Гимназија

Гњилане - Шиловo

Матурски рад из биологије

Птице

Ментор: Ученик:

Проф. Станковић Верица Марија Ковачевић IV-1

Шилово , јун 2015.година

1

С А Д Р Ж А Ј

Страна

1. Увод ............................................................................................................................. 2

2. Еволуција и систематика ........................................................................................... 3

3. Диносауруси и порекло птица .................................................................................. 4

4. Подела птица према станистима ............................................................................... 5 4.1. Птице водених станишта ............................................................................ 5 4.2. Птице травнaиtх и жбунастих станишта ................................................... 5 4.3. Птице пољупривредних предела................................................................ 5 4.4. Птице урбаних средина .............................................................................. 5 4.5. Грабљивице .................................................................................................. 5

5. Распрострањеност ...................................................................................................... 6

6. Анатомија птице ......................................................................................................... 76.1. Типска морфологија .................................................................................... 76.2. Анатомоја птичијег крила........................................................................... 76.3. Скелет птице................................................................................................. 86.4. Птичији дисајни систем .............................................................................. 96.5. Нервни систем код птица.............................................................................

96.6. Птичији вид................................................................................................ 10

7. Особине птица .......................................................................................................... 117.1. Лет ............................................................................................................... 11 7.2. Поншање .................................................................................................... 12 7.3. Размножавање ............................................................................................ 12

8. Голуб ............................................................................................................................ 13 8.1. Историја...................................................................................................... 13

8.2. Опис ............................................................................................................ 138.3. Подела ........................................................................................................ 13

9. Закључак .................................................................................................................... 14

10. Литература ................................................................................................................ 15

2

Птице Марија Ковачевић IV-1

1. Увод

Птице ( лат. Aves ) су најсавршенији летачи међу животињама. Захваљујући томе, рашириле су се на многа удаљена подручја. Као и сисари, птице су хомеотерми ( топлокрвни ) кичмењаци. Упркос томе, за разлику од већине сисара, размножавају се ношењем јаја.

Током еволуције птице су се прилагодиле за лет, развијајћи крила, перје, али и чврсто изграђен скелет, специјални и ефикасни дисајни систем.

Величином варирају од ситних колибрија до великог ноја. Постоје између 9 и 10 000 познатих врста птица.

Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојеви и неколико других, изгубили ту способност.

   Многе врсте птица сваке године крећу на селидбе у удаљене крајеве, и још више од њих крећу у миграције које су краће и мање редовне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуелним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествујући у друштвеном понашању која укључује заједнички лов, помоћ у подизању потомства и понашање карактеристично за јато .

   Људи искоришћавају птице као важан извор хране кроз лов и перадарство. Док друге врсте, попут певачице и папагаја су популарни као кућни љубимци. Око 120-130 врста птица су изумрле као резултат људских активности од 1600-те године, а пре тога још и више. Данас, многим врстама птица прети истребљење због људских активности, па се улажу напори како би се заштитиле.

3

Птице Марија Ковачевић IV-1

2. Еволуција и систематика

   Прву класификацијију птица су направили Францис Вилугхби и Џон Реј у својој књизи из 1676.године наслова Ornithologiae ( Oрнитологија ). Тај рад је био основа за данашњу класификацију коју је први осмислио Карл фон Лине 1758.године.

   Птице су у Линеовој систематици категорисане као разред Авес.

Данашње птице су подељене у две групе: Палеогнате _ Paleognathae ( већином птице које не лете, као нпр. нојеви ) , и изразито разнолике Неогнате _ Neognathae, група у којој спадају све остале птице.

Палеогнате : Нојевке ( Struthioniformes ) и Тинамуовке ( Tinamiformes ).

Неогнате :

Паткарице ( Anseriformes ), Кокошке ( Galliformes ), Гњурци ( Podicipediformes ), Бубњавке ( Procellariiformes ), Пигвинке ( Sphenisciformes ), Соколовке ( Falconiformes ), Мочварице ( Charadriiformes ) и Голубчарке ( Columbiformes ).

4

Птице Марија Ковачевић IV-1

3. Диносауруси и порекло птица

   Постоје докази да су птице еволуирале од диносауруса теропоgа, што укључује групу Манираптора (Maniraptora), што између осталог укључује и породице Дромаосауриде (Dromaeosauridae) и Овирапториде (Oviraptoridae). Фосил првобитне птице Арцеоптерикса (Archaeopteryx) из доба Јуре , пронађен у касном 19. веку, сматра се као једна од недостајућих карика која подржава теорију еволуције, иако се не сматра директним претком данашњих птица. Друга рана врста птица је Цонфуциусорнис (Confuciusornis) који је живео у раном периоду креде. Друге птице мезозоика укључују скупине Enantiornithes, Yanornis, Ichthyornis, Gansus и Hesperornithiformes.  

Даљи развој птица наставља се у два правца: Еорнитхес и Енантиорнитхес (ова група је изумрла у исто време кад и диносауруси).

5

Птице Марија Ковачевић IV-1

4. Подела птица према стаништима

4.1. Птице водених станишта:

обични галеб, бела рода, мали гњурац, велики ронач, лабуд, барска кокица, лиска, глувара крдџа, сињи галеб, мала бела чапља, велики вранац, патка, чапља, барска шљука, водомар, воден кос, трстењак, цвркутић...

4.2. Птице травнатих и жбунастих станишта:

пољска шева, црноглава траварка, врана, јаребица, вивак, фазан.

4.3. Птице пољупривредних предела:

пупавац, руси сврачак, жутарица, врабац покућар, пољски врабац, чворак , сврака, кукувија, чук, чавка, препелица...

4.4. Птице урбаних средина: обични кос, црна чииопа,

дивљи голуб, гугутка, кукувмавка, градска ласта, сеоска ласта, црна црвенперка, бела плиска.

4.5. Грабљивице: мишар, осичар, црна луња, јастреб, кобац, сури орао, ластавичар.

6

Птице Марија Ковачевић IV-1

5. Распрострањеност

   Птице се размножавају на свих седам континената , а највећа биоразноликост им је у тропским пределима, томе су разлог већа специјација у тропским регијам или већа стопа изумирања у подручјима веће земљине ширине.

Птице су способне живети и хранити се у већини копнених станишта, на југу досежући 440 километара у унутрашњост Антарктика, где се налазе колоније Снежних бурница. Неколико породица птица су се навикле на живот у океану и у њему: неке морске врсте птица долазе на обалу само ради размножаваља, а забележено је је да су неки пингвини ронили и на дубини до 300 метара.

Многе врсте су установиле колоније за размножаваље у подручјима у којима су их довели људи, понекад намерно, као што је кинески фазан (P. c. torquatus) који је по свету раширен као ловна птица. Друге су људи ненамерно проширили, као нпр. Калуђерице (Myiopsitta monachus).

6. Анатомија птице

7

Птице Марија Ковачевић IV-1

6.1. Тип ска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus:

1 - кљун, 2 - теме, 3 - очни прстен 4 - око, 5 - плашт, 6-11 - перје крила, 12 - доња покривна пера репа, 13 - бедро, 14 - тибиотарзални зглоб, 15 - писак тарсус, 16 - прсти , 17 - тибиа, 18 - трбух, 19 - бокови, 20 - груди, 21 - образ и 22 - крешта.

 

6.2. Анатомија птичијег крила :

1. летно перје I. реда, 2. примарно покровно перје, 3. пакрилце 4. летно перје II.реда 5. секундарно покровно перје, 6. средње покровно перје, 7. мало покровно перје, 8. терцијално перје,9. раме

6.3. Скелет птице :

Скелет птице се састоји од костију које су врло лагане. Оне имају велике ваздушне шупљине које су повезане са респираторним системом. Кости лобање су сједињене и немају шавове. Очне дупље су велике и одвојене од коштаног септума. Кичма је

8

Птице Марија Ковачевић IV-1

подељена на вратни ,прсни, слабински и репни део где су вратни пршљенови врло варијабилни и посебно еластични, док је покретљивост ограничена између задњег грудног пршљена, а ниже од тога покретњивост не постоји.

Делови костура птице:

1. Лобања,2. Вратни пршљенови3. Књучна вилица,4. Гребен прсне кости,5. Ребро,6. Високи гребен,7. Колено,8. Писница,9. Први прст,10. Тибиа,11. Тибиа,12. Лисна кост,13. Препонска кост,14. Седна кост,15. Кук,16. Коштани штит бедра,17. Тртична кост,18. Репни део кичме,19. Лопатица, 20. Прсни део кичме, 21. Рамена кост, 22. Лакатна кост, 23. Палчана кост, 24. Метакарпус, 25. Трећи прст,26. Други прст и27. Први прст палац.

6.4. Птичји дисајни систем

Птичји дисајни систем један је од најкомплекснијих међу свим животињским групама. Када птица удахне, 75% свежег ваздуха пролази кроз плућа и иде право у задњу ваздушну врећицу која се протеже од плућа и повезује

9

Птице Марија Ковачевић IV-1

ваздушне коморе у костима и пуни их ваздухом.

  

6.5. Нервни систем код птица

Нервни систем је велики са обзиром на величину птице. Најразвијенији део мозга је онај који контролише радње везане за лет, док мали мозак координира покрете, велики мозак понашање, навигацију, парење и изградњу гнезда.

  

6.6. Птичији вид

Очи птица развијене су за полетање, уочавање, лов и прехрану. Птице с’ очима на бочним странама главе имају широк видокруг, док птице са оба ока усмерена према напред, као нпр. сове, имају визију стереоскопског вида и могу да процене

10

Птице Марија Ковачевић IV-1

удаљеност. Већина птица имају слабо чуло мириса, уз изузетке као што су киви, лешинари и бубњавке. Вид птица је обично врло високо развијен. Водене птице имају посебна флексибилна сочива која им омогућавају прилагођавање у води и ваздуху.

Неке птице користе хемијске супстанце за одбрану од предатора. Тако, поједине врсте из реда бубњавки на нападача бацају желудачно уље, а неке врсте из рода Питохуи са Нове Гвинеје кроз кожу и перје луче снажан неуротоксин.

7. Особине птица

7.1. Лет

11

Птице Марија Ковачевић IV-1

  Лет је функција већине птица и по њему се, осим од нетопира и изумрлих диносауруса, разликују од свих осталих кичмењака. Као главни начин кретања, лет птицама користи за парење, исхрану, избегавање и бег од грабљивица. Птице имају разна прилагођавања за летење, укључујући лагани скелет, два велика мишића за лет, грудног мишића (pectoralis, који чини око 15% од укупне телесне масе ) заједно са суседним мишићем supercoracoideus.Облик крила и величине птица првенствено одређују тип летења за који је птичиј аврста способна. Многе птице комбинују махање крилима и једрење које захтева мању потрошњу енергије. Око 40% постојећих врста птица нема способност да лети, као и многе изумрле птице. Недостатак способности за летење обично настаје на изолованим острвима. Разлог томе је у смањењу ризика да птице у лету однесу ветрови на отворено море.

7.2. Понашање

   Већина птица активно је дању , аодмара се ноћу, али неке врсте попут сове су ноћне птице или најактивније током сумрака. Врста птица мочварица (Charadrii) хране се када је плима повољна, било ноћу или дању.

7.3. Размножавање

    Огромна већина (95%) птичијих врста су моногамне, мада постоји и полигинија (2%), полиандрија ( мање од 1%), и полигинандрија . Неке врсте могу да припадају неком од ових система у зависности од околности. Моногамне врсте стварају партнерске за сезоне парења, у неким случајевима, ова веза може потрајати годинама, или чак доживотно.

12

Птице Марија Ковачевић IV-1

   Код птица, старање младунаца од стране мужјака може бити важно или неопходно, код неких врста женке не могу успешно подићи легло без помоћи мужјака. Полигамни системи размножавања настају када су женке способне одгајити легла без помоћи мужјака.   

Парење обично укључује неки облик удварања, које најчешће обавља мужјак. Већина је прилично једноставна и обично укључује певање. Женке се обично баве идабиром партнера иако код полиандричних шњука мужјаци бирају јарко обојене женке.

8.

Голуб

Голубови (Columbidae) представљају 308 врста птица из реда голупчарке Columbiformes. Распрострањени су широм света, а највећа разноликост између врста постоји на подручју Индонезије и Аустралије.

8.1. Историја

Верује се да су голубови припитомљени пре више од 3000 година пре нове ере. Највероватније су их припитомили Египћани и Сумерани. Ови народи су поштовали голубове као свете птице и гласнике богова. Током ископавања фараонских гробница су пронађени мумификовани голубови који су фараонима требали да послуже као гласници приликом путовања на небо.

13

Птице Марија Ковачевић IV-1

8.2. Опис

Перје овог реда птица је од једноставног обојеног па до тропско шарено. Многе врсте имају упадљиве шаре, посебно на глави, врату и крилима пераја са металним сјајем. Разликовање између полова на основу боје перја код ових птица једноставно није могуће.

Збијене су грађе , имају кратак врат кратке и уске носеве. Искључиво су копнене птице те су због тога добри летачи.

8.3. Подела

Под- породице: Columbinae, Didunculinae, Gourinae, Otidiphabinae i Treroninae.

8. Закључак

    Људи имају снажан утицај на живот многих птичјих врста. Људске активости у неким су случајевима неким врстама омогућили нагло проширење подручја њихових природних станишта, у другима су се она смањила, а нека су довела до изумирања врста. Преко стотину врста птица изумрело је у историји, а најдраматичније изумирање догодило се на тихом океану, за време друштвене колонизације, када је нестало између 750 и 1800 врста. Према институту Worldwatch, многе птичје популације тренутно се смањују у целом свету, са око 1200 врста којима прети изумирање у наредних сто година. Највише спомињан узрок је нестајање станишта. Друге претње су претеран лов, несрећни случајеви удара у летилице, запињање за дуге рибарске мреже, загађење станишта, надметање и опасност од грабљивица, који су уметно уведене са удањених подручја, нафтне мрље и промена климе. Влада држава, заједно са бројним друштвима за заштиту раде на заштити птица, било кроз законе, чувањем самих станишта или њихово реконструисање, као и места за држање птица у заточеништву док нису спремне за пуштање у дивљину. Такође је могуће проценити птичје станиште обележавањем и електронским праћењем.

14

Птице Марија Ковачевић IV-1

2 0 . Л и т е р а т у р а

► Калезић, М: Основи морфологије кичмењака

► Драган Симић, Слободан Пузовић: Птице Србије

► sr.wikipedia.org/sr/Птице

► www.bionet-skola.com

► www.eduvizija.hr/portal/?q=kategorija/.../ptice

► www.zivotinjsko-carstvo.com/zanimljivosti.php

15

Птице Марија Ковачевић IV-1

Датум предаје: __________________

Комисија :

Председник:____________________________________

Испитивач:_____________________________________

Члан: ______________________________________

Коментар:

16

Птице Марија Ковачевић IV-1

Датум одбране: _______________________

Оцена:_________________________ ( )