Damjanović Bojana mst VI-1

U medicini

monitoring znači

praćenje vitalnih i

drugih funkcija

organizma dok

bolesnik boravi

na odeljenju

intenzivne nege.

Monitoring sistem nam pomaže u negovanju bolesnika

u svim intenzivinim negama.

Olakšava nam jer su svi vitalni parametri: srčana

frekvencija, arterijski i krvni pritisak, venski pritisak,

temperatura, frekvencija disanja i EKG kriva uvek

predočeni i lako očitljivi medicinskom osoblju. Što

omogućava pravovremenu reakciju na promene stanja.

Iako je sa finansijske tačke gledišta monitoring sistem

velika investicija, ona se isplati jer je laka za očitavanje

i nije potrebno visoko stručno osoblje, a i pored toga

vreme boravka pacijenta u intenzivnoj nezi se skraćuje

zbog brze reakcije i brzog donošenja odluka u terapiji.

Pri utvrđivanju stanja KVS-a potrebna je kontrola

krvnog pritiska i elektrokardiograma.

Monitoring arterijskog krvnog pritiska obavlja se

direktnim i indirektnim metodama

Izvodi se ubacivanjem kanile u a.radialis, a.femoralis ili

a.brachialis. Kanila se spaja sa manometrom

(instrument za merenje pritiska) pomoću trokrake

slavine. Takođe ovaj sistem može se povezati na

monitor gde se signal arterijskog pritiska pretvara u

električi koji dospeva na displej monitora.

Sistem za direktno merenje arterijskog pritiska mora

da bude oslobođen mehurića vazduha, ispran

heparinizovanim rastvorom i sterilan. Rastvorom

heparina često ispirati sistem da ne bi došlo do

koagulacije krvi.

Indikacije za uvođenje arterijske kanile:

1. monitor arterijskog pritiska (usled naglih

promena)

2. često kontrolisanje krvnih analiza

3. nadoknada tečnosti i krvi pri velikim operacijama

( torakalnim, vaskularnim ili intrakranijalnim)

Metode:

1. auskultatorna metoda - pomoću aparata za merenje

pritiska sa manžetnom i stetoskopom

2. oscilometrijska metoda – pomoću osciloskopa i

manžetne

3. automatsko merenje – pomoću specijalnih aparata

Pre svega neophodno je dobto fiksirati elektrode, što obezbeđuje otklanjanjem maljavosti tih delova i prebrisavanjem tupferima natopljenim benzinom (uklanjanje masnoće radi bolje fiksacije elektrokatoda). Takođe pomoću kontakt kreme i samolepljivih prstenova obezbedimo fiksaciju. Fiksiranje elektroda omogućava pacijentu slobodu pokreta.