AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 1/27

МАТЕРИЈАЛНИ БИЛАНС ПРОЦЕСА САГОРЕВАЊА 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 2/27

•   Сагоревање  је хемијски процес сједињавања горива са 

кисеоником  уз  интензивно  ослобађање  топлоте. Овај 

процес може  да отпочне само у случају ако су молекули 

кисеоника  у  тесном  контакту  са  молекулима  горива  и под  условом   да  се  овој  смеши   доведе  одређена 

количина  енергије  која  ће  послужити  за  кидање 

атомских веза и која се назива енергијом активизације.

•

  При  завршеном  процесу  сједињавања  горива  и  кисе-оника  добијају  се  продукти  сагоревања  који  се  могу 

одредити помоћу  једноставних хемијских  једначина. 

•   Процес  сагоревања  може   да  се  проучава  кроз   две 

основне гране: статику сагоревања, у којој се третирају 

само крајњи продукти настали при процесу сагоревања 

и  динамику сагоревања, која се бави  физичко  – хемиј-

ским процесима који се одвијају током сагоревања.

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 3/27

СТЕХИОМЕТРИЈСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ ПОТПУНОГ САГОРЕВАЊА 

САГОРЉИВИХ КОМПОНЕНТИ 

•   При  изради  материјалног  биланса  процеса  сагоревања 

горива  у  ложишту  парног  котла  претпоставља  се   да  у 

коначним  продуктима  сагоревања  нема  сагорљивих  гасова, 

то  јест,  да  је сагоревање потпуно. 

•   Основ  за  утврђивање  материјалног  биланса  процеса 

сагоревања  горива  представљају   Авогадров  и   Далтонов 

закон . 

 –  Према   Авогадровом   закону , у  простору  одређене 

запремине,  при  непромењеном  притиску  и  температури, налази се увек исти број молекула идеалног гаса.

 –  Према   Далтоновом   закону , у  изолованим,  као  и  у 

збирним  паралелним  и  узастопним  реакцијама,  почетне 

материје се  једине и стварају нове продукте у одређеним, 

такозваним стехиометријским односима.

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 4/27

•   Сагорљиве компоненте  горива ступају у хемијске реакције са кисе-

оником  у  одређеним  односима, па  се  потрошња  кисеоника  и 

количина  створених  продуката  сагоревања  одређују  из 

стехиометријских   једначина сагоревања написаних за 1 kmol сваке 

компоненте 

 –   Угљеник  (потпуно сагоревање) 

+

 –   Водоник  

+

C + O2  →  CO2 

1 kmol C + 1 kmol O2  →  1 kmol CO2 

12 kg C + 32 kg O2  →  44 kg CO2 

12 kg C + 22,4 m

3

 O2 →

  22,4 m

3

CO2 1 kg C + 1,866 m3 O2 → 1,866 m3 CO2 

2H2  + O2  →  2H2O

2 kmol H2  + 1 kmol O2  →  2 kmol H2O

44,8 m3

 H2  + 22,4 m3

 O2  →  44,8 m3

 H2O1 m3 H2  + 0,5 m3 O2  →  1 m3 H2O

4 kg H2  + 32 kg O2  →  36 kg H2O

1 kg H2  + 8 kg O2  →  9 kg H2O

4 kg H2  + 22,4 m3O2  →  44,8 m3 H2O

1 kg H2  + 5,6 m3

 O2 →

  11,2 m3

 H2O

2 CO 

Q 

O H 2 

Q 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 5/27

 –   Сумпор 

+ 

У  приказаним  односима  узете  су  заокружене  вредности 

молекулских маса, а гасови су посматрани као идеални, што за 

собом  повлачи  грешку  која  се  код  практичних  прорачуна  може 

занемарити.

S + O2  →  SO2 

1 kmol S + 1 kmol O2  →  1 kmol SO2 

32 kg S + 32 kg O2  →  64 kg SO2 

32 kg S + 22,4 m3 O2  →  22,4 m3 SO2 

1 kg S + 0,7 m3 O2  →  0,7 m3 SO2 

2 SO 

Q 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 6/27

КОЛИЧИНА ВАЗДУХА ПОТРЕБНА ЗА ПОТПУНО САГОРЕВАЊЕ 

•   Сабирањем  запремина  кисеоника  потребних  за  потпуно сагоревање  угљеника,  водоника  и  сумпора,  имајући  у  виду 

 да  се  том  приликом  троши  и  кисеоник  садржан  у  гориву, 

 добија  се  да  је  за  потпуно сагоревање 1 kg чврстог или  течног горива потребно кисеоника 

[m3 /kg]

•   Ако се претпостави  да се ваздух састоји од 21% кисеоника и 

79 % азота (по запремини) и како  је густина  кисеоника 

32/22,4 = 1,429 kg/m3, најмања (теоријска) количина ваздуха потребна за потпуно сагоревање 1 kg чврстог или  течног 

горива биће 

[m3 /kg]

2 

2 

O 

r r r 

g r 

o 

O  ρ

V 100

O

100

H5,6

100

S0,7

100

C1,866

2 

O  ρ

    r 

g 

r 

r r O o    2 V 

V    0,7S8

OH5,61,866C

21

1

0,21 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 7/27

•   Имајући  у  виду  да  се  процес  сагоревања  успорава  током 

реакције  због  смањења  концентрације  горива  и  кисеоника  у 

смеши  и   да  су  у  ложиштима  парних  котлова  услови  за 

сагоревање  погоршани  због  несавршеног  мешања  великих 

количина  горива  и  ваздуха, ваздух  се у  процес  сагоревања доводи  у  количини  већој  од  теоријске.

•   Однос  стварне  и  теоријске  количине  ваздуха  представља 

коефицијент вишка ваздуха 

•   Стварна количина ваздуха за сагоревање у ложишту парног 

котла 

[m3 /kg]

•   У ложиште парног котла се  доводи количина ваздуха која  је 

од теоријске већа за вишак ваздуха 

[m3 /kg]

o V  

V  α     

o αV V     

  o o V  1 α V  V  V     Δ  

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 8/27

ЗАПРЕМИНА ПРОДУКАТА САГОРЕВАЊА 

•   Продукти потпуног сагоревања 1 kg чврстог или течног горива садрже:

 –   угљен - диоксид  (CО2) као продукт потпуног сагоревања угљеника, 

 –   сумпор- диоксид  (SО2) као продукт потпуног сагоревања сумпора, 

 –   азот  (N2) из  теоријске  количине  ваздуха,  из  вишка  ваздуха  и  из 

горива, 

 –   водену   пару   (H2О)  насталу  испаравањем  влаге  из  горива  и 

сагоревањем  водоника,  као  и  од  влаге  из  теоријске  количине  и вишка ваздуха и 

 –   кисеоник  (О2) из вишка ваздуха.

•   Азот и  кисеоник  из вишка ваздуха се у билансу продуката сагоревања 

не представљају посебно, него као вишак ваздуха.

•   Запремина  угљен - диоксида  на  основу  стехиометријске   једначине 

износи 

[m3 /kg]

100

C1,866

r 

CO 2 

V     

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 9/27

•   Запремина сумпор- диоксида износи 

[m3 /kg]

•   Како сумпор- диоксида има мало и пошто су му особине сличне као и  угљен- диоксида,  запремине  угљен- диоксида  и  сумпор- диоксида 

се  обично  сабирају,  па  се  добија  запремина сувих  троатомских  гасова 

[m3 /kg]

•   Теоријска  запремина  азота  састоји  се  од  азота  из  теоријске 

количине ваздуха и азота из горива 

[m3 /kg]

пошто  је  kg/m3.

100

S0,7

r 

g 

SO 2 V   

100

S0,7

100

C1,866

r 

g r 

SO CO RO 2 2 2 

V V V   

r o 

N 

r 

o o 

N   V  

 ρ

V  V  

2 

2 

0,008N0,79

100

N0,79    

1,2528/22,4  2 

N  ρ

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 10/27

•   Теоријска запремина водене паре  настале  сагоревањем  водоника, 

водене паре настале испаравањем влаге из горива и водене паре из 

теоријске количине ваздуха  је 

[m3 /kg]

где  је  [m3 /m3] - запремина водене паре по 1 m3 околног ваздуха 

која се одређује по обрасцу 

[m3 /m3] 

Густина водене паре  је  18/22,4 = 0,804 kg/m3, густина ваздуха 

= 1,293 kg/m

3

, а за технички ваздух  је d 

  = 0,01 kg/kg, тако  да  је = 0,0161 m3 /m3, па  је теоријска запремина водене паре 

[m3 /kg]

o 

O H 

O H 

r  r  

o 

O H    V  v  ρ

V   2 

2 

2 

100

W

100

H11,2

O H 2 

v 

O H 

v 

O H 

2 

2 

 ρ

 ρd v  

O H 

2 

 ρ  

v 

 ρ  

O H 2 

v 

o r r o 

O H V V 

2 

1,611,244W11,2H100

1

d [kg/kg] - маса водене парепо 1 kg ваздуха, 

v  ρ   [kg/m3] - густина ваздуха и 

O H 2 

 ρ   [kg/m3] - густина воденепаре. 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 11/27

•   Ако би се сагоревање вршило са теоријском  запремином  ваздуха,

запремине продуката сагоревања би биле 

 –  теоријска запремина сувих  продуката сагоревања 

[m3

 /kg]

 –  теоријска запремина влажних  продуката сагоревања 

[m3 /kg] 

•   У  реални  процес  сагоревања  доводи  се  количина ваздуха већа од  

теоријске, па су  –  стварна запремина сувих  продуката сагоревања 

[m3 /kg] 

 –  стварна запремина влажних  продуката сагоревања 

[m

3

 /kg] 

где  је  [m3 /kg] - стварна запремина водене паре која  је од 

теоријске већа за влагу из вишка ваздуха 

[m3 /kg]

2 2 2    N SO CO 

o 

gs    V V V V     

o 

O H 

o 

gs 

o 

g  2 V V V 

o o 

gs gs V 1 α V V 

O H gs g  2 V V V   

O H 2 

V 

  o o 

O H 

o 

O H 

o 

O H O H   V α V V α v V V 

2 2 2 2 10,01611  

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 12/27

ОДРЕЂИВАЊЕ КОЕФИЦИЈЕНТА 

ВИШКА ВАЗДУХА 

•   Основна квалитативна карактеристика процеса сагоревања у ложиштима  парних  котлова   је  његова  потпуност  при 

минималном  вишку  ваздуха,  коме  одговара  максимална 

температура процеса сагоревања.

•   У  експлоатацији  треба  систематски  контролисати  састав 

продуката  сагоревања  и  одређивати  коефицијент  вишка 

ваздуха и хемијску непотпуност сагоревања. За то се користи 

гасна  анализа,  која  се  врши  помоћу  анализатора  гасова 

различитих  система. На  основу  резултата  гасне  анализе 

одређује се коефицијент вишка ваздуха.

•   При  потпуном  сагоревању,  коефицијент  вишка  ваздуха 

 дефинисан  је  изразом  који  представља  образац  за  његово 

одређивање преко садржаја троатомских гасова 

2

2max

RO

ROα   

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 13/27

•   Уобичајени  садржај  сумпора  у  гориву   је  знатно  мањи  од 

садржаја угљеника, па се израз може написати у облику који 

се чешће среће у пракси 

•   Савршенији  образац  за  одређивање  коефицијента  вишка 

ваздуха  је  образац  преко  садржаја  кисеоника  у  стварним 

сувим продуктима сагоревања 

•   Ако ложишни уређаји парног котла нису правилно одабрани, 

ако  је вођење процеса неправилно и тако  даље, стварају се 

продукти  непотпуног  сагоревања,  као  што  су  угљен-

моноксид  (СО),  водоник  (Н2), метан  (СН4) и  други. Најверо-

ватнији продукт непотпуног сагоревања  је угљен-моноксид.

2

2max

COCO  α 

2O21-

21  α 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 14/27

•   Коефицијент  вишка  ваздуха  за  случај  непотпуног  сагоре-

вања, када  је у продуктима сагоревања присутан само угљен-

моноксид може се одредити по обрасцу 

•   Ако  се  занемари  садржај  азота  у  гориву,  процентни  садржај 

азота у сувим продуктима сагоревања износи 

[%]

•   Контрола  сагоревања  познатог  горива  може  да  се  изврши 

помоћу  такозваног  Оствалдовог  троугла  ако   је  познат 

садржај СО2, О2 и СО у сувим продуктима сагоревања.

2

2

N

0,5COO

21

791

1 

α  

COORO100N222

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 15/27

АНАЛИЗАТОРИ ДИМНИХ ГАСОВА 

•   Коефицијент вишка ваздуха се не одређује  директно, него на 

основу  садржаја  угљен- диоксида  и  кисеоника  у   димним 

гасовима. При  непотпуном  сагоревању  потребно   је   још 

познавати и садржај сагорљивих гасова. Састав продуката сагоревања одређује се њиховом  анализом  која се врши  анализаторима   различитих   система  и   конструкција.

Анализатори   димних  гасова  могу   да  буду  хемијски  и физички.

•   Принцип  рада   хемијских   анализатора  заснива  се  на 

селективном упијању појединих компонената  димних  гасова 

разним  хемијским  апсорбентима,  док  физички  анализатори  раде  на  основу  коришћења  одређеног  физичког  ефекта  или 

физичке особине материје.

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 16/27

ЕНТАЛПИЈА ПРОДУКАТА САГОРЕВАЊА 

•   Енталпија продуката сагоревања  је  количина  топлоте  која 

се  доводи  продуктима  потпуног  сагоревања  јединице  масе или запремине горива при константном притиску  да би се од 

почетног стања (t  = 0 оС) загрејали  до одређене температуре.

•   Енталпија  продуката  сагоревања  састоји  се од   енталпије 

теоријске  количине  продуката  сагоревања,  енталпије  вишка 

ваздуха и енталпије летећег пепела 

[kJ/kg] ; [kJ/m3]

•   Енталпија  теоријске  количине  продуката  сагоревања 

представља  збир  енталпија  сувих  троатомских  гасова, 

теоријске  запремине  азота  и  теоријске  запремине  водене паре 

[kJ/kg] ; [kJ/m3]

[kJ/kg] ; [kJ/m3]

l p vv 

o 

g g   I I I I 

t c V t c V t c V I O pH 

o 

O H pN 

o 

N pCO RO 

o 

g  2 2 2 2 2 2 

t  c V c V c V I O pH 

o 

O H pN 

o 

N pCO RO 

o 

g  2 2 2 2 2 2 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 17/27

•   Енталпија вишка ваздуха  је 

[kJ/kg] ; [kJ/m3]

•   Енталпија   летећег  пепела  усваја  се  када   је  редукована 

количина летећег пепела 

[%kg/kJ] и износи  [kJ/kg]

•   Енталпија продуката сагоревања  је 

[kJ/kg]

Израз  у  средњој  загради  представља  топлотни  капацитет 

продуката сагоревања па  је енталпија 

[kJ/kg] ; [kJ/m3]

•   Графички  приказ  зависности  енталпије  продуката  сагоревања 

од температуре назива се  I - t  дијаграм и он се може израдити 

ако  је  позната  елементарна  анализа  горива  за  претпостављене 

температуре и коефицијенте вишка ваздуха.

t c V α I pvt 

o 

vv   1

1,5103

d 

r 

l p 

H 

Aa   t c 

Aa I  l p 

r 

lp 

lp 100

  t c 100 

Aa c V α c V c V c V I  l p 

r lp 

pvt 

o 

O pH 

o 

O H pN 

o 

N pCO RO g  2 2 2 2 2 2 

  1

t Vc I g g 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 18/27

•   Температура  која  може  да  се  постигне  при  сагоревању  органских 

горива  са  кисеоником  из  ваздуха  зависи  од  коефицијента  вишка 

ваздуха,  температуре  и  влажности  ваздуха,  температуре  горива, 

ефикасности  процеса  сагоревања,  дисоцијација  продуката  сагоре-

вања на високим температурама и тако  даље.

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 19/27

•   Температура која се постиже при потпуном изобарском сагоревању 

фосилног  горива  температуре  0 оС  са  теоријском  количином 

ваздуха  (V о ) стандардног  састава  при  нормалним  условима  (p   =

= 0,101325 МРа  и  t   = 0 оС),  под  условом  да  се  целокупна  количина 

топлоте  ослобођена  сагоревањем  горива  користи  само  за загревање продуката сагоревања назива се пирометријском  

[oC]

- [kJ/kgK] топло-

тни  капацитет  теориј-

ске  количине  проду-

ката сагоревања 

o g 

d 

p i r Vc 

H t 

o g Vc 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 20/27

•   Ако гориво температуре више од нуле сагорева са вишком ваздуха 

( 

> 1) чија  је температура такође виша од нуле, опет без одавања 

ослобођене топлоте, гасовити продукти сагоревања се загревају  до 

такозване калориметријске температуре 

[oC]

где  су  Q zv   и  Q G [kJ/kg] ;

[kJ/m3] - количине  топлоте 

које  се  уносе  у  процес 

загрејаним  или  незагреја-

ним ваздухом и горивом 

g 

G zv d 

kal Vc 

Q Q H t 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 21/27

•   Ако  се  узме  у  обзир  топлота  која  се  троши  на   дисоцијацију 

компонената  продуката  сагоревања,  добија  се  такозвана  теоријска 

или адијабатска температура продуката сагоревања 

[o

C]

Количина  топлоте  која  се 

троши  при   дисоцијацији 

компонената  продуката 

сагоревања  парних  кот-лова може се занемарити, 

пошто  се  она  хлађењем 

гасова  испод  1500 оС 

ослобађа  и  бива  иско-

ришћена. Према томе, при 

сагоревању  горива  у 

котловима  је Q d  = 0, па су 

калориметријска  и  тео-

ријска  (адијабатска)  тем-

пература  једнаке 

(t kal  = t a ).

g 

d G zv d 

a Vc 

Q Q Q H 

t 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 22/27

РЕЦИРКУЛАЦИЈА ПРОДУКАТА

САГОРЕВАЊА 

•   Под  рециркулацијом  се  подразумева  одузимање  продуката 

сагоревања из гасног тракта котла и њихово враћање у гасни тракт 

на место које се налази испред места одузимања по току гасова, то 

 јест,  на  место  гасног  тракта  са  температуром  гасова  вишом  од 

температуре рециркулисаних гасова.

•   Рециркулација  се  најчешће  врши  у  циљу  сушења  влажних  угљева при  сагоревању  у  лету,  када  се  одузимају  димни  гасови  високе 

температуре  са  врха  ложишта. Поред  тога,  често  се  врши  и 

рециркулација  хладних  гасова  са  краја  котла  ради  регулисања 

температуре у млину и инертизовања аеросмеше.

•

  Посматрано  са  термодинамичке  тачке  гледишта,  рециркулација  је неповољна,  јер снижава ексергетски ниво продуката сагоревања на 

месту увођења, тако  да  је, у могућој мери, треба избегавати.

•   Рециркулацијом се мењају струјни и температурски услови између 

места увођења и места одузимања продуката сагоревања.

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 23/27

На  слици   је  представљен 

ток  запремина  димних  гас-

ова за случај рециркулације 

са краја ложишта  ( В  - В ) и 

враћања на улаз у ложиште ( А - А ).

Однос  запремине  рецир-

кулисаних  гасова  и  запре-

мине  гасова  иза  места  оду-

зимања  назива  се  степен   рециркулације.

Запремина  продуката  саго-

ревања  на  произвољном месту  између  места  увође-

ња и места одузимања рец-

иркулисаних гасова  је 

[m3 /kg]

gB 

g r 

V 

V r 

g r gAgu  V V V 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 24/27

При нормалним условма 

па  је укупна запремина про- 

дуката сагоревања [m3 /kg]

Температура  продуката  са-

горевања на месту увођења 

рециркулисаних гасова  је 

[oC]

[kJ/kg]  - енталпија  проду-

ката сагоревања на месту  уво-

ђења  гасова после мешања 

[kJ/kgК] - топлотни  ка-

пацитет  продуката  сагоревања 

на  месту  увођења  рециркули-

саних гасова после мешања 

g gB gA  V V V   

g gu 

V r 1 V   

guA

guA

guAVc 

I t   

guAI 

guA

Vc 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 25/27

•   Енталпија  продуката  сагоревања  на  месту  увођења  рецирку-

лисаних гасова после мешања  је 

[kJ/kg]

[kJ/kg] - енталпија  продуката  сагоревања горива на месту увођења рециркулисаних  гасова пре мешања 

[kJ/kg] - енталпија рециркулисаних димних гасова

•   Топлотни  капацитет продуката сагоревања  на  месту  увођења 

рециркулисаних гасова после мешања  је 

[kJ/kgK]

[kJ/kgK] - топлотни капацитет  продуката сагоревања горива на местуувођења рециркулисаних гасова пре мешања

[kJ/kgK] - топлотни капацитет рециркулисаних  димних гасова 

•

  Температура продуката сагоревања  на  месту  одузимања  гасова може  да  се  одреди  помоћу  енталпије  и  топлотног  капацитета  пре 

или после одузимања гасова 

[oC]

gB gAguA  rI I I 

gAI 

gB I 

gB gAguA Vc r Vc Vc 

gA

Vc 

gB 

Vc 

gB 

gB 

gB 

gB 

guB 

guB 

B Vc 

I 

Vc r 

I r 

Vc 

I t 

1

1

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 26/27

Поред  рециркулисања  гасова  са  краја 

ложишта,  рециркулишу  се  и   хладни  димни   гасови   са  краја  котла. У  том 

случају  постоје   два  степена  рецир-

кулације 

Укупна  запремина  продуката  сагорева-

ња  између  места  одузимања  врелих 

гасова  ( В  - В  ) и  места  одузимања хладних  гасова  ( С   - С  ) се  мења  због 

присисавања  хладног  ваздуха  из 

околине.

У  случају   двоструке  рециркулације 

најбоље  је  да се изради  I - t   дијаграм за 

гасове са хладном рециркулацијом, тако што ће се енталпије продуката сагорева-

ња  горива  множити  степеном  рецирку-

лације хладних гасова после чега се слу-

чај своди на  једноструку рециркулацију 

[kJ/kg]

gC 

g r2 

2 

gB 

g r1 

1 V 

V r  ;  

V 

V r 

g 2 gu2  I r I 

7/17/2019 AT-3 Materijalni bilans procesa sagorevanja.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/at-3-materijalni-bilans-procesa-sagorevanjapdf 27/27

Котао запроизводњу

прегрејане паре 

- продукција паре 

D  = 22,222 kg/s

- Притисак на излазу из 

прегрејача паре 

p s  = 46 bar

- темапература паре 

t s  = 450 oC

- температура напојне водеt nv  = 130 оС 

- глаткоцевни  челични  загрејач воде