13
Hranjive materije Hemijski elementi koji sa hranjivim materijama
dospevaju u vodu (azot, ugljenik,kalcijum,gvoe) su osnova koja
menja kvalitet vode. Njihovo naglo prisustvo podstie razvoj
biljaka-algi, iji pak tazvoj zagauje vodu velikim utrokom kiseonika
za oksidacione procese ugroavajui ostali deo vodnog ekosistema zbog
poveenja bpk. Vodna zajenica a naroito biljna vezana je za 3
osnovna elementa: ugljenik, azot, fosfor.Soli. Prirodna voda se
sastoji od vrstih estica i soli koje u nju dospevaju iz vrstih
minerala. Soli sadre kao katjone k, ca, mg a kao anjone hloride,
sulfate iureaj koji odstranjuje grube neistoe iz vode
koagulacija je proces jonizacije posle koga se estice
ukrupnjavajubrzo meanje ubrzava proces koagulacije kao i meanje
drugih zahtevanih hemikalija
flokulacija je proces izdvajanja estica na povrinu tenosti sa
nasta lim mehurima
talonik usmerava kretanje estica prema dnu-zoni taloenja.
Nataloe ni mulj se odvodi sa dna talonika u deo za tretman
mulja.
brzi peani filter preiava vodu od preostalih estica u dve
operacije:rganizmima, dok se drugi deo mea sa primarnim muljem i
alje ureaj za ugui vanje. Tradicionalan metod za preradu mulja je
anerobna razgradnja, koja zavisi od prisutnih bakterija. Pri ovom
procesu materija iz organskog kompleksa uz prisustvo kiselinskih
bakterija pretvara se u CO2 i CH4.
Tercijalni proces je dodatni oksida cioni proces koji se obavlja
u prisustvu svetlosti i mikroorganizama u povrinskim vodama
(lagunama). Lagune se esto vetaki aeriraju da bi se ubrzao proces
oksidacije i smanjila povrina laguna. Po zavretku ovog procesa voda
se isputa u otvoreni vodotok.Flotacija koristi princip izdvajanja
estica na povrinu tenosti zajedno sa gasnim mehurovima usled
potiska sile.
Bioloko preiavanje U industrijskim otpadnim vodama koncentracija
otpadnih voda je pone kad nekoliko g/l. Ponekad se mora izvriti
priprema vode procesom razblaavanja vodom iz vodotoka ili
neutralizaciom da bi pH faktor bio u okviru dozvoljenih granica.
Vreme potrebno za bioloko preiavanje zavisi od koncentracije
zagaenja u otpadnoj vodi, potrebnog vazduha.
karbonate. Toplotno zagaenjePromena temperature vode koja je
esto diskontinualna sa razliitim toplotnim optereenjem, onemoguava
razvoj flore i faune. Poveanjem temperature smanjuje se koliina
kiseonika u vodi.
Teki metali
Najvanijiteki mateli su iva, olovo, kadmijum i arsenik. Veina
metala su otrovni. Hrom i gvoe u veim koliinama unitavaju nervni
sistem, bubrege,prouzrokuju tumore.ukoliko se iva putem disajnih
organa unese u organizam moe biti ekstremno otrovna. Ukoliko dospe
do mozga pravi tragineizdvajanje estica i ispiranjefiltera.
hlorisanje (fluorisanje) je postupakdezinfekcije hlornim gasom
ili kalcijum hipohloridom. Fluor se dodaje kao prevencija dentalnih
obolenja kod dece i mlaih osoba.
distribucija vode
B) Podzemne vodetaloenje-areacija
omekavanje
dezinfekcija (hlorisanje)
skladitenje
pumpe visokog pritiska
distribucija vode
12.tretmani industrijskih voda Razliite proizvodne tehnologije
do nose veliki broj zagaivaa a kao posledica toga se javlja iroki
spektar procesa za preradu otpadnih voda u odnosu na tretman
urbano-sanitarnih voda.
Toplotno zagaenje uticaj toplotnog zagaenja na floru i faunu
ogleda se kroz negativan uticaj na prisustvo kiseonika u vodi i
procese razgradnje organske materije kao ugroavajueg faktora vodnog
eko sistema. Hlaenje vode se sprovodi putem otvorenog i zatvorenog
krunog toka. Zatvoreni tok radi sa temperaturnim razmenjivaem bez
gubi tka vode, a hlaenje se obavlja okolnim
posledice po nervni sistem. Najzaajniji put izdvajanja tekih
metala iz organizma je kroz bubrege i urinarne organe.
Pesticidi
Poznati pod nazivom insekticidi, herbi cidi, fungicidi.
Najpoznatiji pesticid je DDT. U ljudski organizam do speva preko
prehrambenih proizvo da, jer je vrlo postojan, nagomilava se u
masno tkivu, odakle toksino deluje na organizam Isparljive organska
komponenete su zagaiva podzemnih voda. One su najee korien rastvara
u industriji i zbog velike isparljivosti retko ih ima u povrinskim
vodama, ali je zato njihova11.TRETMAN OTPADNIH VODASabirni sistemi
su optereeni nestaci onarnim radom generatora otpadnih voda iz
domainstva i iz industrije. Kretanje voda u sabirnom sistemu
obavlja se pod dejstvom sile gravita cije mada se u pojedinim
deonicama transport obavlja dejstvom pumpnih jedinica. Tretman
otpadnih voda sastoji se od:
primarnog tretmana: fiziki proces izdvajanja vrstih estica
sekundani tretman: bioloki proces ostranjivanja supstanca koje
troe kiseonik
tercijalni tretman:obuhvata fizike,vazduhom. Nedostaci su veliki
protok vazduha za hlaenje, buka. Kod otvorenih sistema voda se
hladi predavanjem toplote okolnom vazduhu putem isparavanja.
Prednosti su: smanjen broj pumpi i ventilatora, a nedostaci su:
gubitak vode kroz isparenje je veliki to poveava gubitke.
Uparavanje se koristi za obradu visoko koncentriranih voda malih
protoka a radi poveanja koncentracije soli u njima, ime se ubrzava
kristalizacija. Moe se izvesti jednostepeno, viestepeno i pod
vakumon.
Kristalizacija se zasniva na razliitim
koncentracija u podzemnim velika. Neke od ovih materija su:
vinil hlorid, tetrahlorid etilen, trihloretilen, karbon tetrahlorid
i dr.pH faktor-neutralnost voda
Predstavlja koncentraciju vodonikovih jona u vodenom rastvoru i
odraava meru kiseoka tj. bazalnost sredine. Ako je koncentracija
vea od 10-7 mol/l voda je bazna uprotivnom je kisela (p
