Istocni Vetar_ Zapadni Vetar - Perl Bak

Perl BakISTONI VETAR: ZAPADNI VETAR

Naslov originala:

Pearl S. BuckEAST WIND: WEST WIND

1930.

Prevela s engleskog:Slavka . Jankovi

Prvi deo

1. Ove stvari mogu da priam tebi, Sestro Moja. Ovako ne bih mogla da govorim ak ni osobi iz mognaroda, jer ne bi mogla razumeti daleke zemlje u kojima je moj mu dvanaest godina iveo. Niti bihmogla slobodno da govorim strankinji koja ne poznaje moj narod i nain ivota kakav smo vodili odvremena starog carstva... Ali, ti? Ti si celog ivota ivela s nama. Mada pripada onim drugimzemljama u kojima je moj mu studirao svoje zapadne nauke, ti e me razumeti. Ja govorim istinu.Nazvala sam te Mojom Sestrom. Tebi u rei sve.

Zna da su u toku pet stotina godina moji potovani preci iveli u ovoj prastaroj varoi SrednjegKraljevstva. Niko od tih uzvienih ljudi nije bio moderan, niti je imao elje da se promeni. iveli suu miru i dostojanstvu, uvereni u svoju ispravnost. Tako su me roditelji i odgajali u duhu tihpotovanih tradicija. Nisam ni sanjala da bih mogla poeleti da budem drugaija. Ne razmiljajui otome, izgledalo mi je da su svi bili onakvi kakva sam i ja bila. Ako sam i naula, kao iz kakvedaljine, izvan dvorinih zidova, o enama koje nisu bile kao ja, o enama koje su dolazile i odlazileslobodno kao ljudi, nisam se na njih ni osvrtala. Ila sam, kao to su me i nauili, utabanim stazamapredaka. Nita to je dolazilo spolja nikad me nije dirnulo. Nisam nita elela. Ali, doao je dan kadudno posmatram ova strana bia, ove moderne ene, teei tome da budem to i one. Ne, SestroMoja, zbog sebe, nego zbog svoga mua.

On ne nalazi da sam lepa! Iao je preko etiri mora u druge i strane zemlje i u tim udaljenimmestima nauio da voli nove stvari i nove obiaje.

Mati mi je mudra ena. Kad, u desetoj godini svojoj, nisam bila vie dete i kad sam se zadevojila,mati mi se obratila ovim reima:

ena pred mukarcem treba da uti kao cvet i da se to je moguno pre povue bez oklevanja,nedoumice i zbunjenosti.

Zato, kad stadoh pred mua, setih se njenih rei. Pognuh glavu i stavih obe ruke preda se. Nisam muodgovarala kad mi je govorio. Ali, oh, bojim se da mu je moje utanje dosadno!

Kad u svom duhu traim bilo ta to bi ga zanimalo, on postaje odjednom jalov kao pirinana poljaposle etve. Kad sam sama sa svojim vezom, mislim na mnoge lepe i nene stvari koje bih mu rekla.Rekla bih mu da ga volim. Imaj na umu da to ne bi bilo reeno smelim reima kao na grabljivomzapadu, ve reima prikrivenim kao to su ove:

Gospodaru, jesi li primetio danas kako je nastala zora? Izgledalo je kao da je sumorna Zemljaposkoila u susret Suncu. Mrak. Zatim snano uzdizanje svetlosti, kao pljusak muzike! Dragi mojgospodaru, ja sam tvoja sumorna Zemlja koja eka.

Ili ove, kad uvee jedri po Lotosovom jezeru: ta bi bilo kad bleda i sumorna voda ne bi osetila kako je Mesec privlai? ta bi bilo kad

njegova svetlost nikad ne bi dodirnula i oivela talas? Oh, gospodaru, uvaj se i vrati mi se zdrav, dane bih bila bleda i tuna bez tebe!

Ali, kad ue on, sa udnim stranim odelom na sebi, nemam snage da izgovorim te rei. Zar jemogue da sam udata za stranca? Njegove rei su malobrojne i nemarno izgovorene, a njegov pogledprelee suvie brzo preko mene, mada sam obuena u saten boje breskve i imam bisere u kosi.

Zbog toga sam tuna. Jedva mesec dana sam udata, a nisam lepa u njegovim oima.

* * *

Tri dana sam razmiljala, Sestro Moja. Moram da upotrebim lukavstvo i potraim naina daprivuem pogled svog mua. Zar ja ne potiem iz mnogih pokolenja ena koje su nale ljubav u oimasvojih gospodara? Nije bilo nijedne druge kojoj je nedostajalo lepote, osim jedne, a ta je Kvej-mej izdoba Sunga, koju su, kad je imala tri godine, nagrdile male boginje. Ipak je zapisano da je ak i onaimala oi kao crno drago kamenje i glas koji bi zatalasao ljudska srca kao vetar stabljike bambusa uprolee. I njen mu, mada je, shodno svom bogatstvu i poloaju, imao est milosnica, nijednu od njihnije voleo tako kao to je voleo nju. A moja pretkinja Jang-Kvej-fej, ona koja je na ruci nosila belupticu, drala je i samo carstvo na svojim namirisanim dlanovima, jer je car, Sin Neba, bio zanesennjenom lepotom. Zato ja, poslednja meu tim asnim enama, moram imati njihove krvi u svojoj krvii njihove kosti u svojim kostima.

Pogledala sam se u bronzanom ogledalu. Kad ti kaem da ima drugih ne tako lepih kao ja, ne kaemto zbog sebe, ve zbog njega. Vidim da je u mojim oima jasno odvojeno belo od crnoga; vidim da sumi ui male i priljubljene uz glavu, tako da minue od ada i zlata vise blizu obraza i vrata; vidim dasu mi usta isto tako mala, a i da prave lepu krivinu na mom ovalnom licu. Samo bih elela da nisamtako bleda i da mi se linije obrva pruaju za osminu palca dalje ka slepoonicama. Bledilopopravljam s malo rumenila koje dlanovima utrljavam na obraze. etkicom zamoenom u crnu bojudoterujem obrve.

Tada sam dovoljno lepa i spremna za njega. Ali onog trenutka kad njegov pogled padne na mene,primeujem da ne zapaa nita, ni usne, ni obrve. Misli mu lutaju preko zemlje, preko mora, svuda,samo ne tamo gde ja stojim i ekam ga.

* * *

Kad je vra odredio dan mog venanja, kada su crno lakirani sanduci bili do vrha spakovani, kada sujorgani od satena sa skerletnim cvetovima bili po stolovima visoko nagomilani, a svadbeni kolaikao pagode poreani jedni na druge, majka mi je zapovedila da doem u njenu sobu. Oprala samruke, ponovo zagladila kosu i stupila u njene odaje. Sedela je u svojoj crnoj stolici u duborezu ipolako ispijala aj. Njena duga lula od bambusa, srebrom optoena, bila je kraj nje naslonjena uzazid. Stadoh pred nju oborene glave, ne usuujui se da se sretnem s njenim oima. Ipak sam osealakako otri pogled pokriva moje lice, moje telo, moje noge. Prodirao mi je kroz tiinu u samo srce.Najzad mi naredi da sednem. Igrala se semenkama od lubenice iz inije pored sebe na stolu, a lice jojje bilo mirno, s uobiajenim izrazom nedokuive tuge. Moja je mati bila mudra.

Kvej-lan, keri moja otpoe ona udae se za oveka za koga si bila verena jo pre no to sise rodila. Tvoj i njegov otac bili su prijatelji, bliski kao braa. Zakleli su se da e se sjediniti prekosvoje dece. Tvoj verenik imao je tada est godina. Ti si se te godine rodila. Tako je tvoja sudbinaodreena. Odgajena si u tom cilju.

Za svih ovih sedamnaest godina tvog ivota imala sam na umu ovaj as tvoje udaje. Pri svemuemu sam te uila imala sam u vidu dve osobe majku tvoga mua i tvoga mua. Zbog nje sam tenauila kako da sprema i poslui aj starijoj osobi; kako da stoji u prisustvu starijeg; kako daslua utke dok stariji govori, bilo da hvali ili da kudi; nauila sam te da se u svemu pokorava kaoto se cvet i suncu i kii podjednako pokorava.

Zbog tvoga mua nauila sam te kako da se ukrasi, kako da mu govori pogledom i izrazom lica,ali bez rei, kako da... Ali to e razumeti kad taj as doe i kad bude nasamo s njim.

Zato si dobro upuena u sve dunosti otmene ene. Nauila si da sprema poslastice i fina jela,tako da moe dovesti u iskuenje muevljev apetit i privui panju njegovih misli na tvoju vrednost.Nikada nemoj posustati da ga razonouje svojom dovitljivou u gotovljenju jela.

Ponaanje i obiaj aristokratskog ivota kako da se sastane s onima koji su iznad tebe i kakoda ih napusti, kako da govori s onima koji su ispod tebe, kako da ue u nosiljku, kako da pozdravinjegovu majku u prisustvu drugih te stvari zna. Ponaanje domaice, finoa osmeha, vetinaukraavanja kose dragim kamenjem i cveem, mazanje usana i noktiju, upotreba mirisa, vetinanoenja cipela na malim stopalima ah, ta tvoja stopala i sve one suze kojima su plaena! Ali, neznam ni za jedna tako mala meu tvojim vrnjakinjama. I moja su bila jedva neto manja u tvojimgodinama. Nadam se samo da je porodica Li obratila panju na moje poruke i vezala isto tako vrstostopala svoje keri, verenice tvoga brata, a moga sina. Pribojavam se zbog toga, jer ujem da je onauila iz etiri knjige, a kod ena uenost nikad nije drugovala s lepotom. Moram ponovo da uputimposredniku koju re o toj stvari.

to se tebe tie, dete moje, ako te moja snaha bude dostojna, neu se odve aliti. Nauila si dasvira na onoj staroj harfi po ijim su icama svirala pokolenja naih ena za uivanje svojihgospodara. Tvoji su prsti veti, a nokti su ti dugi. ak si nauila i najuvenije stihove starih pesnika iume da ih slatko peva uz harfu. Ne vidim kako bi ak i tvoja svekrva nala bilo ta to binedostajalo mom delu. Osim ako ne uspe da rodi sina! Ali otii u u hram i predau boginji kakavdar ako bi prola prva godina i da ne postane majka.

Krv mi je udarila u obraze. Ne seam se vremena u kui mojih roditelja kad nisam znala za raanjei materinstvo. elja za sinovima u domainstvu kao to je nae, u kojem je moj otac imao trimilosnice ije su jedine brige bile zaee i raanje dece, bila je isuvie obina i nije liila na tajnu.Ipak, pomisao da u zaeti i raati! Majka nije ak ni primetila moje zaarene obraze. Sedela jeudubljena u misli i ponovo se stala igrati semenkama od lubenica.

Ima samo jedna stvar zavri ona naposletku bio je u stranim zemljama. ak je studirao stranumedicinu. Ne znam... ali, dovoljno je zasad! Vreme otkriva sve. Moe ii.

2. Ne pamtim kad je moja mati izgovorila toliko rei, Sestro Moja. Zaista, retko je govorila, osim danekog ispravi ili da neto naredi. To je i bilo na mestu, jer niko drugi u naim enskim odeljenjimanije bio ravan njoj, Prvoj Dami, po poloaju i uroenoj sposobnosti. Ti si videla moju majku, SestroMoja? Ona je, sea li se, vrlo tanka, a njeno lice zbog bledila i mirnoe izgleda kao rezano uslonovoj kosti. ula sam kako se pria da je u mladosti, pre no to se udala, imala vrlo lepe obrve,kao leptirice, i nene usne koralne boje poput pupoljaka dunjinog drveta. ak i sada njeno lice, madaje mravo, sauvalo je ist ovalni oblik kao na portretima ena iz starog vremena. to se tie njenihoiju, etvrta Dama, koja ume pametno da govori, rekla je jednom:

Oi Prve Dame su tuno drago kamenje, pravi crni biseri, i umiru jer su upoznale previe tuge.Ah, moja majka!Nije bilo nikoga dostojnog nje u mom detinjstvu. Razumela se u mnoge stvari i kretala se

uobiajenim, mirnim dostojanstvom, zbog ega su milosnice i njihova deca u njenom prisustvu bilibojaljivi. Iako je sluavke nisu volele, ipak su joj se divile. esto sam ih sluala kako gunaju zatoto nisu mogle ukrasti ni otpatke u kuhinji a da ona ne primeti. Ipak ih glasno nije nikad grdila kao tosu to radile milosnice kad su bile ljute. Za ponaanje koje je zasluivalo prekor, malo bi rei prelopreko majinih usana; ali te rei bile su naoruane prezirom i padale su na krivca kao otar led.

* * *

Prema bratu i meni bila je ljubazna, a ipak ozbiljna i uzdrana, to je i priliilo njenom poloaju uporodici. Od estoro dece, etvoro joj je bilo oduzeto svirepou bogova, i zato joj je bio jo vievaan jedini sin, moj brat. im je mom ocu podarila ivog sina, vie nije imao nikakvog zakonskogosnova da se ali na nju.

tavie, potajno je bila veoma ponosna na sina.

* * *

Ti si videla mog brata? Lii na majku, vitak, sitnih kostiju, visok i prav kao mlado bambusovo drvo.U detinjstvu bili smo uvek zajedno... Nauio me je da etkom umoenom u mastilo prelazim prekoslova u bukvaru. Ali, on je bio deak, a ja samo devojica, i kad mu je bilo devet godina a meni est,odveli su ga iz enskih odaja u oev deo kue... Od tada smo se retko sretali, jer to je bio stariji,utoliko je vie smatrao da je sramota poseivati ene. Pored toga, majka ga u tome nije niohrabrivala.

Meni, naravno, nikad nije bilo dozvoljeno da idem u dvorita u kojima su iveli mukarci. Kad suodvojili mog brata od ena, jednom sam se dounjala po veernjem sumraku do okrugle meseevekapije koja je vodila u muke odaje i, oslanjajui se o zid, zavirila u dvorite s druge strane, nadajuise da u videti brata u vrtu. Ali, videla sam samo sluge kako se uurbano vrte tamo-amo sa inijamaiz kojih se jelo puilo. Kad bi otvorili vrata koja su vodila u oeve odaje, otuda bi dopro glasan smehi s njim pomeano tanko i visoko pevanje enskog glasa; a im bi se teka vrata zatvorila, u vrtu bizavladala tiina.

Dugo sam stajala sluajui smeh onih koji su se gostili, pitajui se zamiljeno da li je i moj brattamo, usred tog veselja, kad odjednom osetih kako me neko otro povue za ruku. Vang Da Ma,glavna sluavka moje majke, povika:

Rei u tvojoj majci ako te opet vidim ovde! Ko je jo video devojicu koja zaviruje kodmukaraca!

Od stida se nisam usudila da izustim nita drugo sem izvinjenja. Samo sam traila brata.Ona mi odvrati odluno: I tvoj brat je sada mukarac.Retko sam ga viala.Ali, ula sam da je voleo da ui i da je brzo savladao etiri knjige i pet klasika, tako da mu je otac

najzad usliio molbu i dozvolio ode u stranu kolu, u Peking. U vreme moje udaje studirao je naNarodnom univerzitetu u Pekingu, a u pismima koja je slao kui traio je da mu se dozvoli da ide uAmeriku. U poetku, moji roditelji nisu hteli ni da uju za tako to, niti je majka ikad pristala na to.Ali, otac nije voleo neprijatnosti, i videla sam da e na kraju moj brat moda moljakanjem i pobediti.

Za vreme dva raspusta koja je proveo kod kue pre nego to sam ja otila, govorio je mnogo onekakvoj knjizi koju je nazivao nauka. Majka je mislilada e to doneti nesreu, jer nije moglavideti nikakve koristi od te zapadne nauke u ivotu jednog kineskog otmenog oveka. Poslednji putkad je doao kui, nosio je zapadnjako odelo, i majka je bila vrlo nezadovoljna. Kad je uao u sobu,natmuren i stranog izgleda, majka je ljutito udarila tapom po podu i uzviknula:

ta to znai? ta to znai? Ne usuuj se vie da izlazi preda me u tako glupom odelu!Iako ga je to naljutilo, dva dana oklevao je s presvlaenjem, dok mu se otac nije narugao i naredio

mu. U kineskom odelu brat je izgledao dostojanstveno i kao kakav naunik. A s nepokrivenimnogama, u tuinskom odelu, nije mi liio ni na ta to se moglo videti u naoj porodici.

ak i za vreme te dve posete retko je razgovarao sa mnom. Nisam nita znala o knjigama koje jevoleo, jer zbog mnogih stvari potrebnih oko spremanja za moju udaju nisam imala vremena da uimklasike.

O njegovoj enidbi, prirodno, nismo govorili. To ne bi bilo pristojno izmeu mladia i devojke.Saznala sam od slukinja da se bunio i da nije hteo da se oeni, iako je majka tri puta pokuavala daodredi dan venanja. Uspevao je da nagovori oca da odloi stvar dok ne zavri studije. A ja sam,naravno, znala da je bio veren s drugom erkom kue Li, zbog bogatstva i poloaja ugledne porodiceu varoi. Tri pokolenja pre naeg, stareina nae kue i stareina kue Li vladali su kao upravnicisusednih oblasti u istoj provinciji.

Mi, dabome, nismo ni videli njegovu verenicu. Stvar je uredio otac pre nego to je brat i napuniogodinu dana. Zato ne bi bilo pristojno da se nae porodice poseuju pre nego to se obavibratovljevo venanje. Zaista, nita se ak nije ni govorilo o verenici, sem jednom prilikom kad samula kako Vang Da Ma ovako brblja s drugom sluavkom:

teta to je ki porodice Li tri godine starija od naeg mladog gospodara. Mu treba da budeiznad ene ak i po godinama. Ali porodica je stara i bogata i... Tada me je spazila i, zautavi,produila posao.

Nisam mogla da razumem zato je brat odbijao da se eni. Prva milosnica se podsmehnula kad jeula to i uzviknula:

Mora biti da je u Pekingu naao kakvu lepu Manu.

Ali, nisam verovala da moj brat voli ma ta drugo osim svojih knjiga.Tako sam odrasla u enskim dvoritima.

* * *

Bilo je, naravno, i dece u milosnica; ali za moju majka predstavljala su tek usta koja treba nahraniti,kad je izdavala dnevne porcije pirina, ulja i soli. Nije na njih obraala panju sem to bi naruivalaprosto pamuno platno za odela.

to se tie milosnica, bile su samo neuke ene, koje su se svaale i bile smrtno ljubomorne zbogprednosti koju bi poneka imala u oevim naklonostima. U poetku bi oevu ljubav zadobijalelepotom koja je venula kao cvee kad se uzbere u prolee, ali naklonost bi prestajala im bi prola injihova kratkotrajna lepota. Pa, ipak, izgleda da nisu mogle da shvate da vie nisu bile lepe, te sudanima pre njegovog dolaska bile zauzete ienjem nakita i haljina. Otac im je davao novac opraznicima i onda kad je imao sree u kocki. Uludo su ga troile na slatkie i na vino koje su volele; itada, poto nisu imale vie nita, pred njegov dolazak pozajmljivale bi novac od posluge za kupovinucipela i ukrasa za kosu. Sluavke bi ih stale prezirati im bi opazile da su milosnice gubile oevunaklonost, pa su ih i ucenjivale.

Najstarija milosnica, debelo i nezgrapno stvorenje, ije su sitne crte tonule u naslage obraza, bilaje uvaavana jedino zbog svojih malih i lepih ruku, na koje je najvie bila ponosna. Ruke je prala uulju i dlanove bojila ruiasto, a glatke, ovalne nokte crvenila. Zatim bi ih namirisala tekim mirisommagnolije.

Mojoj majci bi ponekad dosadila prazna sujeta te ene i pakosno bi joj nareivala da obavi kakvogrubo pranje ili ivenje. Debela Druga Dama nije se usuivala da ne poslua, ali bi cvilela i alila sepotajno drugim milosnicama da je moja majka ljubomorna na nju i da eleli da joj upropasti lepotu.Tako je govorila negujui ruke i tragajui s najveom panjom za modricama i odebljanjima nanenoj koi. Nisam mogla da podnesem dodir njenih ruku; bile su vrele i meke i kao da su se pristisku topile.

Odavno otac nije mario za tu enu, ali davao joj je novca kad god bi doao i proveo no u njenimodajama, da ne bi glasno plakala po dvoritima i dosaivala mu prebacivanjima. Osim toga, imala jedva sina i, prema tome, pravo na izvesnu panju.

Njeni su sinovi bili debeli i sasvim nalik na majku, i ja ne mogu drugaije da ih se setim nego kakoneprekidno jedu i piju. Jeli su za stolom s drugima, pa ipak bi se posle prikradali u dvorite posluge isvaali sa sluavkama za ostatke ruka. Bili su oprezni, bojali su se moje majke, koja je vie odsvega mrzela prodrljivost. Ona pak sama nikad nije jela vie od olje pirina s malo usoljene ribeili s tankim paretom hladne ivine i s malo miriljavog aja.

Ne seam se niega vie o Drugoj Dami do da se bojala smrti. Jela je mnogo slatkih, masnih kolaaod susama i, kad bi se razbolela, leala je u suzama i strahu. Tada bi pozivala budistike svetenike iobeavala hramu kao poklon svoje biserne ukrase za kosu ako je bogovi budu izleili. Ali kad biozdravila, produila bi da jede kolae pravei se kao da je zaboravila na obeanje.

Druga milosnica, Trea Dama, bila je natmurena ena koja je retko govorila i malo se zanimala zadomai ivot. Imala je petoro dece, sve devojice, sem najmlaeg; a to je slabilo i unespokojavalonjen duh. Za devojice nimalo nije marila. One su bile zanemarene, a gledane malo bolje no robinjekoje smo kupovali za poslugu. Sama bi provodila vreme u nekom sunanom uglu dvorita hranei

sina, bledunjavo dete koje je imalo tri godine a jo nije umelo ni da hoda. Plakalo je esto i uvekvuklo njene dugake, mlitave grudi.

Najvie sam volela treu milosnicu, malu igraicu iz Sukoa. Njeno ime po roenju bilo je La-maj,a bila je i lepa kao sam cvet la-maj, koji u rano prolee isteruje bledozlatne listie iz grana bez lia.Liila je na njih, onako nena, bleda i zlatna. Mazala je obrve kao i ostale, ali je samo pojaavalacrnom bojom uzane obrve i stavljala malo rumenila na donju usnu. U poetku smo je retko viali, jerju je otac, ponosan na njenu lepotu, vodio svuda sa sobom.

Meutim, poslednje godine pred moju udaju bila je kod kue, oekivala je da rodi sina. Bio jedivan deak, punaak i lep... Uzela ga je i predala u naruje oca. Time se oduila za drago kamenje iljubav koju joj je ukazivao.

Pred roenje deteta, etvrta Dama bila je veoma uzbuena i zvonko se smejala. Svuda su je hvalilizbog lepote; i, zaista, nikad nisam videla lepotu koja je prevazilazila njenu. Bila je obuena u zelenisaten boje ada i crni somot, sa adom u izvanredno lepim uima, a sve nas je pomalo prezirala,uprkos svojoj bezbrinoj dareljivosti u kolaima i slatkiima koje je dobijala svake noi nagozbama s mojim ocem. Izgledalo je da ona gotovo nita ne jede kola od susama ujutru, posleoevog odlaska, a u podne pola olje pirina s malo bambusovih mladica ili s tankim paretomusoljene patke. Volela je strana vina, te je i nagovarala moga oca da joj kupi nekakvu bledoututenost sa srebrnastim mehuriima to su izbijali sa dna nagore. Od tog pia bi se smejala i postajalabrbljiva, a oi bi joj se svetlucale kao crni kristali. Tada bi neizmerno zabavljala moga oca, i on bijoj nareivao da mu igra i peva.

* * *

Kad je otac prireivao gozbu, majka je sedela u svojim odajama i itala uzviene Konfuijeve izreke.to se mene tie, dok sam bila devojica esto sam se udila tim noima veselja i udela da krozizrezane pukotine meseeve kapije zavirim u odaje mukaraca, kao onda kad sam htela da vidimbrata. Ali, znala sam da majka ne bi to nikad dozvolila, a bilo me je i stid da je prevarim.

Jedne noi, meutim danas sam ispunjena stidom zbog neposlunosti! mrane letnje noi bezmeseca, kriom sam prila, opet pogledala kroz kapiju i videla oeve odaje. Ne znam zato sam touinila nisam vie mislila na brata. Zbog neke udne nejasne elje koja me svu bee ispunila, bilasam nemirna celog tog vrueg dana, te kad je dola no, puna topline i tame, i tekog mirisa lotosovihcvetova, tiina naih enskih soba izgledala mi je kao kakva stvar mrtva sama po sebi. Srce mi jejako kucalo dok sam posmatrala. Vrata su bila irom otvorena, a svetlost iz stotinu lampi prodirala jeu vreo nepomian vazduh. Unutra sam ugledala ljude kako sede za etvrtastim stolovima, kako jedu ipiju, dok je posluga s jelima uurbano ila tamo-amo. Iza stolice svakog mukarca stajala je po jednadevojka vitka kao loza. Ali, jedina ena za tim stolom bila je La-maj. Mogla sam je videti sasvimjasno kad bi se okrenula ka ocu, malo nasmeenog lica, koje je sijalo kao cvet s votanim listiima.Izustila je neto tihim glasom, jedva pokreui usne, a ljudi su prasnuli u urnebesni smeh. Njen osmehje ostao nepromenjen, slabaak, prefinjen.

Ovoga puta majka me je lino uhvatila. Retko je naputala kuu, ali vrelina te noi izagnala ju jenapolje i njene otre oi me odmah spazie. Naredila mi je da se odmah povuem u svoju sobu...Udarila me je otro po dlanovima sklopljenom lepezom od bambusa, zapitavi me prezrivo da li samelela da gledam bludnice na poslu. Postiena, zaplakala sam.

Sutradan je naredila da se na meseevu kapiju postave neprozirne reetke od koljaka, i ja nikadvie nisam virila.

Ali, majka nije nita manje bila ljubazna prema etvrtoj Dami. Sluavke su je glasno hvalile zbogte uzdranosti, mada bi, mislim, druge milosnice bile zadovoljne kad bi je videle svirepu, kakva jePrva Dama mogla esto da bude prema drugima.

Kad je rodila dete, etvrta Dama je mislila da e je moj otac, naravno, opet voditi sa sobom. Samanije dojila dete da ne bi naruila svoju lepotu. Umesto toga, dala ga je jednoj snanoj robinji, ijemdetetu, jednoj devojici, naravno, nije bilo dozvoljeno da ivi. Ta je robinja bila debela ena runihusta, ali deai je cele noi spavao na njenim grudima, uz njeno telo, a celog dana bio je u njenomnaruju. Njegova mati mu je posveivala malo panje, osim to bi ga sveanim danima oblaila ucrveno i obuvala mu cipelice s majom glavom, i provodila koji trenutak u igri s njim. im bi detezaplakalo, nestrpljivo bi ga gurnula u naruje robinje.

Deak joj nije pruao dovoljnu vlast nad mojim ocem. Iako mu se zakonski bila oduila, morala jesvakog dana da pronalazi vete planove kako da zagospodari njegovim ulima, kao to su nae eneuvek morale da rade. Nije vie bila tako lepa kao pre roenja deteta. Njeno glatko, biserno lice biloje upalo taman toliko da joj oduzme nenu mladost. Oblaila se u haljinu zelene boje kao ad,stavljala minue u ui i smejala se zvonkim smehom. Otac je izgledao zadovoljan njome, kao i uvek;samo, kad je krenuo na put, nije je poveo.

Strano je bilo videti njeno uenje i bes. Druge milosnice potajno su se radovale i smekale sepretvarajui se da je tee. Tada je moja majka prema njoj bila ljubaznija no obino. ula sam kakoVang Da Ma ljutito mrmlja:

Dabome, sad emo imati da hranimo jo jednu besposlenu enu. Ova mu je ve dosadila!Od tog vremena etvrta Dama je poela da vene. Postala je nezadovoljna, s nastupima gneva i

duboke dosade zbog jednolikog ivota u enskom dvoritu, jer je bila navikla na gozbe i divljenjemukaraca. Vrlo melanholina, kasnije je ak pokuala da raskine i sa ivotom. Ali to je bilo poslemoje udaje. Ne treba, zbog svega ovoga, pomisliti da je na ivot kod kue bio tuan. Bio je zaistaveoma srean, i mnoge nae susetke zavidele su majci. Otac ju je svagda potovao zbog inteligencijei sposobnosti da upravlja njegovim poslovima. Ona mu pak sa svoje strane nikad i ni za ta nijeprebacivala. Tako su iveli u dostojanstvu i miru.

* * *

O, moj voljeni dome! Moje detinjstvo prolazi preda mnom u povorci slika koje kao da su obasjanesvetlou vatre: dvorita u kojima sam posmatrala pupoljke lotosa u basenu kako se u zoru razvijaju ucvetove, i boure kako cvetaju na terasama; porodine sobe u kojima su se deca prevrtala napoploanom podu, a svee treperile ispred domaih bogova; soba moje majke u kojoj i sad vidimnjen strogi, neni profil nagnut nad knjigom, a u pozadini ogroman krevet s baldahinom.

Najdraa od svih bila je velianstvena gostinska dvorana sa tekim, crnim divanima od tikovogdrveta, i stolicama, dugakim stolom u duborezu i zavesama od skerletnog satena na vratima. Iznadstola visi slika prvog cara Minga neukrotivo lice s bradom kao kamena stena a sa svih stranaslike uzani uvijuci od zlata. Cela juna strana dvorane je u prozorskim ramovima u duborezu, sreetkama od pirinane hartije koja rasipa meku svetlost kao od dragog kamenja po tamnojdostojanstvenoj sobi, dostiui ak do tekih greda tavanice i osvetljavajui crvenu i zlatnu boju

njihovih ivica. Sedeti mirno u ovoj dvorani predaka i posmatrati kako se sumrak sputa, u sumornojtiini, uvek je za mene bilo kao muzika.

Drugog dana Nove godine a to je dan kad se velike dame poseuju, dvorana je otmeno vedra. Uovu potamnelu starinu ulazi povorka sjajno obuenih dama; svetlost, i smeh, i odlomci uobiajenograzgovora, i robinje koje slue sitnim kolaima na crveno lakiranim posluavnicima. Moja majkapredsedava tom skupu s ozbiljnom utivou. Stare grede gledaju dole, na iste prizore stotinamagodina crne glave i tamne oi, svila i saten duginih boja, ukrasi za kosu od ada, bisera i rubina,blistanje tirkiza i zlata na tankim rukama boje slonove kosti.

O, moj voljeni dome, neno voljeni!Vidim sebe, malu sveanu figuru koja dri brata za ruku... Stojim u dvoritu kraj vatre na kojoj e

se spaliti kuhinjski bogovi. Stavljen im je med na usne od hartije da bi se popeli na nebo sa slatkimreima, i da bi tako zaboravili da priaju o onom vremenu kad se posluga svaala i krala jela izinija. Ispunjeni smo strahopotovanjem pri pomisli na te glasnike koji putuju u udaljena i nepoznatamesta. Ne govorimo.

Vidim sebe na Zmajevoj sveanosti, u svojoj najboljoj prazninoj haljini od ruiaste svileizvezene ljivovim cvetovima, jedva u stanju da saekam vee kad e me brat odvesti da vidimzmajev brod na reci.

Vidim lotosovu svetiljku koja se ljulja i koju mi daje moja stara dadilja na Praznik svetiljki...Smeje se mom uzbuenju kad padne no i kad mogu da upalim crvenu sveu to se dimi.

Vidim sebe kako polako pored majke ulazim u veliki hram. Gledam je dok stavlja tamjan u urnu.Puna strahopotovanja kleim pored majke pred bogom.

* * *

Pitam te, Sestro Moja, kad su me odgajile godine kao to su te, kako sam mogla biti spremna zaoveka kakav je moj mu? Sve moje vrline nita ne pomau. Smiljam u tajnosti kako u obui plavisvileni kaput sa crnom dugmadi veto izraenom u srebru. Zadenuu jasmin u kosu a obuti picastecrne satenske cipele izvezene plavim. Pozdraviu ga kad ue. Ali, njegov pogled brzo bei na drugestvari na pismo na stolu, na knjigu. Ja sam zaboravljena!

U mom je srcu grevita strepnja. Seam se dana koji je prethodio mom venanju. To je bio dan kadje majka sama, lino, brzo napisala dva pisma, jedno mom ocu, a drugo mojoj buduoj svekrvi, i uvelikoj urbi poslala ih po starom vrataru. Nikad je nisam videla tako uznemirenu. Tog dana ula samkako sluavke apu da je moj verenik eleo da raskine veridbu zato to sam bila nekolovana i imalauvezana stopala. Briznula sam u pla, a sluavke su se uplaile i klele su se da to nisu o menigovorile, ve o debeloj drugoj keri gospoe Tao.

Danas se seam toga i u velikom uzbuenju razmiljam. Zar je moglo biti da je to o meni re?Sluavke su uvek laljivice! Meutim, ja nisam neuka. Paljivo sam bila upuena u sve domae stvarii u negovanje svoga tela. to se tie mojih stopala, niko sigurno ne bi mogao vie voleti ogromne,grube noge kao u keri kakvog seljaka. Nije to bilo rei o meni, ne moe biti da su to o menigovorile!

3. Kad sam se oprostila s roditeljskim domom i ula u veliku crvenu nosiljku da me odnesu muevljevojkui, ni sanjala nisam da mu se neu dopasti. to se mene tie, seam se, bila sam srena zbog togato sam niska i sitno graena, s ovalnim licem koje su drugi voleli da gledaju. Bar u tome se neerazoarati.

Za vreme obreda s vinom kriom sam ispod crvenih svilenih niti vela bacila pogled na njega.Videla sam ga kako stoji u krutom, crnom tuinskom odelu. Bio je visok i prav kao mlado bambusovodrvo. Srce mi se bee u isto vreme i ohladilo i zagrejalo. eznula sam za njegovim tajnim pogledom.Ali, nije okrenuo oi da njihov pogled prodre kroz moj veo. Pili smo vino iz zajednike ae.Poklonili smo se pred tablicama njegovih predaka. Klekla sam pored njega pred njegove uzvieneroditelje. Postala sam njihova ki, ostavljajui zauvek svoju porodicu i svoj rod. Nijednom me nijepogledao.

Te noi, kad se svrila gozba i utihnuo aljiv smeh, sedela sam sama na divanu u svadbenoj sobi.Guila sam se od straha. as koji sam zamiljala, od kojeg sam zebla i za kojim sam udela celogaivota, doao je as kad e mi mu prvi put pogledati lice i kada emo biti sami. Hladne ruke lealesu mi stisnute u krilu. Tada on ue, visok i mraan u onom tamnom stranakom odelu. Odmah miprie i, utei, die veo sa mog lica i dugo me posmatrae. Tako me je upoznao. Zatim me uze zajednu hladnu ruku. Mudrost majke bee me ovome nauila:

Budi radije hladna nego topla. Budi radije kao ukus vina nego kao otuna sita slast meda. Tadanjegova elja nikad nee biti zasiena.

Zato se uzdravah da mu pruim ruku. Odmah povue svoju i posmatrae me nemo. Zatim stadegovoriti s velikom ozbiljnou. U poetku nisam mogla razumeti njegove rei zbog divnog zvuanjanjegovog glasa u mojim uima, tihog dubokog mukog glasa zbog kojeg sam rumenela od stidljivosti.Zatim sam sa uenjem shvatila njegove rei. ta je govorio?

Ne moe se pretpostaviti da bih mogao da te privuem ja koga vidi prvi put kao to i ja vidimtebe. Prinuena si na ovaj brak isto toliko koliko i ja. Do sada smo bili bespomoni u ovoj stvari.Ali, sad kad smo sami, moemo da uredimo ivot prema svojim eljama. to se mene tie, elim daidem za novim obiajima. elim da te u svemu smatram sebi ravnom. Nikad te ni na ta neu naterati.Ti nisi moja imovina, moj rob. Moe mi biti prijatelj, ako hoe.

To su bile rei koje sam ula u svadbenoj noi. U poetku sam bila zauena, tako da nisam moglashvatiti njihovo znaenje. Ja ravna njemu? Ali zato? Zar nisam bila njegova ena? Ako mi on ne bikazao ta da radim, ko bi onda? Zar on nije bio moj gospodar po zakonu? Niko me nije prinudio da seudam za njega ta ta bih drugo mogla da radim da se nisam udala? A kako bih drugaije i mogla dase udam ako ne onako kako to udese moji roditelji? Za koga bih mogla da se udam ako ne za oveka skojim sam bila verena i pre svog roenja? To je bilo prema naem obiaju. Nisam videla gde tu imabilo kakvog prinuivanja.

Tada mi njegove rei opet zabrujae u uima. Bila si prinuena na ovo isto koliko i ja. Odjednomklonuh od straha. Da li je mislio da kae da nije eleo da se oeni mnome?

O, Sestro Moja, kakvo muenje, kakav ljuti bol!Poela sam da grim ruke u krilu, ne usuujui se da govorim, ne znajui ta da odgovorim. Poloi

svoju ruku na obe moje, i neko vreme smo utali. elela sam da skloni svoju ruku. Oseala sam

njegov pogled na mom licu. Najzad, progovori tihim i ogorenim glasom: Onako je kao to sam u strepnji i slutio. Ti nee, ne moe da mi otkrije svoje prave misli. Ne

usuuje se da prekri ono to su te nauili da treba da kae i da uradi u ovom trenutku. uj me, ine traim ti da govori. Ali molim te za ovaj mali znak. Ako si voljna da sa mnom poe novimputem, pogni glavu malo nie.

Posmatrao me je izbliza; mogla sam da osetim vrst pritisak njegove ruke. Na ta je to mislio?Zato se sve nije dogaalo na oekivani nain? Bila sam spremna da mu budem ena. elela sam dabudem majka sinova. Oh, tada je poela moja alost, ova tegoba koja me ne naputa ni danju ni nou!Nisam znala ta da radim. I u svom oajanju i neznanju, pogla sam glavu.

Zahvalan sam ti ree on diui se i sklanjajui ruku. Spavaj mirno u ovoj sobi. Zapamti danee morati niega da se boji, ni sada niti ikada. Budi mirna. Spavau noas u maloj susednoj sobi.

On se tad brzo okrete i izae.

* * *

O Kvan-jin, boginjo Milosra, saali se na mene, saali se na mene! Tako sam uplaena u svojojusamljenosti! Nikad ranije nisam spavala van svoga doma. Da leim sad usamljena, otkrivi ipak danisam nala ljubav u njegovim oima!

Otrah do vrata, mislei u svom bezumlju da u pobei i vratiti se kui. Ali, moja ruka na tekojgvozdenoj poluzi podseti me. Za mene nikad nije moglo biti povratka. ak i kad bih nekim udompobegla kroz nepoznata dvorita svog novog doma, tu su bile nepoznate ulice; ak i kad bih nekimudom nala put do poznate kapije, nikad se ne bi otvorila da me opet primi. Ako bi moj glas i dirnuostarog vratara da mi dozvoli da preem posrui kroz vrata mog detinjstva, majka bi me vratila, namoju dunost. Zamiljala sam je neumoljivu, tunu, kako mi nareuje da se smesta vratim muu: vienisam pripadala njenoj porodici...

Skidoh polako venanu haljinu, savih je i spremih. Dugo sam sedela na ivici velikog kreveta sazavesama, plaei se da se uvuem unutra, u mrak. Njegove rei su mi se ludo kovitlale po glavi bezikakvog smisla. Najzad su mi suze navrle na oi, sklupala sam se pod pokrivaima, i jecala sate dokme zamorenu nije ophrvao nemiran i lak san. U zoru se probudih, u poetku zauena kad ugledahnepoznatu sobu, a zatim s naglim bolnim seanjem. urno se digoh i obukoh. Kad je sluavka ula svruom vodom, nasmeila se i ispitivaki pogledala unaokolo. Ja se ispravih. Bilo mi je milo to samse od majke nauila dostojanstvu. Niko bar nee saznati da se nisam dopala muu. Naredih joj:

Odnesi vodu svom gospodaru. On se oblai u unutranjoj sobi.Obukoh se ponosno u brokat grimizne boje i obesih zlato u ui.

* * *

Mesec dana je prolo kako smo se sastali, Sestro Moja! ivot mi je pometen neobinim dogaajima.

Odselili smo se iz kue njegovih predaka! Usudio se da kae da je njegova potovana majkasamovlasna, i da nee da mu ena bude sluavka u kui.

Sve je to stvarno poteklo zbog sitnice. Kad su sveanosti oko venanja bile zavrene, ovako sam sepredstavila njegovoj majci: ustala sam rano, pozvala jednu robinju, naredila joj da mi donese topluvodu i sipala je u bakarni lavor, i tada sam, s robinjom koja je ila ispred mene, otila pred majku

moga mua. Klanjajui se, zamolih je: Molim uvaenu da pristane da se osvei kupanjem u toploj vodi.Ona je leala u krevetu, ogromna, ispod svilenih jorgana. Ne usuivah se da je pogledam kad se

digla da opere ruke i lice. Obavivi to, pokazala mi je bez rei da treba da sklonim lavor i da sepovuem. Ne znam da li sam rukom zakaila teke svilene zavese kreveta, ili mi je uplaenojzadrhtala ruka, ali kad sam podigla lavor, nakrivio se i malo vode se prosulo po krevetu. Osetila samkako mi se krv sledila od straha. Svekrva je povikala ljutito promuklim glasom:

Eto ti sad! Kakva je to snaha!Znala sam da ne smem ni izvinjenje da izustim. Stoga se okrenuh i, nosei lavor nesigurno zbog

suza koje su mi mutile vid, udaljih. Kad izaoh na vrata, moj mu je prolazio, te primetih da je zbogneega bio ljut. Bojala sam se da e me grditi to se prvom prilikom nisam dopala njegovoj majci.Nisam mogla dii ruke da obriem suze, a oseala sam ih kako se skupljaju, i naviru, i klize mi nizobraze. Promrmljah glupo kao kakvo dete:

Lavor je bio klizav...Ali, on me prekide: Ja te ne grdim. Neu vie da moja ena radi posao sluavke. Moja mati ima stotinu robinja.Pokuah tada da mu kaem da sam elela da ukaem njegovoj majci dunu poslunost. Majka me je

briljivo nauila svim tim panjama koje snaha duguje majci svoga mua. Ustajem utivo i ostajemstojei u njenom prisustvu. Vodim je do najpoa snijeg sedita. Ispiram njenu olju za aj, polakosipam svee natopljen zeleni aj i paljivo joj ga pruam obema rukama. Ne smem nita da jojodbijem. Moram da je volim kao svoju roenu majku, a njene prekore, ma kako bili nepravini,moram da podnosim utke. Ali njegova odluka bila je vrsta. Nije obraao panju na ono to samgovorila.

Ne treba misliti da je promena lako izvrena. Roditelji su mu ak naredili da po starinskom obiajuostane u kui predaka. Otac mu je naunik, onizak i slab, pogrbljen od uenosti. Sedei s desne stranestola u sobi za odmor, ispod tablica predaka, pogladio je tri puta retku, belu bradu i rekao:

Sine moj, ostani u mojoj kui. to je moje, to je i tvoje. Ovde ima u izobilju i hrane i mesta. Nemora nikad da troi telo fizikim radom. Provodi dane u dostojanstvenoj dokolici i studiranju kojeti ini zadovoljstvo. Dopusti njoj, snahi tvoje uvaene majke, da raa sinove. Tri generacije ljudi podjednim istim krovom prizor je koji se svia Nebu.

Moj mu je nagao i nestrpljiv. Ne zaustavljajui se ni da se pokloni ocu, uzviknu: Ali, ja elim da radim, oe! Obuen sam u jednom naunikom pozivu, najplemenitijem u

zapadnom svetu. to se tie sinova, oni nisu moja prva elja. elim da raam plodove svoga uma zadobro svoje zemlje. I obian pas moe da napuni zemlju plodovima svoga tela!

Sama sam lino, virei kroz plave zavese na vratima, ula kako sin ocu tako govori, i to me jeispunilo uasom. Da je bio najstariji sin, ili da je bio vaspitan po starim obiajima, nikad se ne bimogao odupreti ocu. Godine provedene daleko, u onim zemljama gde mladi ne potuju stare, uinilesu ga nepaljivim sinom. Istina, izgovorio je utive rei rastajui se s roditeljima; obeao im je da euvek sauvati prema njima sinovljevo srce. Ali ipak, odselili smo se!

* * *

Ova kua ne lii ni na ta to sam dosad videla. Nema dvorita. Ima samo jedno malo etvrtasto

predsoblje, iz kojeg se ide u druge sobe, i iz kojeg se naglo diu stepenice. Prvi put kad sam se pelatim stepenicama bojala sam se da u pasti zbog okomitosti na koju mi noge nisu navikle. Stoga samsela i klizala se sa stepenika na stepenik, drei se za drvenu ogradu. Kasnije, primetila sam da jemalo svee boje ostalo na mom kaputu, i pourih da se presvuem da me mu ne bi za tu mrlju pitao ipodsmevao se mom strahu. On se smeje brzo, i naglo, i glasno. Bojim se njegovog smeha.

to se tie nametaja, nisam znala kako da ga smestim u takvoj kui. Nije bilo mesta ni za ta.Donela sam iz majine kue, kao deo miraza, sto i stolice od tekog tikovog drveta i krevet veliki kaomajin brani krevet. Moj mu je ponametao sto i stolice u sporednoj sobi, koju naziva sobom zaruavanje, a veliki krevet, za koji sam mislila da e biti mesto roenja mojih sinova, ne moe ak nida se unese ni u jednu od malih gornjih soba. Spavam na krevetu kao kakva sluavka, a mu spava udrugoj sobi na gvozdenom krevetu uzanom kao klupa. Ne mogu da se priviknem na to mnotvo udnihstvari.

U glavnoj sobi ili, kako on veli, salonu, poreao je stolice koje je sam pokupovao; to suneobine, nezgrapne stvari, nimalo sline meu sobom, a neke su ak napravljene i od trske. Nasredte sobe metnuo je mali sto, a na njega arav od svile i preko njega knjige. Runo!

Na zidove je obesio uramljene fotografije kolskih drugova i etvrtasto pare filcanog tofa stuinskim slovima na njemu. Upitah ga da li mu je to diploma, a on se na to mnogo smejao. Zatim mije pokazao svoju diplomu. To je komad istegnute koe ispisan udnim crnim slovima. Pokazao mi jesvoje ime sa iskrivljenim znacima. Prva dva su oznaavala njegov veliki koled, a druga dvalekarsku spremu u zapadnjakoj medicini. Upitah ga da li su ti znaci bili po stepenu ravni naimstarim han-lan, a on se opet nasmeja i ree da se to ne moe porediti. Ova diploma je uramljena i ustaklu, i visi na poasnom mestu na zidu gde je, u gostinskoj dvorani u kui moje majke,velianstvena slika starog cara Minga.

Ah, ova strana zapadnjaka kua! Kako se mogu, pomislih, ikad oseati u njoj kao u svom domu!Prozori imaju velika okna od istog stakla umesto reetaka u duborezu s neprozirnom pirinanomhartijom. Jaka sunana svetlost bleti po belim zidovima i plai svako zrnce praine na nametaju.Nisam navikla na ovu nemilosrdnu svetlost. Ako usne obojim crveno i napraim elo puderom odpirina, kao to su me nauili da radim, ova svetlost to tako istakne da moj mu obino kae:

Nemoj se, molim te, tako mazati zbog mene. Ja vie volim da ene izgledaju prirodno.A ipak ne upotrebiti mek puder i toplo rumenilo, zar to ne znai ostaviti nedovrene istaknute znake

lepote! To je kao kad bih bila uverena da je kosa oeljana bez zavrnog mazanja uljem, ili kad bihobula cipele bez veza! U kineskoj kui svetlost je zamraena reetkama i duborezom, te zato blagopada na enska lica. Kako mogu u ovakvoj kui biti lepa u njegovim oima.

Pa ak i ovi prozori su glupi. Moj mu je kupio belu tkaninu i rekao mi da napravim zavese, a jasam se udila kako to da se prvo napravi rupa u zidu, zatim umetne staklo, pa tek onda se to staklozastire tkaninom!

to se tie podova, od drveta su, i pri svakom koraku stranake cipele moga mua lupkaju i natrag inapred. Potom je kupio nekakav vuneni materijal s velikim cvetovima i zastro podove u velikimkvadratima. Tome sam se mnogo zaudila. Bojala sam se da emo ga isprljati, ili da e posluga dazaboravi i da pljune na njega. Mnogo se ljutio kad sam to rekla i na kraju je dodao da neemodozvoliti da se pljuje po podu.

A gde onda ako ne na pod? upitah. Napolju, ako ba mora da bude odgovorio je kratko.

Ali, to je bilo vrto teko za poslugu, pa i ja bih ponekad zaboravila i ispljunula ljusku semenki odlubenica na taj tof. Posle toga kupio je za svaku sobu male pljosnate posude i naterao nas da ihupotrebljavamo. udno, on upotrebljava maramicu, pa je ak vraa i u dep. Prljav zapadnjakiobiaj!

4. Aj-ja, ima trenutaka kad bih najradije pobegla! Ali, ne usuujem se da pod ovakvim okolnostimaizaem majci na oi, a nemam kuda da idem. Dani prolaze jedan za drugim dugi, osamljeni dani. Jeron radi kao da je radnik primoran da zaradi pirina koji jede, umesto da bude ono to jeste, sinbogatog, visokog inovnika. Rano ujutru, ak i pre no to je sunce prikupilo toplotu sredine dana, onide na posao, a ja do veeri ostajem sama u ovoj kui. U kuhinji su samo tue sluavke, a mene jesramota da sluam njihovo brbljanje.

Ah, teko meni! Ponekad mislim da bi bilo bolje da sluim njegovu majku i da ivim u istomdvoritu sa jetrvama! Bar bih ula glasove i smeh. Ovde celog dana nad kuom tiina lebdi kaoizmaglica.

Ostaje mi samo da sedim i pijem, da sanjarim kako da osvojim njegovo srce.Ujutru ustajem rano da bih se spremila za onaj as kad u se pojaviti pred njim. ak i kad sam

neispavana zbog uznemirenosti, ustajem rano i umivam lice namirisanom vodom koja se pui, maemse uljima i mirisima, udei da mu neoekivano, ujutru, osvojim srce. Ali, ma koliko uranila, zatiemga uvek udubljenog u knjige za stolom.

To se svakoga dana ponavlja. Tiho se nakaljem i malice okrenem okruglu kvaku na njegovimvratima. Ah, te udne teke kvake, koliko puta sam morala da ih okreem i opet okreem da bihnauila njihovu tajnu! Nestrpljiv je zbog moje nespretnosti, i zato se vebam kad nije tu. Ali, ak itada, rano ujutru, moji prsti ponekad skliznu po glatkom hladnom porcelanu, i u tom asu srce mi sestegne kad pokuam da se pourim. Ne voli sporost i kad ide, kree se tako brzo da se sve bojim dae se povrediti.

Ali, ne preduzima nita da bi zatitio svoje zdravlje. Iz dana u dan, kad mu u hladno jutro pruimvru aj, prima ga ne diui oi sa knjige. Od kakve je koristi onda to sam u zoru poslala sluavkuda kupi sveeg jasmina da ukrasim kosu? ak ni njegov sjaj ne moe da prodre kroz stranice tetuinske knjige. Jedanaest jutara od dvanaest kad bih se vratila da vidim je li popio aj, nalazim danije ni skinuo poklopac sa olje, a listii plivaju neuznemireno po bledoj tenosti. Ne mari ni za tadrugo do samo za svoje knjige.

* * *

Razmiljala sam o onom emu me je mati nauila da bih zadovoljila mua. Pripremila sam ukusnuhranu da bih oarala njegov ukus. Poslala sam slugu da kupi tek zaklano pile i bambusove mladice izHangoa, i mandarinsku ribu, i isiot, i crni eer, i sos od soje. Celo jutro pripremala sam jela, nezaboravljajui nita to su mi rekli da e poveati punou i finou ukusa. Kad je sve bilo spremno,naredila sam da se ta jela iznesu na kraju obeda oekujui njegov uzvik:

Ah, najbolje je sauvano za kraj! To je carska hrana!Ali, kad bi ta jela dola, uzimao ih je kao deo obeda ne pitajui ni za ta. Jedva bi ih probao i nita

o njima ne bi progovorio. Sedela bih udno ga posmatrajui, ali on ne bi rekao nita, kao da subambusove mladice kupus iz seljakog vrta.

Te noi, kad je minuo bol zbog mog razoaranja, pomislih:Sve je to zbog toga to to nije njegovo omiljeno jelo. Poto nikad ne govori ta voli, poslau koga

njegovoj majci da pita ta je u mladosti voleo.Stoga poslah slugu, i njegova mati odgovori: Pre nego to je otiao preko etiri mora, voleo je paje meso jako peeno i zamoeno u gust sok

od divljih gloginja. Ali, kako se mnogo godina hranio varvarskim i napola kuvanim jelima zapadnihnaroda, izgubio je ukus i ne mari vie za finu hranu.

Zbog toga nisam vie ni pokuavala. Moj mu nita ne trai od mene. Nije mu potrebno nita to bihmogla da mu pruim.

* * *

Jedne veeri, posle dve nedelje provedene u novoj kui, sedeli smo zajedno u salonu. Kad sam ula,itao je jednu od svojih velikih knjiga, i ja bacih pogled na sliku na toj strani dok sam ila premasvojoj stolici, i videh da je to bio uspravan oveji oblik, ali, na moje zaprepaenje, bez koe samo krvavo meso! Bila sam zgranuta i udila sam se to on ita takve stvari, ali ne usudih se da gaza to upitam.

Sedela sam u jednoj od udnih stolica od trske, ne naslanjajui se, jer je izgledalonedostojanstveno zavaliti se tako javno. eznula sam za majinim domom i seala se da se u tom asusakupljaju na veeru milosnice i njihova buna deca, pri treperavoj svetlosti svee. Tu je moja majkana svome mestu, u zaelju stola, a sluga po njenim uputstvima rea inije s povrem i pirinem isvima deli tapie. Svi su zauzeti i zadovoljni jelom. Otac e ui posle obeda i poigrati se s decomsvojih milosnica, a kad posao bude svren, sluge e posedati na stoliice i zaaputae u sumraku.Majka svodi raune s glavnom kuvaricom za stolom za ruavanje, a visoka crvena svea baca na njusvoju nestalnu svetlost.

Oh, udela sam da budem tamo! etala bih se izmeu cvea i razgledala lotosove mahune da vidimda li je u njima sazrelo semenje. Moda bi mi, kad se digne mesec, mati rekla da donesem harfu isviram neto to voli; desnom rukom svirala bih ariju, a levom pratnju.

Pri toj pomisli digoh se da uzmem svoj instrument. Izvukoh ga paljivo iz lakirane kutije, na kojojsu, urezane u sedefu, figure osam duhova muzike. Unutra, u harfi, razni parii drveta tako supodeeni ispod ica da svako pare dodaje posebnu boju bogatstvu zvuka kada se prevue prekoica. Harfa i kutija pripadale su majci moga oca, a doneo joj je otac iz Kvantunga kad je prestala daplae zbog povezivanja nogu.

Neno dodirnuh ice. Ispustie tanak i melanholian zvuk. Ova je starinska harfa moje porodice, ina njoj treba da se svira ispod drvea na meseini, kraj tihe vode. Onda daje sladak i vilinski glas.Ali u ovoj tihoj, stranoj sobi bila je priguena i slaba. Oklevala sam, a zatim odsvirah jednu pesmicuiz vremena Sunga.

Moj mu podie pogled. To je vrlo lepo pohvali me ljubazno. Milo mi je to ume da svira. Jednog dana kupiu ti

klavir i nauie da svira i zapadnjaku muziku. To ree i vrati se itanju.Posmatrala sam ga dok je itao onu groznu knjigu, i produila sam da dodirujem ice vrlo neno, ne

znajui ta su svirale. Nisam nikad ak ni videla klavir. ta bih radila s tom stranom stvari? Ondaodjednom nisam mogla vie da sviram. Sklonila sam harfu i sedela oborene glave i besposlenih ruku.

Posle dugog utanja, moj mu zatvori knjigu i pogleda me zamiljeno. Kvej-lan progovori on.

Srce mi zalupa. To je bilo prvi put da me je nazvao imenom. ta je najzad imao da mi kae?Podigoh plaljivo pogled k njemu. On produi:

Hteo sam da te pitam jo od naeg venanja da li bi htela da razvee stopala. To je nezdravo zatelo. Pogledaj, tvoje kosti izgledaju ovako.

Uze olovku i urno nacrta na listu knjige strano, golo, zgreno stopalo.Otkud je to znao? Nikad se nisam obuvala u njegovom prisustvu. Mi, Kineskinje, nikad ne izlaemo

noge pogledima drugih. ak i nou nosimo arape od bele tkanine. Kako to zna? proaputah. Zato to sam lekar koji je uio na Zapadu odgovori on. I, povrh svega, elim da ih odvee

zato to nisu lepa. Osim toga, vezivanje stopala nije vie u modi. Da li te to uzbuuje? Malo sesmeio i gledao me ne neljubazno.

Ali, ja urno podvukoh noge pod stolicu. Bila sam pogoena njegovim reima. Nisu lepa? Uveksam bila ponosna na svoja mala stopala! Kroza sve moje detinjstvo majka je lino nadgledalapotapanje u vruu vodu i obmotavanje zavoja tesno i, svakog dana, tenje. Kada bih plakala odmuke, rekla bi mi da se setim da e moj mu jednog dana hvaliti lepotu mojih nogu.

Oborih glavu da bih sakrila suze. Mislila sam na sve one nespokojne noi i dane kad nisam moglada jedem i nisam imala elje da se igram kad sam sedela na ivici kreveta i putala svoje jadne nogeda se klate, da bih im olakala zbog teine krvi. A sad, kad sam izdrala dok mi nije prestao boljedva jednu kratku godinu dana, da ujem od njega da su runa!

Ne mogu rekoh guei se dok sam se dizala, i, ne mogavi da zadrim pla, napustih sobu.Nije to bilo zbog toga to sam suvie marila za svoje noge. Ali, kad mu se ak ni moje noge u veto

izvezenim cipelama nisu dopale, kako bih mogla da se nadam da u zadobiti njegovu ljubav?Dve nedelje kasnije, po naem kineskom obiaju otila sam u prvu posetu majinoj kui. Mu mi

nije vie govorio o odvezivanju stopala. Niti me je vie oslovio imenom.

5. Nije li ti dosadno, Sestro Moja? Onda u produiti.

Mada sam tako kratko vreme bila van kue, kad sam ula na porodinu kapiju, izgledalo mi je da jestotina meseevih mena prolo otkad sam ula u svadbenu nosiljku. U to vreme malo sam se nadala, amnogo bojala. Sada, mada sam se vraala kao udata ena, s viticom uvijenom u punu i bez devojkihukrasa na elu, ipak sam znala, da sam ista ona devojka, samo vie zaplaena i jo vie usamljena, alis mnogo manje nade.

Majka je dola u prvo dvorite da me doeka, oslanjajui se na svoju dugaku lulu od bambusa isrebra. Umorna je, pomislih, i iscrpena malo vie nego ranije; ili je to bilo samo zato to je nisamviala svakog dana. U svakom sluaju, nov izraz tuge u njenim oima privlaio me je k njoj, tako dasam se, nakon naklona, usudila da je ak uzmem i za ruku. Odgovorila je lakim stiskom i zajedno smose vratile u porodino dvorite.

Oh, kako sam udno sve posmatrala! inilo mi se da nekako mora biti velike promene. Ali, udvoritima sve je bilo obino kao i pre, ureeno, tiho, svakodnevno, osim smeha dece milosnica iuurbanosti zaposlenih sluavki, koje su se smeile i dovikivale pozdrave im bi me ugledale.Suneva svetlost rane jeseni prosipala se preko cvetnih zidova i uglaanih ploica u dvoritima, iosvetljavala je bunje i bazene. Vrata i prozori s reetkama na junoj strani soba bili su iromotvoreni da bi ule toplota i svetlost, a sunce, prodirui kroz njih, hvatalo je ivice izrezanog drveta ibojilo grede iznutra. Mada sam znala da moje mesto vie nije bilo tu, moj duh se odmarao u svomdomu.

Nedostajalo mi je samo jedno lepo, uznemireno lice. Gde je etvrta Dama? upitah.Majka pozva robinju da joj napuni lulu i zatim odgovori nemarno: La-maj? Ah, da, poslala sam je u posetu na selo, na zdrav vazduh.Po njenom tonu saznala sam vie nego da sam dalje ispitivala. Ali kasnije, uvee, kad sam se

spremala za spavanje u svojoj dejoj sobi, ue stara Vang Da Ma da mi ietka kosu i da je upletekao to je to uvek radila. Zatim, brbljajui o mnogim stvarima, ree mi da otac namerava da uzmenovu milosnicu, neku devojku iz Pekinga, koja je bila vaspitana u Japanu, a etvrta Dama, kad je toula, progutala je svoje najlepe minue od ada. Dva dana nikome to nije priala, mada je mnogopatila, a onda je moja mati saznala.

Devojka je bila na samrti, a stari lekar, koga su pozvali, nije mogao nita da uini, mada joj jeiglama izbo lanke na rukama i nogama. Jedna susetka predloila je stranu bolnicu, ali majka nijesmatrala da je tako neto mogue. Nita nismo znali o strancima. Osim toga, kako bi ijedan stranacmogao da zna ta fali nekom Kinezu? Strani lekari mogu da razumeju bolesti svojih ljudi, koji susasvim prosti i varvari u poreenju s vrlo sloenim i kulturnim Kinezima. Meutim, moj brat jesluajno ba tada bio kod kue zbog sveanosti Osmog meseca, i on pozva stranu lekarku.

Donela je neki vrlo udan instrument za koji je bila zakaena dugaka cev. To je gurnula niz grloetvrte Dame, i minue su odmah izale. Svi su bili mnogo iznenaeni, osim strankinje, koja jespakovala instrument i mirno otila.

Ostale milosnice mnogo su se ljutile na etvrtu Damu to je progutala svoje lepe minue od ada.Debela je pitala:

A zar nisi mogla da pojede kutiju s glavicama ibica, koja moe da se kupi za deset novia?etvrta Dama nije imala na to ta da odgovori; kau da je niko nije video kako jede ili uo kako

govori dok se oporavljala. Leala je na krevetu s navuenim zavesama. Zbog tog neuspelog pokuajaizgubila je mnogo od svog lepog izgleda. U stvari, nju je majka zbog toga alila i poslala ju je na putda je potedi podsmevanja ena.

Takve stvari su, meutim, bile samo sitno domae ogovaranje i nije im bilo mesta u razgovorimakoje sam vodila s majkom. Samo zato to sam tako mnogo volela svoj dom, oseala sam da moramznati sve pojedinosti, i zato sam sluala brbljanje Vang Da Ma. Ona je toliko dugo bila s nama da jeznala sve nae stvari. U stvari, dola je s mojom majkom iz njene daleke kue u ansiju kad se mojotac oenio, i primala je u svoje naruje decu moje majke pri raanju. Kad majka umre, ona e otiieni moga brata i brinue se za majine unuie.

Samo jedna novost koju sam na taj nain ula imala je vie nego prolaznu vrednost. Brat je bioodluio da ide u inostranstvo, u Ameriku, na dalje studije! Majka mi nije rekla nita o tome, ali VangDa Ma mi je ispriala apatom, kad mi je donela vruu vodu prvo jutro posle mog povratka, da seotac smejao novoj sinovljevoj ideji, ali je na kraju dao pristanak za njegov odlazak zato to je ulo umodu da se sin alje u inostranstvo na studije, a i njegovi prijatelji to rade. Majka je bila mnogopotitena kad je to ula potitenija nego to je ikad zbog neega bila u svom ivotu, ree Vang DaMa, sem kad je otac uzeo prvu milosnicu. Kad je videla da e moj brat zaista otii, tri dana jeodbijala da jede i ni s kim nije govorila. Najzad, uvidevi da e on po svaku cenu otii preko Tihogmora, zamolila ga je da se najpre oeni svojom verenicom, da bi mu mogla roditi sina. Majka je tadarekla:

Poto nee da shvati da tvoja krv i meso nisu samo tvoji, poto si samovoljan, nemaran i srljau opasnost te varvarske zemlje ne vodei rauna o svojoj dunosti, prenesi bar na drugoga svetu lozusvojih predaka, tako da ako ti umre, o sine moj, mogu bar da vidim svoga unuka!

Ali brat je bio uporan: Nemam elje za brakom. elim samo jo da studiram nauku i da nauim to vie mogu. Nita mi

se nee desiti, majko. Kad se vratim, oeniu se ali ne sada ne sada!Tada majka posla poruku naem ocu, nagovarajui ga da natera sina da se oeni. Ali otac je bio

nemaran, jer je bio zauzet pripremama za novu milosnicu, i brat je uradio kako je hteo.Saoseala sam s majkom. Ova generacija je poslednja iz oeve loze, jer moj deda nije imao drugih

sinova sem moga oca. Drugi majini sinovi umrli su takoe mladi, i stoga je bilo neophodno da bratto je mogue pre dobije sina da bi majka mogla ispuniti svoju dunost prema precima. Zbog toga jeod detinjstva bio veren za Lijevu erku. Iako je nisam videla, ula sam da nije lepa. Ali ta je to uporeenju s majinim eljama?

Danima sam bila uznemirena zbog majke koju je rastuila neposlunost moga brata. Ali nije mi otome govorila. Sahranila je i tu tugu, kao i sve ostale, u nevidljiva mesta due. Uvek je imala obiajda kad vidi da je patnja neizbena, sklopi zauvek usne nad njom. Stoga sam, okruena prisnim licimai zidovima, i naviknuta na majinu utljivost, postepeno i prestala da mislim o bratu.

* * *

Naravno, prva misao koju sam proitala u svim oima bila je ona od koje sam strepela, ali koju sam ioekivala: kakvi su moji izgledi da rodim sina? Svi su mi postavljali to pitanje, ali ja sam sva pitanja

izbegla, primajui samo, ozbiljnim klimanjem glave, lepe elje koje su mi iskazivali. Niko ne trebada zna da mu ne mari za mene niko. Ali ipak nisam mogla obmanuti majku.

Jedne noi posle sedam dana mog bavljenja kod kue, sedela sam zaludna na vratima koja suvodila u veliko dvorite. Bio je sumrak, i ropkinje i sluavke bile su uurbane oko veernjeg obeda, au vazduhu se irili mirisi prene ribe i pajeg peenja. Sumrak je ve prelazio u no, a stabljikehrizantema u dvoritu bile su teke od pupoljaka. U meni je gorela topla ljubav prema domu i starojokolini. Spustih ruku s ljubavlju, seam se, na duborez od vrata, oseajui se bezbednom tu gde jemoje detinjstvo prolazilo tako blago i minulo pre nego to sam toga i bila svesna. Sve mi je bilo vrlodrago: tihi sumrak koji se sputao na krivudave krovove, svee koje tek upaljene svetle po sobama,mirisi zaina jela, glasovi dece i mek um tofanih cipelica po ploicama. Ah, ja sam ki starekineske kue, sa starim obiajima, starim nametajem, bezbednim, sigurnim poretkom! Tu umem daivim!

Tada pomislih na mua, kako sada sedi sam za stolom u tuinskoj kui, obuen u zapadnjako odeloi sa izgledom tuinca u svakom pogledu. Kako bih se mogla privii na njegov ivot? Ja mu nisam bilapotrebna. Grlo mi se stezalo od suza koje nisam mogla da isplaem. Bila sam tako usamljena, mnogousamljenija nego to sam ikad bila kao devojka. Onda sam, kao to sam ti priala, Sestro Moja,gledala napred, u budunost. Sada je ta budunost stigla. U njoj ima samo gorine. Suze su htelesilom da poteku. Okretoh glavu ka sumraku da svetlost svee ne bi pala na moje obraze i odala me.Tada zazvoni gong, i pozvae me na veeru. Kriom obrisah suze i uvukoh se na svoje mesto.

Majka se rano povue u sobu, a milosnice odoe u svoje odaje. Dok sam sama sedela i pila aj,najednom se pojavi Vang Da Ma.

Tvoja potovana majka nareuje ti da je poseti ree ona.Zaudih se i kazah: Ali majka mi je ve rekla da e se povui. Nije spomenula da eli da razgovara sa mnom. Ipak, nareuje ti. Ba dolazim iz njene sobe odvrati Vang Da Ma i ode bez drugog objanjenja.Kad su se njeni koraci izgubili u dvoritu, sklonih satensku zavesu i uoh u majinu sobu. Na moje

iznenaenje, leala je u krevetu s jednom jedinom sveom upaljenom na stolu kraj sebe. Nikad jeranije u svom ivotu nisam takvu videla. Izgledala je slabo i umorno. Oi su joj bile sklopljene, ausne blede i oputene. Prioh tiho njenom krevetu i tu zastadoh. Lice joj je bilo potpuno bezbojno,ozbiljno, neno i veoma tuno.

Majko rekoh blago. Dete moje odgovori ona.Oklevah, nisam znala da li eli da sednem ili da ostanem stojei. Tada ona isprui ruku i pokaza mi

da sednem na krevet, kraj nje. Posluah i utei oekivah da progovori. Pomislih: Tuguje za mojimbratom u dalekim zemljama.

Ali nije mislila na moga brata; umesto toga, okrete malo glavu i ree: Primeujem da kod tebe nije sve dobro, keri moja. Otkad si se vratila, opazila sam da je nestalo

tvog uobiajenog tihog zadovoljstva. U dui si nemirna, a suze ti suvie lako naviru na oi. Izgledakao da ti neki tajni bol obuzima misli, mada tvoje usne ne govore. ta nije u redu? Ako te to jo neoekuje dete, imaj strpljenja. Prole su dve godine dok tvom ocu nisam podarila sina.

Nisam znala kako da joj kaem. Jedno pare svilenog konca visilo je sa izvezene zavese nabaldahinu, uvrtala sam ga i odvrtala izmeu palca i kaiprsta kao to su se u meni vrtele misli.

Govori ree mi ona najzad malo otro.

Pogledah je i, oh, lude, lude suze! Nisam zbog njih mogla ni rei da prozborim. Sve vie su sepenjale dok nisam pomislila da neu imati daha da diem. Onda odjednom izbie u tekom jecaju izagnjurih lice u jorgan kojim je moja majka bila pokrivena.

Oh, ne znam ta on misli! uzviknuh. Kae mi da treba da budem izjednaena s njim, a ne znamkako! Mrzi moje noge i kae da su rune i crta takve slike! Mada ne mogu da kaem kako to zna, jermu nikad, nikad nisam dala da ih vidi.

Majka se uspravi. Izjednaena s njim? ree iznenaeno, a oi joj se rairie na bledom licu. ta time eli da

kae? Kako moe ena biti jednaka muu? ena na Zapadu jeste zajecah ja. Da, ali mi smo ovde razumni ljudi. A tvoje noge? Zato ih crta? Da bi mi pokazao kako su rune proaputah. Tvoje noge? Ali onda si sigurno bila nemarna. Dala sam ti dvadeset pari cipela. Nisi ih mudro

izabrala. On ne crta spoljanost crta kosti, sasvim savijene. Kosti! Ko je jo video kosti u enskom stopalu? Zar ljudske oi mogu da prodru kroz meso? Njegove mogu, poto je zapadnjaki doktor, kae on. Aj-ja, siroto moje dete! Majka opet lee uzdiui i maui glavom. Ako on zna zapadnjaku

maiju...I tada joj ispriah sve, sve, dok ne proaptah ak i ove gorke rei: On ak i ne mari da li emo imati sina. On me ne voli. O majko, ja sam jo devojka!Nastade dug tajac. Sakrih lice u jorgan.Mislim da sam osetila majinu ruku kako se lako spustila na moju glavu i tu se zadrala za trenutak.

Ne mogu da budem sigurna, jer se nikad nije odavala znacima. Ali, najzad se uspravila i progovorila. Ne mogu da mislim da sam napravila kakvu pogreku u nainu na koji si vaspitana. Ne mogu

zamisliti da bi mogla da ima neuspeha u pokuaju da se dopadne pravom kineskom gospodinu.Moe li biti da si se udala za varvarina? Ipak, on je iz porodice Kung! Ko bi se tome nadao? To sugodine provedene u inostranstvu. Molila sam se da pre ugledam tvog brata mrtvog no da ode u stranezemlje!

Ona sklopi oi i ponovo lee. Njeno mravo lice postade otrije.Kad je opet progovorila, glas joj je bio visok i slab kao da je iscrpljena. Pri svemu tome, na ovom svetu ima samo jedan put za enu samo jedan put kojim treba da ide

po svaku cenu. Mora da se dopadne svom muu. To je vie nego to mogu da podnesem, da sve mojestaranje o tebi bude uniteno. Ali, ti vie ne pripada mojoj porodici, pripada muu. Ne ostaje tidrugi izbor nego da bude ono to on eli... Ipak, stani! Uloi jo jednom i poslednji napor da bi muse dopala. Obuci se u zeleno kao ad i crno. Upotrebi miris vodenih krinova. Smei se ne smelo, alisa stidljivou koja sve obeava. Moe ak i da mu dodirne ruku dri je za trenutak. Ako sesmeje, budi vesela. Ako i dalje ostane hladan, onda ti ne ostaje nita drugo nego da se pokorinjegovoj volji.

Da odveem stopala? proaptah.Majka utae neko vreme. Da odvee stopala odgovori umorno. Vremena su se promenila. Sad moe ii. I ona

okrete lice zidu.

6. Kako da ti priam o svom alosnom srcu, Sestro Moja?

Dan moga odlaska osvanuo je siv i tih. Bio je kraj desetog meseca, kada mrko lie poinje tiho dapada na zemlju, a bambusi da podrhtavaju u hladnoi zore i pri zalasku sunca. etala sam podvoritima, zadravajui se na mestima koja bejah odavno najvie zavolela, da bih svee i otrijeutisnula u pamenje njihovu lepotu. Zastala sam kraj bazena oslukujui kako slab vetar lomi uvelemahune i lie lotosovih biljaka. Sedela sam jedan sat pod vornovatim klekovim drvetom, koje jetrista godina stajalo u stenovitom vrtu treeg dvorita. Uzabrala sam granu nebeskog bambusovogdrveta u dvoritu velike kapije, uivajui u zrnima ive skerletne boje to vise meu tamnozelenimliem... Izabrah osam saksija hrizantema da ponesem. Bile su u svom najboljem dobu, i pomislih dae njihove crvene, zlatne i bledopurpurne boje makar malo oiveti praznu kuu. Tako se vratih muu.

Nije bio kod kue kad sam ula u malo predsoblje. Sluavka mi saopti da je u zoru bio nekud hitnopozvan. Paljivo razmestih hrizanteme po malom salonu, razmiljajui kako da ih zgodno rasporedimkao iznenaenje za njega. Ali kad sam uradila sve to sam bolje mogla, bila sam razoarana. Ukolikosu raskonije blistale u starom dvoritu, prema crnim duborezima prolaza, utoliko su ovde, premabelo okreenim zidovima i utoj bolji, bledele kao da su vetake lepote.

Ah, tako isto bilo je i sa mnom! Obukla sam satenske pantalone boje ada, kaput i crni somotskiaket bez rukava. Ulepala sam kosu ukrasima od ada i oniksa, i obesila ad u ui. Nosila sam crnecipele, napravljene od somota i veto izvezene sitnim perlama od zlata. Nauila sam se od La-maj,etvrte Dame u kui moje majke, lukavstvu bezbojnih obraza i donje usne namazane crvenilom, iaroliji namirisanih, ruiastih dlanova. Nisam tedela truda za to prvo vee sa svojim muem.Videla sam da sam lepa.

Kad sam se obukla, sela sam oekujui da ujem njegov korak na pragu. Da sam mogla da uklonimskerletnu satensku zavesu i da se pojavim pred njim pri nenoj svetlosti stare kineske sobe, modabih uspela. Ali morala sam da siem nesigurno niz stepenice koje su kripale, a onda tek da mu sepridruim u salonu. Tu nije bilo niega da mi pomogne. Bila sam kao hrizantema samo lepukasta.

to se moga mua tie, doao je kasno i izgledao umorno. Do tog vremena nestalo je i moje sveinei, mada me je pozdravio ljubazno, njegov pogled se nije zaustavio na meni. Samo je zatraio dasluavka pouri s veerom, jer je celog dana radio kod nekog bolesnika i nije nita jeo od jutra.

Jeli smo utei. Jedva sam mogla da gutam zbog glupih suza, a on je urno pojeo svoj pirina ionda je sedeo namrten nad ajem, uzdiui s vremena na vreme. Najzad se umorno die i ree:

Hajdemo u salon.Sedosmo i on nemarno upita za moje roditelje. Obraao je tako malo panje na moje odgovore da

sam zamuckivala trudei se da ga zainteresujem, i najzad sam uutala. U poetku je jedva primeivaoda sam prestala da govorim. Zatim ustade i ree ljubaznije:

Molim te da mi ne zameri. Ja se zaista radujem to si se vratila. Ali, celog dananjeg dana boriosam se s praznovericom i istom glupou, i nisam uspeo. Ne mogu da mislim ni na ta drugo nego nato da nisam uspeo. Stalno se pitam da li sam uinio sve to je moglo da se uini? Da li je biloargumenta koji nisam izneo da bih spasao taj ivot? Ali, mislim, i siguran sam, da sam sve uinio, aipak nisam uspeo!

Sea li se porodice Ju blizu Bubnjeve kule? Njihova Druga Dama pokuala je danas da izvri

samoubistvo veanjem! Izgleda da vie nije mogla da izdri svekrvin zmijski jezik. Pozvali su mene i,zamisli, mogao sam da joj spasem ivot! Samo to je zategla konopac kad su je nali! Samo to jezategla! Odmah spremih lekove. Tada ue stari stric, vinarski trgovac. Stari gospodin Ju je umro,kako se sea, i vinarski trgovac je sada glava porodice. Ue s grdnjom i ljutit, i odmah zatrai da seprimene stari metodi. Posla po svetenike da udaraju u gongove da bi pozvali natrag eninu duu, anjeni roaci se sakupie i namestie jadnu onesveenu devojku jo nema ni dvadeset godina ukleei poloaj na podu; zatim joj namerno napunie usta pamukom i tofom i vezae joj arav okolica!

Ali, ali rekoh ja. To je obiaj, to se uvek radi. Vidi, ve je toliko mnogo due otilo, pamoraju da zadre ostatak zatvaranjem tih otvora.

On poe u uzbuenju da eta po sobi. Zatim stade ispred mene, stisnutih usana. Mogla sam daujem njegovo brzo disanje. Prosto je zurio u mene.

ta! povika. I ti?Ja ustuknuh. Da li je umrla? proaputah. Umrla? Da li bi ti umrla kad bih ti i ja to radio dovoljno dugo? i on zgrabi moje ruke i grubo mi

stavi maramicu preko usta i nosa. Oslobodih se izvivi se i zbacih je. Nasmeja se grubo kao pas kadlaje, i sede pokrivi lice rukama, i tada nastade tiina teka kao bol. Nije ni primetio hrizanteme kojesam s toliko panje rasporedila po sobi.

Posmatrala sam ga, zauena i uplaena. Moe biti da je ipak bio u pravu?Te noi tuno metnuh ukrase od ada u srebnu kutiju i spremih satensko odelo. Poeh da shvatam da

su me sasvim pogreno nauili. Moj mu nije od onih ljudi za koje je ena znaila iskljuivodelovanje na ula, kao kakav miriljavi cvet ili lula opijuma. Savrenstvo lepote tela nije mu bilodovoljno. Moram da smislim kako da mu se dopadnem na drugi nain. Setih se majke, lica okrenutogzidu, i njenog umornog glasa koji mi kae:

Vremena su se promenila.

* * *

Ipak, nisam se mogla lako odluiti na odvezivanje stopala. U stvari, gospoa Liju mi je pomogla. Onaje bila ena uitelja u novoj stranakoj koli. ula sam kako moj mu kae da mu je gospoa Lijuprijatelj. Dan posle mog povratka poslala mi je nekoliko rei da pita da li bi mi bilo zgodno da meposeti sutradan.

Izvrih velike pripreme, poto je ona bila moj prvi posetilac. Uputih sluavku da kupi est vrstakolaa i najbolji aj Pre kie. Obukoh ruiasti saten boje kajsije i stavih bisere u ui. Potajno samse mnogo stidela kue. Bojala sam se da e je smatrati runom i uditi se mom ukusu. Nadala sam seda moj mu nee biti kod kue, tako da bih bar mogla da rasporedim stolice i sto zvaninije, i takojasno pokaem koje je poasno mesto.

Ali, ba tada nije izaao. Sedeo je i itao i pogledao me smeei se kad sam nervozno ula u sobu.Smislila sam da sedim kad goa doe, a kad je sluga uvede da ustanem i naklonom glave pokaempoasno mesto. Ali poto je moj mu bio tu, nisam imala prilike da uredim sobu, i kad zvono zazvoni,on sam ode na vrata. Bila sam vrlo rastuena i krila sam ruke u nedoumici. Tada sam zaula veseoglas i ne izdrah a da ne zavirim u predsoblje. Ugledah neobinu stvar: moj mu je uhvatio goinu

ruku i tresao je gore-dole, na vrlo udan nain. Bila sam zauena.Onda odjednom nestade mog uenja i svake misli o goi, jer pogledah njegovo lice. O, muu

moj, nikad na tvom licu nije bilo takvog pogleda za mene, tvoju enu! Izgledalo je kao da je najzadnaao prijatelja.

O, Sestro Moja, da si bila ovde, moda bi mi pokazala ta da radim. Ali, bila sam sama. Nisamimala prijatelja. Mogla sam samo da razmiljam, da tugujem i da se pitam ta mi to nedostaje da bihmu se dopala.

I dok je bila tu, paljivo sam ispitivala svoju gou da bih videla da li je lepa. Ali nije bila lepa,pa ak ni lepukasta. Lice joj je bilo iroko, i crveno, i dobroudno, a oi, mada ljubazne i zgreneod osmeha, bile su okrugle i sjajne kao staklene perle. Nosila je kaput od obinog sivog tofa prekocrne svilene suknje bez cvetova, a na nogama je imala cipele kao mukarci. Glas joj je bio prijatan,meutim, i rei su joj tekle brzo i smerno, a smeh joj je bio topao i brz. Razgovarala je mnogo smojim muem, a ja sam oborene glave sedela i sluala. Govorili su o stvarima o kojima nikad nisamula. Izmenjivali su strane rei. Nisam razumela nita drugo osim zadovoljstva na licu svoga mua.

* * *

Te noi sam posle veernjeg obeda sedela nema s muem. Misli su mi se stalno vraale na izglednjegovog lica za vreme posete. Nikad ranije nisam na njemu videla takav izraz tako iv, takosvetao! Imao je puno rei za nju prosto ih je prosipao dok je stajao pred njom. Ostao je u sobi zasve vreme njene posete kao da je bila mukarac.

Digoh se i prioh mu. Da? upita on, diui pogled sa knjige. Priaj mi o gospoi koja nas je danas posetila zamolih ga.On se zavali u stolicu i pogleda me zamiljeno. ta da ti priam o njoj? Diplomirala je u velikom zapadnjakom koledu za ene, koji se zove

Vasar. Pametna je i zanimljiva, kao to ovek voli da ena bude. Pored toga, vaspitava tri izvanrednadeka inteligentna, ista, dobro negovana. Prijatno mi je na dui kad ih vidim.

Oh, mrzim je, mrzim je! Oh, ta da radim? Postoji li samo jedan put do njegovog srca? Ona uoptenije bila lepa.

Misli li da je lepa? proaputah. Pa, da, mislim odgovori on odluno. Zdrava je i pametna, i hoda na zdravim, vrstim nogama.On se zagleda u prazan prostor. Razmiljah oajno nekoliko minuta. Postojao je samo jedan put za

ene. Kako bih mogla... a ipak rei moje majke behu: Mora da se dopadne svome muu.Moj mu je sedeo lutajui pogledom zamiljeno po sobi. Nisam znala ta je bilo u njegovim

mislima. Ali znala sam ovo: mada sam nosila saten breskvine boje, mada mi je kosa bila glatka icrna, sijala se u veto nametenim viticama, mada sam mu stajala tako blizu uz rame da bi i najmanjipokret njegovog tela sastavio njegovu ruku s mojom, ipak nije mislio na mene.

Tada oborih glavu jo nie i predadoh mu se u ruke. Odrekoh se svoje prolosti. Izustih: Ako mi kae kako, odvezau stopala.

7. Sad shvatam da se te veeri moj mu poeo zanimati za mene. Izgledalo je kao da pre toga nismoimali o emu da razgovaramo. Misli nam se nikad nisu sretale. Mogla sam samo da ga posmatram sauenjem i nerazumevanjem, dok on mene nikad nije gledao. Kad smo razgovarali, to je bilo sozbiljnou dva stranca, ja sa stidljivou, on s paljivom utivou i s visine. Ali, sada, kad mije bio potreban, najzad me je primetio, i kad je govorio, ispitivao me je i eleo da uje moj odgovor.to se mene tie, ljubav prema njemu koja mi je drhtala u srcu pretvorila se tada u oboavanje. Nikadnisam mogla ni sanjati da ovek moe tako neno da se spusti do ene.

Kad sam ga upitala kako mogu razvezati stopala, mislila sam, naravno, da e mi samo dati uputstvaiz svog medicinskog znanja. I zato sam sedela zaprepaena kad je doneo lavor s vruom vodom izamotuljak belog zavoja. Stidela sam se. Nisam mogla podneti da mi vidi noge. Niko mi ih nije videootkako sam dovoljno odrasla da se sama o njima brinem. Sada, kada je spustio lavor na pod i klekaoda uzme moju nogu, celo mi je telo gorelo.

Ne rekoh slabim glasom. Ja u to sama da uradim. Ne sme da obraa panju na to odgovori on. Ja sam lekar, seti se toga.Ipak sam odbijala. Tada me on pogleda pravo u lice. Kvej-lan ree ozbiljno znam da ti nije lako da uini ovo za mene. Pusti da ti pomognem. Ja

sam tvoj mu.Tada bez rei popustih. Uze moju nogu, paljivo skide cipelu, arapu i odvi unutranju tkaninu.

Izraz lica bio mu je tuan i strog. Kako si patila! ree tihim, nenim glasom. Kakvo nesreno detinjstvo i sve ni za ta!Suze mi pooe na oi od tih rei. inio je uzaludnom celu rtvu, pa je ak zahtevao i novu.

* * *

Jer kad su mi stopala bila potopljena u vodi i opet vezana labavije, nastala je nepodnoljiva patnja.Zaista, postupak odvezivanja bio je gotovo isto toliko bolan kao i vezivanje. Moja stopala, naviknutana stezanje, postepeno su se malo ispruala, a krv je opet poela da cirkulie u zglavcima.

Bilo je trenutaka u toku dana kad sam htela da raskinem zavoje, da ih odveem i vre uvijem dabi mi bilo lake; ali onda bi me pomisao na mog mua i na to da e on uvee primetiti naterala da ihponovo namestim druim rukama. Jedino malo olakanje koje sam mogla imati je da sednem nastopala i da se klatim tamo-amo.

Nisam vie marila kako se pojavljujem pred muem, niti sam zagledala u ogledalo da vidim da lisam bar svea i uredna. Nou su mi oi bile naduvene od plaa, a glasom promuklim od jecanjanisam mogla vladati. udno, moja lepota ga nije mogla dirnuti, moja nevolja jeste! Teio bi me kaoda sam dete. esto sam se hvatala za njega ne shvatajui u svome bolu ko je i ta je.

Izdraemo ovo zajedno, Kvej-lan rekao mi je. Teko je gledati te koliko pati. Pokuaj damisli da to nije samo radi nas nego i radi drugih protest protiv jedne stare i loe stvari.

Ne! zajecah. Ja to radim samo tebe radi da bih bila moderna ena za tebe.On se nasmeja i lice mu se malo razvedri, kao to je bilo kad je razgovarao s onom drugom enom.

To mi je bila nagrada za bol. Nita mi posle toga nije izgledalo teko.

* * *

I, zaista, ukoliko je meso ozdravljalo, poeh da upoznajem novu slobodu. Bila sam mlada, a noge sumi jo bile zdrave. Kod starijih ena esto bi se vezana stopala umrtvila, a ponekad ak i otpala. Alimoja su bila samo obamrla. Sad poeh da hodam slobodnije, a stepenice mi nisu vie bile tako teke.Oseala sam se jaom u celom telu. Jedne veeri, i ne mislei, utrah u sobu u kojoj je moj muradio. Pogleda me iznenaeno, a lice mu se rairi u osmeh.

Tri? uzviknu on. Ah, onda smo prebrodili najgore, i gorina je prola.Pogledah svoje noge iznenaeno. Ali one nisu jo tako velike kao gospoe Liju rekoh. Nisu, i nikad ne mogu biti odgovori on. Njene noge su od prirode takve. Tvoje su onolike kolike mogu da budu.Bila sam malo tuna to moje noge nikad ne mogu biti tako velike kao njene. Ali, setih se jednog

naina. Poto su sada sve moje izvezene cipelice bile neupotrebljive, odluih da nabavim nove konecipele kao to ima gospoa Liju. Stoga sutradan odoh sa sluavkom u radnju i kupih cipele velikekolike sam elela. Bile su za dva palca due od mojih stopala, ali ja vrsto napunih vrhove pamukom.Kad sam obula te cipele, niko nije mogao pomisliti da sam ranije imala vezana stopala.

elela sam da ih gospoa Liju vidi, te upitah mua kad bih mogla da joj uzvratim posetu. Ii u s tobom sutra ree on.Bila sam iznenaena to je bio voljan da ide sa mnom ulicom. To izvesno nije dobar obiaj, i ne

malo me je zbunjivao, ali sad sam bila ve naviknuta na to da on radi udne stvari.Stoga sledeeg dana odosmo, i moj mu se ponaao prema meni vrlo ljubazno u njenom prisustvu.

Istina, mnogo me je zbunio jedanput ili dvaput, kao, na primer kad me je naterao da uem pre njega usobu u kojoj je bila gospoa Liju. U tom trenutku nisam znala ta to znai. Poto smo se vratili kui,objasnio mi je da je to zapadnjaki obiaj.

Zato? upitah. Da li je to zbog toga to su tamo, kao to sam ula, ljudi nii od ena?Onda mi on objasni. To se zasniva, ree, na starom poretku utivosti, koji postoji jo od starinskih

vremena. Ovo mi bee vrlo udno. Nisam znala da je bilo i drugih, starinskih ljudi sem naih, to jestcivilizovanih ljudi. Ali, izgleda da i stranci imaju istoriju i kulturu. Stoga nisu sasvim varvari. Mumi obea da e mi itati knjige o njima.

To vee bejah srena kad odoh u krevet. Bilo je zanimljivo biti malo moderniji. Jer ne samo tosam toga dana nosila kone cipele nego nisam namazala lice niti stavila ukrase u kosu. Izgledala samvrlo slino gospoi Liju. Uverena sam da je moj mu to primetio.

* * *

Poto sam jednom zaelela da se promenim, izgledalo je da je za mene nastao potpuno novi ivot.Mu je sada razgovarao sa mnom uvee i primetila sam da je razgovor s njim vrlo zanimljiv. Oh!Kakve mi je samo udne stvari priao o stranim zemljama i njihovim stanovnicima! Smejao se kadbih uzviknula:

Oh, smeno oh, udno!

Nije udnije nego to mi izgledamo njima ree on vrlo zabavljen neim. ta! povikah ponovo se udei. Zar oni misle da smo mi smeni? Naravno odgovori on, kroz smeh. Treba da ih uje kako govore! Oni misle da je nae odelo

smeno, i naa lica, i naa hrana, i sve to mi radimo. Ne mogu da shvate da ljudi mogu izgledati kaoto mi izgledamo, i ponaati se kao to se mi ponaamo, a da budu isto toliko oveanski kao to suoni.

Bila sam zgranuta kad sam to ula. Kako mogu da smatraju da su njihov udni izgled, i odelo, iponaanje isto toliko oveanski kao nai? Odgovorih dostojanstveno:

Mi smo oduvek radili te stvari i imali te obiaje i izgledali kao to izgledamo, sa crnom kosom ioima...

Tano! A tako su i oni! Ali, ja sam mislila da su oni doli u nau zemlju da se naue civilizaciji. Majka mi je tako rekla. Pogreila je. U stvari, verujem da oni dolaze ovamo mislei da nas naue civilizaciji. Imaju

mnogo da naue od nas, to je istina, ali ne znaju to, isto tako kao to ni ti ne shvata ta mi imamo danauimo od njih.

Zaista, sve to je imao da mi kae bilo je novo i vrlo zanimljivo. Nikad me nije zamaralo da sluamo strancima, a naroito sam volela da ujem o njihovim udesnim pronalascima: o tome kako seokrene jedna ruica i iz nje dobije vrua i hladna voda, o pei bez vidljivog goriva, a koja ipak odajetoplotu to se zove voda koja sama izlazi i toplota koja sama izlazi. A kako sam se udila njegovimpriama o strojevima na moru i o drugim mainama koje lete po vazduhu, plove pod vodom, i omnogim slinim udima!

Siguran si da to nije maija? pitala sam ga plaljivo. Stare knjige govore o udima vatre,zemlje i vode, ali to su uvek magijski trikovi bia koja su poluvilinska.

Ne, naravno da to nije maija odvrati on. To je sve sasvim prosto kad razume kako radi. Toje nauka.

Opet ta nauka! Podsetila me je na brata. Za ljubav te nauke on je jo u onim stranim zemljama, ijede njihovu hranu, i pije njihovu vodu na koje njegovo telo nije naviklo. Postala sam vrlo radoznalada vidim tu nauku i da saznam kako izgleda. Ali kad rekoh to, mu mi se mnogo smejao.

Ala si ti dete! uzviknu on zadirkujui me. To nije stvar kojom moe da rukuje, ili da jeuzme u ruke da bi je razgledala kao kakvu igraku.

Zatim, videvi da ne shvatam ta misli, ode do ormana s knjigama i izvadi knjige sa slikama i stademi objanjavati mnoge stvari.

Otada, svake veeri pouavao me je o nauci. Nije udo to se moj brat tako zaneo, da ak nijeobraao panju ni na majine elje, nego je hteo da ode i preko Tihog mora u potrazi za naukom. Isama sam bila oarana i oseala sam da postajem izvanredno mudra. Toliko mnogo da sam, najzad,osetila da moram to nekom rei, i poto nisam imala nikog drugog, rekla sam naoj staroj kuvarici.

Zna li ti upitah je da je Zemlja okrugla, i da naa velika drava nije, u stvari, u sredini, negoda je samo pare zemlje i vode na povrini, zajedno s drugim dravama?

Ona je prala pirina u bazeniu u kuhinjskom dvoritu, ali tada prestade da trese korpu i pogledame podozrivo.

Ko to kae? upita, ne urei se da u to poveruje. Na gospodar rekoh odluno. Hoe li mi sad verovati? Oh sa sumnjom odgovori on zna mnogo. Ipak, moe rei da Zemlja nije okrugla samo ako

baci pogled na nju. Vidi, ako se popne na vrh pagode na Brdu Severne zvezde, moe videti, nahiljadu kilometara planine i polja, i jezero i reku, a to je sve tako ravno kao razastrti aravi, osimplanina, a niko ih ne moe nazvati okruglim! to se tie nae drave, ona mora biti u sredini. Inae,zato bi je mudri ljudi iz starih vremena, koji su sve znali, zvali Srednjim Kraljevstvom?

Ali, elela sam da produim. Osim toga nastavih Zemlja je toliko velika da je potrebno mesec dana da bi se dolo na drugu

njenu stranu, a kad je ovde mrak, sunce tamo daje svetlost. Sada znam da nisi u pravu, gospodarice moja uzviknu ona likujui. Ako je potrebno mesec

dana da se doe u te druge zemlje, kako moe sunce to da uradi za jedan sat kad mu je potreban ceodan da ovde pree kratak prostor izmeu Purpurne planine i Zapadnih brda?

I ona nastavi da trese u vodi korpu s pirinem.Zbilja joj nisam mogla zameriti zbog njenog neznanja, jer od svih neobinih stvari koje mi je mu

ispriao najneobinija je ta da zapadni narodi imaju iste tri nebeske svetlosti koje i mi imamo Sunce, Mesec i zvezde. Uvek sam mislila da ih je Pan-ku, bog koji je stvorio svet, sazdao za Kineze.Ali, moj mu je mudar. On zna sve, i govori samo ono to je istinito.

8. Kako mogu reima opisati poetak muevljeve ljubavi, Sestro Moja? Kako sam mogla znati kad senjegovo srce uzbudilo?

Ah, kako hladna zemlja zna kad u prolee sunce rascvetava njeno srce? Kako more osea da gamesec privlai?

Ne znam kako su dani prolazili. Znam samo da vie nisam bila usamljena. Tu gde je on, bio je mojdom, i vie nisam mislila na majinu kuu.

Za vreme dugih asova u toku dana koje sam provodila u njegovom odsustvu razmiljala sam osvim muevljevim reima. Seala sam se njegovih oiju, njegovog lika, linije njegovih usana,sluajnog dodira njegove ruke i moje kad je na stolu okretao strane knjige. Kad bi dola no i on biotu, preda mnom, pogledala bih ga kriom, i time napajala srce dok me je on pouavao.

Danju i nou mislila sam na njega... Kao kad reka u prolee obilno tee u kanale ispranjenezimskom suom, kao kad se reka razliva po zemlji i sve ispunjava ivotom i plodnou, tako je imisao na moga gospodara postala ispunila svaku moju usamljenost i potrebu.

Ko moe da razume tu mo privlanosti mukarca i ene? Poinje sluajnim susretom oiju,stidljivim i duim pogledom, a onda se, odjednom, rasplamti u vrsto i arko gledanje. Dodirnu seprstima koji se u poetku brzo trzaju, a onda srce poleti srcu.

Ali, kako bih mogla to da ispriam ak i tebi, Sestro Moja? To je bilo doba moje velike radosti.Ove rei koje sada izgovaram jesu rei radosti. Poslednjeg dana jedanaestog meseca znala sam da ese moje dete roditi kad bude stigla etva pirina, u sredini godine.

* * *

Kada sam muu rekla da sam zaeem ispunila dunost prema njemu, bio je vrlo srean. Prvo jezvanino obavestio roditelje, a zatim brau, i mi primismo njihova estitanja. Moji roditelji, naravno,nisu odmah bili upoznati s tim, ali odluih da kaem majci kad je budem posetila na Novu godinu.

Sada je nastalo najtee vreme za mene. Dotle sam bila malo vana osoba u porodici mua. Bila samsamo ena jednog od mlaih sinova. Nisam imala gotovo nikakvog uea u porodinom ivotuotkako smo se iselili iz velike kue. Dvaput sam ila u odreeno vreme da odam potovanjemuevljevoj majci i posluim je ajem, ali ona se ponaala prema meni nemarno, mada neneljubazno. Sad odjednom postadoh kao kakva boginja sudbine. U sebi sam nosila nadu porodice,naslednika. Moj mu bio je jedan od est sinova, od kojih nijedan nije imao mukog deteta. Stoga,ako bi moje dete bilo muko, ono bi po rangu bilo do najstarijeg brata moga mua u porodici, i bilobi naslednik porodinih imanja. Oh, pa to je velika alost matere da sin bude njen samo nekolikokratkih prvih dana! Mora suvie brzo da zauzme svoje mesto u velikom porodinom ivotu. Moj sinbie moj tako kratko! O Kvan-jin, odbrani moje dete!

Ushienje onoga asa kada smo mu i ja po prvi put govorili o detetu ubrzo je zamenila briga kojanas je pritisla. Rekla sam da je to bilo najtee vreme za mene. To je bilo i zbog mnogih saveta kojesam od svakoga dobijala. Najvaniji su bili saveti koje sam primala od svoje potovane svekrve.

Kad je ula za moju radost, poslala je po mene. Dotle, kad sam je poseivala, primala me jezvanino u gostinskoj sobi, poto je bila ljuta na nas otkako smo se odselili. Ovoga puta, meutim,

bilo je oigledno da je naredila sluzi da me odvede u porodinu sobu iza treeg dvorita.Tu sam zatekla svekrvu kako sedi za stolom, pije aj i eka me. Ona je velianstvena stara dama,

veoma puna, s malim nogama koje su odavno bile nedovoljne za njenu veliku teinu. Sada akonapravi i samo jedan korak, oslanja se teko na dve snane robinje koje uvek stoje spremne iza njenestolice. Ruke su joj male i pokrivene zlatnim prstenjem, a tako pune da prsti kruto tre iz gomilemesa s jamicama. Stalno dri dugaku lulu od uglaanog srebra, koju joj sluavke neprestano pune ipale uvijenom hartijom, koja tinja i stoji spremna da se za trenutak razgori u plamen kad joj ustreba.

Odmah joj prioh i poklonih joj se. Nasmei se tako da joj uzane usne iezoe me pune i tekeobraze, a zatim mi uze ruku i potapa je.

Dobra ki, dobra ki ree svojim hrapavim glasom. Vrat joj je odavno iezao u naslagamamesa, a glas joj je bio astmatian.

Znala sam da sam joj se svidela. Sipah aj u olju i pruih joj obema rukama, i ona je primi. Tadasedoh na stoliicu sa strane. Ali, sad mi nije htela dozvoliti takvu poniznost, mada ranije nije vodilarauna o tome gde sedim. Smeei se i kaljui, dade mi znak da sednem na sedite najblie njoj, sasuprotne strane stola, i ja posluah zapovest.

Ona, zatim, posla po ostale snahe, i one sve dooe da mi estitaju. Tri snahe nisu nikad zaele,iako su vie godina bile udate, i njima sam morala biti predmet zavisti i prebacivanja. I, odista,najstarija od njih, visoka slabunjava ena, utog lica, koja je uvek poboljevala, stade glasno dajadikuje i da se klati tamo-amo oplakujui svoju sudbinu.

Aj-ja... aj-ja... da gorkog ivota... da zle sudbine!Svekrva uzdahnu, ozbiljno zavrte glavom i dozvoli najstarijoj snasi da se tei za vreme puenja dve

lule duvana. Zatim joj naredi da bude mirna, poto je elela da govori sa mnom. Kasnije saznadoh daje najstariji brat moga mua ba tada uzeo drugu enu, poto mu prva nije nikako raala decu. To jeuinilo da bol sirote ene bude tako otar toga dana, jer je volela mua, pa najzad i uvidela da bogovini na sve njene molitve i rtve nisu obratili panju.

Svekrva mi dade mnoge pametne savete. Izmeu ostalog, ree mi da ne spremam nikakvo odelo predetinjeg roenja. To je bio obiaj u njenoj devojakoj kui u Anhveju, gde su ljudi verovali da etako spreiti svirepe bogove od saznanja da se pribliava roenje, da ne bi, videvi da ovek dolazina svet, pokuali da ga unite. Ali kad uh za taj obiaj, upitah:

A ta e onda nositi malo, nago novoroene? Uvij ga ree ona zamiljeno u najstarije odelo njegovog oca, to e mu doneti sreu. I ja sam

to uinila sa svojih est sinova, i svi su ivi.I jetrve mi rekoe da uradim mnoge, mnoge stvari, i svaka mi je opisala obiaj svoje kue u

ovakvim prilikama. Naroito su me savetovale da posle detinjeg roenja pijem dosta vode sa crnimeerom. Tako je svaka savetom ublaavala zavist prema meni.

Kad se uvee vratih muu, srena zbog tog prijateljskog interesovanja njegove porodice, ispriahmu ta su mi sve r