Predanja Starih Germana

Предања старих Германа

Речник митолошких и других мање познатих појмова

АГНАР – син краља Герејда и унук краља Храудинга;постао је владар јер је напојио преобученог, жедног Одина.

АЈ - „прадеда“, муж Еде; од њих воде порекло сви кметови и слуге.АЛВАЛДИ – моћан и богат див, отац је моћнијег Тјазија.АЛВИС – патуљак (Елб) свезналица, кога је ипак надмудрио Тор.АЛСВИД - „пребрзи“, један од два пастува који вуку кола Сунца (види Арварк).АЛФРЕДУЛ - „муња за Елбе“, Сунце; име је добило по убитачном дејству на

Елбе (патуљке).АЛФХЕЈМ – седиште бога Фреја у Асгарду; у њему бораве светли Елби.АМА - „баба“, жена Афија; од њих воде порекло сви слободни сељаци.АМСВАРТНИ – језеро на коме је језеро Лингви на коме је окован страшни вук

Фенри.АНГРБОДА - „гласница несреће“, Локијева пријатељица, мајка највећих

немани: вука Фенрија, Мидгард-змије и Хел, богиње подземља мртвих.АНДВАРИ – Елб (патуљак) власник небројеног блага и чаробног златног

прстена андваранаут; када му је Локи отео благо и овај прстен који сам умножава драгоцености, Елб је проклео прстен да упропашћује све своје власнике. Он је после припадао кобном Фафнијевом и нифлуншком благу.

АНДЛАНГ – треће, највише небо на коме живе светли Елби; оно ће бити поштеђено и током сумрака богова.

АНДХРИМНИ – Одинов кувар у Валхали, обично чађав у лицу.АРВАРК - „рано будни“, један од два пастува који вуку кола Сунца (види

Алсвид).АС – Аси – богови. Нису постијали одвајкада него су потекли од дивова. Први

Аси су били Один (дух), Вили (воља) и Ве (светлост); живе у Асгарду (види Вани).АСГАРД – небеско станиште богова, одвојено од царства дивова реком Ифинг,

која се никад не мрзне, а спојено са Земљом пламеним мостом Бифрест (дуга). Асгард има тринаест главних подручја: 1) Торов Трудванг, 2) Улов Идалир, 3) Фрејев Алхејм, 4) Одинов Валаскјалф са престолом Хлидскјалф, 5) Одинов Гладсхејм са двораном Валхалом, 6) Скадијин Тримхејм, 7) Сагин Секвабек, 8) Балдров Брејдаблик, 9) Хејмдалов Химинбјерг, 10) Фрејин Фолкванг са двораном Сесримни,11) Форсетијев Глитни, 12) Нјердов Ноатун и 13) Видаров Види. Без одређеног станишта су Тир, Браги и Идун.

АСЛАУГ – кћи јунака Сигурда и Валкире Хилд, митска прабаба средњовековне норвешке краљевске куће.

АСК – први човек кога су Аси створили од јасена; његова жена је била Ембла.АТЛИ – нордијско име за Атилу, свирепог хунског краља-освајача (умро 453. г.).АУДУМЛА – огромна крава која је својим млеком хранила прве дивове; она је

лизала слане ледене блокове док из њих није ослободила дива Бурија.АУРВАНДИЛ – велики путник, муж пророчице Грое; од његових прста на нози

Тор је створио сазвежђе.АФИ - „деда“, муж Аме; од њих су потекли сви слободни сељаци.

1

БАЛДР – син Одина и Фриг, миж Нане, отац Форсетија – бог светлости, Сунца и пролећа. Најомиљеније и најмилостивије међу боговима, Балдр гине од руке свог слепог брата Хеда Локјијевом кривицом. Обично је приказан као ванредно леп, са светлећим лицем; сачуван је старошведски цртеж који, вероватно, приказује погребно спаљивање Балдра и његове лађе.

БАРИ – луг у коме се Герд, прелепа девица из рода дивова, предала богу Фреју.БАУГИ – од старости погрбљен див, брат Сутунга; Один му је служио под

именом Белверк да би му див помогао да се докопа Сутунгове медовине која ствара песнике.

БЕЈЛА – Фрејева слушкиња, жена Бигвија; по предању утиче на ветрове који стварају таласе.

БЕЛВЕРК – један од Одинових надимака.БЕЛИ – див кога ће Фреја убити ударцем песнице; брат девице Герд.БЕРГЕЛМИ - „медвеђа рика“, потомак Имија, једини Див који се са женом

спасао из поплаве проузроковане Имијевом крвљу; од њега воде порекло сви дивови.БЕСТЛА – жена дива Бура и мати првих богова: Одина, Вилија и Веа; прва жена

из рода Аса.БИГВИ – Фрејев слуга, муж Бејле; утиче на ветрове који стварају таласе.БИЛ - „која се смањује“, девојчица коју је Мани подигао на Месец са дечаком

Хјукијем; примљена је међу Асе.БИЛЕЈПТ – Локијев брат.БИЛСКИРНИ – палата у Торовом станишту Трудвангу; највећа палата на свету,

има 540 просторија.БИФРЕСТ - „живи пут“, пламени мост који спаја Асгард и Мидгард, чува га

Хејмдал. Овај мост, у ствари, дуга, срушиће се кад навале ратници Муспелхејма и наступи сумрак богова.

БРАГИ – син Одина, бог песничке уметности, муж Идун; око њега се радо окупљају богови, слушају његове приче и једу Идунине јабуке младости.

БРЕЈДАБЛИК – Балдрово станиште у Асгарду, најлепша зграда на свету; у њој нема неправде,

БРИМИ – друго име дива Имија.БРИНХИЛД – по једним предањима Валкира која је кажњена због

непослушности према Одину, по другим сестра Атлија. Влада замком Хиндафлај; он је окрижен пламеним зидом који ће први проћи јунак Сигурд. Обично представљана као ратничка девица у оклопу или панцир-кошуљи.

БРИСИНГАМЕН – драгоцена огрлица богиње Фреје, начинили су је вешти Елби (патуљци).

БРОК - „јазавац“, брат највештијег ковача црног Елба Синдрија; склон опкладама.

БУДЛИ – по предању отац Атлија и Бринхилде.БУР – див, син Бурија, муж Бестле и отац првих богова Одина, Вилија и Веа.БУРИ – „зачетник“, човеколики див кога је лизањем сланог леда ослободила

крава Аудумла; сам је изродио Бура, Одиновог оца.

ВАЗАЛ – у феудалном друштву средњег века племић зависан од свог врховног господара сизерна.

ВАЛАСКЈАЛФ – једно од Одинових станишта у Асгарду, палата покривена сребром.

2

ВАЛИ – син Одина и Ринд, лепе кћери краља Рутена, коју је бог освојио лукавством; током његовог одсуства Аси су за свог владара прихватили Ула, али га је Один после отерао и убиуо; Вали ће, као што је било проречено, осветити Балдрову смрт.

ВАЛКИРЕ – ратничке девице из Фригине пратње, односе пале јунаке у Валхалу и тамо их служе медовином и млеком. Обично су представњене као девице у пуној ратној опреми, најчешће на коњу и с дугим копљем и великим штитом.

ВАЛТАМ – „навикнут на борбу“: Один се једном пред пророчицом из рода дивова лажно представио као „Вергтам, Валтамов син“.

ВАЛХАЛА – (боље Валхел или Валхол), огромна Одинова дворана у Асгарду са 540 улаза кроз која је могло да напоредо ступа по 800 ратника; овде су после погибије боравили јунаци као Одинови гости.

ВАНИ – прастари род богова који влада плодношћу природе. После златног доба послали су Асима чаробницу Гулвејгу која им је показала моћ злата; дошло је до првог рата на свету, рата између Аса и Вана, али после и до њиховог коначног измирења (види Кваси).

ВАРТАРИ – узица којом је Елб Брок Локију зашио уста када је овај изгубио једну опкладу.

ВАСАД – „доносилац јада“, отац дива Виндсвала који је отац зиме.ВАФРЛОГИ – вечити пламен који окружује ратничку девицу Бринхилду,

огњени зид кроз који ће пројахати јунак Сигурд.ВЕ – Оинов брат, обично изједначен са начелом светости.ВЕГТАМ – „вичан путевима“, надимак који је једном себи дао Один (види

Валтам).ВЕДРФЕЛНИ – јастреб који седи међу очима орлу који станује у крошњи јасена

игдрасила, дрвета које допире у све крајеве света; одређује временске прилике.ВЕЛСУНГ – отац Сигмунда и деда јунака Сигурда; по њему је добио име род

Велсунга.ВЕРДАНДИ – Норна (суђаја) будућности.ВИГРИД – „поље борбе“, на њему ће се окупити нечисте силе пред последњи

бој са боговима (види сумрак богова).ВИДАР – бог, често називан „ћутљиви Ас“.ВИДБЛАЈН – „надалеко плав“, друго небо које са јужне стране надвисује

Асгард.ВИДИ – „велики двор обрастао травом“, у коме живи бог Видар.ВИЛИ – Одинов брат, обично изједначен са начелом воље.ВИМУР – „вировити“, највећа река на свету, води ка земљи дивова.ВИНГОЛФ – пријатна дворана коју су богови подигли богоњама.ВИНДЛОНИ – „човек ветар“, види Виндсвал.ВИНДСВАЛ – „хладан као ветар“, или Виндлони, див, отац зиме, син Васада.

ГАЛАР – један од двојице Елба (патуљака) који су намамили и убили Квасија, чудесног мудраца кога су Аси и Вани, у знак помирења, заједнички створили од пљувачке.

ГАНГЛЕРИ – лажно име којим се представљао краљ Гилфи када је тражио истину о боговима.

ГАРМ –паклени пас који чува подземље Хел; страшном лавежом дочекује умрле (сличан грчком Керберу). Када буде дошло до сумрака богова узајамно ће се поубијати он и Тир, бог рата.

ГЕЈРЕД – краљ који је на превару преотео наслеђе старијем брату; проиграо је Одинову милост и овај га је удмртио.

3

ГЕЈРЕД – краљ дивива који је ухватио Локија који се искупио тек обећањем да ће му довести разоружаног Тора; Тор га је ипак победио.

ГЕЈРСКЕГУЛ – једна од Валкира, ратничка девица.ГЕНДУЛ – једна од Валкира, ратничка девица.ГЕРД – лепа кћи моћног дива Гимија. У њу се заљубио бог Фреј, па јој је послао

верног слугу Скирнија који није могао да смекша њено срце никаквим молбама ни поклонима него само претњама и чаробним клетвама.

ГЕРИ – један од два вука који увек прате Одина (види Фреки).ГЕСТУМБЛИНДИ – неверни великаш краља Хејдрека, чувеног због своје

окрутности и вештине у постављању и решавању загонетака; да би се надметао са краљем, Один је једном узео на себе лик Гестумблиндија.

ГЕФЈОН – девичанска богиња којој после смрти долазе све неудате жене.ГИЛИНГ – див кога су на превару убили патуљци Фјалар и Галар, који су као

откуп морали да његовом сину Сутунгу уступе чудотворну медовину која подарује песничку вештина.

ГИЛФИ – краљ Шведске који се прославио путовањима на којима је тражио истину о боговима, ови су га заслепили и исмејали.

ГИМИ – моћни див, отац прелепе Герд у коју се несрећно заљубио бог Фреј.ГИМЛЕ – драгим камењем прекривена дворана у којој ће становати праведници

који преживе сумрак богова и света.ГИНУНГАГАП – „зјапећа празнина“, бескрајни простор који је постојао пре

стварања света (сличан грчком „хаосу“).ГЈАЛА – рог бога Хејмдала, чувара богова; Хејмдал ће дунути у тај рог кад буде

приметио налет немани које јуришају на небо ( види сумрак богова).ГЈЕЛП – једна од кћери краља дивова Гејреда која је безуспешно покушавала да

спречи Тора да продре до станишта њеног оца; Тор јој је сломио кичму ( види Грејп).ГЈУКИ – митски краљ германског племена Бургунда, отац јунака Хегнија и

Гунара и лепотице Гудруне која се удавала три пута за: Сигурда, Атлија и Јонакра.ГЛАДСХЕЈМ – „свет радости“, једно од Одинових станишта; ту се налази

дворана Валхала.ГЛЕЈПНИ – чаробне везе које су начинили Елби да би Аси могли њима

укротити опаку неман, вука Фенрија.ГЛЕН – „сијајући“, муж Сол (Сунца).ГЛИТНИ – „сјајни“, станиште бога Форсетија у Асгарду.ГНИПАХЕЛИ – „стеновита пећина“, друго име за подземно царство Хел.ГНИТАХЕЈД – ливада на којој је змај Фафни чувао нифлуншко благо све док га

није убио Сигурд.ГОЛИНКАМБИ – „златокрести“ петао који ће кукурикањем позвати богове у

последњи бој кад навале немани ( Фјалар и сумрак богова).ГРАМ – мач јунака Сигурда којим је овај исто тако лако пресекао прамен вуне

на површини воде као и ковачки наковањ.ГРАНИ – коњ јунака Сигурда којим је овај пројахао кроз пламени зид који је

окруживао Бринхилду.ГРЕЈП – друга кћи краља дивова Гејреда; Тор је и њој сломио кичму (види

Гјелп).ГРИД – жена из рода дивова, мати ћудљивог Видара, помогла је једном

приликом Тору.ГРИМНИ – име под којим се крио Один када је хтео да куша краља Гејреда.

4

ГРИМХИЛД – жена краља Гјукија и маати Хегнија, Гунара и Гудруне; по неким предањима дала је јунаку Сигурду напитак заборава да би изневерио Бринхилду и заљубио се у њену кћер.

ГРЈОТУНАГАРД – „област камених врлети“, место двобоја Тора и дива Хрунгнија.

ГРОА – пророчица и видарица која је без успеха лечила Тора; жена великог путника Аурвандила.

ГРОТИ – чаробни млин краља Фродија у коме су девице из рода дивова прво млеле злато („Фродијево брашно“), мир и срећу, а после рат.

ГУДРУН – кћи Гјукија и Гримхилде, краља и краљице германског племена Бургунда. Удавала се три пута: за Сигурда, највећег германског јунака, Атлија, свирепог краља Хуна и за краља Јонатра. Са Сигурдом је имала сина Сигмунда и кћер Сванхидлу, са Атлијем два сина која је сама убила да би се осветила мужу што јој је уморио браћу Хегнија и Гунара, а са Јонакром јунаке Серлија и Хамдира, које ће послати у сигурну смрт да освете полусестру Сванхилду. Ушла је у предање као неумољива осветница мужа Сигурда, браће и кћери.

ГУЛВЕЈГ – прва богиња из реда Вана која је допрла до Аса и открила им моћ злата.

ГУЛИНБУРСТИ – Фрејев вепар златних чекиња кога су начинили вешти Елби.ГУЛТОП – „са челом прекривеним златном длаком“, коњ бога Хејмдала, чувара

Асгарда.ГУН – једна Валкира.ГУНАР – краљ Бургунда, син Гјукија и Гримхилде, брат Хегнија и Гудруне,

шурак Сигурда; убио је на превару зета, а сам је погинуо од хунског краља Атлија.ГУНГНИ – Одиново копље које никад не промашује мету; начинили су га тамни

Елби.ГУНЛЕД – лепа кћи дива Сутунга, који јој је поверио медовину песничке

уметности; њу је завео Один и испио све чаробно пиће.ГУТОРМ – пасторак бургундског краља Гјукија, полубрат Хегнија, Гунарда и

Гудруне.

ДАГ – (Дан), син Нот (Ноћ); колима кружи око Земље коју осветљава грива његовог коња Скинфаксија.

ДЕЛИНГ – патуљак.ДЕЛИНГ – патуљак упословичен изразом „видети (наћи) што пред капијом Елба

Делинга“, тј. негде, свеједно где.ДИВОВИ (ЈЕТУНИ) – вечити непријатељи богова и свега доброг, живе по

планинама, у вечитим леду и у морима; вични су чаролијама, не само снажни него и мудри. Живе у свом царству Јетунхејму и Утгарду, а потичу сви од Бергелмија и његове жене. Најстарији дивови су постојали и пре богова, а од Имија су богови направили небо и Земљу.

ДРАУПНИ – „капљући“, Одинов чаробни прстен са кога сами капљу нови драгоцени прстенови; исковали су га тамни Елби.

ДРОМИ – име веза којима су Аси безуспешно покушавали да укроте вука Фенрија.

ДУРИН – патуљак, други по значају међу Елбима.

ЕГИ – „страшни“, бог бурног мора, син једног дива; ипак је био примљен међу Асе и они су се често узајамно позивали на гозбе.

ЕГТЕ – „ратник с мачем“, чувар дивова, као што је Хејмдал чувао Асе.

5

ЕДА – „прбаба“, жена Аја, од њих воде порекло сви кметови и слуге.ЕЈКТХИРНИ – јелен чији разгранати рогови личе на крошњу храста; он стоји на

крову Валхале, чупка лишће дрвата лерада (игдрасила), док се са његових рогова слива вода од које постају све реке.

ЕЈР – „нега“, богиња видарица.ЕЈРИК – назван Крвава Секира, познат је у истирији као најдивљи син краља

Харалда Лепокосог; протеран из Норвашке наставио је да војује по Британским острвима; погинуо је 950. године. Опеван је по наређењу његове частољубиве удовице Гунхилде.

ЕЛБИ – патуљци или кепеци, живе у ваздуху (светли Елби са станиште у Алфхејму, господар им је бог Фреј) и у подземљу (тамни Елби). Тамни Елби су вешти у чаролијама и чудесне су занатлије, често пакосни и тврдоглави; не подносе дневну светлост и сунце, имају капе невидимке и творци су многих драгоцености: Одиновог и Сигурдовог мача, Фрејевог брода, Торовог чекића, Сифине златне косе итд. Локи је имао посебне везе са њима.

ЕЛДИ – „ватрени човек“ или „кувар“; Егирових слугу.ЕЛДХРИМНИ – „чађав од ватре“, огроман казан у коме кувар Андхримни у

Валхали кува вепра Серимнија као храну погинулим ратницима.ЕЛИ – „старост“, старица с којом се код дивова без успеха носио Тор.ЕЛИВАГАР – „бурни таласи“, збирни назив река пуних отровне течности.ЕМБЛА – прва жена коју су богови створили од бреста (види Аск).ЕРБОДА – жена из рода дивова, супруга Гимија и мати прелепе Герд.ЕРНА – „ваљана“, снежнобела девојка која се удала за Јарла, праоца свих

племића.ЕРП – предање познаје два Ерпа: сина Атлија и Гудруне, кога је из мржењ према

мижу убила рпђена мати, и сина краља Јонакра (по неким предањима је и његова мати била Гудруна) – овог другог – Ерпа погубила су полубраћа Хамдир и Серли, из увређеног частољубља.

ИВАЛДИ – Елб, отац вештих кепаца који су боговима исковали њихове највеће драгоцености.

ИГДРАСИЛ – вечно зелени јасен света који допире у царства богова, дивова људи и патуљака (Елба) и повезује све крајеве свемира као начело живота. Код његовог корена избијају три извора: први је Хвергелми у Нифлхејму; други припада диву Мимију и то је врело памћења и мудрости; трећи је извор судбине и код њега седе три суђаје (Норне). У крошњи јасена је орао, а мађу његовим очима јастреб Ведрфелни који одређује временске прилике.у дубини корен нагриза змај Нидхег (завист), а четири јелена брсте пупољке (часове), цветове (дане) и гранчице (годишња доба). Веверица Рататоск (зуб који нагриза) стално се пење и спушта стаблом и завађа орла и змаја; она је знамење вечите мржње богова и дивова чији је представник змај.

ИДУН – супруга бога Брагија, чуварица светих јабука које подмлађују богове; богиња пролећа, младости и бесмртности.

ИМИ – највећи и најстарији див, настао је из споја хладноће и топлоте; Аси су га убили и у његовој крви су се удавили сви дивови сем Бергелмија и његове жене. Од његовог тела су богови начинили небо, Земљу и море.

ЈАРЛ – син Фадија и Модије, први племић.ЈАРНВИД – Гвоздена шума, вечита шума источно од Мидгара (Земље људи); ту

живе вештице из рода дивова.ЈАФНХАР – један од Одинових надимака којим се представио крљу Гилфију

када је овај тражио истину о боговима.

6

ЈЕРД – богиња, била је неко време Одинова жена, а по неким предањима и његова кћи; родила је с њим најјачег бога Тора; представља начело материнске и плодне Земље.

ЈЕРМУНРЕК – свирепи краљ Гота, муж Сигурдове и Гудрунине кћери Сванхилде; убила су га њена полубраћа Хамдир и Серли јер им је сестру бацио под подивњале коње као казну за неверство.

ЈЕТУНХЕЈМ – царство Јетуна (дивова); земља мрачних пећина и страшних кланаца и провалија.

ЈОНАКР – краљ, трећи Гудрунин муж с којим је имала јунаке Хамдира и Серлија и која га је надживела као и прва два супруга.

КАРЛ – син Афија и Аме, први слободњак (па су понекад тим именом називани сви слободњаци).

КВАСИ – свезнајуће биће које су Аси и Вани начинили од своје пљувачке; убили су га касније патуљци (Елби) који су од његове крви направили чаробну медовину од које се постаје песник. Медовину су преотели дивови, а њима ју је одузео Один.

КЕПЕЦИ – види Елби.КОН – „изданак“, предузимљив син Јарла, првог племића.

ЛАУФЕЈА – супруга бога Локија, по неким предањима и његова мати.ЛЕДИНГ – везе којима су богови безуспешно покушавали да обуздају вука

Фенрија.ЛЕРАД – друго име за јасен игдрасил, дрво свемира.ЛИНГВИ – острво усред језера Амсвартни; на њему је окован вук Фенри.ЛИТ – патуљак кога је љути Тор током сахране Балдра бацио у огањ јер му се

мотао око ногу.ЛИФ – „живот“, једина жена која ће преживети сумрак богова (види Лифтраси).ЛИФТРАСИ – једини мушкарац који ће са својом женом Лиф преживети сумрак

богова.ЛОГИ – „огањ“, отеловљена ватра с којом је Локи код дивова морао да се

безуспашно такмичи у прождрљивости.ЛОДУР – друго име за бога Локија.ЛОКИ – бог ватре, побратим Одина, првобитно је припадао великом тројству:

Один (ваздух, дух), Егир-Хени (вода) и Локи (ватра). Пореклом је од дивова; отац му је Фарбаути, а мати Лауфеја. Помагао је боговима многим мудрим саветима и прибавио им је њихове највеће драгоцености, али им је и пакостио, па је чак скривио Балдрову смрт; Аси су га за казну оковали за стену (слично Прометеју), а змијски отров му је капљао по лицу. Са женом из рода дивова Ангрбодом изродио је три највеће и најопасније немани: Хел (која прождире све живе јер је отеловљење смрти), вука Фенрија (који ће у сумрак богова прогутати Одина) и Мидгард-змију (која ће здробити Земљу и убити Тора).

МАГНИ – „снага“, син бога Тора и једне жене из рода дивива (види Моди).МАНАГАРМ – „месечев пас“, вук који се храни лешевима и који ће једном

прождерати Месец.МАНИ – леп дечко који управља Месечевим колима; брат девице Сол која

управља Сунчевим колима.МЕНЈА – једна од девица из рода дивова које су краљу Фродију млеле злато у

чаробном млину Гротију (види Фенја).

7

МИДГАРД – „средњи простор“ између неба и подземља, служи као станиште људима; личи на округлу плочу опасану морем у коме вреба Мидгард-змија и заштићену кружном зидом од налета дивова; у средини расте јасен игдрасил.

МИДГАРД-ЗМИЈА – кћи Локија и Ангрбоде, жене из рода дивова; Аси су је бацили у море али је она толико нарасла да је опасала цео Мидгард (свет људи). Бориће се два пута са Тором; други пут ће је он убити али ће и сам подлећи њеном отрову.

МИМ – друго име дива Мимија.МИМИ – „обдарен памћањем“, див који чува извор мудрости из ккога се напаја

свако јутро. Один му је дао око само за један гутњај тога напитка. Према једном предању, Вани су му одсекли главу с којом се сада саветује Один.

МИРКВИД – „тамна шума“ која представља границу према Муспалсхејму, царству вечног огња.

МИСИНГ – краљ поморских освајача; убија краља Фродија и отима чаробни млин Гроти под којим тоне његов брод; млин на дну мора меље со ап је зато морска вода слана,

МЈЕЛНИ – Торов чудесни чекић који му се увек сам враћа; најјаче оружје богова. Исковали су га тамни Елби, али им је сметао Локи па је дршка испала прекратка.

МОДГУД – „смела ратница“, чува мост који води у царство мртвих (види Нифлхел).

МОДИ – „храброст“, Магнијев брат; Магни и Моди оличавају главне одлике Тора кији их је изродио са женом из рода дивова.

МОДИ – „мати“, Фадијева жена; од њих воде порекло сви племићи.МОТСОГНИ – најугледнији патуљак (Елб).МУНДИЛФЕРИ – отац Манија, који управља Месечевим колима, и Сол, која

управља Сунчевим колима.МУНИН – „подсетник“, један од два Одинова гаврана који су стално летели по

свету а онда долазили Одину, спуштали му се на рамена и шапатом га извештавали о свему што се догађа.

МУСПЕЛ – види Муспелсхејм.МУСПЕЛСХЕЈМ – царство јужног вечитог огња; њиме влада црни Сурд,

непријатељ богова. Из њега се отровна сумпорна испарења спуштају ка вечитом леду северног Нифлхејма.

НАГЛФАР – брод начињен од ноктију покојника; тим бродом ће становници Хела поћи против богова кад дође до сумрака богова.

НАНА – супруга бога Балдра; пресвиснула је од туге за преминулим мужем.НАРФИ – Локијев син кога су богови, да би му казнили оца, претворили у вука.НАСТРАНД – „обала мртвих“ на којој стоји дворана богиње Хел.НЕРФИ – див, отац црне Нот (Ноћ).НИБЕЛУНЗИ – боље Нифлунзи – „деца магле“, род демона-власника

нифлуншког блага; овом роду су по старијем предању припадали и Гунар и Гудруна.НИДАВЕЛИ – „мрачна пољана“ којима живе Синдријеви тамни Елби

(патуљци), непријатељи богова.НИДХЕГ – змај зависти који нагриза корен јасена игдрасил на коме почива свет.НИФЛУНЗИ – види Нибелунзи.НИФЛХЕЈМ – северна земља вечитог леда и магле где из бунар Хвергелми

извиру све реке.НИФЛХЕЛ – страшно царство мртвих којим влада богиња Хел (Локијева кћи);

овамо долазе сви који не погину у борби, као и сви преступници.

8

НЈЕРД – из рода Вана, богати бог мора и обала, господар бура, заштитник морепловаца, рибара и трговаца; оженио се лепом Скади, ћерком дива Тјазија. Нису били сраћни у браку мада су изродили сина Фреја. Приказан је као стасит човек, лепих ногу, са капом украшеном шкољкама и перима, заогрнут плаштом боје морских алги.

НОАТУН – пребивалиште бога Нјерда у Асгарду.НОРНЕ – три суђаје; Урд (прошлост), Верданди (садашњост) и Скулд

(будућност); две су беле и добронамерне, једна црна и зла. Оне су божанског порекла, али су одрасле код дивова јер су старије од богова. Њихова појава обележава крај златног доба; оне плету судбину људи и богова под јасеном игдрасилом (сличне су грчким Паркама).

НОТ – (Ноћ), црна кћи дива Нерфија; у трећем браку родила је сина Дага (Дан); она стално кружи око Земље у колима која вуче коњ Хримфакси.

ОД – муж богиње Фреје који ју је напустио па га је она тражила по целом свету.ОДИН – или у јужном облику Вотан, врховни бог старих Германа, неуморно

путује светом људи, дивова и патуљака ( Елба), пронашао је руне, све науке, вештину прорицања и песничку уметност; управља раатовим аи борбама лично или преко својих ратничких девица Валкира. По старим предањима био је једном обешен и жртвован самоме себи; дао је око да би се напојио на Мимијевом изворумудросри и од тада је најмудрији бог. Са женом Фригом изродио је Асе (сем Тора кога му је родила Јерд и Валија кога је родила Ринд). Са престола Хлидскјалф види цео свет, а гавранови Хугин и Мунин (памћење и мисао) доносе му све вести. Његови вуци Гери и Фреки једу сву храну са његове трпезе, док се он храни и напија само вином. Один има осмоногог вранца Слејпнија, најбржег коња на свету, чудесно копље гунгни, које погађа сваку мету, и чудотворни прстен драупни, који се сам умножава. Јунаци који падну у бици долазе к њему у Валхалу; с њима зими понекад лови аветињског вепра Гулинборстија. Кад немани последњи пут нападну богове, прождреће га вук Фенри. Обично је приказан као једнооки путник у дугом огртачу са штапом у руци, или на престолу с гаврановима на раменима и вуковима покрај ногу.

ОДРЕРИ – котао у коме је кувана чаробна медовина од које се постаје песник (види Кваси).

ОКОЛНИ – „који није хладан“, загрејано место на коме се дизао двор дива Бримија (тј. Имија) усред вечног леда.

ОРКНИЈСКА ОСТРВА (Оркади) – група од 90 острва северно од Шкотске.ОТ – син Хрејдмара, који је био вешт чаролијама, и брат Регина и Фафнија.

Претворен у видру ловио је лососа у водопаду када су наишли богови Один, Локи и Хени; Локи га је убио, али је после Хрејдмару морао да плати онолико злата колико је било потребно да се та видрина кожа напуни изнутра и прекрије споља; уз то је морао да остави чаробни прстен андваранаут. То је било касније проклето благо Нифлунга.

ПАТУЉЦИ – види Елби.

РАТАТОСК – „зуб који нагриза“, веверица која се стално пење и спушта уз стабло игдрасила и завађа орла у крошњи и змаја који нагриза корен; знамење вечите мржње богова и дивова.

РАТИ – „глодар“, бушилица којом је Один пробио стене да би дошао до подземног склоништа у коме су дивови чували чаробну медовину од које се постаје песник (види Кваси).

РЕГИН – велики ковач оружја, син Хрејдмара, који је био вешт чаролијама, и брат Ота и Фафнија; са Фафнијем је убио оца због нифлуншког блага, а после се због

9

њега разишао и са братом на кога је нахушкао јунака Сигурда који их је, међутим, убио обојицу.

РЕСКВА – „брза“, вредна сестра брзоногог дечака Тјалфија с којим је служила Тору.

РИГ – под овим именом је бог Хејмдал са женама из људског рода зачео прве сталеже: кметове, слободњаке и племиће (види Еда, Ама и Моди).

РИНД – кћи краља Рутена; њу је лукавством завео Один који је с њом изродио бога Валија.

РУНЕ – слова којима су се, углавном од III до X века, служили стригермански народи; придавана им је чаробна моћ, тако да је врачано и чарано урезивањем појединих руна (нпр. p = purs = див, чиме су призивани страшни дивови).

САГА – богиња која станује у Секвабеку и са Одином свакодневно златним пехаром пије воду са извора будућности.

СВАДИЛФЕРИ – пастув једног градитеља из рода дивова; чудесно вредан. С њим је Локи преобраћен у кобилу ождребио Одиновог пастува Слејпнија.

СВАЛИН – „хладећи“, штит који стоји пред Сунцем; да нема њега изгорео би свет.

СВАНХИЛАДА – лепа кћи Гудруне и Сигурда, изгажена је дивљим коњима јер се заљубила у сина свог мужа краља Јермунрека; освеетила су је полубраћа Хамдир и Серли.

СВАСУД – „благи“, отац лета.СЕКВАБЕК – „где поток понире“, станиште богиња Саге поред когас протиче

извор будућности.СЕЛУНД – сада Селанд, највеће данско острво на коме се налази Копенхаген.СЕРИМНИ – вепар којим Один храни своје госте; мада је куван сваког дана,

сваке вечери опет је жив и здрав.СЕРЛИ – мудри и ћутљиви син Гудруне и Јонакра; погину је са братом

Хамдиром светећи полусестру Сванхилду.СЕСРИМНИ – „богат седиштима“, Фрејина дворана на Фолквангу у којој она

прима половину погинулих ратника.СИГИН – верна жена бога Локија; откад су јој богови казнили мужа држи пехар

над његовом главом да му змијски отров не би капао по лицу.СИГМУНД – германско предање познаје два Сигмунда: 1) Велсунговог сина

(оца јунака Сигурда) и 2) Сигурдовог трогодишњег сина кога су убили ујаци.СИГУРД – у млађим предањима Сигфрид, највећи и најплеменитији јунак

германских предања, рањив само међу плећима (слично Ахиловој пети), власник капе невидимке, нифлуншког блага, мача Грама и коња Гранија, победника змаја Фафнија и свих непријатеља, ослободилац Бринхилде, муж Гудруне; убили су га на превару шураци Хегни и Гунар. Ушао у сликарство, књижевност и оперу.

СИНДРИ – главар тамних Елба, патуљака непријатељски расположених према боговима; највештији ковач.

СИФ – златокоса Торова жена с којим је родила кћи Труд (Снага); довела му је у брак сина Ила; богиња лета и жетве. Локи јој одсекао косу (пшеницу), али ке по Торовом наређењу морао да јој код црних Елба набави другу, такође чаробну.

СКАДИ – кћи дива Тјазија, жена бога Нјерда кога је напустила јер ниј хтела да живи крај мора него да живи по леденим горама; мати бога Фреја.

СКЕГУЛ – једна од Валкира које управљају судбином битака.СКЕЛ – вук који потиче од дивова; са вуком Хатијем прогони Месец и Сунце;

Скел ће пред сумрак богова прождрати Сунце.

10

СКИДБЛАДНИ – чаробни брод бога Фреја, начинили су га тамни Елби; увек има ветар у једрима, може да прими све Асе под оружјем, али и да се смањи и стави у џеп.

СКИНФАКСИ – „са светлећом гривом“, коњиц који вуче кола Дана (види Даг).СКИРНИ – Фрејев верни слуга који за њега проси Герду, лепу девицу из рода

дивова; Фреј му је за ову опасну услугу поклонио свој мач који ће му јако недостајати када дође до сумрака богова.

СКЈЕЛД – „штит“ (заштитник), Одинов син који је мудро и благо владао Данском; од њега потиче род Скјелдинга, као и митски краљ Фроди.

СКРИМИ – друго име Утгарда-Локија, владара дивова.СКУЛД – Норна (суђаја) будућности.СЛЕЈПНИ – Одинов осмоноги пастув, најбољи коњ на свету; зачели су га

пастув Свадилфери и бог Локи, претворен у кобилу.СЛИД – „опаки“, река у земљи дивова по којој пливају мачеви и бодежи (симбол

његове хладноће).СНЕР – невеста Карла, првпг слободњака.СОЛ – девица која управља Сунчевим колима у која су упрегнути пастуви

Арварк и Алсвилд; сестра Манија који упправља Месечевим колима.СТАРКАРД – јунак, син дива и жене, узгајио га је Один лажно се

представљајући као Хросхарсгарни; один му је подарио сјај, а Тор коб јуначке судбине.СУМРАК БОГОВА (Рагнарек) – пропаст света до које ће доћи кад све силе

мрака и зла: вук Фенри, змија Мидгард, вуци Хати и Скел, немани Хел, дивови и Елби нападну богове и униште небо и Земљу. Неминовну пропаст богова наговештавају: долазак суђаја (Норни), чаробнице Гулвејг и њеног злата, рат Аса и Вана, преварно убиство градитеља тврђаве богова, Локијева издаја богова и Балдрова смрт. После пропасти света, по млађем предању, настаће ново златно доба, с лепшом и плоднијом земљом, бољим боговима и људима.

СУРД – црни див, владар пламеног царства Муспела; исконски душман Аса, запалиће пламеним мачем цео свет кад наступи сумрак богова.

СУТУНГ – див који је Елбима отео чаробну медивину од које постају песници; Один му је преотео медовину када је завео његову кћер Гундел, чуварицу драгоценог напитка.

ТАНГНИОСТ – „који шкргуће зубима“, један од два јарца упрегнута у Торова кола.

ТАНГРИСНИ – „који шкрипи зубима“, други од два јарца упрегнута у Торова кола.

ТЕК – „захвалност“, подсмешљив надимак који је себи дао Локи када се претворио у жену из рода дивова која једина није хтела да оплаче Балдра.

ТИНГ – скупштина; опште саветовање пунолетних мушкараца на старом Исланду.

ТИР – бог рата и ратних смутњи; његово знамење је мач, а посвећен му је уторак (нордијски Tistag, енг. Tuesday). Жртвовао је десницуда би богови могли свезати вука Фенрија.

ТЈАЗИ – див кога су убили Аси јер је хтео да отме Идуну и јабуке младости.ТЈАЛФИ – брзоноги дечко, брат Реске, Торов слуга.ТОР – или Донар, муњобија син Одина и мајке Земље Јерд. Чекићем мјелнијем,

појасом снаге и гвозденим рукавицама брани Асе од сваке напасти. Омиљен међу боговима и људима, имао је лик сељака: мишићав, риђобрад, младићки жустар, доброћудан, лаковеран, спор у мишљењу, брз у љутњи. Стално се борио са дивовима, возио се по свету колима која су вукла два јарца; када дође сумрак богова убиће Мидгард-

11

змију, али ће подлећи њеном отрову. Приказиван је као човек медвеђе снаге, са огромним чекићем кратке дршке који држи у рукам или преко колена; посвећен му је био четвртак (нем. Donnerstg, енг. Thursday).

ТРЕЛ – „роб“, син Аја и Еде, први кмет и слуга.ТРИДИ – надимак који је Один дао себи када је обмањивао краља Гилфија.ТРИМ – „букач“, див вечног леда; украо је Торов чекић мјелни; прерушен у

Фреју, у пратњи Локија преобученог у слушкињу, Тор је посетио дива, убио га и повратио оружје.

ТРИМХЕЈМ – станиште богиње Скади у Асгарду.ТРУДВАНГ – или Трудхејм „свет снаге“ или „поље снаге“, Торово боравиште у

Асгарду.УЛ – бог зиме и лова, Торов пасторак. Кад су се једном Аси побунили против

Одина, Ул се прогласио владарем (види Вали). Међутим, Один се вратио, а Ул је побегао на крајњи север, али је ту убијен. Приказан као ловац у крзненом огртачу, са луком и стрелом, као јахач на вранцу чија појава предсказује смрт.

УРД – извор крај кога седи истоимена Норна.УРД – Норна (суђаја) прошлости.УТГАРД – „спољно подручје“ тј. царство дивова које лежи изван подручја

настањеног људима.УТГАРД-ЛОКИ – владар дивова, вичан чаролијама; по неким предањима бог

смрти.

ФАРБАУТИ – „убица“, див, отац Локија и муж Лауфеје.ФАДИ – „отац“, муж Моди; од њих воде порекло сви племићи.ФАФНИ – син чаробњака Хрејдмара кога је убио у договору са братом Регином

да би се докопао нифлуншког блага; отерао је брата, однео благо на Гнитахејд и легао преко њега претворивши се у змаја; убио га је јунак Сигурад.

ФЕНЈА – једна од девица из рода дивова које су краљу Фродију млеле злато у чаробном млину Гротију (види Мења и Гроти).

ФЕНРИ – дивовски вук, син Локија и Ангрбоде, неман чије разјапљене чељусти додирују небо и Земљу;богови су га савладали тек чаробним везама које су начинили тамни Елби (види Лединг, дроми и глејпни), али је том прииликом Тир изугбио десницу. Када дође сумрак богова прожсреће Одина, али ће Видар осветити оца.

ФАНСАЛИ – „морска дворана“, дворац богиње Фриг.ФИМАФЕНГ – „брзорук“, један од двојице Егирових слугу (види Елди).ФУМБУЛВЕТР – „силна зима“, која наступа пред сумрак богова и која траје

колило три обичне.ФЈАЛАР – црвени петао који ће кукурикањем позвати дивове на последњи бој с

боговима.ФЈЕЛНИ – шведск краљ, син Фреја и Герде, пијаница, удсавио се у чабру

медовине.ФЈЕРГИН – друго име богиње Јерд.ФОЛКВАНГ – „поље за народ“, станиште богиње Фреје у Асгарду, где она у

дворани Сесримни дочекује половину погинулих ратника.ФОРСЕТИ – „председавајући“, мудри бог правде и измирења, син Балдра и

Нане; станује у Глитнију, а најчувеније светилиште било му је на острво Хелголанду.ФРАНАНГРСФОРС – „водопад светлеће воде“ у коме се крио Локи у лику

лососа када је бежао пред разљућеним боговима.

12

ФРЕЈ – син бога Нјерда, из рода Вана, и Скади, из рода дивова; владар светлих Елба, бог Сунца, домаћег огњишта, брака и породице, пријатељ свега живог; има чаробни брод и мач, веерног пријатеља Скирнија.

ФРЕЈА – Фрејева сестра и Нјердова кћи; у Фолквангу прима половину погинулих јунака; заштитница домаћих радиности; вози се колима у која су упрегнута две мачке и лута светом тражећи мужа Ода. Има чаробну огрлицу брисингамен и кошуљу од перја која подарује моћ летења. Њој је био посвећен петак (нем. Freitag, енг. Friday).

ФРЕКИ – један од два Одинова вука (види Гери).ФРИГ – Одинова супруга, живи у дворани Фенсали; богиња брака, љубави и

плодности; помаже оклеветанима. Јаше коња Хофварпнија који корача ваздухом и морем.ФРИДЛЕЈФ – краљ Данске, унук Одина, син Скјелда и отац Фродија.ФРОДИ – краљ коме су две девице из рода дивова, Фенја и Менја, млеле злато

(„Фродијево брашно“) у чаробном млину Гроти, све док се нису побуниле против краља; млин је пао у море и ту меље со (зато је море слано).

ФУЛА – пратиља богиње Фриг; чува њен накит и њену обућу; плавокоса богиња изобиља.

ХАВИ – „узвишени“, тј. Один.ХАКОН – Добри, историјска личност, покрстио се у Енглеској али је и као

владар родне Норвешке толерисао стара веровања; погинуо је 961. године.ХАМДИР – син Гудруне и Јонакра, брат Серлија; када је светио полусестру

Сванхилду погинуо је са братом, мада их није секло гвожђе јеер се одао те су каменовани.ХАР – „узвишени“, тј. Один.ХАРБАРД – „седобради“, име које је једном себи дао Один док се прерушен

препирао са Тором.ХАТИ - „који мрзи“, вук који са вуком Скелом прогони Месец и Сунце; он ће

пред сумрак богова прождерати Месец.ХВЕРГЕЛМИ – „котао који ври“, бунар сред Нифлхејма из ккога су потекле

реке које су испуниле првобитну празнину Гинунгагапа.ХЕГНИ – бургундски (нибелуншки) јунак, брат Гунара и Гудруне, мучки је убио

зета Сигурда, али је и сам на превару убијен од Атлија; ушао је у књижевност и уметност по млађем предању под именом Хаген.

ХЕГНИ – свиреп и тврдоглав владар и Хилдин отац (види Хилд).ХЕДР – Одинов син велике снаге, али слеп; обманту од Локија, прострелио је

брата балдра; зато га је убио Вали, син Одина и Ринд.ХЕДИН – „крзнени огртач“, краљ Оркнијских острва; отео је Хилд, кћи краља

Хегнија, који га је зато гонио до узајамног истребљења (види Хилд).ХЕЈ – сада Хој, острво.ХЕЈДРЕК – „сјајни владар“, чувен ако зналац загонетки, непобедив све док се с

њим није надметао Один, који је на себе узео лик великаша Гестумблиндија.ХЕЈДРУН – коза чијим се млеком напајају погинули јунаци у Валхали; храни се

лишћем јасена игдрасила.ХЕЈМДАЛ – „који светли над светом“, син Одина и девет сестара (таласа из

којих се рађа јутарња румен); хранио се снагом Земље, леденом морском водом и крвљу вепра. Његово знамење је мач којим чува мост Бифрест, спону Мидгарда и Асгарда; има тако оштра чула да чује како расте трава и руно оваца и види цео свет; станује у дворцу Химинбјергу, покрај моста. Када дође сумрак богова, дунуће у рог гјала и навалити навалу немани. Под именом Риг ходао је по земљи и зачео прве робове, слободњаке и племиће (види Еда, Ама и Моди). Приказан је на коњу, златне гриве, а сам је имао златне зубе.

13

ХЕЛ – кћи Локија и Ангрбоде, из рода дивова, сестра вука Фенрија и Мидгард-змије; у телу допола црне, допола боје меса, ликом страшна, слика похлепе и неумољивости; богови су је бацили у дубине Нифлхела где влада подземљем и смрћу. Златом покривени мост води преко моста Гјел у њено царство у које долазе сви подлаци и ниткови, као и људи који не погину у биткма; њено станиште опасано грдном гвозденом оградом, чува пас Гарм. Њена дворана се зове Мучитељ, „глад“ њена чинија, „оскудица“ њен нож, служе јој Спори и Полагана, а њена постеља је „болест“ и постаљина „бледа несраћа“; покојнике на мосту дочекује жена из рода дивова која им, уз Гармоново завијање, износи њихове грехове; затим одлазе у дворану чији је кров начињен од змија,а њихов отров стално капље по несрећницима; најгоре зликовце сише змај Нидхег.

ХЕНГИКЈЕПТ – човек који је краљу Фродију дао чаробни млин Гроти.ХЕНИ – Одинов брат, најбржи тркач и најбољи ловац међу Асима; када је

склопљен мир између Аса и Вана, добровољно је отишао као талац Ванима који су послали Нјерда; подарио је душу првим људима.

ХЕРЈАН – „владар“, један од Одинових надимака.ХЕРМОД – Одинов син кога је послао у царство Хел да тражи васкрс Балдра из

мртвих; Млечни пут повезује његов дворац са царством светих Елба.ХИЛД – „рат“, кћи краља Хегнија коју је завео и одвео Хедин; ратници оца и

драгог се боре сваког дана до исстребљења, а Хилд их чаролијама опет оживљује.ХИЛД – „рат“, Влкира која је спавала у оклопу и под кацигом све док је није

ослободио јунак Сигурд; по млађим предањима то је Бринхилда.ХИЛДОЛФ – „ратнички вук“, име које је Один, прерушен у бродара, наденуо

свом измишљеном наредбодавцу када се препирао са Тором.ХИМИ – „тамни“, мудри див који живи у вечном леду; Тро га је победо и отео

му огроман котао.ХИМИНБЈЕРГ – „небески дворац“, дворац бога Хејмадала, поред места

Бифреста који спаја небо са Земљом.ХИНДАФЈАЛ – замак девице Бринхилде, окружен пламеним зидом.ХИРОКИН – „која је потамнела од пламена“, жена из рода дивова која јаше вука

заузданог живим змијама; без њене помоћи богови нису могли да отисну на море Балдров брод на коме су спаљивали Балдра и Нану.

ХЈУКИ – „који расте“, дечак кога је Мани подигао на месец са девицом Бил.ХЛИДСКЈАЛФ – Одинов небески престо са кога види цео свет.ХЛИН – надимак богиње Фриге.ХЛОДИН – надимак Торове мати, богиње Јерд.ХНИТБЈЕРГ – „брда која се сучељавају“, планина у којој Гунледа, кћи дива

Сутунга, чува чудесну медовину од које постају песници (види Кваси).ХНОС – „драгуљ“, кћи Фреје и Ода; била је тако лепа да су по њој добиле име

све лепе и драгоцене ствари.ХОДМИМИЈЕВ ШУМАРАК – Ходмими је надимак дива Мимаија; у његовом

шумарку ће се сакрити од Сурдовог огња последњи пар људи и тако преживети сумрак богова.

ХОФВАРПНИ – коњ богиње Фриг који подједнако корача кроз ваздух и преко мора.

ХРАУДИНГ – норвешки краљ, отац Агнара и Гејреда.ХРЕЈДМАР – „чувен у борби“, сељак вичан чаролијама; отац Ота, Регина и

Фафнија и једно време власник нифлуншког блага.ХРЕСВЕЛГ – „прождерач лешева“, див који преображен у орла стоји на

северном крају света и покретањем крила ствара веетров.

14

ХРИМ – предводник дивова у последњој борби са боговима (види сумрак богова).

ХРИМГРИМНИ – „ињем овенчани“, див који живи у вечном леду, одвратан свима; Скирни прети девојци Герд да ће припасти њему уколило не услиши Фрејеву љубав.

ХРИМНИ – „који ствара иње“, пакосни див који живи у вечном леду.ХРИМФАКСИ – коњ који вуче кола Нот (Ноћи); његова пена пада на Земљу у

виду росе.ХРОПТ – један од Одинових надимака.ХРОСХАРСГРАНИ – име под којим се крио Один док је узгајао јунака

Старкарда.ХРОТИ – „који удара“, мач који је Фафнију отео јунак Сигурд.ХРУНГНИ – „носилац буџе“, огромни див кога је у славном мегдану победи

Тор.ХУГИН – „мислилац“, један од два Одинова гаврана (види Мунин).

Преузето из књиге Предања старих Германа коју је приредио Милан В. Димић (УТОПИЈА – Београд, 2006).

15