ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД НА БУЂЕНОВСК (Руска Федерација 1995 год.) Студија Случаја

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Мастер студије

Тероризам Организовани криминал и

безбедност

ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД НА БОЛНИЦУ У БУЂЕНОВСКУ

(РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА)

- С Т У Д И Ј А С Л У Ч А Ј А –

-А Н А Л И З А И П Р О Ц Е Н А Р И З И К А-

МЕНТОР: СТУДЕНТ:

Проф. др Зоран Кековић Драган Огризовић 130/2013

Београд јун 2015. године

Анализа и Процена Ризика

2

С А Д Р Ж А Ј

У В О Д .............................................................................................................................................4

2.ТЕРОРИЗАМ У РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ ................................................................................6

2.1.Профил вође чеченских терориста Шамила Басајева ............................................................7

2.2.Северни Кавказ база терористичког деловања.........................................................................8

2.3.Хронологија Терористичких напада у Руској Федерацији .....................................................9

3.СТУДИЈА СЛУЧАЈА ................................................................................................................ 10

3.1.Опис Догађаја ........................................................................................................................ 11

3.2.Последице Терористичког Напада............................................................................................14

3.3.Кризно Комуницирање ......................................................................................................... 15

3.4.Безбедносни Пропусти .......................................................................................................... 16

3.5.Политичке Околности ........................................................................................................... 16

4.KРИЗНИ МЕНАЏМЕНТ...............................................................................................................19

5.АНАЛИЗА И ПРОЦЕНА ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА ..................................................... 23

5.1.Идентификација Штићених Вредности....................................................................................24

5.2.Опис Штићених Вредности......................................................................................................25

6.ИДЕНТИФИКАЦИЈА ХАЗАРДА И РИЗИКА ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА..................26

6.1.Класе Ризика.............................................................................................................................26

7.АНАЛИЗА РИЗИКА.................... ........................................................................................27

7.1.Учесталост Терористичког Напада ...................................................................................... 27

7.2.Рањивост ............................................................................................................................... 27

7.3.Критичност ........................................................................................................................... 28

7.4.Штета ..................................................................................................................................... 28

7.5.Последице..................................................................................................................................28

8.КАПАЦИТЕТИ ОТПОРНОСТИ.................................................................................................30

8.1.Апсорпциони Капацитети........................................................................................................30

8.2.Адаптивни Капацитети.............................................................................................................30

8.3.Ресторативни Капацитети........................................................................................................30

9.МАТРИЦА СЦЕНАРИЈА ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА....................................................31


3

10.КАПАЦИТЕТИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ...................................................................................32

11.ПРЕВЕНТИВА И ПРИОРИТИЗАЦИЈА РИЗИКА...............................................................33

11.1. Превентивне мере у случају терористичког напада на град и болницу у Буђеновску..34

12.ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................35

13.ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................36


4

У В О Д

Крај двадесетог и почетак двадесет-првог века обележен је експанзијом такозваног исламског тероризма,напади на амбасаде у Кенији и Танзанији1 1998 године и 11-ог септембра 2001 године када су нападнути амерички симболи финансијске и војне моћи Светски Трговачки Центар (World Trade Center) и Пентагон, обележиће почетак нове ере у борби против тероризма,главни противник у тој борби безбедносним структурама широм света биће глобална исламска терористичка мрежа Ал-Каида,ова терористичка организација биће одговорна за многе терористичке нападе и хиљаде цивилних жртава широм света у првој декади двадесет-првог века.Држава као носилац борбе против тероризма а уједно и главна мета терористичких активности, мора да предузима све могиће мере како би заштитила своје грађане и националне интересе,успостављањем високо обучених и специјализованих антитерористичких јединица и обавештајних служби безбедности Процена и анализа ризика којом ћу се бавити у овој студији случаја биће фокусирана на терористички напад на болницу у руском граду Буђеновску 14 јуна 1995 године,току талачке ситуације,мерама и поступцима актера догађаја као и последицама по политичке и безбедносне структуре Руске Федерације али и саме чеченске терористе током и након терористичког напада. 1 У последњих 30 година изведено је 11.650 међународних терористичких напада.Пре 11 септембра 2001.године било их је нешто преко 10.000.Највећи број глобалних терористичких напада ,око 85,5% завршило се кобно,око 8% за последицу је имало појединачна убиства,а само 6,5% напада завршило се без жртава и са мањим материјалним штетама.Упркос великој фреквенцији међународног тероризма у САД од 678 напада,огромна већина,чак 93,9% нису имали више жртава и значајније штете.Изизетак чине терористички акти у Оклахоми,Њујорку,Вашингтону,Пенсилванији,када је било више хиљада жртава и огромна штета.Дотле је на тлу САД укупно било убијено 100 особа у терористичким нападима.Почетком 1995 УН су објавиле да тортуру ,окрутне и нехумане методе користи чак 131 од укупно 185 земаља чланица УН(или70,8%).У свим тим акцијама тешко се крши Декларација и људским правима. (Стајић Љубомир, Пајковић Драгић, : Систем заштите личности и објеката, Правни факултет, Нови Сад, 2008 стр 216.


5

2.ТЕРОРИЗАМ У РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ

Распадом Совјетског Савеза 1991 године и стварањем Руске Федерације као независне државе дошло је до великих ломова како на геостратешкој карти света тако и на пост-совјетском простору на коме је доминантну улогу заузела Русија.Изазови са којима се Руска Федерација сусретала тих деведесетих година озбиљно су угрожавали њен суверенитет и територијални интегритет.Стање у економији, полицији,војсци као и у читавом друштву било је на ивици колапса,сиромаштво деградиран систем вредности,експанзија организованог криминалитета,урушена и опљачкана привреда довели су до слабљења угледа централних власти у појединим Кавкаским републикама.Већ почетком 1991 године руководство Чеченске Републике проглашава једнострану независност и одвајање од Руске Федерације,овај потез чеченског руководства примораће руске власти на војну интервенцију у овој Руској Кавкаској републици. Губитци руских федералних безбедносних снага у рату против чечена у првом чеченско-руском рату биће огромни,свему овоме допринеће јако лоше стање у руским безбедносним структурама,корупција,не поштовање одређених начела при извођењу противтерористичких и противпобуњеничких операција (једностарешинство и субординација) имаће погубне ефекте по руске снаге, процене су да је неколико хиљада припадника руских снага безбедности изгубило животе у рату против чеченских сепаратиста ((Губитци Руса само у првом рату (1994-1996)били су скоро 6000 војника (мртвих и несталих)званични податци,док је у другом чеченском рату званично изгубљено 3400 људи (војници, полиција ФСБ и ГРУ))2,лоша готово катастрофална процена стања на терену, као и снага чеченских сепаратиста која је олако и неозбиљно схватана у руским војно-полицијским круговима, готово подцењивачки допринеће овако великим губитцима.Уз велике напоре руске власти успеће да Чеченију и њен главни град Грозни ставе под контролу,оваква неповољна ситуација по чеченске сепаратисте и њихово руководство довешће до примене нове тактике у борби против руских снага безбедности,а та тактика биће базирана на примени класичних терористичких активности против Руске Федерације и њених безбедносних и цивилних структура. 2 http://www.homelandsecurity.org/


6

2.1.ПРОФИЛ ВОЂЕ ЧЕЧЕНСКИХ ТЕРОРИСТА ШАМИЛА БАСАЈЕВА Вођа чеченских терориста Шамил Басајев рођен је 1965 године у месту Водена Совјетски Савез Чеченија.Уписао је пољопривредни факултет који је напустио пре истека прве године,његова војна каријера почиње у Абхазији где се борио на страни Абхаза против Грузијских снага,на овом ратишту стекао је чин пуковника и био познат по свом „Абхазиа Батаљону“у време деловања на овом ратишту имао је директне контакте са руским безбедносним структурама које су подржавале Абхазију у борби против грузијских снага безбедности.Његове терористичке активности почињу почетком деведесетих година,1991 год учествовао је у отмици руског путничког авиона ТУ-154,овај авион приземљен је у Турском главном граду Анкари,где је Турска била посредник у преговорима,ова отмица авиона окончана је без жртава.У периоду од 1997-1998 године постаје вицепремијер у влади Аслана Масхадова,и један од главнокомандујућих радикалног крила чеченских побуњеника.Одговоран је за неке од најтежих терористичких напада у историји Руске Федерације:Буђеновск 1995 год,напад на Дагестан 1999 год,Дубровку 2002 год,Беслан 2004 године.Успоставио је директне везе са исламском терористичком мрежом Ал-Каида чији је вођа Осама Бин Ладен јавно подржавао и финансирао активности чеченских терориста.Користио је псеудоним Абдулах Шамил Абу Идриз, ликвидиран је у акцији Федералне Службе Безопасности/Безбедности (ФСБ) 10 јула 2006 године у Ингушетији ,када је возило у коме се налазио дигнуто у ваздух,днк анализом астатака тела потврђена је смрт у то време државног непријатеља број један Руске Федерације и првог терористе на листи најтраженијих Басајева.

(СЛИКА1.) ВОЂА ЧЕЧЕНСКИХ ТЕРОРИСТА ШАМИЛ БАСАЈЕВ ПРИЛИКОМ НАПУШТАЊА БУЂЕНОВСКА 20 ЈУН 1995 год


7

2.2.СЕВЕРНИ КАВКАЗ БАЗА ТЕРОРИСТИЧКОГ ДЕЛОВАЊА Простор Северног Кавказа обухвата територију на којој се налазе руске републике Северна Осетија,Дагестан, Кабардино Балкарија,Ингушетија и Чеченија,са ових простора кретаће готово сви терористички напади усмерени против Руске Федерације током деведесетих и двехиљадитих година.Простор Северног Кавказа већински је насељен становништвом исламске вероисповести што ће погодовати утицају радикалног вахабизма са простора Саудијске Арабије и Јордана, као и јачању исламског тероризма.Чеченски одреди терориста бомбаша самоубица такозваних „шехида“ и „црних удовица“ сејаће смрт широм Руске Федерације.Најпознатије вође чеченских терориста били су:Џохар Дудајев (бивши генерал Совјетског Ратног Ваздухопловства),и први председник Чеченске Републике Ичкерије,затим Аслан Масхадов,Шамил Басајев,Мовсар Барајев,Селман Радујев,Руслан Хамзат Гелајев,јорданац Емир Хатаб („Црни Арапин“)3 познат по ширењу вахабизма и везама са Ал Каидом као и суровим злочинима, планирању терористичких напада заједно са Шамилом Басајевим који се иначе сматра одговорним за неке од најтежих терористичких напада у историји Руске Федерације. Последњих година смањен је утицај радикалних терористичких група на простору Чеченије,превасходно деловањем централних руских власти на челу са Владимиром Путином,као и заслугама проруског чеченског руководства предвођеног председником Рамзаном Кадировим.У бескомпромисној борби против тероризма коју спроводе руске федералне снаге и чеченке безбедносне структуре одане Москви,деловање терористичких банди потиснуто је са простора чеченије у неприступачне пределе Дагестана и Ингушетије.По извештајима руских безбедносних служби овим преосталим групама терориста руководи Доку Умаров,данашњи државни непријатељ број један Руске Федерације.

3http://www.telegraph.co.uk


8

2.3. ХРОНОЛОГИЈА ТЕРОРИСТИЧКИХ НАПАДА У РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ ПЕРИОД (1995-2013 год) Јун 14-19, 1995 год:Напад чеченских терориста предвођених Шамилом

Басајевим на град Буђеновск,терористи су држали као таоце 1500 људи у болници у Буђеновску,погинуло око 130 талаца укљућујући 18 полицајаца и 17 војника.

Јануар 9-24, 1996 год:Чеченски терористи узели 2.000 људи као таоце у месту Кизлиар, у руском Дагестану,већина талаца је брзо ослобођена,док су више од стотину талаца терористи одвели до места Првомајск, на граници Дагестана и Чеченије.Између 50 и 100 талаца погинуло је после ваздушних напада руских снага на град.

Септембар 1999:У експлозији бомби подметнутих у подруме стамбених зграда у Москви,више од 200 људи погинуло је у овим терористичким нападима чеченских терориста.

Јули 2-3, 2000 год:Чеченски терористи извели пет самоубилачких напада на руске безбедносне снаге у року од 24 часа.У најсмртоноснијем од тих напада погинуло је 54 припадника полицијских командоса у бази Аргун, у близини чеченског главног града Грозног.

Октобар 23-26, 2002 год:Чеченски терористи предвођени Мовсаром Барајевим узели су 700 људи као таоце у Московском позоришту Дубровка.Погинуло је 130 талаца и 40 терориста (сви терористи).Већину смртних случајева код талаца изазвао је гас који су користиле руске специјалне јединице „Алфе“ и „Вимпел“ како би онеспособиле терористе који су били иначе опасани експлозивом."Успели смо да урадимо готово немогуће:Спасили смо животе стотина људи", рекао је руски председник Владимир Путин после извођења антитерористичке акције.

Децембар 27, 2002 год: Чеченски бомбаши самоубице аутомобилом бомбом у седишту локалне самоуправе у Грозном убили преко 80 људи.

Децембар 9, 2003 год:Бомбаш самоубица убио пет људи у близини Кремља у Москви.Најмање 13 људи рањено је у овом нападу.

Септембар 1-3, 2004 год: Наоружани терористи заузимају школу у граду Беслану Северна Осетија,узимајући око 1.000 одраслих и деце за таоце.Руске снаге безбедности у антитерористичкој операцији заузимају школу два дана касније трећег септембра.Више од 330 људи је погинуло,половина од њих су била деца.Вођа чеченских терориста Шамил Басајев преузео је одговорност за овај терористички напад.

Новембра 27,2009 год:Терористички напад на путнички воз „Невски“ који је саобраћао на релацији Москва – Санкт Петербург,укупно је страдало 28 особа у овом терористичком нападу.

Октобар 20,2013 год:Експлозија у аутобусу градског саобраћаја у Волгограду погинуло 6 особа а 33 су повређене од чега 8 тешко пошто је бомбаш самоубица Наида Ахајалова (30) из Дагестана активирала експлозив,исте године нови терористички напад на железничку станицу у Волгограду 18 мртвих 50 рањено.


9

3.СТУДИЈА СЛУЧАЈА

Тема: Терористички напад чеченских терориста на болницу у граду Буђеновску

Време и Простор: 14 Јуна 1995 године чеченски терористи напали су град Буђеновск,овај град са око 60 хиљада становника налази се на југу Руске Федерације око стотинак километара северно од чеченске границе,напад терориста на град предводио је Шамил Басајев,претпоставља се да је у нападу учествовало између 80 и 200 терориста,кључни догађај одиграваће се у болници у којој ће терористи као таоце заточити 1500 људи.

Последице Догађаја:У овом терористичком нападу погинуло је 130 цивила,18 полицајаца и 17 војника док је више од 400 људи рањено,број погинулих терориста је 19,док их је 20 рањено,преживели терористи су безбедно враћени у Чеченију 20.јуна 1995 год,материјална штета у нападу на град била је огромна око 160 стамбених и административних објеката уништено је као и 110 приватних кућа,на многе становнике Буђеновска овај терористички напад оставио је и психофизичке последице по здравље.

АКТЕРИ ДОГАЂАЈА:

Директни Актери : – Чеченски терористи – Ненаоружани цивили – Наоружани Цивили – Полицијске снаге (редовни састав,посебне јединице „ОМОН“ „Витјаз“) – Специјалне Антитерористичке Снаге („ФСБ Алфа Група“ и „Вимпел“) – Војне Јединице („Спецназ ГРУ“) – Хитна Помоћ – Ватрогасне Јединице – Новинари и представници медија (били директни актери догађаја) – Влада Руске Федерације (премијер Виктор Черномирдин водио преговоре са

руске стране)

Обавештајно Безбедносне Структуре : – Спољна обавештајна служба (СВР) – Федерална служба безбедности (ФСБ) – Главна обавештајна управа Генералштаба (ГРУ) – Федерална агенција за Владине комуникације и информације (ФАПСИ) – Председничка служба безбедности (ПСБ) – Федерална служба заштите (ФСО) – Служба државне заштите (СГО) – Обавештајна управа Федералне пограничне службе (РУ ФПС) – Граничне јединице (ПВ) – Министарство унутрашњих послова (МВД)


10

3.1.ОПИС ДОГАЂАЈА

Среда 14 јун 1995 год. у раним јутарњим часовима почео је напад чеченских терориста под командом Шамила Басајева на град Буђеновск.Група од око 100 терориста успела је да се у конвоју руских снага безбедности које су превозиле мртве и рањене војнике „прошверцује“ у неколико камиона и напусти територију Чеченије.Првобитни план терориста био је да се нападне директно неки од циљева у престоници Руске Федерације Москви,али због дешавања на терену и промене првобитног плана одлучено је да то ипак буде град Буђеновск.Напад на град био је бруталан,цивили на које су терористи наилазили током напада убијани су насумице,уништена је локална полицијска станица у којој је убијено неколико десетина полицајаца из састава редовне полиције,уништене су на десетине административних објеката и приватних кућа,на зградама појединих институција у граду чеченски терористи истакли су заставу Чеченије.Терористичка група Шамила Басајева која је извела напад на град била је наоружана аутоматским оружјем,митраљезима,ручним гранатама као и другим минско експлозивним направама.У току дана терористи заузимају болницу у Буђеновску у којој као таоце држе око 1500 људи.захтеви које је изнео вођа терориста Шамил Басајев били су хитно повлачење руских трупа из Чеченије,затим отпочињање преговора између руског председника Бориса Јелцина и чеченског вође Џохара Дудајева,терористи захтевају од руских власти присуство новинарске екипе како би била одржана конференција за новинаре,цивиле у болници користе као живи штит,постављајући жене од којих су многе биле труднице на прозоре болнице како би спречили деловање снајперских тимова руских специјалних антитерористичких снага.

Четвртак 15 Јун: Информације које су кружиле у руским круговима другог дана талачке ситуације биле су непотпуне и непрецизне,нпр није се знао тачан број талаца заточених у болници као нити број терориста који се налазе у самој болници,до консолидације стања на терену и прављења првих безбедносних процена долази по доласку руских специјалних јединица специјализованих за извођење антитерористичких операција пре свих „ФСБ Алфа Групе“ и „Вимпела“ као и „ВДВ ГРУ Спецназа“.Другог дана талачке ситуације група новинара по ранијем захтеву вође терориста Шамила Басајева улази у болницу у којој се организује конференција за новинаре на којој овај терориста потврђује захтеве изречене предходног дана и проширује их на захтевање амнестије за све чеченске борце и одржавање слободних избора који би се након повлачења руских снага безбедности организовали у Чеченији.Због кашњења и недоласка новинарске екипе у раније договорено време Басајев наређује ликвидацију најмање петоро талаца и издаје саопштење у коме опомиње да ће за једног рањеног чеченског терористу стрељати петоро а за свакој убијеног десеторо руских талаца.


11

15-17 Јун:У овом периоду преговори су се одвијали из сата у сат али није дошло до озбиљнијих помака у решаваљу талачке ситуације.Руске политичке структуре а самим тим и безбедносне снаге показаће неодлучност при процени да ли треба или не треба предузети свеобухватну антитерористичку операцију,једни су били за хитно отпочињање антитерористичке акције док су други били за преговарачку опцију и решавање ове кризе преговорима.Треба напоменути да су руске безбедносне снаге већ до тада изгубиле 3 дана и самим тим угрозиле једно од најбитнијих начела при извођењу антитерористичких акција, које каже да је код извођења таквих операција неопходно применити начело брзине,енергичности,кратког трајања акције и рационалне примене употребе јединица и материјално техничких средстава.

Субота 17 Јун :Руске специјалне јединице одлучују се за покушај заузимања болнице и решавање ове талачке ситуације.Први покушај отпочиње у 5:00 часова ујутро у овом нападу специјалци заузимају стратешке тачке око болнице да би око 14:30 часова успели да уђу у болницу и заузму први спрат зграде,због јаког отпора чеченских терориста и истицање пре свега цивила као „живог штита“ руске специјалне антитерористичке јединице се налазе у „пат позицији“ у којој им је ограничено даље деловање и напредовање.

Субота 17 Јун 17:30h:После неколико покушаја преговора постигнут је договор између вође терориста Басајева и руске стране о пуштању на слободу 227 талаца од којих су 150 биле труднице пошто су терористи контролисали и породилиште које се налазило у склопу болнице.

Недеља 18 Јун :Почињу преговори између руског премијера Виктора Черномирдина и вође чеченских терориста Шамила Басајева,преговори се одвијају путем телефонске везе где се после исцрпних разговора и уступака са руске стране постиже договор.Овај споразум је руска државна телевизија нешто касније у току дана објавила руској јавности,споразум је садржао следеће ставке:“У циљу ослобађања талаца који су држани заточени у згради болнице у Буђеновску,влада Руске Федерације гарантује под 1. тренутни престанак борбених дејстава свих руских снага на територији Чеченије.Под 2. Именује се делегација за преговоре која ће бити задужена за проналажење мирног решавања конфликта у Чеченији.Под 3. Када се ослободе сви преостали таоци заточени у болници,влада Руске Федерације обезбедиће превоз Басајеву и његовој групи до било којег одредишта у Чеченији и гарантовати им безбедност до задатог одредишта (у овом случају до границе са Чеченском Републиком)!“


12

Понедељак 19 Јун : Шамил Басајев постепено почиње да пушта таоце на слободу захтевајући притом да се обезбеде аутобуси и камион хладњача у којој би терористи превезли своје погинуле припаднике,притом је и захтевано да се обезбеди стотину добровољаца цивила који ће чеченским терористима послужити као гаранција током пута до територије која је под њиховом контролом (територија Чеченске Републике) Басајев је дао обећање да ће цивиле које је повео са собом као гаранцију пустити одмах по преласку границе живе и не повређене,што ће касније и испоштовати,ове добровољце чинили су углавном новинари и локални званичници Буђеновска и околних места као и неколико депутата руске Думе.

Уторак 20 Јун : Пошто су терористи успели да остваре највећи део својих захтева од којих су најважнији били отпочињање преговора између чеченског председника Џохара Дудајева и руских власти,као и повлачење руских федералних снага из Чеченије,терористи пуштају на слободу преостале таоце који су остали у болници и почињу напуштање Буђеновска по унапред договореном плану и уз гаранције Руске Федерације.Шамил Басајев је у Чеченији дочекан као херој и од тада постаје једна од главних фигура ако не и најбитнија у руско-чеченском сукобу што се тиче чеченске стране.Добровољци који су пратили чеченски конвој аутобуса приликом повлачења пуштени су на слободу неповређени и враћени на територију под контролом руских снага.

(СЛИКА 3.)БОЛНИЦА У БУЂЕНОВСКУ ТОКОМ ТАЛАЧКЕ КРИЗЕ


13

3.2.ПОСЛЕДИЦЕ ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА

Последице овог терористичког напада биле су катастрофалне,поред 130 мртвих цивила и преко 400 рањених,неколико десетина мртвих припадника војних и полицијских снага,огромна материјална штета готово уништен град стамбени објекти,инфраструктура.

Руска влада је у јавности окарактерисана као неспособна,затечена,укратко влада која је капитулирала пред насртајима терориста.Напад на Буђеновск у Чеченији је окарактерисан као велика победа која је „осоколила“ чеченске сепаратистичко терористичке снаге дајући им додатни морал,док су руске снаге и онако већ индиспониране и деморалисане упале само у још већу кризу и додатне губитке.Што се тиче политичких последица руска влада на челу са Виктором Черномирдином није поднела оставку,једини који се одлучио за такав пре свега високо моралан чин био је министар унутрашњих послова Виктор Иерин који је поднео оставку десетак дана после терористичког напада.Овај терористички напад имаће јако важан утицај на будуће терористичке нападе чеченских терориста,а по највише биће опомена која ће стално стајати за вратом новим руским властима и администрацији председника Владимира Путина који више никада после Буђеновска неће дозволити да руска држава капитулира пред терористима,знамо да је цена за овакав одговор званичне Москве скупо плаћена и у Дубровки 2002 год и у Беслану 2004 године,оно што је најважније у оваквом бескомпромисном ставу руских власти у борби против тероризма је то да је послата порука терористима да више не могу да уцењују руску државу!Треба нагласити и то да су руске власти у годинама после Буђеновска успеле да идентификују већину терориста који су учествовали у нападу на град и болницу,неки од тих терориста су елиминисани у акцијама руских безбедносних служби (ФСБ-а,ГРУ-а)док су неки терористи из Басајеве терористичке групе правоснажно осуђени пред руским судовима на вишегодишње затворске казне.

Проблем Ситуације:

Неизвесност Затеченост руске стране Неодлучност руских цивилних власти и безбедносних снага Угроженост људи и имовине Насиље као метод,изазивање страха и хаоса као циљ терориста Недовољно обезбеђење лица места (у овом случају болнице) Кризно Комуницирање (не располагање тачним информацијама,бројем

терориста,бројем погинулих цивила,“баратање“ нетачним информацијама у јавности)

Сложеност талачке ситуације


14

3.3.БЕЗБЕДНОСНИ ПРОПУСТИ

За период од шест дана колико је трајао напад и талачка криза у Буђеновску,показале су се многе слабости обавештајно безбедносног система Руске Федерације.Не допустиво је било да терористи на тако лаган начин прођу безбедносне пунктове како на самом излазу из Чеченије тако и при уласку у град јер ипак овде није била реч о малој групи терориста већ о озбиљној терористичкој „банди“ која је бројала преко стотину терориста.Ако узмемо у обзир и то да је локација града удаљена неких стотинак километара од границе са чеченијом неопрезност полицијских патрола и других безбедносних структура долази још више до изражаја.

Такође приметна је била и некординација између појединих специјалних јединица, стекао се утисак да свако ради на своју руку без икакве субординације и једностарешинства,не треба заборавити и то да је тада најелитнија специјална јединица Руске Федерације,специјализована за извођење антитерористичких и других високо ризичних операција „ФСБ Алфа Група“ претрпела најтеже губитке у историји постојања јединице.Наравно када говоримо о самом извођењу антитерористичке операције и у овом сегменту показане су многе недоследности и слабости,иако је ситуација била сложена захтевна и ризична,не допустиво је да се скоро шест дана калкулише да ли треба кренути у антитерористичку акцију или не треба,наравно неко је раније требало да прорачуна шта се једном таквом акцијом губи а шта се добија,јер је за ширу јавност тада постало помало и неозбиљно да се заузимају одређени стратешки положаји у болници и око ње па да се потом напуштају и враћају антитерористичке снаге на почетне тачке,такав конкретан случај имали смо четвртог дана талачке кризе када су специјалци заузели први спрат болнице,а потом обуставили даље напредовање и дали времена терористима да се консолидују и прегрупишу.

3.4.КРИЗНО КОМУНИЦИРАЊЕ

Кризно комуницирање је део процеса управљања кризама,а може бити вербална, визуелна или писана интеракција, односно комуницирање најчешће посредством масовних медија пре, за време и после негативног догађаја.Када дође до одређене кризне ситуације као што је у овом конкретном случају био терористички напад надлежни било да се ради о властима или неким другим високим инстанцама друштва треба одмах да упознају јавност са актуелном ситуацијом,позову новинаре и објасне им о чему се ради.Увек приликом одређених кризних ситуација постоје полемике да ли се одређени немио догађај могао предупредити, и шта је све урађено или шта све није урађено по том плану.


15

Најјефтиније је учење на туђим грешкама.У том смислу не требамо у процесу комуницирања у кризним ситуацијама направити следеће грешке:4

Не требамо умислити да ћемо сакрити нашу кризу и да за њу неће нико знати Започети рад на решавању наше кризе,тек онда кад је она постала позната

јавности Не третирати медије као непријатеље. Користити језик који јавност не разуме. Не претпоставити да ће истина сама аутоматски победити. Усмерити се само на проблеме, а не и на осећања. Избегавати давање усмених изјава, већ давати само писане изјаве и др.

Кризне ситуације се могу држати под контролом или су праћене великом неизвесношћу и ризиком.Суштинска фаза управљања ризицима је процена ризика5.Пре него што се донесе коначна одлука како решити кризни проблем неопходно је извршити детаљну анализу ризика и изабрати најбољу алтернативу.У време кризне ситуације изузетно је важно успоставити добру и ефикасну комуникацију и саставити ефикасан тим који ће управљати кризним комуницирањем.План кризног комуницирања треба да садржи:6

Дефинисање Криза. Дефинисање Унутрашње и Спољашње Јавности. Формирање Тима за Кризно Комуницирање. Формирање Центра за Кризно Комуницирање. Формирање Информационог Центра. Именовање Портпарола задуженог за односе са јавношћу. Дефинисање Медија. Дефинисање Јавних Институција. Дефинисање Порука. Пренос Порука.

Успешно комуницирање у кризним ситуацијама је оно комуницирање које је дало пуни допринос управљању кризом,да кризна ситуација буде преокренута у успех уколико за такав сценарио постоје и минималне шансе. Важно је након кризе извршити анализу протеклих догађаја и на основу тих анализа припремити будуће планове и

4 Комуницирање у Кризним Ситуацијама-Авакумовић,Милинковић-Крушевац 2010 год. 5 Зоран Кековић, Горан Глишић, Ненад Комазет, Приступ методологији интерног управљања ризиком у организацији, Факултрет безбедности, Београд, 2010, стр. 244 6 http://prikomunikacija.blogspot.com


16

извршити вредновање стратегија и извући одређене закључке.Лоша ствар би била када би одређену кризну ситуацију заборавили у овом конкретном случају терористички напад на град и болницу,а да притом ништа из свега тога нисмо научили и извукли као поуке за неко будуће време.Међу заинтересоване јавности поред локалних и иностраних медија убрајамо још и родбину и пријатеље жртава,утицајне личности и обичне грађане.Што се тиче кризног комуницирања у време талачке ситуације и терористичког напада на Буђеновск,јавност је била упозната са ситуацијом на терену превасходно преко новинара и медија који су објавили податке са конференције за новинаре коју су терористи на челу са Басајевим одржали у болници.

Што се тиче другог канала комуникације који је водио од руских званичника према јавности,информације су углавном биле полуистините,непроверене,конфузне,лоша кординација у сваком погледу,како између безбедносних субјеката међусобно,тако и између политичког врха и надлежних за извођење антитерористичке операције,осећао се мањак опција и потенцијалних решења за излазак из овако тешке ситуације,није било много оних у врху тадашњих руских власти који су били спремни да преузму ризик на себе какав год он на крају био,што у каснијим сличним догађајима неће бити случај,можда је и то једна од поука која је научена на Буђеновском случају.

(СЛИКА 3.)ПРЕМИЈЕР РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ ВИКТОР ЧЕРНОМИРДИН ТОКОМ „ТЕЛЕФОНСКИХ“ ПРЕГОВОРА СА ШАМИЛОМ БАСАЈЕВИМ


17

(СЛИКА 4.) И (СЛИКА 5.) ШАМИЛ БАСАЈЕВ ТОКОМ ТЕЛЕФОНСКИХ ПРЕГОВОРА СА ПРЕМИЈЕРОМ ЧЕРНОМИРДИНОМ И СА ТАОЦИМА У ЗГРАДИ БОЛНИЦЕ


18

3.5. ПОЛИТИЧКЕ ОКОЛНОСТИ

Терористички напад чеченских терориста на град и болницу у Буђеновску биће прекретница у стварању дугорочне стратегије противтерористичке борбе Руске Федерације.Концепција коју ће заступати нове руске власти суочене са експанзијом чеченског тероризма „осокољеног“ после догађаја у Буђеновску и капитулације руске државе пред терористима и њиховим захтевима,подразумеваће бескомпромисну активност безбедносних структура државе усмерену на елиминисање свих терористичких претњи усмерених против националних интереса Руске Федерације.

Чеченски тероризам који је у већини западних земаља представљан као национално ослободилачка борба за независност чеченског народа,после Буђеновска,Беслана,и Дубровке биће све више осуђиван и оквалификован као класични (етно-сепаратистички) тероризам.Промени односа великих сила према „чеченском питању“у многоме ће допринети догађаји после 11-ог септембра 2001 год. и терористичких напада на Сједињене Америчке Државе,везе које ће чеченски терористи успоставити и одржавати са некима од водећих људи Ал Каиде,пре свих Осамом Бин Ладеном,Ајманом Ал Завахиријем,Емиром Хатабом,убрзаће само процес стављања чеченских терористичких лидера на најзначајније листе међународних терориста и оних који подржавају и спонзоришу тероризам, а које иначе ажурирају неке од најзначајнијих америчких безбедносно-обавештајних агенција као што су ФБИ,ЦИА,НСА,ДИА,итд.

Руска држава ће у периоду после терористичког напада на Буђеновск доживети десетине терористичких напада у којима ће изгубити на стотине и хиљаде невиних цивилних жртава,цена која је плаћена у таквој једној противтерористичкој борби јесте велика,за неке слабије државе вероватно не појмљива и неприхватљива,али оно што је најзначајније за саму руску државу и њене безбедносно–обавештајне структуре јесте чињеница да никада више терористи неће бити ти који ће одређивати „правила игре“!И као што рече у једној својој изјави актуелни председник Руске Федерације В.В.Путин цитирам "Никада и нигде не треба чак ни покушавати употребљавати терористе да би решили своје тренутне политичке или чак геополитичке задатке, када их подржите на једном месту, они ће подићи главу на другом и обавезно ударити по оном ко их је јуче подржавао"7Једанаести септембар 2001 године био је потврда ове констатације руског председника.

7 Рој Медведов-Путин Повратак Русије издавач Компанија Новости 2007 год.


19

4.КРИЗНИ МЕНАЏМЕНТ

Управљање ванредном ситуацијом не подразумева само оне поступке и мере које предузимамо када се нешто лоше догоди,то јест када ангажујемо специјализоване службе полицију,војску,ватрогасно-спасилачке јединице итд,управљање оваквим ситуацијама је много шири појам који подразумева предузимање поступака да се одређени немили догађај спречи избегне,или да се боље реагује ако ипак до таквог догађаја дође.Овај процес обухвата и поступак опоравка и санирања штете настале током ванредне ситуације и њено што брже окончање.Терористички напад на град и болницу у Буђеновску можемо оквалификовати као брзо наступајућу кризу која је била веома непредвидљива,јер морамо да узмемо у обзир чињеницу да је терористички напад на Буђеновск 1995 године био један од првих озбиљних терористичких напада изведених на територији Руске Федерације тако да нису постојала ранија слична искуства са оваквим догађајима,јер нпр ако анализирамо Беслан 2004 године постојао је ранији континуитет од скоро десет година константних терористичких напада,тако да су већ постојала ранија искуства,што код случаја Буђеновска није био случај.

Критеријуми и карактеристике коју талачку ситуацију и терористички напад на болницу у Буђеновску квалификују као кризну ситуацију јесу негативност и штетност која је толико значајна да може да угрози опстанак организације (удар на Руску државу),неочекиваност,неспремност,временски притисак (мало времена на располагању за реаговање и доношење одлука),динамичност и нестабилност ситуације.Све ове карактеристике биле су присутне у случају терористичког напада на Буђеновск.

Спољни и унутрашњи узроци који су довели до овог терористичког акта су шаролики,када говоримо о спољним узроцима можемо их детектовати кроз инострану подршку амбицијама и „апетитима“ чеченских сепаратиста (давање политичког егзила некима од вођа чеченских сепаратиста,пример давање егзила Ахмеду Закајеву од стране британских власти),затим везе чеченских сепаратиса са радикалним екстремистичким и терористичким организацијама углавном стационираних у исламским земљама (вахабије,Ал Каида),везе са иностраним обавештајно безбедносним фактором.Што се тиче унутрашњих узрока њих можемо препознати у лошим економско-политичким односима у Руској Федерацији у постсовјетском периоду,угрожености људских права и слобода у Северно Кавкаским републикама,пре свега изражених у политичким и верским ограничењима и забранама.


20

Предвидљивост је једна од најзначајнијих одлика кризе,и скоро сваки пут када се нека драматична криза догоди у јавности се покреће широка дебата у коју су укључени експерти из различитих области научне и академске заједнице,кључно питање код оваквих дебата је да ли се криза могла предвидети.Многи политичари и људи на другим одговорним позицијама у друштву изгубили су своје позиције и угрозили каријере,због не доношења адекватних одлука и неразумевања могућег развоја догађаја из делокруга својих надлежности.Постоје кризе које је могуће предвидети на основу ранијих искустава,показатеља и анализа,али исто тако постоје и кризе које је јако тешко предвидети,терористички напад на болницу у Буђеновску сврставамо у ону врсту криза које је тешко предвидети,то су такозване Фундаменталне кризе,ова катагорија криза представља најопасније кризе због тога што су непредвидљиве и што је на њих јако тешко готово немогуће утицати.Иначе разликујемо четири основна типа криза8:

Конвенционалне кризе Неочекиване кризе Неуправљиве кризе Фундаменталне кризе

Проблем код фундаменталних криза није само у томе што је готово немогуће проценити све параметре потребне за припрему на овакве кризне ситуације (време,место,вероватноћу,противмере).Код оваквих криза често се дешава и висок степен несигурности експерата задужених за решавање кризне ситуације.Тероризам и терористичке нападе убрајамо у социјалне кризе фундаменталног типа,борба против оваквих криза је тешка,јер је већина догађаја непозната и тешко предвидива.

Заинтересоване јавности у случају терористичког напада у Буђеновску 1995 године су:локални и инострани медији,родбина и пријатељи жртава,утицајне личности из политичког и безбедносног миљеа,обични грађани,наоружани цивили,припадници редовних полицијских снага (МВД),припадници посебних полицијских снага „ОМОН“ „Витјаз“,“СОБР“,војска и специјалне војне јединице „Спецназ ГРУ“,припадници елитних антитерористичких јединица „ФСБ Алфа Група“ и „Вимпел“,Безбедносно-обавештајне службе,службе хитне помоћи,ватрогасне службе,црвени крст,медији,влада и председник Руске Федерације,законодавна и судска власт.

У овом раду извршена је декомпозиција проблема терористичког напада на болницу у Буђеновску,јер је и предмет овог рада алализа ризика од терористичког напада.Припадници терористичких организација,погрешно или намерно,плански и организовано спроводе насиље тероризмом са уверењем да су убијања,киднаповања,отмице,бомбашки напади легитимни облици политичке борбе усмерени ка остваривању неког најчешће политичког циља.Умножавање и појачавање интензитета терористичких активности чине да борба против тероризма постаје једна врста рата у којем своју улогу и задатке проналазе врхунски обучене антитерористичке

8 Кековић З., Кешетовић Ж., (2006), оп. цит. стр. 56.


21

јединице као и обавештајно безбедносне структуре,од чијих активности и мера зависи успешност борбе против тероризма.

Код терористичког напада у Буђеновску и развоју тока саме талачке ситуације постојало је више проблема као што су:неорганизованост,затеченост,лоша кординација безбедносних структура,неодлучност политичког врха Руске Федерације на челу са председником Борисом Јелцином,поставља се и питање да ли је Јелцин био психофизички способан да доноси тако значајне одлуке битне за решавање талачке ситуације ако узмемо у обзир његово психичко и здравствено стање у том периоду (склоност према алкохолу итд).Код овог терористичког напада на удару терориста су били углед и репутација како руских власти и државе тако и углед безбедносних субјеката ангажованих на решавању талачке ситуације.Терористи су успели да задају озбиљан ударац руској држави у Буђеновску,што ће касније оставити озбиљне последице на функционисање политичко-безбедносног система.

Када говоримо о најгорем сценарију талачке кризе у Буђеновску,могло је доћи до активирања експлозива који су на себи носили бомбаши самоубице,тада би број погинулих у болници био много већи.У најбољем сценарију могло је доћи до постизања договора између терориста и руских власти,овим би се спречило страдање недужних цивила,тај договор јесте постигнут петог дана талачке кризе,када су руске власти безусловно прихватиле захтеве терориста,али тада су већ размере терористичког напада биле огромне,и озбиљно нарушена репутација и углед руских власти.

Доживљај јавности проузрокован терористичким нападом и талачком ситуацијом био је такав да су се у руској јавности појавиле озбиљне критике на рачун власти због несналажења,затечености,пролонгирања антитерористичке операције и ослобађања талаца,једноставно у први план је избила сва немоћ државе суочена са таквом једном претњом какав је тероризам.Светска јавност била је згрожена бруталношћу и поступцима терориста према заточеним цивилима у болници,многе слике из болнице у Буђеновску тада су обишле свет.Долази до емпатије и саосећања са породицама жртава терористичког напада.

Од настанка кризе па до првих извештаја медија о актуелном догађају преостаје нам јако мало времена,тежња за сензационализмом „Breaking news“ пуштањем у етар неистинитих или полупроверених информација може да се нанесе само додатна штета онима који су ангажовани на решавању проблема,исто тако објављивањем поверљивих информација битних за конкретан случај може да се помогне и олакша ситуација терористима,нпр (распоред полицијских снага око објекта,ефекат који је произвео терористички напад/талачка ситуација у јавности,нервозне изјаве званичника итд).Објективност и истинитост извештавања о терористичком нападу у Буђеновску зависила је и од реномеа саме медијске куће,озбиљне и реномиране тв станице трудиле су се да прикажу право стање са лица места,док је било и оних тв кућа које су због сензационализма и гледаности јавност информисале нетачно.


22

Кода је реч о терористичком нападу у Буђеновску,укључивање савезника у решавање ове кризне ситуације било је тешко изводљиво,јер овде није био случај као нпр после 11 септембра 2001 год. када је формирана међународна коалиција за борбу против тероризма и тимови за брзо реаговање који су иначе имали овлашћења да делују на било којој тачци угроженој тероризмом у свету,било да се радило о територији земаља које су чиниле међународну антитерористичку коалицију,или пак неком другом простору за који је међународна коалиција проценила да представља опасност по међународну безбедност.Такође у овом конкретном случају треба узети у обзир и дипломатске односе Руске Федерације и Западних земаља (евроатланска коалиција и НАТО пакт) који нису били на високом нивоу тада (нешто слично као данас).

5.АНАЛИЗА И ПРОЦЕНА ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА

5.1.ИДЕНТИФИКАЦИЈА ШТИЋЕНИХ ВРЕДНОСТИ

Данас је уобичајена подела штићених вредности на две групе.

Прва група су :номиналне штићене вредности у које убрајамо (људе,имовину,институције,инфраструктуру,безбедност).

И друга група неноминалних штићених вредности у које убрајамо (морал,углед,имиџ,репутацију).

5.2.ОПИС ШТИЋЕНИХ ВРЕДНОСТИ

Номиналне штићене вредности :

ЉУДИ: У терористичком нападу на болницу у Буђеновску терористи су заточили око 1500 цивила у зграду болнице и држали их као таоце шест дана.Крајњи биланс жртава терористичког напада био је 130 погинулих цивила,35 погинулих припадника безбедносних органа,и преко 400 људи је рањено у овом терористичком нападу.

ИМОВИНА И ИНФРАСТРУКТУРА: Током напада и шестодневне талачке кризе у граду је уништено преко 160 стамбених и административних објеката,преко 110 приватних кућа,комплетна зграда болнице и медицинска опрема у њој.Материјална штета проузрокована терористичким нападом била је више милијонска (изражено у америчким доларима)

ПОСЛОВАЊЕ:Због последица овог терористичког напада затворене су многе трговинске и финансијске установе у граду,угрожен је економски и социјални опстанак како града тако и његових становника.Болница је због немогућности функционисања и велике материјалне штете затворена на дужи временски период,због реновирања и других радова како би се довела у функционално стање,пошто је ова болница била једина у граду,грађани Буђеновска су на одређени временски период били ускраћени за


23

услуге примарне здравствене заштите,тако да су били принуђени да траже алтернативна решења.У глобалу гледано овај терористички напад је имао далекосежне последице како по град ,регион тако и по читаву Руску Федерацију.

Неноминалне штићене вредности :

МОРАЛ,УГЛЕД,ИМИЏ,РЕПУТАЦИЈА:На удару терористичке банде Шамила Басајева нашао се морал руских снага стационираних у Чеченској Републици који је додатно опао због уступака које је Руска држава направила према терористима.Када говоримо о угледу и имиџу ове вредности посебно су биле угрожене и „пољуљане“код безбедносних структура Руске федерације,нарочито код елитних специјалних антитерористичких снага „Алфе“,“Вимпел“,“Витјаз“,“Спецназ“,чији је углед до тада био неприкосновен у народу.Што се тиче репутације на удару је била репутација Руске Федерације као државе, и њених најважнијих институција (председник,влада итд).

6.ИДЕНТИФИКАЦИЈА ХАЗАРДА И РИЗИКА ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА НА БУЂЕНОВСК

Различите државе у свету различито дефинишу појам хазарда,у енглеском и немачком језику хазард значи опасност.Хазарди су услови који леже у позадини неког догађаја који проузрокује губитак,повећава вероватноћу губитка,њихов степен,или и једно и друго.9Хазард није исто што и ризик,ризик је вероватноћа могућност да се нешто догоди,док су хазарди неки услови,неко стање система који утиче на ту вероватноћу.Постоје две врсте хазарда:

Материјални (физички) хазарди Нематеријални (духовни)хазарди

Физички хазарди су неки материјални услови средине који утичу на учесталост и степен губитака (локација,конструкција,начин коришћења).Начин коришћења је везан и за нематеријалне хазарде који су повезани са људским фактором.Нематеријалне хазарде можемо поделити у две групе:

Хазарди са атрибутом намерности (постоји умишљај,намера) Хазарди са атрибутима ненамерности

Највећи број штетних последица деси се услед хазарда са атрибутом ненамерности ( поспаност,нестручност,немотивисаност,сложеност поверених задатака итд).Код оваквих случајева човек је хазард са свим својим слабостима и недостатцима.

9 Кековић З., Савић С., Комазец Н., Милошевић М., Јовановић Д., (2011), Процена ризика у заштити лица, имовине и пословања, Центар за анализу ризика и управљање кризама, Београд, стр. 28.


24

После извршене идентификације хазарда ризик је могуће контролисати или умањити.Ризик од тероризма може се концептуално дефинисати као пресек три параметра:претње,рањивости,и последица.Процена претње обухвата идентификацију могућих сценарија терористичког напада,као и утврђивање вероватноће њихове појаве.Када говоримо о рањивости она би подразумевала слабу тачку система,да одредимо шта је то рањиво у конкретном случају (људи,материјалне вредности,инфраструктура,углед итд).Циљ спровођења процене рањивости био би процена колика је вероватноћа да ће поједини сценарији терористичког напада уколико се он догоди резултирати очекиваним последицама,које би у овом случају биле негативан учинак који би се појавио као крајњи резултат терористичког напада.

Код терористичког напада на град и болницу Буђеновск као хазарде можемо препознати позицију (локацију) самог града Буђеновска који се налази на релативно нестабилном подручју,стотинак километара удаљеном од границе са чеченијом у којој је у то време „беснео“ рат,затим сукоби на релацији руско-чеченских односа (ратно стање),недовољно обезбеђење подручја на којима су лоциране терористичке активности (могућност „преливања“ тероризма).Присутност свих ових хазарда говори нам да је постојала опасност од извршења терористичког напада,али да та опасност у конкретном случају Буђеновска није озбиљно схватана у обавештајно-безбедносним структурама Руске Федерације.

Реч ризик је изворно италијанског порекла и потиче од речи riscare што би у преводу на српски језик значило „усудити се“.Ризик се може одредити као свака могућност у конкретном систему која са одређеном вероватноћом може да изазове неочекивану промену квалитета,односно промену или губитак система.Када су у питању безбедносни ризици ми се увек суочавамо са негативним исходом то је такозвани „чист ризик“.

Ризик је вероватноћа да ће се појавити несрећа у одређеном временском раздобљу,околностима и са одређеним негативним последицама (члан 8 Устава РС).

Ризик се може мерити,а да би то било могуће морамо да утврдимо чему ми то тежимо и који су то наши циљеви (нпр у борби против тероризма наш циљ је постизање највишег могућег нивоа безбедности)

Ризик се налази у средини између извесности и неизвесности,постоји нешто што је извесно као један екстрем,док је друга крајност неизвесност.Ако не знамо са сигурношћу шта ће се догодити,али смо упознати са вероватноћом то је ризик.


25

Према ИСО 31000 стандарду управљање ризиком представља идентификацију,оцену, издвајање приоритета, затим координирање и економично примењивање ресурса како би се минимизирала, пратила и контролисала могућност или утицај нежељених догађаја и максимизирала реализација очекиваних успеха.Поента управљања ризиком јесте да се смањи неизвесност,то јест да се уђе у „поље“ извесности.

Како би одредили категорију ризика морамо познавати критеријуме за одређивање ризика који се деле на пет категорија: 1- врло мали, занемарљив (ниво ризика 1 и 2); 2- мали (3,4,5); 3-умерено велики (6,8,9); 4- велики (10,12,15,16); 5- изразито велик (20,25).Ризик се одређује на основу учесталости неког догађаја и стања система.

Терористички напад на Буђеновск на основу свих предходних показатеља сврставамо у категорију велики ризик од терористичког напада,и њега као таквог сврставамо у групу неприхватљивих ризика,ови ризици се не могу толерисати.Иначе када говоримо о ризицима од тероризма,ове ризике држава преузима на себе.

6.1. КЛАСЕ РИЗИКА

Постоје следеће класе ризика које разликујемо:

Природни ризици: ( земљотреси, пополаве, олује ,итд)

Технолошки и технички ризици: ( експолозије, пожари, струјни удари, итд.)

Здравствени ризици: ( повреде, болест, итд.)

Друштвени ризици: ( организовани криминал, нереди, немири, побуне, итд.)

Финансиско-пословни ризици:(привредни криминал, губитак на тржишту, нарушавање угледа, итд.)

Ризици од тероризма: ( напади оружјем, отмице,атентати,самоубиачки напади, сајбер тероризам, итд.)


26

7.АНАЛИЗА РИЗИКА

7.1. УЧЕСТАЛОСТ ТЕРОРИСТИЧКИХ НАПАДА

Учесталост (У) односи се на понављање одређеног штетног догађаја у одређеном временском периоду или на изложеност штићених вредности одређених потенцијалних опасности у одређеној временској јединици.10Учесталост се примењује у два појавна облика и то :

У1 -Учесталост када већ постоји одређена евиденција сличних штетних догађаја,степенује се на следећи начин: 1-вро ретко, 2- повремено, 3- често, 4- претежно и 5- стално.

У2 –Учесталост када пре одређеног догађаја не постоје евиденције о штетним догађајима,степенују се на следећи начин: 1-занемарљива, 2- повремено, 3- дуга, 4- претежна и 5- трајна

Ако погледамо хронологију терористичких напада у Руској Федерацији можемо приметити да пре Буђеновска 1995 године,готово да није било озбиљнијих терористичких напада са људским и материјалним жртвама.Учесталост извођења терористичких напада почиње са Буђеновском и траје до данашњих дана,у овом периоду од 20 година имамо на десетине терористичких напада у којима су погинуле стотине и хиљаде људи,док је материјална штета непроцењива.Учесталост терористичког напада у Буђеновску је У2-повремена,јер не постоји евиденција о сличним догађајима таквих размера од раније.Док нпр када анализирамо учесталост од терористичких напада код „Дубровке“ и „Беслана“ који су по размерама сличне Буђеновску учесталост код ова два случаја је У1 због тога што постоји позамашна евиденција о предходним терористичким нападима.

7.2.РАЊИВОСТ

Изложеност,осетљивост,капацитет прилагођавања и отпорност,то је оно што нас чини рањивим.Рањивост (Р) представља постојеће стање заштите организације,односно осетљивост организације на потенцијалне опасности. 11 Рањивост организације се степенује на следећи начин:1-врло велика, 2-велика, 3-средња, 4-мала, 5-врло мала.Тероризам као друштвено штетну и опасну појаву која угрожава безбедност на свим нивоима није могуће искоренити,мере које држава и њени органи безбедности предузимају имају најзначајнију улогу у заштити и осигурању безбедности свих њених грађана и институција од угрожавања савременог тероризма.

10 Кековић З., Савић С., Комазец Н., Милошевић М., Јовановић Д., (2011), Процена ризика у заштити лица, имовине и пословања, Центар за анализу ризика и управљање кризама, Београд, стр.143 11 Кековић З., Савић С., Комазец Н., Милошевић М., Јовановић Д., (2011), Процена ризика у заштити лица, имовине и пословања, Центар за анализу ризика и управљање кризама, Београд, стр.145


27

Зато је потребно оставити што мање „слабих тачака“ на које терористи могу да „ударе“ у неком евентуалном терористичком нападу.Ако узмемо стање у Руској Федерацији средином деведесетих година,у области безбедности,економије,распрострањености корупције,онда можемо доћи до јасног закључка да је величина рањивости од терористичког напада у Буђеновску била врло велика.

7.3.КРИТИЧНОСТ

Критичност (К) је мера вредности односно важности штићене вредности за организацију,или најкраће речено важност штићене вредности.Степен критичности одређује се на следећи начин: 1- врло велика, 2- велика , 3- средња , 4- мала и 5- минимална.Код случаја терористичког напада у Буђеновску степен критичности можемо означити као врло велики.Угроженост штићених вредности организације је толика да долази до потпуног прекида функционисања организације.угрожена безбедност преко 1500 талаца,165 смртно страдалих и преко 400 рањених цивила.уништена болница и инфраструктура града.

7.4.ШТЕТА

Штета (Ш) је мера оштећења штићених вредности.Умањење нечије имовине (обична штета) и спречавање њеног повећања (измакла корист), као и наношење другоме физичког или психичког бола или страха (нематеријална штета) (ЗОО чл.155).Степеновање штете организација мора да врши на следећи начин:1- врло мала, 2- мала, 3- средња, 4-велика и 5- врло велика.Степеновање штете код терористичког напада у Буђеновску означавамо као врло велико,милионска материјална штета и стотине страдалих у терористичком нападу.

7.5.ПОСЛЕДИЦЕ

Последице (П) представљају ефекат штетног догађаја на штићене вредности организације,а манифестују се кроз величину губитка (штету) у односу на критичност штићене фредности.Степеновање последица врши се на следећи начин: 1- минималне, 2- мале, 3- умерене, 4- озбиљне, 5- катастрофалне.Последице терористичког напада у Буђеновску степенујемо као катастрофалне (материјална штета,стотине изгубљених живота,велики број страдале деце,што још даје додатну тежу квалификацију случају).


28

(СЛИКА 4.) Руска Федерацуја се налази на шестом месту по броју терористичких напада извршених на њеној територији (период 2007-2014 год)

(СЛИКА 5.) Терористички напади извршени на пословни сектор (2014-2015 год)


29

8.КАПАЦИТЕТИ ОТПОРНОСТИ

Када говоримо о отпорности овај појам можемо дефинисати као способност система да апсорбује утицаје и да се након тога опорави,што значи да смо отпорни на одређене штетне утицаје онда када смо способни да те утицаје апсорбујемо и да се након њих опоравимо.У данашњем времену пуном изазова и пртњи,неопходно је да свака држава располаже својим националним планом стратегије управљања кризним ситуацијама.За успешно управљање кризним ситуацијама неопходно је обезбедити довољан број институционалних,организационих и персоналних услова потребних за заштиту у кризним ситуацијама.Важно је да држава располаже довољним бројем капацитета и неопходним бројем кадрова (полиција,ватрогасно-спасилачке јединице,медицинске екипе и особље итд),сви ови ресурси су битни због брзог реаговања и пружања што брже помоћи угроженима.Уколико држава не располаже довољним бројем капацитета, у том случају у помоћ пристижу међународне организације (УН, „Црвени крст“и друге хуманитарне организације) као и друге земље које су спремне да притекну у помоћ,обично овакве примере међународне солидарности имамо прилику да видимо уколико одређену државу или више њих задеси катастрофа огромних размера (земљотрес,цунами,нуклеарни акциденти итд). Капацитети могу бити идентификација за класе разарајућих догађаја,попут случаја терористичког напада на болницу у Буђеновску.Ова методологија се примењује за мерења нивоа и напора за опоравак перформанси система,одређујући својства система, мере и следећих капацитета:

Апсорпциони капацитети означавају ниво степена у коме систем може аутоматски да апсорбује утицај поремећаја и ублажи последице. Када наступи криза надлежни органи дужни су да реагују одмах, брзо и ефикасно.Неопходно је мобилисати сва потребна расположива средства (хитне службе итд). Евакуација и збрињавање људи су увек приоритетни задатак.

Адаптивни капацитети су способност опоравка система.Опоравак зависи од величине штете и финансијског стања земље или организације. Опоравак може трајати од неколико дана, па до неколико година.

Ресторативни капацитети су способност система да се лако опорави.Опоравак представља фазу која почиње након што је прошла опасност по људске животе.Захтева поновна улагања,обнову или поновну изградњу објеката, отварање нових радних места, обнову инфраструктуре,довођење животних услова у нормалу.


30

9.МАТРИЦА СЦЕНАРИА ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА

Отпорност капацитета изражена у бојама:

Плава-Висок

Жута-Средњи

Црвена-Низак

МАТРИЦА СЦЕНАРИА ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА НА БОЛНИЦУ У

БУЂЕНОВСКУ

СИСТЕМ

АПСОРПЦИОНИ КАПАЦИТЕТИ

АДАПТИВНИ КАПАЦИТЕТИ

РЕСТОРАТИВНИ КАПАЦИТЕТИ

УРБАНИ СИСТЕМ

БЕЗБЕДНОСНЕ И ХИТНЕ СЛУЖБЕ


31

10.КАПАЦИТЕТ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Апсорпциони капацитети:

Урбани Систем: Болнице у Буђеновску-Низак.Терористи су заузели болницу и држали је под својом контролом шест дана,у овом периоду у згради болнице налазило се преко 1500 заточених цивила,систем није могао да ублажи последице,док безбедносни органи и хитне службе нису могле брзо да реагују и евакуишу и збрину угрожене због сложености ситуације и немогућности брзог реаговања.

Безбедносне и хитне службе: Апсорпциони капацитети ових служби су на Ниском нивоу.Несналажење у датим условима,затеченост,неконтролисање простора око објекта болнице,непостојање јасног система субординације и једностарешинства довешће до озбиљних губитака у људству када говоримо о безбедносним структурама ангажованим на конкретном случају терористичког напада.

Адаптивни капацитети:

Урбани систем: Способност за опоравак система у овом случају означавамо као низак,огромна материјална штета на згради болнице и у другим деловима града ,лоше економско и финансијско стање у земљи,Опоравак у случају „Буђеновск“ трајао је неколико година.

Безбедносне и хитне службе:Способност за опоравак ових служби означићемо као средњи,ипак губитци ових служби нису били толики да би угрозили њихово даље деловање,нарочито када говоримо о специјалним антитерористичким јединицама „ФСБ Алфа Група“и,Вимпелу“ као главним снагама за извођење антитерористичке операције.У сваком случају примедбе треба тражити у лошој комуникацији и кординацији у раду ових служби међусобно.

Ресторативни капацитети:

Урбани Систем: Овај капацитет означићемо као низак,способност система да се лако опорави није била могућа у овом случају.После окончања талачке ситуације и сагледавања целокупне штете у граду,процес опоравка изискивао је године и огромна материјално-финансијска средства и инвестиције.

Безбедносне и хитне службе: После окончања талачке ситуације службе су се вратиле у редовно стање радовним задатцима и обавезама,тако да овај капацитет означавамо као висок.


32

11.ПРЕВЕНТИВА И ПРИОРИТИЗАЦИЈА РИЗИКА

Превентива представља врло важну активност у целокупном послу управљања ризицима,она подразумева скуп активности које имају за циљ спречавање настанка природних, технолошких, финансијских и свих других ризика који угрожавају појединце,привредне и друге друштвене субјекте,задатак превентиве је и ублажавање штетних последица оствареног ризика.Држава је носилац спровођења превентивних мера,ове мере обухватају деловање на различитим нивоима у друштву у циљу повећања општег нивоа безбедности.Трошкве примене превентивних мера сносе појединци, држава, привредне и друге организације.Накнада висина и размак у времену представљају квантитативну методу ризика.

Значај улоге државе у области примене превентивних мера огледа се у доношењу законских,подзаконских и других правних одредби којима се директно утиче на спречавање и ублажавање штетних последица ризика,осим тога држава финансира дугорочне програме о оспособљавању за превентиву,подржава развој технологије, опреме и материјала у функцији превентиве,доноси програме обучавања у школама и дугим установама у области превентивних мера,финансира програме заштите здравља, програме заштите животне средине и друге програме од значаја за безбедност друштва и грађана.Улагање у превентиву доприноси смањењу настанка штета и њихових последица што доприноси значајно економском и општем друштвеном развоју.

Што се тиче приоритета у њих спадају:евакуација угрожених лица, пружање неопходне помоћи,санација штете и асанација терена,ревитализација постојећих капацитета итд.Поред ангажовања државе и бројних организација, укључивање појединаца је неопходно у кризним ситуацијам,нарочито када се не располаже довољним бројем ресурса и капацитета.Пример значаја ангажовања појединаца могли смо да видимо у борби против прошлогодишњих мајских поплава у Републици Србији,тада се видела непроцењива важност сваког појединца ангажованог у тој борби.


33

11.1.Превентивне мере у случају терористичког напада на град и болницу у Буђеновску.

Мере које је требало предузети ради превентивног деловања:

Појачати контролу излазних пунктова на граничној линији са чеченијом. Појачати режим контроле на прилазима Буђеновску. Извршити превентивну евакуацију цивилног становништва око болнице и

угрожених подручја. Позивање и ангажовање специјалних антитерористичких снага и извршење

антитерористичке операције у што краћем временском року. Блокирати подручје око болнице и обезбедити прилазе и алтернативне излазе из

болнице. Ставити све расположиве капацитете спасилачких,ватрогасних,и медицинских

служби на располагање. Обезбедити функционисање алтернативне такозване „пољске“ болнице на

безбедном подручју (прихват и збрињавање рањеника). Информисати јавност поузданим и тачним информацијама о развоју ситуације. Обавестити Савет Безбедности УН-а и друге међународне институције о

размерама терористичког напада.


34

12 ЗАКУЧАК

Тероризам као једну од најопаснијих појава са којима се сусреће данашњи свет означавамо као веома озбиљну можда и највећу препреку на путу развоја и просперитета друштва на глобалном нивоу.Изазовима и претњама на које наилазимо суочавајући се са проблемом тероризма треба прићи на озбиљан и професионалан начин,ангажовањем оних ресурса и капацитета који су специјализовани за такву једну борбу какву захтева супротстављање тероризму.С обзиром на безбедносну ситуацију у свету јачање нових терористичких организација,регенерацију и консолидацију старих,појачане активности организованог криминалитета на свим меридијанима,неопходно је стално улагање у јачање свих безбедносних структура како на националном,регионалном тако и на глобалном међународном нивоу.Ако се пажљивије посматра,онда се врло лако може запазити да у основи сваког терористичког мотива лежи стицање,очување и одбрана индивидуалног или колективног идентитета и постизање одређених политичких циљева.Тероризам угрожава све значајне ресурсе савременог друштва:економију,демократију,слободу и људска права,данас су у свету најнестабилнија и најопаснија она подручја која су угрожена деловањем терористичких организација.

Када говоримо о кризама било да су оне настале као производ терористичких активности или неких других активности најважније је знати како управљати кризним ситуацијама када се оне догоде.Од поступака и мера које спроводимо током управљања кризом зависиће и последице то јест њихове размере.У случају терористичког напада на град и болницу у Буђеновску,многи од ових сегмената и поступака у процесу управљања кризом нису испоштовани или су пак озбиљно нарушени,евидентно је било несналажење структура ангажованих на решавању ове кризне ситуације,било да је реч о безбедносним,политичким или неким другим инстанцама од чијег је поступања зависило много тога у овом конкретном случају.На неке од тих пропуста покушао сам да укажем у анализи и процени ризика терористичког напада у овом раду.


35

ЛИТЕРАТУРА

I Књиге и уџбеници

1. Кековић З., Кешетовић Ж., Кризни менаџмент I – Превенција кризе, Факултет безбедности, Београд 2006 год.

2. Кековић З., Савић С., Комазец Н., Милошевић М., Јовановић Д., Процена ризика у заштити лица, имовине и пословања, Београд 2011 год.

3. Комуницирање у Кризним Ситуацијама-Авакумовић,Милинковић-Крушевац 2010 год.

4. Драган Симеуновић Тероризам Општи део Београд 2009 год.

5. Рој Медведов-Путин Повратак Русије Компанија Новости 2007 год.

6. Стајић Љубомир, Пајковић Драгић, : Систем заштите личности и објеката, Правни факултет, Нови Сад, 2008

7. Русија на линији ватре:Чеченски фактор на Постс-совјетском простору Дмитри В, Алексеј Малашченко,Анатол Лиевен Март 2004 год..

II Интернет извори:

http://survincity.com (приступ 8.јун 2015год)

http://www.specijalnejedinice.com (приступ 10 јун. 2015год)

http://www.gettyimages.com (приступ 11 јун. 2015год)

http://www.intermagazin.rs (приступ 11 јун. 2015год)

http://www.telegraph.co.uk (приступ 12 јун. 2015 год)

http://www.homelandsecurity.org (приступ 13 јун. 2015 год)

Documents

ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД НА БУЂЕНОВСК (Руска Федерација 1995 год.) Студија Случаја