ШПАНИЈАГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ТУРИЗАМ

Прва нишка гимназија ,,Стеван Сремац’’

Ученик: Данило Павловић II-5

Предмет: Информатика

Шпанија је чланица Уједињених нација, Европске уније и НАТО савеза.

УВОД:

Шпанија (España) је југозападна европска држава, граничи се са Португалијом на западу и Француском и Андором на североистоку. Излази на Средоземно море на југу и истоку и Атлантски океан на северу и северозападу, европски део Гибралтара граничи с Шпанијом. Главни град је Мадрид. У саставу Шпаније се такође налазе и два архипелага: Балеарска острва у Средоземном мору и Канарска острва у Атлантском океану. Сеута и Мелиља (две енклаве на северу афричког континента са статусом аутономних градова), као и Ливија (енклава у француским Пиринејима), такође припадају шпанској држави.

ГЕОГРАФСКИ

ПОЛОЖАЈ

Рељеф:

Најстарији део Шпаније, представља 600-800 метара висока

висораван Мезета, која је грађена од прекамбријских и кристаластих

стена и старих кречњака. На северу је окружена младим набраним

Кантабријским планинама и Пиринејима (Пико де Анети, 3.404 m), а

на југу Андалузијским планинама или Бетијским Кордиљерима, који

су грађени од мезозојских и терцијарних наслага.

Андалузијске планине састоје се од неколико масива, који се

пружају паралелно с обалом Средоземног мора: централни део

Сијера Неваде (Sierra Nevada) с највишим врхом Шпаније (Мулаку,

3.481m). Између јужног руба Мезете, односно Сијера Морене (Sierra

Morene) и Андалузијских планина налази се велика Андалузијска

тектонска депресија. На североисточном рубу Мезете пружају се

Иберијске планине, грађене од кредних и јурских наслага.

Клима: Шпанија се налази у умереном појасу, а њен неуједначен рељеф утиче

на велику климатску разноврсност. Често се за климу Шпаније каже

да је средоземна (медитеранска). Међутим, то је само донекле тачно

јер само приобално подручје истока, југоистока и југа Шпаније има

средоземне карактеристике. На измене климе превасходно утиче

надморска висина, па долази и до вертикалне климатске зоналности.

Уз то, планине се углавном издижу уз рубним деловима земље, па су

значајна препрека ширењу климатских утицаја из околних простора.

Због тога средишњи део Шпаније - Мезета, има знатно другачије

поднебље, од оног које би одговарало географској ширини тог

простора.

На истоку и југу Шпаније где преовлађује средоземна клима (често се

наводи и као суптропска) средње месечне темературе током године

крећу се од 13 C до 25 C, а излучи се од 350 - 500 mm падавина. За

ово подручје карактеристично је дуго, топло, суво и сунчано лето,

када максималне температуре достигну и 48 C. Средоземна обала

Шпаније има највећи број сунчаних сати у Европи.

Северозапад Шпаније, односно атлантска обала, која излази и на

Бискајски залив, има свежију климу, па се температуре крећу од 8-

20 C. Са Бискајског залива према полуострву крећу се влажне масе,

па се на планинским падинама излучи највише падавина, око 900-

2.000 mm. Због благе океанске климе и доста падавина, читаво

подручје је под релативно бујном и зеленом вегетацијом, па се ова

регија често назива и „Зелена обала“ (Costa Verde).

Унутрашњу Шпанију, са континенталном климом карактеришу

средње месечне температуре од 3-23 C, а током зиме често буду и

негативне. У овој регији се просечно годишње излучи испод 500 mm

талога, а на неким деловима мање од 300 милиметара. Источни обод

поприма неке карактеристике медитеранске климе, док се

северозападни руб приближава океанском климату.

Слика 1: Река Тахо

Хидрографија: Основу хидрографске мреже Шпаније чини пет река: Гвадалкивир,

Гвадијана, Тахо (Тежо у Португалу) и Дуеро, које припадају сливу Атлантског океана и Ебро - притока Средоземног мора. Реке на северозападу Шпаније имају више воде, краћи ток, релативно велики пад, а њихова естуарска или ријаска ушћа погодују развоју воденог саобраћаја. Токови који се спуштају са високих планина (Пиринеја, Бетијских Кордиљера и др.) имају велике падове и значајан хидроенергетски потенцијал. У кречњачким теренима реке су најчешће формирале кањоне или клисуре, стрме одсеке („квесте“) а ту су и водопади и брзаци, погодни за производњу електичне енргије. Већи токови искоришћени су за наводњавање плодних равница.

ФЛОРА И ФАУНА:

Шпанија има мало шума свег око 15% укупне површине, и заступљене су

само на вишим деловима планина, највише на северозападу државе. У

унутрашњости Шпаније основу природног пејзажа чине ксерофитне

заједнице. Шикару (matorral), углавном тешко проходну сачињавају грмови

јасена, ловора, рузмарина и дивље маслине, а на лошем земљишту расте

трава. У тим условима успевају лековите биљке, најчешће лаванда, кадуља и

мајчина душица. Простори који су обрасли мајчином душицом називају се

„томиларес“ (tomillares). У пролеће кад шикара и површине под лековитим

травама озелене привлаче живи свет својим шаренилом боја и ароматичним

мирисима.

Лети је знатно другачије, јер уз стално ведро небо и високу температуру,

вегетација углавном пожути, а у први план долазе огољени камени блокови

(сипари). Југоисточни део Мезете, у таквим условима, има оскудну степску

вегетацију. Средоземну обалу карактерише разноликост, која је углавном

производ људског рада, односно ради се о култивисаним биљним врстама

(агруми, маслине, винова лоза, поврће, чак и палме и друго). У средоземним

климатско-вегетацијским условима живи медитеранска фауна, коју

карактерише велики број гмизаваца, инсеката и птица, док су се крупније

животиње одржале углавном у планинским пределима.

Градови на Коста Брави су 1998. потписали повељу (Carta de Tossa) која

има за циљ да упоредо с туризмом развија заштиту животне средине. То

подразумева заштиту великог броја природних станишта и

микроклиматских места. Острво Медесје први шпански морски

природни резерват који обезбеђује дом за разне врсте риба и морску

флору.

ТУРИЗАМ

Познатија туристичка места у Шпанији:

Коста Брава (Дивља обала) је обалски регион у североисточној Каталонији, Шпанија, у провинцији Ђирона. Costa на каталанском и шпанском језику значи 'обала', а Brava значи 'сурова' или 'дивља'. Коста Брава се пружа од Бланеса, 60km североисточно од Барселоне до француске границе.Спој врло добре климе лети и изванредних плажа искоришћени су за изградњу великог броја хотела и апартмана у приморским местима као што су Бланес, Тоса де Мар, Љорет де Мар и Л'Естартит. Туризам је брзо заменио риболов као најважнија привредна грана у региону.Док је део обале Коста Браве постао развијена туристичка дестинација, остали делови су задржали традиционалнији изглед и постали су „скривени драгуљ“ за посетиоце који желе нешто више сем сунца, песка и сангрије.

Коста дел Сол (обала сунца) је регија Шпаније која се често

поистовећује са Малагашким приморјем. Ова регија се протеже од

рта Гата до Тарифе. То је географски и туристички веома

интересантно подручје, скоро јединствено у Европи. То је простор где

се додирују највише планине континенталне Шпаније и

питоме, песковите, шљунковите и камените медитеранске обале.

Изнада малашке обале издиже се Сијера Невада, са врховима преко

3400m. Управо та висина омогућава комбиновање купања у мору и

провођење одмора на планини, па чак и смучања у одређеном делу

године. Значајнији туристички градови ове регије су

Малага, Алмериа, Торемолинос, Алгесирас...

Слика 2. обала Марбеља

Канарска Острва су острва у Атлантском океану, 104 километара

западно од рта Хуби у јужном Мароку, и заједно чине једну аутономну

покрајину Шпаније. Чини их 12 острва и острваца са површине

7.273km², са највећим растојањем међу њима од 600 километара.

Седам острва је насељено: Тенерифе, Фуертевентура, Гран Канарија,

Ланзароте, Ла Палма, Гомера и Ијеро. На ових седам острва живи око

1,5 милиона становника, па је густина насељенос То су вулканска и

планинска острва, са бројним кратерима, а посебно на острву

Тенерифе. Канарски кратери спадају међу највеће на свету. На острву

Тенерифе се налази и највиши врх Шпаније Пико де Теиде. Северне

обале су изграђене од црног, сивог, црвеног и белог песка, док су беле

плаже на источним острвима настале таложењем песка из Сахаре. ти

око 200 ст/km². Ненасељена острва су : Алегранса, Грасиоса, Роке де

Есте, Роке де Оесте, Монтања Клара, и Исла де Лобос.

Балеарска острва или Балеари је аутономна покрајина Шпаније која

се налази на острвима архипелага у Средоземном мору. Архипелаг се

састоји од две групе острва:

1. Острва Химнесијас Мајорка (Mallorca), Менорка, Кабрера и још

неколико омањих острва.

2. Острва Питијусас и Форментера поред неколико омањих острва.

Главни град је Палма де Мајорка који се налази на највећем острву,

Мајорци. Званични језици су каталонски и шпански.

Рибарство, пољопривреда и туризам су главна извор прихода на

острвима. Узгајају се тропско воће, грожђе, маслине, пшеница, смоква,

поврће, и бадеми. Воће, вино, маслиново уље и свиње се извозе. Главне

индустрије су производња ципела и мајолика лонаца.

Друга посећенија места су: Коста Дорада,Коста дел Азар, Коста Бланка,

Коста де ла Луз и Андалузија, Кантабријско приморје или Коста Верде,

Унутрашњост Шпаније и Пиринеји.

Садржај:

1 - 8 Ге о г р а ф с к и п о л о з а ј

8 - 1 2 Ту р и с т и ч ке д е с т и н а ц и ј е

Литература:www.wikipedia.com