije tako vaan sam nain uspona, ve irenje osnove na kojoj se vri izbor. Politiki poredak je demokratski, samo ukoliko regrutovanje elite nije ogranieno na pripadnike zatvorene grupe. Zato je u irenju osnove izbora vodeih grupa video glavni zadatak zapadnih demokratija, a to treba da bude i osnovna razlika u odnosu na aristokratska drutva..!

12. poglavlje Savremene teorije elitaEva Ecioni Halevi-njena savremena teorija elita pociva na 4 korena.1.Teorija o podeli vlasti; Lok, Hjum, Monteskje, kasnije Mil, Bentam-zakonodavna,sudska,izvrsna2.Veber + Moska - o odnosima parlamenta i birokratije- VeberBirokratija - hijerarhija, duznost, bezlicnostHarizmatska vlast (politicke vodje i stranke) - izvorne zelje i interesi drustva*negativno - B: opsesija redom, normativnoscu, hijerarhijom H: radikalnost, potcinjavanje partikularnim interesima

- savrseno demokratsko drustvo moze dobro da funkcionise samo ako postoji ravnoteza izmedju B i H.- MoskaU vladajucoj klasi postoje 2 grane : 1)Administracija i sudstvo 2)izabrani podrskom*uzajamna kontrola ove 2 grane je korisna.

3.Sumpeter + Aron - o odnosu elite i demokratije - SumpeterDemokratija ne otpisuje elite, vec je nacin na koji se ona regrutuje poseban. Sustina je u dogovoru razlicitih elita.- postoje i nedrzavne elite: medijskaakademskaopoziciono politicka

- AronDrustvo se zasniva na nepoverenju, sumnjicavosti, ogranicavanju mociNe deli se samo vlast, vec sve politicki bitne elite; politicke vodjevladina administracijadirektoriradnicke vodjevojni sefovi (Aron opsirno u vezbama)

*ako su elite odvojene i nezavisne, to je demokratija, a ako su sastavljene onda je u pitanju totalitarizam potpuno razjedninjene - kraj drzave potpuno srasle - kraj slobode sloboda je negde u sredini

4.Lipset + Ejzenstat-Lipset Naglasava znacaj demokratske infrastukture (privredni razvoj, obrazovanje, organizacija, srednja klasa). Ona bi trebalo da stvara autonomne centre moci, segmente nezavisne od vlasti i vladajuce elite.-Ejzenstat - funkcionalisti + VeberUspeh modernog demokratskog sistema da apsorbuje promenu bez velikih lomova i kriza pociva na takmicenju diferenciranih elita oko moci i konsenzusu elita o vrednostima i pravilima politicke "igre". Cini se protivrecnim ali balans izmedju ova dve karakteristike dovodi do stabilnog poretka.

Eva Ecioni Halevi se razlikuje od democentricnih teorija i kritikuje ih;1. participativna dmc- Ruso, Tokvil, Mil, Vilson...- zapadne demokratije boluju od premoci drzavno-birokratskog aparata nad predstavnickim,kao i od namenske pasivizacije demosa. Lek za to je jacanje svih formi neposredne demokratije. KRITIKA E. E. Halevi: Nema jasne ideje o toj participaciji, ne zna se da li bi takav sistem bio efikasniji, ne postoji mehanizam protiv zloupotrebe tog oopsteg aktivizma od strane elite.2.Pluralisticka dmc- Dal, Lindblon, Polzbi (i gomila neznanih)- fragmentacija moci je dobra. Dolazi do umnozovanja interesnih grupa, te nastaje zamrsenost vodja i uticaja; nadmetanje svih ali je su i udruzivanja fluidna.KRITIKA E.E. Halevi: zanemaruje se da postoje kljucne elite. Stvarno je bitna nezavisnost elita i od drzave i medju sobom. Sto je vise preklapanja (koje donosi fragmentaciju) toliko je manje stvarne demokratije.

3. teorija civilnog drustva - Ferguson, Habermas-civilno drustvo resenje, nezavisno od drzavne kontrole-KRITIKA E.E. Halevi: civilno drustvo nije samo po sebi fenomen, vec proizvod demokratskog razvoja; svi civilni mikroprocesi su moguci samo ako vec postoje demokratski mikroprocesidef: Elite su grupe ljudi koje imaju vise nego veliki udeo u moci; na osnovu aktivne kontrole resursa Resursi su stvari koje su zeljene, znace ljudima, ali manjkaju. Veca je potraznja za njima nego ponuda.

Izvori resursa1.Izvori fizicke prisile (oruzje)2.Organizaciono administrativni izvori (sposobnost organizovanja ljudi, kontrola organizovanih struktura)3.simbolicki izvori (znanje, informacije, manipulacija njime)4.materijalno-ekonomski (kapital, sredstva za proizvodnju i razmenu, preduzeca)5.psiho-personalni (harizma, vreme, motivacij, energija)

Elite po mestu delovanja:1.Politicka elita - clanovi vlade, partije ili kongresa, prvaci velikih stranaka2.Upravno drzavna elita -vrh administracije, vojske i policije3.Sudska elita - sudije vrhovnih ili ustavnih sudova4.Privredna elita - vlasnici i menadzeri velikih preduzeca5.Radnicno sindikalna elita - vrh udruzenja radnika i sindikata6.medijska elita - novinari i urednici najuticajnijih javnih glasila7.Akademska elita - najuticajniji i najpoznatiji naucnici, predavaci na univerzitetima8.Elita drustvenih pokreta - lideri protestnih pokreta koji nemaju status stranke (feministicki, ekoloski...)

Autonomija elita1. u odnosu na resurse fizicke prinude -ako nije objekat represije; ako jeste, da represija nije uspela jer je ta elita pruzila otpor.2. U odnosu na materijalne resurse-kada je nezavisna od materijalnih resursa drugih, i kad se na njene materijalne resurse ne moze uticati.3. U odnosu na administrativno-organizacione resurse-kada nije kontrolisana od strane ADM-ORG resursa drugih elita, kada funkcionise van bilo kakve organizovane strukture, ili zasebno u okviru neke vece strukture.4. u odnosu na simbolicke resurse-kada ne zavisi od tudjih simbolickih resursa kad oni nisu konstruisani i/ili kontrolisani od strane drugih5.u odnosu na kombinovane resurse-primer - nezavisnost pri postavljanju na polozaj i unapredjivanje.- potrebni su i materijalni i administrativni resursi. Elita je relativno nezavisna kada, uprkos tome sto su njenji resursi kontrolisani spolja, jos uvek poseduje znacajne resurse koji ne mogu biti spolja kontrolisani.Takodje je relativno nezavisno kad je njena nezavisnost veca od nezavisnosti istih elita nedemokratskim sistemima.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kristofer Las - "Pobuna Elita"

*ceo tekst napisan kao roman, vecinom citati, najbitnije izdvojio.

Nova elita se odlikuje manipulacijom informacija i profesionalnom ekspertizom, ne vise samo vlasnistvom, ugledom i polozajem.-naziva se takodje i "cerebralna elita", "simbolicki analiticari" (bave se apstraknim simbolima kao sto su berza, internet)-zaposlenja transnacionalna, bogatsvo takodje-pre su lojalni slicnima sebi na drugom mestu nego nizim klasama svoje zemlje.-zavrsili najbolje univerzitete, i za ocekivati je da ce njihova deca takodje imati najbolje uslove za obrazovanje.-brakovi se spajaju sa osobama njivog polazaja ili iz tih krugova-bitna je kreativnost, mada je ona samo u okvirima hiperrealnosti (internet...)-specifican liberalni sleng "Homofobija", "diskriminacija", "seksizam"... ko ga ne koristi i ne postuje, osetice gnev "humanista"-ne brine se za prave drustvene probleme

Zasto "pobuna"? - smatraju da su sami sebi sve stvorili- stara elita (kao) imala drugacije ciljeve, oni se vode svojim interesima- nisu obavezni nikom-proslost je opterecenje, odbacuje se, dok su za buducnost samo oni odgovorniova nova elita se siri na racun starih nacionalnih srednjih klasa

SAD 1970. - srednja klasa ($15-$50000) 65% 1987. - 58%

Upravo zbog ovakvog trenda se govori o "propadanju nacija", jer je srednja klasa stvorila naciju i demokratiju kao vrednosti.Sto se vise nova elita otvara popunjavanju odozdo, to se stvara jaz izmedju mase i njih, neodgovornih prema mesnim, lokalnim i nacionalnim drustvima.

CITATI CITATE

Pristup preko instintucionalnih pozicija - Rajt Mils

def: Clanovi elite su oni koji donose odluke sa krupnim posledicama koje se osecaju na nacionalnom ili globalnom nivou. Tri instintucionalne hijerarhije : Privreda, Politika, Vojskane postoji odvojena privreda od politke i vojske, vec je to politicka privreda povezana sa vojskom kao najvecom drzavnom ustanovom, kojom upravlja uzajamno povezana elita. Sama vlast je sve mocnija, institucije sve jace, a politickim poretkom dominira centralizovana izvrsna administracija. Njeni clanovi su kompaktna psihosocijalna, samosvesna i koordinirana celina.-svojstvo elite je da se lako prelazi sa jednih na druge vrhovne polozaje u svim trima oblastima

1. PRIVREDA - privrednu elitu Mils trazi medju bogatasima (prvi deo nje, kasnije i o drugom :) -1982. 4046 milionera je postojalo u SAD-u Milsovom istrazivanju 30 milona dolara je granica za elitase. Na osnovu 3 generacije bogatasa (1900., 1925., 1950.) dolazi do podatka da je samo 9% trenutnih bogatasa iz nize a 20% iz srednje klase. 70% studiralo Harvard, Jejl, Prinston-akumulacija sansi- zauzimanje pozicija na osnovu veza i porekla. -menadzerska reorganizacija (pocetkom XX veka) stvorila privilegovanu korporativnu elitu na celu sa menadzerima. (drugi deo privredne elite) 45 % svih izvrsnih funkcionera ima akcije, dok svega 1% radnika. Najbolje i najvece akcije u SAD su u rukama tek 0.2-0.3% stanovnistva. Menadzeri kljucni i u vladi (primer - Ajzenhauerova administracija)

2. POLITIKA clanovi politicke elitea) karijeru odmah zapocinju na nacionalnom nivoub) nikada ne sluze zakonodavnim telimac) sa polozaja na koji se postavljaju idu na posredno izborne polozajed) samo se manji deo svog aktivnog zivota bave politikom-Mils analizira 50 kljucnih ljudi tadasnje izvrsne vlasti; predsednika, clanova kabineta, sefove ustanova*3/4 njih tesno povezano sa krupnim privrednim korporacijama (finansijski ili profesionalno)*ulazak u politicku elitu nema veze sa biracima nego sa korporacijama i njhovim interesima

3. VOJSKA 1900. 25 000 ljudi (smesno)danas od 2 hiljade milijardi dolara koliki je drzavni budzet Pentagon dobija 400 milijardi dolara. Generali i admirali sve vise lice na menadzere, donose tipicno privredne odluke.85% sredstava odvojenih za razvoj nauke se trosi za "nacionalnu bezbednost", tj. opet dolazi u ruke vojne administracije. Penzionisani generali ostaju u upravama vojnih kompleksa. Vojna elita dolazi i na vlast (Ajzenhauer)

Pristup preko socijalnog zaledja (porekla) i obrazac regrutacijePol Feris - "Drugarske veze" na osnovu koji se sklapaju poslovi u finansijskoj cetvri Londona zvanoj City. Vecina tih poslovanja (berzanski, bankarski...) se zasniva na usmenim dogovorima koji se odvijaju u "njihovim" krugovima (krugove odlikuje karakteristicno oblacenje, govor, mesto za izlaske, gestovi...)-"preklapajuci" direktori, incident iz 1957. kada su dan pre objave skoka interesnih kamata procurile informacije tako sto je mali broj ljudi u vise upravnih odbora finansijskih kompanija, pa su bile moguce malverzacije Lipton i Vilson - "vrhovni odlucioci" - finansijska elita iz City-ja se sastoji iz 23 porodicna stabla, dolazi iz 6 skola (takodje elitnih), i daje 66% direktora Bank Of England, i 43% direktora ostalih banaka i kompanija u City-ju. Dzon Porter - radio je istrazivanje u Kanadi o razlicitom polozaju i strukturi grupa ljudi anglo-saksonskog i frankofonskog porekla. Kanadjani engleskog porekla su na visokim polozajima i u vecini elita. Oni frankofonog porekla se vise grupisu na religijskoj i akademskoj osnovi. Instrumenti kontrole koji odgovaraju kanadjanima anglo-saksonskog porekla (koriste ih) su mala drustvena vertikalna pokretljivost i stalna segregacija u politickoj strukturi.

Pristup preko ugleda (reputacioni) Flojd Hanter - napravio je listu od 175 najistaknutijih ljudi u politici, biznisu, medijima. Uz tim od 14 strucnjaka prvobitnih 175 sveo na 40. Od tih 40 je licno razgovara sa 27 i postavio im pitanje odredjivanja 10 najbitnijih ljudi u gradu. Najveci broj imena u odgovorima se podudara, dok su evidentirana i prijateljstva kao i srodnicke veze medju ispitanicama. Ovo pokazuje da postoji jasna elitna grupa, sastavljena pre svega biznismena koja je kohezivna, samosvesna i sa jasnim ciljevima ispred sebe.

Kritike na Hantera : 1.mocnici nisu razdvojeni po oblastima te je moguce da par vodja u razlicitim ili istim sferama uspostavlja ostatak liste2.dovodi se u pitanje reprezentativnost uzorka (27 od 40 ? )3.nije pravio razliku izmedju elite po polozaju ili po ugledu4.ko garantuje da je percepcija ispitanika uopste jednaka stvarnosti

Pristup preko odlucivanja

Robert Dal - Donosenje odluka je prava oblast za utvrdjivanje postojanja i uticaja elite.Kritikuje Hantera i Milsa da se njihove hipoteze ne mogu proveriti jer "vladajuca elita" nije jasno definisana (1), i zato sto nije naveden dovoljan broj slucajeva gde je nekakakva vladajuca elita nametnula odluku suprotnu zeljama drugih grupa u zajednici (2)Ispitivao je seriju odluka donesenih od 1950. do 1959. u Nju Hejvenu, koje su se ticale gradskog razvoja, skolstva i imenovanja razlicitih funkcioneraKao znak uticaja uzeo je1)ucestalost pokretanja inicijative uprkos otporima2)sposobnost veta na inicijative drugih3)davanje inicijative koje se bez otpora realizuju

*zakljucio je da najvaznije odluke nisu donosili ekonomski mocnici, vec politicari. Ekonomski uglednici su okrenuti krupnom biznisu.

Iz svega je izveo da postoji PLURALIZAM ELITA - poliarhija, struktura moci iz vise delova. Ne postoji jedinstvena vladajuca elita, i ti skriveni centri moci imaju slabiji uticaj nego javnostSinteticki pristup (ugled + odlucivanje)Eger - prvo lista onih koji se smatraju uticajnim, zatim ih intervjuisati o istoriji odluka i da li se sa njima slazu ili ne.

*zakljucio je da je deo zajednice zaista pluralisticki, deo potpuno elitistickiPrestus - u gradovima pod laznim imenima Edzvud i Rivervju sproveo istrazivanje, gde se donosioci bitnih odluka za zajednicu nominuju za ugledne. 1/5 formalnih donosilaca odluka su prikazani uglednim, 4/5 ocigledno samo pomocnim. Pomocni donosioci su ovu petinu "iz senke" ili direktno pitali za misljenje o odluci, ili pogadjali zelje predlozima dok se ne dodje do aminovanja za pravi.

U oba ova grada "elitisticnost" je veca nego u Dalovom Nju Hejvenu - u prvom su dva politicara najmocnija, u drugom je moc podeljena izmedju ekonomskih uglednika i politicara

Aron vebeAronovo shvatanje uloge elita u strukturi i razvoju industrijskog drustva-razmatra dva pitanja1. Da li je ekonomski privilegovana klasa u isto vreme i politicki dominantna 2. Kakvi su odnosi izmedju uzih grupa u okviru vladajuce

-sta je ruska revolucija pokazala : Nije moguc politicki uspon klase koja cini vecinu nekog drustva. Do jedinstva drzave i drustva je doslo ali ne posredstvom citavog proleterijata vec samo partijsko-drzavne birokratije. Ruska revolucija jeste bila klasna ali se ipak pokazuje njen elitisticki karakter. Marksova zamisao da ce proleterijat postati u celini privilegovan i dominantan je utopijska i najlaksa za pobijanje. Aron kaze da je "sustina same politike da odluke budu donesene za, a ne od kolektiviteta. Politicka nauka treba da napusti poredjenje modernih demokratskih rezima sa neostvarivom idejom rezima u kome bi narod sam vladao." Aron se priblizava neomakijavelistima pri razumevanju zloupotreba vlasti.

-Aron se priblizava i Pareti pri odredjenju "univerzalne klase" koja odrazava proleterijat koji vlada u celini, kao mitologijski izraz koji prikriva dolazak nove upravljacke klase koja ce biti manje ili vise brutalna ili lukava, ali imati iste odlike kao i prethodne upravljacke klase. Ne zadrava se na Paretovoj ideji o istoriji kao "groblje aristokratija", vec se sluzi Marksom i njegovim objasnjenjem zamene jedne elite drugom mehanizmima ekonomskih i socijalnih promena. Aron se, u tom smislu, moze smatrati sinteticarem Marksa i Pareta.

-U predindustrijskim drustvima ekonomski dominantna manjina se poklapa sa politicki dominantnom dok su seljacke mase njome izolovane i uokvirene.-U drustvima koja se zasnivaju na industrijskom radu slika je radikalno drugacija jer gradjani biraju svoje predstavnike koji nisu, ili oni veruju da nisu, povezani sa ekonomski privilegovanima. -Za razliku od prethodnih, industrijska drustva karakterise mnogostrukost upravljackih kategorija, odnosno upravljackih manjina, gde se slaze sa Marksom koji kaze da drustva imaju elite ali ne i jednu vladajucu koherentnu klasu.-Prethodno upotrebljavan termin "upravljacka klasa" zamenjuje terminom "upravljacka kategorija" jer smatra neadekvatnom upotrebu svih termina u socijoloskoj literaturi u kojoj se stavlja naglasak na postojanje jedinstvene upravljacke grupe.

-Podela vlasti1. Duhovna vlast - Svestenici, intelektualci2. Politicka i vojna - Funkcioneri, armijski i policijski sefovi3. Vlast upravljaca kolektivnog rada - Menadzeri, vlasnici sredstava za proizvodnju-u grupu duhovne vlasti se dodaju "ideolozi" koji imaju odlucujucu ulogu u disocijaciji i cirkulaciji elita u zapadnim industrijskim drustvima. -zbog daljeg rascljanjivanja politicke vlasti i svetovne moci Aron pravi novu podelu

1. Vodje masa - Sindikalni funkcioneri2. Parlamentarci - Izabrani politicki predstavnici3. Funkcioneri - ljudi u "senci", ali sa velikim uticajem na vlast4. Radni rukovodioci - Direktori preduzeca 5. Intelektualci

-Specificne kategorije za sovjetski tip1.Tehnicisti - Inzenjeri, direktori preduzeca i sefovi ministarstva2.Partijski ljudi3.Intelektualci4.Vojni vrhovi

-Navedene klasifikacije pocivaju na tri osobenosti

1.Elitisticka industrijska drustva nemaju legalno formiranu aristokratiju. (OVDE JE NEGDE GRESKA U PREVODU, ON JE REKAO, JA MISLIM DA NISAM UBO IsPRAVAK) Pristup eliti, zbog opsteg pravog glasa je svima omogucen, u nacelu.2.Slozenost drustveno-ekonomske strukture se manifestuje kroz pluralitet upravljackih kategorija.3.Originalnost pojedinih industrijskih drustava cine razliciti odnosi izmedju pojednih grupa unutar upravljackih kategorija.

-U zavisnosti od vrste odnosa pod 3. deli elitu na dva tipa, podeljenu (demokratski tip) i ujedinjenu (sovjetski tip).

-Disocijaciju vlasti vidi kroz 1.Sukob verovanja u najvisu istinu (religa vs. nauka)2.Rivalitet razlicitih grupa gradjana (izabrani vs. admnistritavci)3.Vojna vs. Politicka moc (u SAD i ZE ovaj sukob zavrsen jer su diktature proslost)

*U pisanoj skripti spomenuto ali nema veze: Sjedinjene elite = totalitarizam, kraj sloboda, a razjedinjene = demokratija, kraj drzave (idealtipska konstrukcija).

-Politicka klasa se u industrijskom drustvu sastoji od "Biranih" i "Vodja masa". Prvi se pozivaju na izbore i predstavnistvo a drugi na mase i sopstvenu delegiranost od strane njih. Cirkulacija elita nije prosto suprotstavljanje partija u borbi za vrsenje vlasti vec odnos izmedju manjina koje se pozivaju na protivrecne ideologije i koje nude nespojive metode kompeticije. Aron ipak izrazava optimizam u pogledu stabilizacije parlamentarne demokratije koja nuzno zahteva kombinovanje ova dva tipa ljudi.- Intelektualci - njihov broj se enormno povecava, a pritom im se menja i polozaj u savremenim drustvima u odnosu na tradicionalna. U industrijskom drustvu intelektualac postaje specijalista - na istoku podredjen ideologiji, na zapadu zahtevima trzista. Ovakav polozaj izaziva nezadovoljstvo pa se kriticki orijentisu i integrisu sa masama. Ova kriticnost moze biti izvor napetosti i sukoba, ali se ipak njihovi ciljevi podudaraju sa orijentacijom industrijskog drustva za racionalnost, egalitarizam i demokratiju. Po Aronu oni su samo tumaci tendencija koje opazaju, i oni ne odredjuju bitnije evoluciju ljudskog drustva.-Vojna elita - ne raspolazu dovoljnim prestizom da bi drzali vlast (osim pri prelasku iz tradicionalnog u industrijsko drustvo). Medjutim u sovjetskom tipu ova kategorija jedina moze pruziti otpor partijskoj vlasti. Militarizam uopsteno raste i povezujemo ga sa pojavom novih narodnih elita i njihovoj sklonosti ka nasilju. Njihova opsednutost moci je postala ekstremna u trenutku kada su pomocu ratova i revolucija potisnuli staru aristokratiju.

- Mase - (Pareto, Moska) Aron gaji nepoverenja prema njima, istice njihov politicki ekstremizam i nepredvidivo i promenljivo ponasanje (efikasno desno popularno, neefikasno levo nepopularno). -Dva tipa ekonomskog razvoja: spontani i uvezeni-Komunizam - koristan kada su elite nedorasle svom zadatku (bilo da su cuvale feudalni sistem, ili se sporo pripremile za kapitalizam) jer je prirodno da partija preuzme rukovodstvo od vojnika, bankara i velikih zemljoposednika koji neracionalno trose profit. Ovakav razvoj je verovatna perspektiva nerazvijenih zemalja ali Aronov pesimizam naglasava da ce doci do svetovnog i duhovnog jedinstva elite koje pogoduje samo totalitarizmu. Isto tako nema uslova ni za zapadni tip razvoja gde kompeticija vodi ka nestabilnosti, tj raspadu politickog jedinstva. Teskoce drzava u razvoju postaju ociglednije kada dodamo, na sve ovo, i preuzimanje vlasti od strane vojnih elita koja se neretko desava, i veliku tehnolosku i finansijsku zavisnost od razvijenih zemalja. Industrijsko drustvo i demokratija-Klasicno shvatanje demokratije ne odgovara slozensoti industrijskog drustva. Konkurentska borba za politicko vodjstvo je primerenija demokratiji nego ideologija neposredne vladavine naroda. Nemoguce je da vlada bude u rukama bilo koga osim nekolicine.-Tri bitna i dovoljna uslova za demokratiju1. Opste pravo glasa i visepartijski sistem2. Stalni rivalitet elita i odvojenost politicke od administrativne elite3. Sposobnost mase da se organizuje i utice preko vodja na elitu pri cemu je najbitnija mogucnost da "vodje masa" udju u parlament. -Vrlo bitne potrebe su zastita od samovolje policije i ogranicenje principa autoriteta. Svako ukidanje formalnih politickih sloboda vodi despotizmu i totalitarizmu. Rivalitet partija, ucesce masa i licne slobode su primerenije demokratskom idealu nego totalitarni sovjetski sistem koji je inferiorniji prema demokratskoj ideji.

-Tri elementa savremenih drustava 1.Brza cirkulacija elite2.Teznja ka jednakosti3.Iluzija o neposrednoj vladavini maseBotomor:Centralizacija vlasti nastaje zbog hijerarhizovanosti industrijskog preduzeca, stvaranja krupnih organizacija radi tehnoloskog razvitka i uvecane uloge drzave u privredi. Za buducnost industrijskog drustva sukobi i napetosti u medjunarodnim odnosima takodje imaju znacaj. Botomor takodje insistira na potrebi decentralizacije donosenja odluka tj. prenosenje odlucivanja na manje drustvene grupe i organizacije. Aron organizovanje elite kao demokratske partije (lek za sovjetski sistem) smatra utopistickim i kaze da je ujedinjenje elite neodvojivo od koncentrisanja razlicitih moci u njenim rukama, koja je neodvojiva od planiranja kolektivizirane privrede.

Kritike pojma "upravljackih kategorija"1. Piramidalna struktura elita preovladjuje nad suparnistvom jednakopravnih grupa.2. Cak i da je ostvariva idealna ravnoteza vlasti izmedju pojednih elita tesko je spojiva sa opsteusvojenim znacenjem pojma demokratije (demos + kretein)3. Zanemaruje znacajan uticaj birokraticnosti drzave u zapadnim sistemima (tajnost, hijerarhicnost, korporativnost, zatvorenost, vodjenje interesima...)sto nam govori o Aronovoj pristrasnosti za pluralisticke rezime zapadnog tipa (Negativne strane birokratije je uvideo samo u sovjetskom tipu)4. Upravljackim kateogrijama ipak dominira politicka elita i samim tima njegova teorija je ipak elitistickija u vecoj meri nego sto bi on zeleo da bude.5. Demokratija se ne shvata kao vladavina naroda sem u vrlo posrednom smislu gde je narod sveden na biracko telo. Cak i tada disocijacija i cirkulacija elita mogu uzrokovati demokratsku stabilnost. Ali, i da stvarno postoji takvo kruzenje, demokraticnost zapadnog tipa se ne moze posmatrati samo u opoziciji prema feudalnom ili sovjetskom sistemu niti se elitizacija moze izjednaciti sa demokratizacijom.6. Nejasno odredjena teza o cirkulaciji elita (Potrebno navesti nacine regrutovanja vodja masa, uticaja drustvenog polozaja na vertikalnu pokretljivost...)Aron masu smatra nesposobnom za organizaciju i ravnopravno ucestvovanje u politickom zivotu sto opet potvrdjuje njegovo elitisticko usmerenje.7. Ideja o disocijaciji elite i demokratskom pluralizmu je suvise ideotipska i apstraktna, jer se u okviru elita uvek formira vodeca, centralisticki nastrojena dominantna grupa. 8. Povoljna uloga centralistickog tipa elite u procesu industrijalizacije nerazvijenih zemalja prenaglaseno je zasnovana na privrednom usponu SSSR. Takodje i postavljanje oligarhije ako najboljeg puta za industrijalizaciju i modernizaciju ovih zemalja je vise izraz pesimizma nego detaljnih istrazivanja.9. Aronovo shvatanje demokratije i njegova privrzenost zapadnim pluralistickim rezimima moraju se tumaciti u svetlu zestoke kritike zloupotrebe ideje narodne vlasti u staljinistickoj varijanti ali se time ne mogu ni opravdati