Magistarska teza

„UTICAJ RAZVOJA NASTAVNOG KADRA NA

KVALITET OBRAZOVANJA U OSNOVNIM ŠKOLAMA“

Magistrant: Mentor:

Stanković Vladimir Dr Urošević Snežana

Najbitnije u magistarskom radu 1. Znanje i obrazovanje

2. Menadzment ljudskih resursa

3. Obavezno stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i

stručnih saradnika

4. Obrazovanje i razvoj u savremenim organizacijama

5. Upravljanje kvalitetom

6. Rezultati istraživanja

7. Model

-Obrazovanje se danas smatra uslovom opstanka i razvoja

modernih društava.

-Pod ljudskim resursima u obrazovanju, podrazumeva se nastavni

kadar, ali i nenastavno osoblje.

-Ulaganjem u nastavnike podiže se kvalitet nastave i obrazovanja.

Znanje i obrazovanje

Obrazovanje postaje imperativ – društvo znanja zahteva obrazovane pojedince koji su odgovorni i koji svojim

znanjem doprinose razvoju društva. obrazovanje je kontinualni proces koji za cilj ima prenošenje znanja

i veština

obrazovanje je ideološki i politički neutralno

najprofitabilnija investicija današnjice je ulaganje u obrazovanje

nauka i obrazovanje nose razvoj zemlje i obezbeđuju njenu budućnost

inovativna drustva (npr.Japan..UK)

komparativna prednost - učiti brže od konkurencije (Microsoft)

suština učenja podrazumeva učenje ljudi da misle, a ne da samo akumuliraju činjenice.

Menadzment ljudskih resursa ljudski faktor, zaposlene u organizaciji, kadrove, organizacija

ljudi- ključni izvor konkurentske prednosti za organizacije

efikasno upravljanje ljudskim resursima treba da dovede do još superiornije perfomanse

definisanje ljudskih potreba, ”nabavljanje ljudi”, adaptaciju kadrova na firmu, vođenje ljudi, stalno učenje, maksimalni učinak, veliko zadovoljstvo rukovodioca, veliko zadovoljstvo zaposlenih

kapital i vrednosti imaju sasvim drugo značenje - to postaju ljudi i njihova znanja, kreativni i razvojni resursi

borba za talente (III sv.rat)- najoštriji oblik konkurencije

Obavezno stručno usavršavanjenastavnika, vaspitača i stručnih saradnika

nastavnik, vaspitač i stručni saradnik dužan je da u toku pet godina pohađa najmanje 100 časova

održi ogledni čas nastave, prikaže aktivnost, temu, rezulatate praćenja razvoja deteta i učenika, stručnu knjigu, odnosno članak ili da vodi radionicu;

prisustvuje oglednim časovima, prikazima aktivnosti, delovima akcionog istraživanja pedagoške prakse, teme, stručne knjige, odnosno članka i da učestvuje u njihovoj analizi;

prisustvuje stručnim sastancima na kojima se ostvaruje pojedini oblik stručnog usavršavanja, a koji su u vezi sa poslovima nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;

učestvuje u izradi razvojnog plana ustanove.

Obrazovanje i razvoj u savremenim

organizacijama znanje je osnovni kapital i poluga razvoja

razvoj zaposlenih je kontinuirani proces koji uključuje

formalno obrazovanje, radno iskustvo, odnose sa drugim

ljudima i ocenu lićnosti i sposobnosti

nivo potrebnih veština zaposlenih se konstantno povećava

osposobljavanje zaposlenog za obavljanje budućih poslova

nove veštine-: interpersonalne i komunikacione veštine, veština

upravljanja konfliktima, novi oblici efikasnost

ekspanzija modernih tehnologija pretpostavljaju

visokoobrazovane ljude koji su u stanju da efikasno

funkcionišu u društvenim procesima i koriste raspoloživu

tehnologiju

Upravljanje kvalitetom

Da bi dostigla izvrsnost poslovni sistemi treba da

razviju korporativnu kulturu tretiranja zaposlenih kao

najznačajnijeg kapitala i da konzistentno obezbeđuju

kvalitetnu obuku i ulaganje u obrazovanje zaposlenih.

Svaki posao se mora planirati, uraditi, popraviti i

unaprediti - Demingov krug: P-D-C-A, gde je P- plan

(planiraj); D-do (uradi-realizuj); C – check (proveri-

analiziraj); A – action (poboljšaj – unapredi)

Planiranje kvaliteta mora biti u službi cilja kompanije

u kojima se implementacija kvaliteta uspostavlja

Istraživanje

Akcenat je na detaljnoj i komplikovanoj unakrsnoj analizi prikupljenih podataka sa ciljem da se razume razvoj nastavnog kadra i kvalitet obrazovanja

U osnovnim školama podeljeno je 250 anketnih listića. Povratna informacija je dobijena od 147 anketiranih

U anketi su učestvovala lica različite stručne spreme, isključivo iz redova nastavnog kadra ( najveći broj njih sa VSS, manji saVS I samo jedan sa SSS)-kvalitativni tip pitanja

Anketiranim licima su uzete u obzir godine starosti I godineprovedene u obrazovnoj instituciji-kvantitativni tip pitanja

Istraživanje je sprovedeno u osnovnim školama nateritoriji borskog i zaječarskog okruga

Srodna pitanja su grupisana u pet grupa i to

1.

• Obrazovanje nastavnog kadra

• ( 7 pitanja)

2.

• Usavršavanje nastavnog kadra

• ( 8 pitanja)

3.

• Upotreba savremenih nastavnih sredstava

• ( 5 pitanja)

4.

• Potrebe nastavnog kadra

• ( 9 pitanja)

5.

• Informisanost nastavnog kadra u cilju unapređenja kvaliteta nastave

• ( 5 pitanja)

Rezultati1.grupe pitanja:Obrazovanje nastavnog

kadra

0 50 100 150

4.1. U kojoj meri ste saglasni da je nastavnik koji poseduje licencu uspešniji u podsticanju učenika na viša obrazovna postignuća?

4.2. U kojoj meri ste saglasni da je nastavniku sa visokom stručnom spremom potreban dalji profesionalni razvoj karijere?

4.3. U kojoj meri ste saglasni da je nastav.sticanjem akademskih zvanja u obrazovanju kompetentniji u ostvarivanju svojih

profesionalnih programa?

4.4. U kojoj meri ste saglasni da Vam stečena znanja na seminarima pomažu u svakodnevnom radu sa učenicima?

4.5. U kojoj meri ste saglasni da je ulaganje u obrazovanje i stvaranje kvalitetnih kadrova najznačajnija investicija društva?

4.6. U kojoj meri ste saglasni da su kvalitetni kadrovi najvredniji oblik kapitala u razvoju jednog društva?

4.7. U kojoj meri ste saglasni da je znanje rezultat obrazovanja u svakoj državi?

saglasan

delimično saglasan

neutralan

potpuno nesaglasan

potpuno nesaglasan

Rezultati 2.gr.pitanja: Usavršavanje nastavnog kadra

0

20

40

60

80

100

120

poptuno nesaglasan

delimično nesaglasan

neutralan

delimično saglasan

saglasan

Rezultati 3.gr.pitanja: Upotreba savremenih nastavnih sredstava

0 50 100

6.1 U kojoj meri ste saglasni da tradicionalna metoda rada sa tablom i kredom, utiče negativno na kvalitet rada u nastavi?

6.2. U kojoj meri ste saglasni da upotreba savremenih nastavnih sredstava utiče pozitivno na kvalitet rada u nastavi?

6.3. U kojoj meri ste saglasni da Vam upotreba računara u svakodnevnom životu utiče na kvalitet rada u nastavi?

6.4. U kojoj meri ste saglasni da Vam upotreba računara u nastavi podiže kvalitet rada?

6.5. U kojoj meri ste saglasni da druga didaktička sredstva utiču na kvalitet održanog časa?

saglasan

delimično saglasan

neutralan

delimično nesaglasan

potpuno nesaglasan

Rezultati 4 gr.pitanja: Potrebe nastavnog kadra

0

20

40

60

80

100

120

poptuno nesaglasan

delimično nesaglasan

neutralan

delimično saglasan

saglasan

Rezultati 5.gr.pitanja: Informisanost nastavnog kadra u cilju

unapređenja kvaliteta nastave

0 50 100

8.1. U kojoj meri ste upoznati sa Zakonom o osnovama obrazovanja i vaspitanja?

8.2. U kojoj meri ste upoznati sa Pravilnikom o stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika?

8.3. U kojoj meri ste upoznati sa Godišnjim planom i programom rada vaše škole?

8.4. U kojoj meri ste upoznati sa Nacionalnom strategijom obrazovanja?

8.5. U kojoj meri Vam informisanost pomaže da kvalitetno i profesionalno obavljate svoje zadatke? upoznat

delimično upoznat

neutralan

delimično neupoznat

poptuno neupoznat

M

O

D

E

L

Korelacija izmedju pojedinih grupa pitanja

Kovarijanse ukupnog modela

Estimate

G3 <-> G5 .406

G1 <-> G4 .749

G1 <-> G3 .579

G4 <-> G5 .751

G4 <-> G3 .689

G1 <-> G5 .637

Estim

ate

S.E C.R P Label

G3<->G5 .163 .050 3.282 .001 par_34

G1<->G4 .349 .082 4.282 *** par_35

G1<->G5 .316 .087 3.614 *** par_36

G4<->G5 .258 .054 4.760 *** par_37

G4<->G3 .264 .068 3.894 *** par_38

G1<->G5 .311 .075 4.166 *** par_39

Nivo od značaja za kovarijanse između G1 i G4 gde je oznaka ***.

Verovatnoća za dobijanje kritičnih odnosa kao velika 4,282 za apsolutnu vrednost je manja

od 0.001. Drugim rečima, kovarijansa između G1 i G4 je značajno različita od nule na

nivou 0.001 ( dve decimale).

Pouzdanost ispitivanih rezultata urađena je korišćenjem

Cronbach alpha testa

Prema ovom testu vrednosti koeficijenta α (koeficijent

koegzistentnosti) iznad 0.57 predstavljaju dobru

mogućnost modelovanja rezultata ankete kod razmatrane

populacije

U našem slučaju Crombach alpha faktor ukupne

populacije iznosi 0.886

HIPOTEZE H1: Obrazovanje nastavnog kadra: Profesionalni

razvoj nastavnika ima ozbiljan uticaj na kvalitet obrazovanja koji učenici dobijaju;

H2: Usavršavanje nastavnog kadra: Znanja, sposobnosti I vestine nastavnika utiču na kvalitet obrazovanja;

H3: Upotreba savremenih nastavnih sredstava: Upotrebom savremenih nastavnih sredstava kvalitet obrazovanja je veći;

H4: Potrebe nastavnog kadra: Kvalitetno obrazovanje se može postici podizanjem kvaliteta nastavnog kadra;

H5: Informisanost nastavnog kadra u cilju unapređenja kvaliteta nastave: Što je nastavni kadar u školi informisaniji, kvalitetnija je nastava.

HIPOTEZA 1 Pretpostavka da profesionalni razvoj nastavnika ima ozbiljan

uticaj na kvalitet obrazovanja koji učenici dobijaju, ispostavio se kao tacan

(b=0.39). To znači da sa boljim profesionalnim razvojem nastavnika, raste i

kvalitet obrazovanja koji učenici dobijaju od istih.

HIPOTEZA 2 Pretpostavka da veća znanja, sposobnosti I vestine nastavnika

uticu na kvalitet obrazovanja pokazala se kao tačna, s obzirom da je beta

koeficijent b =0.06.

HIPOTEZA 3 Pretpostavka da upotrebom savremenih nastavnih sredstava

kvalitet obrazovanja je veci, se pokazala kao tačna jer je beta koeficijent b=

0.001. Obzirom da svodimo rezultat na dve decimale, beta = 0.00 sto

nedvosmisleno pokazuje da ova hipoteza nije dovoljno jaka da bi rekli kako je

pozitivna, vec slobodno možemo da konstatujemo kako nastavna sredstva

nemaju večeg uticaja na kvalitet obrazovanja.

HIPOTEZA 4 Pretpostavka da kvalitetno obrazovanje se moze postici

podizanjem kvaliteta nastavnog kadra, pokazala se kao tačna jer je b = 0.27.

HIPOTEZA 5 Pretpostavka : što je nastavni kadar u školi informisaniji,

kvalitetnija je nastava, se pokazala kao tačna s obzirom da je beta koeficijent

0.04. Iako je ova hipoteza potvrđena kao tačna, možemo primetiti da beta

koeficijent nije veliki pa nam informisanost nastavnika ne utiče previše na

kvalitet nastave.

Obrazovanje i usavršavanje nastavnog kadra

je izuzetno značajna tema

Ključni činioci kvaliteta časa i nastave su ličnost nastavnika, te njegovo profesionalno znanje i umeće.

Na diskontinuitet kvaliteta časa više ne utiču učenici, nastavne jedinice, nastavna sredstva i raspored časova, već nastavnici i metode njihovog rada.

Ovo istraživanje je pokazalo da su anketirani svojimodgovorima potvrdili postavljene hipoteze pred samoistraživanje.

Statistička obrada podataka u programima SPSS, Anova, Amosu I dr., nedvosmisleno pokazuje koliki uticaj imarazvoj nastavnog kadra na kvalitet obrazovanja u osnovnim školama.

Zaključak

Kvalitet obrazovanja u osnovnim školama

u mnogome će se poboljšati ukoliko se

nastavni kadar permanentno razvija kroz

usko stručno obrazovanje i usavršavanje,

sticanje zvanja i koncept doživotnog

učenja.

Zahvaljujem se na pažnji