SLUŽBA U NOVOZAVETNOJ CRKVI - Fustero

SLUŽBA

U

NOVOZAVETNOJ

CRKVI

31. avgust 2019.

Služba unutar Crkve

Služba izvan Crkve

Služba u drugim zajednicama

Služba kao životni stil:

Pavle i služba

Jakov i služba

Isus nas je opunomoćio da propovedamo Jevanđelje svetu, da stvaramo nove učenike i da ih krštavamo.

Rana Crkva je sledila Isusov primer i dok su propovedali starali su se za one u potrebiunutra u samoj Crkvi, i isto tako za one izvan Crkve .

Crkva je rasla pod vođstvom Svetoga Duha . Novi vernici su bili “jedno srce i jedna duša”(Dela 4,32).

Oni koji su imali više delili su sa onima koji su imali manje ili ništa, tako da među njima u toj ranoj fazi nije bilo onih u potrebi.

Ali nakon nekog vremena, kako se broj verni-ka povećavao, rasla je napetost u distribuciji hrane udovicama (6,1), pa je Crkva izvršila reorganizaciju službe. Izabrano je 7 đakona da brinu o praktičnim potrebama nove zajednice i oslobode apostole za propovedanje.

Jerusalim je tako postao prva orgnizirana hriš-ćanska Crkva utemeljena na Isusovoj nauci i službi preuzimanja brige o potrebam njegove najmanje braće, odnono najranjivijih.

Grad Jopa je uživao veliki blagoslov službom ove mlade žene, hrišćanke Gazele (grčki: Dorka; aramejski: Tavita). Ona je ozbiljno razumela Isu-sov nalog da ”odeva gole” (Matej 25,38.40).

Ona je preopravljala i šila novu odeću za one u potrebi. Od srca je davala priloge za potrebenevoljnih i siromašnih.

Tavita nije pomagala samo članove Crkve. Po-magala je svakome ko je trebao njenu pomoć.

Iznenada je umrla i Crkva je dozvala Petra. Pokazalisu mu odeću koju je sašila za siromašne, a došli su i mnogi kojima je mnogo pomogla.

Nesebično pomagati drugima ne ide uvek glatko. Život službe traži vlastitu žrtvu. Međutim, uticaj na živote drugih može imati večne posledice.

Nesuglasice su se pojavile kada su Jevanđelje počeli da prihvataju neznabošci. Zato je u Jeru-salimu bio sazvan sabor da se reše ti problemi(Dela 15).

Pavle je bio zamoljen da pouči neznabošce ne-kim specifičnim učenjima Crkve i da im ukaže na potrebu brige za siromahe (Galatima 2,10).

Kada je crkva u Jerusalimu (obraćeni Je-vreji) došla u nevolju zbog gladi, Pavle je predložio da grčke crkve (obračeni Grci izneznaboštva) sakupe sredstva za pomoćcrkvi u Jerusalimu.

Lokalne crkve se moraju međusobno ispo-magati i prikupljati sredstva za pomoć dru-gim zajednicama, a ne da misle samo na sebe i svoje potrebe.

Pavle u Rim. 12,1 poučava kako treba da živimo i kako da se odnosimo premadrugima: kao "živažrtva”.

Ako imate dar službe, služite (stih 7)

Ako ste primili dar davanja, dajite od srca (stih 8 NSP)

Budite milosrdni s radošću (stih 8 NSP)

Ljubite nelicemerno (stih 9 NSP)

Gnušajte se zla, držite se dobra (stih 9 NSP)

Volite jedan drugoga bratskom ljubvlju (stih 10 NSP)

Poštujte jedan drugoga više nego sebe (stih 10 NSP)

Ne budite u poslu leni (stih 11)

Delite sa svetima koji su u oskudici (stih 13 NSP)

Budite gostoljubivi (stih 13 NSP)

Radujte se s radosnima, i plačite s plačnima (stih 15)

Ako je gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga (stih 20)

Jakov je bio Isusov polubrat i jedsn od stubova Crkve (Galatima 2,9). Stanovnici Jerusalima su ga smatrali svetim i poštenim čovekom – Pravednikom.

U svojoj poslanici Jakov nas poučava kako treba da služimo drugima:

Aktivirati svoju veru (1,22)Pomagati najranjivijima (1,27)Ne budite pristrasni (2,1-4)Odevajte gole i hranite gladne (2,15.16)Delujte prvedno (5,4)

Naša služba je vidljivi rezultat naše vere(2,14-17).

“Hristos će sačuvati imena svih kojini jednu žrtvu ne smatraju preveli-kom da je prinesu na oltar vere iljubavi… Kada sebični i oholi buduzaboravljeni, oni će ostati u sećanju,njihova će imen ostati ovekovečena.Da bismo sami bili srećni, moramoživeti tako da usrećimo druge. Zanas je najbolje ds svoj imetak, svojesposobnosti i svoju privrženu ljubavsa zahvalnim posvećenjem predamoHristu, i na taj način nađemo srećuveć ovde i u budućnosti u besmrtnojslavi.” Elen Vajt, Svedočanstva za crkvu, sv. 3, str. 251