ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА И ТРАНСПОРТ

Preview:

DESCRIPTION

ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА И ТРАНСПОРТ. ГРАЂА ЋЕЛИЈСКЕ МЕМБРАНЕ. Састоји се од 2 слоја:Унутра су липиди,а споља протеини за које се везују липиди. Од липида најчешћи су фосфолипиди,стероиди и холестерол. - PowerPoint PPT Presentation

Citation preview

ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА И ТРАНСПОРТ

ГРАЂА ЋЕЛИЈСКЕ МЕМБРАНЕ

• Састоји се од 2 слоја:Унутра су липиди,а споља протеини за које се везују липиди.

• Од липида најчешћи су фосфолипиди,стероиди и холестерол.

• Протеини спољашњег слоја имају улогу у регулисању физичкохемијских услова средине и транспорта јона.

• Протеини унутрашњег слоја су ензими.

УЛОГЕ ЋЕЛИЈСКЕ МЕМБРАНЕ• Специјализованост за контакт-транспорт.• Контакти између ћелија су веома различити: -спајање ћ.мембрана тако да се не уочава

међућелијски простор,онемогућавајући сваки транспорт.

-стварање прстоликих изврата бочних мембрана суседних ћелија

-стварање различитих задебљања бочних мембрана

-стварање спојних зона-настајање септи-преграда које обезбеђују присне

контакте

Plazmina membrana ima asimetričnu strukturu i lipidi i proteini nisu statični- kreću se (tečno-

mozaični model membrane) 

СПЕЦИФИЧНЕ УЛОГЕ ЋЕЛИЈСКЕ МЕМБРАНЕ

• ЦИТОЗА-способност ћ.мембране да уноси материје увртаањем,извртањем или увијањем.

• -ЕНДОЦИТОЗА: *ПИНОЦИТОЗА -уношење течности из

околне средине у цитоплазму. *ФАГОЦИТОЗА -цитоплазмини

продужеци уносе ванћелијски материјал и стварају се вакуоле.

ENDOCITOZA POSREDOVANA RECEPTORIMA

ENDOCITOZA

EGZOCITOZA

EGZOCITOZA

• ЕГЗОЦИТОЗА -ћелије своје продукте избацују у виду секреције.

• ГЛИКОКАЛИКС-налази се на површини ћелије у виду изврата-микроресице и има заштитну улогу и улогу филтра.

• РЕЦЕПТОРИ-протеински или гликопротеински молекули уграђени у ћ.мембрану.

Део молекула рецептора представља акцепторно место.

ПРОПУСТЉИВОСТ ЋЕЛИЈСКЕ МЕМБРАНЕ

• Селективно пропустљива

• Постоје механизми којима се регулише ток материја кроз мембрану:

• Пасиван и

• Активан транспорт

ПАСИВАН ЋЕЛИЈСКИ ТРАНСПОРТ

• Јавља се као:

1. ДИФУЗИЈА -мешање 2 течности или раствора све док им се концентрације не изједначе.

2. СЛОБОДНА ДИФУЗИЈА -многе материје пролазе кроз мембрану у раствореном стању.

3. ОЛАКШАНА ДИФУЗИЈА -одвија се реко протеинских каналића.

4. ОСМОЗА -мешање 2 течности различите концентрације кроз полупропустљиву опну,али се концентрације не изједначавају.

DIFUZIJA

TRANSPORT POSREDOVAN NOSAČEM

•transport pomoću jonskih kanala-proteinske strukture koje izgrađuju „tunele“

АКТИВАН ЋЕЛИЈСКИ ТРАНСПОРТ

• Преношење материја и биолошки активних молекула који нису растворљиви у води и липидима.

• Транспорт омогућавају мембрански ензими.

• Неопходна је енергија.

• У транспорту шећера,аминокиселина и јона “носачи” су протеини и ензими који убрзавају транспорт.

JEDRO

Postojanje jedra ili nukleusa je jedno od osnovnih svojstava eukariotske ćelijeU ćeliji je najčešće prisutno jedno jedro obično smešteno u središnjem delu ćelijeJedro je loptastog, potkovičastog ili nepravilnog oblikaJedro je dvema membranama između kojih je prostor- cisterna, odvojeno od ostalog dela ćelijeMEMBRANE + CISTERNA= NUKLEUSNI OVOJ

Na spoljašnjoj membrani se nalaze ribosomi Ona je i deo granularnog endoplazminog retikuluma

Jedrove ili nukleusne pore-kružni otvori na nukleusnom ovoju koji omogućavaju komunikaciju sa citoplazmom

Unutrašnji prostor jedra je ispunjen nukleoplazmom- vodena sredina u kojoj se nalaze joni, mali molekuli, proteini i najuočljivija komponenta-nasledni materijal hromatin (gr. hroma=boja)

U jedru se razlikuje heterohromatin-zgusnuti, kondenzovani hromatin ( neaktivan ) uz nukleusni ovoj i euhromatin-difuzni hromatin( aktivan – DNK se prepisuje )

Jedarce ili nukleoulus- najčešće loptasta struktura povezana sa hromatinskim materijalom

Osnovu hromatina čini molekuli DNK

HROMOZOMI, HROMATINSKA VLAKNA- tela, strukture unutar jedra koje u određenim fazama ćelijskog ciklusa liče na vlakna koja se dobro boje i grade mrežu Izgrađena od: molekula DNK i histonskih i nehistonskih proteina (biološki smisao-skraćivanje dužine molekula DNK-1,5 m molekula DNK staje u jedro ćelije!!! )

WALDEYER 1888. GODINE UOČIO I DAO IME HROMOZOMI

GRAĐA HROMOZOMA – DVE HROMATIDE

- kraća ručica

- duža ručica

U SVAKOJ HROMATIDI PO JEDAN DNK MOLEKUL CEO HROMOZOM 2 DNK

MOLEKULA

PODELA HROMOZOMA PREMA POLOŽAJU CENTROMERE

Recommended