Spatial Context of Finds of the Danubian Horsemen Icons in the Southeastern Part of Lower Pannonia

ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА – БЕОГРАДRECUEIL DU MUSÉE NATIONAL A BELGRADE

XXII / 1АРХЕОЛОГИЈАARCHÉOLOGIE

СЕ ПА РАТ / S EPA R ATION

Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ

ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТ НАЛАЗА ИКОНА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ДЕЛА ДОЊЕ ПАНОНИЈЕ

Adam N. CRNOBRNJA, Bojana B. PLEMIĆ

SPATIAL CONTEXT OF FINDS OF THE DANUBIAN HORSEMEN ICONS IN THE SOUTHEASTERN PART OF LOWER PANNONIA

НАРОДНИ МУЗЕЈ БЕОГРАД

MUSÉE NATIONAL A BELGRADE

2015

оригиналан научни рад

ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА – XXII-1/2015 Археологија 171–201

УДК 904:739.5(398)"01/03" 069.51:739.5"652"(497.11)

Примљено: 16. март 2015.Прихваћено: 19. мај 2015.

Адам Н. ЦРНОБРЊАНародни музеј у Београду

Бојана Б. ПЛЕМИЋБеоград

ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТ НАЛАЗА ИКОНА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ДЕЛА ДОЊЕ ПАНОНИЈЕ*1

Апстракт: У раду је представљено осам случајних налаза оловних икона по-дунавских коњаника из Посавине, тачније из околине Обреновца, са позна-тих локалитета Ушће (municipium Spodent…), Маринковића куће и Нурча у Звечкој, те Црквине у Рватима. Посебна пажња је усмерена на ређе сагледа-ване аспекте везане за ове предмете: њихов просторни контекст и начин на који су употребљавани. До сада је публиковано 77 оловних икона подунав-ских коњаника из југоисточног дела провинције Доње Паноније, односно из Срема, Мачве и доње Посавине (агери колонија Сирмијума, Басијанa и муни-ципијума Сподент...), што са новим налазима чини корпус од укупно 85 при-мерака, од којих је за 59 позната ближа локација. На основу сазнања о другим археолошким траговима и одређеним зонама у оквиру локалитета, покушали смо да одредимо ужи контекст налаза ових икона (некропола, рурална или урбана средина, војно утврђење), што по нашем мишљењу чини важан до-принос даљем проучавању овог мистериозног култа. Додатно, на примеру једне од фрагментарно очуваних икона из Ушћа код Обреновца, коју заправо чини пажљиво одсечена четвртина оловне плочице са пробушеном рупицом за качење, указали смо на могућност њеног ношења попут амајлије. Овакво прилагођавање иконе је за сада јединствено и представља редак путоказ за разматрање начина коришћења тих предмета у антици.Кључне речи: подунавски коњаници, оловна икона, контекст налаза, култ, Посавина, Доња Панонија

* Овај рад представља истраживање засновано на истоименом реферату изложеном у оквиру античке сесије на XXXVI Годишњем скупу Српског археолошког друштва, одржаном од 30. маја до 1. јуна 2013. године у Новом Саду.

Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ172

Култ подунавских коњаника посведочен је бројним археолошким нала-зима, који у највећој мери потичу са простора римских провинција Дакије, Паноније и Мезије (Tudor 1976: 52). Иако његова сложена иконографско-тео-лошка поставка већ дуго времена чини предмет интересовања многих истра-живача, упркос постојећим хипотезама о главним божанствима, коњаницима и (Лунарној) богињи синкретистичког карактера (Zotović 1998; Tudor 1976: 50, 94), још увек није у потпуности проникнуто у све његове тајне. Разноврсност материјала и иконографских варијанти, уз готово потпуни изостанак вотив-них натписа, додатно отежава одговоре на питања како је поштован овај ми-стични култ, односно ко су били његови дедиканти и које ритуалне радње су практиковали.

Овом приликом публикујемо нове примерке оловних икона из Посавине, који представљају случајне налазе, доспеле у Музеј града Београда путем от-купа. Нађени су на већ познатим локалитетима у околини Обреновца, од ко-јих предњачи Ушће (municipium Spodent…), са чак пет налаза, те Маринкови-ћа кућe и Нурча у Звечкој, односно Црквине у Рватима, са по једним (сл. 1).

Сл. 1 Места налаза икона подунавских коњаника публикованих у овоме раду: 1. Ушће (кат. бр. 1–5); 2. Маринковића куће, Звечка (кат. бр. 6); 3. Нурча, Звечка (кат. бр. 7);

4. Црквине, Рвати (кат. бр. 8)Fig. 1 Places where the icons of Danubian horsemen presented in this paper were found:

1. Ušće (Cat. No. 1-5); 2. Marinkovića Kuće, Zvečka (Cat. No. 6); 3. Nurča, Zvečka (Cat. No. 7); 4. Crkvine, Rvati (Cat. No. 8)

ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 173

КАТАЛОГ

1. Оловна икона округле форме, пречника 72 mm, тежине 125,96 грама (Музеј града Београда, к.у. 4670), нађена на локалитету Ушће (municipium Spodent…) код Обреновца (Т. I/1). На плочици се иконографски разликују три зоне: у највишој зони уочавају се два попрсја која фланкирају женску фигуру, највероватније представљајући Сола и Луну, док се поред леве фигуре може препознати фигура птице. У врху представе приказана је звезда, а саму зону окружују две змије, пратећи ивицу плочице. Средишњу зону чини централна композиција са фронтално приказаном фигуром богиње, одевене у дуги хи-тон са прегачом преко крила, раширених руку подигнутих ка њушкама коња са јахачима, који јој прилазе, док на једном од коњаника разазнајемо карак-теристичан покрет руке, подигнуте у знак поздрава. Иза десног коњаника је фигура такође у стојећем положају, са подигнутом руком, а две лежеће фигу-ре налазе се под коњским копитима. Најнижу зону чини троножац фланки-ран фигурама лава и петла, док је испод стола уочљива и представа жишка. Икона је по облику, затим обради спољне ивице и детаљима иконографије горњих зона блиска типу V – Београд I (Iskra-Janošić 1966: 56–57, T. VI/3). Та-кође, у погледу иконографског садржаја показује сличност и са типом IVb – Мачванска Митровица (Iskra-Janošić 1966: 56, T. VI/4), али ипак нема директ-них аналогија.

2. Сасвим мали фрагмент оловне иконе димензија 28 × 23 mm, тежине 8,02 грама (Музеј града Београда, к.у. 4665), са локалитета Ушће (municipium Spodent…) код Обреновца (Т. I/3). Највероватније је реч о делу плочице пра-воугаоног облика, са наглашеном бордуром. У иконографском погледу јасно се уочава представа две наге особе које се држе за руке, а према типологији Искре-Јаношић, овакав приказ се јавља у трећој зони икона типа I – Даљ, чији центар заузима троножац, са три особе које седе за њим и једу рибу, док је са друге стране стола представа жртвовања овна (Iskra-Janošić 1966: 50, 52). Ана-логије:2 Прогар – локалитет Баштина (Vasić 2001: 92, br. 3, sl. 3; Gabričević 1972: 56, nap. 9; Dimitrijević 1969b: 171, T. XLVI, sl. 1), Накучани код Шапца (Попо-вић 1983: 59, сл. 8), Доњи Петровци (Iskra-Janošić 1966: 52, br. 13; Tudor 1969: no. 133; Hoffiller 1905: 121, sl. 2), Платичево – локалитет Бокшина (Поповић 1988: 105, бр. 1), Хртковци – 2 комада (Dautova-Ruševljan i Brukner 1992: 62, T. 8/39; Даутова-Рушевљан 2006: 341, сл. 4/1, 4/2), Мачванска Митровица (Iskra-Janošić 1966: 52, br. 16; Ochsenschlager 1971: no. 6, 7, pl. II/4, III/5; Tudor 1976: no. 217, 218), Сремска Митровица – 2 комада (Ochsenschlager 1973: pl. I; По-повић 1986: 115, сл. 2; Tudor 1976: no. 231), Шуљам (Iskra-Janošić 1966: 53, br. 17; Ochsenschlager 1971: no. 5, pl. II/3; Tudor 1976: no. 220), Визић (Iskra-Janošić 1966: 52, br. 14; Tudor 1976: no. 223), Витез – локалитет Црквине (Iskra-Janošić 1966: 52, br. 15), Батина (Поповић 1986: 114, сл. 1; Tudor 1969: no. 131).

2 За тип Ia – Даљ видети код плочице под каталошким бројем 3. Овде наводимо све познате аналогије за тип Ib – Даљ.


Т. I 1–4. УшћеPl. I 1–4. Ušće

3. Фрагмент оловне иконе димензија 48 × 29 mm, тежине 16,42 грама (Музеј града Београда, к.у. 4665), нађен на локалитету Ушће (municipium Spodent…) код Обреновца (Т. I/2). На представи се разликује остатак приказа смештен у полукружну едикулу оивичену дуплим орнаментисаним ободом, где уочава-мо једну фигуру која стоји поред левог јахача, под чијим је ногама опружен не-пријатељ кога гази. Изнад ове сцене, у крајњем левом углу, видљив је део још


једне животиње, тачније њене главе и предњих ногу, на основу чијег положаја се може претпоставити да је била део четворопрега са божанством, најверо-ватније Солом. Припада типу Ia – Даљ (Iskra-Janošić 1966: 50), док су познате аналогије: Уровци код Обреновца (Црнобрња 2007b: 279–280, T. I/1), Ушће код Обреновца (Поповић 1986: 115, бр. 3, сл. 8), Нови Бановци (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 2; Tudor 1969: no. 143; Hoffiller 1935: 63–64, sl. 3), Дебрц код Шапца – 2 комада (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 5–6; Tudor 1969: no. 69, 144; Hampel 1905: 13; Hoffiler 1935: 64–65, sl. 5), Доњи Петровци (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 3; Tudor 1969: no. 134; Hoffiller 1905: 121, sl. 4), Платичево (Поповић 1988: 106, бр. 2), Шашинци (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 5; Ochsenschlager 1971: no. 1; Tudor 1976: no. 219), Мачванска Митровица (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 7, T II/2; Tudor 1969: no. 127; Ochsenschlager 1971: no. 2; Hoffiler 1935: 64–65, sl. 5;), Сремска Ми-тровица – 3 комада (Ochsenschlager 1971: no. 4, 12, pl. I/2, IV/8; Поповић 1986: 117, бр. 4; Поповић 1988: 107, бр. 3; Popović 2011: 242, fig. 9; Tudor 1976: no. 215, 216), Дрењски Слатиник (Pavlović 2005: 96, br. 3), Илок (Tudor 1969: no. 68), Со-тин (Tudor 1969: no. 141), Даљ (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 9; Tudor 1969: no. 132; Hoffiler 1935: 63–64, sl. 4), Вуковар (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 8), Велика Обар-ска код Батковића (Gabričević 1972: 53–56, sl. 1), Халапић (Tudor 1969: 66, no. 116), Сисак (Iskra-Janošić 1966: 52, br. 11), Аниште код Смедерева (Поповић 1983: 56, бр. 3; Tudor 1969: 38, no. 67), Београд – Доњи град (Зотовић 1975: 33, T. I/1), Виминацијум (Поповић 1992: 32, бр. 7).

4. Фрагмент оловне иконe округле форме, димензија 80 × 32 mm, тежи-не 27,58 грама, (Музеј града Београда, к.у. 4668), нађен на локалитету Ушће (municipium Spodent…) код Обреновца (Т. I/4). У питању је остатак плочице на коме се јасно уочава карактеристична, двоструко украшена орнаментисана ивица спољне бордуре у облику мотива рибље кости, а унутрашње бордуре у виду тачкастог рељефа. Од иконографског садржаја препознаје се део најви-ше зоне, са централном стојећом фигуром коју фланкирају бисте Сола (лево) и Луне (десно), поред којих се налазе фигуре птица (петао и орао?). Изнад, у самом врху представе, уочава се приказ неких нејасних симбола, могуће зве-зда. Припада типу IVb – Мачванска Митровица (Iskra-Janošić 1966: 56). Ана-логије: Угриновци (Vasić 2001: 94, br. 4, sl. 4), Прхово (Iskra-Janošić 1966: 56, br. 6; Ochsenschlager 1971: no. 11, pl. IV/7; Popović 1991: 242, fig. 5; Tudor 1976: no. 222), Доњи Петровци (Поповић 1988: 111, бр. 11), Јарак (Iskra-Janošić 1966: 56, br. 7; Tudor 1976: no. 213; Šaranović-Svetek 1987: 113, sl. 1), Мачвански Прњавор (Крунић 1995: 166–167, сл. 3), Сремска Митровица (Ochsenschlager 1971: no. 12, pl. IV/8; Tudor 1976: no. 216), Изворац (Поповић 1988: 111, бр. 12; Popović 1991: 239, fig. 3), Кузмин (Поповић 1986: 235–245; Popović 1991; Popović 2011: 242, fig. 9), Сисак (Iskra-Janošić 1966: 56, br. 8).

5. Фрагмент оловне иконе правоугаоног облика, димензија 43 × 35 mm, тежине 24,90 грама (Музеј града Београда, к.у. 4708), са локалитета Ушће (municipium Spodent…) код Обреновца (Т. II/5). Нађен је део плочице правоу-гаоног облика, оивичен рељефном траком која имитира тордирани стуб. Ради се о пажљиво и правилно исеченом фрагменту иконе, о чему сведоче траго-


ви неког механичког сечива на унутрашњим ивицама, док је посебно инте-ресантна чињеница да је при врху комада отворена правилна рупица, која је навероватније служила за провлачење конопа или кожице како би се икона могла носити око врата. У иконографском смислу могу се уочити представе у најнижој, а делимично и у централној зони: троножац на коме су три нејасна предмета (колачи или хлебови ?), поред кога је канделабр са жишком, док се изнад запажа остатак лежеће фигуре коју гази коњ. По типологији се опреде-љује у тип III – Чалма (Iskra-Janošić 1966: 54), а аналогије су следеће:

Т. II 5. Ушће; 6. Нурча, Звечка; 7. Маринковића куће, Звечка; 8. Црквине, РватиPl. II 5. Ušće; 6. Nurča, Zvečka; 7. Marinkovića Kuće, Zvečka; 8. Crkvine, Rvati


Уровци код Обреновца (Црнобрња 2007b: 280–281, T. I/2), Доњи Петров-ци (Поповић 1988: 109, бр. 8), Златара код Руме (Брукнер 1995: 138, T. VI/63, XX/1), Мачванска Митровица – 2 комада (Поповић 1988: 109–110, бр. 7, 10), Чалма (Iskra-Janošić 1966: 55, br. 1; Tudor 1969: no. 138; Hampel 1903: 352, br. 56; Hoffiller 1905: 123, sl. 6), Винковци (Iskra-Janošić 1966: 55, T. IV/1), Гомолава (Dautova-Ruševljan i Brukner 1992: 74, T. V/3; Даутова-Рушевљан 2006: 341, сл. 4/2), Виминацијум – 10 комада (Зотовић 2001: 171–172, сл. 6–8; Поповић 1992: 32, 33, кат. бр. 8–14), Београд, околина (Зотовић 1975: 36, T. II/2), Сучидава (Tudor 1976: 14, no. 208, pl. IX/208).

6. Фрагмент оловне иконе димензија 52 x 47 mm, тежине 25,92 грама (Му-зеј града Београда, к.у. 4666), нађен на локалитету Нурча 3 у Звечкој код Об-реновца (Т. II/6). У погледу иконографије уочава се јасна представа левог ко-њаника, са уздигнутом руком у којој је секира. Иза ње препознајемо једну стојећу фигуру, док је једна лежећа приказана испод коња. Према облику и са-држају, икона је најближа типу IV, по Оксеншлагеру (Ochsenschlager 1971: no. 13), док аналогију проналази у плочици из Хртковаца, са локалитета Селиште (Ochsenschlager 1971: no. 13, pl. V/9; Tudor 1969: no. 146).

7. Оловна икона обијена у доњем левом углу, димензија 72 × 68 mm, тежи-не 68,97 грама (Музеј града Београда, к.у. 4708), са локалитета Маринковића кућe у селу Звечкој код Обреновца (Т. II/7). Плочица је у облику правоугао-ника, у који је смештена полукружна едикула украшена рељефним ободом од астрагала који носе две стуба. У угловима правоугаоног поља, при врху, уоча-вају се две змије. Разликују се четири зоне са представама: у највишој зони је квадрига са Солом, док се у централној зони налази богиња одевена у дуги хи-тон, са марамом коју држи раширену преко крила, као неку врсту прегаче. Ка њој су окренута два јахача чији коњи стоје на лежећим фигурама, док се поред њих назиру две стојеће фигуре. У средини доње зоне приказан је сто, за којим седе три особе које обедују рибу, док су десно две наге особе које прилазе сто-лу. Лева представа је лоше очувана, али се по аналогијама може претпостави-ти да се ради о приказу стабла, о које је обешен ован коме мушка фигура вади утробу (жртвовање овна). У најнижој зони, на средини, слабо је видиљива представа кантароса, коју са десне стране фланкира лав. По типу, ова плочица припада примерцима Iа – Даљ (Iskra-Janošić 1966: 50).3

8. Фрагмент кружне оловне иконе димензија 35 × 22 mm, тежине 7,72 гра-ма (Музеј града Београда, к.у. 4708), са локалитета Црквине у Рватима код Об-реновца (Т. II/8). У питању је део плочице са наглашеном двоструком борду-ром чија је спољна обрада у виду астрагала, док унутрашњу чини тачкасти орнамент. Иако се представа не може јасно идентификовати, овај примерак је, према облику и обради бордуре, најближи типу VII – Попинци (Iskra-Janošić 1966: 57–58). Аналогије: Сурдук (Iskra-Janošić 1966: 58, br. 1; Tudor 1969: no. 139; Hoffiller 1935: 63, sl. 2), Попинци (Iskra-Janošić 1966: 58, br. 2; Tudor 1969: 140; Hoffiller 1935: 62–63, sl. 1), Путинци (Iskra-Janošić 1966: 58, br. 3; Hampel

3 Аналогије као код плочице бр. 3.


1903: 359, br. 63; Hoffiller 1935: 125, sl. 1), Хртковци – 2 комада (Даутова-Руше-вљан 2006: 342, сл. 4/3; Šaranović-Svetek 1987: 114, sl. 2), Јарак (Поповић 1988: 107, бр. 4), Сремска Митровица (Поповић 1988: 108, бр. 6), Изворац (Поповић 1988: 108, бр. 105), Бешка код Шида (Крунић 1995: 166–167, сл. 4).

ДАТОВАЊЕ

У погледу датовања икона подунавских коњаника, према Тудору се најста-ријим сматрају иконе типа А, на којима је главна сцена у редукованој вари-јанти, са једним коњаником и богињом (Tudor 1976: 94–95). Њихово порекло везује се за Дакију, а настанак за период од римског освајања те провинције до средине II века. Комплексније иконе типа B развијају се почев од друге по-ловине II века, доживљавајући кулминацију током III века, у виду сложених иконографских поставки са три или четири ликовна регистра (зоне), да би почетком IV века њихова производња опала (Tudor 1976: 95–98).

На територијама које су географски блиске местима налаза примерака о којима је овом приликом реч, тачније у југоисточним областима римске про-винције Доње Паноније и на северу Горње Мезије, забележене су само ико-не које припадају Тудоровом типу В, односно оне које нису старије од почет-ка III века. Tако се поједини примерци типа Iа – Даљ, коме припадају и наше иконе под каталошким бројевима 2, 3, и 7, на основу стилских карактеристи-ка фризуре богиње, која је слична фризурама римских царица Јулије Домне, Јулије Мезе и Јулије Мамее, оквирно датују у прву трећину III века (Поповић 1992: 42; Tudor 1969: 74; Црнобрња 2007b: 281). С друге стране, округле пло-чице типа IVb – Мачванска Митровица, којима је близак наш кат. бр. 1, а при-пада кат. бр. 4, на основу технике израде и стилске анализе датују се у III век, док се други кружни примерак типа VII – Попинци (кат. бр. 8), захваљујући нешто лошијој изради и шематизацији, као и стилским одликама богињине фризуре, сматра декадентнијим и опредељује касније, у IV век (Шарановић-Светек 1987: 115–116). Такође, на основу једине познате аналогије, и плочица под бројем 6 у нашем каталогу може се сместити у III век (Ochsenschlager 1971: 56, ref. no. 30).

Kоначно, иконе типа III – Чалма, којима припада и наш кат. бр. 5, иконо-графски детаљи попут петла над главом овна, као рефлексија теме орла над главом бовида из култне слике сиријског бога Турмасгада, усмеравају на дато-вање у III век (Зотовић 1975: 37). Нешто конкретније је опредељен и један при-мерак овог типа, нађен приликом археолошких истраживања војног логора у Сингидунуму, који се, на основу новца и других покретних налаза у истоме слоју, смешта у другу половину III века (Бојовић 1983: 80). Такође, два слична примерка, један из Уроваца, а други нађен током ископавања на локалитету Златара код Руме, датована су у период III–IV века (Брукнер 1995: 138; Црно-брња 2007b: 281).


КОНТЕКСТ НАЛАЗА

Један од проблема везаних за проучавање икона подунавских коњаника лежи у чињеници да у већини случајева не постоје скоро никаква сазнања о археолошком контексту у коме су нађене. У корпусу посвећеном овим споме-ницима, Д. Тудор истиче да су околности налаза познате за свега 42 од укупно 232 регистрована примерка: 10 – војни кампови, 6 – домаће капелице sacella, 2 – фунерални контекст, 7 – храмови, 1 – митреум, 1 – aedes Augustalium, 2 – villa suburbana, осталих 13 – неодређено у римским насељима (Tudor 1976: 55–58). Таква тенденција се нажалост наставила и током каснијих открића, када су иконе подунавских коњаника у великој мери представљале случајне налазе током орања на римским локалитетима, што знатно отежава сагледавање на-чина на који је овај култ био практикован.

Све иконе подунавских коњаника које се по први пут публикују у ово-ме раду пронађене су на територији обреновачке Посавине, која се у перио-ду римске доминације налазила у оквирима провинције Доње, односно Дру-ге Паноније. Будући да су за све њих позната места налаза, одлучили смо да покушај проучавања археолошког контекста ове врсте предмета прошири-мо на целу област југоисточног дела Доње Паноније, односно на територију данашњег Срема, Мачве и обреновачке Посавине.4 Иако највећи број икона припада случајним налазима, сматрали смо да би додатни напор усмерен ка идентификовању основних карактеристика локалитета на којима су прона-ђене могао да помогне у одређивању макар најширег контекста у коме су се оне налазиле. Пошто су подаци којима располажемо о највећем броју локали-тета ограничени и потичу углавном са рекогносцирања терена, било је могу-ће одредити само неколико основних врста локалитета: насеља, некрополе и војна инфраструктура. Категорија насеља односи се на тај појам у најширем смислу, те су у њене оквире ушле и урбане зоне (Sirmium, Bassianae, Spodent), виле рустике, мања пољска газдинства и усамљени објекти.5 Под некрополама смо подразумевали како ретке поуздане гробне налазе тако и зоне некропо-ла на појединим локалитетима које су истраживачи као такве препознавали. Под војном инфраструктуром обухватили смо локалитете на којима се нала-зе војна утврђења.

Примењени начин одређивања ширег контекста налаза појединих икона објаснићемо укратко на примеру осам икона које публикујемо у овоме раду. Свих пет икона које потичу из Ушћа код Обреновца (municipium Spodent) про-нађено је у уском појасу који је приликом детаљних рекогносцирања препо-знат као зона некропола (Црнобрња 2007а: 275; Crnobrnja 2011: 378–380, fig. 4). Подаци добијени рекогносцирањима помогли су нам и за утврђивање ши-рег контекста у коме су нађене преостале три иконе, будући да су локалитети Звечка – Нурча 3 (Црнобрња 2005: 72), Маринковића куће (Црнобрња 2005:

4 О припадности подручја јужно од Саве провинцији Доњој Панонији, а касније и Другој Панонији, ви-дети Crnobrnja 2011: 384–385.

5 Више о методолошком приступу одређивања различитих категорија руралних насеобина видети код Арсић 2007: 31–42.


71) и Црквине у Рватима (Црнобрња 2005: 62) протумачени као виле рустике и мања пољопривредна насеља, односно насеља у најширем смислу.

Приликом одређивања ширег контекста налаза раније публикованих ико-на из југоисточног дела Доње Паноније руководили смо се истим принципом. Када смо располагали довољном количином информација о локалитетима, или о појединим њиховим деловима, са којих потичу, иконе смо опредељи-вали у једну од три наведене категорије. Детаљан приказ налаза икона са ове територије и ширих контекста у оквиру којих су пронађене дат је у табели I на крају овога рада. У њој су наведене и две врсте библиографских јединица: „библиографија икона“ се односи на радове у којима су иконе публиковане, а „библиографија локалитета“ на радове из којих смо црпли информације за одређивање врсте локалитета на којима су иконе пронађене.

У разматраном југоисточном делу Доње Паноније, до сада је нађено 85 икона подунавских коњаника (сл. 2). Највећи број је забележен у оквиру на-сеља (40 комада на 28 локалитета), потом у гробовима или зонама некропола (14 комада на седам локалитета), а најмање на локалитетима који се директно могу везати за војску (пет комада на пет локалитета) (сл 3). Није нам познат ни шири контекст налаза за 26 примерака, од којих за 15 знамо оквирно ме-сто, али немамо ближе податке о самом локалитету, док је за 11 познато само да потичу са територије Мачве. Ако то упоредимо са контекстима налаза које је навео Тудор (Tudor 1976: 55–58), видећемо да се наши и његови закључци знатно разликују (сл. 4), будући да се тежиште код нас доминантно пребацује на налазе у оквиру насеља и некропола, односно на „цивилни“ контекст у нај-ширем смислу. Проценат икона из насеља и са некропола, у односу на оне из војних утврђења и њихове близине, заправо је још и већи ако имамо на уму да је 15 икона за које само оквирно знамо одакле потичу пронађено далеко од било каквог познатог војног утврђења.

Сл. 2 Mеста налаза икона подунавских коњаника у југоисточном делу провинције Доње Паноније

Fig. 2 Places in the southeastern part of the province of Lower Pannonia where the icons of Danubian horsemen presented in this paper were found


Сл. 3 Назначени контексти налаза икона подунавских коњаника у југоисточном делу провинције Доње Паноније

Fig. 3 Indicated contexts of the finds of icons of Danubian horsemen in the southeastern part of the province of Lower Pannonia

Сл. 4 Међусобни однос контекста налаза код Тудора (Tudor 1976) и у југоисточном делу провинције Доње Паноније

Fig. 4 Relationship between the contexts of the finds in Tudor (Tudor 1976) and in the southeastern part of the province of Lower Pannonia


Највеће концентрације налаза ових предмета бележимо у урбаним цен-трима и у њиховој непосредној околини: Срeмска Митровица 8 комада, Ма-чванска Митровица 7 комада, Басијане 4, Ушће 6 и Бељин 3 комада. У Хртков-цима, на неколико просторно блиских локалитета, пронађено је 5 примерака. Ипак, треба имати на уму да је не мали број локалитета на којима су иконе проналажене смештен у непосредној близини траса римских путева: северног (преко Басијана) и јужног (преко Ушћа - Сподент...) копненог друма, између Сирмијума и Сингидунума, као и на обалама водених путева, односно токова Саве и Дунава (сл. 2).

Наше кратко разматрање о контекстима налаза икона подунавских коња-ника сматрамо само полазном основом која би, уз додатна истраживања, мо-гла да пружи драгоцене информације за проучавање начина ширења синкре-тистичког култа у оквиру кога су настале. Да би се кренуло у том смеру, било би неопходно да се прикупе далеко детаљнији подаци о локалитетима са ко-јих потичу, ради што прецизнијег одређивања њиховог карактера и времена у коме се живот на њима одвијао.

ДИСКУСИЈА

Данас преовладава мишљење да су оловне иконе имале профилактички ка-рактер, обично ношене као амулети у малим дрвеним рамовима или кожним торбицама, док су камени примерци већих димензија стајали у светилиштима као вотивни споменици (Tudor 1976: 74–75). Пошто су налази оловних пло-чица чести дуж целог дунавског лимеса, они се у литератури највише везују за припаднике војних јединица као пресудни елемент у ширењу и обликова-њу култа. Војни логори су били средишта легија мултиетничког састава, те су стога могли бити веома погодни центри за настанак новог концепта мистери-ја, блиског војницима различитог порекла, синкретизованог у култ који почи-ва на спасоносној нади победе (Tatcheva 2000: 244–245).

Претпоставке о војним јединицама у којима су се налазили носиоци овога култа, путу којим су се те јединице кретале, као и о времену у коме су се ти по-крети дешавали, нису бројне и претежно се своде на податке да је легија VIII Avgvsta 71. године дошла у Горњу Мезију, а да је легија XV Apollinaris са истока дошла у Панонију, што је углавном служило као илустрација могућих извора из којих су, са војском, пристизали и оријентални култови (Iskra-Janošić 1966: 59; Pavlović 2005: 98). За даље разматрање проблематике важна је чињеница да је овај култ трајао у време када су и на нашем тлу била доминантна наче-ла оријенталних схватања света (Зотовић 1975: 40), као и оријентални, а по-себно могући сиријски елементи у његовој иконографији (Зотовић 1975: 37; Ochenschlager 1971: 61–62, 65). Имајући у виду да се прве оловне иконе поду-навских коњаника у Доњој Панонији и Горњој Мезији јављају најраније по-четком III века, јасно је да поменути наводи о знатно ранијем премештању ле-гија са истока (Iskra-Janošić 1966: 59; Pavlović 2005: 98) немају никакав значај у одређивању војске као носиоца овога култа. С друге стране, управо у вре-ме Севера долази до кулминације још ранијег прилива имиграната са истока,


углавном Сиријаца, и то не само припадника војних јединица већ и трговаца (Mócsy 1974: 227–230). У време Севера, захваљујући, пре свега, снажном ути-цају Јулије Домне, оријентални, а поготово малоазијски и сиријски култови постају доминантни (Јовановић 2000: 16). Сам Септимије Север је у великом обиму давао грађанска права перегрином станoвништву Паноније (Ферјан-чић 2002: 235). Из тог периода потиче и више налаза који указују на пове-ћано присуство војске у нашим крајевима. У Ушћу (municipium Spodent...) је пронађен жртвеник који је Јупитеру посветио ветеран Септимија Севера (Цр-нобрња 2007а), док је неколико километара западније, у селу Скели (римска Iatumentiana), нађена војничка диплома ветерана који је службу завршио око 200. године (Mirković 2000; Лазић 2006). Индикативни су и чести налази нов-ца из ковнице у битинијској Никеји, који се објашњавају повећаним покрети-ма војних трупа са истока у првој половини III века, које су биле исплаћиване овим новцем (Душанић 1974: 97, нап. 24; Црнобрња 1981: 5; Војвода 2011: 250). У Ушћу, новац Никеје чини скоро 50% укупног броја новца из прве половине III века (Црнобрња 2013: 204), а налази примерака из те ковнице присутни су и на више других локалитета у овом делу Доње Паноније (Војвода и Петровић 2011; Црнобрња 2011; Војвода и Јесретић 2012).

Имајући у виду све наведене чињенице, објашњење о војсци као основ-ном доносиоцу култа подунавских коњаника, заједно са другим култовима са истока, чини се логичним. Оно што изненађује јесте изузетно велика концен-трација оловних плочица овог култа у југоисточном делу провинције Доње Паноније. Сагледавањем контекста њиховог налаза установили смо да се за-право само веома мали њихов број може довести у директну везу са војском. Далеко више икона, за које се могао претпоставити основни контекст налаза, потиче са локалитета цивилне категорије, односно из насеља и са некропола. Таква ситуација нам говори да је овај синкретистички култ релативно брзо постао веома раширен, не само непосредно уз војне и урбане центре већ и у руралним срединама (сл. 2), што значи да га је прихватило више слојева ста-новништва. Стога остаје питање да ли је, осим пролаза војске са истока, једну од кључних улога у ширењу култа подунавских коњаника имала и сама поли-тика Септимија Севера, за чије се владавине на овоме тлу он и појављује.

Коначно, овом приликом желимо да истакнемо и необичан фрагмент ико-не из Ушћа (кат. бр. 5), као још један показатељ начина практиковања овог култа. Наиме, реч је о правилно и пажљиво одсеченом левом делу плочице, тачније њеној четвртини, која при врху има пробушену рупицу. Оваква нак-надна обрада нашег примерка наводи на закључак да га је његов власник нај-вероватније носио на узици око врата, и то као личну амајлију. Тиме се може потврдити профилактички карактер подунавских икона, чији су фрагменти, због приписаних заштитних својстава, понели улогу амулетских привезака. Сличну функцију морале су имати и целе плочице са пробушеном рупицом за качење, попут примерака из Шуљама и Хртковаца (табела I, бр. 23, 28), који су највероватније били фиксирани у домовима или храмовима поштовалаца култа. С друге стране, многи налази ових икона у оквиру некропола указују на


то да су имале значаја и у загробном животу, односно да су следбеници култа подунавских коњаника често сахрањивани заједно са њима.

Ипак, поменути фрагмент иконе из Ушћа (кат. бр. 5) оставља нам још до-ста недоумица: да ли су чланови једне породице поделили икону између себе, верујући да ће им њени делови донети заштиту и срећу, или су то били при-падници исте војне јединице, можда ветерани, на тај начин истичући своју повезаност, тј. припадност одређеној легији? У сваком случају, за сада може-мо рећи да је овакво прилагођавање иконе јединствено и представља редак путоказ у разматрању начина коришћења тих предмета у антици. Оно што је сигурно јесте да је њеног власника и оне који су могли поседовати друге дело-ве исте иконе међусобно повезивала дубока вера у њен магијско-религијски карактер.

ЗАКЉУЧАК

Осим представљања нових икона подунавског култа из околине обрено-вачке Посавине, намера нам је била да у претходном излагању укажемо на контекст налаза као на врло важан аспект проучавања њихове проблемати-ке, коме до сада, по нашем мишљењу, није посвећивана одговарајућа пажња. Методолошким примером показаним управо на иконама које се у овом раду први пут публикују, покушали смо да сагледамо шири контекст налаза ових предмета у југоисточном делу провинције Доње Паноније, којој је током пери-ода римске доминације припадала и област Обреновца. Иако је за већину по-знатих налаза, од укупно 85 са ове територије, тек грубо установљен контекст у оквиру одређене категорије локалитета: насеља (урбане зоне, виле рустике, мања пољска газдинства и усамљени објекти), некропола (поуздани налази гробова и зоне некропола) и војне структуре (утврђења, осматрачнице), ова-квим сагледавањем дошли смо до значајних података. Наиме, плочице из ове области се у много већој мери могу приписати категоријама насеља и некро-пола, него неспоредно војном окружењу, за разлику од података које у својој студији доноси Д. Тудор. С обзиром на то да су раније изнета бројна мишље-ња о војним јединицама као основним преносиоцима култа подунавских ко-њаника, са чиме се и ми овом приликом слажемо, сматрамо да подаци до ко-јих смо дошли показују да је овај култ лако проналазио своје следбенике међу различитим слојевима становништва, без обзира на војнике као иницијалне преносиоце. То нам додатно открива и саму његову природу, у чијој основи је морала лежати извесна универзалност, препозната у општим познатим ли-ковним симболима и пријемчивој сакралној идеологији, блиској не само вој-ним круговима већ и цивилном становиштву.

Као допринос проучавању култне функције подунавских икона, скрену-ли смо пажњу и на правилно обликовани фрагмент са рупицом за качење из Ушћа код Обреновца, који је вероватно служио као амајлија ношена око вра-та. Овај јединствено обрађени примерак баца ново светло на начин употребе ових предмета. Додатно се, у приказу заступљености типова икона (табела II), уочава доминација типа I Даљ, што говори у прилог раније изнетом мишљењу


да је центар њихове производње могао бити у Сирмијуму (Поповић 1986: 120; Црнобрња 2007а: 284).

Коначно, уз драгоцена сазнања о контекстима налаза икона подунавских коњаника у југоисточном делу провинције Доње Паноније, као и о култној функцији, надамо се да смо успели да нагласимо важност њиховог проучава-ња заједно са детаљнијим истраживањима о локалитетима са којих потичу, чиме се свакако доприноси формирању много комплетније слике о овом ми-стериозном култу.


Табе

ла I

Нал

ази

икон

а по

дуна

вски

х ко

њан

ика

у ју

гоис

точн

ом д

елу

пров

инци

је Д

оње

Пан

ониј

е61

6 Ка

о пр

имар

на ти

поло

гија

, у та

бела

ма је

кор

ишће

на о

на п

о И

. Иск

ра-Ј

анош

ић (I

skra

-Jan

ošić

196

6), о

сим

у слу

чаје

вима

кад

а ниј

е бил

о мо

гуће

бли

же о

дред

ити

прим

е-ра

к по

том

сист

ему,

па је

упо

треб

љен

а тип

олог

ија п

о О

ксен

шла

геру

(Och

sens

chla

ger 1

971)

, наз

наче

на о

дред

ницо

м О

ch. К

ада ј

е у и

зузе

тним

случ

ајев

има к

ориш

ћена

дв

ојна

тип

олог

ија

за је

дан

прим

ерак

, тип

ови

носе

одр

едни

це О

ch и

I.J.

7 И

з Муз

еја

у М

ладе

новц

у.

ЛО

КА

ЛИ

ТЕТ

ВРС

ТА Л

ОК

А-

ЛИ

ТЕТА

ТИП

ОЛ

ОГИ

ЈАБИ

БЛИ

ОГР

АФ

ИЈА

ИКО

НА

БИБЛ

ИО

ГРА

ФИ

ЈАЛ

ОК

АЛ

ИТЕ

ТА

1.С

РЕМ

СКА

МИ

ТРО

ВИЦ

АН

АС

ЕЉЕ

тип

Iа –

Даљ

Och

sens

chla

ger 1

971:

no.

4, p

l. I/

2;

Поп

овић

198

6: 1

17, б

р. 4

; Pop

ović

20

11: 2

42, fi

g. 9

; Tud

or 1

976:

no.

215

;

Och

sens

chla

ger 1

971:

53.

2.С

РЕМ

СКА

МИ

ТРО

ВИЦ

А(Л

окал

итет

21)

НА

СЕЉ

Ети

п II

I Och

.ти

п IV

б –

Мач

. Мит

ро-

вица

I

Och

sens

chla

ger 1

971:

no.

12,

pl.

IV/8

; Tu

dor 1

976:

no.

216

. Po

povi

ć 196

3.

3.С

РЕМ

СКА

МИ

ТРО

ВИЦ

А(Л

окал

итет

28)

НА

СЕЉ

Ети

п Iб

– Д

аљП

опов

ић 1

986:

115

, сл.

2.

Мila

dino

vić-

Rad

milo

vić

2011

: 250

.

4.С

РЕМ

СК

А М

ИТР

ОВИ

ЦА

(Лок

алит

ет К

еј н

а С

ави)

НА

СЕЉ

Ети

п Iа

– Д

аљП

опов

ић 1

988:

107

бр.

3.

5.С

РЕМ

СК

А М

ИТР

ОВИ

ЦА

(КП

Дом

)Н

ЕКРО

ПО

ЛА

тип

VII

– П

опин

циП

опов

ић 1

988:

108

, бр.

6.

Mila

dino

vić-

Rad

milo

vić

2011

: 339

.

6.С

РЕМ

СК

А М

ИТР

ОВИ

ЦА

(Јал

ијск

а 22

)Н

ЕКРО

ПО

ЛА

?ти

п I –

C O

ch.

тип

Iб –

Даљ

I.Ј.

Och

sens

chla

ger 1

973:

pl.

I; Tu

dor

1976

: no.

231

.

7.С

РЕМ

СКА

МИ

ТРО

ВИЦ

АН

ЕПО

ЗНАТ

Ати

п Iа

– Д

аљIs

kra-

Jano

šić 1

966:

51,

br.

4;

Och

sens

chla

ger 1

971:

no.

3; T

udor

19

69: n

o. 1

28; H

offille

r 190

5: 1

21, s

l. 5.

-

8.С

РЕМ

СКА

МИ

ТРО

ВИЦ

А(о

коли

на ?)

7 *Н

ЕПО

ЗНАТ

АН

ема

анал

огиј

аП

опов

ић 1

990:

58–

59, с

л. 2

.-


9.М

АЧВА

НС

КА М

ИТР

ОВИ

ЦА

(л

ок. П

Д ''М

ачва

'')Н

АС

ЕЉЕ

тип

III –

Чал

маП

опов

ић 1

988:

109

–110

, бр.

7.

Vasil

jevi

ć 197

3: 1

59.

10.

МАЧ

ВАН

СКА

МИ

ТРО

ВИЦ

А(л

ок. П

Д ''М

ачва

'')Н

АС

ЕЉЕ

тип

III –

Чал

маП

опов

ић 1

988:

109

–110

, бр.

9.

Vasil

jevi

ć 197

3: 1

59.

11.

МАЧ

ВАН

СКА

МИ

ТРО

ВИЦ

А(л

ок. З

идин

е)

НА

СЕЉ

Ети

п Iа

– Д

аљIs

kra-

Jano

šić 1

966:

51,

br.

7;

Och

sens

chla

ger 1

971:

no.

2; T

udor

19

69: n

o. 1

27; H

offile

r 193

5: 6

4–65

, sl.

5.

Васи

љев

ић 1

967:

140

, бр.

16

1.

12.

МАЧ

ВАН

СКА

МИ

ТРО

ВИЦ

АН

ЕПО

ЗНАТ

Ати

п Iб

– Д

аљ

Iskr

a-Ja

nošić

196

6: 5

2, b

r. 16

; O

chse

nsch

lage

r 197

1: n

o. 6

, pl.

II/4

; Tu

dor 1

976:

no.

217

.

-

13.

МАЧ

ВАН

СКА

МИ

ТРО

ВИЦ

АН

ЕПО

ЗНАТ

Ати

п Iб

– Д

аљ

Iskr

a-Ja

nošić

196

6: 5

2, b

r. 16

; O

chse

nsch

lage

r 197

1: n

o. 7

, pl.

III/

5;

Tudo

r 197

6: n

o. 2

18.

-

14.

МАЧ

ВАН

СКА

МИ

ТРО

ВИЦ

АН

ЕПО

ЗНАТ

Ати

п IV

а –

Мач

. Мит

ро-

вица

Iskr

a-Ja

nošić

196

6: 5

5, b

r. 1;

O

chse

nsch

lage

r 197

1: n

o. 1

0; T

udor

19

69: n

o. 1

26; H

offille

r 190

5: 1

18, s

l. 1.

-

15.

МАЧ

ВАН

СК

АМ

ИТР

ОВИ

ЦА

НЕП

ОЗН

АТА

тип

IVа

– М

ач. М

итро

-ви

цаIs

kra-

Jano

šić 1

966:

55,

br.

2;

Och

sens

chla

ger 1

971:

no.

9; T

udor

19

69: n

o. 1

25; H

offille

r 190

5: 1

97, s

l. 2.

-

16.

ЛАЋ

АРА

К(л

ок. С

елиш

те)

НА

СЕЉ

Ети

п IV

а –

Мач

. Мит

ро-

вица

Поп

овић

198

8: 1

11, с

л. 1

1.Бр

укне

р 19

95: 1

43, с

л. 1

0,

лок.

42.

17.

ИЗВ

ОРА

Ц(и

змеђ

у се

ла Д

ивош

а, М

арти

-на

ца и

Лаћ

арка

)

НЕК

РОП

ОЛА

cf. т

ип IV

б –

Мач

. Мит

ро-

вица

Поп

овић

198

8: 1

11, б

р. 1

2; P

opov

ić

1991

: 239

, fig.

3.

Milo

ševi

ć 197

3.8 2

18.

ИЗВ

ОРА

ЦН

ЕКРО

ПО

ЛАти

п V

II –

Поп

инци

Поп

овић

198

8: 1

08, б

р. 5

.M

iloše

vić 1

973.

8 Ра

ди с

е о

лока

лите

ту н

а м

есту

дан

ашњ

ег в

ешта

чког

језе

ра З

агат

(при

м. а

ут.).


19.

КУЗМ

ИН

НЕК

РОП

ОЛА

9 3cf.

тип

IVб

– М

ач. М

итро

-ви

цаП

опов

ић 1

986:

235

–245

; Pop

ović

19

91; P

opov

ić 2

011:

242

, fig.

9.

Мил

ошев

ић 1

995:

195

.

20.

ДИВО

ШН

ЕПО

ЗНАТ

Ати

п II

– Д

ивош

Iskr

a-Ja

nošić

196

6: 5

4, b

r. 3;

Tud

or

1969

: no.

135

; Hoffi

ller 1

905:

204

–207

, sl.

29.

-

21.

ЧА

ЛМА

НЕП

ОЗН

АТА

тип

III –

Чал

маIs

kra-

Jano

šić 1

966:

55,

br.

1; T

udor

19

69: n

o. 1

38; H

ampe

l 190

3: 3

52, b

r. 56

; Hoffi

ller 1

905:

123

, sl.

6.

-

22.

ША

ШИ

НЦ

ИВО

ЈСКА

тип

Iа –

Даљ

Iskr

a-Ja

nošić

196

6: 5

1, b

r. 5;

O

chse

nsch

lage

r 197

1: n

o. 1

; Tud

or

1976

: no.

219

.

Jung

189

0: 2

6–27

.

23.

ШУЉ

АМ

НА

СЕЉ

Ети

п Iб

– Д

аљ

Iskr

a-Ja

nošić

196

6: 5

3, b

r. 17

; O

chse

nsch

lage

r 197

1: n

o. 5

, pl.

II/3

; Tu

dor 1

976:

no.

220

.

Milo

ševi

ć 19

63: 1

17.

24.

ВИЗИ

Ћ(л

ок. Ц

ркви

не)

НА

СЕЉ

Ети

п Iб

– Д

аљ

Iskr

a-Ja

nošić

196

6: 5

2, b

r. 14

; Tud

or

1976

: no.

223

.-

25.

ДУМ

БОВО

НА

СЕЉ

ЕН

ије

одре

ђен.

Bruk

ner 1

976:

T. X

V, 2

1.Br

ukne

r 197

2.

26.

ЈАРА

КН

АС

ЕЉЕ

тип

IVб

– М

ач. М

итро

-ви

цаIs

kra-

Jano

šić 1

966:

56,

br.

7; T

udor

19

76: n

o. 2

13; Š

aran

ović

-Sve

tek

1987

: 11

3, sl

. 1.

Dau

tova

-Ruš

evlja

n i

Vujo

vić

2011

: 36–

37.

27.

ЈАРА

КН

ЕПО

ЗНАТ

Ати

п V

II –

Поп

инци

Поп

овић

198

8: 1

07, б

р. 4

.-

28.

ХРТ

КОВЦ

И(л

ок. С

елиш

те)

НА

СЕЉ

Ети

п IV

Och

.O

chse

nsch

lage

r 197

1: n

o. 1

3, p

l. V

/9;

Tudo

r 196

9: n

o. 1

46.

Даут

ова-

Руш

евљ

ан 2

005:

23

9–24

0.

9 Н

алаз

је и

з дуп

лог г

роба

са

инху

мир

аним

пок

ојни

цим

а (б

р. 1

7–17

а). У

сус

едно

м гр

обу

бр. 1

8 на

ђен

је н

овац

цар

а Го

рдиј

ана

III,

који

је к

ован

у В

имин

ациј

уму

242/

243.

го

дине

.


29.

ХРТ

КОВЦ

И(п

отес

Вра

њ)

НА

СЕЉ

Ети

п Iб

– Д

аљ

Даут

ова-

Руш

евљ

ан 2

006:

341

, сл.

4/

2.Да

утов

а-Ру

шев

љан

200

8.

30.

ХРТ

КОВЦ

И(л

ок. Г

омол

ава)

НА

СЕЉ

Ети

п Iб

– Д

аљ

Dau

tova

-Ruš

evlja

n i B

rukn

er 1

992:

62

, T. 8

/39;

Дау

това

-Руш

евљ

ан 2

006:

34

1, сл

. 4/1

.

Dau

tova

-Ruš

evlja

n i

Bruk

ner 1

992.

31.

ХРТ

КОВЦ

И(У

лица

Лол

е Ри

бара

)Н

ЕКРО

ПО

ЛАти

п V

II –

Поп

инци

Д

ауто

ва-Р

ушев

љан

200

6: 3

42, с

л.

4/3.

Dau

tova

-Ruš

evlja

n 19

76:

177.

32.

ХРТ

КОВЦ

ИН

ЕПО

ЗНАТ

Ати

п V

II –

Поп

инци

Šara

novi

ć-Sv

etek

198

7: 1

14, s

l. 2.

-

33.

ПЛ

АТИ

ЧЕВ

О (л

ок. Б

окш

ина)

НА

СЕЉ

Ети

п Iб

– Д

аљП

опов

ић 1

988:

105

, бр.

1.

Popo

vić 1

970:

199

.104

34.

ПЛ

АТИ

ЧЕВ

ОН

ЕПО

ЗНАТ

Ати

п Iа

– Д

аљП

опов

ић 1

988:

106

, бр.

2.

-

35.

РУМ

А(л

ок. З

лата

ра)

НА

СЕЉ

Ети

п II

I – Ч

алм

аБр

укне

р 19

95: 1

38, T

. VI/

63, X

X/1

.Бр

укне

р 19

95: 1

38, л

ок. 9

.

36.

ПУ

ТИН

ЦИ

НА

СЕЉ

Ети

п V

II –

Поп

инци

Iskr

a-Ja

nošić

196

6: 5

8, b

r. 3;

Ham

pel

1903

: 359

, br.

63; H

offille

r 193

5: 1

25,

sl. 1

.

Brun

šmid

189

9/19

00: 1

95–

197.

37.

ДОЊ

И П

ЕТРО

ВЦИ

(Bas

siane

)Н

АС

ЕЉЕ

тип

Ia –

Даљ

Iskr

a-Ja

nošić

196

6: 5

1, b

r. 3;

Tud

or

1969

: no.

134

; Hoffi

ller 1

905:

121

, sl.

4;cf

. Mili

n 20

04.

38.

ДО

ЊИ

ПЕТ

РОВЦ

И (B

assia

ne)

НА

СЕЉ

Ети

п Iб

– Д

аљH

offille

r 190

5: 1

21, s

l. 2;

Iskr

a-Ja

nošić

19

66: 5

2, b

r. 13

; Tud

or 1

969:

no.

133

.cf

. Mili

n 20

04.

39.

ДО

ЊИ

ПЕТ

РОВЦ

И (B

assia

ne)

НА

СЕЉ

Ети

п II

I – Ч

алм

аП

опов

ић 1

988:

109

, бр.

8.

cf. M

ilin

2004

.

10

Лока

лите

т И

рков

ци, к

оји

се н

алаз

и на

пус

ти Б

окш

ина

(при

м. а

ут.)


40.

ДО

ЊИ

ПЕТ

РОВЦ

И (B

assia

ne)

НА

СЕЉ

Ети

п IV

б –

Мач

. Мит

ро-

вица

Поп

овић

198

8: 1

11, б

р. 1

1.cf

. Mili

n 20

04.

41.

ПРХ

ОВО

НА

СЕЉ

Ети

п IV

а –

Мач

. Мит

ро-

вица

Iskr

a-Ja

nošić

196

6: 5

6, b

r. 3;

O

chse

nsch

lage

r 197

1: n

o. 8

, pl.

III/

6;

Popo

vić

1991

: 240

, fig.

4; T

udor

197

6:

no. 2

21.

Брук

нер

1995

: 138

, лок

. 3

42.

ПРХ

ОВО

НА

СЕЉ

Ети

п IV

б –

Мач

. Мит

ро-

вица

Iskr

a-Ja

nošić

196

6: 5

6, b

r. 6;

O

chse

nsch

lage

r 197

1: n

o. 1

1, p

l. IV

/7;

Popo

vić

1991

: 242

, fig.

5; T

udor

197

6:

no. 2

22;

Брук

нер

1995

: 138

, лок

. 3

43.

ПРХ

ОВО

НЕП

ОЗН

АТА

тип

VII

– П

опин

циIs

kra-

Jano

šić 1

966:

58,

br.

2; T

udor

19

69: 1

40; H

offille

r 193

5: 6

2–63

, sl.

1.-

44.

ПРО

ГАР

(лок

. Баш

тине

)Н

АС

ЕЉЕ

тип

Iб –

Даљ

Vasić

200

1: 9

2, b

r. 3,

sl. 3

; Gab

ričev

ić

1972

: 56,

nap

. 9; D

imitr

ijevi

ć 196

9b:

171,

T. X

LVI,

sl. 1

.

Dim

itrije

vić 1

969b

.

45.

ВОЈК

А(л

ок. Ј

арко

вци/

Бег

лук)

НА

СЕЉ

ЕВО

ЈСКА

тип

II –

Див

ошVa

sić 2

001:

90,

br.

1; D

imitr

ijevi

ć 19

69a:

84,

sl. 3

; Isk

ra-J

anoš

ić 1

966:

54,

br

. 1; T

udor

197

6: n

o. 2

14.

Popo

vić 1

968:

217

.

46.

УГР

ИН

ОВЦ

ИН

ЕПО

ЗНАТ

Ати

п IV

б –

Мач

. Мит

ро-

вица

Vasić

200

1: 9

4, b

r. 4,

sl. 4

.-

47.

БАТА

ЈНИ

ЦА

(лок

. Кли

сина

)Н

АС

ЕЉЕ

тип

II –

Див

ошVa

sić 2

001:

92,

br.

2, sl

. 2.

Црн

обрњ

а 20

13: 3

13; Ц

р-но

брњ

а 19

97: 6

.

48.

ЗЕМ

УН

(оба

ла Д

унав

а)Н

АС

ЕЉЕ

тип

IVа

– М

ач. М

итро

-ви

цаП

опов

ић 1

990:

57–

58, с

л. 1

.Д

имит

рије

вић

1987

: 43.

49.

НО

ВИ Б

АН

ОВЦ

И (B

urge

nae)

ВОЈС

КА

тип

Ia –

Даљ

Iskr

a-Ja

nošić

196

6: 5

1, b

r. 2;

Tud

or

1969

: no.

143

; Hoffi

ller 1

935:

63–

64,

sl. 3

.

Дим

итри

јеви

ћ 19

87: 3

7.


50.

СУ

РДУ

К(R

ittiu

m)

ВОЈС

КА

тип

VII

– П

опин

циIs

kra-

Jano

šić 1

966:

58,

br.

1; T

udor

19

69: n

o. 1

39; H

offille

r 193

5: 6

3, sl

. 2.

Dim

itrije

vić

1961

: 95.

51.

УШ

ЋЕ

(Spo

dent

…)

НЕК

РОП

ОЛ

Ати

п V

– Б

еогр

ад I

Црн

обрњ

а и

Пле

мић

201

3: 9

5, с

л. 2

; О

вај р

ад, к

ат. б

р. 1

.C

rnob

rnja

201

1: 3

78–3

80,

fig. 4

.

52.

УШ

ЋЕ

(Spo

dent

…)

НЕК

РОП

ОЛА

тип

IV O

ch.

Ова

ј рад

, кат

. бр.

2.

Crn

obrn

ja 2

011:

378

–380

, fig

. 4.

53.

УШ

ЋЕ

(Spo

dent

…)

НЕК

РОП

ОЛА

тип

Ia –

Даљ

Ова

ј рад

, кат

. бр.

3.

Crn

obrn

ja 2

011:

378

–380

, fig

. 4.

54.

УШ

ЋЕ

(Spo

dent

…)

НЕК

РОП

ОЛА

тип

IVб

– М

ач. М

итро

-ви

цаО

вај р

ад, к

ат. б

р. 4

.C

rnob

rnja

201

1: 3

78–3

80,

fig. 4

.

55.

УШ

ЋЕ

(Spo

dent

…)

НЕК

РОП

ОЛА

тип

III –

Чал

маО

вај р

ад, к

ат. б

р. 5

Crn

obrn

ja 2

011:

378

–380

, fig

. 4.

56.

УШ

ЋЕ

(Spo

dent

…)

НЕП

ОЗН

АТА

(цив

илни

?)ти

п Ia

– Д

аљП

опов

ић 1

986:

115

, бр.

3, с

л. 8

.C

rnob

rnja

201

1: 3

78–3

80,

fig. 4

.

57.

БЕЉ

ИН

(Spo

dent

…)

НА

СЕЉ

Ети

п II

– Д

ивош

Поп

овић

198

6: 1

17, с

л. 1

4.C

rnob

rnja

201

1: 3

78.

58.

БЕЉ

ИН

115

(Spo

dent

…)

ВОЈС

КАти

п Ia

– Д

аљIs

kra-

Jano

šić 1

966:

51,

br.

5; T

udor

19

69: b

r. 69

; Hoffi

ler 1

935:

64–

65, s

l. 5.

Crn

obrn

ja 2

011:

378

.

59.

БЕЉ

ИН

(Spo

dent

…)

НА

СЕЉ

Ети

п II

– Д

ивош

Кови

ћ 20

11: б

р. 2

.C

rnob

rnja

201

1: 3

78.

60.

УРО

ВЦИ

НЕК

РОП

ОЛ

Ати

п Ia

– Д

аљЦ

рноб

рња

200

7б: 2

79–2

80, T

. I/1

.Ц

рноб

рња

и Ла

зић

2007

: 76

–77.

11

И. П

опов

ић (1

983:

55,

бр.

1) к

ао м

есто

нал

аза

ове

икон

е на

води

Деб

рц (о

коли

на У

шћа

код

Обр

енов

ца).

Буду

ћи д

а се

нас

еље

код

Град

ушти

не у

Бељ

ину

нала

зи у

неп

о-ср

едно

ј око

лини

Уш

ћа, т

о је

ст о

дмах

пор

ед њ

ега,

а н

а пу

ту је

ка

Деб

рцу

и у

исто

ј дан

ашњ

ој а

дмин

истр

атив

ној ј

един

ици,

пре

тпос

тављ

амо

да је

ова

ико

на т

у и

прон

а-ђе

на.


61.

УРО

ВЦИ

НЕК

РОП

ОЛ

Ати

п II

I – Ч

алм

aЦ

рноб

рња

200

7b: 2

80–2

81, T

. I/2

.Ц

рноб

рња

и Ла

зић

2007

: 76

–77.

62.

ЗВЕЧ

КА

(лок

. Нур

ча 3

)Н

АС

ЕЉЕ

тип

Ia –

Даљ

Ова

ј рад

, кат

. бр.

6.

Црн

обрњ

а 20

05: 7

2.

63.

ЗВЕЧ

КА

(лок

. Мар

инко

вића

ку

ће)

НА

СЕЉ

Ети

п Ia

– Д

аљО

вај р

ад, к

ат. б

р. 7

.Ц

рноб

рња

2005

: 71

64.

ОБР

ЕНО

ВАЦ

(лок

. Црк

вине

)Н

АС

ЕЉЕ

тип

VII

– П

опин

циО

вај р

ад, к

ат. б

р. 8

.Ц

рноб

рња

2005

: 62

65.

ДЕБ

РЦ(о

бала

Сав

е)ВО

ЈСК

Ати

п Ia

– Д

аљIs

kra-

Jano

šić 1

966:

51,

br.

6; T

udor

19

69: n

o. 1

44; H

ampe

l 190

5: 1

3;Ва

сиљ

евић

196

7: 1

37, б

р.

131.

66.

ДЕБ

РЦ(л

ок. В

иног

рад

Жив

кови

ћа)

НА

СЕЉ

Ети

п II

– Д

ивош

Tudo

r 196

9: 7

0.Ва

сиљ

евић

196

7: 1

37, б

р.

132.

67.

ЈАЛ

ОВИ

К(л

ок. Ц

ркви

не)

НЕП

ОЗН

АТА

тип

IVа

– М

ач. М

итро

-ви

цаК

руни

ћ 19

95: 1

64–1

56, с

л. 2

.-

68.

НА

КУ

ЧА

НИ

НА

СЕЉ

Ети

п Iб

– Д

аљП

опов

ић 1

983:

59,

сл.

8.

Васи

љев

ић 1

967:

142

, бр.

17

6; В

асиљ

евић

196

9: 4

60,

бр. 3

80; В

асић

198

5: 1

29.

69.

МАЧ

ВАН

СК

И П

РЊА

ВОР

(Код

ста

дион

а)Н

АС

ЕЉЕ

тип

IVб

– М

ач. М

итро

-ви

цаКр

унић

199

5: 1

66–1

67, с

л. 3

.А

рсић

200

7: б

р. 1

43.

70.

СЛЕ

ПЧ

ЕВИ

Ћ(л

ок. С

елиш

те)

НА

СЕЉ

Ети

п II

I – Ч

алм

aКо

вић

2011

: бр.

3.

Vasi

ljevi

ć 19

73: 1

51.

71.

ОРА

ША

Ц(л

ок. Д

еони

це)

НЕК

РОП

ОЛ

Ати

п V

II –

Поп

инци

Кови

ћ 20

00: 4

2, б

р. 1

3.Ва

сиљ

евић

196

7: 1

42, б

р.

179.

72.

ТАБА

НО

ВИЋ

(лок

. Гај

)Н

АС

ЕЉЕ

тип

Iб –

Даљ

I.J.

тип

I – С

Och

.Ко

вић

2000

: 38–

39, б

р. 4

.А

рсић

200

7: 9

2, б

р. 1

39.


73.

ДРЕ

НО

ВАЦ

(лок

. Баб

ин)

НА

СЕЉ

Ети

п I –

Даљ

Кови

ћ 20

11: 2

2 бр

. 1.

Васи

љев

ић 1

967:

138

, бр.

13

6.

74.

УЗВ

ЕЋЕ

(лок

. Црк

вина

)Н

АС

ЕЉЕ

тип

IV –

Мач

. Мит

рови

цаK

oвић

201

1: б

р. 4

Васи

љев

ић 1

967:

142

, бр.

17

8; T

rbuh

ović

i Va

silje

vić

1972

: 176

.75

-85

МАЧ

ВА(н

епоз

нати

лок

алит

ети)

НЕП

ОЗН

АТА

11 п

риме

рака

Кови

ћ 20

00: к

ат. 1

–3, 5

–12.

тип

Ia –

Д

аљ (1

ком

.), т

ип Iб

– Д

аљ (2

ком

.),

тип

II –

Див

ош (2

ком

.), т

ип II

I –

Чал

ма

(3 к

ом.),

тип

IVа

– М

ач. М

и-тр

овиц

а (1

ком

.), т

ип IV

б –

Мач

. М

итро

вица

(2 к

ом.)

-


Табе

ла II

Зас

тупљ

енос

т ти

пова

ико

на п

одун

авск

их к

оњан

ика

у

југо

исто

чном

дел

у пр

овин

ције

Доњ

е П

анон

ије13

Тип

Iа -

Даљ

6

Тип

Iб –

Даљ

7Ти

п II

- Д

ивош

8Tи

п II

I – Ч

алма

9Ти

п IV

а –

Мач

ван-

ска

Мит

рови

ца 1

0Ти

п IV

б –

Мач

ван-

ска

Мит

рови

ца 1

1Ти

п V

II –

Поп

ин-

ци 1

2

Сре

мска

Мит

ро-

вица

(1, 4

, 7),

Ма-

чван

ска

Мит

рови

-ца

(11)

, Шаш

инци

(2

2), П

лати

чево

(3

4), Д

оњи

Пе-

тров

ци (3

7), Н

ови

Бано

вци

(49)

, Уш

ће (5

3, 5

6), Б

е-љ

ин (5

8), У

ровц

и (6

0), З

вечк

а (6

2,

63),

Дебр

ц (6

5),

Дрен

овац

(73)

, Ма-

чва

(75)

Сре

мска

Мит

ро-

вица

(3, 6

), М

а-чв

анск

а М

итро

ви-

ца (1

2, 1

3), Ш

уљам

(2

3), В

изић

(24)

, Х

ртко

вци

(29,

30)

, П

лати

чево

(33)

, До

њи

Пет

ровц

и (3

8), П

рога

р (4

4),

Нак

учан

и (6

8), Т

а-ба

нови

ћ (7

2), М

а-чв

а (7

6, 7

7)

Диво

ш (2

2), В

ој-

ка (4

5), Б

атај

ни-

ца (4

7), Б

ељин

(57,

59

), Де

брц

(66)

, М

ачва

(78,

79)

Мач

ванс

ка М

итро

-ви

ца (9

, 10)

, Чал

-ма

(21)

, Рум

а (3

5),

Доњ

и П

етро

вци

(39)

, Уш

ће (5

5),

Уров

ци (6

1), С

леп-

чеви

ћ (7

0), М

ачва

(8

0, 8

1, 8

2)

Мач

ванс

ка М

итро

-ви

ца (1

4, 1

5), Л

а-ћа

рак

(16)

, Прх

ово

(41)

, Зем

ун (4

8), Ј

а-ло

вик

(67)

, Узв

еће

(74)

, Мач

ва (8

3)

Сре

мска

Мит

ро-

вица

(2),

Изв

орац

(1

7), К

узми

н (1

9),

Јара

к (2

6), Д

оњи

Пет

ровц

и (4

0), П

р-хо

во (4

2), У

грин

ов-

ци (4

6), У

шће

(54)

, М

ачва

нски

Прњ

а-во

р (6

9), М

ачва

(8

4, 8

5)

Сре

мска

Мит

ро-

вица

(5),

Изв

орац

(1

8), Ј

арак

(27)

, Х

ртко

вци

(31,

32)

, П

утин

ци (3

6), П

р-хо

во (4

3), С

урду

к (5

0), О

брен

овац

(6

4), О

раш

ац (7

1)

1715

811

811

10

13

Две п

лочи

це п

рика

зане

у т

абел

и I (

бр. 8

, 25)

нис

у ти

поло

шки

опр

едељ

ене.

Так

ође,

два

при

мерк

а ко

ја н

ису

ближ

е одр

еђен

а у

подв

ариј

анте

А и

ли Б

пре

ма И

скра

-Ја-

нош

ић, у

ово

ј таб

ели

прик

азан

а су

у о

квир

у ти

па А

(бр.

73,

74)

. Изу

зетн

о, д

ве п

лочи

це п

рипа

дају

тип

у IV

, по

Окс

енш

лаге

ру, и

нис

у за

ступ

љен

е у

овој

таб

ели

(бр.

28

, 52)

, као

ни

ретк

и ти

п V

– Б

еогр

ад I,

по

Иск

ра-Ј

анош

ић, к

оме

прип

ада

бр. 5

1.


ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Арсић, Р. 2007Античка топографија Западне Србије, Мастер рад, Филозофски факултет, Уни-верзитет у Београду.

Бојовић, Д. 1983Прилог проучавању култа подунавских коњаника, Старинар (н.с.) 32: 79-82.

Brukner, O. 1972Marin Do, Dumbovo – rimsko naselje, Arheološki pregled 14: 68–71.

Brukner, O. 1976Vicus i villa rustica u pograničnoj oblasti panonskog limesa između Cusum–a i Bononia-–e, Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine 6–7 (1975–1976): 19–44.

Брукнер, О. 1995Римска насеља и виле ристике, у: Археолошка истраживања дуж аутопута кроз Срем, ур. З. Вапа, Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе, 137–175.

Brunšmid, J. 1899–1900Arheološke bilješke iz Dalmacije i Panonije, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva u Zagrebu (n.s.) 4: 181–201.

Васиљевић, М. 1967Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу, Годишњак Исто-ријског архива (Шабац) 5: 121–156.

Васиљевић, М. 1969Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу II, Годишњак Историјског архива (Шабац) 7: 449-468.

Vasiljević, M. 1973Rekognosciranjе Podrinjа, Arheološki pregled 15: 133–161.

Vasić, J. 2001Olovne ikone podunavskog konjanika iz Muzeja grada Beograda, Godišnjak grada Beograda 47–48 (2000–2001): 89–98.

Васић, М. 1985Мачва и Подриње у римско доба, Гласник Српског археолошког друштва 2: 124–141.

Војвода, М. 2011Реверсне представе са војним ознакама на новцу ковнице Никеје на основу узорка са виминацијумске некрополе Више гробаља, Гласник Српског археоло-шког друштва 25 (2009): 243–256.

Војвода, М. и Јесретић, М. 2012Новац битинијске ковнице Никеје из Музеја Срема, Нумизматичар 30: 117–154.


Војвода, М. и Петровић, С. 2011

Новац битинијске ковнице Никеје из Бановог поља у Мачви, Нумизматичар 29: 283–303.

Gabričević, M. 1972Olovna pločica sa predstavom dunavskih konjanika iz Velike Obarske, Članci i građa za kulturnu istoriju istočne Bosne 9: 53–56.

Dautova-Ruševljan, V. 1976Rekognosciranje terena oko Hrtkovaca u Sremu, Arheološki pregled 18: 177–180.

Даутова-Рушевљан, В. 2005Систематско-заштитна ископавања виле рустике у Хртковцима 2004. године, Гласник Српског археолошког друштва 21: 239–249.

Даутова-Рушевљан, В. 2006 Римски оловни предмети из Срема, Гласник Српског археолошког друштва 22: 333–353.

Даутова-Рушевљан, В. 2008Систематско-заштитна ископавања на локалитету Хртковцима 2005-2006. годи-не, Гласник Српског археолошког друштва 24: 287–312.

Dautova-Ruševljan, V. i Brukner, О. 1992Gomolava: rimski period, Gomolava 3, Novi Sad: Vojvođanski muzej.

Dautova-Ruševljan V. i Vujović, M. 2011 Kasnoantički šlem iz Jarka, Novi Sad: Muzej Vojvodine.

Dimitrijević, D. 1961Nekoliko podataka o rimskom limesu u istočnom Sremu u: Limes u Jugoslaviji I - Zbornik radova sa Simpozija o Limesu 1960 godine, ur. M. Grbić, Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije, 93-107.

Dimitrijević, D. 1969aIstraživanje rimskog limesa u istočnom Sremu s posebnim osvrtom na pitanje komunikacija, Osječki zbornik 12: 81–121.

Dimitrijević, D. 1969bProgarski vinogradi i Baštine, Progar, Zemun – rimska nalazišta, Arheološki pregled 1: 169–173.

Димитријевић, Д. 1987Источни Срем под римском влашћу, у: Земун, ур. Б. Мишевић, Београд–Земун: НИО Пословна политика, 29–52.

Душанић, С. 1974Мозаички натписи из Стојника и космајска рудничка област у позној антици, Зборник Филозофског факултета (Београд) 12-1: 93–105.

Зотовић, Љ. 1975Три оловне иконе из збирке Музеја града Београда, Старинар (н.с.) 24–25 (1974–1975): 33–42.


Zotović, Lj. 1998

The Cult of Lunar Goddes or the Cult of Danubian Horseman, Старинар (н.с.) 49: 63–75.

Зотовић, Љ. 2001Оловне иконе са територије Виминацијума, у: Vestigatio Vetvstatis: Александри-ни Цермановић–Кузмановић од пријатеља, сарадника и ученика, ур. М. Лазић, Београд: Филозофски факултет, Центар за археолошка истраживања, 165–179.

Iskra-Janošić, I. 1966Rimske votivne pločice od olova u Jugoslaviji, Opuscula archaeologica 6: 49–68.

Јовановић, А. 2000 Нумизматичке белешке уз култ подунавских коњаника, Нумизматичар 21 (1998): 11–27.

Jung, I. 1890Dopisi, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva 12: 25–32.

Ковић, Г. 2000Оловне плочице подунавског коњаника из збирке Народног музеја у Шапцу, Museum 1: 36–48.

Ковић, Г. 2011Непубликоване иконе подунавских коњаника из Народног музеја у Шапцу, Museum 12: 17–30.

Крунић, С. 1995Необјављене иконе подунавских коњаника из збирки Музеја града Београда, Старинар (н.с.) 45–46 (1994–1995): 163–172.

Лазић, М. 2006Римска војничка диплома из Скеле код Обреновца, Гласник Српског археолошког друштва 22: 321–329.

Miladinović-Radmilović, N. 2011Sirmium necropolis, Beograd: Arheološki institut; Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma.

Milin, M. 2004Bassianae, in: The Autonomous Towns of Noricum and Pannonia, Situla 42, M. Šašel Kos and P. Scherrer, eds., Ljubljana: Narodni muzej Slovenije, 253–268.

Milošević, P. 1963Ovsište, Šuljam – rimska vila, Arheološki pregled 5: 116–118.

Milošević, P. 1973Fourth century tombs from Čalma near Sremska Mitrovica, in: Sirmium III, Beograd: Arheološki institut, 85-96.

Милошевић, П. 1995Римска некропола на излазници митровачке петље, у: Археолошка истражива-ња дуж аутопута кроз Срем, ур. З. Вапа, Нови Сад: Покрајински завод за зашти-ту споменика културе, 195–218.


Mirković, M. 2000Euphrata et Romano consulibus auf einem neuen Militärdiplom von der unteren Sava, Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik 133: 286–290.

Mócsy, А. 1974Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire, London and Boston: Routledge and Kegan Paul.

Ochsenschlager, E. L. 1971Lead plaques of the Danubian Horsemen type at Sirmium, in: Sirmium II, Beograd: Arheološki institut, 51–68.

Ochsenschlager, E. L. 1973A new Danubian Horsemen plaque from Sirmium, Sirmium III, Beograd: Arheološki institut, Beograd: 81–83.

Pavlović, I. 2005Olovne votivne pločice podunavskih konjanika iz zbirke muzeja Đakovštine, Zbornik Muzeja Đakovštine 7: 91–102.

Popović, V. 1963Sirmium, Sremska Mitrovica – rimski grad, Arheološki pregled 5: 69–70.

Popović, D. 1968Rekognosciranje Srema, Arheološki pregled 10: 215–224.

Popović, D. 1970Rekognosciranja u Sremu, Arheološki pregled 12: 194–201.

Поповић, И. 1983 Споменици култа подунавских коњаника из Народног музеја у Београду, Збор-ник Народног музеја (Београд) 11-1: 53–67.

Поповић, И. 1986Један доњопанонски центар за израду оловних икона подунавских коњаника, Зборник Народног музеја (Београд) 12-1: 113–122.

Поповић, И. 1988Нове оловне иконе култа дунавских коњаника из Сирмијума, Старинар (н.с.) 39: 105–116.

Поповић, И. 1990Нове оловне иконе култа дунавских коњаника из Сирмијума и Сингидунума, Годишњак града Београда 37: 57–62.

Popović, I. 1991Une image datée des cavaliers danubiens, Mélanges de l›Ecole française de Rome, Antiquité 103-1: 235–245.

Поповић, И. 1992Радионица оловних предмета или светилиште култа дунавских коњаника у Ви-минацијуму, Viminacium 7: 29–47.


Popović, I. 2011Pagan Cults and Christianity in Sirmium from the 3rd to the middle of the 5th Cen-tury, in: Religion in Public and private sphere (Acta of the 4th International Colloqui-um - The Autonomous Towns of Noricum and Pannonia), I. Lazar ed., Koper: Univerza na Primorskem, Znanstveno-raziskovalno središče, Inštitut za dediščino Sredozemlja, Univerzitetna založba Annales, 235–249.

Tatcheva, M. 2000Le syncrétisme religieux dans les provinces balkaniques de l’Empire romain. Les reliefs des soi-disants cavaliers danubiens, Živa antika 50: 231–245.

Trbuhović, V. i Vasiljević, M. 1972Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, Arheološki pregled 14: 164–188.

Tudor, D. 1969 Corpus Monumentorum Religionis Eqvitum Danuvinorum (The monuments) I, Leiden: E.J. Brill.

Tudor, D. 1976Corpus Monumentorum Religionis Eqvitum Danuvinorum (The analysis and interpre-tations of the monuments) II, Leiden: E.J. Brill.

Ферјанчић, С. 2002Насељавање легијских ветерана у балканским провинцијама, I–III века, Београд: Балканолошки институт САНУ.

Hampel, J. 1903Emlékek és leletek - Lovas istenségek dunavidéki antik emlékeken, Archeológiai Értesítő 22: 305–365.

Hampel, J. 1905. A Dunavidéki lovasistenségek emlékei, Archeológiai Értesítő 25: 1–16, 116–126.

Hoffiller, V. 1905Olovna pločica sa zavjetnim reljefom iz Srpske Mitrovice, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva (n.s.) 8: 118–192.

Hoffiller, V. 1935Novi tračko-mitraički votivni reljefi, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva (n.s.) 16: 61–66.

Црнобрња, А. 2005Археолошка налазишта на територији Обреновца (1), Годишњак града Београда 52: 59–94.

Црнобрња, А. 2007aДва епиграфска споменика из Ушћа код Обреновца, Гласник Српског археоло-шког друштва 23: 271–278.

Црнобрња, А. 2007бДве иконе подунавског коњаника из Уроваца, Гласник Српског археолошког дру-штва 23: 279–287.

Crnobrnja, А. 2011Roman Settlement at Ušće near Obrenovac - municipium Spodent(?), Zbornik Narodnog muzeja (Beograd) 20-1: 373–388.


Црнобрња, А. 2011Археолошка топографија налаза новца Никеје на територији града Београда, Нумизматичар 29: 309–318.

Црнобрња, А. 2013Налази римског новца са археолошких истраживања 1967. године на локалитету Ушће код Обреновца (municipium Spodent?), Нумизматичар 31: 197–238.

Црнобрња, А. и Лазић, Ђ. 2007Археолошки локалитети на територији општине Обреновац (2), Годишњак гра-да Београда 54: 71–97.

Црнобрња, А. и Племић, Б. 2013Жишци у обредима култа подунавских коњаника, у: Античке светиљке – Хро-нологија, типологија, орнаментика (Акта стручног скупа одржаног у Музеју гра-да Београда, октобар 2011), ур. С. Крунић, И. Поповић, Т. Цвјетићанин, Београд: Музеј града Београда, 89–100.

Црнобрња, Н. 1981Новац града Hикеје у нумизматичкој збирци Музеја града Београда, Годишњак града Београда 28: 5–24.

Црнобрња, Н. 1997Групни налаз античког новца из Угриноваца, Годишњак града Београда 49: 5–10.

Šaranović-Svetek, V. 1987Prilog poznavanju rimskih olovnih pločica, Rad vojvođanskih muzeja 30: 113–117.


Adam N. CRNOBRNJANational Museum in BelgradeBojana B. PLEMIĆBelgrade

SPATIAL CONTEXT OF FINDS OF THE DANUBIAN HORSEMEN ICONS IN THE SOUTHEASTERN PART OF LOWER PANNONIA

SUMMARY

The paper presents eight accidental finds of lead Danubian horsemen icons in Posavina, more precisely in the vicinity of Obrenovac, at the well-known sites of Ušće (municipium Spodent…), Marinkovića Kuće and Nurča at Zvečka, as well as Crkvine at Rvati. Special attention has been paid to the rarely considered aspects related to these objects: the spatial context of the finds and the manner in which they were used. So far, 77 lead icons of Danu-bian horsemen that come from the southeastern part of the province of Lower Pannonia, i.e. the areas of Syrmia, Mačva and lower Posavina (the agri of the colonies of Sirmium and Bas-siana and the municipium of Spodent...), have been published, which, with the new finds, constitutes a corpus of 85 objects, with the find location established for 59 of them. Based on field prospection results on other archaeological traces and certain zones whitin the sites, we have attempted to determine the more precise finding context of the icons (settlements, necropoles, military forts), which, in our opinion, represents an important contribution to the further study of this mysterious cult. It has been established that the largest number of them were found within settlements (40 icons at 28 sites), followed by graves or necropolises (14 icons at 7 sites), while the least number of them were found at sites related to the military (5 pieces at 5 sites). Bearing in mind the data published in a study by D. Tudor which em-phasise a military context, we may say that the results of our investigation place emphasis on the “civilian” context in its broadest sense. Even though we do not controvert the numerous earlier views that military units were the primary carriers of the cult of the Danubian horse-men, we believe that the information we have collected indicates that the cult easily found its adherents among various layers of the population and that it must have been based on certain universal values, on an appealing sacral ideology that was close to the heart not only of the military, but the civilian population as well.Finally, on the example of one of a partially preserved icon from Ušće near Obrenovac, which is actually a carefully cut off quarter of a lead tablet with a small hole for hanging, we indicate that it may have been worn as an amulet. This kind of adaptation of icons is so far unique and represents a rare guideline for studying the manner in which these objects were used in Antiquity.

Documents

Spatial Context of Finds of the Danubian Horsemen Icons in the Southeastern Part of Lower Pannonia