Приредио Ненад Макуљевић

МОКРАЊЧЕВА КУЋА У НЕГОТИНУ

Неготин 2015.

Мокрањчева кућа у Неготину

приредио: Ненад Макуљевић

издавач: Музеј Крајине Неготин2015.

за издавача:Ивица Трајковић

рецензенти: Саша БрајовићЈелена Ердељан

лектура:Ирена Ћировић

Аутор фотографија: Зоран Радосављевић Кики

Штампа: „Графика Првенац“ Неготин

Mонографија Мокрањчева кућа објављује се захваљујући средствима Министарства за културу и информисање Републике Србије.

САДРЖАЈ

УВОДНА РЕЧ ...........................................................................................................................

Ненад МакуљевићМОКРАЊЧЕВА КУЋА: ОД РОДНОГ ДОМА ДО МУЗЕЈА ............................................

Емила ПетровићМУЗЕЈ И МУЗЕЈСКА ПОСТАВКА ПОСВЕЋЕНА КОМПОЗИТОРУСТЕВАНУ СТОЈАНОВИЋУ МОКРАЊЦУ ........................................................................

Вук ДаутовићЛИЧНА ЗАОСТАВшТИНА И ПРЕДМЕТИ ИЗ СПОМЕН КУЋЕ СТЕВАНА СТОЈАНОВИЋА МОКРАЊЦА У НЕГОТИНУ ............................................

Ивана ЖенарјуСЛИКЕ И ФОТОГРАФИЈЕ У МОКРАЊЧЕВОЈ КУЋИ .................................................

Весна СтаменковићJAВНИ СПОМЕНИЦИ СТЕВАНУ МОКРАЊЦУ У НЕГОТИНУ ................................

SUMMARY .....................................................................................................................................................

Nenad MakuljevićTHE MOKRANJAC’S HOUSE: FROM FAMILY HOME TO THE MUSEUM ................

Emila PetrovićMUSEUM AND EXHIBITION DEDICATED TO THE COMPOSER STEVAN STOJANOVIĆ MOKRANJAC .................................................................................................

Vuk Dautović PERSONAL LEGACY AND OBJECTS FROM THE MEMORIAL HOUSE OF STEVAN STOJANOVIĆ MOKRANJAC IN NEGOTIN .......................................................................

5

7

19

25

47

79

93

94

95

3

4

Ivana ŽenarjuPAINTING AND PHOTOGRAPHS IN THE MEMORIAL HOUSE OF STEVAN STOJANOVIĆ MOKRANJAC .................................................................................................

Vesna StamenkovićPUBLIC MONUMENTS DEDICATED TO THE STEVAN MOKRANJAC IN NEGOTIN ............................................................................................................................

96

97

47

Ивана Женарју

СЛИКЕ И ФОТОГРАФИЈЕ У МОКРАЊЧЕВОЈ КУЋИ

Стална музејска поставка у родној кући Стевана Стојановића Мокрањца, конципирана је тако да посетиоцима пружа увид у лични и професионални живот великог српског компо-зитора. у поставци се налазе многи предмети османске провинијенције, као и елементи карак-теристични за уређење грађанског дома по узору на европски културни модел. Они доприносе конструкцији приватне и професионалне сфере, указују на Мокрањчев укус и порекло, али и на утицај школовања у иностранству и склапањe брака са Мицом Предић. Садржаји попут славске иконе, портрета, колекције фотографија или албума са честиткама поводом венчања, представљају визуелне меморабилије које првенствено конструишу слику о приватном поро-дичном животу Мокрањца и његове супруге Мице.

Сви предмети који су овде анализирани, осим репродукција фотографија дванаест европских композитора које су део позајмице Музеја града Београда, доспели су у постав-ку у виду поклона. Део колекције фотографија представља дар Мокрањчевог сина Момчи-ла, поводом педесетогодишњице Мокрањчеве смрти и отварања његове родне куће након рестаурације 1964. године. Такође, део фотографија је поклон, проф. Мире Мокрањац, поводом 125 годишњице Мокрањчевог рођења 1981. године. Икона, портрети и албум са честиткама, поклоњени су Музеју Крајине као заоставштина Мокрањчеве снаје, 1992. године.

ИКОНА СВЕТОГ НИКОЛЕ

Икона Светог Николе, рад уроша Предића, дар је Мирославе Мокрањац, Мокрањчеве снаје. Према њеном завештању, икону је Музеју Крајине у Неготину предала Станислава Белић, рођ. Предић, 1992. године.1 уз икону, Мирослава Мокрањац је Музеју завештала и сребрно кандило. Предић је икону насликао као поклон својој синовици Мици Мокрањац 1889. године, вероватно као свадбени дар.2

1 АМК, Заоставштина Мирославе Мокрањац Музеју Крајине, преузета 21. фебруара 1992. год. 2 М. Јовановић, Урош Предић, Нови Сад 1998, 270.

48

Урош

Пре

дић,

Све

ти

Ник

ола,

188

9. го

д.

49

Икона Светог Николе је сликана на платну и смештена у масивни дрвени рам обојен у златно, са гипсаним украсом у виду акантусовог лишћа.3 Свети Никола приказан је фронтал-но, у стојећем положају, у благом искораку. Насликан је наспрам неутралне тамне позадине, како стоји на поду који је поплочан разнобојним мермерним плочама. Одевен је у архијерејски орнат којим доминирају бела, зелена и љубичаста боја. Преко беле доње хаљине, Свети Никола има зелени омофор са љубичастом поставом, као и епитрахиљ од беле тканине, опшивен зла-тним рубовима и са златом везеним орнаментима. Свети Никола у десној руци држи сребрни крст, док у левој има затворено оковано јеванђеље, корица тамно љубичасте боје. Светитељ је приказан са светлосним нимбом око главе, краће седе косе и браде, са наглашеним борама.

урош Предић је икону Светог Николе насликао у складу са ликовном поетиком коју је неговао у црквеном сликарству. Савременим приступом традиционалним темама, трудио се да идејно поштује иконографију православног иконописа, али формално одступајући од „древне укочености, уносећи природност“.4 Посебну пажњу је посвећивао сликању одеће и квалитету тканина, што је уочљиво и на икони Светог Николе.

Свети Никола се празновао као породична слава у дому Стевана Мокрањца, о чему сведочи и фотографија на којој су приказани гости за трпезом на дан славе 1908. године. Икона крсне славе представља слику породичног идентитета и средиште окупљања породице у про-слави заштитника, стога је и у грађанском дому Стевана Мокрањца морала имати истакнуто место.5

3 Рам је димензија 52 х 35 cm. На појединим местима приметна су оштећења рама. Платно је димезија 38 х 22 cm. На платну су видна оштећења у виду огреботина, од којих је највећа дуж подлактице леве руке светитеља. На полеђини иконе уочљиви су записи настали графитном оловком, али су тешко читљиви. уочава се датум 6/IX и као година, највероватније 98. Поред датума налази се запис у три реда: „парох г (...) Алекс (...) / (...) свештеник / (...)“4 М. Јовановић, нав. дело, 96.5 О икони у амбијенту породичног дома: Н. Макуљевић, „Визуелна култура и приватни идентитет православних хришћана у 18. веку“, Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, прир. А. Фотић, Clio, Бео-град 2005, 84–87; М. Тимотијевић, Рађање модерне приватности, Clio, Београд 2006, 499–506; М. Тимотијевић, „Приватни простори и места приватности“, Приватни живот код Срба у деветнаестом веку, прир. А. Столић, Н. Макуљевић, Clio, Београд 2006, 242–243.

50

Урош

Пре

дић,

Ст

еван

Мок

рањ

ац, 1

913.

год.

51

ПОРТРЕТИ СТЕВАНА И МИЦЕ МОКРАњАЦ

Портрете Стевана Мокрањца и његове супруге Мице, Музеју Крајине у Неготину пре-дала је Станислава Белић 1992. године, према завештању Мирославе Мокрањац.6 Портрете је насликао урош Предић 1913. године, као дар Стевану и Мици Мокрањац.7

Стеван Мокрањац је насликан допојасно, у седећем ставу, мало погнут, са левом ру-ком ослоњеном на дрвени комад намештаја, сто или клавир. Одевен је у белу кошуљу са там-но црвеном краватом, и тамно одело са прслуком. Из прслука дискретно вири златни ланац, највероватније део џепног сата. Мокрањац је насликан насупрот неутралној позадини, којом доминирају тамни тонови. Извор светлости допире са десне стране, те је његова десна поло-вина лица у сенци. Мокрањац је насликан са главом благо положеном у десну страну, погледа усмереног према посматрачу, озбиљног и по мало забринутог лика. Насликан је са наочарима танког оквира, са наглашеним борама и другим ознакама своје старосне доби, попут седе косе, бркова и браде. Мокрањац је портретисан годину дана пред смрт, у време кад је већ био оро-нулог здравља.

у доњем десном углу платна урош Предић је црном бојом оставио своје иницијале и годину настанка портрета: У. П. 1913.

Мица Мокрањац је насликана такође у седећем положају, наспрам тамно црвене поза-дине, изведене попут драперије. Мица седи усправно и благо нагнута уназад, руку положених на крило. Приказана је у благом полупрофилу, десном страном тела окренута ка посматрачу. Коса јој је тамна, коврџава и зачешљана на раздељак, те покупљена на потиљку. Одевена је у свечану хаљину са округлим деколтеом, која је сашивена у комбинацији две врсте раскошнијих материјала. Хаљина је црне или смеђе боје, са корсетом и асиметрично сечена укосо, са једним рукавом који покрива леву руку. Дуж руба горњег дела хаљине постављен је украс у виду перлица. Део хаљине који покрива десну руку и деколте сашивен је од тамно зелене тканине. уз руб десног рукава аплициран је украс у виду цветића, перлица и ресица. Рукави су до лак-това, а преко руку је пребачен црни тил. Мица је насликана светлог инкарната, а од накита је видљива само бурма на десној руци.6 АМК, Заоставштина Мирославе Мокрањац Музеју Крајине, преузета 21. фебруара 1992. год. 7 Током 1908. године, урош Предић је израдио и портрет Момчила Мокрањца, „Ага“. М. Јовановић, нав. дело, 298–299.

52

Урош

Пре

дић,

Миц

а М

окра

њац

, 191

3. го

д.

53

у горњем десном углу, црвеном бојом су исписани иницијали и година настанка пор-трета Мице Мокрањац: У. П. 1913.

урош Предић израдио је велики број портрета у току своје дуге каријере, за које је сма-трао да су „увек слични оригиналу, без других специфичних сликарских одлика“.8 Портрети Стевана и Мице Мокрањац припадају скупини портрета најближих рођака и пријатеља, које је Предић насликао у предратном периоду, на којима се осећа блискост између сликара и модела и којима доминира спонтанија поставка модела у односу на портрете које је радио раније.9 Појединачни портрети који су се у XIX и XX веку налазили у породичним домовима, одраз су приватног визуелног идентитета и припадности грађанском друштву. Лишени акцесорне симболике, статусних симбола, артифицијелно компонованог амбијента, ови портрети имају биографски карактер и одраз су личног идентитета и индивидуалности портретисаних.10

АЛБуМ СА ЧЕСТИТКАМА

Албум са честиткама поводом венчања Марије-Мице Предић и Стевана Мокрањца, предала је Музеју Крајине у Неготину Станислава Белић 1992. године, по завештању Миро-славе Мокрањац.11 Албум представља скуп телеграма и честитки штампаних у формату ви-зиткарте. Све честитке укоричене су у албум који је такође венчани дар, што се може прочи-тати и на његовим корицама – Успомена Стеви и Мици на дан 8. фебруара 1898. год. Текст је утиснут златотиском на корице плаве боје, које су такође украшене и златним флоралним и геометријским орнаментима.

Телеграми добијени од пријатеља, рођака, кумова и Мокрањчевих колега из различитих хорова, чине првих 125 страница албума. Највећи број телеграма упућен је Стевану Мокрањцу, док су три телеграма упућена Стевану и Мици, а само Мици један. Стевановој мајци Марији упућено је 13 телеграма, док је Мицин отац Стеван Предић добио 22 телеграма. На самом крају

8 М. Јовановић, Урош Предић, Нови Сад 1998, 117. 9 уп.: М. Јовановић, Урош Предић, Нови Сад 1998, 121. 10 М. Тимотијевић, Рађање модерне приватности, Clio, Београд 2006, 508–511. 11 АМК, Заоставштина Мирославе Мокрањац Музеју Крајине, преузета 21. фебруара 1992. год.

54

Албум са честиткама

Телеграм друштва Хајдук Вељко из Неготина, 1898. год.

55

Честитке у форми визит карте

Честитке у форми писама

56

албума, графитном оловком направљен је попис свих примљених телеграма, на основу којег се види да од укупно 128 телеграма у албуму данас недостају три.12

Сви телеграми примљени су на обрасцима Краљевске српске управе пошта и телегра-фа. На многима су уочљиве жеље формулисане тако да подмирују будући брачни живот и Мокрањчеву каријеру, попут: „са жељом да брачни живот даде и још већег полета његовој композиторској машти а на понос гњезда из ког је излегао“;13 „желимо да тонови младена-чких срдаца увек бију у најлепшој хармонији, да акорди ваших жеља увек одјекују у сретној музикалној заједници“;14„љубав нека вас прати у браку као што народ љуби твоје песме“;15 „да акорд у твоме брачноме животу буде увек пун хармоније“;16 „вазда певао и снашу веселио“.17

Након телеграма се смењују странице на којима су залепљена писма и честитке фор-мата визиткарте. у албуму се налази укупно 14 писама, од којих три упућена Мици, и једно упућено Стевану Предићу. Никола Т. Кашиковић, власник и уредник илустрованог часописа Босанска вила, пожелео је Мокрањцу срећу у браку речима: „да Бог да се грлили и љубили као голуб и голубица и имали двије шћери и четири сина; најпре шћери па онда синове, да се два зла у дом не састају!“.18 у форми писма, Мокрањац је честитку поводом ступања у брак добио и од Јована Јовановића Змаја: „Срећа вам увек певала, а ви њеним хором управљали на своје и на опште добро“.19

у албуму се налази и 25 визиткарти, са исписаним жељама и честиткама поводом склапања брака Стевана Мокрањца и Мице Предић. Ове карте залепљене су на четири стра-нице албума. Најчешће су решене тако да је на средини визиткарте штампано име пошиљаоца, док је текст исписиван руком на реверсу, а понекад и са обе стране посетнице.

12 На крају списка додато је и да је Стеванова мајка добила 8 телеграма из Неготина, а Стеван Предић 24. 13 Телеграм потпредседника Софронија, 9/22. 2. 1898. год. Неготин.14 Телеграм, Српско читаничко певачко друштво из Новог Сада, 8/21. 2. 1898. год. Нови Сад.15 Телеграм, Никола, Зорка, Љубица са децом, 9/22. 2. 1898. год. Бољевац. 16 Телеграм, Музичар Кафка, 8/21. 2. 1898. год. Смедерево. 17 Телеграм, Адвокат Сима, 9/22. 2. 1898. год. Крагујевац.18 С. Мокрањцу, Н. Т. Кашикович, 4/17. 2. 1898. год. Сарајево.19 С. Мокрањцу, Ј. Ј. Змај, 6/19. 1. 1898. год. Београд.

57

12 ФОТОГРАФИЈА ЕВРОПСКИХ КОМПОЗИТОРА

Репродукције фотографија дванаест европских композитора део су позајмице Музеја града Београда. Портрети знаменитих композитора урамљени су у истоветне дрвене рамове.20 То су штампане фотографије и литографије на којима су приказани Дврожак, Моцарт, Бетовен, Лист, Верди, Григ, Брамс, Вагнер, Рубинштајн, Шуман, Хајдн и Шуберт. Оне су се налазиле на зиду Мокрањчеве радне собе, иза радног стола, а изнад ћилима.21 Формирање ове колеције у дому Стевана Мокрањца указује на потребу за презентовањем његове професионалне лично-сти. О томе колико је Мокрањац поштовао своје професионалне узоре, сведоче и фотографија Рубинштајна у породичном фото-албуму, као и целокупна Вагнерова дела за оркестар, која су се налазила у његовој архиви.22

Приказани европски композитори вероватно представљају узоре Стевана Мокрањца који се школовао у иностранству, у Минхену, Риму и Лајпцигу, и тиме био блиско упознат са токовима европске музике. То се особито може видети и из његових напора да за време свог школовања у Минхену присуствује извођењу Вагнеровог Парсифала, 1882. године у Бајројту у Баварској.23 Такође, познато је и да је 1894. године узео одсуство како би присуствовао кон-церту Рубинштајна у Бечу.24 На репертоару гудачког квартета у којем је радио од 1889. до 1893. године, често су се налазила дела Шуберта, Хајдна, Рубинштајна, Бетовена и других.25 О Мокрањчевим музичким узорима говорио је Цветко Манојловић: „Стева је веома волео Грига и Вагнера. ‘Тристана и Изолду‘ је знао готово целу на памет, а Штраусову ‘Салому‘ штудирао је месецима (...) у школи је форсирао Бах-а и транспоновање ‘етида‘ у свима тонским родовима. Најмање је волео Менделсона и увек је говорио ‘то је Zucker Wasser‘“.26

20 На полеђини сваког рама налази се инвентарни број. 21 Фотографија радне собе на којој се види положај фотографија на зиду публикована је у: Р. Антић-Божић, „Из-ложба Стевана Мокрањца у Музеју града Београда“, Годишњак Музеја града Београда 3, Београд 1956, 599.22 К. П. Манојловић, Споменица Стевану Ст. Мокрањцу, Београд 1923, 107.23 Видети: П. Коњовић, „Стеван Ст. Мокрањац“, Стеван Стојановић Мокрањац. Живот и дело, том 10, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1991, 20–21. 24 К. П. Манојловић, нав. дело, 18.25 уп.: К. П. Манојловић, нав. дело, 53–58.26 К. П. Манојловић, нав. дело, 107.

Постојање ових портрета у поседу Стевана Мокрањца, указује на дуалну природу чове-ка пониклог у оквирима османског културног модела, а школованог на другачијим принципи-ма европских схватања. у инвентару мобилијара који се налазио у Мокрањчевом београдском дому, налази се знатан број предмета османске провинијенције, који одражавају његов укус, порекло и припадност.27 Са друге стране, о томе сведоче и разноврсни елементи, карактери-стични за уређење грађанског дома по узору на европски културни модел. Поседовање двана-ест брижљиво урамљених репродукција портрета знаменитих композитора, указује на визуел-но изражавање јавног и професионалног идентитета у приватном простору.

КОЛЕКЦИЈА ФОТОГРАФИЈА

Фото-албум и велики број фото-графија који се налазе у Музеју, богато су сведочанство о приватном животу Сте-вана Мокрањца и његове супруге Мице. Фото-албум се налазио у власништву Мице Мокрањац, као поклон који је добила од бра-та, о чему говори и посвета на унутрашњој страни предње корице: Мојој сестри Мици на сећање од Јоце. Лајпциг 4/V 97. Маси-вне корице албума пресвучене су тамно зе-леним плишем, са раскошним месинганим украсом на предњој страни, и са металном копчом за затварање. украс представља ам-блематски приказ жене расплетене косе, у дугачкој хаљини и са крилима, која у руци држи ловоров венац. Албум је састављен од картонских страница са направљеним окви-

27 Постојање предмета турског порекла у хришћанским домовима, представља уобичајену појаву у освит мо-дерног доба: Н. Макуљевић, „Визуелна култура и приватни идентитет православних хришћана у 18. веку“, нав. дело, 107–108.

58

Предња корица фото-албума

59

Фотографије из фото-албума

60

Фотографије из фото-албума

61

Фотографије из фото-албума

62

рима, правоугаоним и лучно завршеним, за уметање фотографија типа визиткарте и кабинет.28 у њему се налази 11 фотографија кабинет формата, од којих свака заузима по једну страницу албума, као и 53 фотографије формата визиткарте. Фотографије мањег формата распоређене су по три или четири, на страницама са местом за четири фотографије.

Већина фотографија из овог албума припадала је Мици Мокрањац и пре њене удаје. На њима је приказана она самостално или са неким од чланова своје породице, као и чланови њене породице, пријатељице или рођаке, који су јој поклањали своје фотографије. Такође, одређени број фотографија који датира из времена пре склапања брака, припадао је и Мокрањцу, и на њима су углавном приказани његови пријатељи, рођаци и колеге. Фотографије из овог албума настајале су од средине XIX века у београдским фотографским атељеима Милана Јовановића, Леа Кенига, Ф. Регецког, Лазара Лецтера.29 Такође, ту се налазе и фотографије на којима су приказани пријатељи и рођаци Стевана и Мице, а које су настајале у атељеима у Неготину, Нишу, Панчеву, Зрењанину, Лајпцигу, Минхену, Берлину, Трсту, Задру.

Формат визиткарте искоришћен је за портретне фотографије једне личности, а постоји и пет фотографија на којима су представљене по две особе. Такође, на једној фотографији је при-казано двоје деце у атељеу, а постоје и три фотографије на којима су приказане жене у целој фи-гури, од којих је једна Мицина мајка, фотографисана у девојачкој доби.30 Међу фотографијама типа визиткарте налази се и неколико фотографија начињених приватним фотоапаратом изван атељеа. Међу њима су две фотографије Мокрањчевог сина Момчила, на обали неког језера и на клупи у парку; затим фотографија Стевана Предића, који седи на столици на улици, начињена три месеца пред његову смрт; као и једна фотографија Мице Предић у познијој доби. Међу фотографијама у овом албуму налази се и фотографија краљице Наталије из 1891. године, као одраз потребе за самоидентификацијом у родној, грађанској, политичкој и националној сфе-ри.

Квантитативно преовлађује формат carte de visite, који је своју интернационалну попу-ларност стекао средином XIX века, захваљујући француском фотографу Дизидерију, а у Србији

28 Овај фото-албум представља уобичајену врсту фото-албума какви су се могли наћу у Србији у XIX веку. уп.: B. Debeljković, Stara srpska fotografija, Muzej primenjene umetnosti, Beograd 1977, 29. 29 О раду фотографских атељеа у Србији: B. Debeljković, Stara srpska fotografija, Muzej primenjene umetnosti, Beograd 1977, 24–27; М. Тодић, Историја српске фотографије (1839–1940), Музеј примењене уметности, Бео-град 1993, 41–55. 30 Фотографија је настала у једном берлинском атељеу, и на њеној позадини је руком записано Frau Maminger.

63

од повратка династије Обреновић.31 Ово је типичан формат масовних и популар-них фотографских слика у XIX веку. Као такав, доприносио је успостављању грађанске комуникације на темељу раз-мене слика.32 И посвете исписане на ре-версима оваквих фотографија указују на то да су биле поклањане, примарно као средство чувања сећања на драге особе, али и одређене догађаје.

Креирање албума са фотогра-фијама, њихово прикупљање и излагање, одговарају моделу саморепрезентације припадника грађанског друштва.33 Ода-бир фотографија које преовлађују у овом албуму, указује на неговање оваквог вида репрезентације у родитељској кући Мице Мокрањац. Такође, овај фото-албум представља типичан пример такозваног кућног музеја, чије је место у салону градске куће и чији је чувар и организа-тор жена.34

31 М. Тодић, нав. дело, 41. 32 М. Тодић, „Конструкција идентитета у породичном фото-албуму“, Приватни живот код Срба у деветнае-стом веку, прир. А. Столић, Н. Макуљевић, Београд 2006, 558. 33 М. Тодић, нав. дело, 538. 34 М. Тодић, нав. дело, 528.

Мица Мокрањац у народној ношњи, 1893.

64

*******

Колекција фотографија које се не налазе у фото-албуму, представља скупину визуел-них меморабилија које се могу поделити на вереничке, породичне и документарне. Такође, фотографије се, према месту настанка, могу поделити на оне настале у фотографским атељеима, у унутрашњости породичног дома и у екстеријеру. Део ових фотографија поклон је Момчи-ла Мокрањца поводом педесетогодишњице Мокрањчеве смрти и отварања његове родне куће након рестаурације 1964. године. Такође, део фотографија је и поклон његове супруге, проф. Мире Мокрањац, поводом 125 годишњице Мокрањчевог рођења 1981. године.

Кроз ове фотографије може се конструисати слика о приватном породичном, али и јавном професионалном животу Стевана Мокрањца. Токови његовог приватног живота, ступање у брак, заснивање и развој породице, могу се пратити анализом колекције фотографија. Готово сви важнији тренуци у животу Мокрањца и његове супруге, забележени су фотоапаратом.

Венчана фотографија Стевана и Мице Мокрањац настала је на дан венчања, 8. (21) фе-бруара 1898. године.35 Од своје појаве, венчана фотографија је у Србији имала истакнуто место, као визуелна потврда склапања брака и друштвеног повезивања породице, те идеализована слика брачне везе.36 Стога је и склапање брака између Стевана Мокрањца и Мице Предић за-бележено, и то пред објективом дворског фотографа Милана Јовановића.

Младенци су снимљени у једноставном, минималистички конципираном амбијенту, који чине кулисе неутралне декорације, мали ћилим и столица. Млада седи на столици, у венчаници, са велом и бидермајером у рукама, док над њом стоји младожења, у заштитни-чком ставу, држећи је за рамена, одевен у свечано одело и окићен рузмарином на реверу. Код Милана Јовановића снимљена је и супружничка фотографија сличне поставке, којом такође доминирају поза и гест нежности и пажње мушкарца према жени. у илустрованом календару Орао, за 1899. годину, публикована је њихова фотографија настала овом приликом, али на којој Мокрањац не гледа у Мицу већ у камеру. Фотографија је објављена уз опис „најлепша композиција Стеве Мокрањца, српског музичара“.37 35 Поклон Мире Мокрањац 1981. године.36 Ј. Пераћ, „Лик жене на фотографијама Милана Јовановића из збирке Музеја примењене уметности у Београ-ду“, Зборник Музеја примењене уметности 1, Београд 2005, 61; М. Тодић, „Конструкција идентитета у породи-чном фото-албуму“, нав. дело, 554. О венчаној фотографији у Србији, видети: М. Тодић, В. Душковић, На лудом камену, Венчана фотографија у Србији 1850–1998, Етнографски музеј, Београд 2002.37 Орао, Велики илустровани календар за годину 1899, 151–152.

65Венчана фотографија Стевана и Мице Мокрањац, 1898. год.

66

Породица Мокрањац на Врбицу 1902. год.

67

Након рођења сина Момчила, породица је често обичавала да начини свој групни пор-трет или портрет сина, у атељеу Милана Јовановића или Леа Кенига. у збирци фотографија налазе се снимци из 1902. и 1904. године, настали у Кениговом атељеу. у фебруару 1902. годи-не, настао је репрезентативни портрет Мице Мокрањац у свечаној хаљини, док је исте године на Врбицу настао породични портрет на којем су приказани родитељи и између њих дете.38 Такође, 1904. године, неколико дана након Врбице настао је породични портрет на којем су при-казани само Мица и син, а нешто касније и репрезентативни портрет Мице Мокрањац.39 увиђа се концепт према којем постоји изражена потреба за самоизражавањем кроз артифицијелну конструкцију репрезентативног женског портрета, истовремено са потребом да се конструише идеализована слика породице. у оба случаја, портрети су уобличени у амбијенту атељеа, кроз промишљене позе и одевне комбинације, у зависности од сврхе фотографије.40

у збирци се налазе и три портрета Момчила Мокрањца, насталих у време када је он имао шест (1905), осам (1907) и десет година (1909).41 Дечак је у сва три наврата био одевен свечано и наменски за фотографисање. Са шест година позирао је у тамном оделу, са белом марамом око врата и сламнатим шеширом на глави, ослоњен о сточић. Са осам година, у мор-нарском оделу седи прекрштених ногу на столици, док се са десет фотографише у строгом оделу од твида, како на прекрштеним ногама држи савијене новине. Овако озбиљан дечији портрет, на којем је дечак приказан са новинама као ознаком његове писмености, био је у скла-ду са праксом да се школовани дечаци приказују са књигом.42 Као озбиљан дечак у оделу и са краватом, приказан је и 1908. године на групном портрету са оцем.43 у колекцији се налази и породична фотографија на којој су сва три члана породице, која је могла настати у распону од 1907. до 1909. године. Сви су одевени у тамну гардеробу, родитељи седе на столицама, а дете стоји међу њима.

38 Породична фотографија је поклон Момчила Мокрањца из 1964. године, док је Мицин портрет поклон Мире Мокрањац из 1981. године. 39 Обе фотографије су поклон Мире Мокрањац из 1981. године. 40 B. Debeljković, Stara srpska fotografija, 7; М. Прошић-Дворнић, „Женски грађански костим у Србији 19. века“, Зборник Музеја примењене уметности 24–25, Београд 1980/1981, 10. 41 Све три фотографије су поклон Мире Мокрањац из 1981. године. 42 В. Симић, „Свет детета и његова слика у српској уметности 19. века“, Приватни живот код Срба у деветнае-стом веку, прир. А. Столић, Н. Макуљевић, Београд 2006, 149.43 Поклон Момчила Мокрањца 1964. године.

68

Момчило Мокрањац са осам година, 1907. год.

69

Момчило Мокрањац са десет година, 1909. год.

70

Мица Мокрањац са сином Момчилом, 1914. год.

71

Стеван и Мица Мокрањац у дому, 1898. год. Стеван Мокрањац у дому, 1912. год.

72

Осим репрезентативних индивидуалних и групних, породичних портрета насталих у атељеу, у колекцији се налазе и фотографије на којима су забележени чланови Мокрањчеве породице у ентеријеру породичног дома. у првој години брака Стевана и Мице, они су фото-графисани у дому, вероватно у једној од уобичајених свакодневних ситуација. Мокрањац свира клавир, али гледа ка Мици, она седи за сточићем покрај њега и завија цигарете, док покрај њих лежи пас.44 у дому Мокрањчеве куће настала је 1912. године и фотографија на којој је при-44 Поклон Момчила Мокрањца 1964. године. На картону на којем је залепљена фотографија, израђена у сепији, стоји опис: ја завијам цигарете, Стева ради – доле Фавор верни пас.

Слава у дому Мокрањчевих, Свети Никола 1908. год.

73

казан Мокрањац са фесом, како стоји поред прозора, као и групна породична фотографија из 1913. године.45 На њој су приказани Стеван са фесом и Мица покрај њега, како седе на кревету, док Момчило седи на столици, за столом поред њих. Мокрањац је за својим радним столом фотографисан 1912. године – на столу се налази фес, на зиду иза Мокрањца је ћилим, а изнад ћилима назиру се урамљене фотографије.

Марија, мајка Стевана Мокрањца, снимљена је у дому, како седи за столом, са штапом у рукама, испред зида на којем се налази мноштво урамљених фотографија, од којих се са

45 Обе фотографије су поклон Момчила Мокрањца из 1964. године.

Породица Мокрањац са пријатељем у Ријеци, 1910. год.

74

сигурношћу може идентифико-вати само једна фотографија Сте-вана Мокрањца.46 На полеђини фотографије налази се запис: мајка Стевина у 86 години, 1901. у амбијенту дома приказани су Мокрањац и Мица међу гостима, на Светог Николу 1908. године.47 у доњем левом углу фотографије написано је: Св Никола 1908. г., док су имена гостију исписана у дну тамно смеђег картона, на који је залепљена фотографија: Јоца, Мила, Дара Ковачевић, Ната, Андреј, Славко, Мима, Сака, Урош.

На фотографијама из поро-дичног дома доминирају елемен-ти народног живота и традиције, карактеристични за балкански културни модел, попут столњака, ћилима који се налазе како на поду тако и на зидовима, али и као прекривачи на креветима. Такође, уочава се и неизоставни елемент везан за боравак у приватном амбијенту породичног дома – фес на глави Стевана Мокрањца, као јасна визуелна ознака његовог идентитетског самоодређења. Да је тако заиста и било у свакодне-46 Поклон Момчила Мокрањца 1964. године.47 Поклон Момчила Мокрањца 1964. године.

Стеван и Момчило Мокрањац, 1910. год. (Марко Стојановић)

вном животу, сведочи сећање његовог ученика Косте Манојловића: „не једанпут сам га затицао кад сам још као ђак одлазио код њега по партитуре, са фесом на глави и погнута над столом“.48 Већ поменута дуалност његовог идентитета, настала као продукт школовања у иностранству, али и склапањем брака са Мицом Предић, огледа се и у грађанском намештају и урамљеним фотогафијама које се виде на зидовима.

Међу породичним фотографијама налазе се и оне ка којима су Мокрањчеви приказани у различитим приликама изван дома. у првој години брака настала је и породична фотографија у башти Мицине родитељске куће. На њој су, око стола, приказани Мокрањац и Мица, Славко 48 К. П. Манојловић, нав. дело, 89.

Пренос посмртних остатака Стевана Мокрањца у Београд, 1927. год.

75

76

Предић, Мокрањчева сестричина Драга и Мицин отац Стеван Предић.49 Мокрањац је са си-ном снимљен на улици фотоапаратом Марка Стојановића 1910. године, док је наредне године настала фотографија на којој Стеван, Мица и Момчило, са пријатељем седе у башти једне по-сластичарнице у Ријеци.50

у августу 1914. године, Мицин стриц урош Предић начинио је фотографију докумен-тарног карактера, на којој је приказана породица Стевана Мокрањца у запрежним колима. Фотографија приказује тренутак у којем напуштају Београд и повлаче се у Скопље, по објави Првог светског рата.51 у Скопљу је, у избеглиштву, Мокрањац и преминуо 1914. године.52 његови посмртни остаци пренети су у Београд 1923. године, а свечана поворка у Београду за-бележена је на две фотографије.53

Професионални развојни пут Стевана Мокрањца прати се од фотографије настале у време када је био студент природно-математичког одсека Велике школе у Београду, 1877. го-дине. На њој је Мокрањац у оделу, са шеширом, огртачем (пелерином) и штапом у рукама, ослоњен на стуб.54 Из доба школовања у Минхену је фотографија из 1880. године, на којој је приказан у друштву још шесторице мушкараца.

у периоду између 1889. и 1893. године могла је настати фотографија на којој је Мокрањац у друштву Мелхера, Стевана Шрама и Јована Свободе. у том периоду њих четворица насту-пали су као гудачки квартет, основан да „извођењем класичне и словенске музике приређује концерте, те да шири музикални укус у престолничке публике и тиме да попуни празнину која се одавна осећа“.55

49 Поклон Момчила Мокрањца 1964. године. Фотографија је тонирана сепијом и залепљена на лист из нотне свеске. 50 Обе фотографије су поклон Момчила Мокрањца из 1964. године. Марко Стојановић, угледни београдски адвокат, као фотограф аматер начинио је велики број портрета знаменитих личности из јавног живота Србије. Б. Дебељковић, Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића, Београд 2008. 51 П. Коњовић, „Стеван Ст. Мокрањац“, нав. дело, 140. 52 Сачувана је и једна фотографија на којој је забележен само кревет у којем је Мокрањац провео последње часове живота. 53 Поклон Момчила Мокрањца 1964. године. 54 Или је ово једна од више фотографија насталих том приликом, или је са ње исечен Стева Михаиловић који је стајао поред њега. уп.: „Из тог доба има још једна фотографија, романтична по пози и оделу. Опет он и Михајловић, само у грађанском оделу. Мокрањац у полуцилиндеру и са пелерином, пребаченом преко рамена, наслонио се на стуб, а Михаиловић поред њега“: К. П. Манојловић, нав. дело, 18. 55 Ово је наведено у документу који представља правило квартета, донесено на дан оснивања: К. П. Манојловић, нав. дело, 51.

77

Мокрањац са хором Београдског певачког друштва, 1909. године

78

у колекцији се налазе и фотографије на којима је Мокрањац приказан као члан Бео-градског певачког друштва. Тако су сачуване успомене са путовања у Скопље 1894. године, као и из времена велике турнеје у Русији 1896. године. Фотографија из Русије представља монтажу више групних фотографија чланова друштва, које су спојене тако да изгледа да су позирали у отвореном простору, окружени шумом. Са мушким делом хора Мокрањац је фотографисан и на турнеји по Немачкој 1899. године. Такође, Мокрањац је са хором Београдског певачког друштва приказан и на фотографији из 1909. године, приликом пробе Дворжакових Свадбених дарова.56

56 Поклон Момчила Мокрањца 1964. године. Ова црно-бела фотографија каширана је на картону, и испод ње је запис Мице Мокрањац: Са пробе Свадбени дарови. На полеђини је њеним рукописом записано: 1909 Свадо I/1909 маја Стевина проба; док је испод другим рукописом записано: Дворжакови Свадбени дарови. Прво певачко друштво у Чика Љубиној улици.