Ekologija3

13

Hranjive materije Hemijski elementi koji sa hranjivim materijama dospevaju u vodu (azot, ugljenik,kalcijum,gvoe) su osnova koja menja kvalitet vode. Njihovo naglo prisustvo podstie razvoj biljaka-algi, iji pak tazvoj zagauje vodu velikim utrokom kiseonika za oksidacione procese ugroavajui ostali deo vodnog ekosistema zbog poveenja bpk. Vodna zajenica a naroito biljna vezana je za 3 osnovna elementa: ugljenik, azot, fosfor.Soli. Prirodna voda se sastoji od vrstih estica i soli koje u nju dospevaju iz vrstih minerala. Soli sadre kao katjone k, ca, mg a kao anjone hloride, sulfate iureaj koji odstranjuje grube neistoe iz vode

koagulacija je proces jonizacije posle koga se estice ukrupnjavajubrzo meanje ubrzava proces koagulacije kao i meanje drugih zahtevanih hemikalija

flokulacija je proces izdvajanja estica na povrinu tenosti sa nasta lim mehurima

talonik usmerava kretanje estica prema dnu-zoni taloenja. Nataloe ni mulj se odvodi sa dna talonika u deo za tretman mulja.

brzi peani filter preiava vodu od preostalih estica u dve operacije:rganizmima, dok se drugi deo mea sa primarnim muljem i alje ureaj za ugui vanje. Tradicionalan metod za preradu mulja je anerobna razgradnja, koja zavisi od prisutnih bakterija. Pri ovom procesu materija iz organskog kompleksa uz prisustvo kiselinskih bakterija pretvara se u CO2 i CH4.

Tercijalni proces je dodatni oksida cioni proces koji se obavlja u prisustvu svetlosti i mikroorganizama u povrinskim vodama (lagunama). Lagune se esto vetaki aeriraju da bi se ubrzao proces oksidacije i smanjila povrina laguna. Po zavretku ovog procesa voda se isputa u otvoreni vodotok.Flotacija koristi princip izdvajanja estica na povrinu tenosti zajedno sa gasnim mehurovima usled potiska sile.

Bioloko preiavanje U industrijskim otpadnim vodama koncentracija otpadnih voda je pone kad nekoliko g/l. Ponekad se mora izvriti priprema vode procesom razblaavanja vodom iz vodotoka ili neutralizaciom da bi pH faktor bio u okviru dozvoljenih granica. Vreme potrebno za bioloko preiavanje zavisi od koncentracije zagaenja u otpadnoj vodi, potrebnog vazduha.

karbonate. Toplotno zagaenjePromena temperature vode koja je esto diskontinualna sa razliitim toplotnim optereenjem, onemoguava razvoj flore i faune. Poveanjem temperature smanjuje se koliina kiseonika u vodi.

Teki metali

Najvanijiteki mateli su iva, olovo, kadmijum i arsenik. Veina metala su otrovni. Hrom i gvoe u veim koliinama unitavaju nervni sistem, bubrege,prouzrokuju tumore.ukoliko se iva putem disajnih organa unese u organizam moe biti ekstremno otrovna. Ukoliko dospe do mozga pravi tragineizdvajanje estica i ispiranjefiltera.

hlorisanje (fluorisanje) je postupakdezinfekcije hlornim gasom ili kalcijum hipohloridom. Fluor se dodaje kao prevencija dentalnih obolenja kod dece i mlaih osoba.

distribucija vode

B) Podzemne vodetaloenje-areacija

omekavanje

dezinfekcija (hlorisanje)

skladitenje

pumpe visokog pritiska

distribucija vode

12.tretmani industrijskih voda Razliite proizvodne tehnologije do nose veliki broj zagaivaa a kao posledica toga se javlja iroki spektar procesa za preradu otpadnih voda u odnosu na tretman urbano-sanitarnih voda.

Toplotno zagaenje uticaj toplotnog zagaenja na floru i faunu ogleda se kroz negativan uticaj na prisustvo kiseonika u vodi i procese razgradnje organske materije kao ugroavajueg faktora vodnog eko sistema. Hlaenje vode se sprovodi putem otvorenog i zatvorenog krunog toka. Zatvoreni tok radi sa temperaturnim razmenjivaem bez gubi tka vode, a hlaenje se obavlja okolnim

posledice po nervni sistem. Najzaajniji put izdvajanja tekih metala iz organizma je kroz bubrege i urinarne organe.

Pesticidi

Poznati pod nazivom insekticidi, herbi cidi, fungicidi. Najpoznatiji pesticid je DDT. U ljudski organizam do speva preko prehrambenih proizvo da, jer je vrlo postojan, nagomilava se u masno tkivu, odakle toksino deluje na organizam Isparljive organska komponenete su zagaiva podzemnih voda. One su najee korien rastvara u industriji i zbog velike isparljivosti retko ih ima u povrinskim vodama, ali je zato njihova11.TRETMAN OTPADNIH VODASabirni sistemi su optereeni nestaci onarnim radom generatora otpadnih voda iz domainstva i iz industrije. Kretanje voda u sabirnom sistemu obavlja se pod dejstvom sile gravita cije mada se u pojedinim deonicama transport obavlja dejstvom pumpnih jedinica. Tretman otpadnih voda sastoji se od:

primarnog tretmana: fiziki proces izdvajanja vrstih estica

sekundani tretman: bioloki proces ostranjivanja supstanca koje troe kiseonik

tercijalni tretman:obuhvata fizike,vazduhom. Nedostaci su veliki protok vazduha za hlaenje, buka. Kod otvorenih sistema voda se hladi predavanjem toplote okolnom vazduhu putem isparavanja. Prednosti su: smanjen broj pumpi i ventilatora, a nedostaci su: gubitak vode kroz isparenje je veliki to poveava gubitke.

Uparavanje se koristi za obradu visoko koncentriranih voda malih protoka a radi poveanja koncentracije soli u njima, ime se ubrzava kristalizacija. Moe se izvesti jednostepeno, viestepeno i pod vakumon.

Kristalizacija se zasniva na razliitim

koncentracija u podzemnim velika. Neke od ovih materija su: vinil hlorid, tetrahlorid etilen, trihloretilen, karbon tetrahlorid i dr.pH faktor-neutralnost voda

Predstavlja koncentraciju vodonikovih jona u vodenom rastvoru i odraava meru kiseoka tj. bazalnost sredine. Ako je koncentracija vea od 10-7 mol/l voda je bazna uprotivnom je kisela (p