333

Универзитет у Београду, Фа кул тет ор га ни за ци о них на у ка, Бе о град

DOI 10.5937/kultura1340333M УДК 316.422:316.752(497.11)

316.72(497.11)оригиналан научни рад

КОН­СТАН­ТЕ­КУЛ­ТУР­НОГ­КОНТЕК­СТА­И­ТРАН­ЗИ­ЦИ­ЈА

Са­же­так:­ Тран­зи­ци­ја­ је­ до­ста­то­га­про­ме­ни­ла­ у­Ср­би­ји,­ но­по­сто­ји­је­дан­број­кон­стан­ти­кул­тур­ног­кон­тек­ста­ко­је­тран­зи­ци­ја­ни­је­ус­пе­ла­да­про­ме­ни.­Пре­би­се­мо­гло­ре­ћи­да­су­те­кон­стан­те­об­ли­ко­ва­ле­ток­тран­зи­ци­је.­Ов­де,­пре­све­га­тре­ба­има­ти­у­ви­ду­гло­бал­не­вред­но­сне­ори­јен­та­ци­је­ко­је­су­тра­ди­ци­јом­уко­ре­ње­не­у­дру­штве­но­би­ће­овог­про­сто­ра­и­ко­је­се­увек­из­но­ва­по­ја­вљу­ју­у­ста­рој­су­шти­ни­и­но­вом­по­јав­ном­об­ли­ку.­Те­кон­стан­те,­на­ду­ги­рок,­оте­жа­ва­ју­ква­ли­та­тив­не­ско­ко­ве­а­мо­дер­ни­за­циј­ским­трен­до­ви­ма­да­ју­спе­ци­фич­ну­фор­му.­У­њих­спа­да­ју­тра­ди­ци­о­на­ли­зам­и­ ау­то­ри­тар­ност­ као­ и­њи­хо­ви­ раз­ли­чи­ти­ де­ри­ва­ти.­Ра­ди­ се­ о­гло­бал­ним­вред­но­сним­ори­јен­та­ци­ја­ма­ко­ји­ма­се­на­сто­ји­по­ве­за­ти­про­шлост­са­бу­дућ­но­шћу­и­ти­ме­оства­ри­ти­исто­риј­ски­кон­ти­ну­и­тет­дру­штва.­Оне­дру­штво­чи­не­из­ну­тра­про­тив­реч­ним­и­не­при­јем­чи­вим­за­ино­ва­ци­је.

Кључ­не­ре­чи:­кул­ту­ра,­вред­но­сти,­тран­зи­ци­ја,­мо­дер­ни­за­ци­ја

Тран­зи­ци­ја­дру­штва­Ср­би­је­је­ре­зул­тат­си­мул­та­них­про­це­са­рас­па­да­ со­ци­ја­ли­зма­ као­ гло­бал­ног­ дру­штве­ног­ си­сте­ма­ и­рас­па­да­бив­ше­Ју­го­сла­ви­је­ко­ји­се­од­ви­јао­у­те­шком­и­кр­ва­вом­ра­ту.1­По­ли­тич­ка­де­мо­кра­ти­за­ци­ја­дру­штва­и­ожи­вља­ва­ње­тр­жи­шне­при­вре­де­од­ви­ја­ју­се­у­су­о­ча­ва­њу­са­на­сле­ђем­со­ци­ја­ли­зма­и­гра­ђан­ског­ра­та­и­при­ла­го­ђа­ва­њу­гло­ба­ли­за­циј­ским­то­ко­ви­ма,­европ­ским­ин­те­гра­ци­ја­ма­и,­као­ну­жном­

1­ Рад­је­ура­ђен­у­окви­ру­про­јек­та­Тра­ди­ци­ја,­мо­дер­ни­за­ци­ја­и­на­ци­о­нал­ни­иден­ти­тет­у­Ср­би­ји­и­на­Бал­ка­ну­у­про­це­су­европ­ских­ин­те­гра­ци­ја­(179074)­ко­ји­ре­а­ли­зу­је­Цен­тар­за­со­ци­о­ло­шка­ис­тра­жи­ва­ња­Фи­ло­зоф­ског­фа­кул­те­та­ у­Ни­шу,­ а­фи­нан­си­ра­Ми­ни­стар­ство­про­све­те­ и­ на­у­ке­Ре­пу­бли­ке­Ср­би­је.

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

334

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

злу,­ нео­ли­бе­ра­ли­зму.2­ У­ пр­вом­ мо­мен­ту­ се­ чи­ни­ло­ да­ ће­се­про­ме­не­од­ви­ја­ти­ре­ла­тив­но­бр­зо,­но­то­је­би­ло­са­мо­за­кратко.­Вр­ло­бр­зо­се­схва­ти­ло­да­нас­че­ка­пот­пу­но­не­из­ве­сна­дру­штве­на­тран­сфор­ма­ци­ја.­

Иа­ко­ исто­риј­ски­ раз­вој­ не­дво­сми­сле­но­ пред­ста­вља­ ди­на­мич­ку­ка­те­го­ри­ју,­он­ипак­у­се­бе­укљу­чу­је­и­од­ре­ђе­не­раз­вој­не­кон­стан­те.­Те­кон­стан­те­се­мо­гу­на­ћи­на­раз­ли­чи­тим­по­љи­ма,­у­до­ме­ну­со­ци­јал­не­струк­ту­ре,­еко­ном­ских­или­по­ли­тич­ких­од­но­са­али­и­кул­ту­ре­као­це­ли­не­или­у­по­је­ди­ним­ње­ним­сег­мен­ти­ма,­нпр.­ре­ли­ги­ји,­си­сте­му­вред­но­сти­и­др.­Ко­ли­ко­год­нам­се­чи­ни­ло­да­се­све­ме­ња,­увек­по­сто­ји­оно­не­што­што­жи­ла­во­одо­ле­ва­зу­бу­вре­ме­на­и­оп­ста­је­на­ду­ги­рок­ оне­мо­гу­ћа­ва­ју­ћи,­ ако­ не­ исто­риј­ске­ а­ оно­ бар­ крат­ко­роч­не,­ге­не­ра­циј­ске­дис­кон­ти­ну­и­те­те­и­раз­вој­не­ско­ко­ве.­У­скла­ду­с­тим­је­и­тран­зи­ци­ја­у­Ср­би­ји­би­ла­успо­ре­на­од­ре­ђе­ним­раз­вој­ним­кон­стан­та­ма.­Њих­је,­мо­жда,­по­нај­ви­ше­би­ло­у­со­ци­јал­ној­струк­ту­ри­и­кул­ту­ри,­али­та­ко­ђе­и­у­оста­лим­сег­мен­ти­ма­дру­штва.­У­да­љем­тек­сту­ће­не­што­ве­ћа­па­жња­би­ти­по­све­ће­на­кул­тур­ним­кон­стан­та­ма.

Ако­кул­ту­ру­од­ре­ди­мо­у­Хоф­ште­де­о­вом­(Hof­ste­de)­ма­ни­ру­као­ко­лек­тив­но­про­гра­ми­ра­ње­ума­ко­је­чла­но­ве­јед­ног­дру­штве­ног­ми­љеа­чи­ни­раз­ли­чи­тим­од­дру­гих­љу­ди3­те­ако­за­ње­ну­цен­трал­ну­тач­ку­узме­мо­вред­но­сне­ори­јен­та­ци­је,­та­да­је­са­свим­ре­ал­но­оче­ки­ва­ти­да­ће­се­у­до­ме­ну­вред­но­сти­на­ћи­кул­тур­не­кон­стан­те­ко­је­од­ре­ђу­ју­дух­ јед­ног­вре­ме­на­и­про­сто­ра,­тј.­дух­јед­ног­дру­штва.­Реч­је­о­вред­но­сти­ма­ко­је­оп­ста­ју­упр­кос­ра­ди­кал­ним­дру­штве­ним­про­ме­на­ма.­Шта­ви­ше,­у­исто­риј­ски­кон­крет­ним­си­ту­а­ци­ја­ма­ра­ди­кал­не­про­ме­не­мо­гу­под­ста­ћи­жи­ла­ву­твр­до­кор­ност­по­је­ди­них­вред­но­сних­ори­јен­та­ци­ја.­Ти­ме­се­ула­зи­у­за­ча­ра­ни­круг­ме­ђу­соб­не­де­тер­ми­на­ци­је­уко­ре­ње­них­вред­но­сних­ори­јен­та­ци­ја­и,­не­рет­ко­ре­тро­град­ног,­раз­во­ја.

На­рав­но,­ сва­ко­по­је­ди­нач­но­дру­штво­има­сво­је­ спе­ци­фич­но­сти­и­да­би­се­раз­у­ме­ла­де­ша­ва­ња­у­ње­му­тре­ба­по­ћи­од­ње­го­вих­кул­тур­но­исто­риј­ских­спе­ци­фич­но­сти,­од­тра­ди­ци­о­нал­но­при­хва­ће­них­обра­за­ца­дру­штве­ног­по­на­ша­ња,­од­ло­кал­них­спе­ци­фич­но­сти,­ре­ли­ги­је,­ми­то­ло­ги­је,­на­ци­о­нал­ног,­ло­кал­ног­и­ре­ги­о­нал­ног­ка­рак­те­ра,­ко­ји­мо­гу­би­ти,­за­ви­сно­од­окол­но­сти,­за­раз­ли­чи­те­ет­нич­ке,­ре­ли­гиј­ске,­со­ци­јал­не­

2­ Ру­жи­ца,­ М.­ Др­жа­ва­ и/или­ тр­жи­ште­ ­­ нео­ли­бе­ра­ли­зам­ и/или­ со­ци­јал­де­мо­кра­ти­ја­ у:­ Ка­ко­ гра­ђа­ни­ Ср­би­је­ ви­де­ тран­зи­ци­ју,­ при­ре­дио­Михаиловић,­С.­(2010)­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung,­стр.­31.

3­ Hof­ste­de,­G.­H.­(2001)­Cul­tu­re’s­Con­se­qu­en­ces:­Com­pa­ring­Va­lu­es,­Be­ha­vi­ors,­ In­sti­tu­ti­ons­and­Or­ga­ni­za­ti­ons­Ac­ross­Na­ti­ons,­Tho­u­sand­Oaks,­CA:­SA­GE­Pu­bli­ca­ti­ons,­р.­9.

335

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

и,­уоп­ште­кул­тур­не,­гру­пе­са­не­ког­про­сто­ра­исти,­слич­ни­али­и­бит­но­раз­ли­чи­ти.­

Круп­не­дру­штве­не,­еко­ном­ске­и­по­ли­тич­ке­про­ме­не,­ко­је­се­у­не­ко­ли­ко­по­след­њих­де­це­ни­ја­де­ша­ва­ју­у­Ср­би­ји,­и­те­ка­ко­су­се­од­ра­жа­ва­ле­на­тран­сфор­ма­ци­ју­си­сте­ма­вред­но­сти­уну­тар­ког­су­се­де­ша­ва­ли­и­ још­увек­се­де­ша­ва­ју­ве­ли­ки­обр­ти.­ Про­ме­не­ на­ кул­тур­ном­ пла­ну­ се­ ма­ни­фе­сту­ју­ кроз­ра­за­ра­ње­ вред­но­сног­ си­сте­ма,­ кри­зу­ иден­ти­те­та,­ раз­ли­чи­те­фру­стра­ци­је­и­пси­хо­ло­шка­оп­те­ре­ће­ња­пра­ће­на­осе­ћа­јем­бес­пер­спек­тив­но­сти.­Пр­ва­де­це­ни­ја­тран­зи­ци­је­је­пред­ста­вља­ла­пе­ри­од­ра­ди­кал­ног­од­ба­ци­ва­ња­ста­рог­ а­да­ се­но­во­још­увек­ни­је­офор­ми­ло.­С­јед­не­стра­не­су­вид­на­на­сто­ја­ња­раз­ли­чи­тих­иде­о­ло­шко­по­ли­тич­ких­сна­га­да­упра­вља­ју­про­це­си­ма­по­ли­тич­ке,­ еко­ном­ске­и­ кул­тур­не­ тран­сфор­ма­ци­је,­док­с­дру­ге­стра­не­по­сто­ји­те­жња­истих­ка­очу­ва­њу­ста­ту­са­кво,­или­пре­ци­зни­је­ре­че­но­ка­очу­ва­њу­по­сто­је­ћих­обра­за­ца­рас­по­де­ле­дру­штве­не­мо­ћи,­за­те­че­них­из­прет­ход­ног,­со­ци­ја­ли­стич­ког­ пе­ри­о­да,­ не­ би­ ли­ на­ тај­ на­чин­ омо­гу­ћи­ли/про­ду­жи­ли­очу­ва­ње­кон­тро­ле­над­кључ­ним­дру­штве­ним­то­ко­ви­ма­од­но­сно­оп­ста­ја­ње­у­овла­да­ва­њу­то­та­ли­те­том­дру­штве­них­од­но­са.­У­том­кон­тек­сту­им­је­би­ло­ва­жно­да­очу­ва­ју­ау­то­ри­тар­ни­вред­но­сни­по­глед­јер­је­на­ба­зи­ње­га­мо­гу­ће­но­ве­про­це­се­упа­ко­ва­ти­у­тра­ди­ци­о­нал­не­обра­сце­под­оправ­да­њем­да­се­ра­ди­о­„при­род­ном­ре­ду­ства­ри”.

Да­кле,­као­и­у­свим­дру­гим­обла­сти­ма­дру­штве­ног­жи­во­та,­та­ко­се­и­у­кул­ту­ри­мо­гу­на­ћи­од­ре­ђе­не­кон­стан­те,­кул­тур­не­кон­стан­те,­ко­је­обе­ле­жа­ва­ју­епо­хе,­ве­ко­ве,­ви­ше­ге­не­ра­циј­ске­пе­ри­о­де­и­ко­је­обез­бе­ђу­ју­кул­тур­ни­и­ду­хов­ни­кон­ти­ну­и­тет.­ Ра­ди­ се­ о­ кон­стан­та­ма­ ко­је­ обе­ле­жа­ва­ју­мен­та­ли­тет4­љу­ди­од­ре­ђе­ног­про­стор­но­вре­мен­ског­ло­ка­ли­те­та.­Не­ки­ау­то­ри­кон­стан­те­на­шег­мен­та­ли­те­та­ви­де­у­ди­на­ми­ци­суко­ба­два­ши­ро­ко­схва­ће­на­и,­у­прин­ци­пу,­не­пре­ци­зно­де­фи­ни­са­на­ен­ти­те­та­на­чи­јој­гра­ни­ци­се­на­ла­зи­мо­већ­ве­ко­ви­ма­–­Ис­то­ка­и­За­па­да.­Шу­шњић­на­сто­ји­да­кон­стан­те­на­шег­мен­та­ли­те­та­све­де­на­чвр­сте­обра­сце­(на­ци­о­нал­не,­по­ли­тич­ке­и­кул­тур­не)­ми­шље­ња,­ ве­ро­ва­ња­и­по­на­ша­ња,5­ чи­ме­пре­ци­зи­ра­ову­иде­ју­и­да­је­јој­кул­ту­ро­ло­шку­ди­мен­зи­ју­усва­ја­ју­ћи­Бро­де­ло­ву­кон­ста­та­ци­ју­да­се­ра­ди­о­пој­мо­ви­ма­ду­гог­тра­ја­ња.­У­ кон­тек­сту­ кул­ту­ро­ло­шких­ раз­ма­тра­ња­Шу­шњић­ из­два­ја­сле­де­ће­ком­по­нен­те:­тра­ди­ци­о­на­ли­зам,­ау­то­ри­тар­ни­мен­та­ли­тет,­по­ли­тич­ку­не/кул­ту­ру,­ан­ти­ин­те­лек­ту­а­ли­зам,­пред­ра­

4­ Вук­че­вић,­Д.­К.­(2003)­Иза­нор­ми:­со­ци­о­ло­шки­и­прав­ни­есе­ји,­Под­го­ри­ца:­ЦиД,­стр.­193.

5­ Шу­шњић,­Ђ.­ (2005)­Пре­пре­ке­на­пу­ту­раз­у­ме­ва­ња,­по­ве­ре­ња­и­по­ми­ре­ња,­у:­Ве­ра­–­зна­ње­–­мир,­при­ре­ди­ли­Си­тар­ски,­М.­и­Ву­чи­нић,­М.­Бе­о­град:­Бе­о­град­ска­отво­ре­на­шко­ла,­стр.­103.

336

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

су­де­и­не­по­сто­ја­ње­кри­тич­ке­јав­но­сти.­У­крај­њој­ли­ни­ји­би­све­по­ме­ну­то­мо­гло­да­се­све­де­на­тра­ди­ци­о­на­ли­зам­и­ау­то­ри­та­р­ни­си­стем­вред­но­сти.­

Тра­ди­ци­о­на­ли­зам­ и­ ау­то­ри­тар­на­ свест­ и­ ау­то­ри­та­р­ни­ си­стем­вред­но­сти­се­ме­ђу­соб­но­под­у­пи­ру­и­по­др­жа­ва­ју­чи­не­ћи­та­ко­кул­ту­ро­ло­шки­син­дром­ко­ји­се­мо­же­сма­тра­ти­кул­тур­но­исто­риј­ском­ кон­стан­том­ са­вре­ме­ног­ до­ба­ на­ши­рем­про­сто­ру­ за­пад­ног­ Бал­ка­на.­ Ова­ кон­стан­та­ с­ јед­не­ стра­не­обез­бе­ђу­је­ вред­но­сни­кон­ти­ну­и­тет­и­по­ве­зу­је­ обра­сце­ми­шље­ња,­ве­ро­ва­ња­и­по­на­ша­ња­са­да­шње­са­прет­ход­ним­ге­не­ра­ци­ја­ма­а,­с­дру­ге­стра­не,­на­ло­кал­ном­ни­воу­успо­ра­ва­гло­бал­ну­ ди­на­ми­ку­ дру­штве­ног­ раз­во­ја.­ Сто­га­ их­ мо­же­мо­по­сма­тра­ти­ као­ кул­ту­ро­ло­шке­фак­то­ре­ ко­ји­ успо­ра­ва­ју­тран­зи­ци­ју­а­дру­штво­Ср­би­је­чи­не­на­из­глед­ста­тич­ним.­Ка­же­мо­на­из­глед­за­то­што­ди­на­ми­ка­дру­штве­ног­раз­во­ја­не­у­мит­но­те­че­иа­ко­се­очи­та­ва­као­ко­рак­у­ме­сту.­Исто­ри­ја­ је­жи­ва­струк­ту­ра­ко­ја­се­од­ви­ја­„ов­де­и­са­да”­ма­кар­ко­ли­ко­то­од­ви­ја­ње­би­ло­успо­ре­но­и­ма­кар­ко­ли­ко­из­гле­да­ло­ста­тич­но.­

Ау­то­ри­тар­ност­је­ви­ше­зна­чан­по­јам­и­он­се­мо­же­по­сма­тра­ти­и­као­пси­хо­ло­шко­свој­ство­ка­рак­те­ри­стич­но­за­по­је­дин­це­али­и­ као­ вред­но­сна­ ори­јен­та­ци­ја,­ чи­ме­до­би­ја­ не­дво­сми­сле­но­со­ци­о­ло­шку­ди­мен­зи­ју.­У­сва­ком­слу­ча­ју,­со­ци­о­ло­шка­и­ пси­хо­ло­шка­ ра­ван­ овог­ пој­ма­ су­ме­ђу­соб­но­ ком­пле­мен­тар­не­ и­ у­ ве­ли­кој­ ме­ри­ зна­чај­но­ по­ве­за­не­ са­ дру­гим­ дру­штве­ним­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма.

По­јам­ау­то­ри­тар­но­сти­се­до­во­ди­у­ве­зу­са­ау­то­ри­те­том­и­од­но­си­ма­мо­ћи­у­дру­штву.­Он­у­исто­вре­ме­пред­ста­вља­и­дру­штве­ни­од­нос­ али­и­пси­хо­ло­шко­ста­ње­по­во­дом­дру­штве­них­од­но­са,­пре­ци­зни­је­од­но­са­мо­ћи­и­ау­то­ри­те­та.­С­об­зи­ром­да­је­ау­то­ри­тет­ви­ше­зна­чан­по­јам­то­је­ва­жно­пре­ци­зни­је­га­од­ре­ди­ти.­Нај­че­шће­се­под­њим­под­ра­зу­ме­ва­углед­или­ути­цај­ за­сно­ван­ на­ зна­њу­ и­ спо­соб­но­сти­ ко­ји­ им­пли­ци­ра­из­ве­сну­до­зу­ме­ро­дав­но­сти.6­Не­тре­ба­за­не­ма­ри­ти­ни­по­да­так­да­се­под­овим­пој­мом­че­сто­под­ра­зу­ме­ва­и­власт­(енгл.­the­authorities­–­др­жав­на­власт).­У­том­кон­тек­сту­из­ве­ден­по­јам­ ау­то­ри­тар­но­сти­ под­ра­зу­ме­ва­ ду­а­ли­зам­ не­де­мо­крат­ске­струк­ту­ре­ вла­да­ња­ ко­ју­ од­ли­ку­је­ зах­тев­ за­ бес­по­го­вор­ном­по­слу­шно­шћу­с­јед­не­стра­не­и­спрем­ност­на­пот­чи­ња­ва­ње­ау­то­ри­те­ту­с­дру­ге­стра­не.­Ра­ди­се­о­дво­смер­ном­ста­њу.­С­јед­не­ стра­не­ се­ ау­то­ри­тар­ност­ ис­ка­зу­је­ као­ при­хва­та­ње­ и­иде­а­ли­зо­ва­ње­прин­ци­па­хи­је­рар­хи­је­и­оних­ко­ји­су­на­хи­је­рар­хиј­ски­ви­шим­по­зи­ци­ја­ма­као­и­по­ко­ра­ва­ње­ис­ти­ма­а,­с­дру­ге­стра­не,­као­до­ми­на­ци­ја­над­они­ма­ко­ји­су­на­хи­је­

6­ Клајн,­И.­и­Шип­ка,­М.­(2006)­Ве­ли­ки­реч­ник­стра­них­ре­чи­и­из­ра­за,­Но­ви­Сад:­Про­ме­теј

337

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

рар­хиј­ски­ни­жим­по­зи­ци­ја­ма­и­оче­ки­ва­ње­њи­хо­ве­по­кор­но­сти.­Реч­је­о­ста­би­ли­зо­ва­ној­и­трај­ној­спрем­но­сти­на­та­кво­по­на­ша­ње­уз­уве­ре­ње­да­је­оно­при­род­но,­ис­прав­но­и­дру­штве­но­по­жељ­но.­Ње­га­пра­ти­и­ге­не­рал­но­обо­жа­ва­ње­мо­ћи­и­ау­то­ри­те­та.7

Већ­су­пр­ва­ис­тра­жи­ва­ња­ау­то­ри­та­р­но­сти­до­шла­до­за­кљу­ча­ка­ да­ је­ ова­ по­ве­за­на­ са­ број­ним­ дру­штве­ним­ по­ја­ва­ма­ме­ђу­ ко­ји­ма­ зна­чај­но­ме­сто­ за­у­зи­ма­ју­ пред­ра­су­де,­ ан­ти­се­ми­ти­зам,­ ет­но­цен­три­зам,­ кон­фор­ми­зам,­ при­хва­та­ње­ де­струк­тив­них­и­дру­гих­иде­о­ло­ги­ја­(као­што­су­нпр.­фа­ши­зам,­по­ли­тич­ко­еко­ном­ски­ кон­зер­ва­ти­ви­зам,­ а­ то­ме­ би­смо­ мо­гли­до­да­ти­и­ко­му­ни­зам­али­и­дру­ге­по­ли­тич­ко­иде­о­ло­шке­систе­ме).8

У­ис­тра­жи­ва­њи­ма­Адор­на­и­са­рад­ни­ка­се­по­ла­зи­од­то­га­да­ау­то­ри­тар­ни­ син­дром­ на­ста­је­ у­ од­брам­бе­ној­ иден­ти­фи­ка­ци­ји­ са­ стро­гим­оцем­као­ агре­со­ром­ те­да­ се­иде­а­ли­за­ци­ја­ау­то­ри­те­та­оца­ка­сни­је­пре­но­си­и­на­оста­ле­ау­то­ри­те­те­у­дру­штву.­По­ње­го­вом­ту­ма­че­њу,­ ау­то­ри­тар­ност­као­пси­хо­ло­шка­по­сле­ди­ца­по­ро­дич­ног­на­си­ља­над­де­цом­се­ма­ни­фе­сту­је­као­по­ти­сну­та­агре­сив­ност­ко­ја­се­углав­ном­ис­по­ља­ва­пре­ма­мар­ги­нал­ним­гру­па­ма­и­по­је­дин­ци­ма­тј.­пре­ма­они­ма­ко­ји­има­ју­ни­жи­ста­тус­и­ма­њу­дру­штве­ну­моћ­те­сто­га­по­сто­ји­и­бли­ска­ве­за­ау­то­ри­тар­но­сти­и­пред­ра­су­да.­До­ве­де­но­уве­зу­са­ау­то­ри­тар­но­шћу,­пред­ра­су­де­су­део­ши­рег­кул­тур­но­иде­о­ло­шког­кон­тек­ста­ те­ је­ скло­ност­по­је­ди­на­ца­ка­при­хва­та­њу­од­ре­ђе­не­иде­о­ло­ги­је­и­њој­од­го­ва­ра­ју­ћих­ау­то­ри­те­та­у­ зна­чај­ној­ ко­ре­ла­ци­ји­ са­ње­го­вим­пси­хо­ло­шким­по­тре­ба­ма­и­цр­та­ма­лич­но­сти.­

Адор­но­ ов­де­ пре­на­гла­ша­ва­ зна­чај­ пси­хо­ло­шких­ чи­ни­ла­ца­на­ра­чун­со­ци­јал­них.­Про­блем­је­у­то­ма­што­је­Адор­но­ва­ска­ла­ау­то­ри­тар­но­сти­има­ла­пр­во­бит­ну­на­ме­ру­да­ме­ри­трај­не­ка­рак­те­ри­сти­ке­лич­но­сти­ко­је­опре­де­љу­ју­скло­ност­ка­при­хва­та­њу­фа­ши­стич­ке­иде­о­ло­ги­је.­Ка­сни­ја­ис­тра­жи­ва­ња­су­оспо­ри­ла­те­зу­да­Адор­но­ва­ска­ла­ме­ри­ду­бо­ко­уса­ђе­не­цр­те­лич­но­сти.­Рот­и­Ха­вел­ка9­сма­тра­ју­да­је­реч­о­про­ши­ре­ним­нор­ма­ма­и­ста­во­ви­ма­тра­ди­ци­о­нал­не­кул­ту­ре.­У­том­кон­тек­сту­до­из­ра­жа­ја­до­ла­зи­не­кри­тич­ки­од­нос­пре­ма­ау­то­ри­те­ту­и­чвр­стој­хи­је­рар­хи­ји­и­не­кри­тич­ко­за­сту­па­ње­пра­ва­

7­ Ку­зма­но­вић,­Б.­Ау­то­ри­тар­ност­–­ва­пај­ за­ ја­ким­и­по­у­зда­ним­во­ђа­ма­и­ди­сци­пли­ном,­у:­Ка­ко­гра­ђа­ни­Ср­би­је­ви­де­тран­зи­ци­ју,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2010)­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung,­стр.­89.

8­ Ador­no,­T.­(1950)­The­Au­to­ri­ta­rian­Per­so­na­lity,­Nеw­York:­Har­per.9­ Рот,­Н.­и­Ха­вел­ка,­Н.­(1973)­На­ци­о­нал­на­ве­за­ност­и­вред­но­сти­код­сред­њо­школ­ске­омла­ди­не.­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­пси­хо­ло­ги­ју­и­ИДН.

338

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

но­си­ла­ца­ау­то­ри­те­та­да­зах­те­ва­ју­бес­по­го­вор­ну­по­корност10,­од­но­сно­ до­ из­ра­жа­ја­ до­ла­зи­ пре­у­ве­ли­ча­ва­ње­ зна­ча­ја­ ау­то­рите­та,­во­ђа­и­хи­је­рар­хи­је.11­Б.­Ку­зма­но­вић­на­ла­зи­да­је­нај­зна­чај­ни­ја­ ком­по­нен­та­ пој­ма­ ау­то­ри­тар­но­сти­ не­кри­тич­ко­при­хва­та­ње­ау­то­ри­те­та­и­прин­ци­па­хи­је­рар­хи­је,­за­тим­не­то­ле­рант­ност­пре­ма­они­ма­ко­ји­ми­сле­и­по­на­ша­ју­се­дру­га­чи­је­од­ве­ћи­не­тј­ко­ји­кр­ше­кон­вен­ци­о­нал­не­нор­ме.12

У­со­ци­о­ло­шком­кон­тек­сту,­по­ме­ну­та­ска­ла­ме­ри­ста­во­ве­и­уве­ре­ња­ка­рак­те­ри­стич­не­за­раз­ли­чи­те­кул­ту­ре.­У­кул­ту­ра­ма­ко­је­мо­же­мо­ сма­тра­ти­ ау­то­ри­тар­ним­не­ки­од­ових­ ста­во­ва­има­ју­ ка­рак­тер­оп­ште­ва­же­ћих­исти­на­док­ се­не­ки­од­њих­мо­гу­сма­тра­ти­оп­штим­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­па­три­јар­хал­ног­ тра­ди­ци­о­на­ли­зма.­Н.­ Рот­ и­Н.­Ха­вел­ка­ сма­тра­ју­ да­ је­ов­де­ оправ­да­но­ го­во­ри­ти­ о­ то­ме­ да­ зна­тан­ део­ тврд­њи­ из­Адор­но­ве­ска­ле­пред­ста­вља­ра­ши­ре­на­и­оп­ште­при­хва­ће­на­уве­ре­ња,­у­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ки­ори­јен­ти­са­ним­кул­ту­ра­ма,­о­од­ре­ђе­ним­дру­штве­ним­по­ја­ва­ма­и­од­но­си­ма.­Та­уве­ре­ња­по­себ­но­по­др­жа­ва­ју­по­је­дин­ци­ко­ји­не­ма­ју­до­вољ­но­ши­ро­ко­обра­зо­ва­ње,­на­ро­чи­то­у­обла­сти­дру­штве­них­и­ху­ма­ни­стич­ких­на­у­ка.13­

Сто­га­је­и­ре­ал­но­да­се­на­ис­тој­тач­ки­со­ци­јал­ног­про­сто­ра,­у­исто­вре­ме,­на­ђу­ау­то­ри­тар­на­суб­ма­сив­ност­(пре­ма­они­ма­ко­ји­за­у­зи­ма­ју­хи­је­рар­хиј­ски­ви­ше­по­зи­ци­је)­и­ау­то­ри­тар­на­до­ми­нант­ност­ и­ агре­сив­ност­ (пре­ма­ они­ма­ ко­ји­ за­у­зи­ма­ју­хи­је­рар­хиј­ски­ ни­же­ по­зи­ци­је).­ Овим­ прин­ци­пом­ но­си­о­ци­ау­то­ри­те­та­за­се­бе­обез­бе­ђу­ју­пот­чи­ња­ва­ње­оних­ко­ји­су­на­ни­жим­хи­је­рар­хиј­ским­по­зи­ци­ја­ма­док­ови­дру­ги­се­би­отва­ра­ју­про­стор­за­усме­ра­ва­ње­не­за­до­вољ­ства­и­по­себ­но­агре­сив­но­сти­ка­они­ма­на­са­мом­дну­хи­је­рар­хи­је­али,­што­је­још­зна­чај­ни­је,­и­ка­раз­ли­чи­тим­ма­њи­на­ма­и­мар­ги­на­ли­зо­ва­ним­гру­па­ма­и­по­је­дин­ци­ма.­Овим­се­отвара­про­стор­за­раз­у­ме­ва­ње­фе­но­ме­на­ма­се,­го­ми­ле,­„де­ша­ва­ња­на­ро­да”­и­слич­них­по­ја­ва­ко­је­су­обе­ле­жи­ле­увод­у­про­ме­не­као­и­сам­по­че­так­

10­Ку­зма­но­вић,­Б.­Ау­то­ри­тар­ност­као­со­ци­јал­ноп­си­хол­шка­ка­рак­те­ри­сти­ка,­у:­Дру­штве­ни­ка­рак­тер­и­дру­штве­не­про­ме­не­у­све­тлу­на­ци­о­нал­них­су­ко­ба,­при­ре­ди­ли­Го­лу­бо­вић,­З.,­Ку­зма­но­вић,­Б.­и­Ва­со­вић,­М.­(1995)­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­ за­Фи­ло­зо­фи­ју­ и­ дру­штве­ну­ те­о­ри­ју­ и­Фи­лип­Ви­шњић,­стр.­61­95.

11­Ку­зма­но­вић,­Б.­Ау­то­ри­тар­ност­–­ва­пај­ за­ ја­ким­и­по­у­зда­ним­во­ђа­ма­и­ди­сци­пли­ном,­у:­Ка­ко­гра­ђа­ни­Ср­би­је­ви­де­тран­зи­ци­ју,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2010)­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung,­стр.­91.

12­Ку­зма­но­вић,­ Б.­ Ау­то­ри­тар­ност­ у:­ Ра­за­ра­ње­ дру­штва,­ Ју­го­сло­вен­ско­дру­штво­у­кри­зи­90­их,­при­ре­дио­Ла­зић,­М.­(1994),­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић,­стр.­160.

13­Рот,­Н.­и­Ха­вел­ка,­Н.­(1973)­На­ци­о­нал­на­ве­за­ност­и­вред­но­сти­код­сред­њо­школ­ске­ омла­ди­не.­ Бе­о­град:­ Ин­сти­тут­ за­ пси­хо­ло­ги­ју­ и­ ИДН,­ стр.­153­154.

339

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

дру­штве­них­ тран­сфор­ма­ци­ја­ то­ком­осам­де­се­тих­и­ де­ве­де­се­тих­го­ди­на­XX­ве­ка.

На­на­шем­про­сто­ру­је,­у­ду­го­роч­ној­пер­спек­ти­ви,­ура­ђен­ве­ћи­број­ис­тра­жи­ва­ња­ау­то­ри­тар­но­сти­и­сва­та­ис­тра­жи­ва­ња­ука­зу­ју­да­је­ау­то­ри­тар­ност­ре­ла­тив­но­трај­на­ка­рак­те­ри­сти­ка­са­вре­ме­ног­кул­тур­но­и­сто­риј­ског­кон­тек­ста­те­да­ је­зна­чај­но­по­ве­за­на­са­мно­гим­вред­но­сним­ори­јен­та­ци­ја­ма­ко­је­при­па­да­ју­кру­гу­па­три­јар­хал­ног­тра­ди­ци­о­на­ли­зма­а­ко­је­су­и­те­ка­ко­при­сут­не­као­дру­штве­на­ре­ал­ност­са­вре­ме­ног­до­ма­ћег­кон­тек­ста.­Шта­ви­ше,­мо­же­се­твр­ди­ти­да­је­про­стор­за­пад­ног­Бал­ка­на­ко­јем­при­па­да­ју­ка­ко­Ср­би­ја­та­ко­и­ве­ћи­број­др­жа­ва­по­те­клих­из­бив­ше­СФР­Ју­го­сла­ви­је,­то­ком­но­ви­јег­пе­ри­о­да,­при­па­дао­зо­ни­са­нај­ве­ћом­из­ме­ре­ном­ау­то­ри­тар­но­шћу­у­Евро­пи.14

Ан­ти­се­ми­ти­зам­ ко­ји­ се­ по­ја­вљу­је­ као­ ком­по­нен­та­ ау­то­ри­тар­но­сти­ у­ Адор­но­вом­ ис­тра­жи­ва­њу­ је­ по­ве­зан­ са­ ет­но­цен­три­змом­и­по­ли­тич­ким­кон­зер­ва­ти­ви­змом­и­он­се­мо­же­по­сма­тра­ти­као­по­се­бан­слу­чај­ет­но­цен­три­зма.­То­зна­чи­да­Је­вре­ји­(као­ет­нич­ка­гру­па)­ни­су­од­су­штин­ске­ва­жно­сти­за­фа­ши­стич­ку­ иде­о­ло­ги­ју.­ Ако­ ан­ти­се­ми­ти­зам­ по­сма­тра­мо­као­од­раз­ка­ко­ду­бљих­по­ри­ва­и­кон­фли­ка­та­у­лич­но­сти­та­ко­и­уну­тра­шњих­дру­штве­них­про­тив­реч­но­сти­не­мач­ког­дру­штва­од­пре­Дру­гог­свет­ског­ра­та­та­да­до­ла­зи­мо­до­за­кључ­ка­да­објек­ти­пред­ра­су­да­мо­гу­би­ти­ме­ђу­соб­но­за­мен­љи­ви­у­за­ви­сно­сти­ од­ да­тих­ дру­штве­них­ окол­но­сти.­Ан­ти­се­ми­ти­зам­се­ов­де­по­ја­вљу­је­са­мо­као­ва­ри­ја­ци­ја­на­те­му­ет­но­цен­три­зма,­шта­ви­ше­он­је­са­мо­пр­ви­ко­рак­ка­ис­ка­зи­ва­њу­не­тр­пе­љи­во­сти­ка­дру­гим­ма­њин­ским­гру­па­ма.­Те­ма­њин­ске­гру­пе­не­мо­ра­ју­би­ти­са­мо­ет­нич­ке­(или­ре­ли­гиј­ске)­гру­пе­већ­мо­гу­би­ти­и­со­ци­јал­не,­еко­ном­ске,­кул­тур­не,­сек­су­ал­не­и­дру­ге­ма­њи­не.­Не­то­ле­рант­не­иде­о­ло­ги­је­су­скло­не­да­тра­же­и­из­ми­шља­ју­не­при­ја­те­ље­чак­и­ та­мо­ где­их­при­род­но­не­ма,­те­да­си­сте­мат­ски­гра­де­и­ши­ре­пред­ра­су­де­о­њи­ма.­На­рав­но,­од­та­квих­пред­ра­су­да­нерет­ко­се­огра­ђу­ју­али­их­ипак­пре­ћут­но­при­хва­та­ју­и­по­др­жа­ва­ју.­

То­ком­чи­та­вог­со­ци­ја­ли­стич­ког­пе­ри­о­да­смо­мо­гли­ви­де­ти­ка­ко­вла­да­ју­ћа­иде­о­ло­ги­ја­из­ми­шља­не­при­ја­те­ље­свих­бо­ја­и­идеј­них­ори­јен­та­ци­ја.­Рас­па­дом­со­ци­ја­ли­зма­и­ ју­го­сло­вен­ске­др­жа­ве­та­прак­са­се­на­ста­ви­ла.­Раз­ли­ка­је­са­мо­у­то­ме­што­се­про­ме­нио­иде­о­ло­шко­по­ли­тич­ки­оквир­али­се­ни­је­про­ме­нио­ши­ри­ вред­но­сни­ кон­текст.­И­да­ље­ се­ оста­ло­на­те­ре­ну­ ау­то­ри­тар­но­тра­ди­ци­о­нал­ног­мо­де­ла.­Из­ме­ње­ни­ су­иден­ти­фи­ка­ци­о­ни­окви­ри.­Ју­го­сло­вен­ство­се­вр­ло­бр­зо­ис­

14­Stan­kov,­L.­(1977)­So­me­Ex­pe­ri­en­ces­with­the­F­sca­le­in­Yugo­sla­via,­Bri­tish­Jo­ur­nal­of­So­cial­and­Cli­ni­cal­Psi­ho­logy­2,­vol.­XVI.

340

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

то­пи­ло­а­упра­жње­но­ме­сто­је­за­у­зе­ла­на­ци­о­нал­на­иден­ти­фи­ка­ци­ја.­У­скла­ду­с­тим­су­из­ме­ње­ни­иде­о­ло­шко­по­ли­тич­ки­не­при­ја­те­љи.­Са­да,­до­ју­че­брат­ски­на­ро­ди­по­ста­ју­не­при­ја­те­љи­до­кр­ви.­До­ју­че­ин­кри­ми­ни­са­не­ет­но­цен­трич­не­иде­о­ло­ги­је­са­да­по­ста­ју­со­ци­јал­но­при­хва­тљи­ве,­по­жељ­не­па­чак­и­под­ра­зу­ме­ва­ју­ће.

На­по­ли­тич­кој­сце­ни­је­јед­но­пар­тиј­ски­си­стем­за­ме­њен­по­ли­тич­ким­ плу­ра­ли­змом.­ Тр­жи­ште,­ као­ тран­зи­ци­о­на­ но­ви­на,­ се­ пр­во­ по­ја­ви­ло­ у­ по­ли­тич­ком­ под­си­сте­му­ дру­штва.­По­ли­тич­ко­ тр­жи­ште­ је­ на­ све­тло­ да­на­ из­не­ло­ ле­гал­ност­али­не­и­ле­ги­тим­ност­по­ли­тич­ког­плу­ра­ли­зма.­Ау­то­ри­тар­но­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ки­дру­штве­ни­кон­текст­ је­ре­зул­ти­рао­по­ја­вом­ме­ђу­соб­но­не­тр­пе­љи­вих­иде­о­ло­ги­ја­и­по­ли­ти­ка,­с­јед­не­стра­не,­и­по­ја­вом­ве­ћег­бро­ја­ха­ри­змат­ских­во­ђа­као­ре­пре­зен­та­на­та­раз­ли­чи­тих­по­ли­ти­ка­и­иде­о­ло­ги­ја,­с­дру­ге­стра­не.­По­чет­ком­де­ве­де­се­тих­ су­на­ јав­ној­ сце­ни­до­ми­ни­ра­ли­ ха­ри­зма­тич­ни­ на­ци­о­на­ли­сти,­ тек­ ка­сни­је,­ сре­ди­ном­де­ве­де­се­тих­ ет­но­цен­три­зам­ пре­ста­је­ да­ бу­де­ до­ми­нан­тан­иде­о­ло­шко­по­ли­тич­ки­оквир.­Та­да­по­чи­њу­да­ја­ча­ју­и­дру­ге­иде­о­ло­шке­ ори­јен­та­ци­је.­ Тен­ден­ци­ја­ ка­ по­што­ва­њу­ ха­ри­змат­ског­во­ђе­ука­зу­је­на­чи­ње­ни­цу­да­се­ау­то­ри­тар­ни­вред­но­сни­кон­текст­све­вре­ме­одр­жа­ва­као­кон­стан­та­а­пре­ла­зак­на­ет­но­цен­трич­не­обра­сце­то­са­мо­по­твр­ђу­је.

Ет­но­цен­три­зам,­ као­ вред­но­сни­ оквир,­ пред­ста­вља­ по­глед­на­ свет­ пре­ма­ ко­јем­ се­ соп­стве­на­ ет­нич­ка­ гру­па­ ста­вља­ у­цен­тар­око­ко­јег­је­цео­свет­ор­га­ни­зо­ван.15­Соп­стве­на­ет­нич­ка­гру­па­се­по­сма­тра­као­оп­шти­ре­фе­рент­ни­оквир­и­ме­ра­вред­но­сти.­Да­кле,­ет­но­цен­три­зам­се­мо­же­од­ре­ди­ти­као­си­стем­по­ве­за­них­ста­во­ва­ко­ји­на­гла­ша­ва­ју­се­лек­тив­ност,­при­стра­сност­и­ме­ђу­соб­но­не­по­ве­ре­ње­у­од­но­си­ма­при­пад­ни­ка­раз­ли­чи­тих­ет­нич­ких­гру­па,­те­као­пре­на­гла­ша­ва­ње­вред­но­сти­соп­стве­не­ет­нич­ке­гру­пе­и­ње­но­до­жи­вља­ва­ње­као­про­ши­ре­не­по­ро­ди­це­уз­при­су­ство­осе­ћа­ја­оп­ште­угро­же­но­сти­али­и­су­пер­и­ор­но­сти­и­пред­ра­су­да­пре­ма­дру­гим­ет­нич­ким­гру­па­ма,­као­и­по­тре­бе­за­на­ци­о­нал­ном­хо­мо­ге­ни­за­ци­јом.16­Ау­то­ри­тар­ност­и­ет­но­цен­три­зам­ је­су­у­бли­ској­али­не­и­у­јед­но­знач­ној­по­ве­за­но­сти.­И­ јед­на­и­дру­га­по­ја­ва­су­по­ве­за­не­са­ве­ли­ким­бро­јем­кул­тур­но­исто­риј­ских,­еко­ном­ских,­со­ци­јал­но­по­ли­тич­ких,­ пси­хо­ло­шких­ али­ та­ко­ђе­ и­ ис­ку­стве­них,­си­ту­а­ци­о­них­и­дру­гих­чи­ни­ла­ца.

15­Уза­ре­виц,­Ц.­Ет­но­цен­три­зам,­у:­Со­ци­о­ло­шки­реч­ник,­при­ре­ди­ли­Ми­ми­ца,­А.­и­Бог­да­но­вић,­М.­(2007),­Бе­о­град:­За­вод­за­уџ­бе­ни­ке,­стр.­126.

16­Шрам,­ З.­ (2002)­Ди­мен­зи­је­ ет­но­цен­три­зма­ и­ на­ци­о­нал­на­ при­пад­ност,­Дру­штве­на­ис­тра­жи­ва­ња­1,­стр.­16­17.

341

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

Реч­ ет­но­цен­три­зам­ пр­ви­ је­ упо­тре­био­ Сам­нер17­ (Sum­ner)­под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи­ под­ њом­ тен­ден­ци­ју­ иде­а­ли­зо­ва­ња­ соп­стве­не­гру­пе­ко­ја­се­сма­тра­су­пер­и­ор­ном­у­од­но­су­на­оста­ле­гру­пе,­чи­је­се­вред­но­сти­обич­но­ни­по­да­шта­ва­ју.­Дру­га­чи­је­ре­че­но,­соп­стве­ни­на­род­се­уз­ди­же­на­пи­је­де­стал­све­та­пра­вих­вред­но­сти­и­слу­жи­као­ре­фе­рент­ни­оквир­ка­ко­за­оце­ну­соп­стве­не­ вред­но­сти­ та­ко­и­ за­оце­ну­вред­но­сти­ свих­дру­гих­из­че­га­оче­ки­ва­но­сле­ди­ис­ти­ца­ње­вред­но­сти­соп­стве­не­у­од­но­су­на­дру­ге­ет­нич­ке­гру­пе.­Ет­но­цен­три­зам­се,­на­овај­на­чин,­по­ја­вљу­је­као­из­раз­ко­лек­тив­ног­са­мо­љу­бља­и­его­цен­три­зма­ко­ји­мо­гу­да­се­про­те­жу­све­до­отво­ре­ног­ис­ка­зи­ва­ња­не­тр­пе­љи­во­сти­и­мр­жње­пре­ма­дру­гим­ет­нич­ким­гру­па­ма.18­

Ве­за­ ет­но­цен­три­зма­и­ау­то­ри­тар­но­сти­на­на­шем­про­сто­ру­је­ утвр­ђе­на­ још­ у­ ис­тра­жи­ва­њу­ из­ 1973.­ (Рот­ и­Ха­вел­ка),­по­ред­ау­то­ри­тар­но­сти,­ ет­но­цен­три­зам­ је­био­у­по­зи­тив­ној­ко­ре­ла­ци­ји­ и­ са­ по­зи­тив­ним­ вред­но­ва­њем­ ре­ли­ги­о­зно­сти,­ау­то­кра­ти­је,­не­рав­но­прав­но­сти­по­ло­ва­и­оста­лих­ком­по­нен­ти­тра­ди­ци­о­нал­ног­по­гле­да­на­свет,­уз­на­по­ме­ну­да­се­ни­је­мо­гао­ утвр­ди­ти­ ре­до­след­ де­тер­ми­на­ци­је­ ових­ вред­но­сних­ори­јен­та­ци­ја­већ­са­мо­њи­хо­ва­ме­ђу­за­ви­сност.

То­се­упра­во­и­по­ка­за­ло­на­де­лу­уо­чи­и­по­чет­ком­тран­зи­ци­је­а­по­сле­ди­це­се­про­те­жу­све­до­да­на­шњих­да­на.­Та­да­су­се­по­ја­ви­ли­иде­о­ло­зи­но­вих­по­ли­ти­ка­ко­ји­су­про­па­ги­ра­ли­тврд­ње­да­ме­ђу­по­је­ди­ним­на­ро­ди­ма­по­сто­ји­чак­и­ге­нет­ска­мр­жња.­То­су­би­ли­тре­ну­ци­отво­ре­не­дру­штве­не­кри­зе­ко­ји­ма­ су­по­го­до­ва­ле­при­јем­чи­ве­ ра­ци­о­на­ли­за­ци­је­ еви­дент­ног­дру­штве­ног­ха­о­са.­С­об­зи­ром­на­до­не­дав­ни­ви­ше­на­ци­о­нал­ни­кон­текст,­би­ло­је­нај­јед­но­став­ни­је­из­вр­ши­ти­ра­ци­о­на­ли­за­ци­ју­кри­зе­тврд­ња­ма­да­је­дан­на­род­мр­зи­или­екс­пло­а­ти­ше­дру­ги.­Ау­то­ри­тар­ност­се­ту­по­ја­ви­ла­као­мен­тал­ни­склоп­по­је­ди­на­ца­али­и­као­вред­но­сни­оквир­ко­ји­је­по­др­жао­при­хва­та­ње­ ет­но­цен­три­зма­ као­ под­ра­зу­ме­ва­ју­ће­ ра­ци­о­на­ли­за­ци­је­гло­бал­не­дру­штве­не­кри­зе.

Не­ тре­ба­ по­себ­но­ ко­мен­та­ри­са­ти­ тврд­њу­ да­ су­ пре­ди­спо­зи­ци­је­дру­штве­ног­по­на­ша­ња­са­др­жа­не­ка­ко­у­лич­ним­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­по­је­ди­на­ца­та­ко­и­у­гло­бал­ним­и­ло­кал­ним­вред­но­сним­ори­јен­та­ци­ја­ма­при­сут­ним­у­ши­рем­дру­штве­ном­окру­же­њу.­Ово­ме­ тре­ба­до­да­ти­и­ си­ту­а­ци­о­не­фак­то­ре­ко­ји,­ у­ зна­чај­ној­ ме­ри,­ у­ са­деј­ству­ са­ прет­ход­но­ по­ме­ну­тим­осо­би­на­ма­лич­но­сти­и­си­сте­мом­вред­но­сти­до­при­но­се­

17­Sum­ner,­W.­G.­(1906)­Folk­ways:­a­study­of­the­so­ci­o­lo­gi­cal­im­por­tan­ce­of­usa­ges,­man­ners,­cu­stoms,­mo­res,­and­mo­rals,­Bo­ston:­Ginn­and­Co.

18­Ма­тић,­М.­Ет­но­цен­три­зам,­у:­Ен­ци­кло­пе­ди­ја­по­ли­тич­ке­кул­ту­ре­(1993),­Бе­о­град:­Са­вре­ме­на­ад­ми­ни­стра­ци­ја,­стр.­310­315.

342

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

форми­ра­њу­ин­ди­ви­ду­ал­них­и­ко­лек­тив­них­иден­ти­те­та.­За­ви­сно­од­то­га­на­ко­ји­на­чин­ће­се­сви­по­ме­ну­ти,­а­и­мно­ги­дру­ги,­фак­то­ри­со­ци­јал­не­сре­ди­не­уком­би­но­ва­ти­у­лич­не­и­ко­лек­тив­не­иден­ти­те­те­за­ви­си­да­ли­ће­ти­иден­ти­те­ти­би­ти­отво­ре­ни­или­за­тво­ре­ни­за­ко­му­ни­ка­ци­ју­са­дру­ги­ма­и­дру­га­чи­ји­ма­тј.­да­ли­ће­би­ти­при­јем­чи­ви­за­при­хва­та­ње­раз­ли­ка­и­ра­зних­ со­ци­јал­них­ино­ва­ци­ја,­ од­но­сно­да­ли­ће­би­ти­то­ле­рант­ни.19

На­на­шем­про­сто­ру­тран­зи­ци­ја­је­по­кре­ну­та­рас­па­дом­бив­ше­ Ју­го­сла­ви­је.­ Исто­вре­ме­но­ се­ за­хук­та­вао­ и­ про­цес­ на­ци­о­нал­ног­бу­ђе­ња­ко­ји­ је­по­чео­знат­но­пре­рас­па­да­СФРЈ.­Број­на­ис­тра­жи­ва­ња­на­ци­о­нал­них­од­но­са­оба­вље­на­уо­чи­и­у­вре­ме­рас­па­да­за­јед­нич­ке­др­жа­ве­ка­жу­да­је­та­да­још­увек­би­ла­зна­чај­но­при­сут­на­ју­го­сло­вен­ска­па­и­европ­ска­иден­ти­фи­ка­ци­ја­гра­ђа­на.20­Го­то­во­да­не­ма­по­тре­бе­до­ка­зи­ва­ти­да­се­она­за­ве­о­ма­крат­ко­вре­ме­из­гу­би­ла­и­пре­то­чи­ла­у­на­ци­о­нал­ну­па­и­ло­кал­ни­и­ре­ги­о­нал­ну­иден­ти­фи­ка­ци­ју.­

У­том­кон­тек­сту­се­окре­та­ње­од­ју­го­сло­вен­ског­и­европ­ског­иден­ти­те­та­ ка­ на­ци­о­нал­ном­мо­же­ схва­ти­ти­ као­по­сле­ди­ца­ви­ше­фак­то­ра­ме­ђу­ко­ји­ма­се­мо­гу­из­дво­ји­ти­тра­ди­ци­о­нал­но­и­па­три­јар­хал­но­кул­тур­но­на­сле­ђе,­на­сле­ђе­ау­то­ри­тар­ног­ре­жи­ма­ со­ци­ја­ли­стич­ког­ и­ пред­со­ци­ја­ли­стич­ког­ пе­ри­о­да­као­и­ра­зни­си­ту­а­ци­о­ни­фак­то­ри.21­Ра­ди­се­о­ре­гре­сив­ном­про­це­су­об­на­вља­ња­тра­ди­ци­о­нал­не­све­сти­а­исту­ка­рак­те­ри­шу­ ори­јен­та­ци­ја­ ка­ при­мар­ним­ гру­па­ма,­ ко­лек­ти­ви­зам,­уну­таргру­пна­хо­мо­ге­ни­за­ци­ја­и­за­тво­ре­ност,­пре­на­гла­ша­ва­ње­зна­ча­ја­ет­нич­ке­при­пад­но­сти.­

Со­ци­о­струк­ту­рал­ну­ сли­ку­на­шег­ дру­штва­ с­ по­чет­ка­ от­по­чи­ња­ња­ тран­зи­ци­је­ обе­ле­жа­ва­ зна­чај­но­ при­су­ство­ гру­па­при­јем­чи­вих­за­тра­ди­ци­о­нал­ни­вред­но­сни­си­стем­(ру­рал­но­ста­нов­ни­штво,­ ни­ско­обра­зо­ва­ни,­ ста­ри­ја­ по­пу­ла­ци­ја).­ Ра­ди­ се­ о­ сег­мен­ти­ма­ по­пу­ла­ци­је­ ко­ји­ кроз­ про­це­се­ де­а­гра­ри­за­ци­је,­ ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је­ и­ ур­ба­ни­за­ци­је­ ни­су­ ус­пе­ли­да­ се­при­ла­го­де­мо­дер­ни­за­циј­ским­ то­ко­ви­ма­ те­ су­и­да­ље­на­ста­ви­ли­да­жи­ве­по­обра­сци­ма­тра­ди­ци­о­нал­ног­дру­штва.­Рас­пад­со­ци­ја­ли­стич­ког­по­рет­ка­је­за­њих­са­мо­пред­ста­вљао­вра­ћа­ње­у­ко­ло­те­чи­ну­њи­ма­по­зна­тог­на­чи­на­жи­во­та.­Чак­се­

19­Ва­со­вић,­М.­и­Гли­го­ри­је­вић,­М.­(2008)­Ко­лек­тив­на­ис­ку­ства­мла­дих­у­пе­рио­ду­по­ли­тич­ке­не­ста­бил­но­сти­и­про­ме­не­окви­ра­ко­лек­тив­не­иден­ти­фи­ка­ци­је­на­про­сто­ру­бив­ше­Ју­го­сла­ви­је,­Со­ци­о­ло­шки­пре­глед­бр.­4,­год.­XLII,­стр.­510.

20­Ба­ће­вић,­Љ.­ (ур)­ (1991)­Ју­го­сла­ви­ја­на­кри­зној­пре­крет­ни­ци,­Бе­о­град:­ИДН

21­Ва­со­вић,­М.­и­Гли­го­ри­је­вић,­М.­(2011)­Де­мо­крат­ске­про­ме­не­у­Ср­би­ји­и­про­цес­де­ет­ни­фи­ка­ци­је­дру­штве­не­све­сти,­Го­ди­шњак­бр.­5,­Фа­кул­тет­по­ли­тич­ких­на­у­ка,­стр.­105.

343

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

и­је­дан­број­оних­ко­ји­би,­по­ло­ги­ци­ства­ри,­тре­ба­ло­да­бу­ду­оријенти­са­ни­ка­мо­дер­ни­за­циј­ским­вред­но­сти­ма­окре­нуо­на­ци­о­нал­ној­ иден­ти­фи­ка­ци­о­ној­ма­три­ци­ ко­ја­ је­ у­ том­мо­мен­ту­за­мно­ге­пред­ста­вља­ла­уто­чи­ште­ко­је­ну­ди­си­гур­ност­у­тур­бу­лент­ним­вре­ме­ни­ма.

Је­дан­од­ве­ли­ких­про­бле­ма­ве­за­них­за­про­цес­от­по­чи­ња­ња­круп­них­дру­штве­них­про­ме­на­би­ла­је­њи­хо­ва­сти­хиј­ност­и­не­кон­зи­стент­ност.­М.­Ва­со­вић­и­М.­Гли­го­ри­је­вић­при­ме­ћу­ју­да­ је­про­цес­ре­тра­ди­ци­о­на­ли­за­ци­је­у­Ср­би­ји­у­не­ким­сег­мен­ти­ма­био­ве­о­ма­по­ја­чан­(нпр.­на­ци­о­нал­на­иден­ти­фи­ка­ци­ја),­у­не­ким­уме­рен­(кон­фе­си­о­нал­на­иден­ти­фи­ка­ци­ја)­док­у­не­ким­аспек­ти­ма­ни­је­био­ви­дан­би­ло­ка­кав­об­лик­ре­тра­ди­ци­о­на­ли­за­ци­је­(нпр.­пи­та­ње­пол­не­рав­но­прав­но­сти).22­То­зна­чи­да­и­по­ред­вид­ног­по­ра­ста­број­них­мо­дер­ни­за­циј­ских­тен­ден­ци­ја­из­пе­ри­о­да­со­ци­ја­ли­зма­(тех­нич­ка­мо­дер­ни­за­ци­ја,­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја,­ур­ба­ни­за­ци­ја,­по­ве­ћа­на­со­цио­про­стор­на­мо­бил­ност,­екс­пан­зи­ја­обра­зо­ва­ња­и­сл.)­ни­је­до­шло­до­ зна­чај­не­ кул­тур­не­ мо­дер­ни­за­ци­је.­ Ве­ћи­ део­ ста­нов­ни­штва­је­и­да­ље­прак­ти­ко­вао­тра­ди­ци­о­нал­не­со­цио­кул­тур­не­обра­сце­сва­ко­днев­ног­жи­во­та.

Ово­су­ра­зу­мљи­ви­про­це­си­с­об­зи­ром­да­је­пи­та­ње­ет­ни­ци­те­та,­ то­ком­ со­ци­ја­ли­стич­ког­ пе­ри­о­да,­ би­ло­ по­ти­ски­ва­но­ у­дру­ги­план­те­је­рас­па­дом­јед­не­ви­ше­на­ци­о­нал­не­за­јед­ни­це­као­што­је­би­ла­Ју­го­сла­ви­ја,­вра­ћа­ње­ет­нич­ким­ко­ре­ни­ма­и­вред­но­сти­ма­би­ло­не­што­са­свим­оче­ки­ва­но­и­ло­гич­но.­Без­то­га­те­шко­да­би­се­рас­пад­мо­гао­ра­ци­о­на­ли­зо­ва­ти­на­ио­ле­при­хва­тљив­на­чин­(нпр.­екс­пло­а­та­ци­јом­јед­ног­на­ро­да­од­дру­гог­кроз­пи­та­ње­из­ме­шта­ња­фа­бри­ка­из­јед­не­ре­пу­бли­ке­у­ дру­гу­ или­ кроз­ме­тро­по­ли­за­ци­ју­ уну­тар­ ви­ше­на­ци­о­нал­них­фе­де­рал­них­је­ди­ни­ца.­Са­мо­да­спо­ме­не­мо,­као­ти­пи­чан­при­мер,­је­дан­од­сло­га­на­ал­бан­ских­се­па­ра­ти­ста­на­Ко­со­ву:­При­шти­на­ра­ди­–­Бе­о­град­се­гра­ди.).­Оста­је­ди­ску­та­бил­но­пи­та­ње­да­ ли­ је­ ре­тра­ди­ци­о­на­ли­за­ци­ја­ у­ сме­ру­ кон­фе­си­о­нал­не­иден­ти­фи­ка­ци­је,­ка­ко­на­во­де­Ва­со­ви­ће­ва­и­Гли­го­ри­је­ви­ће­ва,­ пред­ста­вља­ла­ уме­рен­или­по­ја­чан­про­цес.­Ве­ро­ват­но­ да­ се­ она­ тре­ба­ раз­ли­чи­то­ по­сма­тра­ти­ у­ ур­ба­ним­ и­ру­рал­ним­под­руч­ји­ма­или­код­раз­ли­чи­тих­ста­ро­сних­и­со­ци­јал­них­ гру­па­ те­ се­ о­ уме­ре­но­сти­мо­жда­мо­же­ го­во­ри­ти­као­о­про­се­ку­или­пре­се­ку­ста­ња.­Што­се­ти­че­пол­не­рав­но­прав­но­сти,­не­по­сто­ја­ње­би­ло­ка­кве­ре­тра­ди­ци­о­на­ли­за­ци­је­ко­је­еви­ден­ти­ра­ју­ау­то­ри­би­се­мо­гла­сма­тра­ти­по­твр­дом­по­сто­ја­ња­ кул­тур­них­ кон­стан­ти­ у­ вред­но­сном­окви­ру,­ пре­све­га­по­ми­ња­ног­тра­ди­ци­о­на­ли­зма,­ко­је­ни­су­би­ле­зна­чај­но­уз­др­ма­не­тех­нич­ком­мо­дер­ни­за­ци­јом­из­пе­ри­о­да­пе­де­се­тих,­

22­Исто,­стр.­106.

344

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

ше­зде­се­тих­и­се­дам­де­се­тих­као­ни­пра­те­ћим­мо­дер­ни­за­циј­ским­ то­ко­ви­ма­ ти­па­ про­стор­не­ и­ со­ци­јал­не­ мо­бил­но­сти,­екс­пан­зи­је­обра­зо­ва­ња­и­зна­чај­ног­укљу­чи­ва­ња­же­на­у­рад­ни­про­цес.

У­свим­овим­про­це­си­ма­тра­ди­ци­о­на­ли­зам­је­био­у­бли­ској­ве­зи­са­ау­то­ри­тар­но­шћу­ко­ја­ зах­те­ва­груп­ну­ло­јал­ност.­Да­тра­ди­ци­о­на­ли­зам­и­ау­то­ри­тар­ност­на­овом­про­сто­ру­пред­ста­вља­ју­ кул­тур­не­ кон­стан­те­ по­твр­ђу­је­ и­ чи­ње­ни­ца­ да­ су­они­омо­гу­ћи­ли­и­по­др­жа­ли­ус­по­ста­вља­ње­со­ци­ја­ли­стич­ког­по­рет­ка­што­се­ви­де­ло­кроз­ус­по­ста­вља­ње­кул­та­лич­но­сти,­при­хва­та­ња­ пар­тиј­ске­ ди­сци­пли­не­ и­ гра­ђан­ске/по­да­нич­ке­по­слу­шно­сти.­Ау­то­ри­та­р­ност­је­по­др­жа­ла­усто­ли­че­ње­дру­штве­ног­по­рет­ка­док­је­дру­штве­ни­по­ре­дак­до­при­нео­учвр­шћи­ва­њу­ау­то­ри­та­р­но­сти.­Ра­ди­се­о­ау­то­ри­тар­ном­вред­но­сном­кон­тек­сту­ко­ји­ је­про­ду­ко­вао­ри­гид­ност­и­по­да­нич­ки­мен­та­ли­тет,­ка­рак­те­ри­стич­не­за­тра­ди­ци­о­нал­но­дру­штво,­на­ба­зи­ко­јих­је­би­ло­мо­гу­ће­ма­су­ста­нов­ни­штва­учи­ни­ти­жр­твом­по­ли­тич­ких­де­ма­го­га­а­на­јав­ну­сце­ну­уве­сти­по­пу­ли­зам,­оли­гар­хиј­ску­струк­ту­ру­по­ли­тич­ких­ин­сти­ту­ци­ја,­ксе­но­фо­би­ју,­иде­о­ло­шку,­ет­нич­ко­ре­ли­гиј­ску­али­и­сва­ку­дру­гу­не­тр­пе­љи­вост­и­сл.­Ка­да­ово­узме­мо­у­об­зир,­по­ста­је­ја­сно­да­ оно­што­ се­ у­ та­да­шњем­по­ли­тич­ком­жар­го­ну­на­зи­ва­ло­де­ша­ва­ње­на­ро­да­у­сво­јој­су­шти­ни­ни­је­би­ло­ни­шта­дру­го­до­акт­ма­ни­пу­ла­ци­је­по­ли­тич­ки­моћ­них.­Ма­ни­пу­ла­ци­ја­ је,­осло­ње­на­ на­ ау­то­ри­тар­ни­ вред­но­сни­ кон­текст,­ про­из­ве­ла­осе­ћа­ње­ оп­ште­ ма­сов­не­ не­си­гур­но­сти­ а­ на­ци­ју­ по­ну­ди­ла­као­је­ди­но­мо­гу­ће­уто­чи­ште­и­је­ди­ни­при­хва­тљи­ви­иден­ти­фи­ка­ци­о­ни­оквир.­Уме­сто­да­се­рас­по­ло­жи­ви­еко­ном­ски­ре­сур­си­и­по­тен­ци­ја­ли­усме­ре­на­ста­би­ли­за­ци­ју­при­вре­де­они­су­би­ли­окре­ну­ти­ка­про­из­вод­њи­су­ко­ба.

Ово­ва­жи­не­са­мо­за­пи­та­ње­иден­ти­те­та­већ­и­за­ге­не­рал­ну­иде­о­ло­шку­ма­три­цу­тј.­си­стем­со­ци­ја­ли­стич­ких­вред­но­сти.­За­ве­о­ма­крат­ко­вре­ме­је­оно­што­би­смо­на­зва­ли­вла­да­ју­ћом­иде­о­ло­ги­јом­у­сми­слу­по­ли­тич­ки­ре­ле­вант­них­вред­но­сних­ори­јен­та­ци­ја­по­ку­ша­но­да­се­за­ме­ни­не­чим­но­вим­и­бит­но­дру­га­чи­јим.­То­но­во­ни­је­ре­зул­ти­ра­ло­из­про­ме­на­у­на­чи­ну­про­из­вод­ње­већ­из­не­у­са­гла­ше­них­же­ља­и­на­ме­ра­но­си­ла­ца­по­ли­тич­ке­мо­ћи­да­се­не­што­пре­о­кре­не­у­њи­хо­ву­ко­рист.­Дру­гим­ре­чи­ма,­су­бјек­ти­­­но­си­о­ци­ра­ди­кал­них­дру­штве­них­про­ме­на,­мо­гу­по­ка­за­ти­спрем­ност­да­ис­ко­ри­сте­вла­да­ју­ће­вред­но­сти­као­ло­ги­стич­ку­по­др­шку­у­ре­а­ли­за­ци­ји­соп­стве­них­ци­ље­ва,­као­ко­ри­то­ко­јим­ће­те­ћи­бу­ји­ца­но­вих­де­ша­ва­ња­кон­тро­ли­са­на­увре­же­ним­иде­ја­ма­и­иде­а­ли­ма.­Исти­или­слич­ни­вред­но­сни­окви­ри­и­ори­јен­ти­ри­мо­гу­би­ти­упо­тре­бље­ни­као­иде­а­ли­и­пу­то­ка­зи­за­раз­ли­чи­те­сме­ро­ве­со­ци­јал­

345

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

не­ак­ци­је,­та­ко­да­ни­је­ни­шта­нео­бич­но­ако­се­при­том­кре­не­ди­ја­ме­трал­но­су­прот­ним­сме­ро­ви­ма.

Рас­пад­со­ци­ја­ли­стич­ких­си­сте­ма­по­стао­је­со­ци­јал­на­чи­ње­ни­ца­ко­ја­те­шко­да­се­мо­гла­оспо­ра­ва­ти.­Би­ло­је­са­мо­пи­та­ње­у­ком­сме­ру­ће­тај­рас­пад­те­ћи­тј.­да­ли­ће­он­под­ра­зу­ме­ва­ти­ком­плет­ну­про­ме­ну­на­чи­на­дру­штве­ног­жи­во­та­или­са­мо­пар­ци­јал­не­ре­фор­ме­у­еко­ном­ском­или­мо­жда­са­мо­у­по­ли­тич­ком­жи­во­ту.­С­об­зи­ром­на­ви­ше­на­ци­о­нал­ни­ка­рак­тер­до­та­да­шње­за­јед­нич­ке­др­жа­ве­и­не­и­жи­вље­но­на­ци­о­нал­но­пи­та­ње­на­мет­нут­је­као­је­ди­но­мо­гућ­и­ло­ги­чан­пут­ис­цр­та­ва­ња­ет­нич­ких­гра­ни­ца­и­оти­ма­ња­око­те­ри­то­ри­ја.­

У­овим­бур­ним­де­ша­ва­њи­ма­оп­ста­ја­ла­је­као­кон­стан­та­по­сто­ја­ност­ до­ми­на­ци­је­ ау­то­ри­тар­ног­ обра­сца.­ Оно­ што­ је­спе­ци­фич­но­је­то­да­се­про­ме­нио­ау­то­ри­тет­и­то,­ка­ко­у­пер­со­нал­ном­сми­слу,­та­ко­и­у­вред­но­сно­иде­о­ло­шком.­Уме­сто­до­та­да­шње­ над­на­ци­о­нал­не­ ју­го­сло­вен­ске,­ па­ чак­ и­ про­е­вроп­ске­ иден­ти­фи­ка­ци­је,­ но­си­о­ци­ по­ли­тич­ке­ мо­ћи,­ од­но­сно­вла­да­ју­ће­ели­те,­про­кла­мо­ва­ли­су­обра­сце­на­ци­о­нал­не­иден­ти­фи­ка­ци­је­са­свим­пред­но­сти­ма­и­не­до­ста­ци­ма­ко­је­су­они­има­ли.­Ра­пид­на­про­ме­на­вред­но­сних­обра­за­ца­ове­вр­сте­мо­гла­је­да­на­ђе­плод­но­тле­је­ди­но­у­ста­њу­дру­штве­не­ано­ми­је.­ Ге­не­рал­но­ се­мо­же­ кон­ста­то­ва­ти­ за­ све­ тран­зи­ци­о­не­зе­мље­ да­ је­ от­по­чи­ња­ње­ тран­зи­ци­је­ ре­ак­ту­а­ли­зо­ва­ло­ рас­пра­ву­о­ве­за­ма­и­од­но­си­ма­три­кључ­не­иде­о­ло­шке­па­ра­диг­ме­ мо­дер­ног­ до­ба:­ ли­бе­ра­ли­зма,­ со­ци­ја­ли­зма­ и­ кла­сич­ног­кон­зер­ва­ти­ви­зма.23­

Ис­тра­жи­ва­ње­из­2010.­ка­зу­је­да­гра­ђа­ни­Ср­би­је­ви­де­др­жа­ву­као­кључ­ног­но­си­о­ца­ра­зних­дру­штве­них­функ­ци­ја.24­Де­ли­мич­но­се­то­мо­же­при­пи­са­ти­иде­о­ло­шком­на­сле­ђу­со­ци­ја­ли­зма.­Ме­ђу­тим,­ не­ тре­ба­ за­не­ма­ри­ти­ чи­ње­ни­цу­ да­ је­ со­ци­ја­ли­зам­пре­у­зео­ау­то­ри­тар­ни­обра­зац­из­тра­ди­ци­о­нал­ног­дру­штва­ те­да­ га­ је­ до­пу­нио­но­во­фор­ми­ра­ним­ре­во­лу­ци­о­нар­ним­тра­ди­ци­о­на­ли­змом.­На­тај­на­чин­се­со­ци­ја­ли­стич­ки­ дру­штве­ни­ си­стем,­ уме­сто­ да­ пред­ста­вља­ об­лик­ но­вог,­мо­дер­ног­ин­ду­стриј­ског­дру­штва,­вр­ло­бр­зо­пре­тва­ра­у­но­ви­об­лик­кон­зер­ва­тив­ног­и­ау­то­ри­тар­ног­дру­штва.­Већ­ви­ше­од­две­де­це­ни­је­по­зва­нич­ном­рас­па­ду­со­ци­ја­ли­зма­на­ју­го­сло­вен­ском­про­сто­ру­се­чак­и­ре­форм­ски­и­де­мо­крат­ски­ори­јен­ти­са­не­по­ли­тич­ке­пар­ти­је,­у­сво­јој­по­ли­тич­кој­ре­то­ри­ци,­

23­Гре­дељ,­С.­До­ми­нант­не­вред­но­сне­ори­јен­та­ци­је,­у:­Ра­за­ра­ње­дру­штва,­Ју­го­сло­вен­ско­дру­штво­у­кри­зи­90­их,­при­ре­дио­Ла­зић,­M.­(1994),­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић,­стр.­176.

24­Ру­жи­ца,­М.­Др­жа­ва­и/или­тр­жи­ште­­­нео­ли­бе­ра­ли­зам­и/или­со­ци­јал­де­мо­кра­ти­ја­у:­Ка­ко­гра­ђа­ни­Ср­би­је­ви­де­тран­зи­ци­ју,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2010)­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung,­стр.­29­46.

346

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

осла­ња­ју­на­др­жа­ву­као­кључ­ног­но­си­о­ца­дру­штве­ног­раз­во­ја­и­уоп­ште­дру­штве­них­про­ме­на.­Сто­га­и­не­из­не­на­ђу­је­по­да­так­да­се­три­че­твр­ти­не­ис­пи­та­ни­ка­сла­же­са­ста­вом­да­„Вла­да­тре­ба­да­за­до­во­љи­основ­не­по­тре­бе­гра­ђа­на­у­слу­ча­ју­бо­ле­сти,­си­ро­ма­штва­и­не­за­по­сле­но­сти”­(75%).­Не­знат­но­је­ма­ња­са­гла­сност­са­тврд­њом­„Др­жа­ва­тре­ба­да­се­бри­не­о­отва­ра­њу­но­вих­рад­них­ме­ста,­пре­ква­ли­фи­ка­ци­ји­и­по­мо­ћи­не­за­по­сле­ни­ма”­(73%).­

Ко­ли­ко­год­ову­са­гла­сност­по­сма­тра­ли­у­кон­тек­сту­на­сле­ђа­со­ци­ја­ли­зма­и­тра­ди­ци­о­нал­ног­дру­штва­она­је­ипак­део­до­ми­нант­ног­вред­но­сног­си­сте­ма­ко­ји­се­осла­ња­на­ау­то­ри­те­те,­у­кон­крет­ном­слу­ча­ју­је­то­ау­то­ри­тет­др­жа­ве­али­у­ма­ло­дру­га­чи­јим­окол­но­сти­ма­ то­мо­же­би­ти­ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ван­ или­ не­ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ван­ ау­то­ри­тет­ пар­ти­је,­ во­ђе,­не­ке­оли­гар­хи­је­или­ор­га­ни­за­ци­је­и­сл.­што­ је­све­већ­ви­ђе­но­у­на­шој­но­ви­јој­по­ли­тич­кој­исто­ри­ји.­Чак­и­у­ слу­ча­ју­ре­дук­ци­је­уче­шћа­др­жа­ве­у­не­ким­ва­жним­дру­штве­ним­про­јек­ти­ма­ и­ про­гра­ми­ма,­ ле­ги­тим­ност­ др­жав­них­ ау­то­ри­те­та­ у­ тим­ про­це­си­ма­ се­ не­ до­во­ди­ у­ пи­та­ње.­Све­ се­ ово­мо­же­по­сма­тра­ти­као­по­сле­ди­ца­чи­ње­ни­це­да­је­тра­ди­ци­о­нал­но­дру­штво­на­на­шем­про­сто­ру­још­увек­ве­о­ма­жи­во­и­оно­у­по­ро­ди­ци,­род­бин­ској­или­ло­кал­ној­за­јед­ни­ци­на­ла­зи­осло­нац­и­кључ­не­ме­ха­ни­зме­дру­штве­не­по­др­шке.­Др­жа­ва­се­по­ја­вљу­је­као­про­ду­же­так­ин­сти­ту­ци­ја­ко­је­обе­ле­жа­ва­ју­ау­то­ри­тет­тра­ди­ци­о­нал­ног­дру­штва.­

Пре­ба­ци­ва­ње­ау­то­ри­те­та­са­уже­и­ши­ре­по­ро­ди­це­и­ло­кал­не­(се­о­ске)­за­јед­ни­це­на­др­жа­ву­је­де­ли­мич­но­про­дукт­мо­дер­ни­за­циј­ских­про­це­са­ ко­ји­на­сто­је­ да­ те­жи­ште­дру­штве­ног­жи­во­та­пре­ба­це­са­за­јед­ни­це­на­по­је­дин­ца.­Оно­што­не­до­ста­је,­ да­ би­смо­ го­во­ри­ли­ о­ по­сто­ја­њу­ мо­дер­ни­за­циј­ских­про­це­са,­је­пре­ба­ци­ва­ње­ау­то­ри­те­та­на­гра­ђа­ни­на,­струч­ња­ка­ или­ крај­њег­ ко­ри­сни­ка­ јав­них­ услу­га.­То­ би­пот­ко­па­ло­ау­то­ри­тет­др­жа­ве­и­ње­ну­пер­со­на­ли­за­ци­ју.­Без­то­га,­др­жа­ва­се­и­да­ље­на­ла­зи­у­фо­ку­су­ин­те­ре­со­ва­ња­на­ших­гра­ђа­на­и­она­се­до­жи­вља­ва­као­глав­ни­ак­тер­у­кре­и­ра­њу­тран­зи­ци­је,­упра­вља­њу­при­вре­дом­и­из­ла­ску­из­кри­зе.25­

Пре­ба­ци­ва­ње­ау­то­ри­те­та­са­др­жа­ве­на­гра­ђа­не­пред­ста­вља­вид­ со­ци­јал­не­ ак­ци­је­ у­ ко­јој­ гра­ђа­ни­ пре­у­зи­ма­ју­ ини­ци­ја­ти­ву.­Про­блем­је­у­то­ме­што­ау­то­ри­тар­ни­си­сте­ми­по­ка­зу­ју­тен­ден­ци­ју­да­офор­ме­со­ци­јал­ну­струк­ту­ру­у­ко­јој­ће­нај­ве­ћи­део­дру­штве­не­мо­ћи­би­ти­у­ру­ка­ма­ма­њи­не­ко­ја­за­у­зи­ма­вр­хун­ске­упра­вљач­ке­по­зи­ци­је­и­ко­јој­је­у­ин­те­ре­су­да­оста­так­ста­нов­ни­штва­не­по­ка­зу­је­ини­ци­ја­ти­ву­за­би­ло­ка­кву­ио­ле­ва­жни­ју­со­ци­јал­ну­ак­ци­ју.­Они­се,­прак­тич­но,­у­дру­штву­

25­Исто,­стр.­40­41.

347

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

по­ста­вља­ју­као­ели­та­ко­ја­те­жи­да­на­су­прот­се­бе­има­ма­су­са­вр­ло­ма­ло­или­ни­ма­ло­дру­штве­не­мо­ћи­и­ко­ја­тре­ба­да­пред­ста­вља­па­сив­ни­прин­цип­у­со­ци­јал­ној­ди­на­ми­ци.­Ели­ти­ ко­ја­ пред­ста­вља­ ак­ти­ван­ прин­цип­ со­ци­јал­не­ ди­на­ми­ке,­ко­ја­ је­ор­га­ни­зо­ва­на,­уну­тар­се­бе­по­ве­за­на,­има­тен­ден­ци­ју­ да­ ства­ра­иде­о­ло­ги­је­ и­ да­ма­ни­пу­ли­ше­ јав­ним­мње­њем­од­го­ва­ра­да,­као­сво­ју­про­тив­те­жу­у­дру­штве­ној­струк­ту­ри,­има­ма­су­ ко­ја­ је­ по­ свим­ став­ка­ма­ па­сив­на.­Па­сив­ност­ се­си­стем­ски­ одр­жа­ва­ кроз­ ма­ни­пу­ла­ци­ју­ по­сре­до­ва­ну­ обра­зов­ним­си­сте­мом,­ма­сов­ним­ме­ди­ји­ма,­кроз­ства­ра­ње­и­ши­ре­ње­при­хва­тљи­вих­иде­о­ло­ги­ја­и­ми­то­ва­и­дру­гим­слич­ним­ме­ха­ни­зми­ма.

Је­дан­од­зна­чај­них­ме­то­да­одр­жа­ва­ња­па­сив­но­сти­ши­ро­ких­ма­са­ је­ кроз­ фор­ми­ра­ње­ од­го­ва­ра­ју­ћих­ кул­тур­них­ на­ви­ка.­Ис­тра­жи­ва­ње­ кул­тур­них­ на­ви­ка­ ста­нов­ни­штва­ Ср­би­је­ а­по­себ­но­мла­ђе­по­пу­ла­ци­је,26­ то­ком­ви­ше­де­це­ниј­ског­пе­ри­о­да­кри­зе,­ је­ука­за­ло­на­њи­хо­ву­скло­ност­ка­па­сив­ном­ко­ри­шће­њу­сло­бод­ног­вре­ме­на.­Мо­же­се­ла­ко­прет­по­ста­ви­ти­да­ слич­ну­ па­сив­ност­ ис­ка­зу­ју­ и­ ста­ри­је­ ге­не­ра­ци­је.­Шта­ви­ше,­ они­ ко­ји­ су­ у­ по­чет­ним­ ис­тра­жи­ва­њи­ма­ при­па­да­ли­мла­ђој­по­пу­ла­ци­ји­са­да­су­сре­до­веч­на­ако­не­чак­и­ста­ри­ја­ге­не­ра­ци­ја.­Ов­де­тре­ба­до­да­ти­да­је,­по­при­ро­ди­свог­би­ћа,­омла­ди­на­увек­по­ка­зи­ва­ла­тен­ден­ци­ју­бун­тов­ни­штва,­ре­во­лу­ци­о­нар­но­сти­и­ини­ци­ра­ња­ко­лек­тив­не­ак­ци­је,­тен­ден­ци­ју­при­хва­та­ња­но­ви­на­и­кри­тич­ки­од­нос­пре­ма­све­ту­око­се­бе.­Де­ве­де­се­те­су­за­и­ста­би­ле­обе­ле­же­не­из­у­зет­ним­ак­ти­ви­змом­омла­ди­не.­Тре­ба­на­по­ме­ну­ти­да­су­нај­ак­тив­ни­ји­би­ли­пред­став­ни­ци­сту­дент­ске­по­пу­ла­ци­је­и­ујед­но­мо­дер­ни­за­циј­ски­на­стро­је­ни.­Кроз­сту­дент­ске­про­те­сте­се­ис­ка­зи­ва­ла­же­ља­за­про­ме­ном­по­ли­тич­ке­и­еко­ном­ске­си­ту­а­ци­је­у­зе­мљи.­Ме­ђу­тим,­ван­уни­вер­зи­тет­ских­цен­та­ра­со­ци­јал­на­ак­ци­ја­мла­дих­и­ин­си­сти­ра­ње­на­про­ме­на­ма­су­из­о­ста­ли.­Ве­ћи­део­омла­ди­не­је­по­ка­зао­па­сив­ност­и­скло­ност­да­при­хва­та­за­те­че­но­ста­ње­ као­ не­што­ са­свим­ нор­мал­но.­На­про­сто­ су­ се­ по­ми­ри­ли­са­суд­би­ном­ми­сле­ћи­да­они­ни­шта­не­мо­гу­да­учи­не­

26­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­и­По­па­дић,­Д.­(2002)­Мла­ди­у­Ср­би­ји­2002­–­на­ци­о­нал­но­ис­тра­жи­ва­ње­омла­ди­не,­Бе­о­град:­Ми­ни­стар­ство­про­све­те­и­спор­та­–­Сек­тор­за­уче­нич­ки­и­сту­дент­ски­стан­дард­и­Цен­тар­за­про­у­ча­ва­ње­ал­тер­на­ти­ва­;­По­па­дић,­Д.,­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­и­Бог­да­но­вић,­Н.­(2003)­Омла­ди­на­Ср­би­је­пред­иза­зо­ви­ма­бу­дућ­но­сти,­Бе­о­град:­Цен­тар­за­про­у­ча­ва­ње­ал­тер­на­ти­ва­Ми­ни­стар­ства­про­све­те­и­спор­та­–­Сек­тор­за­уче­нич­ки­и­ сту­дент­ски­ стан­дард­и­Pro­ni­ In­sti­tu­te­ for­ So­cial­Edu­ca­tion,­Швед­ска;­Мр­ђа,­С.­(2000)­Кул­тур­ни­жи­вот­сту­де­на­та­Уни­вер­зи­те­та­у­Бе­о­гра­ду,­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка;­Мр­ђа,­С.­(2004)­Мла­ди­умет­ни­ци­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­Цен­тар­ за­ви­зу­ел­на­ис­тра­жи­ва­ња­и­ ко­му­ни­ка­ци­је;­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­ и­ дру­ги­ (1990)­Де­ца­ кри­зе,­ Бе­о­град:­Ин­сти­тут­дру­штве­них­на­у­ка;­Мр­ђа,­С.­(2004)­Мла­ди­умет­ни­ци­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­Цен­тар­за­ви­зу­ел­на­ис­тра­жи­ва­ња­и­ко­му­ни­ка­ци­је.

348

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

те­ да­ је­ на­ др­жа­ви­ и­ње­ним­ ау­то­ри­те­ти­ма­ да­ ар­ти­ку­ли­шу­по­ли­тич­ки­жи­вот.­

С­об­зи­ром­на­пер­ма­нент­но­тра­ја­ње­кри­зе,­те­шко­да­ је­мо­гу­ће­да­су­се­мла­ди­скло­ни­па­сив­ном­ко­ри­шће­њу­свог­сло­бод­ног­вре­ме­на­сво­јим­са­зре­ва­њем­пре­о­ри­јен­ти­са­ли­на­ак­тив­но­ ко­ри­шће­ње­ истог.­Па­сив­ност­ у­ при­ма­њу­ кул­тур­них­са­др­жа­ја­им­пли­ци­ра­не­до­ста­так­кри­тич­ког­ра­су­ђи­ва­ња­ко­ји,­са­сво­је­стра­не,­чи­ни­та­кву­осо­бу­под­ло­жну­ма­ни­пу­ла­ци­ји­и­ не­кри­тич­ком­ при­хва­та­њу­ ау­то­ри­те­та­ и­њи­хо­вих­ иде­ја­ и­иде­о­ло­ги­ја.­

Јед­но­но­ви­је­ис­тра­жи­ва­ње27­на­ла­зи­да­са­мо­гле­да­ње­ТВ­про­гра­ма,­дру­же­ње­с­при­ја­те­љи­ма,­шет­ња­и­спа­ва­ње/ле­шка­ре­ње/дре­ма­ње­чи­не­оми­ље­не­ак­тив­но­сти­у­сло­бод­ном­вре­ме­ну­код­ско­ро­две­тре­ћи­не­гра­ђа­на­Ср­би­је­док­с­дру­ге­стра­не­тек­6%­њих­се­опре­де­љу­је­за­чи­та­ње­књи­га,­ак­тив­но­ко­ри­шће­ње­сло­бод­ног­вре­ме­на­а­спорт­и­ре­кре­а­ци­ју­или­хо­би­је­ти­па­ура­ди­сам­и­сл.­би­ра­ма­ње­од­10%­гра­ђа­на.­Убе­дљи­во­нај­че­шће­је­гле­да­ње­ТВ­про­гра­ма­за­ко­ји­се­као­нај­о­ми­ље­ни­ји­вид­ко­ри­шће­ња­сло­бод­ног­вре­ме­на­опре­де­љу­је­сва­ки­че­твр­ти­ста­нов­ник­Ср­би­је­(25,3%).­За­ни­мљи­во­је­да­што­су­ни­жи­со­ци­јал­ни­ста­тус,­ма­те­ри­јал­ни­по­ло­жај­и­обра­зо­ва­ње­то­је­за­сту­пље­ни­је­упра­во­гле­да­ње­ТВ­про­гра­ма­у­струк­ту­ри­сло­бод­ног­вре­ме­на.

Ако­се­под­се­ти­мо­де­ве­де­се­тих­и­ве­ли­ког­ути­ца­ја­те­ле­ви­зи­је­на­кре­и­ра­ње­јав­ног­мње­ња­као­и­про­па­ганд­ну­ма­ни­пу­ла­ци­ју­та­да­шњег­ре­жи­ма­по­ста­је­ја­сно­да­је­одр­жа­ва­ње­ау­то­ри­тар­не­све­сти­би­ло­у­зна­чај­ној­ко­ре­ла­ци­ји­упра­во­са­ор­га­ни­за­ци­јом­ко­ри­шће­ња­сло­бод­ног­вре­ме­на.­Окре­ну­тост­ка­па­сив­ном­про­во­ђе­њу­истог­је­у­не­по­сред­ној­ве­зи­са­не­кри­тич­ким­при­хва­та­њем­ин­фор­ма­ци­ја­ко­је­до­ла­зе­из­спољ­ног­све­та­али­и­са­ре­ла­тив­но­ве­ли­ким­по­ве­ре­њем­у­ин­фор­ма­ци­је­ко­је­та­кви­ко­ри­сни­ци­при­ма­ју­из­окру­же­ња,­по­себ­но­ако­та­кве­ин­фор­ма­ци­је­еми­ту­ју­ин­сти­ту­ци­је­ко­је­сто­је­иза­ау­то­ри­те­та­др­жа­ве­као­што­су­у­кон­крет­ном­слу­ча­ју­би­ли­др­жав­ни­ме­ди­ји.­

Ре­жим­из­де­ве­де­се­тих­се­оби­ла­то­слу­жио­те­ле­ви­зи­јом­као­нај­е­фи­ка­сни­јим­ин­стру­мен­том­ у­ кре­и­ра­њу­ јав­ног­ми­шље­ња.­То­се­ни­је­ви­де­ло­са­мо­у­пра­ће­њу­ин­фор­ма­тив­ног­про­гра­ма­и­пла­си­ра­њу­днев­но­по­ли­тич­ки­ак­ту­ел­них­ко­мен­та­ра,­у­функ­ци­ји­ ве­ли­ча­ња­ вла­да­ју­ће­ вр­ху­шке­и­ње­не­ на­ци­о­на­ли­стич­ки­обо­је­не­по­ли­ти­ке.­То­се­ви­де­ло­и­кроз­пла­си­ра­ње­за­бав­них­са­др­жа­ја­по­чев­од­пет­па­рач­ке­му­зи­ке­и­истог­ти­па­ТВ­се­ри­ја­па­све­до­да­ва­ња­ме­диј­ског­про­сто­ра­астро­лозима,­

27­Спа­сић,­И.­Кул­тур­ни­обра­сци­и­сва­ко­днев­ни­жи­вот­у­Ср­би­ји­по­сле­2000­го­ди­не,­у:­Су­жи­вот­са­ре­фор­ма­ма,­при­ре­дио­Цве­јић,­С.­(2010),­Бе­о­град:­Чи­го­ја,­стр.­171­201.

349

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

про­ро­ци­ма,­вра­ча­ра­ма­и­слич­ним­чи­ја­ је­кључ­на­функ­ци­ја­би­ла­под­сти­ца­ње­и­одр­жа­ва­ње­обра­за­ца­не­кри­тич­ког­на­чи­на­ми­шље­ња­код­ши­ро­ких­на­род­них­ма­са.­

Ре­жи­му­је­ишла­на­ру­ку­чи­ње­ни­ца­да­је­у­укуп­ној­по­пу­ла­ци­ји­тек­не­где­око­5%­од­ра­слих­ста­нов­ни­ка­има­ло­ви­ше­или­ви­со­ко­ обра­зо­ва­ње.­ Обра­зо­ва­ње­ се,­ по­ред­ ста­ро­сти,­ по­ја­вљи­ва­ло­као­је­дан­од­нај­зна­чај­ни­јих­фак­то­ра­дис­кри­ми­на­ци­је­ста­во­ва­пре­ма­раз­ли­чи­тим­ти­по­ви­ма­кул­тур­них­са­др­жа­ја.­Ако­узме­мо­у­об­зир­да­је­то­ком­де­ве­де­се­тих­(на­жа­лост,­још­увек­је­та­ко)­око­две­тре­ћи­не­гра­ђа­на­има­ло­обра­зо­ва­ње­ис­под­ни­воа­сред­ње­шко­ле­он­да­по­ста­је­ја­сно­ко­ли­ке­су­би­ле­мо­гућ­но­сти­зло­у­по­тре­бе­ме­диј­ске­ма­ни­пу­ла­ци­је­ра­ди­кре­и­ра­ња­раз­ли­чи­тих­днев­но­по­ли­тич­ких­ста­во­ва­и­вред­но­сних­ори­јен­та­ци­ја,­ по­ли­тич­ког­ ет­но­цен­три­зма­ и­ рат­но­ху­шкач­ке­по­ли­ти­ке.­Ово­ме­мо­же­мо­до­да­ти­и­чи­ње­ни­це­да­је­дру­штво­Ср­би­је­дру­штво­са­ви­со­ким­по­стот­ком­ста­рог­ста­нов­ни­штва­а­та­ко­ђе­и­дру­штво­ко­је­је,­тек­по­чет­ком­де­ве­де­се­тих,­ушло­у­круг­дру­шта­ва­са­ви­ше­од­50%­ур­ба­ног­ста­нов­ни­штва.­

Да­кле,­би­ли­су­(и­на­жа­лост,­још­увек­су)­ис­пу­ње­ни­кључ­ни­усло­ви­за­одр­жа­ва­ње­ау­то­ри­тар­не­све­сти­а­по­сред­ством­ње­ и­ успо­ре­ног­ при­хва­та­ња­ мо­дер­ни­за­циј­ских­ те­ко­ви­на.­Јад­на­од­та­ча­ка­на­ко­јој­се­ово­пре­по­зна­је­ је­и­став­пре­ма­про­шло­сти.­Уве­ре­ње­ да­ не­ки­ пе­ри­од­ у­ до­глед­ној­ про­шло­сти­ пред­ста­вља­ ста­ра­ до­бра­ вре­ме­на­ је­ сво­је­вр­стан­ об­лик­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ког­гле­да­ња­на­са­да­шњост­по­ко­ме­је­са­да­шњост­ин­фи­ци­ра­на­раз­ли­чи­тим­но­ви­на­ма­и­пред­ста­вља­ко­рак­на­зад­у­од­но­су­на­не­ки­ра­ни­ји­пе­ри­од­о­ко­јем­има­мо­бо­љу­пред­ста­ву­у­на­шем­се­ћа­њу.

По­па­дић­за­кљу­чу­је­да­је­ра­ши­ре­но­гле­да­ње­да­је­про­шлост­у­се­ћа­њи­ма­леп­ша­од­са­да­шњо­сти­не­за­то­што­је­не­по­врат­но­про­шла­већ­за­то­што­су­љу­ди­у­њој­мла­ђи,­здра­ви­ји,­леп­ши,­за­до­вољ­ни­ји­ ствар­но­шћу,­ јед­ном­ реч­ју­ ис­пу­ње­ни­ји­ не­го­ у­тре­нут­ку­се­ћа­ња.­То­по­себ­но­до­ла­зи­до­из­ра­жа­ја­при­ли­ком­ис­тра­жи­ва­ња­ста­во­ва­о­учин­ку­тран­зи­ци­је­ка­да­се­од­ис­пи­та­ни­ка­тра­жи­да­се­при­се­те­ка­ко­про­те­клог­вре­ме­на­та­ко­и­соп­стве­ног­жи­во­та­у­вре­мен­ској­пер­спек­ти­ви.­Ов­де­је­реч­о­се­лек­тив­ном­пам­ће­њу­оно­га­што­нам­се­до­па­да­ло­и­што­је­у­на­ма­оста­ви­ло­траг­не­ка­квог­ за­до­вољ­ства.­Оно­што­смо­скло­ни­да­у­сва­ко­днев­ном­го­во­ру­на­зи­ва­мо­ста­рим­до­брим­вре­ме­ни­ма­не­мо­ра­за­и­ста­би­ти­до­бро,­ра­ди­се­са­мо­о­на­шем­су­бјек­тив­ном­до­жи­вља­ју­под­ути­ца­јем­се­лек­тив­ног­се­ћа­ња­и­мо­гу­ћег­не­за­до­вољ­ства­или­не­до­вољ­ног­за­до­вољ­ства­тре­нут­ним­ста­њем.­

Да­се­обич­но­ра­ди­са­мо­о­ро­ман­тич­ној­ви­зи­ји­про­шлих­до­га­ђа­ја­и­вре­ме­на­по­твр­ђу­је­По­па­ди­ћев­на­лаз­да­су­ис­пи­та­ни­

350

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

ци,­по­де­ље­ни­у­пе­то­го­ди­шње­ге­не­ра­циј­ске­ко­хор­те,­пе­ри­од­„ка­да­је­у­овој­зе­мљи­(а­не­њи­ма­лич­но)­би­ло­нај­бо­ље”­нај­че­шће­ло­ци­ра­ли­у­до­ба­ка­да­су­би­ли­у­мла­ђим­или­сред­њим­го­ди­на­ма­ (ста­ри­ји­ ис­пи­та­ни­ци).­ Две­хи­ља­ди­те­ го­ди­не­ су­нат­про­сеч­но­до­бро­оце­ње­не­од­ис­пи­та­ни­ка­ро­ђе­них­из­ме­ђу­1984.­и­1990.­године.­Пе­ри­од­де­ве­де­се­тих­тек­поне­ко­оце­њу­је­као­нај­бо­љи­(6,2%).­Осам­де­се­те­го­ди­не­(пост­ти­тов­ски­пе­ри­од)­су­оце­ње­не­као­нај­бо­ље­од­стра­не­ско­ро­по­ло­ви­не­гра­ђа­на­(44,9%)­а­нај­бо­ље­га­оце­њу­ју­ро­ђе­ни­из­ме­ђу­1964.­и­1975.­го­ди­не.­Пе­ри­од­ше­зде­се­тих­и­се­дам­де­се­тих­го­ди­на­је­би­ран­у­про­се­ку­од­тре­ћи­не­ис­пи­та­ни­ка­и­оми­љен­је­код­ро­ђе­них­пре­1959.­Пе­де­се­те­го­ди­не­би­ра­као­нај­бо­ље­тек­3%­гра­ђа­на.­Два­или­три­пу­та­че­шће­од­про­се­ка­га­би­ра­ју­ро­ђе­ни­до­1944.­го­ди­не.28

Еви­дент­но­ је­ да­ по­сто­ји­ од­ре­ђе­на­ пра­вил­ност­ у­ оце­њи­ва­њу­ко­ји­је­пе­ри­од­у­до­глед­ној­про­шло­сти­био­нај­бо­љи­те­да­се­оце­њи­ва­ње­ве­зу­је­и­за­ге­не­ра­циј­ску­при­пад­ност­и­де­лом­од­но­си­на­пе­ри­од­мла­до­сти­или­„нај­бо­љих­го­ди­на“­ис­пи­та­ни­ка.­Но,­пи­та­ње­је­да­ли­пси­хо­ло­шко­ту­ма­че­ње­мо­же­да­ти­ком­пле­тан­од­го­вор­на­пи­та­ње­за­што­је­та­ко.­

Ово­ме­ипак­не­до­ста­је­дру­штве­ни­оквир.­По­сма­тра­но­у­со­ци­о­ло­шкој­ пер­спек­ти­ви,­ осам­де­се­те­ го­ди­не,­ као­ нај­бо­ље­оце­ње­не­ од­ стра­не­ ве­ћи­не­ ис­пи­та­ни­ка­ ипак­ ни­су­ би­ле­ ни­ма­ло­иди­лич­не.­То­су­ го­ди­не­ве­ли­ке­по­ли­тич­ке­кри­зе­ко­ја­ни­је­пре­ста­ла­ни­до­да­нас.­Сам­по­че­так­де­це­ни­је­је­обе­ле­жен­не­ми­ри­ма­на­Ко­со­ву,­сре­ди­на­ве­ли­ким­про­те­сти­ма,­„де­ша­ва­њем­на­ро­да”­ у­мно­гим­ сре­ди­на­ма,­ пре­ко­мер­ном­упо­тре­бом­по­ли­циј­ске­си­ле­у­по­је­ди­ним­тре­ну­ци­ма­итд.­Дру­га­по­ло­ви­на­ де­це­ни­је­ је­ обе­ле­же­на­ за­о­штра­ва­њем­по­ли­тич­ке­кри­зе,­ иш­че­ки­ва­њем­ по­бу­не­ ал­бан­ског­ ста­нов­ни­штва­ на­Ко­со­ву,­убр­за­ва­њем­ин­фла­ци­је,­мо­би­ли­за­ци­ја­ма­итд.­Све­у­све­му­то­ је­де­це­ни­ја­у­ко­јој­ је­пре­ки­ну­та­иди­лич­на­ат­мос­фе­ра­ре­ла­тив­но­про­спе­ри­тет­ног­дру­штва­из­ду­жег­пе­ри­о­да­по­рат­не­об­но­ве­и­из­град­ње.­

Оста­је­као­отво­ре­на­мо­гућ­ност­да­се­трен­до­ви­иде­а­ли­за­ци­је­„ста­рих­до­брих­вре­ме­на”­схва­те­као­вид­зна­чај­ног­при­су­ства­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ке­и­ау­то­ри­тар­не­вред­но­сне­ори­јен­та­ци­је.­Ра­ди­се­о­то­ме­да­сва­ка­ге­не­ра­ци­ја­но­си­оп­те­ре­ће­ње­иде­о­ло­шких­трен­до­ва­сво­је­мла­до­сти,­да­ве­ру­је­да­је­од­ре­ђе­ни­пе­ри­од­био­бо­љи­од­са­да­шњо­сти­за­то­што­су­у­њи­хо­ву­свест­кроз­по­чет­на­жи­вот­на­ис­ку­ства,­ кућ­но­ вас­пи­та­ње­и­школ­

28­По­па­дић,­Д.­Уло­га­лич­ног­и­кол­ке­тив­ног­пам­ће­ња­у­јав­ном­њен­ским­ис­пи­ти­ва­њи­ма,­ у:­До­ме­ти­тран­зи­ци­је:­ од­ со­ци­ја­ли­зма­ ка­ ка­пи­та­ли­зму,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2011),­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung,­стр.­291­300.

351

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

ску­ин­док­три­на­ци­ју,­ко­је­је­обе­ле­жи­ла­ја­ка­иде­о­ло­ги­за­ци­ја,­уса­ђе­ни­по­зи­тив­ни­иде­о­ло­шки­по­гле­ди­на­да­ти­исто­риј­ски­тре­ну­так.­Ти­по­гле­ди­су­чвр­сто­уко­ре­ње­ни­и­њих­се­је­те­шко­осло­бо­ди­ти.­Због­њих­су­љу­ди­скло­ни­да­не­кри­тич­ки­по­сма­тра­ју­са­да­шњост,­да­у­њу­сум­ња­ју,­да­не­ве­ру­ју­но­ви­на­ма­и­про­ме­на­ма.­Ста­ро­је­на­овај­или­онај­на­чин,­пре­жи­ве­ло­зуб­вре­ме­на­и­не­рет­ко­се­по­сту­ли­ра­као­бо­ље­од­не­из­ве­сне­са­да­шњо­сти.­Че­сто­се­то­ста­ро­ве­зу­је­и­за­од­ре­ђе­не­ха­ри­змат­ске­лич­но­сти­ко­је­су­ужи­ва­ле­ма­сов­но­по­ве­ре­ње.­

Ге­не­рал­но­ се­ мо­же­ кон­ста­то­ва­ти­ да­ је­ сва­ко­днев­ни­жи­вот­у­Ср­би­ји,­то­ком­но­ви­јег­пе­ри­о­да,­био­обе­ле­жен­од­ре­ђе­ним­кул­тур­ним­кон­стан­та­ма­ко­је­су­има­ле­јак­ути­цај­на­ток­тран­зи­ци­је.­На­и­ме­тра­ди­ци­о­на­ли­зам­и­ау­то­ри­тар­ност­као­вред­но­сне­ ори­јен­та­ци­је­ су­ се­ то­ком­ прет­ход­них­ пар­ де­це­ни­ја­твр­до­кор­но­одр­жа­ва­ле­и­по­ред­број­них­ути­ца­ја­ко­ји­су­до­ла­зи­ли­из­бли­жег­или­да­љег­дру­штве­ног­окру­же­ња.­Тех­нич­ки­и­тех­но­ло­шки­раз­вој­ су­по­кре­ну­ли­број­не­дру­штве­не­про­ме­не­као­што­су­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја,­про­сто­р­на­и­со­ци­јал­на­мо­бил­ност,­екс­пан­зи­ја­обра­зо­ва­ња,­мо­дер­ни­за­ци­ја­сва­ко­днев­ног­жи­во­та­кроз­при­ме­ну­ра­зних­кућ­них­апа­ра­та,­ди­фу­зи­ја­раз­ли­чи­тих­кул­тур­них­ути­ца­ја,­пре­све­га­из­раз­ви­је­ног­све­та,­по­сред­ством­по­ве­ћа­ног­бро­ја­ту­ри­стич­ких­пу­то­ва­ња­или­од­ла­за­ка­на­рад­у­ино­стран­ство­али­та­ко­ђе­и­укљу­чи­ва­ња­у­гло­бал­ни­ме­диј­ски­про­стор­(пу­тем­ра­ди­ја,­фил­ма,­те­ле­ви­зи­је,­пре­во­да­стра­не­књи­жев­но­сти­и­сл.).­Но,­и­по­ред­све­га­то­га,­осе­ћа­се­зна­чај­на­за­др­шка­у­про­ме­ни­вред­но­сног­си­сте­ма­у­сме­ру­из­град­ње­мо­дер­ни­за­циј­ски­ори­јен­ти­са­них­вред­но­сних­ори­јен­та­ци­ја.­

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Ador­no,­T.­(1950)­The­Au­to­ri­ta­rian­Per­so­na­lity,­Nеw­York:­Har­per

Ба­ће­вић,­Љ.­(ур)­(1991)­Ју­го­сла­ви­ја­на­кри­зној­пре­крет­ни­ци,­Бе­о­град:­ИДН

Гре­дељ,­С.­До­ми­нант­не­вред­но­сне­ори­јен­та­ци­је,­у:­Ра­за­ра­ње­дру­штва,­Ју­го­сло­вен­ско­дру­штво­у­кри­зи­90­их,­при­ре­дио­Ла­зић,­M.­(1994),­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић

Hof­ste­de,­G.­H.­(2001)­Cul­tu­re’s­Con­se­qu­en­ces:­Com­pa­ring­Va­lu­es,­Be­ha­vi­ors,­In­sti­tu­ti­ons­and­Or­ga­ni­za­ti­ons­Ac­ross­Na­ti­ons,­Tho­u­sand­Oaks,­CA:­SA­GE­Pu­bli­ca­ti­ons

Клајн,­И.­и­Шип­ка,­М.­(2006)­Ве­ли­ки­реч­ник­стра­них­ре­чи­и­из­ра­за,­Но­ви­Сад:­Про­ме­теј

Ку­зма­но­вић,­Б.­Ау­то­ри­тар­ност­у:­Ра­за­ра­ње­дру­штва,­Ју­го­сло­вен­ско­дру­штво­у­кри­зи­90­их,­при­ре­дио­Ла­зић,­М.­(1994),­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић

352

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

Ку­зма­но­вић,­Б.­Ау­то­ри­тар­ност­као­со­ци­јал­ноп­си­хол­шка­ка­рак­те­ри­сти­ка,­у:­Дру­штве­ни­ка­рак­тер­и­дру­штве­не­про­ме­не­у­све­тлу­на­ци­о­нал­них­су­ко­ба,­при­ре­ди­ли­Го­лу­бо­вић,­З.,­Ку­зма­но­вић,­Б.­и­Ва­со­вић,­М.­(1995)­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­Фи­ло­зо­фи­ју­и­дру­штве­ну­те­о­ри­ју­и­Фи­лип­Ви­шњић

Ку­зма­но­вић,­Б.­Ау­то­ри­тар­ност­–­ва­пај­за­ја­ким­и­по­у­зда­ним­во­ђа­ма­и­ди­сци­пли­ном,­у:­Ка­ко­гра­ђа­ни­Ср­би­је­ви­де­тран­зи­ци­ју,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2010)­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung

Ма­тић,­М.­Ет­но­цен­три­зам,­у:­Ен­ци­кло­пе­ди­ја­по­ли­тич­ке­кул­ту­ре­(1993),­Бе­о­град:­Са­вре­ме­на­ад­ми­ни­стра­ци­ја

Ми­ха­и­ло­вић,­С.­и­дру­ги­(1990)­Де­ца­кри­зе,­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­дру­штве­них­на­у­ка

Ми­ха­и­ло­вић,­С.­и­По­па­дић,­Д.­(2002)­Мла­ди­у­Ср­би­ји­2002­–­на­ци­о­нал­но­ис­тра­жи­ва­ње­омла­ди­не,­Бе­о­град:­Ми­ни­стар­ство­про­све­те­и­спор­та­–­Сек­тор­за­уче­нич­ки­и­сту­дент­ски­стан­дард­и­Цен­тар­за­про­у­ча­ва­ње­ал­тер­на­ти­ва­

Ми­ла­ди­но­вић,­С.­(2008)­Дру­штво­у­рас­ко­ра­ку,­Бе­о­град:­Но­ва­срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао

Мр­ђа,­С.­(2000)­Кул­тур­ни­жи­вот­сту­де­на­та­Уни­вер­зи­те­та­у­Бе­о­гра­ду,­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка

Мр­ђа,­С.­(2004)­Мла­ди­умет­ни­ци­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­Цен­тар­за­ви­зу­ел­на­ис­тра­жи­ва­ња­и­ко­му­ни­ка­ци­је

Мр­ђа,­С.­Кул­тур­ни­ха­би­тус­омла­ди­не,­у:­Омла­ди­на­за­гу­бље­на­у­тран­зи­ци­ји,­уре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2004),­Бе­о­град:­Цен­тар­за­про­у­ча­ва­ње­ал­тер­на­ти­ве

По­па­дић,­Д.­Уло­га­лич­ног­и­кол­ке­тив­ног­пам­ће­ња­у­јав­ном­њен­ским­ис­пи­ти­ва­њи­ма,­у:­До­ме­ти­тран­зи­ци­је:­од­со­ци­ја­ли­зма­ка­ка­пи­та­ли­зму,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2011),­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung

По­па­дић,­Д.,­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­и­Бог­да­но­вић,­Н.­(2003)­Омла­ди­на­Ср­би­је­пред­иза­зо­ви­ма­бу­дућ­но­сти,­Бе­о­град:­Цен­тар­за­про­у­ча­ва­ње­ал­тер­на­ти­ва­Ми­ни­стар­ства­про­све­те­и­спор­та­–­Сек­тор­за­уче­нич­ки­и­сту­дент­ски­стан­дард­и­Pro­ni­In­sti­tu­te­for­So­cial­Edu­ca­tion,­Швед­ска

Рот,­Н.­и­Ха­вел­ка,­Н.­(1973)­На­ци­о­нал­на­ве­за­ност­и­вред­но­сти­код­сред­њо­школ­ске­омла­ди­не.­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­пси­хо­ло­ги­ју­и­ИДН

Ру­жи­ца,­М.­Др­жа­ва­и/или­тр­жи­ште­­­нео­ли­бе­ра­ли­зам­и/или­со­ци­јал­де­мо­кра­ти­ја­у:­Ка­ко­гра­ђа­ни­Ср­би­је­ви­де­тран­зи­ци­ју,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2010)­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung

Спа­сић,­И.­Кул­тур­ни­обра­сци­и­сва­ко­днев­ни­жи­вот­у­Ср­би­ји­по­сле­2000­го­ди­не,­у:­Су­жи­вот­са­ре­фор­ма­ма,­при­ре­дио­Цве­јић,­С.­(2010),­Бе­о­град:­Чи­го­ја

Stan­kov,­L.­(1977)­So­me­Ex­pe­ri­en­ces­with­the­F­sca­le­in­Yugo­sla­via,­Bri­tish­Jo­ur­nal­of­So­cial­and­Cli­ni­cal­Psi­ho­logy­2,­vol.­XVI

353

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

Sum­ner,­W.­G.­(1906)­Folk­ways:­a­study­of­the­so­ci­o­lo­gi­cal­im­por­tan­ce­of­usa­ges,­man­ners,­cu­stoms,­mo­res,­and­mo­rals,­Bo­ston:­Ginn­and­Co.

Шрам,­З.­(2002)­Ди­мен­зи­је­ет­но­цен­три­зма­и­на­ци­о­нал­на­при­пад­ност,­Дру­штве­на­ис­тра­жи­ва­ња­1

Шу­шњић,­Ђ.­(2005)­Пре­пре­ке­на­пу­ту­раз­у­ме­ва­ња,­по­ве­ре­ња­и­по­ми­ре­ња,­у:­Ве­ра­–­зна­ње­–­мир,­при­ре­ди­ли­Си­тар­ски,­М.­и­Ву­чи­нић,­М.­Бе­о­град:­Бе­о­град­ска­отво­ре­на­шко­ла

Уза­ре­виц,­Ц.­Ет­но­цен­три­зам,­у:­Со­ци­о­ло­шки­реч­ник,­при­ре­ди­ли­Ми­ми­ца,­А.­и­Бог­да­но­вић,­М.­(2007),­Бе­о­град:­За­вод­за­уџ­бе­ни­ке

Ва­со­вић,­М.­и­Гли­го­ри­је­вић,­М.­(2008)­Ко­лек­тив­на­ис­ку­ства­мла­дих­у­пе­ри­оду­по­ли­тич­ке­не­ста­бил­но­сти­и­про­ме­не­окви­ра­ко­лек­тив­не­иден­ти­фи­ка­ци­је­на­про­сто­ру­бив­ше­Ју­го­сла­ви­је,­Со­ци­о­ло­шки­пре­глед­бр.­4,­год.­XLII

Ва­со­вић,­М.­и­Гли­го­ри­је­вић,­М.­(2011)­Де­мо­крат­ске­про­ме­не­у­Ср­би­ји­и­про­цес­де­ет­ни­фи­ка­ци­је­дру­штве­не­све­сти,­Го­ди­шњак­бр.­5,­Фа­кул­тет­по­ли­тич­ких­на­у­ка

Вук­че­вић,­Д.­К.­(2003)­Иза­нор­ми:­со­ци­о­ло­шки­и­прав­ни­есе­ји,­Под­го­ри­ца:­ЦиД

Slobodan­MiladinovićFaculty­of­Organizational­Sciences,­Belgrade­

CONSTANTS­OF­THE­CULTURAL­­CONTEXT­AND­TRANSITION

Abstract

The­transition­has­changed­a­ lot­ in­Serbia,­but­ there­are­a­number­of­constants­of­the­cultural­context­that­the­transition­has­not­managed­to­affect.­It­could­even­be­said­that­these­constants­shaped­the­course­of­transition.­We­need­to­keep­in­mind­the­global­value­orientations­that­are­ rooted­ in­ the­ tradition­ of­ the­ social­ being­ of­ the­Serbian­ people,­which­continually­reappear­in­both­old­sense­and­in­new­forms.­In­the­long­term,­these­constants­make­any­qualitative­leaps­difficult­and­give­a­specific­form­to­modernization­trends.­These­include­traditionalism,­authoritarianism­and­ their­various­derivative­ forms.­These­are­global­value­orientations­that­seek­to­connect­the­past­with­the­future­and­thus­ensure­historical­continuity­of­the­society.­They­shape­a­society­which­

is­internally­contradictory­and­insusceptible­to­innovation.

Key­words:­culture,­values,­transition,­modernization