Finansijska analiza (II deo) (.ppt)

103. CILJEVI FINANSIJSKE ANALIZE – OPŠTI I PRODUBLJENI

opšti ciljevi finansijske analize:1. ispitivanje uslova finansijskog

ekvilibrijuma (ravnoteže) preduzeća 2. merenje rentabiliteta uloženih sredstava

bliže određivanje ciljeva finansijske analize: uslovljeno interesima ispitivača, odnosno korisnika finansijske analize – razlikovanje internih ciljeva analize (korisnik analize je samo preduzeće) i eksternih ciljeva analize (korisnici su interesenti izvan preduzeća)

ciljevi interne analize:1. osvetljavanje opšte politike preduzeća i njene

usklađenosti sa potrebama preduzeća2. snabdevanje menadžmenta neophodnim

podlogama za donošenje finansijskih odluka3. merenje ostvarenog periodičnog rezultata sa

raznih aspekata i utvrđivanje da li je njegova visina u skladu sa očekivanjem ili sa nekom veličinom koja ima karakter normale

Interna analiza pretpostavlja ispitivanje prošlosti, sračunato na ocenu ranijih odluka u vezi sa upravljanjem preduzećem, i pribavljanje svih obaveštenja relevantnih za koncipiranje poslovnih odluka usmerenih na budućnost.

eksterni ciljevi analize:• investitori – donošenje odluka o kupovini,

prodaji ili zadržavanju akcija• poverioci – ispitivanje mogućnosti naplate

odobrenih kredita • zvanična statistika i ostali državni organi –

ispitivanje pravaca razvoja preduzeća kao osnovnih ćelija nacionalne ekonomije

• poslovna udruženja i privredne komore –ispitivanje poslovne efikasnosti i upoređenje između preduzeća

razlike između interne i eksterne analize: obim i vrsta korišćenog materijala i širina analize (broj poslovnih problema kojima se analiza bavi)Internim analitičarima stoje na raspolaganju, pored finansijskih izveštaja, sve informacije koje se mogu izvući iz postojeće organizacije finansijske funkcije. Eksterna analiza se vrši samo na osnovu finansijskih izveštaja i njeni zaključci često imaju samo karakter indikacija ili nagoveštaja.zaključak: interna analiza je dublja od eksterne

104. VRSTE FINANSIJSKE ANALIZE

kriterijumi za razlikovanje vrsta analize:1. korisnici analize2. predmet analize3. vreme posmatranja4. način pripremanja podataka za analizu5. instrumenti analize

I kriterijum – korisnici analize: • interna analiza• eksterna analiza

• razlika: obim korišćenog materijala i brojnost problema kojima se analiza posvećuje – eksterna analiza je kraćeg dometa i manje upotrebne vrednosti od interne analize

II kriterijum – predmet analiziranja: • analiza bilansa stanja (finansijskog statusa)

– ispitivanje stanja ili razvoja položaja sigurnosti i likvidnosti

• analiza bilansa uspeha (rezultata) – ocena poslovne efikasnosti

III kriterijum – vreme posmatranja: • analiza stanja (statička analiza)

− analiza (1) bilansa stanja na određeni dan i (2) bilansa uspeha za jednu poslovnu godinu

• analiza razvoja (dinamička analiza)− analiza razvoja finansijske situacije i

rezultata u nizu perioda

IV kriterijum – način pripremanja podataka za analizu: • analiza bilansa stanja i uspeha prikazanih u:

1. apsolutnim iznosima2. relativnim brojevima 3. formi grafikona

sintetizovanje bilansnih pozicija u nekoliko glavnih grupa, u cilju olakšanog čitanja i izvlačenja zaključaka – "kristalizacija" ili "vizuelizacija" bilansa

Aktiva Bilans stanja Pasiva1. Imobilizacije2. Zalihe3. Potraživanja4. Gotovina

1. Sopstveni kapital2. Dugoročni zajmovi3. Kratkoročne obaveze

V kriterijum – instrumenti analize: 1. metoda vizuelizacije 2. račun pokrića 3. racio analiza 4. analiza kretanja (funds flow analiza)5. cash flow analiza 6. analiza neto obrtnog fonda

105. POSTUPCI (FAZE) I PRETPOSTAVKE FINANSIJSKE ANALIZE

postupci (faze) finansijske analize:1. pripremanje bilansa stanja i uspeha za analizu2. izbor instrumenata analize i fiksiranje

karakterističnih relacija bilansa stanja i bilansa uspeha

3. izvođenje zaključaka o stanju finansijskog zdravlja i nivou rentabilnosti i prezentiranje zaključaka korisnicima analize

a) upotrebljivost bilansnih podataka

b) konsolidovanje bilansa stanja i uspeha

c) klasifikacija bilansnih pozicija

materijalne pretpostavke

formalnapretpostavka

pretpostavke finansijske analize:

106. UPOTREBLJIVOST BILANSNIH PODATAKA KAO PRETPOSTAVKA

FINANSIJSKE ANALIZE

Upotrebljivost bilansnih podataka za finansijsku analizu može da bude ugrožena neadekvatnim postupcima procenjivanja, koji dovode do stvaranja latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka.

Neadekvatnost procenjivanja uslovljena je: 1. nepridržavanjem načela ispravne raspodele

rashoda i prihoda na obračunske periode – subjektivni faktor,

2. odsustvom realnih podloga za apsolutno tačnu alokaciju rashoda i prihoda na obračunske periode – objektivni faktor i

3. fleksibilnošću kupovne snage valutne jedinice – monetarni faktor.

Tačna raspodela rashoda i prihoda na operativne periode pretpostavlja poštovanje načela uzročnosti (korelacije) – bilans uspeha treba da obuhvati sve rashode i prihode koji se odnose na tekući i eventualno protekle obračunske periode. neophodnost dopune načela korelacije načelima uporedivosti (kontinuiteta) i sigurnosti, usled nepostojanja apsolutne mere za tačno periodiziranje

načelo uporedivosti – nepromenjene metode procenjivanja u dužem vremenskom intervalu, čime se obezbeđuje vremenska uporedivost rezultata (koja je važnija od tačnosti)

načelo sigurnosti – oslanjanje na činjenice svaki put kada se pojavi mogućnost alternativnog izbora metoda procenjivanja (cilj: zaštita preduzeća od moguće samovolje u obračunavanju rezultata)

neophodnost respektovanja načela opreznosti u periodiziranju rezultata, usled (a) nesigurnosti računa uspeha i (b) mogućnosti precenjivanja periodičnog rezultata (koje se smatra opasnijim od potcenjivanja) realizacija načela opreznosti: putem obilnih otpisa fiksnih sredstava, upotrebom principa najniže vrednosti u bilansiranju zaliha, otpisivanjem ugroženih potraživanja i upotrebom principa najviše vrednosti za bilansiranje obaveza

zaključak: Da bi bilansi stanja i uspeha bili upotrebljivi za finansijsku analizu, oni treba da budu sastavljeni u duhu načela uzročnosti, uporedivosti, sigurnosti i opreznosti.

uticaj monetarnih fluktuacija na upotrebljivost bilansa stanja i uspeha za analizu: u fleksibilnim monetarnim uslovima, bilans stanja i bilans uspeha predstavljaju nehomogene izveštaje, jer sadrže pozicije koje potiču iz različitih perioda i koje su izražene novcem različite kupovne snage

KONSOLIDOVANJE BILANSA KAO PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE ANALIZE

Konsolidovanje se javlja kao pretpostavka finansijske analize samo u slučaju analize bilansa jednog koncerna.prebijanje svih pozicija koje proizilaze iz međusobnih odnosa preduzeća koja čine koncernkonsolidovanje: (1) bilansa stanja i (2) bilansa uspeha

107. KONSOLIDOVANJE BILANSA STANJA KAO PRETPOSTAVKA

FINANSIJSKE ANALIZE

a) konsolidovanje kapitala (isključivanje učešća)

b) konsolidovanje potraživanja i obaveza

konsolidovanje kapitala: • eliminisanje (prebijanje) pozicija učešća u

aktivi davaoca kapitala (matičnog preduzeća) i pozicija sopstvenog kapitala u pasivi primaoca kapitala (zavisnog preduzeća)

• cilj: izbegavanje veštačkog uvećanja sopstvenog kapitala u konsolidovanom bilansu

• najjednostavniji slučaj:1. učešće matičnog preduzeća u

kapitalu zavisnog preduzeća = 100%2. knjigovodstvena vrednost učešća =

knjigovodstvena vrednost čiste imovine zavisnog preduzeća

Aktiva Bilans stanja preduzeća "A" PasivaRazna aktivaUčešća

10.000 5.000

Osnovni kapitalRezerveObaveze

8.000 3.000 4.000

15.000 15.000

Aktiva Bilans stanja preduzeća "B" PasivaRazna aktiva 7.000

Osnovni kapitalRezerveObaveze

4.000 1.000 2.000

7.000 7.000

Aktiva Konsolidovani bilans stanja Pasiva

Razna aktiva 17.000

17.000

Osnovni kapital 8.000Rezerve 3.000Obaveze 6.000

17.000

konsolidovanje potraživanja i obaveza: • potraživanja jedne članice koncerna

istovremeno obaveze druge članice → eliminisanje međusobnih potraživanja i obaveza

108. KONSOLIDOVANJE BILANSA USPEHA KAO PRETPOSTAVKA

FINANSIJSKE ANALIZE

eliminisanje iz bilansa uspeha svih pozicija koje potiču iz međusobnih odnosa članica koncernapretpostavke konsolidovanja bilansa uspeha:

1. isti period 2. jednako raščlanjavanje rashoda i prihoda 3. sadržinska podudarnost pojedinih pozicija

Konsolidovanje uspeha može da ima:1. formalno značenje (ne utiče na visinu

prikazanog uspeha) ili 2. materijalno značenje (utiče na visinu

prikazanog uspeha).

formalno konsolidovanje uspeha prihodi u bilansu uspeha jednog preduzeća

koncerna = rashodi u bilansu uspeha drugog preduzeća koncerna

cilj: izbegavanje veštačkog uvećanja ukupnih prihoda i rashoda

eliminisanje svih pozicija koje proizilaze iz međusobnih odnosa po osnovu (a) isporuke robe, (b) vršenja usluga, (c) zaduženja za kamate i (d) plaćanja dividendi, nakon čega rashodi i prihodi u konsolidovanom bilansu uspeha odražavaju samo ono što je rezultat odnosa sa partnerima izvan koncerna

materijalno konsolidovanje uspeha• eliminisanje nerealizovanih dobitaka

sadržanih u zalihama i fiksnim sredstvima, koji proističu iz međusobne prodaje članica koncerna (smanjenje prihoda u konsolidovanom bilansu uspeha i svođenje vrednosti zaliha i fiksnih sredstava u konsolidovanom bilansu stanja na cenu koštanja)

109. PRIPREMANJE BILANSA STANJA ZA ANALIZU (GRUPISANJE BILANSNIH

POZICIJA)

formalna pretpostavka finansijske analizedominirajući značaj u istraživanju optimalne finansijske strukture: principi sigurnosti i likvidnosti Grupisanje pozicija bilansa stanja je podređeno zahtevu uspostavljanja paraleliteta rokova (vremenske podudarnosti) pretvaranja u novac delova aktive i dospeća obaveza za plaćanje.

grupisanje pozicija aktive prema principu rastuće ili opadajuće likvidnosti, a pozicija pasive prema principu rastuće ili opadajuće dospelostiprincipi rastuće likvidnosti i rastuće dospelosti – naglašavanje zlatnih bilansnih pravila u užem i širem smislu (Evropa)principi opadajuće likvidnosti i opadajuće dospelosti – naglašavanje pravila "1:1" (SAD) cilj grupisanja bilansnih pozicija: isticanje svih karakterističnih grupa, koje služe kao osnova za postavljanje bilansnih relacija u skladu sa pravilima finansiranja

110. STATIČKA ANALIZA FINANSIJSKE STRUKTURE I REZULTATA

ispitivanje jednog izolovanog bilansa stanja i bilansa uspeha, tj. (1) bilansa stanja na određeni dan i (2) bilansa uspeha za jednu poslovnu godinucilj: da se konstatuje činjenično stanje finansijskog zdravlja, utvrdi nivo rentabilnosti sa raznih aspekata i da se istraže uzroci stanja finansijskog zdravlja i stepena rentabilnostiglavni nedostatak: ne postoje opštevažeća pravila ocene finansijskog položaja i rentabilnosti

110. ANALIZA RAZVOJA FINANSIJSKE STRUKTURE I REZULTATA

proučavanje razvoja finansijske strukture i rezultata u nizu uzastopnih perioda, ispitivanjem više uzastopnih bilansa stanja i više uzastopnih bilansa uspehaprednost u odnosu na statičku analizu: otkriva liniju razvoja finansijske strukture i rezultataomogućava uočavanje razlika između preduzeća sa sličnom finansijskom strukturom u datom trenutku

111. VIZUELNA METODA ANALIZE

Često se koristi zbog jednostavnosti i brzine dobijanja rezultata.Koriste je naročito eksterni interesenti.Omogućava uvid u globalnu finansijsku situaciju i nivo rentabiliteta preduzeća.Zasniva se na fiksiranju pogleda na bilanse stanja i uspeha prikazane u formi grafikona, pri čemu je najpodesniji grafikon u obliku stubova.

Omogućava izvođenje zaključaka o:• ročnosti finansiranja preduzeća,• stepenu finansijske nezavisnosti,• načinu finansiranja imobilizacija,• visini neto obrtnog fonda,• efikasnosti obrtnih sredstava,• stanju likvidnosti, • sposobnosti zarađivanja i • volumenu aktivnosti preduzeća.

0

200

400

600

800

1000

1200

Sopstveni kapital

Dugoročni zajmovi

Kratkoročne obaveze

Imobilizacije

Zalihe

Potraživanja

Gotovina

Sopstveni kapital

Dugoročni zajmovi

Kratkoročne obaveze

Imobilizacije

Zalihe

Potraživanja

Gotovina

Sopstveni kapital

Dugoročni zajmovi

Kratkoročne obaveze

Imobilizacije

Zalihe

Potraživanja

Gotovina

2008.2008. 2009.2009. 2010.2010. 2011.2011. 2012.2012.

A PA P A A PP

A PA P

A A PP

A A PP

nedostaci metode:• površna • u najboljem slučaju samo nagoveštava

činjenično stanje• ne otkriva mnoge važne tačke stvarnog

finansijskog stanja i rentabilnosti, niti uzroke tog stanja

najčešće korišćenje: kao uvod u detaljniju analizu, za sticanje opšte predstave o finansijskom položaju i zarađivačkoj sposobnosti i za otkrivanje težišnih tačaka daljih istraživanja

112. ANALIZA POMOĆU RAČUNA POKRIĆA

usmerena na iskazivanje: 1. strukture imovine2. strukture kapitala 3. pokrića postrojenjske imovine

osnova za sastavljanje: bilans stanja, čije su pozicije grupisane prema principima rastuće likvidnosti i rastuće dospelosti i iskazane u apsolutnim i relativnim vrednostima

dopuna računa pokrića pokazateljima likvidnosti I, II i III stepena i pokazateljima ukamaćenja sopstvenog i ukupnog kapitala i marže dobitka

Likvidnost I stepena (gotovinska likvidnost) =

novčana sredstvax 100kratkoročne obaveze

Likvidnost II stepena

=

novčana sredstva + kratkoročna potraživanja x 100

kratkoročne obaveze

Likvidnost III stepena =obrtna sredstva

x 100kratkoročne obaveze

razlika u odnosu na racio analizu: račun pokrića izražava odnose delova bilansa u relativnim brojevima, dok racio brojevi predstavljaju koeficijenteprednost u odnosu na vizuelnu metodu: računska tačnost podataka primedbe: iste kao i kod vizuelne metode

113. RACIO ANALIZA I RACIO BROJEVI

Racio analiza se zasniva na racio brojevima.pretpostavke racio analize:

1. bilansi stanja i uspeha pripremljeni na način da su jasno istaknute bilansne veličine koje predstavljaju elemente racio brojeva (brojitelje i imenitelje)

2. izbor racio brojeva u skladu sa njihovim značenjem za ocenu finansijskog položaja i rentabilnosti preduzeća

3. uporedivost racio brojeva u slučaju analize niza uzastopnih bilansa stanja i uspeha (sadržinska nepromenljivost imenitelja i brojitelja pojedinih racio brojeva u svim posmatranim godinama)

4. pregled u obliku tabele, uz odgovarajuće grupisanje racio brojeva

Racio brojevi predstavljaju odnose ili relacije različitih ekonomskih veličina, koje mogu da budu od značaja za ocenu finansijskog statusa, rentabilnosti i upravljanja preduzećem. (1) raciji strukture, (2) raciji rentabilnosti i (3) raciji upravljanjaRacio brojevi ne dopuštaju donošenje tačne ocene finansijskog položaja preduzeća (zbog nepostojanja univerzalnih i opštevažećih pravila).Korisni su za analizu razvoja finansijske strukture i rezultata u prošlosti i upoređenje između preduzeća.

114. RACIJI STRUKTURE – SUŠTINA I SASTAV

prikazuju relacije između delova bilansa stanjakoriste se kao pokazatelji za merenje likvidnosti, sigurnosti, finansiranja imobilizacija i zaduženosti(1) raciji likvidnosti, (2) racio solventnosti i (3) raciji finansiranja imobilizacija

115. RACIJI LIKVIDNOSTI

likvidnost: sposobnost bezuslovnog plaćanja dospelih obaveza

racio opšte likvidnosti

• sredstvo za merenje likvidnosti II stepena

• koristi se u proceni kreditne sposobnosti

obrtna sredstvakratkoročne obaveze

racio opšte likvidnosti

• donji limit: racio = 1 • racio < 1 – nezadovoljavajuća likvidnost II

stepena (deo kratkoročnog kapitala uložen u investicije)

• norma u američkoj praksi: racio = 2 (na osnovu pravila finansiranja "2:1")

• koristan u analizi razvoja, kao i za komparaciju između preduzeća iste grane

racio reducirane (relativne) likvidnosti

• sredstvo za merenje likvidnosti I stepena

ili

obrtna sredstva – zalihekratkoročne obaveze

kratkoročna potraživanja, menice i gotovinakratkoročne obaveze

racio reducirane (relativne) likvidnosti

• izraz pravila finansiranja "1:1" • racio = 1 → normalna likvidnost • racio > 1 → preterana likvidnost• racio < 1 → opasnost od nelikvidnosti

• Racio ≥ 1 ne znači sigurnu likvidnost; dok je racio < 1 opomena da je finansijsko zdravlje preduzeća nežno, krhko, ali to ne znači da je ono finansijski bolesno, još manje nelikvidno.

racio reducirane (relativne) likvidnosti

• Likvidnost pretpostavlja sposobnost plaćanja obaveza koje dospevaju, što evocira na budućnost, dok racio likvidnosti pokazuje, u najboljem slučaju, stanje likvidnosti na dan bilansiranja.

pokazatelj koji se ponekad koristi za merenje likvidnosti I stepena

• nedostatak: pretpostavlja poznavanje dospelih obaveza, što se iz bilansa ne vidi

gotovinadospele obaveze

116. RACIO SOLVENTNOSTI

solventnost: mogućnost preduzeća da prebrodi eventualnu krizu, a da pri tome ne bude ugrožena sigurnost poverilaca"racio solventnosti", "racio sigurnosti", "racio finansijske nezavisnosti"

sopstveni kapitalpozajmljeni kapital

polazeći od pravila finansiranja koje traži jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala: • izraz normale: racio = 1• racio < 1 → nedovoljna sigurnost• racio > 1 → sigurnost iznad normale

Važnost racija proizilazi iz značaja sopstvenog kapitala za sigurnost preduzeća, što znači da je njegova veličina individualno uslovljena – preduzeća koja posluju sa većim rizikom treba da imaju veće učešće sopstvenog kapitala.

raciji zaduženosti, kao dopuna racija solventnosti (izražavaju se u %)

• pokazuje (1) učešće pozajmljenih izvora u ukupno korišćenom kapitalu i (2) doprinos pozajmljenog kapitala pokriću aktive

• izraz dugoročne politike preduzeća po pitanju ekvilibrijuma izvora finansiranja

a)ukupne obaveze

zbir bilansa (aktive ili pasive)

b)dugoročne obaveze

permanentni (dugoročni) kapital

117. RACIJI FINANSIRANJA IMOBILIZACIJA

treba da pokažu u kojoj meri su neto imobilizacije (nabavna vrednost minus akumulirani otpisi) finansirane sopstvenim, odnosno dugoročnim kapitalom

• racio = 1 → ukupne neto imobilizacije su finansirane sopstvenim kapitalom

• racio > 1 → sopstvenim kapitalom je finansiran, pored imobilizacija, i deo obrtne imovine

• racio < 1 → deo imobilizacija je finansiran pozajmljenim izvorima

sopstveni kapitalneto imobilizacije

racio finansiranja imobilizacija sopstvenim kapitalom

• podloga za ispitivanje stanja likvidnosti• racio = 1 → ukupna obrtna sredstva finansirana

su kratkoročnim izvorima (neto obrtni fond = 0) • racio < 1 → ukupna obrtna sredstva i deo

imobilizacija finansirani su kratkoročnim obavezama

• racio > 1 → deo obrtnih sredstava finansiran je dugoročnim kapitalom (postoji neto obrtni fond)

• drugi način izražavanja neto obrtnog fonda

dugoročni (stalni) kapitalneto imobilizacije

racio finansiranja imobilizacija dugoročnim kapitalom (racio finansijskog ekvilibrijuma)

racio pokrića zaliha

• pokazuje stepen pokrića zaliha neto obrtnim fondom

• racio = 1 → zalihe su u celini pokrivene neto obrtnim fondom

• racio < 1 → deo zaliha je pokriven neto obrtnim fondom

• racio > 1 → neto obrtnim fondom su pokrivene zalihe u celini, kao i deo potraživanja i gotovine

neto obrtni fondzalihe

racio pokrića cirkulirajuće aktive (obrtnih sredstava)

• pokazuje stepen pokrića cirkulirajuće aktive neto obrtnim fondom

• pogodan za poverioce kao indikator marže sigurnosti za rizike gubitaka kojima je izložena cirkulirajuća aktiva

neto obrtni fondcirkulirajuća aktiva

114. RACIJI RENTABILNOSTI – SUŠTINA I SASTAV

Kompariranje apsolutnog iznosa rezultata sa ranijim godinama ili planiranim rezultatom nije pouzdano sredstvo kontrole, jer ne uzima u obzir visinu kapitala ili sredstava sa kojima je rezultat ostvaren.Izvlače se iz bilansa stanja i bilansa uspeha.

(1) racio rentabiliteta ekonomije (ukamaćenja ukupno angažovanog kapitala), (2) racio rentabilnosti sopstvenog kapitala i (3) racio marže prinosa (stopa dobitka)

118. RACIO RENTABILITETA EKONOMIJE (UKAMAĆENJA UKUPNO

ANGAŽOVANOG KAPITALA)

pokazatelj sposobnosti zarađivanja ukupne aktive, a time i ukupno korišćenog kapitala"return on investment" (ROI)

neto rezultat (dobitak) + kamate na sve krediteukupan kapital (ukupna aktiva)

dekomponovanje racija ukamaćenja ukupnog kapitala

neto dobitak + kamate x

prihod od prodajeprihod od prodaje ukupna aktiva

racio marže prinosa

koeficijent obrta kapitala

119. RACIO RENTABILITETA SOPSTVENOG KAPITALA

pokazuje sposobnost zarađivanja sopstvenog kapitala (neto imovine)

neto dobitakx 100

sopstveni kapital

komplementaran sa raciom rentabiliteta ekonomije – iz upoređenja sa njim proizilazi celishodnost privlačenja pozajmljenog kapitala Sve dok je racio rentabiliteta sopstvenog kapitala veći od racija rentabiliteta ekonomije, privlačenje pozajmljenih izvora doprinosi povećanju rentabiliteta sopstvenog kapitala.krajnja granica interesa za tuđim kapitalom: izjednačavanje ovih dvaju racija

120. RACIO MARŽE PRINOSA (STOPA DOBITKA) I NJEGOVA POVEZANOST SA

DRUGIM RACIJIMA RENTABILITETA

pokazatelj efikasnosti prodaje proizilazi iz principa pokrića troškovaPovećanje marže dobitka pokazuje povećanje raspona prihodi – rashodi.

neto dobitakx 100

prihodi od prodaje

Povećanje marže dobitka ne mora da bude praćeno povećanjem stope rentabilnosti ekonomije ili rentabiliteta sopstvenog kapitala. Usporavanje obrtanja sredstava (usled smanjenja prodaje ili povećanja angažovanog kapitala uz neizmenjeni obim prodaje), može da dovede do smanjenja stope rentabiliteta i pored toga što je porasla marža dobitka.

114. RACIJI UPRAVLJANJA – SVRHA KORIŠĆENJA, VRSTE, POVEZANOST ZA

RACIJIMA RENTABILNOSTI

Promena brzine obrta zaliha, potraživanja i gotovine utiče na volumen ovih delova aktive, a promena volumena je u direktnoj vezi sa likvidnošću i rentabilnošću.

Za stopu rentabiliteta (ukamaćenja ukupnog i sopstvenog kapitala), koeficijent obrta ima snagu multiplikatora. Što je veći koeficijent obrta uz nepromenjeni iznos dobitka po jedinici prometa, veća je stopa rentabiliteta. Raciji upravljanja izvlače se iz bilansa stanja i bilansa uspeha.najznačajniji pokazatelji: (1) racio obrtanja zaliha, (2) racio regulisanja potraživanja od kupaca i (3) racio regulisanja obaveza prema dobavljačima

121. RACIO OBRTANJA ZALIHA

pokazuje koliko puta su u toku godine ukupne zalihe prošle svoj kružni put od ulaza (nabavka) do izlaza iz preduzeća (prodaja)

cena koštanja prodatih proizvoda i uslugaprosečne zalihe

prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću

ili

ili

365 (dana)koeficijent obrta

12 (meseci)koeficijent obrta

prosečne zalihe x 12 (ili 365)cena koštanja prodatih proizvoda i usluga

Normala za brzinu obrtanja i vreme vezivanja zaliha zavisi od potreba, koje se pod uticajem raznih faktora stalno menjaju.Tumačenje rezultata analize zasniva se na iskustvu iz prošlosti i iskustvu drugih preduzeća iste grane.

122. RACIJI REGULISANJA POTRAŽIVANJA OD KUPACA I OBAVEZA

PREMA DOBAVLJAČIMA

• Izražava se u danima.• Pokazuje prosečno vreme naplate

potraživanja od kupaca.

prosečno stanje potraživanja x 365godišnja prodaja

racio regulisanja potraživanja od kupaca (racio kreditiranja)

• normala: izraz politike kreditiranja klijenata• Služi kao osnova za upoređenje sa

rezultatima iz prošlosti, kao i sa uslovima prodaje.

• U slučajevima kada preduzeće prodaje istovremeno na kredit i za gotovo, u imenitelj racija ne može da bude uneta ukupna realizacija, nego samo prodaja na kredit.

• Izražava se u danima.• Pokazuje prosečnu dužinu perioda za koji se

vrši plaćanje obaveza prema dobavljačima.• Prolongiranje rokova plaćanja pogoduje

preduzeću ako poverioci takvo prolongiranje tolerišu.

• U obrnutom slučaju, ono može da bude znak finansijskog oboljenja.

prosečno stanje obaveza x 365ukupne nabavke

racio regulisanja obaveza prema dobavljačima

123. NETO OBRTNI FOND – ZNAČENJE, PROMENE, VISINA

neto obrtni fond = dugoročni kapital – neto imobilizacije

neto obrtna sredstva = obrtna sredstva – kratkoročne obaveze

neto obrtni fond = neto obrtna sredstva

Neto obrtni fond i neto obrtna sredstva pokazuju deo obrtnih sredstava koji je finansiran

dugoročnim izvorima.

Ako su neto imobilizacije jednake dugoročnim izvorima, u kome slučaju su i obrtna sredstva jednaka kratkoročnim obavezama, neto obrtni fond će biti jednak nuli. Ako su kratkoročne obaveze veće od obrtnih sredstava, neto obrtni fond će biti negativan i pokazivaće deo kratkoročnih obaveza uložen u imobilizacije.

Do povećanja neto obrtnog fonda dolazi: – ako su prihodi veći od ukupnih rashoda bez

amortizacije,– prodajom fiksnih sredstava,– povećanjem dugoročnih zajmova ili– konverzijom kratkoročnih u dugoročne

zajmove.

Smanjenje neto obrtnog fonda nastaje: – nabavkom fiksnih sredstava, – isplatom anuiteta po osnovu dugoročnih

zajmova ili– gubitkom.

Otpisivanje fiksnih sredstava ne tangira neto obrtni fond.

Visina neto obrtnog fonda je individualno uslovljena i zavisi od niza faktora, kao što su: vrsta i veličina preduzeća, stopa rentabiliteta, politika nabavke i prodaje, odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala, visina i uslovi korišćenja dugoročnih zajmova, politika ekspanzije i ljudski faktor.

Primeri: – Autobusko preduzeće, koje svoje usluge

naplaćuje u gotovom, čija se obrtna sredstva uglavnom sastoje od zaliha rezervnih delova, maziva i goriva, koje se nabavljaju na kredit, može sa neznatnim ili čak nikakvim neto obrtnim fondom bez problema da izmiruje svoje obaveze, pod pretpostavkom da rentabilno posluje.

Primeri: – Preduzeću za proizvodnju alkoholnih pića, sa

procesom proizvodnje koji uključuje i odležavanje proizvoda, potreban je veoma visok neto obrtni fond, i to po mogućstvu iz sopstvenog kapitala.

– Preduzeću koje svoje proizvode prodaje sa odloženim rokovima plaćanja biće potreban visok neto obrtni fond.

Primeri: – Preduzeću koje je prinuđeno da lageruje

znatne zalihe materijala, zbog toga što je nabavka povezana sa udaljenim tržištima, biće potreban visok neto obrtni fond.

– Preduzeću koje proizvodi isključivo po narudžbinama, koje se redovno avansiraju, neće smetati ni negativan neto obrtni fond.

normalna visina neto obrtnog fonda u jednom preduzeću: iznos koji obezbeđuje optimalni poslovni rezultat (rentabilnost) i nesmetano izvršavanje dospelih obaveza (likvidnost), ne samo u prošlosti, nego i u doglednoj budućnosti

124. UPOTREBA NETO OBRTNOG FONDA U FINANSIJSKOJ ANALIZI

Neto obrtni fond ne predstavlja apsolutnu meru i ne može se koristiti u svrhu statičke analize finansijskog položaja preduzeća.

pridavanje značaja varijacijama neto obrtnog fonda u nizu uzastopnih perioda, zbog toga što one:1. otkrivaju brzo i lako tendencije u razvoju

finansijske strukture preduzeća;2. obezbeđuju rekonstrukciju istorije

finansiranja u prošlosti (koja pokazuje koji su izvori finansiranja bili dominantni, koliko je bilo eksterno finansiranje u odnosu na samofinansiranje, itd.);

3. snabdevaju menadžment preduzeća indikacijama solventnosti na dugi rok

otkrivanje tendencija u razvoju finansijske strukture: na osnovu odnosa razvoja zbira bilansa, obrtnih sredstava i neto obrtnog fondaIzmeđu zbira bilansa, obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda postoji, u normalnim prilikama, odnos korelacije.nove investicije → rast zbira bilansa i povećanje zaliha i potraživanjapovećanje cena → porast vrednosti zaliha, potraživanja i imobilizacija, a time i zbira bilansalogična posledica prethodnih tendencija: porast neto obrtnog fonda

Brži porast neto obrtnog fonda od zaliha pokazuje tendenciju jačanja obrtnih sredstava (koje može da označava uspostavljanje ravnotežne finansijske situacije ili neopravdano odlaganje investicionih poduhvata).Brži porast zbira bilansa i zaliha od neto obrtnog fonda pokazuje smanjenje marže sigurnosti (koje može da bude opravdano ako je preduzeće bilo preterano likvidno, ali može da bude znak i udaljavanja od ravnotežnog finansijskog položaja).Opadanje neto obrtnog fonda, praćeno teškoćama održavanja likvidnosti, siguran je znak finansijskog oboljenja.

125. "CASH FLOW" – POJAM I SADRŽINA

"tok gotovine" ili "novčani tok"značenja cash flow-a:1. stalna reka primanja i izdavanja, koja protiče

kroz preduzeće (bruto cash flow) ili razlika između primanja, koja proizilaze iz prodaje robe i usluga, i izdavanja povezanih sa proizvodnjom roba i usluga (neto cash flow)

2. suma dobitaka, amortizacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine; deo primanja koja ostaju preduzeću i služe za isplatu dividendi, finansiranje investicija i isplatu dugova; deo neto obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovanja

Cash flow u prvom značenju je predmet planiranja u cilju održavanja finansijske ravnoteže, tj. likvidnosti, i instrument kontrole izvršenja plana. Cash flow u drugom značenju se koristi kao instrument finansijske analize, odnosno sredstvo za procenu finansijske i prinosne snage preduzeća.

126. RAZVOJ "CASH FLOW" KONCEPTA

nastanak: početkom pedesetih godina 20. veka u SAD, gde je korišćen od strane korporacija za proizvodnju i preradu nafte kao sredstvo za procenu hartija od vrednosti širenje upotrebe na druga američka preduzeća, kao i na pitanja procene finansijskog položaja preduzeća Evropa: prvi put se pojavljuje 1959. godine, u izveštaju britanske korporacije hemijske industrije

upotreba cash flow-a u SAD i mnogim evropskim zemljama: kao sredstvo za procenu prinosne snage (sposobnosti zarađivanja) i procenu finansijske snage preduzeća izuzetak: Velika Britanija, gde se cash flow ne koristi za procenu prinosne snage, jer propisi bilansiranja čine prikazani rezultat prikladnim sredstvom procene prinosne snage

Ako se cash flow koristi kao instrument procene prinosne snage, on obuhvata ukupan dobitak posle oporezivanja, amortizaciju i pozicije pokrića.Ako se koristi za procenu finansijske snage, iz veličine obračunate na prethodni način eliminišu se isplaćene dividende akcionarima.

cash flow prema nemačkoj literaturi:

Godišnji dobitak (neto)+ povećanje rezervi+ otpisivanje postrojenja (amortizacija)= CASH FLOW I+ povećanje dugoročnih pokrića (rezervisanja)= CASH FLOW II+ rashodi koji potiču iz ranijih perioda (vanredni

rashodi)– prihodi koji potiču iz ranijih perioda (vanredni prihodi)= CASH FLOW III (instrument procene prinosne snage)– isplaćene dividende= CASH FLOW IV (instrument procene finansijske snage)

127. OSNOVE "CASH FLOW" KONCEPTA

I argumenti na kojima se zasniva upotreba cash flow-a za procenu prinosne snagePeriodični rezultat, iskazan bilansom uspeha, predstavlja, u normalnim prilikama, pokazatelj prinosne snage. Da bi mogao da bude upotrebljiv za ovu svrhu, on treba da bude potpun, ali to najčešće nije slučaj.

Zbog previsokih otpisa fiksnih sredstava, previsokih iznosa rezervisanja i ostalih manipulacija u procenjivanju, koje toleriše načelo opreznosti, periodični rezultat je često znatno potcenjen i predstavlja samo deo rezultata koji je zaista ostvaren. Potcenjivanje poslovnog rezultata degradira njegovu vrednost kao kriterijuma za procenu prinosne snage. Cash flow uzima u obzir, pored dobitka, amortizaciju i dugoročna rezervisanja, čime se u najvećoj mogućoj meri kompenziraju potcenjivanja.

Međutim, cash flow se ne koristi kao apsolutna mera, već samo kao dopuna godišnjeg rezultata.Dobitak ostaje i dalje polazna mera za ocenu prinosne snage, a cash flow potvrđuje ili pruža obrazloženje promene tendencija. Smanjenje godišnjeg rezultata izražava smanjenje sposobnosti zarađivanja samo ako se cash flow ne menja ili smanjuje. Ako cash flow raste, smanjenje dobitka može da bude posledica pojačanog stvaranja latentnih rezervi, a ne opadanja prinosne snage.

II argumenti na kojima se zasniva upotreba cash flow-a za procenu finansijske snageKomponente cash flow-a (dobitak, amortizacija i pozicije pokrića) predstavljaju izvore sredstava koja su oslobođena kroz poslovni proces i stoje na raspolaganju za potrebe finansiranja.Pod pretpostavkom uravnotežene finansijske situacije, cash flow pokazuje (a) visinu raspoloživih sredstava za interno finansiranje i (b) mogućnost vraćanja zajmova, na osnovu koje se utvrđuje optimalna granica zaduženja.

U slučaju narušene finansijske ravnoteže, cash flow daje korisna obaveštenja o mogućnostima saniranja finansijskog položaja i upućuje na pravce odlučivanja u vezi sa izvođenjem poduhvata saniranja.Ideja da sredstva u visini cash flow-a mogu biti upotrebljena za nove investicije ili za otplatu zajmova bez opasnosti narušavanja finansijske ravnoteže bazira na pretpostavci njihove raspoloživosti.

III Cash flow služi kao jedan od instrumenata za analizu investicionih alternativa.

128. OCENA "CASH FLOW" KONCEPTA FINANSIJSKE ANALIZE

Cash flow ne predstavlja apsolutnu meru za procenu prinosne i finansijske snage preduzeća. 1. Obuhvatanjem amortizacije i pokrića, cash

flow ne uspeva da neutrališe sve latentne rezerve, jer potcenjivanje delova obrtne imovine ostaje izvan domašaja cash flow veličine.

2. Povećanje cash flow-a ne mora da bude posledica porasta prinosne snage preduzeća, jer on može da raste i usled supstitucije troškova, do koje dolazi zamenom starih postrojenja, proširenjem kapaciteta ili racionalizacijama.

3. Mogućnost privremenog korišćenja sredstava amortizacije za druge ciljeve ne znači da ona neće biti potrebna za reinvestiranje u predmete koji su bili predmet otpisivanja, dok pokrića predstavljaju obaveze koje dospevaju u nekom od budućih obračunskih perioda. Zbog toga, cash flow veličina ne može da zameni periodični rezultat, već može samo da ga dopuni.

4. Cash flow obuhvata elemente bilansa stanja i uspeha koji su izraz poslovnih događaja u prošlosti i, zbog toga, nije u stanju da pokaže likvidnost preduzeća, koja predstavlja sposobnost bezuslovnog plaćanja dospelih obaveza u budućnosti.

5. Stvarna mogućnost upotrebe cash flow-a za nove investicije zavisi od kretanja neto obrtnog fonda. Ako je neto obrtni fond ostao nepromenjen ili je čak smanjen, nove investicije će dovesti do pogoršavanja finansijske strukture i ugrožavanja likvidnosti. Zbog toga, analiza mogućnosti ulaganja na bazi cash flow-a mora da bude praćena analizom neto obrtnog fonda, koji ima prednost kao pokazatelj mogućnosti ulaganja.

6. Cash flow može da se koristi za utvrđivanje granice (stepena) zaduženosti preduzeća. Stepen zaduženosti:

pokazuje za koliko godina preduzeće može da vrati dugove iz cash flow-a. On ima stvarnu vrednost i predstavlja kriterijum za ocenu sigurnosti ako postoji normala.

ukupno zaduženje (obaveze)cash flow

7. Cash flow ne može da služi kao najbolji i najvažniji, već samo kao jedan dobar, prikladan instrument analize investicionih alternativa.

129. GRAFIKON RENTABILNOSTI KAO INSTRUMENT ANALIZE USPEHA

vizuelna transkripcija bilansa uspehacilj: prikazivanje razvoja elemenata rezultata za različite stepene zaposlenostiklasični koordinatni sistemapscisa: stepen zaposlenosti (od 0 do punog kapaciteta)ordinata: vrednosti troškova i prihoda

načini povećanja poslovnog rezultata:– povećanje obima zaposlenosti bez

povećanja ukupnih troškova– smanjenje ukupnih troškova bez povećanja

obima zaposlenosti– kombinacija povećanja stepena

zaposlenosti i smanjenja ukupnih troškova

korišćenje grafikona rentabiliteta:– u fazi planiranja (projektovanja) poslovnog

rezultata – utvrđivanje stepena zaposlenosti koji obezbeđuje najbolji rentabilitet

– u fazi analize i ocene ostvarenog rezultata – utvrđivanje odlučujućih faktora ostvarenog rezultata

osnovna pretpostavka za konstruisanje grafikona rentabiliteta: podvajanje ukupnih troškova na fiksne i varijabilne, što u praksi nije lako izvodljivo