ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE DELATNOSTI · 2021. 3. 22. · uspeha; andrija Štampar(1926.) principi...

ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE

DELATNOSTI

PROF. DR MIRJANA MARTINOV CVEJIN

08. 05. 2019.

SADRŽAJ

Sistem zdravstvene zaštite

Načela zdravstvene zaštite

Nivoi zdravstvene zaštite

Vrste zdravstvenih ustanova

Zakon o zdravstvenoj zaštiti

Zaštita stanovništva od zaraznih bolesti

Menadžment u zdravstvu

Komunikacija u zdravstvu

SVAKA ZEMLJA UREĐUJE SVOJ

SISTEM ZDRAVSTVENE ZAŠTITE KAO I

ORGANIZACIJU I RAD ZDRAVSTVENE

SLUŽBE

SISTEM ZDRAVSTVENE ZAŠTITE DEO

JE ŠIREG SISTEMA (SOCIJALNOG,

POLITIČKOG I DR.)

➢UN DEKLARACIJA

O LJUDSKIM

PRAVIMA

➢SZO

DEKLARACIJE IZ

OBLASTI

ZDRAVSTVA

➢ EU DIREKTIVE I

PREPORUKE

➢DRUŠTVENO-

POLITIČKI SISTEM

➢DEKLARACIJE I

STRATEGIJE

➢ PROGRAMI

ZDRAVSTVENE

POLITIKE

✓ZAKON O

ZDRAVSTVENOJ

ZAŠTITI

✓ ZAKON O

ZDRAVSTVENOM

OSIGURANJU

✓ ZAKON I LEKOVIMA

✓ ZAKON O

SPREČAVANJU I

SUZBIJANJU

ZLOUPOTREBE

OPOJNIH DROGA I DR.

PRAVNO PROISTEKLI

IZ OSNOVNIH

ZAKONA, U

NADLEŽNOSTI

VLADE I RESORNOG

MINISTARSTVA

VRSTE PRAVNIH

AKATA:

-UREDBE,

-NAREDBE,

-PRAVILNICI,

-ODLUKE, UPUTSTVA

NACIONALNI

DOKUMENT O

DRUŠTVENO-

POLITIČKOM

UREĐENJU DRŽAVE

ZADACI SISTEMA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

I OSNOVNI PRINCIPI

MENADŽMENT

ORGANIZACIJA

FINANSIRANJE

ZDRAVSTVENE

USTANOVERESURSI

VAŽNIJE JE

OBAVEŠTAVANJE

NARODA OD

ZAKONA;

NAJVAŽNIJE JE

SPREMITI U JEDNOJ

SREDINI TEREN I

PRAVILNO

SHVATANJE O

ZDRAVSTVENIM

PITANJIMA;PITANJE NARODNOG

ZDRAVLJA I RAD NA

NJEGOVOM UNAPREĐENJU

NIJE MONOPOL LEKARA NEGO

NJIMA TREBA DA SE BAVE SVI

BEZ RAZLIKE. SAMO OVOM

ZAJEDNIČKOM AKCIJOM SE

MOŽE UNAPREDITI NARODNO

ZDRAVLJE;

LEKAR NE SME BITI

EKONOMSKI

ZAVISTAN OD

BOLESNIKA;

LEKAR TREBA DA JE

UGLAVNOM SOCIJALNI

RADNIK, SA INDIVIDUALNOM

TERAPIJOM NE MOŽE

MNOGO DA SE POSTIGNE,

SOCIJALNA TERAPIJA JE

SREDSTVO KOJE GA MOŽE

DOVESTI DO PRAVOG

USPEHA;

ANDRIJA ŠTAMPAR (1926.)

PRINCIPI ZDRAVSTVENE ZAŠTITE:

U PITANJU

NARODNOG

ZDRAVLJA NE SME

SE ČINITI RAZLIKA

MEĐU EKONOMSKI

JAKIM I SLABIM;

POTREBNO JE

STVORITI

ZDRAVSTVENU

ORGANIZACIJU U

KOJOJ ĆE LEKAR

TRAŽITI BOLESNIKA

A NE BOLESNIK

LEKARA;

LEKAR TREBA DA JE

NARODNI UČITELJ;

GLAVNO MESTO

LEKARSKOG

DELOVANJA SU

LJUDSKA NASELJA,

MESTA GDE LJUDI ŽIVE

A NE LABORATORIJE I

ORDINACIJE.

PITANJE NARODNOG

ZDRAVLJA OD VEĆEG

JE EKONOMSKOG

NEGO HUMANITARNOG

ZNAČAJA;

ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM U SMISLU OVOG ZAKONA SMATRAJU

SE MERE NA UNAPREĐENJU I OČUVANJU ZDRAVLJA LJUDI,

SPREČAVANJU I SUZBIJANJU OBOLJENJA I POVREDA, RANOM

OTKRIVANJU OBOLJENJA, BLAGOVREMENOM LEČENJU I

REHABILITACIJI

ZAKONOM O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI JE

DEFINISANO DA SE ZDRAVSTVENOM

ZAŠTITOM OSTVARUJE NAJVIŠI NIVO

ZDRAVLJA GRAĐANA KAO POJEDINACA,

NJIHOVIH PORODICA I DRUŠTVA U CELINI

SISTEM ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ČINE SVI

UČESNICI U NJENOM OBEZBEĐENJU I

OSTVARIVANJU:

GRAĐANI

PORODICA

ZAJEDNICA

ОBRAZOVNE,

RADNE,

HUMANITARNE I

DRUGE

ORGANIZACIJE

ZDRAVSTVENO

OSIGURANJE

ORGANI

UPRAVE I DR.

ZDRAVSTVENE

USTANOVEZAPOSLENI

DRUGI ORGANI I

ORGANIZACIJE KOJI

SE BAVE ZDR. ZAŠT.

RAZLIČITE

ZEMLJE –

RAZLIČITI

SISTEMI

KRITERIJUMI

POSTOJANJE

JAVNE

POMOĆI

ZDRAVSTVENOG

OSIGURANJA

NACIONALNE

ZDRAVSTVENE

SLUŽBE

FUNKCIONISANJE SA ASPEKTA

FINANSIJA

ZNANJE, KULTURA,

ZAPOSLENI, NAČIN

OPHOĐENJA, KOMUNIKACIJA,

CILJEVI, MOTIVACIJA,

INFORMISANOST,

OBRAZOVANOST

ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENIH USTANOVA

ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENIH SLUŽBI

≠

OBEZBEĐENJE EFIKASNOG KORIŠĆENJA

RASPOLOŽIVIH RESURSA – DEFINISANJEM

MESTA I ULOGE POJEDINIH VRSTA

ZDRAVSTVENIH USTANOVA, POVEZIVANJEM

PROCESA OSTVARIVANJA ZDRAVSTVENE

ZAŠTITE, ADEKVATNOM DISTRIBUCIJOM

SREDSTAVA NA POJEDINE NIVOE OSTVARIVANJA

ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

„...ZDRAVSTVENI SISTEM JE

OBIČNO ORGANIZOVAN NA

RAZNIM NIVOIMA, POČEVŠI

OD NAJPERIFERNIJEG – NIVO

LOKALNE ZAJEDNICE ILI

PRIMARNI, INTERMEDIJERNI

(REGION) DO CENTRALNOG“

CEN-

TRALNI

INTERMEDIJARNI

PRIMARNI

VISOKOSPECIJALIZOVANA

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

SPECIJALISTIČKA

BOLNIČKA SLUŽBA

(DISTRIKT, REGION)

PRIMARNA

ZDRAVSTVENA

ZAŠTITA

(ZAJEDNICA)

VELIKE RAZLIKE IZMEĐU NACIONALNIH SISTEMA

ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

NA RAZLIKE UTIČU KOMPONENTE

ZDRAVSTVENE INFRASTRUKTURE

ZDRAVSTVENA SLUŽBA JEDNE

ZEMLJE?

BOLJE – ORGANIZACIJA

ZDRAVSTVENIH SLUŽBI

ZDRAVSTVENE USTANOVE

SE SASTOJE OD

ORGANIZACIONIH

JEDINICA

DRŽAVA PUTEM ZAKONA I

DRUGIH PROPISA

REGULIŠE I OBEZBEĐUJE

DA SE KROZ TU CELINU

OSTVARUJU SVI VIDOVI

ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

MENADŽMENT SISTEMOM

ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

PREDSTAVLJA

OBEZBEĐIVANJE USLOVA ZA

EFIKASNO FUNKCIONISANJE

SISTEMA I KONTROLA RADA

PRVI STRATEŠKI DOKUMENT O

PZZ - DEKLARACIJA O PZZ – ALMA

ATA 1978.

DEFINISAN POJAM

I SUŠTINA PZZ

DEKLARACIJA FORMULISANA U 10 TAČAKA

SNAŽNO REAFIRMIŠE ZDRAVLJE

KAO STANJE POTPUNOG

FIZIČKOG, PSIHIČKOG I

SOCIJALNOG BLAGOSTANJA ...

POLITIČKI, DRUŠTVENO-

EKONOMSKI I SOCIJALNO JE

NEPRIHVATLJIVA POSTOJEĆA

RAZLIKA ZDRAVSTVENOG

STANJA STANOVNIŠTVA

RAZVIJENIH I ZEMALJA U

RAZVOJU KAO I UNUTAR

ZEMLJE

OD VELIKOG ZNAČAJA ZA POTPUNO

OSTVARENJE ZDRAVLJA ZA SVE

JE EKONOMSKI I SOCIJALNI

RAZVOJ

SVI LJUDI IMAJU PRAVO I

DUŽNOST DA UČESTVUJU

KOLEKTIVNO I POJEDINAČNO

U PLANIRANJU I

OSTVARIVANJU SOPSTVENE

ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

VLADE SU ODGOVORNE ZA

ZDRAVLJE SVOG STANOVNIŠTVA

PZZ JE ESENCIJALNA ZDRAVSTVENA

ZAŠTITA I PREDSTAVLJA

INTEGRALNI DEO UKUPNOG

ZDRAVSTVENOG SISTEMA

ZEMLJE

PZZ SE RAZVIJA U SKLADU SA

EKONOMSKIM, SOCIJALNIM,

KULTURNIM I POLITIČKIM

KARAKTERISTIKAMA

ZEMLJE, NAMENJENA JE

REŠAVANJU PRIORITETNIH

ZDRAVSTVENIH PROBLEMA,

TREBA DA IMA PODRŠKU

REFERALNOG SISTEMASVE VLADE TREBA DA FORMULIŠU

NACIONALNU POLITIKU,

STRATEGIJU I PLANOVE DA

PODRŽE PZZ

SVE ZEMLJE TREBA DA

MEĐUSOBNO SARAĐUJU

TREBA BOLJE KORISTITI SVETSKE

RESURSE

EDUKACIJA U

VEZI SA

PRIORITETNIM

ZDRAVSTVENIM

PROBLEMIMA

SNABDEVANJE

STANOVNIŠTVA

ZDRAVOM

PIJAĆOM

VODOM I

HRANOM

PRAVILNU

ISHRANU

ZDRAVSTVENU

ZAŠTITU MAJKI

I DECE

IMUNIZACIJA

PROTIV

NAJVAŽNIJIH

ZARAZNIH

BOLESTI

KONTROLA

ENDEMSKIH

BOLESTI

UNAPREĐENJE

MENTALNOG

ZDRAVLJA

ADEKVATNI

TRETMAN

NAJČEŠĆIH

BOLESTI I

POVREDA

OBEZBEĐENJE

ESENCIJALNIH

LEKOVA.

NEKADA –

SVI OBLICI ZAŠTITE

DANAS –

INTEGRALNI

DEO SISTEMA

ZDRAVSTVENE

ZAŠTITE

ZA REŠAVANJE SLOŽENIJIH SLUČAJEVA

NOVA DIJAGNOSTIČKA I

TERAPIJSKA TEHNOLOGIJA

PROŠIRUJE SE POLIKLINIČKI

SEKTOR ZA DIJAGNOSTIKU I

LEČENJE AMBULANTNIH

BOLESNIKA

SREDINOM XX VEKA TEHNOLOŠKA

TRANSFORMACIJA – VELIKE

BOLNICE I „HRAMOVI

TEHNOLOGIJE“

DANAS – DECENTRALIZACIJA

BOLNIČKOG SISTEMA,

SMANJENJE TRAJANJA

LEČENJA, BROJ KREVETA,

POVEĆANJE AMBULANTNIH

INTERVENCIJA, DNEVNE

BOLNICE I MINIMALNA

INVAZIVNA HIRURGIJA

POJAM „JAVNO ZDRAVSTVO“ KADA I „SOCIJALNA MEDICINA“

SREDINA 19. V.

POVEZANOST EKONOMSKIH

PRILIKA, NAČINA ŽIVOTA,

MOGUĆNOSTI PREVENCIJE

ORAGANIZOVANIM MERAMA –

ODGOVORNOST DRŽAVE ZA

ZDRAVLJE GRAĐANA

WINSLOW: „ JAVNO ZDRAVSTVO JE NAUKA I

VEŠTINA SPREČAVANJA BOLESTI, PRODUŽENJA

ŽIVOTA I UNAPREĐENJA FIZIČKOG ZDRAVLJA I

USPEŠNOSTI PUTEM ORGANIZOVANIH NAPORA

ZAJEDNICE U SANITACIJI OKOLINE, SUZBIJANJA

ZARAZNIH BOLESTI, VASPITANJU POJEDINCA NA

NAČELIMA LIČNE HIGIJENE, ORGANIZACIJI

MEDICINSKE I SESTRINSKE SLUŽBE ZA RANU

DIJAGNOSTIKU I BLAGOVREMENO LEČENJE I

RAZVOJ DRUŠTVENOG MEHANIZMA KOJI ĆE

OSIGURATI SVAKOM POJEDINCU U ZAJEDNICI

DOVOLJAN ŽIVOTNI STANDARD ZA ODRŽAVANJE

ZDRAVLJA.“

DANAS – PROŠIREN POJAM

PRAĆENJE

ZDRAVSTVENOG

STANJA

ISTRAŽIVANJE

ZDRAVSTVENIH

PROBLEMA I

RIZIKA

INFORMISANJE,

OBRAZOVANJE I

OSPOSOBLJAVANJE

LJUDI ZA BRIGU O

SOPSTVENOM

ZDRAVLJU

MOBILIZACIJA

PARTNERSTVA U

ZAJEDNICI ZA

REŠAVANJE

PROBLEMA U

ZAJEDNICI

RAZVOJ POLITIKE I

PLANOVA KOJI

PODRŽAVAJU

MEĐUNARODNE

AKTIVNOSTI I

AKTIVNOSTI U

ZAJEDNICI

JAČANJE

ZAKONA I

REGULATIVE

KOJA ŠTITI

ZDRAVLJE

OBEZBEĐENJE

POTREBNE

ZDRAVSTVENE

ZAŠTITE

OBEZBEĐENJE

POTREBNIH

JAVNO-

ZDRAVSTVENIH

RADNIKAEVALUACIJA

EFEKTIVNOSTI,

DOSTUPNOSTI

I KVALITETA

ZDRAVSTVENIH

USLUGA

ISTRAŽIVANJA

NOVIH

REŠENJA

ZDRAVSTVENIH

PROBLEMA.

NOVO JAVNO ZDRAVSTVO – NOVI KONCEPT

STRATEGIJA USMERENA KA

ZDRAVLJU

POTREBA MOBILIZACIJE

ZAJEDNICE, POLITIČARA,

NEVLADINOG SEKTORA

PODRŠKA AKCIJAMA

ZAJEDNICE

IZGRADNJA OKOLINE KOJA

POMAŽE ZDRAVLJU

RAZVOJ LIČNIH VEŠTINA

REORIJENTACIJA

ZDRAVSTVENE SLUŽBE KA

ZDRAVLJU

SARADNJA RAZLIČITIH

SEKTORA

PREVENCIJA BOLESTI TREBA

DA BUDE ZADATAK SVIH

ZAKONOM O ZDRAVSTVENOJ

ZAŠTITI SE UREĐUJE SISTEM

ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I

ORGANIZACIJA I RAD

ZDRAVSTVENE SLUŽBE

ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM SE

SMATRAJU MERE NA UNAPREĐENJU

I OČUVANJU ZDRAVLJA LJUDI,

SPREČAVANJU I SUZBIJANJU

OBOLJENJA I POVREDA, RANOM

OTKRIVANJU OBOLJENJA,

BLAGOVREMENOM LEČENJU I

REHABILITACIJI

OSNOV – PRIMARNA

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

ZDRAVSTVENA SLUŽBA –

ZDRAVSTVENE USTANOVE I

RADNICI I DRUGI ORGANI I

ORGANIZACIJE

POSEBNO MESTO I ULOGU –

ZDRAVSTVENA SLUŽBA

MERE OD

POSEBNOG

DRUŠTVENOG

INTERESA :

SPREČAVANJE, SUZBIJANJE I GAŠENJE

EPIDEMIJA ZARAZNIH BOLESTI I SPREČAVANJE

ZDRAVSTVENIH POSLEDICA

ERADIKACIJA ZARAZNIH BOLESTI

PRAĆENJE ZDRAVSTVENOG STANJA

STANOVNIŠTVA, HIGIJENSKIH PRILIKA I

EPIDEMIOLOŠKE SITUACIJE I PREDUZIMANJE

MERA NA NJIHOVOM UNAPREĐIVANJU

OTKRIVANJE I OTKLANJANJE ŠTETNIH FAKTORA

ZA ZDRAVLJE U ŽIVOTNOJ SREDINI

OBEZBEĐIVANJE DOVOLJNE KOLIČINE KRVI ZA

REDOVNE I VANREDNE PRILIKE

OBEZBEĐIVANJE OSNOVNIH LEKOVA.

PRVI REFERALNI NIVO

UPUĆUJE

IZABRANI

DOKTOR

MORA DA OMOGUĆI

IZABRANOM DOKTORU

NEPOSREDAN UVID U

ZDRAVSTVENO STANJE,

MEDICINSKU DOKUMENTACIJU

I PRISUSTVO MEDICINSKIM

INTERVENCIJAMA OPASNIM PO

ŽIVOT BOLESNIKA

HIRURGIJA

OPŠTA – LICIMA SVIH UZRASTA.

IMA NAJMANJE 4 BOLNIČKA ODELJENJA

PEDIJATRIJAINTERNA

MEDICINA

GINEKOLOGIJA I

AKUŠERSTVO

IMA ODELJENJA ZA PEDIJATRIJU,

INTERNU MEDICINU, GINEKOLOGIJU I

AKUŠERTSTVO, HIRURGIJU,

ORTOPEDIJU I FIZIJATRIJU, ZARAZNE

BOLESTI, PSIHIJATRIJU, NEUROLOGIJU,

KOŽNE BOLESTI, OČNE BOLESTI,

UROLOGIJU, PULMOLOGIJU I

OTORINOLOGIJU.

VISOKO SPECIJALIZOVANA ZA UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA I

PREVENCIJU BOLESTI

PRATI I PROUČAVA ZDRAVSTVENO

STANJE STANOVNIŠTVA, EPIDEMIOLOŠKU

SITUACIJU I HIGIJENSKE PRILIKE

PRUŽA STRUČNU PODRŠKU ZDRAVSTVENIM

USTANOVAMA U PRIMENI METODA

UNAPREĐIVANJA ZDRAVLJA, SPREČAVANJU I

SUZBIJANJU ZARAZNIH I DRUGIH MNB,

OTKRIVANJU I SUZBIJANJU FAKTORA KOJI UTIČU

NA POJAVU MNB, RAZVIJA STANDARDE ZA

AKREDITACIJU, UPUTSTVA ZA KLINIČKU PRAKSU I

UNAPREĐENJE KVALITETA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE,

PRATI I VREDNUJE INDIKATORE KVALITETA, VRŠI

SISTEMATSKU SANITARNU KONTROLU VODE ZA

PIĆE, POVRŠINSKIH VODA, NAMIRNICA, VAZDUHA I

IZVORA JONIZUJUĆEG ZRAČENJA

OBAVLJA NASTAVU IZ PREVENTIVNIH

GRANA MEDICINE ZA STUDENTE

MEDICINSKOG I SRODNIH FAKULTETA,

SPECIJALIZACIJE IZ DELATNOSTI KAO I

ZDRAVSTVENE EKONOMIKE I

MENADŽMENTA

VRŠI NAUČNA

ISTRAŽIVANJANASTAVU I

NAUKU OBAVLJA

KAO ŠKOLA

NARODNOG

ZDRAVLJA

REGIONALNI

ZAVODI

IMAJU ODELJENJA ZA

EPIDEMIOLOGIJU, HIGIJENU I

SOCIJALNU MEDICINU I SLUŽBE ZA

MIKROBIOLOŠKE I HIGIJENSKE

ANALIZE

OBAVLJA SPECIJALIZOVANU, POLIKLINIČKU I BOLNIČKU ILI SAMO

SPECIJALIZOVANU, POLIKLINIČKU ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

OSNIVA SE ZA JEDNU ILI

VIŠE GRANA MEDICINE

ODNOSNO

STOMATOLOGIJE

OBAVLJA I OBRAZOVNU I

NAUČNO-ISTRAŽIVAČKU

DELATNOST

OBAVLJA SPECIJALISTIČKU

POLIKLINIČKU I BOLNIČKU

ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

NASTAVNU I NAUČNO-

ISTRAŽIVAČKU DELATNOST

OCENJIVANJE KVALITETA

RADA NA OSNOVU

PRIMENE ODREĐENIH

STANDARDA I

ZDRAVSTVENIH USLUGA

STANDARDE UTVĐUJU

KONSENZUSOM

PRUŽAOCI ZDRAVSTVENIH

USLUGA

PRAVO AKREDITACIJE –

AKO SE ZDRAVSTVENE

USLUGE PRUŽAJU U

SKLADU SA UTVRĐENIM

STANDARDIMA

OCENU VRŠE

STRUČNJACI KOJE

ODREDI AGENCIJA ZA

AKREDITACIJU I

STRUČNJACI IZ

ZDRAVSTVENE USTANOVE

AGENCIJU OSNIVA VLADA

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvene

zaštite u Republici Srbiji, njegova organizacija,

društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti

interes u zdravstvenoj zaštiti, nadzor nad

sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja

od značaja za organizaciju i sprovođenje

zdravstvene zaštite.

Zdravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, je

organizovana i sveobuhvatna delatnost društva,

sa ciljem ostvarivanja najvišeg mogućeg nivoa

zdravlja građana.

Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje

mera i aktivnosti za očuvanje i unapređenje

zdravlja građana Republike Srbije,

sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje

bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i

blagovremeno, delotvorno i efikasno lečenje,

zdravstvenu negu i rehabilitaciju.

Učesnici u zdravstvenoj zaštiti u Republici

Srbiji su: pružaoci zdravstvene zaštite,

organizacije za zdravstveno osiguranje,

građani, porodica, poslodavci, obrazovne i

druge ustanove, humanitarne, verske,

sportske i druge organizacije, udruženja,

jedinice lokalne samouprave, autonomne

pokrajine i Republika Srbija.

Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se

obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a koja

se sprovodi kroz sistem zdravstvene zaštite.

Opšti interes u zdravstvenoj zaštiti u Republici

Srbiji obuhvata:

1) praćenje i proučavanje uslova života i

rada i zdravstvenog stanja stanovništva,

odnosno pojedinih grupacija stanovništva,

uzroka pojava, širenja i načina sprečavanja i

suzbijanja bolesti i povreda od većeg socijalno-

medicinskog značaja;

2) promociju zdravlja, u skladu sa

programima zdravstvene zaštite i

obezbeđivanje uslova za sprovođenje posebnih

programa za očuvanje i unapređenje zdravlja;

3) sprovođenje ciljanih preventivnih

pregleda, odnosno skrininga, prema

odgovarajućim nacionalnim programima;

4) sprovođenje epidemiološkog i sanitarno-

higijenskog nadzora i organizovanje i

sprovođenje posebnih mera za zaštitu

stanovništva od zaraznih bolesti,

5) sprečavanje, suzbijanje i gašenje

epidemija zaraznih bolesti;

6) praćenje i sprečavanje hroničnih

masovnih nezaraznih bolesti, povreda i

bolesti zavisnosti;

7) epidemiološko i higijensko sistematsko praćenje i

ispitivanje uticaja zagađenja životne sredine na

zdravlje ljudi, kao i sistematsko ispitivanje

zdravstvene ispravnosti životnih namirnica,

predmeta opšte upotrebe i vode za piće;

8) upravljanje medicinskim otpadom u

zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini;

9) hitnu medicinsku pomoć osobama

nepoznatog prebivališta, kao i drugim licima

koja pravo na hitnu medicinsku pomoć ne

ostvaruju na drugačiji način u skladu sa

zakonom;

10) sprečavanje i otklanjanje zdravstvenih

posledica prouzrokovanih kriznim i

vanrednim situacijama i dr.

Načela zdravstvene zaštite

Načelo poštovanja ljudskih prava i vrednosti

podrazumeva obezbeđivanje najvišeg mogućeg

standarda ljudskih prava i vrednosti u pružanju

zdravstvene zaštite, pre svega prava na život,

nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta i

neprikosnovenosti ljudskog dostojanstva,

uvažavanja moralnih, kulturnih, religijskih i

filozofskih ubeđenja građanina, kao i zabranu

kloniranja ljudskih bića.

Načelo pravičnosti zdravstvene zaštite

podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju

zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, starosti,

nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla,

veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja,

imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti,

psihičkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog

ličnog svojstva koje može biti uzrok

diskriminacije.

Načelo sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite

podrazumeva uključivanje svih građana u

sistem zdravstvene zaštite,

Načelo pristupačnosti

podrazumeva obezbeđivanje odgovarajuće

zdravstvene zaštite građanima, koja je fizički,

geografski i ekonomski dostupna, odnosno

kulturološki prihvatljiva, a posebno

zdravstvene zaštite na primarnom nivou.

Načelo kontinuiranosti zdravstvene zaštite

ostvaruje se ukupnom organizacijom sistema

zdravstvene zaštite koja obezbeđuje

funkcionalnu povezanost i usklađenost

zdravstvene zaštite od primarnog preko

sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene

zaštite i koja pruža neprekidnu zdravstvenu

zaštitu građanima u svakom životnom dobu.

Načelo stalnog unapređenja kvaliteta i

bezbednosti u pružanju zdravstvene zaštite

ostvaruje se merama i aktivnostima kojima se,

u skladu sa savremenim dostignućima

medicinske nauke i prakse, povećavaju

mogućnosti povoljnog ishoda i smanjuju rizici

i druge neželjene posledice po zdravlje i

zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u

celini.

Načelo efikasnosti zdravstvene zaštite

ostvaruje se postizanjem najboljih mogućih

rezultata u odnosu na raspoloživa finansijska

sredstva, odnosno postizanjem najvišeg nivoa

zdravstvene zaštite uz najniži utrošak

sredstava.

Vrste zdravstvenih ustanova:

1) dom zdravlja;

2) poliklinika;

3) apotekarska ustanova;

4) bolnica (opšta i specijalna);

5) zdravstveni centar;

6) zavod;

7) zavod za javno zdravlje;

8) klinika;

9) institut;

10) kliničko-bolnički centar;

11) klinički centar.

Privatna praksa se može osnovati kao:

1) lekarska ordinacija (opšta, specijalistička

i užespecijalistička), odnosno ordinacija

dentalne medicine (opšta i specijalistička);

2) poliklinika;

3) laboratorija (za biohemiju,

mikrobiologiju, patohistologiju);

4) apoteka;

5) ambulanta (za zdravstvenu negu i za

rehabilitaciju);

6) laboratorija za zubnu tehniku.

Dom zdravlja je zdravstvena ustanova koja

obezbeđuje najmanje:

1) preventivnu zdravstvenu zaštitu za sve

kategorije stanovništva;

2) zdravstvenu zaštitu dece;

3) zdravstvenu zaštitu žena;

4) zdravstvenu zaštitu iz oblasti opšte medicine;

5) zdravstvenu zaštitu iz oblasti polivalentne

patronaže, kućnog lečenja i zdravstvene nege.

Dom zdravlja mora obezbediti laboratorijsku i

drugu dijagnostiku, samostalno ili preko druge

zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse.

U domu zdravlja može se obavljati i

delatnost stomatološke medicine,

apotekarska delatnost, delatnost

medicine rada i druga

specijalističko-konsultativna

delatnost.

Dom zdravlja može obezbediti

sanitetski prevoz, kao i prevoz

pacijenata na dijalizu, samostalno

ili preko druge zdravstvene ustanove.

Zdravstveni centar

Zdravstveni centar obavlja delatnost doma

zdravlja i opšte bolnice

ZAKON O ZAŠTITI STANOVNIŠTVA OD

ZARAZNIH BOLESTI

Ovim zakonom uređuju se zaštita stanovništva od

zaraznih bolesti, određuju se zarazne bolesti koje

ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i

čije sprečavanje i suzbijanje je od opšteg interesa za

Republiku Srbiju, sprovođenje epidemiološkog

nadzora i mera, način njihovog sprovođenja i

obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje kao

i vršenje nadzora nad izvršavanjem ovog zakona

Ovim zakonom su propisane mere zaštite

stanovništva od zaraznih bolesti

Imunizacija je preventivna mera zaštite lica od

zaraznih bolesti

Zaštita stanovništva od zaraznih bolesti vrši se

sprovođenjem opštih, posebnih, vanrednih i

drugih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih

bolesti, u skladu sa zakonom.

1. Opšte mere

1) obezbeđivanje zdravstveno ispravne vode za

piće putem objekata za javno snabdevanje vodom

za piće, vode za sanitarno-higijenske i rekreativne

potrebe, kao i sanitarne zaštite izvorišta;

2) obezbeđivanje zdravstveno bezbedne hrane,

predmeta koji dolaze u dodir s hranom i predmeta

opšte upotrebe, kao i sanitarno-higijenskih uslova

za njihovu proizvodnju i promet;

3) obezbeđivanje zdravstvene ispravnosti

kupališnih, bazenskih voda, javnih česmi i

izvora i drugih voda od javno zdravstvenog

interesa;

4) obezbeđivanje sanitarno-tehničkih i

higijenskih uslova u objektima pod

sanitarnim nadzorom i drugim objektima u

kojima se obavlja društvena, odnosno javna

delatnost;

5) sprovođenje preventivne dezinfekcije,

dezinsekcije i deratizacije u naseljenim

mestima, na javnim površinama, u stambenim

objektima, u sredstvima javnog saobraćaja,

6) uklanjanje ljudskih i životinjskih

izlučevina, leševa, organa i tkiva, otpadnih

voda i drugih otpadnih materija na način i

pod uslovima koji ne ugrožavaju zdravlje

stanovništva, izvorišta vode za piće i životnu

sredinu.

2. Posebne mere

1) rano otkrivanje izvora, rezervoara i puteva

prenošenja zaraze;

2) epidemiološko ispitivanje i istraživanje;

3) laboratorijsko ispitivanje radi utvrđivanja

uzročnika zaraznih bolesti;

4) postavljanje dijagnoze zarazne bolesti;

5) prijavljivanje;

6) prevoz, izolacija i lečenje;

7) zdravstveni nadzor i karantin;

8) imunizacija i hemioprofilaksa;

11) zdravstveno vaspitanje i obrazovanje

određenih kategorija zaposlenih lica;

12) informisanje zdravstvenih radnika i

stanovništva.

9) dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija po

epidemiološkim indikacijama;

10) zdravstveni pregledi određenih kategorija

zaposlenih lica u objektima pod sanitarnim

nadzorom, kao i određenih kategorija stanovništva

radi utvrđivanja nosilaštva uzročnika zaraznih

bolesti.

Menadžment u zdravstvu

Upravljanje (rukovođenje)- ključ uspeha

svakog preduzeća

MENADŽMENT

STVARANJE I ODRŽAVANJE SREDINE U

KOJOJ POJEDINCI, RADEĆI U

GRUPAMA POSTIŽU ZADATE CILJEVE

Proces koji osigurava da zdravstvena služba

na najbolji način koristi sve raspoložive

resurse za dostizanje najvažnijeg cilja –

očuvanje i unapređenje zdravlja

stanovništva

Menadžment u zdravstvu

FUNKCIJE MENADŽMENTA:

1. PLANIRANJE – ODLUČIVANJE ŠTA DA SE RADI

2. ORGANIZACIJA – GRUPNI RAD

3. KOMUNIKACIJA, MOTIVISANJE LJUDI ZA RAD

4. MONITORING

5. KADROVSKA POLITIKA

6. LIDERSTVO

7. KONTROLA

1. PLANIRANJE

Planiranje u zdravstvu – procena zdravstvenog

stanja, identifikacija potreba, prioriteta,

definisanje ciljeva, mera i aktivnosti

PRINCIPI ORGANIZACIJE (SZO):

CILJ – SVAKA GRUPA MORA DA IMA SVOJE SPECIFIČNE

CILJEVE

DEFINISANJE ZADATAKA

KOMANDA - SVAKA GRUPA ZADATAKA MORA IMATI JEDNU

ODGOVORNU OSOBU I SVI KOJI RADE MORAJU ZNATI KO JE

TA OSOBA

AUTORITET (JEDNAK ODGOVORNOSTI)

ODGOVORNOST

OBIM KONTROLE

RAVNOTEŽA

2. ORGANIZACIJA

ORGANIZACIJA KOJA ĆE MOĆI DA SPROVEDE

PLAN

ORGANIZOVANJE

SPOSOBNOST KOORDINACIJE AKTIVNOSTI TAKO DA SE URADE :

PRAVE STVARI

NA PRAVOM MESTU

U PRAVO VREME

NA PRAVI NAČIN

PRAVI LJUDI DA IH RADE

2. ORGANIZACIJA

PROCES PRENOŠENJA

INFORMACIJA

FORMALNE KROZ DISKUSIJE,

NEFORMALNI DOGOVORI

DVOSMERNI PROCES – OSNOVA ZA

DOBRO MOTIVISAN RADNI TIM

PRAĆENJE AKTIVNOSTI

3. KOMUNIKACIJA

4. MONITORING

ODABIRANJE

POSTAVLJANJE

OBRAZOVANJE

5. KADROVSKA POLITIKA

6. LIDERSTVO

INTERAKCIJA IZMEĐU LJUDI GDE JEDAN

IZNOSI SVOJE STAVOVE, SUGESTIJE

DRUGIMA KOJI TO PRIHVATAJU I TAKO

SE I PONAŠAJU

KARAKTERISTIKE USPEŠNOG

MENADŽERA

• ORGANIZUJE RAD LJUDI

• SPROVODI DOGOVORENE AKTIVNOSTI

• VRŠI KONTROLU NJIHOVOG IZVRŠENJA

• OMOGUĆAVA DOBRU KOMUNIKACIJU I

MOTIVACIJU LJUDI

• STVARA DOBRU RADNU KLIMU

• PLANIRA SVOJ RAD

• EFIKASNO I EFEKTIVNO KORISTI

DOSTUPNE RESURSE

• DONOSI ODGOVARAJUĆE ODLUKE

• KOORDINIRA RAD USTANOVE I DRUGIH

KRAJ

HVALA NA PAŽNJI!