LIPOSOLUBILNI VITAMINI

VITAMIN A

VITAMIN D

VITAMIN E

VITAMIN K

OBRATITI PAŽNJU NA DOZIRANJE POSEBNO VITAMINA A I D STVARAJU DEPOE MEGA DOZE A I D DELUJU TOKSIČNO

VITAMIN A, retinol, akseroftol

DEFICIT VITAMINA A JE POZNAT JOŠ U ANTIČKO VREME

OTKRIVEN 1915, IZOLOVAN 1937, A SINTETISAN 1946 godine.

RETINOL, RETINAL

ISTA BIOLOŠKA AKTIVNOST RETINSKA KISELINA-METABOLIT

VITAMIN A1 I A2

Retinoidi

Retinoidi obuhvataju retinol i slične hemijske strukture sa 20 C atoma, kao i karotenide sa 40 C atoma.

Istorijat deficita vitamina AIma dugu istoriju, poznat je bio u starom

Egiptu, ali i Hipokratu. Dzigerica se prepisivala kao lek za noćnoslepilo.1949. u humanom eksperimentu

potvrdjenoda je 750 mcg retinola dovoljno da sprečinoćno slepilo.Rizik od kseroftalmije je u vezi sapovećanim rizikom od infekcija!!!!!

Rasprostranjenost deficita vitamina A i posledice1969. je procenjeno da: preko 40 miliona dece uzrasta mladjeg

od 6 godina imaju blagu ili umerenu

kseroftalmiju, 1 % oslepi svake godine, a 50-75 % umre tokom prve godine.

VITAMIN A

β- karoten

CH3

CH3

CH3CH3

CH3CH3

CH3

CH3

H3C

H3C

Vitamin A, retinol

OH

CH3

CH3 CH3CH3H3C

JEDINICE VITAMINA A

IU=INTERNACIONALNA JEDINICA

RE= RETINOL EKVIVALENAT

1 IU=0,3 µg RETINOLA

1 IU=0,6 µg ß KAROTENA

1 RE =6 µg ß KAROTENA

1 RE= 12 µg DRUGIH KAROTENA

1 RE= 1 µg RETINOLA

1RE= 3,3 IU

APSORPCIJA

Vitamin A se u hrani nalazi u obliku estara. Pre apsorpcije u tankom crevu estar se

hidrolizuje, a zatim sledi apsorpcija. Posle apsorpcije ponovo se dešava

esterifikacija, a zatim transport do jetre (DEPO)

Za transport zadužen je retinol vezujući protein

FIZIOLOŠKE FUNKCIJE VIT. A

ESENCIJELAN ZA NIZ BIOHEMIJSKIH I FIZIOLOŠKIH PROCESA. (DELUJE KAO RETINAL-RETINOL SE LAKO OKSIDUJE U RETINAL-a).

VITAMIN A JE DEO VIDNOG PIGMENTA RODOPSINA.

RETINSKA KISELINA PRISUTNA U MALIM KOLIČINAMA IMA ZNAČAJNU FUNKCIJU U RASTU I DEOBI CELIJA.

Vidni purpur

Rodopsin je složena belančevina , (prostetična grupa -neo b vitamin A1 belančevina skotopsin ili opsin)

Rodopsin (sintetiše se u mraku)Razlaže se preko lumi- i meta- rodopsina

do aldehidnog oblika vitamina A i skotopsina.

Uloga vitamina A u funkciji čula vida

Štapići

Mrežnjača

Čepići

all-trans-retinol 11-cis-retinol 11-cis-retinalizomerizacija oksidacija

ulazi u štapić protein opsin

opsin + 11-trans-retinal rodopsinsvetlomrak

rodopsin

FIZIOLOŠKE FUNK. VIT. A

VIT. A, KAO RETINOL, IMA ZNAČAJNU FUNKCIJU U REPRODUKCIJI.

VIT. A JE ZNAČAJAN ZA NORMALNO FUNKCIONISANJE IMUNOG SISTEMA.

BETA KAROTEN JE PREKURSOR RETINALA, RETINOLA I RETINskE K., ALI IMA I SVOJE BIOLOŠKE AKTIVNOSTI-ONEMOGUĆAVA AKTIVNOST SLOBODNIH RADIKALA.

Beta-karoten je prekursor retinala, ali ima i svoje specifične uloge u organizmu kao antioksidans!!!

Lokalizovan u membranama Deluje kao antioksidans u uslovima niskog parcijalnog pritiska kiseonika tako što se sami oksidišu i time se svrstavaju u grupu preventivnih antioksidanasa Veže slobodne radikale, prvenstveno singlet kiseonik i peroksi radikale Sinergist sa vitaminom E

POTREBE ZA VIT. A RDA

NOVOROĐENE BEBE µg, RE IU0-6 meseci 420 13906-12 meseci 400 1320DECA1-3godine 400 13207-10 godina 700 231011+ (ženski, muški pol) 800 i 1000µg 2640 I 3300 IU

TRUDNOĆA I LAKTACIJA +200 I + 400 µg

NAMIRNICE KOJE SADRŽE VIT. A

JETRA (GOVEĐA, SVINJSKA, PILEĆA)NEOBRANO MLEKO, BUTER

NAMIRNICE BILJNOG POREKLA:TAMNO ZELENO I OBOJENO POVRĆE,

VOĆE sadrže provitamin

DEFICITNOĆNO SLEPILO- NIKTALOPIJAOZBILJNO OŠTEĆENJE OKAPROMENE NA KOŽIZASTOJ U RASTUPODLOŽNOST INFEKCIJAMA

Mere za sprečavanje deficita vitamina A

1. Savetovanje o pravilnom izboru namirnica (animalne i visokovredne biljne)

2. Suplementacija visokim dozama vitamina A (Indija, 60.-te godine prošlog veka)

3. Fortifikacija i obogaćivanje namirnica

Terapijske doze vitamina A

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije:Prva dva dana visoke doze, zatim za 1 do 4nedelje ponovljena terapija

Uticaj drugih mikronutrijenata na status vitamina A

1. Deficit proteina2. Deficit cinka3. Deficit vitamina E

Interakcija sa pojedinim lekovima:holestiramin, kolhicin, neomicin,

fitostanoli,fitosteroli….

POSEBNA PAŽNJA: Toksičnost vitamina A

Teratogeni efekti – količine preko dnevno preporučenih nisu za trudnice – ZAMENITI GA U SUPLEMENTIMA ZA TRUDNICE KAROTENOM!!! Oštećenje jetre Dermatitis, kraste, glavobolja, znojenje, umor, i smrtni ishod pri količinama od oko 300 mgKaroteni nisu toksični ali mogu da izazovu prolaznu pigmentaciju kože

Interakcije vitamina A

LEKOVI TIPA KORTIKOSTEROIDA KORTIKOSTEROIDA (ANTIINFLAMATORNI LEKOVI)-(ANTIINFLAMATORNI LEKOVI)-

VIT. A U MASTIMA I KREMAMA POMAZE VIT. A U MASTIMA I KREMAMA POMAZE SANIRANJE POVREDA-ORALNO UZET NE!SANIRANJE POVREDA-ORALNO UZET NE!

ORALNI KONTRACEPTIVI INTERFERIRAJU SA APSORPCIJOM VIT. A

ASISTIRA U APSORPCIJI KALCIJUMA

U apsorpciji vitamina A je neophodno prisustviVITAMIN E POMAŽE U

SKLADIŠTENJU VIT. A U ORGANIZMU SPREČAVAJUĆI NJEGOVO TOKSIČNO DEJSTVO

CINK POMAZE U APSORCIJI VITAMINA A

ODGOVARAJUĆI NIVO SERUMSKIH PROTEINA

VITAMIN D-SUNSHINE VITAMIN,antirahitični vitamin

FAT SOLUBLE A 1915 (A + D) OTKRIVEN 1924 godine HOLEKALCIFEROL-STVOREN U

ORGANIZMU POD DEJSTVOM SUNČEVE SVETLOSTI

ERGOKALCIFEROL-SINTETISAN IZ ERGOSTEROLA (IZ BILJAKA) POD DEJSTVOM ULTRAVIOLETNE SVETLOSTI

OSNOVNA FUNKCIJA - REGULISANJE NIVOA KALCIJUMA U ORGANIZMU

VITAMIN D2 VITAMIN D3

CH3

H3C CH3

CH3

CH3

H

H

CH2

HO

CH3

H3C CH3

CH3

H

H

CH2

HO

HOLEKALCIFEROLERGOKALCIFEROL

H3C CH3

CH3

CH3

CH2

HO

H3C CH3

CH3

CH3

CH2

HO

OH

H3C CH3

CH3

CH3

CH2

HO

OH

OH

jetra bubrezi

7-Dehidroholesterol

Holekalciferol 25-Hidroksiholekalciferol 1,25-Dihidroholekalciferol Kalcidiol Kalcitriol

SINTEZA HOLEKALCIFEROLA -VITAMINA D3 IZ 7-DEHIDROHOLESTEROLA U KOŽI I AKTIVACIJA DVEMA UZASTOPNIM HIDROKSILACIJAMA

Vitamin D3 i D2

1,25- DIHIDROKSIHOLEKALCIFEROL AKTIVNI OBLIK VITAMINA D

KALCITRIOL UTICE NA FORMIRANJE SPECIFIČNOG

KALCIJUM- VEZUJUĆEG PROTEINA U INTESTINALNIM ĆELIJAMA.

OVAJ VITAMIN IMA KLJUČNU ULOGU U ODRŽAVANJU NIVOA KALCIJUMA U KRVI.

NEZAVISNIM MEHANIZMIMA POMAŽE I APSORPCIJU FOSFORA.

FIZIOLOŠKE FUNKCIJE VITAMINA D

Vitamin D je neophodan za• Izgradnju i regeneraciju kostiju • Apsorpciju i metabolizam Ca i P• Metabolizam fosfolipida• Mišićnu aktivnost

• Ali i druge mnogobrojne funkcije koje su i dalje predmet istraživanja...

Uloga vitamina D u metabolizmu Ca

-Sam vitamin D nema aktivnost, to je tzv. prohormon-Vitamin D3 (holekalciferol) se transformiše u jetri i bubrezima pre ispoljavanja aktivnosti

Holekalciferol (D3) 25(OH)D3 1,25(OH)2D3 + 24,25(OH)D3

jetra bubreg

Vezivanje za receptore u jezgru ili u membranama u ciljnim tkivima

Povećana apsorpcija CaPovećana reapsorpcija Ca i P

u bubrezima Preuzimanje Ca u osteoklaste

Kalcitriol

Vitamin D kao hormon

• Sintetise se u jednom organu (koza) a transportuje se u druge, moze se smatrati hormonom.

• U organizmu se aktivira putem dve

hidroksilacije (1, 25)

DNEVNE POTREBE VITAMINA D• 1IU=O,025µg RDA• µg IU• NOVORODJENE BEBE • DECA• ADOLESCENTI • (ispod 18 godina) 10 400• ODRASLI 7,5 300• 51-70 godina 10 400• 70 + 15 600

• TRUDNOCA I LAKTACIJA +250IU; +250IU

Jedan mikrogram = 40 ij

NAMIRNICE KOJE SADRŽE VIT. D

• ULJE JETRE, BUTER, SIR• LOSOS, TUNA, SARDINE• PEČURKE• MLEKO-fortifikovano• NAMIRNICE OBOGAĆENE VIT. D• MARGARIN• Mleko majke sadrži male količine vitamina

D

Toksičnost vitamina

Preterano sunčanje ne može dovesti do suficita vitamina D, jer nastaje lumisterol i tahisterol.Povećan unos vitamina D (iz hrane, suplemenata) dovodi do oksidacije membrana i deponovanja Ca u meka tkivaSimptomi: mučnina, povraćanje, povišen krvni pritisak i oštećenje bubrega, zaostajanje u rastu kod deceToksične količine: 10 puta veće od dnevnih potreba

INTERAKCIJE VITAMINA D

• BARBITURATI-SMANJUJU AKTIVNOST VITAMINA D

• HOLESTIRAMIN SMANJUJE APSORPCIJU VITAMINA D.

• VERAPAMIL MOŽE DA UZROKUJE VISOKI NIVO KALCIJUMA U KRVI.(upozorenje za kol.vit.D)

• DIGITALIS- VISOKI NIVO KALCIJUMA U KRVI

DEFICITKOD DECE NASTAJE RAHITISSIMPTOMI SU KRIVLJENJE KOSTIJU NOGU,

BROJANICE NA GRUDIMA, KASNIJA POJAVA ZUBAKOD ODRASLIH OSTEOMALACIJASIMPTOMI KRHKE I LOMLJIVE KOSTISublinički deficit, u riziku su starije osibe,

vegetarijanci, vegani,U zimskim mesecima na severnoj hemisferi

nema dovoljno UV svetla da bi se sintetisalo dovoljno vitamina D.

Suplementacija Vitamin D

• Za održavanje odgovarajuće serumske koncentracije vitamina D kod odojčadi, uobičajena je primena vitamina D u oralnoj dozi od 10µg (400 i.j.) /dan, odmah posle izlaska iz porodilišta.

 

VITAMIN E

• OTKRIVEN 1922.• IZOLOVAN 1936.• SINTETISAN 1937.• TOKOFEROL-GRČKA REČ,

MOGUĆNOST OSTVARIVANJA POTOMSTVA.

• TE (TOKOFEROL EKVIVALENT)=• 1mg TOKOFEROLA

VITAMIN E

O

R5

HO

R7

R8

CH3 CH3 CH3CH3

CH3

α - tokoferol: 5,7,8 trimetil tokolβ - tokoferol: 5,8 dimetil tokolγ - tokoferol: 7,8 dimetil tokolδ – tokoferol: 7 metil tokol

Postoje i četiri tokotrienola istih oznaka

Apsorpcija vitamina E Prisistvo masti u tankom crevu je važno50-70 % je stepen apsorpcije, opada sa

povećanjem dozeU obliku hilomikrona prelazi u limfuAkumulira se u ćel. Membranama,

lipoproteinima i adipoznim depozitima.Kompromitovana: osobe sa oboljenjem

žučnih puteva, cistična fibroza, celijačna bolest

Deficit vitamina E

Vitamin koji traži bolestUrodjena anomalija FIVE je dokaz

esencijalnosti vit E za ljude

DNEVNE POTREBE ZA VIT. E

• 1IU 0,67 mg d-alfa-tokoferola RDA• NOVORODJENE BEBE mg• 0-6 meseci 3• 6-12 meseci 4• DECA • 1-3 godine 5• 7-10 godina 7 • 11+ ZENE; MUSKARCI 8mg; 10mg• TRUDNOCA I LAKTACIJA +2mg; +3mg

VITAMINSKA I ANTIOKSIDATIVNA

AKTIVNOST VITAMINA E• à TOKOFEROL NAJAKTIVNIJI VITAMIN• ß TOKOFEROL• Ý TOKOFEROL• Þ TOKOFEROL NAJAKTIVNIJI

ANTIOKSIDANS• POTREBE ZA VITAMINOM E SE

POVECAVAJU UNOSOM POLINEZASICENIH MAS. KIS.

• 1mg VITAMINA E ZA 0,6g polinezas. M.k.

Fiziološke funkcije vitamina E

Štiti ćelijske membrane i plazma lipoproteine od oštećenja slobodnim radikalima

Vitamin C ga regeneriše, kao i glutation

Dobri izvori vitamina E

ULJE KLICE KUKURUZA, PŠENICE, SOJE oko 30mg

LESNIK, ORAH, BADEM 7-30mgCELER,KUPUS, BORANIJA 1-7mgBANANE ,JABUKE ,MESO 0,1-1mgTOKSICNOST NIJE POZNATA, čak i u

dozama od 300 mg

Uloga vitamina E kao antioksidansa

Slobodni radikal

Neutralisanslobodni radikal

Neutralisanslobodni radikal

Oštećene molekule fosfolipida

Vit. E daje svoj elektronSlobodnom radikalu, stabilizuje ga i smanjuje štetu

Interakcije vit. E i lekova

• Mineralna ulja interferiraju sa apsorpcijom vit. E

• Orlistat, holestiramin, izonijazid smanjuju apsorpciju vit. E

• Gvožđe može da oksiduje ne esterifikovan vitamin E

Interakcije vit. E i lekova

Potencira dejstvo lekova koji smanjuju agregaciju trombocita (aspirin...)

Može da smanji neželjene reakcije ciklosporina.

VITAMINI K

ANTAGONISTdikumarol

O

O

CH3

CH3

CH3

CH3 CH3 CH3

O O

OH OH

O O

OBLICI VIT. K U PRIRODI• VITAMIN K1-FILOHINON

• NALAZI SE U NAMIRNICAMA

• VITAMIN K2- MENAHINON

• MOGU DA GA SINTETIŠU CREVNE BAKTERIJE

• VITAMIN K3- MENADION

• SINTETSKI OBLIK VITAMINA K

APSORPCIJA

Zahteva prisustvo žučnih kiselina Transportuje se u plazmi

lipoproteinima U plazmi je osnovni oblik filohinon,

vitamin K1

VITAMINI K

• OTKRIVEN 1934.

• IZOLOVAN I SINTETISAN 1939.

• ANTIHEMORAGIČNI FAKTOR

• DIKUMAROL-ANTAGONIST

Funkcija

• Utice na sintezu gama-karboksiglutaminske kiseline, bitne za sintezu 4 faktora koagulacije (2, 7, 9 I 10)

• Ova kiselina utice I na sintezu osteokalcina

Značaj vitamina K za koštani sistem

Aktivira protein osteokalcin koji tad vezuje Ca i ubrzava ugradnju u koštano tkivo

Inaktivni osteokalcin

Aktivni osteokalcin

DEFICIT

• Poremecaj koagulacije krvi, karakterisan niskom aktivnosti protrombina (hipoprotrombinemija)

• Pedijatrijski, ginekoloski, hirurski pacijenti

DEFICIT • Vitamin K se neposredno daje po rodjenju

im da bi se sprecila hemoragijska bolest bebe, nemogucnost flore GIT da sintetise vit K.

• Osobe sa malapsorpcijom, dugotrajan primena antibiotika, opstruktivna zutica

• Upotreba dikumarola, antagonita vitamina K

• Nizak nivo kod obolelih od osteoporoze (osteokalcin)

DNEVNE POTREBE•

RDA µg NOVORODJENE BEBE 0-6 meseci 12 6-12 meseci 10-20 DECA 10-12godina 30-60 ODRASLI 70-140 1 µg po kg telesne mase

HRANA KAO IZVOR VIT. K

• 100g

• RIBLJE BRASNO 15 mg• svinjska jetra 0,3-0,8mg• MLEKO , JAJA• SPANAĆ , KARFIOL 0,002-0,3mg • U vezi je sa fotosintetskim tkivima

INTERAKCIJE VITAMINA K I LEKOVA

• ORALNA ANTIKOAGULNTNA SREDSTVA

• MINERALNA ULJA INTERFERIRAJU SA APSORPCIJOM VITAMINA K, ALI I VITAMINIMA A,D I E.

Vitamin K• Vitamin K kao fitomenadion (vit.K1), u dozi

0,5mg- 1mg, treba rutinski da se primenjuje kod novorođenčadi, prvog dana od rođenja, u cilju smanjenja rizika od hemoragijske bolesti novovorođenčadi. Dopušta se davanje vitamina K posle prvog podoja, ali ne kasnije od 6 sati života novorođenčeta. Pojedinačna oralna primena vitamina K se ne preporučuje zbog promenljive apsorpcije oralne doze vitamina i neodgovarajuće koncetracije u cirkualciji ili depoima odojčeta.

Vitamin A (µg RE)* 800 Hlorid (mg) 800

Vitamin D (µg) 5 Kalcijum (mg) 800

Vitamin E (mg TE)** 12 Fosfor (mg) 700

Vitamin K (µg) 75 Magnezijum (mg) 375

Vitamin C (mg) 80 Gvožđe (mg) 14

Tiamin (mg) 1,1 Cink (mg) 10

Riboflavin (mg) 1,4 Bakar (mg) 1

Niacin (mg) 16 Mangan (mg) 2

Vitamin B6 (mg) 1,4 Fluorid (mg) 3,5

Folna kiselina (µg) 200 Selen (µg) 55

Vitamin B12 (µg) 2,5 Hrom (µg) 40

Biotin (µg) 50 Molibden (µg) 50

Pantotenska kiselina (mg) 6 Jod (µg) 150

Kalijum (mg) 2000

Vitamini i minerali koji se mogu deklarisati u dijetetskim proizvodima i njihov preporučeni dnevni unos (PDU):

Maksimalna količina u dnevnoj dozi suplementa

Vitamin A (µg RE)* 1000 β-karoten (mg) 7

Vitamin D (µg) 10Vitamin E (mg TE)** 100

Vitamin K (µg) 100Vitamin B1 (mg) 10Vitamin B2 (mg) 10

Niacin (mg)10 (nikotinska kiselina)

48 (nikotinamid)Pantotenska kiselina (mg) 30

Vitamin B6 (mg) 10Folna kiselina (µg) 600Vitamin B12 (µg) 1000

Biotin (µg) 500Vitamin C (mg) 1000Kalcijum (mg) 1200

Magnezijum (mg) 400Gvožđe (mg) 20Bakar (mg) 2

Jod (µg) 150Cink (mg) 15

Mangan (mg) 4Natrijum (mg) 500 Kalijum (mg) 500

Selen (µg) 100Hrom (µg) 200

Molibden (µg) 200Fluorid (mg) 3,5Hlorid (mg) nije određenaFosfor (mg) 700